of 25 /25
Osmo predavanje Osmo predavanje 1 Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

  • Upload
    others

  • View
    17

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Osmo predavanjeOsmo predavanje

1

Osnovni pokazatelji kvalitetavoda

Page 2: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Ciljevi i ishodi 8. predavanjaCiljevi predavanja Ishodi predavanja Boja vode Miris i ukus vode Mutnoća Provodljivost vode Temperatura vode pH vrednost Alkalitet Tvrdoća vode Ukupne rastvorljive materije

Na kraju predavanja studentće biti osposobljen da: objasni organoleptičke

karakteristike vode uodreživanju njenogkvaliteta objasni uticaj mutnoće,

provodljivosti, pH,alikaliteta, tvrdoće nakvaliett vode.

2

Boja vode Miris i ukus vode Mutnoća Provodljivost vode Temperatura vode pH vrednost Alkalitet Tvrdoća vode Ukupne rastvorljive materije

Na kraju predavanja studentće biti osposobljen da: objasni organoleptičke

karakteristike vode uodreživanju njenogkvaliteta objasni uticaj mutnoće,

provodljivosti, pH,alikaliteta, tvrdoće nakvaliett vode.

Page 3: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Metode analiza vode i ocena kvaliteta voda obično se vrši premapropisima koji se nalaze u posebnim priručnicima:

kod nas – Standardne metode zaispitivanje higijenske ispravnostivode za piće

u svetu prestižna – StandardMethods for the Examination ofWater and Wastewater

3

kod nas – Standardne metode zaispitivanje higijenske ispravnostivode za piće

u svetu prestižna – StandardMethods for the Examination ofWater and Wastewater

Page 4: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Boja vodeBoja predstavlja optičko svojstvo vode. Boja vode posledica je

apsorpcije i refleksije svetlosti određene talasne dužine, bezskretanja talasnih dužina. Boja joj može biti različita zbog prisutnihprimesa (rastvorne soli gvožđa, huminskih i fulvo kiselina).

Boja se određuje kolorimetrijski na osnovu platino-kobaltne skale i izražavase u stepenima.

Jedan stepen skale odgovara sadržaju2,49 mg K2[PtCl6] i 2,018 mg CoCl2∙6H2O

Voda za piće ne sme da ima više od 5 jedinica platino–kobaltne skale.

4

Boja predstavlja optičko svojstvo vode. Boja vode posledica jeapsorpcije i refleksije svetlosti određene talasne dužine, bezskretanja talasnih dužina. Boja joj može biti različita zbog prisutnihprimesa (rastvorne soli gvožđa, huminskih i fulvo kiselina).

Boja se određuje kolorimetrijski na osnovu platino-kobaltne skale i izražavase u stepenima.

Jedan stepen skale odgovara sadržaju2,49 mg K2[PtCl6] i 2,018 mg CoCl2∙6H2O

Voda za piće ne sme da ima više od 5 jedinica platino–kobaltne skale.

Page 5: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Miris i ukus vode

Miris i ukus prirodne vode potiče od rastvorenih soli, gasova i organskihjedinjenja nastalih procesom životne aktivnosti vodenih organizama.

Prirodni mirisi (mirisi truleži, plesni) nastaju prilikom razlaganjaorganskih materija ili usled životne aktivnosti vodenih organizama.

Veštački mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikom antropogenogzagađenja vode.

Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:

NaCl 500 mg/dm3 slan ukusMgCl2 400 mg/dm3 gorak ukusKCl 700 mg/dm3 gorak ukusFeSO4 5 mg/dm3 gvožđevit ukusMnCl2 4 mg/dm3 ukus na blato

5

Miris i ukus prirodne vode potiče od rastvorenih soli, gasova i organskihjedinjenja nastalih procesom životne aktivnosti vodenih organizama.

Prirodni mirisi (mirisi truleži, plesni) nastaju prilikom razlaganjaorganskih materija ili usled životne aktivnosti vodenih organizama.

Veštački mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikom antropogenogzagađenja vode.

Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:

NaCl 500 mg/dm3 slan ukusMgCl2 400 mg/dm3 gorak ukusKCl 700 mg/dm3 gorak ukusFeSO4 5 mg/dm3 gvožđevit ukusMnCl2 4 mg/dm3 ukus na blato

Page 6: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Skala za određivanje mirisa vode(u balima)

Bal Jačinamirisa

Opis određivanja

0 Nema Odsustvo mirisa. Ne može da se opazi.

1 Vrlo slaba Miris može da utvrdi posebno osposobljeno lice.

2 Slaba Miris ne skreće pažnju korisnika vode. Ali može da se primeti ako sena njega ukaže.

6

Miris se određuje organoleptički na sobnoj T i na 40°C, a defisniše se opisno.Daju se opisne ocene od 0-5. Ukus vode se određuje samo ukoliko se ne sumnja umikrobiološku i toksikološku ispravnost.

Miris ne skreće pažnju korisnika vode. Ali može da se primeti ako sena njega ukaže.

3 Primetna Miris se lako ustanovi i izaziva kolebanje prema korišćenju vode.

4 Znatna Miris koji se odmah oseti i izaziva pažnju, a vodu čini nepogodnom zapiće.

5 Vrlo jaka Miris je toliko jak da čini vodu nepogodnom za piće.

Page 7: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Mutnoća vode Mutnoća vode potiče od prisutnih koloidnih i suspendovanih -

grubodisperznih primesa (prečnika većeg od 100 μm). Mutnoća vode potiče od: Suspendovanih čestica gline, Čestica mulja, Finih, sitnih organskih i neorganskih materija, Rastvorenih, obojenih organskih materija koje potiču iz otpadne vode, Mikroskopski sitnih živih organizama, planktona.

Prozračnost vode.

7

Mutnoća vode potiče od prisutnih koloidnih i suspendovanih -grubodisperznih primesa (prečnika većeg od 100 μm).

Mutnoća vode potiče od: Suspendovanih čestica gline, Čestica mulja, Finih, sitnih organskih i neorganskih materija, Rastvorenih, obojenih organskih materija koje potiču iz otpadne vode, Mikroskopski sitnih živih organizama, planktona.

Prozračnost vode.

Page 8: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Mutnoća se određuje uporedjivanjem uzorka vode sa standardima silikatnezemlje koji se drže u bocama od bezbojnog stakla. Standard se pravi tako što selitru vode doda 1 g dijatomejske zemlje i takva suspenzija ima mutnoću 1000stepeni.

Bitno je da se pre upoređivanja i uzorak i standard dobro promućkaju. Voda za piće ne sme da ima mutnoću veću od one koju bi prouzrokovalo 10 mg

silikatne gline u 1l vode. Mutnoća se meri i poređenjem svetlosnih efekata koji se odvijaju

prolaskom svetlosti kroz uzorak i kroz standard. Što je veći intenzitet skretanja svetla, što je veća interferencija, veća je i

mutnoća uzorka. Izražava se u nefelometrijskim jedinicama mutnoće, (eng. nephelometric turbidity

units (NTU))

8

Mutnoća se određuje uporedjivanjem uzorka vode sa standardima silikatnezemlje koji se drže u bocama od bezbojnog stakla. Standard se pravi tako što selitru vode doda 1 g dijatomejske zemlje i takva suspenzija ima mutnoću 1000stepeni.

Bitno je da se pre upoređivanja i uzorak i standard dobro promućkaju. Voda za piće ne sme da ima mutnoću veću od one koju bi prouzrokovalo 10 mg

silikatne gline u 1l vode. Mutnoća se meri i poređenjem svetlosnih efekata koji se odvijaju

prolaskom svetlosti kroz uzorak i kroz standard. Što je veći intenzitet skretanja svetla, što je veća interferencija, veća je i

mutnoća uzorka. Izražava se u nefelometrijskim jedinicama mutnoće, (eng. nephelometric turbidity

units (NTU))

Page 9: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

9

Dozvoljena vrednost turbiditet za pijaćuvodu je 1,0 NTU.

Standardi turbiditeta od 5,50, i 500 NTU

hidrazinsulfat

heksametilentetramin

Page 10: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Terenski turbidimetriNa slici su prikazani terenski turbidimetri, koji se kalibrišu standardima

odgovarajuće mutnoće, koje izdaje proizvođač.

10

Page 11: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Cev za određivanje mutnoće vode

11

Page 12: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Uticaj mutnoće vodeVisoka koncentracija suspendovanih materija smanjuje prodiranje

svetlosti kroz vodu, usporava rast makrofita, utiče na život drugihorganizama koji koriste makrofite kao hranu.

Smanjenjem količine svetlosti u vodi - proces fotosinteze seusporava, količina O2 se smanjuje.

Suspendovane čestice apsorbuju toplotu Sunčeve svetlosti i vodase zagreva, količina O2 se smanjuje.

12

Visoka koncentracija suspendovanih materija smanjuje prodiranjesvetlosti kroz vodu, usporava rast makrofita, utiče na život drugihorganizama koji koriste makrofite kao hranu.

Smanjenjem količine svetlosti u vodi - proces fotosinteze seusporava, količina O2 se smanjuje.

Suspendovane čestice apsorbuju toplotu Sunčeve svetlosti i vodase zagreva, količina O2 se smanjuje.

Page 13: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Mutnoća i TSS Merenjem mutnoće - određuje se ukupna količina suspendovanih

čestica u vodi –TSS (total suspended solids). Jedinica: mg suve materije/l. Tri načina određivanja ukupne količine TSS:

procenjivanje rasipanja svetlosti o čvrste čestice suspendovane u vodi, poznata količina vode se filtrira i sakupljaju se suspendovane čestice; posle

sušenja na 103°C (da bi se uklonila voda) meri se masa čestica, gledanje kroz cev koja na dnu ima crno-beli disk; procenjuje se koliko je

vode potrebno da disk nestane iz vidnog polja.

13

Merenjem mutnoće - određuje se ukupna količina suspendovanihčestica u vodi –TSS (total suspended solids).

Jedinica: mg suve materije/l. Tri načina određivanja ukupne količine TSS:

procenjivanje rasipanja svetlosti o čvrste čestice suspendovane u vodi, poznata količina vode se filtrira i sakupljaju se suspendovane čestice; posle

sušenja na 103°C (da bi se uklonila voda) meri se masa čestica, gledanje kroz cev koja na dnu ima crno-beli disk; procenjuje se koliko je

vode potrebno da disk nestane iz vidnog polja.

Page 14: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Provodljivost vode Provodljivost, κ, je električno svojstvo vode. Mera ukupne količine rastvorenih soli ili jona u vodi. Voda i vodeni rastvori u zavisnosti od koncentracije jona mogu da

provode struju.

Provodljivost vode zavisi od: vrste jona prisutnih u vodi, koncentracije jona, pokretljivosti i naelektrisanja jona, temperature na kojoj se određuje provodljivost.

14

Provodljivost, κ, je električno svojstvo vode. Mera ukupne količine rastvorenih soli ili jona u vodi. Voda i vodeni rastvori u zavisnosti od koncentracije jona mogu da

provode struju.

Provodljivost vode zavisi od: vrste jona prisutnih u vodi, koncentracije jona, pokretljivosti i naelektrisanja jona, temperature na kojoj se određuje provodljivost.

Page 15: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Faktori koji određuju koncentraciju jona u vodi: Geologija (sastav stena) Vrste padavina Isparavanje Ljudska aktivnost:

otpadne vode septičkih i drenažnih sistema, emisija izduvnih gasova, upotreba veštačkih đubriva, kisele kiše.

U SI sistemu jedinica za provodljivost je simensim (S). Recipročna veličina je otpornost, R, čija jedinica je om (Ω). Obično se meri specifična provodljivost, κ, koja se izražava u μS/cm.

Provodljivost, κ je obrnuto proporcionalna otpornosti, RK = 1/R

15

Faktori koji određuju koncentraciju jona u vodi: Geologija (sastav stena) Vrste padavina Isparavanje Ljudska aktivnost:

otpadne vode septičkih i drenažnih sistema, emisija izduvnih gasova, upotreba veštačkih đubriva, kisele kiše.

U SI sistemu jedinica za provodljivost je simensim (S). Recipročna veličina je otpornost, R, čija jedinica je om (Ω). Obično se meri specifična provodljivost, κ, koja se izražava u μS/cm.

Provodljivost, κ je obrnuto proporcionalna otpornosti, RK = 1/R

Page 16: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

pH vrednost vode za pićeEkstremne pH vrednosti ukazuju na akcidente.

Maksimalno dopuštena pH vrednost za voduFlaširana prirodna voda 6,8 – 8,5Prečišćena voda (redovne prilike) 6,8 – 8,5Neprečišćena voda (redovne prilike) 6,5 – 9,0Vanredne prilike 6,5 – 9,5

16

Ekstremne pH vrednosti ukazuju na akcidente.

Maksimalno dopuštena pH vrednost za voduFlaširana prirodna voda 6,8 – 8,5Prečišćena voda (redovne prilike) 6,8 – 8,5Neprečišćena voda (redovne prilike) 6,5 – 9,0Vanredne prilike 6,5 – 9,5

Page 17: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Razlozi fluktuacije pH vrednostiprirodnih voda

Fotosintezom se rastvoreni CO2 u vodi iskorišćava. Time se smanjuje kiselostvode, odnosno pH vode raste. Nasuprot fotosintezi, razlaganjem OM stvara seCO2, koji se rastvara u vodi, tako da se pH smanjuje. Zbog toga, pH možebiti veća tokom dana i tokom perioda vegetacije, kada je fotosintezamaksimalna.

Disanje i razlaganje OM snižava pH. Kao i koncentracija rastvorenog kiseonika,i pH se može menjati sa dubinom u jezeru, usled promene u fotosintezi idrugim hemijskim reakcijama. Tako, postoji tipično sezonsko smanjenjepH u donjim delovima stratifikovanog jezera usled akumuliranja CO2.U tim slojevima nema dovoljno svetla za biljke koje mogu da fiksiraju CO2, a sadruge strane razlaganje OM dovodi do oslobađanja CO2.

Na sreću, jezerska voda je kompleksnog sastava; puna je hemijskih komponentikoje mogu da spreče velike promene pH (puferski kapacitet). Zato, prirodnevode imaju opseg pH od 6.5 do 8.5.

17

Fotosintezom se rastvoreni CO2 u vodi iskorišćava. Time se smanjuje kiselostvode, odnosno pH vode raste. Nasuprot fotosintezi, razlaganjem OM stvara seCO2, koji se rastvara u vodi, tako da se pH smanjuje. Zbog toga, pH možebiti veća tokom dana i tokom perioda vegetacije, kada je fotosintezamaksimalna.

Disanje i razlaganje OM snižava pH. Kao i koncentracija rastvorenog kiseonika,i pH se može menjati sa dubinom u jezeru, usled promene u fotosintezi idrugim hemijskim reakcijama. Tako, postoji tipično sezonsko smanjenjepH u donjim delovima stratifikovanog jezera usled akumuliranja CO2.U tim slojevima nema dovoljno svetla za biljke koje mogu da fiksiraju CO2, a sadruge strane razlaganje OM dovodi do oslobađanja CO2.

Na sreću, jezerska voda je kompleksnog sastava; puna je hemijskih komponentikoje mogu da spreče velike promene pH (puferski kapacitet). Zato, prirodnevode imaju opseg pH od 6.5 do 8.5.

Page 18: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Alkalitet vode za pićePredstavlja kapacitet vode da primi H+ jone (neutrališe kiseline).

Osnovne komponente koje doprinose alkalitetu vode su hidroksilni, karbonatni ibikarbonatni joni :

OH + H+ H2OCO3

2 + H+ HCO3

HCO3 + H+ H2CO3

ALKALITET = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3

] - [H+ ]

Površinske vode sa visokom vrednošću alkaliteta će neutralisati kisele kiše isprečiti promene pH, koje bi mogle biti pogubne po akvatične organizme.

18

Predstavlja kapacitet vode da primi H+ jone (neutrališe kiseline).

Osnovne komponente koje doprinose alkalitetu vode su hidroksilni, karbonatni ibikarbonatni joni :

OH + H+ H2OCO3

2 + H+ HCO3

HCO3 + H+ H2CO3

ALKALITET = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3

] - [H+ ]

Površinske vode sa visokom vrednošću alkaliteta će neutralisati kisele kiše isprečiti promene pH, koje bi mogle biti pogubne po akvatične organizme.

Proton akceptori Proton donor

Page 19: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Alkalitet se izražava u jedinicama:mgCaCO3 /L ili mg Ca/L ili μmol H+ /L

1 mg CaCO3 = 0.001 g/100g/mol = 10 μmol CaCO3 = 10 μmol CO32- =20 μmol H+

Prema tome, alkalitet vode koja sadrži 20 μmol /L proton akceptujućih jonskihvrsta može se izraziti i kao 1 mg/L CaCO3.

Alkalitet se meri titracijom uzorka kiselinom. Na pH 8 javlja se z.t.t. za prelazakkarbonata u hidrokarbonat plus hidroksida u vodu, čime se dobijakarbonatni alkalitet. Ukoliko se titracija nastavi do pH 4.5,hidrokarbonat se dalje protonuje kada se stvara CO2(aq), pri čemu titracijado ove vrednosti daje ukupni alkalitet.

19

Alkalitet se izražava u jedinicama:mgCaCO3 /L ili mg Ca/L ili μmol H+ /L

1 mg CaCO3 = 0.001 g/100g/mol = 10 μmol CaCO3 = 10 μmol CO32- =20 μmol H+

Prema tome, alkalitet vode koja sadrži 20 μmol /L proton akceptujućih jonskihvrsta može se izraziti i kao 1 mg/L CaCO3.

Alkalitet se meri titracijom uzorka kiselinom. Na pH 8 javlja se z.t.t. za prelazakkarbonata u hidrokarbonat plus hidroksida u vodu, čime se dobijakarbonatni alkalitet. Ukoliko se titracija nastavi do pH 4.5,hidrokarbonat se dalje protonuje kada se stvara CO2(aq), pri čemu titracijado ove vrednosti daje ukupni alkalitet.

Page 20: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Voda A (pH = 9, nema karbonata)

[H3O+]=10-9 M[OH-]=10-5 M[HCO3-]= [CO32-]= 0 M

Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3

] - [H+ ]= 10-5 + 0 + 0 - 10-9

= 10-5 mol/l = 10μmol/l

Voda B (pH = 8.3, sadrži bikarbonat 0.01M)

[H3O+]=10-8.3 M[OH-]=10-5.7 M[HCO3-]= 0.01 M

Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3

] - [H+ ]= 10-5.7 + 0.01 + 2∙9.4∙10-5 - 10-8.3

= 0.01 mol/l = 10 000 μmol/l

20

Voda A (pH = 9, nema karbonata)

[H3O+]=10-9 M[OH-]=10-5 M[HCO3-]= [CO32-]= 0 M

Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3

] - [H+ ]= 10-5 + 0 + 0 - 10-9

= 10-5 mol/l = 10μmol/l

Voda B (pH = 8.3, sadrži bikarbonat 0.01M)

[H3O+]=10-8.3 M[OH-]=10-5.7 M[HCO3-]= 0.01 M

Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3

] - [H+ ]= 10-5.7 + 0.01 + 2∙9.4∙10-5 - 10-8.3

= 0.01 mol/l = 10 000 μmol/l

mol/l109.4

100.01104.7

OHHCOKCO 5

8.3

11

3

3a223

Page 21: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Voda B ima nižu pH vrednost od vode A, ali mnogo veći alkalitet.Na osnovu ovog se vidi razlika između pH i alkaliteta.

pH predstavlja faktor intenziteta, koji meri koncentraciju baze ilikiseline dostupne za reakciju. A alkalitet predstavlja faktorkapaciteta, koji meri sposobnost vode da zaustavi reakciju sakiselinom ili bazom.

Acidifikacija jezera u njegovom prirodnom okruženju je analognatitraciji u makro razmerama. U zavisnosti od njihovog položaja na“titracionoj krivoj”, jezera se grupišu u dobro puferovana,prelazna, kisela jezera.

21

Voda B ima nižu pH vrednost od vode A, ali mnogo veći alkalitet.Na osnovu ovog se vidi razlika između pH i alkaliteta.

pH predstavlja faktor intenziteta, koji meri koncentraciju baze ilikiseline dostupne za reakciju. A alkalitet predstavlja faktorkapaciteta, koji meri sposobnost vode da zaustavi reakciju sakiselinom ili bazom.

Acidifikacija jezera u njegovom prirodnom okruženju je analognatitraciji u makro razmerama. U zavisnosti od njihovog položaja na“titracionoj krivoj”, jezera se grupišu u dobro puferovana,prelazna, kisela jezera.

Page 22: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Posmatrajmo četvrtastu kolonu u nekom jezeru sapovršinom od 1 dm2.

Vk = 200 dm x 1 dm2 = 200 dm3 = 200 L

Kolona sadrži 200 L x 25 μmol/L = 5000 μmol/Lproton neutralizanata.

Zapremina kišnice koja pada na ovu površinu jezeratokom jedne godine biće jednaka prosečnojgodišnjoj količini padavina puta površina:

Ova zapremina sadrži 10L x 10-4 mol/L H3O+ =1000 μmol protona.

Prema tome, ovaj proračun predvidja da jezero možepostati zakiseljeno za oko 5 godina. Pri tome, uzetesu sledeće pretpostavke: da u jezero ne dolaze novevode, niti odlaze postojeće, da ne postoji interakcijasa sedimentima.

God

išnje

pada

vine

= 1

m

Površina = 1dm2

22

Posmatrajmo četvrtastu kolonu u nekom jezeru sapovršinom od 1 dm2.

Vk = 200 dm x 1 dm2 = 200 dm3 = 200 L

Kolona sadrži 200 L x 25 μmol/L = 5000 μmol/Lproton neutralizanata.

Zapremina kišnice koja pada na ovu površinu jezeratokom jedne godine biće jednaka prosečnojgodišnjoj količini padavina puta površina:

Ova zapremina sadrži 10L x 10-4 mol/L H3O+ =1000 μmol protona.

Prema tome, ovaj proračun predvidja da jezero možepostati zakiseljeno za oko 5 godina. Pri tome, uzetesu sledeće pretpostavke: da u jezero ne dolaze novevode, niti odlaze postojeće, da ne postoji interakcijasa sedimentima.

Pros

ečna

dub

ina

jeze

ra =

20

m

Kolona koja predstavljajedan deo jezera

Page 23: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Tvrdoća vode

Tvrda voda je voda koja može daizazove taloženje sapuna, odnosnostvaranje kamena u bojlerima.

Te reakcije vode potiču zbog visokogsadržaja Ca i Mg.

Tvrde vode ne predstavljaju opasnostpo zdravlje ljudi.

U industriji su nepoželjne, jerizazivaju veću potrošnju goriva zazagrevanje kotlova u kojima sekuva voda.

mg/lCaCO3

Stepentvrdoće

0-75 meka voda

srednjetvrda voda

23

Tvrda voda je voda koja može daizazove taloženje sapuna, odnosnostvaranje kamena u bojlerima.

Te reakcije vode potiču zbog visokogsadržaja Ca i Mg.

Tvrde vode ne predstavljaju opasnostpo zdravlje ljudi.

U industriji su nepoželjne, jerizazivaju veću potrošnju goriva zazagrevanje kotlova u kojima sekuva voda.

75-150 srednjetvrda voda

150-300 tvrda voda

300 i više vrlo tvrdavoda

Pijaća voda Niša je srednje tvrda voda.

Page 24: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Tvrdoća se deli na: Karbonatnu tvrdoću, potiče od Ca i Mg jona u formi bikarbonata i Nekarbonatnu tvrdoću, potiče od Ca i Mg jona u obliku sulfata,

hlorida i nitrata.Kuvanjem vode bikarbonati prelaze u karbonate, koji su nerastvorni, pri

čemu iščezava karbonatna tvrdoća, preostaje nekarbonatna (stalna)tvrdoća.

Vode se svrstavaju u četiri stepena tvrdoće, ako se stepen tvrdoćeizražava u mg/l CaCO3.

24

Tvrdoća se deli na: Karbonatnu tvrdoću, potiče od Ca i Mg jona u formi bikarbonata i Nekarbonatnu tvrdoću, potiče od Ca i Mg jona u obliku sulfata,

hlorida i nitrata.Kuvanjem vode bikarbonati prelaze u karbonate, koji su nerastvorni, pri

čemu iščezava karbonatna tvrdoća, preostaje nekarbonatna (stalna)tvrdoća.

Vode se svrstavaju u četiri stepena tvrdoće, ako se stepen tvrdoćeizražava u mg/l CaCO3.

Page 25: Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Čvrste materije u vodi – suvi ostataksu sve one materije koje ostaju nakon isparavanja vode i sušenja na

temperaturi od 103-105°C.One su i organskog i neorganskog porekla.Ima uticaja na upotrebu vode.

Vode sa sadržajem ukupnih čvrstih materija ispod 500 mg/l supogodne za piće.

25

su sve one materije koje ostaju nakon isparavanja vode i sušenja natemperaturi od 103-105°C.

One su i organskog i neorganskog porekla.Ima uticaja na upotrebu vode.

Vode sa sadržajem ukupnih čvrstih materija ispod 500 mg/l supogodne za piće.