VREDNOVANJE U SAOBRAAJU

Seminarski rad

Seminarski rad

Dravni Unverzitet u Novom Pazaru

Graevinarstvo

Seminarski rad

Tema: Ekspoatacioni pokazatelji saobraajniceMentor: Kandidat:

Prof. dr Nazim Mani Marko Maksovi

Novi Pazar, 2015. godineSadraj

2Uvod

3Funkcionalno tehniko-eksploataciono vrednovanje u u pravljanju razvojem i eksploatacijom putne mree

3Pojam, predmet i osnovni zadaci funkcionalnog vrednovanja

5Vrednosti osnovnih kriterijuma u aktivnoj ulozi funkcionalnog (tehniko-eksploatacionog) vrednovanja saobraajnih deonica

5Prikaz kvantitativnih vrednosti kriterijuma (qm/C) za osnovne vrste puteva

7Kriterijimi zasnovani na pokazatelju prosene brzine

8Saobraajni tokovi-frekventnost saobraaja

8Prosean godinji dnevni soabraaj (PGDS)

9Satna distribucija celogodinjeg protoka

9Merodavni vrni asovni protok

10Neravnomernost po smerovima pri merodavnom vrnom asovnom protoku

10Merodavno vozilo u saobraajnom toku

11Zakljuak

12Literatura

Uvod

Javni put ine donji i gornji stroj puta, zemljini pojas sa obe strane puta, irine po dva metra za magistralne i regionalne i jedan metar za lokalne puteve, raunajui od krajnjih taaka poprenog profila puta, zatim vazduni prostor iznad puta u visini od 7 metara i oprema puta. Opremu puta ine smerokazi sa reflektujuim materijama za vizuelno oivienje puta, kolobrani, ograde, kilometar-stubovi, saobraajni znakovi itd.

Slika 1: Karakteristini elementi poprenog profila puta, donji i gornji stroj puta

Da bi saobraaj na njemu mogao da se odvija bezbedno i bez zastoja, javni put treba da ispuni minimalne zakonom propisane uslove.

Javni put treba da ima najmanje dve saobraajne trake za saobraaj vozila, u jednom ili u oba smera. Izuzetno, lokalni put ili njegov deo koji je namenjen saobraaju u jednom smeru, moe da ima samo jednu saobraajnu traku, s tim da na rastojanjima od najmanje 500 t ima pogodna proirenja za preticanje. irina saobraajne trake zavisi od znaaja puta. Za magistralni put odreena je irina od 3,5 m a samo izuzetno, zavisno od konfiguracije terena, gustine i strukture saobraaja je 3 m. Za regionalne puteve propisana je irina trake od 3 do 3,5 m, a za lokalne 2,5 do 3 m. irina lokalnog jednosmernog puta sa jednom saobraajnom trakom je 3 metra.U daljem tekstu seminarskog rada u govoriti o eksploatacionim pokazateljima saobraajnice, odnosno pokazetiljima koji nam govore o stepenu ekspolatisanosti saobraajnice.Funkcionalno tehniko-eksploataciono vrednovanje u u pravljanju razvojem i eksploatacijom putne mreePojam, predmet i osnovni zadaci funkcionalnog vrednovanjaFunkcionalno vrednovanje putne mree, ili pak tehnikoeksploataciono vrednovanje putne mree, predstavlja proceduru ocenjivanja uslova saobraaja na putnoj mrei (postojeoj i planiranoj). U daljem izlaganju koristi se naziv funkcionalno vrednovanje. Ocena uslova saobraaja zasniva se na pokazateljima NIVOA USLUGE.

Slika 2: Putna infrastrukturaFunkcionalnom vrednovanju podvrgavaju se postojea mrea (tzv. mrea bez investicije) i projektovana reenja nove mree, tj. poboljane postojee mreze (tzv. mree sa investicijom), s obzirom na dostignuti i oekivani saobraaj u planerskom periodu eksploatacije. Pokazatelji Nivoa usluge na posmatranim putnim mreama koji se utvruju u proceduri funkcionalnog vrednovanja mogu biti upotrebljeni u razliitim ulogama, a pre svega:

A) u PRIMARNOJ - AKTIVNOJ ulozi, u kojoj se utvrene vrednosti osnovnih pokazatelja nivoa usluge kompariraju sa graninim (repernim) vrednostima pokazatelja nivoa usluge, za razliite funkcionalne delove mree (s obzirom na njen rang), koji imaju ulogu KRITERIJUMA. Aktivnom ulogom ostvaruje se osnovni zadatak funkcionalnog vrednovanja, a to je ocena uslova saobraaja na posmatranoj mrei za dostignuti i perspektivni saobraaj. Tipine ocene uslova saobraaja su:

a) zadovoljavajui

b) podnoljivi

c) ne zadovoljavajui

B) u SEKUNDARNOJ - PASIVNOJ ulozi, u kojoj se za sve realne mree samo definiu kvantitativne vrednosti odreenih pokazatelja nivoa usluge za dostignuti i perspektivni saobraaj, koji su neophodni kao ulazne veliine za analizu operativnih trokova, ili za operativno upravljanje saobraajnim tokovima na mrei. U ove pokazatelje spadaju: brzina osnovnih vrsta vozila i toka, vreme putovanja, vreme stajanja na signalisanim raskrsnicama i prelazima eleznike pruge u nivou, cikline promene brzina, broj i teina sobraajnih nezgoda i dr.

Vrednosti osnovnih kriterijuma u aktivnoj ulozi funkcionalnog (tehniko-eksploatacionog) vrednovanja saobraajnih deonicaU osnovne kriterijume spadaju:

Granini stepen iskorienosti kapaciteta pri merodavnom vrnom asovnom protoku izraen kroz odnos tok/kapacitet;

Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnom vrnom asovnom protoku;

Granina zastupljenost i adekvatna rasporedjenost pregledne daljine za bezbedno preticanje kod dvotranih puteva za dvosmerni saobraaj;

Granine vrednosti broja saobraajnih nczgoda po 1 km godinje;

Duina puta, kao relativna mera za kompariranje projektnih varijanti;

Veliina vremena putovanja, kao relativna mera za kompariranje projektnih varijanti.

Slika 3: Udarne rupePrikaz kvantitativnih vrednosti kriterijuma (qm/C) za osnovne vrste puteva

Granini stepen iskorienosti kapaciteta pri merodavnom vrnom asovnom protoku izraen kroz odnos TOK/KAPACITET na dvotranim putevima za dvosmerni saobraaj

(b) Granini stepen iskorisenosti kapaciteta pri merodavnom vrnom

asovnom protoku izraen kroz odnos TOK/KAPACITET na auto-putevima

(c) Granini stepen iskorisenosti kapacitcta pri merodavnom vrnom

asovnom protoku izraen kroz odnos TOK/KAPACITET na vietranim

putevima

B. Postupak ocene ispunjenosti zehtevanih uslova saobraajaGranini sluajevi su:

(1) ukoliko je: qm/C < {tablinoj vrednosti pokazatelja}, na deonici su

ZADOVOLJAVAJUI uslovi saobraaja;

(2) ukoliko je: {tablina vrednost} < qm/C < [1.05 x tablina vrednost], na

deonici su PODNOLJIVI uslovi saobraaja;

(3) ukoliko je: qm/C > [1.05 x tablina vrednost pokazatelja] na deonici su

NEZADOVOLJAVAJUI uslovi saobraaja.

Slika 4: Kapacitet saobraajnice

Kriterijimi zasnovani na pokazatelju prosene brzine

(a) Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnom vrnom asovnom protoku na dvotranim putevima za dvosmerni saobraaj

(b) Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnom vrnom asovnom protoku na auto-putevima

(c) Granine vrednosti prosene brzine vozila pri merodavnom vrnom asovnom protoku na vietranim putevima

Saobraajni tokovi-frekventnost saobraajaOsnovni podaci o saobraajnim tokovima utvruju se kroz studiju o saobraaju.

Za potrebe funkcionalnog vrednovanja neophodni su sledei podaci o saobraajnim tokovima:

prosean godinji dnevni soabraaj (PGDS)

satna distribucija celogodinjeg protoka

merodavni vrni asovni protok

neravnomernost po smerovima pri merodavnom vrnom asovnom protoku

merodavno vozilo u saobraajnom toku

uee vikend vozaa u merodavnom vrnom asovnom protoku

Prosean godinji dnevni soabraaj (PGDS)

Do ovih podataka se dolazi:

za dostignuti saobraaj: brojanjem saobraaja na putevima

za budui saobraaj: prognozom i raspodelom.

Satna distribucija celogodinjeg protoka

Ovi podaci se dobijaju iz brojanja saobraaja pomou automatskog brojaa saobraaja, a iskazuju se kroz klase asovnih protoka u periodu 8760 asova godinje.

Merodavni vrni asovni protokVeliina merodavnog vrnog asovnog protoka zavisi od funkcije puta u mrei, od karaktera saobraajnih tokova sa gledita izvorita i odredita, kao i od svrha putovanja putnika. Citirane karakteristike se ispoljavaju kroz vremensku neravnomernost protoka (asovna, dnevna, sezonska).

Veliina merodavnog asovnog protoka moe se utvrditi na dva naina i to:Na osnovu krive svrstanih asovnih protoka po velini u periodu svih 8760 godini.

Veliina qm moe biti definisana na bazi uslova da e projektovani put u ciljnoj godini udovoljiti zahteve saobraaja na planiranom nivou usluge za X (%) ukupnog godinjeg protoka, odnosno da na planiranom nivou usluge nee biti udovoljeni zahtevi saobraaja za {100 - X} (%) ukupnog godinjeg protoka vozila u ciljnoj godini.

Polazei od citiranih uslova, a prema svetskim iskustvima, najea vrednost X za vangradske puteve iznosi oko 96%, to odgovara vrednostima qm = 12 - 18% PGDS I N = 70 - 150 asova. Odnosno qm = Km PGDS; gde je Km = 0.12 do 0.18, to predstavlja protok 70-og do 150-og asa.

b) Na osnovu teorijskih tablica u kojima su date orijentacione vrednosti merodavnog vrnog asovnog protoka u funkciji karaktera saobraajnih tokova

Neravnomernost po smerovima pri merodavnom vrnom asovnom protoku

Ova karakteristika saobraajnih tokova znaajna je za dvotrane put-eve za dvosmerni snobraaj i iskazuje se stepenom zasienja manje optereenog smera pri merodavnom vrsnom asovnom protoku.

Ova karakteristika se utvruje na bazi podataka iz automatskog brojanja saobraaja. Ukoliko takvih podataka nema, onda se utvruje na bazi teorijskihi vrednosti iskazanih odgovarajuim tablicama, kao:

Merodavno vozilo u saobraajnom toku

Utvruje se na bazi osmatranja tokova na putnoj mrei. Za konkretne analize utvruju se tipine marke za osnovne vrste motornih vozila.

Zakljuak

Putevi, kao osnova na kojoj se odvija saobraaj, moraju se projektovati, izgraivati, opremati i odravati tako da odgovaraju svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraaja. Javni putevi, njihovi pojedini delovi i objekti na njima mogu se pustiti u saobraaj tek poto se utvrdi da sa gledita bezbednosti saobraaja ispunjavaju propisane tehnike normative. Mreu javnih puteva, zavisno od njihovog drutvenog i privrednog znaaja, ine magistralni, regionalni i lokalni putevi, kao i ulice u naseljima. O javnim putevima i objektima na njima vodi se evidencija.Teorija saobraajnog toka predstavlja nauni oblast koja izuava uslove odvijanja saobraaja na putu. Teorija saobraajnog toka spada u mlade naune grane iji koreni datiraju tridesetih godina ovog veka. Poetak njenog razvoja vezuje se za primenu teorije verovatnoe u opisivanju odredjenih karakteristika saobraajnog toka.

U periodu do Drugog svetskog rata evidentah je spor napredak ove naune discipline, da bi tokom rata do 1945.godine poinje njen snaan razvoj, koji se ogleda u razvoju metoda opisivanja zakonitosti u saobraajnom toku zasnovanom nba osnovama matematikog modeliranja.Literatura Jovanovi, D.: Upravljanje rizicima u drumskom saobraaju, Beograd, 2005. Lenasi Josip, Ristanovi Tomislav: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003. Opsenica, M., Mladenovi, V., Osnovni saobraaja i transporta, Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni, 2010.

Kostadinovi, S., Menadment u saobraaju, Visoka kola strukovnih studija za menadment u transportu, Ni, 2010.

Miljukovi N, Putevi, Saobraajni fakultet, Beograd, 1990.

Opsenica M., Saobraajni sistemi, Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni, 2010.

Topenarevi Lj., Organizacija i trehnologija drumskog transporta, IRO Graevinska knjiga, Beograd, 1987.

Miljukovi N, Putevi, Saobraajni fakultet, Beograd, 1990., str., 159.

Jovanovi, D.: Upravljanje rizicima u drumskom saobraaju, Beograd, 2005., str., 79.

Miljukovi N, Putevi, Saobraajni fakultet, Beograd, 1990., str., 107.

12