of 26/26
INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRČKO-DISTRIKT Seminarski rad iz predmeta: Uvidjaji i analiza saobracajnih nezgoda Mentor: Kandidat: ___________ Ismet Abdurahmanovic OS 100/11

Uvidjaji i Analiza Saobracajnih Nezgoda

  • View
    297

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Uvidjaji i Analiza Saobracajnih Nezgoda

Text of Uvidjaji i Analiza Saobracajnih Nezgoda

INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRKO-DISTRIKT

Seminarski rad iz predmeta: Uvidjaji i analiza saobracajnih nezgoda

Mentor: Kandidat: ___________ Ismet Abdurahmanovic OS 100/11

1SARZAJ:

1.Uvod.12.0.Sta je vestacenje kad se obavlja i ko ga odredjuje.....................23.0.Sadrzaj nalaza i misljenje vestaka..34.0. Postupak vetaka u analizi utvrivanja toka i uzroka nezgode.4

5.0. Odreivanje relevantnih brzina u postupku vetaenja saobraajnih nezgoda.5

6.0.Literatura6

2UVOD

Veina vetaka izradu nalaza obavlja u skladu sa zahtevom suda koji po pravilu zahteva izjanjenje vetaka o mestu sudara i poloaju uesnika na njenu u odnosu na elemente puta i FT i OP. Od vetaka se trai da odredi brzine uesnika nezgode i meusobne odnose izmeu njih na karakteristinim ozicijama najee kad jedan od njih proizvede opasnu situaciju na koju je drugi trebao na nju advekatno da reaguje radi izbegavanja sudara. Odgovor na ova pitanja ne moe se dati bez izrade vremensko-prostorne analize nezgode pa zato ona treba da ima centralno mesto izvetaju vetaka. O tome kako se formira i ta treba da sadri vremensko-prostorna analiza nezgode postoje znaajne razlike izmeu vetaka. One potiu prvenstveno zbog razliitih stavova vetaka o tome i osposobljenosti da je saine obzirom na razlike u strunom osposobljavanju vetaka za obavljanje vetaenja. Saobraajno tehniko vetaenje nezgoda na putevima ne izuava se na svim fakultetima a uz to ne sprovodi se sa istim sadrajem. Vetaci su svoj fond znanja irili razmenom iskustva, radom na vetaenju, ueem na strunim skupovima i individualnim izuavanjem referentne literature. Oni nemaju osmiljenu redovnu edukaciju o tome, jer im niko to ne obezbeuje, a sami i ako su pokuali da se strukovno udrue nisu uspeli da aktiviraju rad. Udruenja na ostvarivanju svojih esnafskih interesa (struno usavravanje, zatitu prava i kontrolu obaveza, normiranje trokova za rad na vetaenju, beneficije u nabavci potrebne opreme za obavljanje poslova vetaenja, nabavku i izradu potrebne literature i opreme dr.). Institucije koje obavljaju vetaenja (fakulteti, Zavodi, agencije, preduzea) stvaraju povoljnije uslove i mogunosti za struno usavravanje i opremanje svojih vetaka na obavljanju vetaenja.

Pojedinci su preputeni sami sebi i oni u meusobnoj razmeni ili u saradnji sa institucijama usavravaju svoj rad na vetaenju. Saobraajni fakultet iz Beograda je ranije ee organizovao savetovanja na temu vetaenja nezgoda na putevima. Takva savetovanja sada su poeli da organizuju i drugi van nae zemlje (Crna Gora, BIH, Hrvatska) ali su ona tee dostupna za vei broj vetaka, posebno pojedinaca, kojih i najvie ima. Postoji potreba da se planira organizacija ovakvih skupova tako da se periodino na njima detaljnije obrauju aktuelne teme, a ne da se uopteno i povrno samo istiu problemi bez nalaenja reenja kojim e su uticati na poboljanje stanja.

3

1. ta je vetaenje, kad se obavlja i ko ga odreuje

Vetaenje odreuje pismenom naredbom sud, odnosno organ uprave

4

5Pre poetka vetaenja pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano navede sve to opazi i nae i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. Vetak se posebno upozorava da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Vetaku se mogu davati razjanjenja, a mae mu se dozvoliti i razgledanje spisa. Na zahtev vetaka mogu se izvoditi novi dokazi, da bi se utvrdile okolnosti koje su vane za vetaenje. Vetak pregleda predemte vetaenja u prisustvu sudije koji vodi prekrajni postupak i zapisniara, osim ako su za vetanje potrebna dua ispitivanja ili se ispitivanja vre u ustanovama odnosno dravnom organu, ili ako to trae obziri morala. Vetak daje svoj nalaz i miljenje po pravilu pismeno u roku koji mu odredi sudija, odnosno slubeno lice koje vodi prekrajni postupak.

Izuzetno, vetaku se moe odobriti da da nalaz i miljenje usmeno na zapisnik. Nesaglasnost ili nejasnoe u nalazu i miljenju vetaka otklonie se njegovim sasluanjem ili ponavljanjem vetaenja preko istog ili drugog vetaka.

6Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove i da da svoj nalaz i miljenje. Ako se vetak ne odazove i svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da vetai, moe mu se naloiti da nadoknadi prouzrokovane trokove, a moe se i novano kazniti. Vetak ima pravo na naknadu trokova i nagrade za rad na vetaenju. Zahtev za nadoknadu tih trokova podnosi vetak, a sudija koji je odredio vetaenje odluuje o njenoj visini u skladu sa normiranim trokovima. Vetak je duan da povereno mu vetaenje obavi u odreenom roku, a ima pravo i na avans nunih trokova za obavljanje naloenog vetaenja. 2. Sadraj nalaza i miljenja vetakaVetae se obavlja po nalogu suda. Odluku o tome dali e se u nekom predmetu sprovoditi vetaenje donosi sud koji odreuje u vetaka kome e poveriti vetaenje. Stranke u predmetu (tuilac, banilac okrivljenog i punomonik oteenog) mogu predlagati i zvoenje dokaza vetaenjem i imenovanje vetaka.

7Pri obavljanju saobracajno-tehnickog vestacenja,vestaku se daje na proucavanje sudski spis koji sadrzi:- uviajnu dokumentaciju (zapisnik, skicu, foto-dokumentaciju i dr. ), - podatke o uesnicima nezgode i nastradalim licima, - podatke o vozilima i njihovom tehnikom stanju, - podatke o putu i vremenskim prilikama, - zapisnike o sasluanju uesnika i oevidaca nezgode, - ostale materijalne podatke i dokaze o saobraajnoj nezgodi.Vetak, kao po pravilu, ne dobija uvek sve podatke koji su mu potrebni za vetaenje,ve potrebne dopunske podatke sam prikuplja ili ih naknadno trai od suda.Svaka saobraajna nezgoda se moe posmatrati kao jedna realizacija dogaajaproizila iz dejstva vie razliitih faktora od kojih neki mogu biti i sluajni. Zatosvaki sudar izmeu vozila ili vozila i peaka (svaka saobraajna nezgoda) imasvoje specifine osobine, karakteristine samo za taj sluaj, koje ga odvajaju oddrugih analognih dogaaja.Dogaaji koji prate sudar vozila i peaka imaju i neke zajednike karakteristike.To omoguava razradu i primenu jedinstvene metodologije za istraivanje uzrokanezgode nezavisno od detalja konkretne saobraajne nezgode. U osnovi,metod se bazira na meusobnoj povezanosti i usklaenosti adekvatnih radnjikoje treba da preduzimaju uesnici saobraaja kako bi izbegli meusobni sudar.

2.1. Postupak vetaka u analizi utvrivanja toka i uzroka nezgode

Za izradu nalaza i miljenja vetak koristi osnovne podatke iz spisa, a dopunskesam ili posredstvom suda i drugih organa pribavlja. Primenom odreene metodologijei grafo-analitikih modela i postupaka vetak odreuje osnovne parametreza dalju analizu toka i dinamike nezgode koja se moe sprovoditi u vie verzija,ako se analiza ne zasniva samo na materijalnim elementima, ve i na protivrenimiskazima uesnika nezgode i svedoka.Vetak prouava, kritiki analizira, vrednuje i bira relevantne podatke i faktore kojisu mogli biti od uticaja na nastanak saobraajne nezgode: karakteristike puta iokoline, karakteistike i stanje ispravnosti odreenih ureaja motornih vozila, postojanjei karakteristike prepreka na putanji vozila, opremu i ureaje za regulisanjesaobraaja, saobraajnu signalizaciju, psiho-fizike i zdravstvene sposobnosti,stepen obuenosti za bezbedno uee u saobraaju i druge karakteristike uesnika nezgode.

8U sledeoj fazi se odreuju sve vrednosti parametara znaajni zarekonstrukciju toka i dinamike saobraajne nezgode. Neke od ovihparametara odreuje sud navodei ih u naredbi za vetaenje ili upostupku istrage putem dopune uviaja, rekonstrukcijom ili sasluanjemsvedoka i vetaka drugih struka i specijalnosti: ostvarljivousporenje u sluajevima koenja motornog vozila, duina tragovakoenja, dimenzije i karakteristike vozila i puta u zoni mesta nezgode,brzina vozila i peaka, mesto sudara i meusobni poloajuesnika na njemu i u odnosu na kolovoz, krajnji poloaj vozila ipeaka, lokacija i postojanje drugih tragova i oteenja kolovoza ivozila, detaljan opis povrede peaka i putnika iz vozila, vidljivost ipreglednost na putu u vreme nastanka nezgode, i drugo.Neke od parametara vetak bira samostalno koristei se prirunicima,udbenicima, propisanim normativima, rezultatima merenja iistraivanjima i drugim materijalima. Kada na vozilu postoji tahograf,vetak koristi registrovane podatke sa tahografske trake iliploice za analizu saobraajne nezgode.Na osnovu podataka iz spisa i prethodno izvedenih potrebnih prorauna,vetak odreuje meusobni poloaj uesnika nezgode(vozila i peaka ili izmeu dva vozila itd.) u momentu pojave opasnesituacije. Kod nezgoda sa peacima se na osnovu vremenakoje je bilo potrebno peaku da pree put od mesta gde se pojaviou momentu nastale opasnosti do me-sta sudara, odreuje rastojanje koje je automobil preao za to vreme zavisno od nainakretanja (sa ili bez koenja).

Na osnovu utvenog meusobnog poloaja vozila i peaka u momentunastale opasnosti, sprovode se analize u cilju ispitivanjamogunosti za izbegavanje sudarazaustavljanjem vozila. Ako suu pitanju sudari vozila, sprovodi se analiza kojom se utvruju meusobnipoloaji vozila u trenutku kada je zbog neadekvatnog postupanja jednog od vozaa stvorena opasnost za sudar i potrebada drugi na nju reaguje koenjem.Na osnovu utvrenih vremensko-prostornih odnosa vozila u tim situacijama,vre se ispitivanja mogunosti izbegavanja sudara odstrane vozaa na ijoj je putanji proizvedena preprekaodnosno opasnost na koju je trebao da reaguje. Isto tako ispitujese i vonja vozaa koji je proizveo prepreku, da bi se utvrdilo da lije imao tehnike mogunosti da u datoj situaciji adekvatnim reagovanjemsprei nezgodu ili ublai njene posledice odnosno dalisu postojali bezbedonosni uslovi da zae na putanju drugog vozila.

9U toku ispitivanja nezgode vetak primenom odreenih grafo-analitikih postupakaizraunava osnovne parametre da bi na osnovu njih dao odgovorena sledea pitanja:

a) kojom su se brzinom uesnici nezgode kretali pre nastanka opasne situacije (Vo);b) da li su vozai u trenutku nastale opasne situacije svoja vozila vozili dozvoljenombrzinom (ako je bila ograniena) i bezbednom brzinom za situacijukoja je postojala pre pojave opasnosti; c) da li su uesnici nezgode pre sudara u datoj situaciji blagovremeno iadekvatno reagovali na stvorenu opasnost kad su je mogli videti; d) da li su uesnici nezgode imali tehnike mogunosti da blagovremenopreduzetim koenjem izbegnu meusobni sudar. Kod nezgode sa ueemvozila i peaka ispituje se mogunost zaustavljanja vozila blagovremenimdejstvom koenjem, pre stizanja automobila do putanje peaka u kretanjupreko kolovoza. Kod ovih nezgoda se ispituje i mogunost da li bi peak uuslovima blagovremeno preduzetog koenja imao mogunost da u nastavkukretanja izae iz opasne zone koju u kretanju stvara automobil. Ovakve proveretreba izvriti za brzinu (V0) i dozvoljenu brzinu (Vd), ako je V0 > Vd .Ako je sudar nastao pri jednako usporenom kretanju (koenju) automobilaod vetaka se trai odgovor i na sledea pitanja:e) da li je postojala mogunost za izbegavanje sudara bez koenja sa ili bezskretanja. U sluajevima nezgoda, kada je opasnost stvorena iznenada, u situacijamakoje voza nije mogao da predvia, sud trai odgovor na pitanje:f) kojom bi brzinom (uslovno bezbednom brzinom Vub) trebalo da bude voenautomobil da bi u promenjenoj situaciji, tj. pri nastaloj iznenadnoj opasnosti,voza mogao koenjem da izbegne sudar, zaustavljanjem automobila prestizanja do mesta sudara (neki vetaci pogreno ovu brzinupoistoveuju sa bezbednom za situaciju koja je postojala pre pojaveiznenadne opasnopsti). Ovo istraivanje vetak sprovodi po postupku definisanom na algoritmu prikazanom.

Na slici 6. posle utvrivanja brzine uesnika nezgode i odreivanjamesta sudara putem vremensko-prostorne analize saobraajne nezgode.U vremensko-prostornoj analizi grafo-analitikim postupcima i modelima, utvruju se karakteristini meusobni poloaji uesnika nezgode u pojedinim karakteristinim fazama saobracajne nezgode.

10Ti meusobni poloaji definiu se karakteristinim rastojanjem, vremenom i brzinom uesnika nezgode. Na osnovu toga, definie se ceo tok i dinamikaodvijanja saobraajne nezgode. Naosnovu ocene tog toka i postupanja uesnika saobraajne nezgode u njemu, utvruju se uzroci nezgode.

Kod neadekvatnih postupanja obradjuje se izmenjena vozila tj.verzija koja bi se odvijala pri adekvatnom postupanju pa se vremensko-prostornomanalizom takve verzije utvruje tok nezgode da bi se ispitale mogunostinjenog izbegavanja ili uoile razlike u uzroku, toku i posledicama nezgode.U vremensko-prostornoj analizi obreuje se postupanje uesnika nezgodepri kome se nezgoda nebi dogodila. Sud najee interesuje odgovor na pitanjekojom uslovno bezbednom brzinom (Vub) bi voza mogao da izbegnesudar u datoj saobraajnoj situaciji. Odgovor na ovo pitanje uslovljen je karakteristinimelementima saobraajne situacije.Ako je opasnost u promenjenoj saobraajnoj situaciji stvorena iznenada, tj.ako tu promenu voza nije mogao da oekuje i predvia pa nije imao razlogada vozilo vozi uslovno bezbednom brzinom, (Vub) ve bezbednom brzinom(Vb) za realno tekuu saobraajnu situaciju na putu, on sudar ne bi mogao da izbegne..

11Ako bi voza imao razloge da predvia i oekuje pojavu opasnosti (na putugde je znakom oznaena opasnost "deca na putu", nou pri vonji vozilaoborenim svetlima putevima gde se moe oekivati kretanje peaka, napeakom prelazu itd.), on bi tada imao potrebu da vozilo vozi brzinom kojabi bila bezbedna za te uslove saobraaja na putu, da bi izbegao sudar sa peacimakoji se kreu putem ili ga prelaze na signaliziranim mestima (obeleenipeaki prelaz, oznaene kole).Na osnovu elemenata utvrenih u vremensko-prostornoj analizi, vetak formiramiljenje zakljuak u kome objanjava uzrok, tok i posledice nezgode, koristei se algoritmima prikazanim na slikama: 4, 5 i 6 i prateim modelimaodgovarajuih rgafoanalitikih postupaka. Pri formiranju izvetaja vetak enalaz i miljenje formirati po sadraju definisanom na slici 5. ili alternativnimsadrajima formiranim prema zahtevu suda.

2.2. Odreivanje relevantnih brzina u postupku vetaenjasaobraajnih nezgoda

U krivinom postupku sud od vetaka trai da izrauna brzinu kad za topostoji mogunost upotrebom relevantnih materijalnih podataka (tragova,oteenja, povreda i dr.), a kad za to nema podataka sud e koristi I ocenjivati iskaze ispitivanih lica (svedoka nezgode) koja o tome mogu da seizjanjavaju,Od vetaka sud trai da odredi brzinu vozila kojom se kretalo u momentunastale opasnosti na koju je voza bio duan da reaguje, zaustavljanjemvozila, radi izbegavanja sudara.Vetak e proraunom odreenu brzinu uporediti sa dozvoljenom da bi se izjasnio o tome dali je ona bila bila dozvoljena ili nije i dali je bila bezbedna (prilaguena) za situaciju koja jepredhodila nezgodi (sl. 7.) uz uslov da takva situacija nije nastala iznenada ina bliskom od odstojanju od vozila. Ovo u skladu sa odredbom lana 42 ZOBSakoji glasi:

12Voza je duan da brzinu kretanja vozila prilagodi okolnostima,karakteristikama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskimprilikama, stanju vozila i tereta, frekvenciji saobraaja i drugim uslovima,tako da vozilo moe blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekomkoju, pod datim uslovima, moe da predvidi.Ako voza vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraaj, duan je dana prvom odgovarajuem mestu omogui da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obie ili proe. Kad vetak odredi brzinu on treba da se izjasni i o tome dali je ona bila dozvoljena ili vea od dozvoljene. Pored toga on treba da se izjasni i o tome dali je ta brzina bila bezbedna (prilagoena) situaciji na putu koja je nastala iznenada i neposredno pre nezgode i dali je bila nebezbedna odnosno neprilagoena situaciji koja je postojala pre iznenadne promene situacije u kojoj se dogodila nezgoda (sl.7. i 7.1.).

Pri ovode vetak treba da razmotri i iksze vozaa o brzini, jerse od njega trai da se o brzini koju je u vonji izabrao iprilagoavao voza situacijama na putu izjasni. Pri tomevetak uzima u obzir ne samo ogranienje brzine ve i uticaj drugih faktora na njen izbor u vonji od strane vozaa.

13Ako je neposredno pre nezgode dolo do iznenadne promene situacije naputu tako to se iznenada i na bliskom odstojanju pojavila prepreka(opasnost) iju pojavu voza nije mogao da predvidi tad se odreujepoloaj vozila u odnosu na prepreku (Saos) i na osnovu toga izraunavabrzina (Vub) sa kojom bi voza mogao vozilo da zaustavi pre dospevanja dotakve prepreke da je tad svoje vozilo vozio ba tom brzinom i naao se naistoj poziciji kad se prepreka na putu ispred njegovog vozila pojavila (ula unjegovo vidno polje). Za te promenjene uslove vetak izraunava uslovnobezbednu brzinu koju obrazlae navodom da bi sa njom mogla nezgodaizbei ako bi voza imao razloge da pre pojave tj. promene uslova na putusvoje vozilo vozi ba tom ili manjom brzinom od nje. Ovako odreena brzinaiz uslova raspoloivog odstojanja od preprepreke odgovara raspoloivomzaustavnom putu koji bi voza koristio za reagovanje koenjem u izbegavanju sudara. Kako sud od vetaka trai izjanjenje o tome dali je brzina sa kojom je on upravljao svojim vozilom pre ove nezgode bila bezbedna (prilagoena)situaciji na putu vetak e se izjasniti da je bila bezbedna ako je bila dozvoljena i ako je situacija bila iznenadna tj. nepredvidiva i neoekivana. Odgovor na ovo pitanje suda vetak nesme da bazira na izraunavanju uslovno bezbedne brzine.

14U sluaju kad je voza uestvovao u nezgodi regujui koenjem, a pri tomeje vozio veom brzinom od dozvoljene, vetak treba da ispita i mogunostizbegavanja nezgode za sluaj da se tad vozilo kretalo dozvoljenombrzinom i da se zatekao na istom mestu od prepreke kad je na njenu pojavu blagovremeno i adekvatno reagovao voza. Ako je pak vozaprodueno reagovao zbog alhoholisanosti ili je kasnio u regovanju (sl.9 - b)iz drugih razloga tad se proraun sprovodi da bi se ispitala mogunost za izbegavanje nezgode sa blagovremenim ragovanjem (Sl.9-a). Ovakva analiza sa odgovarajuim grafoanalitikim prikazom (sl.9 i 10) obrauje se u vremenko prostornoj anlaizi nezgode, bez koje se ni jedna nezgoda nemoe pouzdano i argumentovano analizirati i razjasniti (rekonstruisati).

Na sl. 10 prikazan je poloaj peaka na poziciji kad je on stupanjem nakolovoz (Po) ispred nailazeeg automobila (Ao) proizveo opasnost na kojuje voza bio duan da reaguje. Ako je ovaklvoj situaciji dolo do sudara vetak analizom treba da ispita reagovanje vozaa na raspoloivom putu (Saos) tako to e izraunati vreme koje je voza angaovao u reagovanjuna opasnost zaustavljanjem vozila (tars) i to vreme dovesti u vezu sa vremenom koje je peak mogao da angauje na putu dospevanja do mesta sudara (tpos).

15Kad su ova vremena podudarna vetak moe da zakljui da je voza blagovremeno reagovao ali da sudar nije mogao da izbegne. Ako je vreme(tpos) vee od vremena (tars) tad se zakljuuje da je voza kasnio ureagovanju i ispituje dali bi sa blagovremenim reagovanjem imaomogunost za izbegavanje sudara. Znai da postoji potreba da se ovakvaanaliza nastavi i za sluaj ako je vozavozio vozilo nedozvoljenom brzinomtako to bi se u njoj obradio i toka nezgode sa kretanjem vozila u granicidozvoljene brzine.Za izraunavanje veliina oznaenih na sl. 9 i 10 vetak moe da se sluipostupcima i obrascima navedenim u udzbenicima saobraajnog fakultetaUviaj i vetaenje saobraajnih nezgoda na putevima Beograd,1999.god. I Tipini primeri ekspertiza saobraajnih nezgoda na putevima izdanjeSlubenog lista SRJ Beograd, 2007. god.Ne postoji nikakvo opravdanje za stavove nekih vetaka koji se pitaju dali jetakva analiza uvek potrebna i onih koji vre nepotpuno takvu analizu obraujui samo kretanje jednog uesnika nezgode i nedovodei u vezu to kretanje sa kretanjem i mogunostima za izbegavanje nezgode odgovarajuim ragovanjem drugog uesnika nezgode. Dobro je to u veini naredbi za obavljanje vetaenja sudije trae od vetaka da saini i vremenko-prostornu analizu nezgode. Meutim, nije dobro to to neki smatraju da je dovoljno u njoj samo izraunavanje zaustavnog puta i vremena zaustavljanja vozila i to veina rezultaten vremensko-prostorne analize ne prikazuje grafikim putem.

Jo postoji zabluda kod nekih vetaka koji misle da se ovakva analiza pravisamo kao vremenska ili prostorna pa jo na osnovu nje imaju uverenje dai kad je po jednoj neko kriv, a po drugoj nije, treba izabrati onu koja jepovoljnija za okrivljenog. Ta zabluda kod nekih jo postoji ali se sve eerazbija, a autori takvih analiza, su sluajno zalutali u oblast vetaenja.

16Zakljuak

Vremensko-prostorna naliza mora biti sastavni deo svake analizesaobraajne nezgode koja se vri u vetaenju. Vetaci treba tu analizu daizvre primenom grafoanalitikih metoda i postupaka na koje se u ovomradu ukazuje. Pravilno postupaju sudije koji posebno nalau u naredbi zaobavljanje vetaenja i izradu vremensko prostorne analize, jer su iziskustva sa vetaenjem uvideli da se njenom obradom obezbeujuodgovori na pitanja koja su znaajna za sud radi donoenja odluke.

Vetaci treba da pokrenu inicijativu za formiranje Komore vetaka zasaobraajne nezgode da bi obezbedili svoje esnavske interese ali i interesekorisnika njihovih usluga. Pokuaj da se ti ciljevi ostvare putem Udruenjavetaka pokazali su se neuspenim. Za organizovan i kvalitetan rad vetakamora da ispoljava odreeni interes i pravosue kao i drugi dravni organi,jer se postojee stanje nepovoljno odrsaava na kvalitet, evikasnost I ekonominost sudovanja po delima ugroavanja javnog saobaaja. U komoru vetaka za saobraajne nezgode bilo bi obavezno ulanjivanje i licenciranbje vetaka svih struka koji se angauju u tim postupcima: inenjeri, lekari (sve specijalnosti), krim tehniari, procenitelji tete iz osiguranja, ekonomisti i dr.3. Vetacima treba omoguiti ee strune sastanke (savetovanja, predavanja i dr.) da bi na njima razmenjivali iskustvo i unapreivali rad u vetaenju. Organizaciju takvih skupova do formiranja Komore ili aktiviranja rada Udruenja treba da preuzmu na sebe institucije koje u ovoj oblasti zapoljavaju vei broj vetaka ili Komisija formirana na ovom savetovanju za organizovanje sledeih aktivnosti po programu koji bi se oformio na osnovu zakljuaka sa ovog i ranijih susreta vetaka.4. Primenom jedinstevnih metoda i metodologija u radu na vetaenju idodatnom edukacijom vetaka obezbedile bi se manje razlike u nalazimavetaka koje sada postoje i zbog kojih se vetaenja u velikom broju dopunjavaju, obnavljaju i osporavaju to oteava rad suda i nepovoljno utie na bezbednost u saobraaju. 5. Bez dobro obavljenog uviaja ne moe se obaviti ni kvalitetnovetaenje. Vetaci retko odbijaju vetaenje zbog nedostataka i propusta uinjenih pri uviaju, ve na osnovu nepotpunih podataka formiraju I nepouzdan nalaz koji se kasnije lako osporava i u naknadnim postupcima vre dopune i ispravke zbog kojih se procios rasprave na sudu odugovlai, a trokovi uveavaju.6. Ne mogu se u analizi nezgode primeniti savremeni tehnolokipostupci, procedure u obradi nezgode primenom kompjuterizovanih programa ako se uviaj nezgoda ne obavlja sa primenom savremene opreme. Korisno bi bilo barem jedanput godinje organizovati zajedniku raspravu na temu uviaja i vetaenja nezgoda sa ueem: sudija, vetaka, policiskih krim. tehniara i inspektora i tuioca. Takve javne strune rasprave valjalo bi organizovati na podruju okrunih sudova odnosno okruga sa angaovanjem i drugih zainteresovanih lica.

17Literatura

1.Zakon i predlog Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima

2. Vetaenja veeg broja nezgoda uraena od strane vetakapojedinca ili Komisija vetaka Institucija

R. Draga, Udbenik i Prirunik Bezbenost saobraaja III i Uviaj i vetaenje saobraajnioh nezgoda, Saobraajni fakultet, Beograd,1999 i SL. 2007. god.

4. Zakon o krivinom i parninom postupku SRJ i Srbije.

5. Zbornici radova sa Savetovanja vetaka u Aranelovcu, Vrnjakoj Banji i Beogradu.

6. R.Draga, M. orevi, Tipini primeri ekspertiza saobraajnihnezgoda na putevima Slubeni list SRJ, Beograd 2007.

18