of 7/7
1 BAZA PODATAKA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA KAO PRILOG POBOLJŠANJA SISTEMA BEZBJEDNOSTI SAOBRAĆAJA ROAD ACCIDENT DATABASE AS CONTRIBUTION OF ROAD SAFETY SYSTEM IMPROVEMENT Saša Jasnić, dipl.saob.inž. J.P. ''Putevi Republike Srpske'' Vase Pelagića 10 Banja Luka e-mail: [email protected] Sažetak: Praćenje stanja bezbjednosti saobraćaja je veoma važan posao u okviru sistema bezbjednosti saobraćaja. Međutim, sve razvijenije hardverske i softverske komponente računarskih sistema umnogome olakšavaju ovaj posao. Pored mogućnosti praćenja stanja saobraćajnih nezgoda, iste nam omogućuju i povezivanje raznih vrsta baza podataka u jedinstvenu cjelinu, olakšavajući aktivnosti donošenja odluka o neophodnim intervencijama. U radu je izvršeno predstavljanje baze podataka saobraćajnih nesreća u Republici Srpskoj, baze podataka magistralne i regionalne putne mreže Republike Srpske, te njihovo povezivanje u aktivnu cjelinu, sposobnu da, imajući u vidu događaje i infrastrukturu u cjelini, stanje bezbjednosti saobraćaja dovede na podnošljiviji nivo. Ključne riječi: baza podataka, saobraćajna nezgoda, put Abstract: Road accident monitoring system is very important chain part in the road safety system. Thus, more developed hardware and software components of modern computer systems are making these activities less complex. Besides the possibility of road accident monitoring, the above mentioned components of computer systems enables integration of various types of databases in one entity, making the process of decision-making more easier. The road accident database, the road database of the Republic of Srpska, and the link between them are presented in this work, in order to improve road safety system in whole. Key words: database, road accident, road

Baza podataka saobracajnih nezgoda

  • View
    171

  • Download
    9

Embed Size (px)

DESCRIPTION

rad kongres

Text of Baza podataka saobracajnih nezgoda

BAZA PODATAKA SAOBRAAJNIH NEZGODA KAO PRILOG POBOLJANJA SISTEMA BEZBJEDNOSTI SAOBRAAJA ROAD ACCIDENT DATABASE AS CONTRIBUTION OF ROAD SAFETY SYSTEM IMPROVEMENTSaa Jasni, dipl.saob.in. J.P. ''Putevi Republike Srpske'' Vase Pelagia 10 Banja Luka e-mail: [email protected]

Saetak: Praenje stanja bezbjednosti saobraaja je veoma vaan posao u okviru sistema bezbjednosti saobraaja. Meutim, sve razvijenije hardverske i softverske komponente raunarskih sistema umnogome olakavaju ovaj posao. Pored mogunosti praenja stanja saobraajnih nezgoda, iste nam omoguuju i povezivanje raznih vrsta baza podataka u jedinstvenu cjelinu, olakavajui aktivnosti donoenja odluka o neophodnim intervencijama. U radu je izvreno predstavljanje baze podataka saobraajnih nesrea u Republici Srpskoj, baze podataka magistralne i regionalne putne mree Republike Srpske, te njihovo povezivanje u aktivnu cjelinu, sposobnu da, imajui u vidu dogaaje i infrastrukturu u cjelini, stanje bezbjednosti saobraaja dovede na podnoljiviji nivo. Kljune rijei: baza podataka, saobraajna nezgoda, put Abstract: Road accident monitoring system is very important chain part in the road safety system. Thus, more developed hardware and software components of modern computer systems are making these activities less complex. Besides the possibility of road accident monitoring, the above mentioned components of computer systems enables integration of various types of databases in one entity, making the process of decision-making more easier. The road accident database, the road database of the Republic of Srpska, and the link between them are presented in this work, in order to improve road safety system in whole. Key words: database, road accident, road

1

1. UVODOdluivanje je proces sa kojim se svaki pojedinac svakodnevno suoava, bilo da se radi o odlukama line prirode ili odlukama od opte-drutvenog interesa. Meutim, svako odluivanje, bez obzira na koji se nivo odnosi, u odsustvu relevantnih i pouzdanih informacija, jednostavno se svodi na puko i, jako esto, skupo nagaanje. Oit primjer potrebe za informacijama jeste upravo bezbjednost drumskog saobraaja. Strategije, programi, planovi, te raznorodni zakonski i podzakonski dokumenti, bez uvida u relevantne informacije, postaju nita drugo do gomila potroenog papira. Naalost, u dosadanjem sistemu bezbjednosti drumskog saobraaja u naoj zemlji, podaci, a pogotovo oni koji se tiu saobraajnih nezgoda, su se stavljali u drugi plan. Uzimajui u obzir okolnosti u kojima se sistem uopte razvijao, moe se rei da je takvo stanje oekivano. Meutim, nikako i opravdano. Situacije u kojima se zakoni, strategije i drugi dokumenti piu bez realnog sagledavanja potreba su jednostavno struno nedopustive, i predstavljaju neopravdano troenje i vremena i sredstava poreskih obveznika koji, na ovaj ili onaj nain, plaaju, izmeu ostalog i bezbjedno uee u saobraaju. Posljedica takvog odnosa i jeste stanje sa kojim se danas suoavamo. Vodei se gore navedenim principom, a prepoznajui potrebu za pravom i pravovremenom informacijom, Javno preduzee ''Putevi Republike Srpske'' i Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srpske su pokrenuli projekat ''Baza podataka saobraajnih nesrea'', smatrajui takav projekat nasunom potrebom i jedinim ispravnim putem ka smanjenju gubitaka, pogotovo ljudskih ali i materijalnih resursa Republike Srpske i Bosne i Hercegovine (1).

Prvi, krucijalni nivo predstavlja proces prikupljanja podataka. Od uspjeha ovog procesa zavisi i proces vizuelne provjere i unosa podataka, ali i, to je mnogo vanije, od njega zavisi uspjenost itavog sistema bezbjednosti saobraaja. Drugi nivo se sastoji od unosa i elektronske obrade podataka. Iako, objektivno manje bitan od procesa prikupljanja podataka, i ovaj dio cjelokupnog procesa, upravo zbog olakanja obrade, interpretacije i analize podataka, je kljuan po itav sistem bezbjednosti saobraaja. 2.2. Unos podataka Slino prethodnom sistemu, predvieno je da ovlaena lica koja vre uviaj saobraajnih nezgoda, u prvo vrijeme nezgoda sa nastradalim licima, vre identifikaciju i unos podataka definisanih Obrascem saobraajnih nezgoda Obrazac saobraajne nezgode (Slika 1.) koncipiran je na nain da omogui lak i jednostavan unos podataka prilikom uviaja saobraajne nezgode. Istraivanja su pokazala da se, prilikom izrade Obrasca saobraajne nezgode mora traiti optimum izmeu velikog broja informacija. Radi se o tzv. ''zlatnom pravilu'' pri emu poveanje broja pitanja u Obrascu saobraajne nezgode moe dovesti do pada u broju prijavljenih saobraajnih nezgoda (2). Pri tome, odreeni broj informacija moe biti nepopunjeno, vie zbog previda nego zbog namjere da se isti ostave nepopunjeni. Nasuprot tome, jednostavni Obrasci saobraajnih nezgoda mogu dovesti do poveanog stepena prijavljivanja saobraajnih nezgoda, ali i do manje detaljnih informacija. Obrazac saobraajnih nezgoda je sainjen na listu formata A4, i izrauje se na tri kopije samokopirajueg papira. Sam obrazac sadri dijelove koji su korisni prilikom samog procesa unosa podataka, ali primarno nemaju veze sa informacijama vezanim za saobraajnu nezgodu. Pri tome se misli na promjenljivu ''TIP UNOSA'' kojom se odreuje da li se radi o primarnom ili sekundarnom unosu podataka. Takva mogunost je neophodna zbog injenice da je, u dananjem informatikom svijetu, neophodna pravovremena informacija, a saobraajne nezgode su pojave koje, svojim karakteristikama, donekle onemoguavaju taj princip. Poznato je da se npr. pod pojmom ''poginulo lice'' svode sva ona lica koja su uestvovala u saobraajnoj nezgodi a koja, usljed pretrpljenih povreda podlegnu istim u roku od 30 (trideset) dana od dana deavanja saobraajne nezgode. Kako se ne bi ekalo na istek tih trideset dana, omogueno ja da se naknadno dostavljaju informacije koje su se, u meuvremenu, izmijenile. Pored pomenute promjenljive Obrazac saobraajne nezgode predvia jo 36 promjenljivih ije definisanje je potrebno izvriti prilikom unosa

2. BAZA NEZGODA

PODATAKA

SAOBRAAJNIH

2.1. Opis projekta Poznato je da je, u bivoj Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, postojao sistem centralizovanog prikupljanja podataka o saobraajnim nesreama. Sistem se zasnivao na tzv ''SN obrascu'' kojeg su popunjavali pripadnici tadanjeg Sekretarijata unutranjih poslova, te popunjeni Obrazac proslijeivali Saveznom statistikom zavodu, koji je tako prikupljene podatke i obraivao. Savremeni sistem ''Baza podataka saobraajnih nezgoda'' je zasnovan na dva nivoa.

2

Slika 1. Obrazac saobraajne nezgode

podataka. Radi veliinama: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

se

o

sljedeim

promjenljivim 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. Starost vozila; Ponaanje vozaa; Alkohol test; Droga test; Vozako iskustvo; Kategorija korisnika puta; Broj vozila; Pol; Starost; Vrsta povrede; Upotreba sigurnosnog pojasa/sjedita za djecu/kacige.

Karakteristika saobraajne nezgode; Nesrea broj; Datum; as; Centar javne bezbjednosti; Policijska stanica; Lokacija saobraajne nezgode; Dionica puta; Stacionaa saobraajne nezgode; Koordinate saobraajne nezgode; Vrsta saobraajne nezgode; Geometrija puta; Podruje; Vrsta podloge; Stanje puta; Vrijeme/Stanje kolovoza; Ostali faktori; Ogranienje brzine; Vidljivost; Ponaanje pjeaka; Dravljanstvo vozaa; Ukljuena vozila; Kvarovi na vozilu; Vozaka dozvola; Saobraajna dozvola;

Sve predviene promjenljive ali i opcije unosa su primarno zakonski a potom i logiki definisane, tako da je, poznavaocima zakonskih odredbi, kakvi bi, u principu, morala biti ovlaena lica za vrenje uviaja saobraajnih nesrea. Znaajno je napomenuti da je pod rednim brojem 10. predvien unos promjenljive koja omoguava uvoenje GPS tehnologije u sistem prikupljanja podataka o saobraajnim nezgodama, to e bitno pojednostaviti identifikaciju mikrolokacije saobraajne nezgode. Pored toga, obrascem se pokualo uticati na subjektivnost unesenih podataka, ali i na izbjegavanje personifikacije lica ukljuenih u saobraajnu nezgodu. Dalje, unos podataka je

3

identian bez obzira na posljedicu saobraajne nezgode, to dodatno pojednostavljuje proces. 2.3. Pregled i obrada podataka Nakon dostavljanja popunjenog Obrasca saobraajne nezgode u prijemni centar u kom je instaliran elektronski dio baze, vri se, vizuelni pregled popunjenih promjenljivih. Vano je napomenuti da sve promjenljive moraju biti popunjene. Kao i kod svakog pravila, i ovdje postoji izuzetak, koji se zasniva na principu logikog razmiljanja. Tako npr. ako u polju u kojem je definisan tip saobraajne nezgode nije oznaena opcija ''MV/pjeak'', bezrazlono je govoriti da je potrebno izvriti unos podataka u polje kojem su predviene opcije za ponaanje pjeaka. Nakon vizuelnog pregleda dostavljenih Obrazaca saobraajnih nezgoda, vri se unos popunjenih informacija u elektronski dio baze podataka saobraajnih nezgoda. Elektronski dio baze podataka je zasnovan na softverskom paketu Microsoft Office, konkretno na njegovim dijelovima Microsoft Excel i Microsoft Access. Unos podataka se vri pomou Microsoft Access-a, dok se prikaz obraenih podataka vri u tabelarnom obliku sa mogunou grafikih prikaza u Microsoft Excel-u. U ovom trenutku je jasno da elektronski dio baze podataka saobraajnih nezgoda mora biti zasnovan na softverskom paketu koji je namjenski sainjen za potrebe unosa i obrade podataka u sklopu baze podataka saobraajnih nezgoda, ali je, za poetnu fazu rjeenja ovako komplikovanog problema, dovoljno zasnivati razvoj na jeftinijim solucijama. Elektronski dio baze podrazumijeva unos svih promjenljivih koje su sadrane u Obrascu saobraajnih nezgoda. Po izvrenom unosu informacija u elektronski dio baze podataka saobraajnih nezgoda mogue je vriti obradu pohranjenih informacija. Kao to je ve ranije pomenuto, prikaz obraenih podataka se vri u tabelarnom i grafikom vidu, to uveliko olakava interpretaciju i analizu obraenih podataka. Elektronski dio baze podataka saobraajnih nezgoda omoguava jednostavnu analizu unesenih informacija, ali i obradu informacija na sekcijama na kojima se vri takasto nakupljanje saobraajnih nezgoda, takozvanim crnim takama.

je bazu podataka saobraajnih nezgoda povezati sa drugim postojeim bazama podataka. 3.1. Baza podataka saobraajnih nezgoda i baza podataka puteva Radi to adekvatnijeg sagledavanja injenica o saobraajnim nezgodama i njihove povezanosti sa odreenim putnim karakteristikama, bilo da se radi o geometrijskim elementima puta ili oteenjima puta, potrebno je vezati bazu podataka saobraajnih nezgoda i bazu podataka o putevima. Baza podataka o putevima je zasnovana na vie softverskih modula, od kojih je jedan namijenjen iskljuivo upravljanju informacijama od kojih je baza podataka puteva sainjena. Baza podataka puteva sadri jo dva softverska modula koji imaju za cilj sainjavanje grafikih prezentacija eljenih informacija (3). Jedan od pomenutih softverskih modula je namijenjen za prikazivanje tzv ''strip dijagrama'' koji pretvaraju trasu puta u pravu liniju. Time se stvara mogunost prikazivanja raznorodnih informacija na jednom listu eljenih dimenzija (Slika 2, Slika 3, i Slika 4.). Drugi softverski modul ima mogunost prikazivanja putne mree, u ovom sluaju magistralne i regionalne u 2D obliku, te prezentaciju raznih informacija na stvarnoj trasi puta, u ovom sluaju saobraajnih nezgoda (Slika 5.). Najbitnija informacija jeste podatak da je itava magistralna i regionalna putna mree snimljena u digitalnom obliku, i to ''skidanjem'' GPS koordinata puta, te se koordinate putne mree mogu povezati sa oitanim koordinatama saobraajnih nezgoda. Kao to se vidi na Slikama 2, 3, i 4. izvreno je ukrtanje informacija o saobraajnim nezgodama na godinjem nivou (Slika 2.), ukrtanje informacija ukupnog broja saobraajnih nezgoda u eljenom vremenskom intervalu sa geometrijskim karakteristikama puta i identifikovanim oteenjima puta (Slika 3.) i ukrtanje informacija o saobraajnim nezgodama u eljenom vremenskom intervalu, obino jednogodinjem periodu, sa geometrijskim karakteristikama puta i identifikovanim oteenjima puta (Slika 4.). Ovakvi grafiki prikazi mogu biti veoma znaajni, kako za iniciranje primarnih aktivnosti (obiljeavanje rizinih odsjeka puta saobraajnom signalizacijom), tako i za pokretanje aktivnosti sanacije identifikovanog opasnog mjesta. Na Slici 5. je prikazana karta saobraajnih nezgoda u eljenoj razmjeri. Prikazana karta saobraajnih nezgoda ima za cilj sagledavanje prostornog rasporeda rizika na putevima u Republici Srpskoj.

3. VEZA BAZE PODATAKA SAOBRAAJNIH NEZGODA I DRUGIH BAZA PODATAKA Kako bi informacije o saobraajnim nezgodama bile potkrijepljene sa nizom drugih informacija koje imaju adekvatan znaaj prilikom odluivanja, neophodno

4

Slika 2. Grafikon godinje raspodjele saobraajnih nezgoda

Slika 3. Ukupna raspodjela saobraajnih nezgoda i karakteristike puta (elementi i oteenja)

5

Slika 4. Godinja raspodjela saobraajnih nezgoda i karakteristike puta (elementi i oteenja)

Slika 5. Karta saobraajnih nezgoda na formatu A2 i u razmjeri 1:750 000

6

3.2. Baza podataka saobraajnih nezgoda i ostale baze podataka Sainjavanje razliitih baza podataka i povezivanje istih treba da bude osnovni cilj svakog sistema bezbjednosti drumskog saobraaja. Tako je npr. U vedskoj izvreno povezivanje baza podataka koje naini policija prilikom uviaja saobraajne nezgode i koje saini bolniko osoblje prilikom prijema nastradalih lica. Povezivanjem pomenutih baza podataka mogue je izvriti komparaciju osnovnih baza podataka, te npr. analizom stanja, utvrditi neprijavljene saobraajne nezgode. Isto tako je mogue napraviti bazu podataka institucija ovlaenih za obuavanje kandidata za polaganje vozakih ispita, i posljedino istoj, bazu podataka lica koja su poloili vozaki ispit. Povezivanje ovih baza podataka sa bazom podataka saobraajnih nezgoda, dodoue u neto izmjenjenoj formi, daje nam mogunost identifikacije auto-kola sa npr. poveanim stepenom uea njenih kandidata u saobraajnim nezgodama (ideja slina programu NCAP i principu zvjezdica).

LITERATURA[1] [2] [3] MUP RS, JP ''Putevi RS'', Baza podataka saobraajnih nezgoda, Banja Luka, 2007. godina; PIARC: Road safety manual, World Road Association, La Defense Cedex, Francuska, 2003. godina; JP ''Putevi RS'', Baza podataka puteva, mostova i tunela, Banja Luka, 2005. godina.

4. ZAKLJUAK Kao to se vidi iz prikazanog, broj mogunosti je praktino neogranien. Blagodetima kojima nas obasipa dananja informatika era, moemo uiniti mnogo na sauvanju svake vrste resursa, a pogotovo one sa kojom se ba nismo u mogunosti pohvaliti da smo bogati-ljudi. Osnovna sutina projekta ''Baza podataka saobraajnih nezgoda'', ali i svakog drugog dobronamjernog projekta jeste da, u trenutku kada stradanja ljudi u saobraaju postaju sve vei globalni problem, prui informacije koje e, nasuprot optem svjetskom trendu, smanjiti broj saobraajnih nesrea, te uiniti rizik kojima se svakodnevno izlaemo u saobraaju prihvatljivim. Napredna drutva su shvatila znaaj informacije, te su dostupna sredstva podredila viem cilju. Pitanje je vremena kada e se i nae drutvo okrenuti jedinom pravom putu, jer bez pravovremene, realne i adekvatne informacije smo unaprijed osueni na propast. Takva situacija se, u principu, sa svakim novim danom, svakim novim izgubljenim ivotom, svakodnevno deava i ponavlja.

7