of 32/32
UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET - dodiplomske akademske studije - SEMINARSKI RAD iz Saobraćajne Psihologije TEMA: UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA Milinković Marijana DB 080040 Ivanović Nevena DB 080024 Radosavljević Ivan DB 080051 Dimitrijević Nikola DB 080138

Uzroci saobracajnih nezgoda

  • View
    525

  • Download
    9

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Uzroci saobracajnih nezgoda

Text of Uzroci saobracajnih nezgoda

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAAJNI FAKULTET - dodiplomske akademske studije -

SEMINARSKI RADiz Saobraajne Psihologije

UZROCI SAOBRAAJNIH NEZGODA

TEMA:

Milinkovi Marijana DB 080040 Ivanovi Nevena DB 080024 Radosavljevi Ivan DB 080051 Dimitrijevi Nikola DB 080138

Uzroci saobraajnih nezgoda

SADRAJ

Uzroci saobraajnih nezgoda.....................................6 1. Uzrast........................................................8 2. Iskustvo......................................................9 3. Pol...........................................................11 4. Vid...........................................................12 5. Psihomotorne sposobnosti..................................14 6. Inteligencija i posebne sposobnosti........................15 7. Linost......................................................16 8. Socijalni inioci i stavovi...................................18 9. Umor i dnevni bioritam.....................................20 10.Alkohol......................................................22 11.Lekovi i droge..............................................25 Zakljuak.........................................................27

2

Uzroci saobraajnih nezgoda

UVOD

ovek u ulozi vozaa opaa sloenu stvarnost u saobarajnim okolnostima koje uslovljavaju najvie nivoe svih psihofizikih i emocinalnih angaovanja. Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naroito uslovljava snano emocionalno doivljavanje i reagovanje koje ima povratne refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja, na sopstvenu bezbednost u vonji i bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Prema podacima, ljudski faktor je jedini uzrok nezgode u 57% sluajeva saobraajnih nezgoda, a zajedno sa drugim faktorima je prisutan u preko 90% nezgoda. Moe se tvrditi da gotovo nema saobraajne nezgode gde ljudski faktor nije naao svoje mesto. Sa druge strane, prema istom izvoru, mehaniki faktor (voziIo) bio je jedini uzrok saobraajnog traumatizma u 2.4%, a faktor okoline (put) bio je izolovan uzronik u 4,7% saobraajnih nezgoda. Postavlja se pitanje zato ovek pravi toliko greaka u vonji. U toku vonje, ovek mora da se osloni na tri nepostojane mentalne funkcije: percepciju, panju i pamenje . U toku vonje vozai dobijaju pravu "oluju" informacija. Najvei deo njih predstavljaju vizuelni inputi: sam put, druga vozila, peaci, saobraajni znakovi, pejza i sl. ta vie, voza moe da procesuira i informacije iz drugih izvora, kao to je auditivni input (sluanje radija, razgovor mobilnim telefonom, razgovor sa putnikom u vozilu) ili interni input (priseanje eljenog pravca kretanja ili planiranje dogaaja koji nisu u vezi sa vonjom).

3

Uzroci saobraajnih nezgoda

TEORIJE SAOBRAAJNIH NEZGODATeorijska objanjenja osnovnih uzroka nezgoda potiu iz matematikih modela koji su kasnije proveravani u psiholokim istraivanjima. nezgode U su

matematiko-statistikim

proraunavanjima

saobraajne

posmatrane u odreenom vremenskom periodu kao retki dogaaji koji se ponavljaju i na osnovu naina kako se oni dogaaju u posmatranoj populaciji objanjavaju se uzroci nezgoda. To su teorije da se nezgode javljaju sluajno, da se javljaju kao zaraze i da postoji kod izvesnih ljudi sklonost za nezgode. 1.

Teorija sluaja

Ova teorija o pojavi nezgoda istie da se one javljaju prostom sluajnou. Kod ljudi izloenih istim uslovima u nekom periodu ista je verovatnoa da imaju nezgode koje se ponavljaju u odreenom periodu. Matematiki formulisano, verovatnoa da e neko doiveti nezgodu u posmatranom vremenskom periodu P(r) bie jednaka: P r) e = (

*

r

r!

gde je prosean broj nezgoda, a e eksponent. Prema ovom modelu svi lanovi populacije uvek imaju istu verovatnou da dozive nezgodu. Mogue je da neki doive vie nezgoda ali je to rezultat sluaja i njihov broj je relativno mali.

4

Uzroci saobraajnih nezgoda

2. Teorija zarazeDruga teorija polazi od pretpostavke da na poetku svi imaju jednaku mogunost da doive saobraajnu nezgodu, ali se to menja nakon prve nezgode. Pretpostavlja se da doivljavanje prve nezgode zarazno deluje ali ne u smislu prenoenja nezgode sa jedne na drugu osobu nego u samoj promeni stava osobe koja je doivela nezgodu. Takva vrsta ponaanja je slina psihikoj traumi. Prema jednoj varijanti posle doivljene nezgode verovatnoa nezgoda se smanjuje jer vozai postaju oprezniji pa je varijansa nezgoda manja nego kod Puasonove raspodele. Prema drugoj varijanti pod uticajem prve nezgode ljudi postaju skloni da imaju vie nezgoda.

3. Teorija sklonosti

Najpoznatija teorija saobraajnih nezgoda je teorija o sklonosti za nezgode. Pretpostavlja se da pri istim uslovima ne postoji jednaka verovatnoa meu osobama da dozive nezgode i da se ta verovatnoa konstantno ispoljava tokom vremena. Pri tome vreme pojave nezgode je sluajno. Osobine i sposobnosti su tretirane kao osnova za objanjenje ove teorije. Prema empirijskim nalazima sklonost operie kada je velika

izloenost riziku. Sklonost za nezgode je individualna stalna i povremena osobina koja moze biti uroena ili steena i zavisi od raznih psihofizioloskih inilaca.

5

Uzroci saobraajnih nezgoda

4. Spell teorijaSlino teoriji sklonosti, ljudi skloni jednim incidentima, takoe su skloni i drugim vrstama incidenata, pa i saobraajnim nezgodama. Pored psihofizikih osobina ova teorija uzima u obzir i objektivne okolnosti. Ista osoba moe biti veoma sklona incidentima u jednim uslovima (nona vonja, kia), a potpuno bezbedna u nekim drugim uslovima (dnevna vonja, suv kolovoz). Spell teorija uvaava subjektivne karakteristike linosti i objektivne karakteristike saobraajne situacije.

UZROCI SAOBRAAJNIH NEZGODANezgode izazivaju brojni inioci koji su u uzajamnoj sprezi. inioci drumskih nezgoda su obino kategorisani u tri iroke kategorije koje ine sistem voza, vozilo i okolina.

6

Uzroci saobraajnih nezgoda

Slika 1.

Istraivanja pokazuju da se najvei broj nezgoda odnosi bez sumnje na vozae (slika 1) ili su oni u krajnjem sluaju poslednja instanca u lancu dogadjaja koji su u sprezi sa ostalim faktorima.

Na osnovu pomenutog istraivanja veeg broja nezgoda naeno je da je u 91% nezgoda relativna uloga ljudskog faktora, pri emu u oko 57% nezgoda ljudski faktor je bio prisutan bez uestvovanja vozila i ostalih okolnlh inilaca.

Osnovne uzroke saobraajnih nezgoda kada je u pitanju ljudski faktor ine: 1. Uzrast 2. Iskustvo 3. Pol 4. Vid 5. Psihomotorne sposobnosti 6. Inteligencija i posebne sposobnosti 7. Linost 8. Socijalni inioci i stavovi 9. Umor i dnevni bioritam 10. Alkohol

7

Uzroci saobraajnih nezgoda

11. Lekovi i droge 1. Uzrast

Uzrast je jedan od esto pominjanih inilaca nezgoda. Nezavisno od populacije vozaa koja se posmatra, istiu se dve posebne grupe koje su najvie zastupljene u uestanosti nezgoda. To su mlae dobne grupe, do 24 god. starosti, i starije dobne grupe, od 60 god. U mlaem periodu, pored karakteristika mladalakog perioda-

nedovoljna obuenost i iskustvo, a u poznijim godinama fizioloke i psiholoke promene, doprinose veem broju nezgoda. Naime, kod profesionalnih vozaa uzrast do 50-55 godina ima manje nezgoda, ali posle se pojavljuje porast broja nezgoda. Taj porast nezgoda je naroito istaknut posle 60 - 65 godina. Meutim, pri vonji u gradskim uslovima kod profesionalnih vozaa, moe se dogoditi da upravo stariji vozai ine najmanje nezgoda. Poseban problem u bezbednosti saobraaja u svim zemljama ine mlai vozai. To je vie izraeno u onim zemljama gde mogu da voze od 16 godina,

8

Uzroci saobraajnih nezgoda

kao u SAD. Oni ine preko treine svih nezgoda i nezgoda tee prirode, iako su zastupljeni samo sa jednom petinom u ukupnoj populaciji vozaa. Mlai vozai ine vei broj nezgoda zbog toga to je to period mladalakog nemira i njihovo ponaanje na putu je deo njihovog opteg ponaanja. Poto se danas smatra da vozai "voze onako kao to ive" , to ono ima najbolju potvrdu u ovoj dobnoj grupi mlaih vozaa. Svakako da je i samo iskustvo ovde vrlo znaajno jer je to period kada se ui. . Loe navike, kao to su pijanstvo, puenje, loe ocene, su meu najboljim pokazateljima onih vozaa koji ine nezgode i prekraje. Kada se zavrava mladalaki period, oko 24 godine, dolazi postupno do promene ponaanja i smanjivanja nezgoda. Kod vozaa starijih dobnih grupa psihofizioloke funkcije opadaju i dolazi do poveanja individualnih razlika. Izraene promene organskih funkcija i perceptivno-motornih sposobnosti javljaju se posle 40 godina starosti. Ali, zbog veeg iskustva kojim se te promene nadoknauju, one se ne odraavaju toliko u vonji. Potekoe u vonji su kod starijih osoba vee ako su se kasnije obuili da voze; premda se oni uspeno obuavaju, njihova obuka due traje.

2. Iskustvo

U tesnoj vezi sa uzrastom, iskustvo uestvuje u velikom procentu u saobraajnim nezgodama. Uticaj iskustva se najvidnije ispoljava na mlaem uzrastu, kada se ispoljava i mladalaka nezrelost. Iskustvo nije potpuno definisano, ali se u statistikim razmatranjima uzima kao duina vozakog

9

Uzroci saobraajnih nezgoda

staa. Broj saobraajnih i industrijskih nezgoda opada sa godinama vonje i rada. Uticaj iskustva je najizraeniji na poetku u prvoj godini vonje, a kasnije njihovi efekti opadaju. Kod profesionalnih vozaa u gradskom saobraaju prva godina je najkritinija i ona je skoro tri puta rizinija od pete godine vonje. Kako se koliina vonje poveava sa godinama, to jednostavno sledi da broj nezgoda opada po kilometrima tokom godina

vonje. Tako je dvostruko vie nezgoda koje ine mukarci u odnosu na ene potie od toga to oni dvostruko vie voze pa imaju zato broj nezgoda po kilometrima isti.

Povezanost nezgoda sa godinama iskustva zavisi i od uzrasta kada se vozai obuavaju. Na mlaim uzrastima se bre stie iskustvo.

10

Uzroci saobraajnih nezgoda

Ustanovljeno je da vozai koji voze trkaka vozila ine vie nezgoda nego normalni vozai, jer oni, iako imaju u nesrazmerno bolju tehniku voznje, ine rizinije manevre. Pri upravljanju tramvajem, gde se ne zahteva posebna tehnika vonje, dolazi do progresivnog smanjivanja nezgoda sa godinama vonje. Stoga je verovatnija pretpostavka da se sa godinama vonje stice posebna

saobraajna zrelost, koja je nezavisna od fizike ili socijalne zrelosti.

3. Pol

Kod mlaih vozaa ne postoje bitne razlike izmeu mukaraca i ena u broju nezgoda, ako se uzme u obzir njihova koliina vonje. Meutim, u odnosu na nain potovanja saobraajnih pravila, tu su razlike oevidne jer se ene vie pridravaju saobraajnih pravila od mukaraca. Postoje eksperimentalni dokazi da izmeu mukaraca i ena ima razlike u nekim sposobnostima i osobinama. Najvidnija razlika je u fizikoj snazi, koja je dvostruko slabija kod ena nego kod mukaraca ili, ako se prikazuje u 11

Uzroci saobraajnih nezgoda

odnosu na telesnu teinu, taj odnos je 60% u korist mukaraca. Te razlike se ne menjaju sa uzrastom. Pored razlike u fizikoj snazi i izdrljivosti, postoje izvesne razlike u brzini odgovora i nainu obrade informacija izmeu mukaraca i ena. Mukarci su bolji u brzini odgovora i u perceptivno-motornim zadacima, gde su informacije date preko instrumentalnih pokazivaa. S druge strane, ene su bolje u runoj spretnosti, gde se zahtevaju fini pokreti prstiju i u zadacima gde se zahteva obrada informacije preko simbolinog i semantikog materijala. Opte je poznato da se ene svih uzrasta sporije obuavaju i tee stiu prva iskustva u vonji. Kod ena su karakteristine, pre svega, vea opreznost i kritinost u saobraajnim situacijama sa mnogo sporijom vonjom. Stoga je verovatno manja zastupljenost ena u teim saobraajnim nezgodama. ene mnogo vie potuju saobraajne norme zbog potrebe bezbednosti i pravilnog odvijanja saobraaja.

4. Vid

12

Uzroci saobraajnih nezgoda

Poto se preko vida prima velika koliina informacije u toku vonje, to su brojne vidne fuiikcije od posebnog znaaja za sigurnost u vonji. Meutim, empirijski podaci nisu to uvek potvrivali, kada su vidne funkcije posmatrane kao nezavisne izolovane funkcije. Za vonju je najznaajnije nekoliko funkcija; vidno polje, opaanje dubine i boje, adaptacija na tamu. Vidno polje je u izvesnoj meri ogranieno iz vozila. Konstatovano je ak da na raskrsnicama sudari nisu uvek na onoj strani na kojoj je vid ogranien. Poremeaj u opaanju boja spada u jednu od najvie prouavanih funkcija vida sa nezgodama ali ipak nije poznat njen odnos sa nezgodama. Dosta istraivanja ukazuje da vozai sa poremeajem u opaanju boja nemaju vie nezgoda nego ostala populacija vozaa. Uprkos tome, ona je jedna od sposobnosti koja se testira kod vozaa jer je njena uloga nesumljiva za brzo i tano opaanje saobraajne signalizacije. Jasnoa sa kojom e se videti predmeti zavisi od otrine centralnog i periferijskog vida, to je najznaajnija vidna funkcija. Isto tako, postoje podaci da vozai sa slabijom otrinom imaju vie nezgoda nego vozai sa dobrom otrinom vida. Osim dinamine otrine vida, za vonju je znaajna i sposobnost brzog i tanog skretanja pogleda na informativnija polja. Potrebna je izvesna vetina u tom vidnom pretraivanju, koja se stie vebanjem. Ta sposobnost brzog i tanog skretanja oiju na odredjena mesta vidnog polja se moe meriti. Naeno je da oni koji su na testu sporiji u skretanju oiju na ciljeve, koji se javljaju neoekivano na periferiji polja, imaju vie nezgoda.

13

Uzroci saobraajnih nezgoda

5. Psihomotorne sposobnostiPoto je upravljanje vozilom perceptivno-motorna vetina,

psihomotornih sposobnosti je veoma velika. Brojna istraivanja su potvrdila da su sloene psihomotorne sposobnosti tesno povezane sa nezgodama, S druge strane, povezanost izmeu vremena reakcije i nezgoda je slaba. Kada se ukljue novi momenti u vremenu reakcije, kao pravovremenost odgovora na uestale signale, dakle, aspekt budnog ponaanja ili reakcije na vise signala, onda je povezanost sa nezgodama vea.

Konstatovano je da osobe koje brzo reaguju, a sporije su na perceptivnim testovima, imaju vie nezgoda. Slino je utvreno u jednoj studiji sa posebnim vrstama nezgoda koje nastaju sudarom otpozadi. Vozai koji su ee pogoeni otpozadi sporije reaguju na svetlosne signale, ali izvode brzo motorni odgovor, imaju tzv. nesinhronizovani model reakcije.

14

Uzroci saobraajnih nezgoda

6. Inteligencija i posebne sposobnosti

Korelacioni odnosi inteligencije sa nezgodama su niski, to je u suprotnosti sa oekivanjima, iako se ne moe oekivati da taj odnos bude iskljuivo linearnog karaktera. Logiki se teko moe pretpostaviti da razlike u

inteligenciji nisu u vezi sa nezgodama. Osobe sa smanjenom inteligencijom su nesposobne za sigurno upravljanje u dananjim vrlo tekim saobraajnim uslovima. Intelektualna zaostalost doprinosi neadekvatnom ponaanju, tekoi shvatanja i brzog interpretiranja saobraajne situacije. S druge strane, pretpostavlja se da vozai sa visokom intelektualnom sposobnou nisu najbolje prilagoeni jer zahtevi vonje su takvog karaktera da ne odgovaraju njihovim potencijalnim mogunostima. To ih dovodi do vee razdraljivosti i moe ih initi sklonijim nezgodama. Ova logika

pretpostavka nema empirijsku potvrdu. Prema tome, za upravljanje je 15

Uzroci saobraajnih nezgoda

potrebna prosena intelektualna sposobnost ali to ne obezbeuje da e biti siguran voza. Zapaeno je da vozai koji nisu integrisani u industrijsku, odnosno savremenu urbanu i saobraajnu civilizaciju, rizikuju da imaju vie nezgoda ako im je konkretna inteligencija slabija. Pokazalo se da je mehaniko shvatanje potrebnije kod vozaa teih vozila sa prikolicama, autobusa nego kod vozaa lakih vozila. Sposobnost prostornog predoavanja naroito predmeta u pokretu je jedna od vanih sposobnosti za snalaenje i prilagoavanje saobraajnoj situaciji. Skorije je istaknuta uloga perceptivnog stila kao inioca nezgoda i ponaanja vozaa u raznim saobraajnim situacijama. Poto se vozai u toku vonje stalno nalaze u situaciji da brzo otkrivaju predmete u vrlo dinaminom vidnom polju uz korienje i drugih ulnih informacija, to lakoa sa kojom to oni ine, u velikoj meri odreuju njihovu sposobnost i sigurnost upravljanja.

7. LinostPri razmatranju linosti vozaa najee se polazi od prihvaenih tipologija linosti. Postoji vie shvatanja o strukturi linosti dobijenih putem faktorske analize. Razliitim tehnikama za ispitivanje linosti mere se razliite osobine linosti i njihovom interkorelacijom dobijaju se vii redovi organizacije linosti, koji predstavljaju njegovu strukturu. Te dobijene

dimenzije predstavljaju osnove naeg ponaanja i ine osnovnu strukturu linosti dobijene putem faktorske analize.

16

Uzroci saobraajnih nezgoda

Vozai skloniji nezgodama su preteno neurotine

inosti sa

osobinama koje su u tom delu predstavljene. Dobri i sigurni vozai su oni koji su emocionalno stabilne linosti.

Ovakav teorijski model tipologije linosti sigurnih i rizinih vozaa je proveravan na manjoj grupi vozaa koji su ispitivani pomou projektivnih testova. Postoje pokuaji da se tipologija linosti vozaa odredi na osnovu njihovog ponaanja u saobraajnoj situaciji. To je potpuno novi i pravi pristup prouavanja osobina linosti vozaa jer postoje ipak odstupanja izmeu opteg ponaanja i ponaanja u saobraajnoj situaciji. Ove tipologije koje polaze od uobiajene klasifikacije dobrih i loih vozaa ne odudaraju mnogo od klasinih tipologija.

17

Uzroci saobraajnih nezgoda

U Engleskoj je razvijena jedna tipologija linosti vozaa na osnovu objektivnog opisa i klasifikacije vozakog ponaanja u posebnom drumskom testu. Postoje etiri grupe vozaa na osnovu opaenih razlika u vozakom ponaanju. U grupu "bezbednih" spadaju vozai koji ne ine nikakve nepotrebne manevre i rizike, a u "nepromiljenu" grupu spadaju oni koji ee kontroliu ogledalo vozaa nego to ine manevre. Odnosno, ako je odnos broja korienja ogledala sa brojem manevre manji od kritine vrednosti koja varira i kree se oko 50, onda voza spada u grupu "aktivno izdvojenih" , a kao kritina operacija za razdvajanje zadnjih grupa slui broj koliko se puta pretie vozilo sa brojem koliko je preteknut od drugih vozila. Vozai "aktivno izdvojeni" svakako se karakteriu veom tenjom za preticanjem nego "pasivna" grupa vozaa.

8. Socijalni inioci i stavovi

Sa osobinama linosti su u vezi razni socijalni inioci koji utiu na nezgode.

18

Uzroci saobraajnih nezgoda

Pri razmatranju njihove uloge polazi se od toga da je vonja neki oblik socijalne interakcije i da sigurnost vonje zavisi u velikoj meri od prihvaenosti pravila ponaanja u saobraaju. Kada se zna da su razliite karakteristike linosti u razliitoj vezi sa brojem nezgoda onda se pretpostavlja da e razliiti ljudi koji ine u

nacionalnom i etnikom pogledu celinu takoe izazvati osetne razlike u broju nezgoda. A ta razlika u uestalosti nezgoda bi se mogla pripisati ne samo tehnikim, socioekonomskim merama ili merama prevencije, nego samom ponaanju vozaa odreene populacije. Pojedine nacionalne grupe su impulsivnije ili manje disciplinovanije, to stvara veu verovatnou da imaju nezgode. S obzirom da jedan deo populacije vozaa koja ini esto nezgode predstavlja one koji su se ve ogreili o razne druge drutvene norme, to stavovi naginju ka tome da se isti tretiraju mnogo otrije.

Postoje stavovi kod vozaa koji su potpuno naprihvatljivi, kao to je da do nezgoda dolazi sluajno. Neki profesionalni vozai nezgode pripisuju raznim brigama, looj srei, nedostatku vetine i drugim manje vanim iniocima. Takvi stavovi su donekle rezultat niskog obrazovnog nivoa profesionalnih vozaa i nepotpune obuke. U promeni stavova koji se menjaju sa uzrastom moe doprineti bolja obuka, informisanost i represivne mere. U svim sredinama istie se vana uloga kaznenih mera. To je uslovljeno injenicom da se u populaciji vozaa koji esto ine nezgode nalaze oni koji su socijalno neprilagoeni. Meutim, upravo za ovu populaciju vozaa koji ine nezgode ne postoje odgovarajue kaznene i druge mere koje su efikasne. Kaznene mere imaju najvei uticaj na vozae koji pokazuju takve osobine linosti kao to su agresivnost , nedovoljna zrelost i emocionalna nestabilnost, a to ini dosta 19

Uzroci saobraajnih nezgoda

veliki deo populacije vozaa. Kazna u psiholokom znaenju je negativni pojaiva koji izaziva ponaanje izbegavanja i moe imati vidni uticaj na ponaanje. Zdravstveno stanje utie na pojavu nezgoda, iako ne postoji dovoljno empirijskih podataka o povezanosti nezgoda sa raznim akutnim i hroninim bolestima vozaa. Svaka bolest koja je lakeg karaktera smanjuje budnost, sposobnost opaanja, koordinaciju, a time poveava verovatnou da se doivi nezgoda, ali se teko moe oceniti kada je loe zdravstveno stanje uslovilo nezgodu. Sa nezgodama se povezuje nekoliko hroninih bolesti, kao to su dijabetes, krvni pritisak, epilepsija, razne neuroze, laki lokomotorni porerneaji i dr. Posebno se istie uloga privremenog gubitka svesti u toku vonje kod vozaa koji su oboleli najee od epilepsije. Zdravstveni i

psihijatrijski aspekti nezgoda treba da budu mnogo vie i temeljnije prouavani.

9. Umor i dnevni bioritamStatistike nezgode po asovima vonje nisu ile u prilog veoj povezanosti produenog rada, odnosno umora sa nezgodama.

20

Uzroci saobraajnih nezgoda

Zapaeno je da se nezgode vozaa pojavljuju ee u prvim asovima vonje. To je verovatno uslovljeno poetnom neprilagoenou vozaa zahtevima naporne gradske vonje. Postoji velika verovatnoa da se nezgode raspodeljuju u skladu sa cirkadijalnim ritmom. Zbog uticaja umora i drugih inilaca na nezgode, cirkadijalni uticaji na uestalost saobraajnih nezgoda se ree vidno ispoljavaju. Najvei broj nezgoda dugolinijskih vozaa dogodio se u periodu od etiri do est asova, kada je ritam srca najnii. I u ovom sluaju, dvostruko vie nezgoda se dogaa u periodu izmeu ponoi i 08 asova, nego u ostalom esnaestoasovnom periodu. Taj uticaj dnevnog ritma je jo vie istaknut kada se uzme u obzir gustina saobraaja po periodima dana. Model cirkadijalnog rasporeda nezgoda zavisi od vrste nezgoda. U sluaju razmatranih nezgoda teretnih vozila, gde se skoro 90% nezgoda odnosi na sudare sa fiksiranim objektima i skretanja sa puta, raspodela nezgoda tokom dana je u skladu sa dnevnim ritmom. To znai da se uticaj dnevnog ritma na nezgode ispoljava najvie kada se razmatraju nezgode u kojima uestvuje jedno vozilo. Kada se razmatraju nezgode gde je ukljueno drugo vozilo, raspodela nezgoda tokom dana ne pokazuje uticaje cirkadijalnog ritma nego gustine saobraaja. Kada se razmatraju sudari vozila, onda je uestanost nezgoda tokom dana u skladu sa gustinom saobraaja tokom dana. Polazei od ovakvih uticaja umora i dnevnog bioritma na pojavu nezgoda, namee se pitanje reima rada profesionalnih vozaa, naroito dugolinijskih vozaa. Trajanje i planiranje treba da se uskladi tako da se izbegnu njihovi negativni uticaji.

21

Uzroci saobraajnih nezgoda

Posebno treba prilagoditi reim rada da ne doe do istovremenog uticaja umora i ritma, to se moe dogoditi posle produene vonje u ranim jutarnjim asovima.

10. Alkohol

Alkohol dovodi do teih nezgoda najee kod mlaih neiskusnih vozaa. S obzirom na visok procenat zastupljenosti uticaja alkohola na saobraajne nezgode i poto je u vezi sa drugim aspektima socijalnog ponaanja, alkohol predstavlja problem od drutvenog znaaja.

Da bi se shvatilo kako alkohol utie na pojavu nezgoda, treba da se upozna mehanizam delovanja alkohola na oveka, iji uticaji zavise od njegove koncentracije u telu. Alkohol se, za razliku od hrane, vrlo brzo apsorbuje i rastvara u tenosti i tkivima, tako da se u krvi javlja ve posle nekoliko minuta od unoenja. Koncentracija alkohola brzo raste, do dva asa od unoenja, kada poinje postepeno da opada u toku 18 asova.

22

Uzroci saobraajnih nezgoda

Na brzinu apsorpcije utie vrsta pia, vrsta i koliina hrane, puenje i razne individualne osobine, posebno teina. Puenje odrava visoku koncentraciju alkohola u krvi a razni sedativi i stimulatori pospeuju dejstvo alkohola. Apsorbovana koliina alkohola koja se nalazi u krvi biva brzo preneta u ostale delove tela, posebno u one koji su bogati krvnim sudovima. U mozak alkohol sporije dopire ali due ostaje. Koncentracija alkohola u mozgu je u linearnom odnosu sa njenom

koncentracijom u krvi, pa je zato pouzdana direktna procena iz krvi. Osim toga, mogue je proceniti koliinu alkohola preko mokrae ili izdahnutog vazduha. Postoje brojni hemijski testovi za odredjivanje alkohola u krvi. Koliina alkohola u krvi se najpreciznije izraava odnosom teine alkohola u datoj koliini krvi (mg/100 ml). Najee poznate mere koncentracije alkohola su .05, .10 i .15%. Pri koncentraciji od .05% uestalost pojave nezgoda je slina kao kod vozaa koji nisu pili, meutim , sa poveanjem koncentracije na .06% verovatnoa nezgoda se poveava. Povezanost nezgoda sa alkoholom moe se upoznati preko dejstva alkohola na ponaanje. Vlada uverenje da alkohol pojaava razne funkcije iako ima vie depresivnu ulogu. Nema odreenih modela ponaanja pri razliitim stadijumima intoksikacije, ali se uoavaju karakteristine promene u funkcijama koje su znaajne za vonju. Kao to se moe oekivati, alkohol prvo utie na saznajne funkcije. Slabije opaanje esto je praeno kratkotrajnim nesvesnim periodima kada se ne opaa i voza nije svestan da se ti periodi javljaju. Pod uticajem alkohola pojavljuje se jako suavanje perceptivnog vidnog polja, a pokreti oiju postaju manje uestali pa i

usmeravanje panje nije pravovremeno. Te promene su veoma bitne za ponaanje vozaa kod kojih je budnost osnovna. 23

Uzroci saobraajnih nezgoda

Mentalne funkcije, kao pamenje za skorije dogaaje, a naroito kritino suenje, je poremeeno. Ove promene su praene poveanim samopouzdanjem pa dolazi do velikog nesklada sposobnosti i mogunosti. Pod uticajem alkohola dolazi do promene u emocionalnom ponaanju i osecaju manje odgovornosti. Alkohol u stvari potencira sve line nedostatke u sposobnostima i osobinama linosti, to se odraava na sigurnost vonje. Prema navici pijenja i ponaanja vozai se mogu razvrstati u tri kategorije. U prvu kategoriju spadaju vozai koji su osetljivi na alkohol, koji ga ne piju ili ga piju u malim koliinama. Tu spadaju i oni koji ree i obazrivo piju u drutvu ali koji su vrlo odgovornl i ne prelaze dozvoljene granice za sigurnu vonju. U drugu grupu spadaju oni koji esto piju u drutvu i prelaze dozvoljene granice. Oni su najprisutniji u saobraaju i predstavljaju veliki problem. I trea grupa su hronini alkoholiari koji piju u svako doba i koji su zavisni od alkohola. To je najopasnija grupa vozaa, uprkos tome to ti vozai pokuavaju da ne piju dok voze.

24

Uzroci saobraajnih nezgoda

11. Lekovi i droge

U svim zemljama se poveava upotreba raznih lekova i droga. Ta poveana potronja predstavlja sve veu opasnost po bezbednost saobraaja zbog propratnih pojava, iji uticaji na vonju nisu dovoljno poznati.

Ti propratni negativni uticaji lekova i droga koji slabe vozaku sposobnost zavise od vrste, koliine i brzine kojom se ti lekovi i te droge metabolizuju u telu. Obino se njihovi uticaji javljaju tek poto je prolo njihovo osnovno dejstvo, pa se zato ne mogu primetiti, a teko se procenjuje koncentracija lekova i droga u krvi i urinu. Postoje nekoliko veih kategorija farmakolokih sredstava, razliitog hemijskog sastava, iji su mehanizmi dejstva na ponaanje razliiti. Od lekova i droga koji najvie utiu na vozako ponaanje spadaju sredstva za smirenje (psihiki sedativi, meu kojima su najznaajniji barbiturati i trankilizatori), stimulativna sredstva i razne droge. Jedna od najpoznatijih klasa psihikih sedativa koji se najire primenjuju su barbiturati, koji se uzimaju najee kao sedativi i pilule za spavanje.

25

Uzroci saobraajnih nezgoda

Barbiturati izazivaju nespecifinu optu depresiju nervnog sistema u razliitom stepenu, to zavisi od koliine, vrste i naina uzimanja, a klasifikuje se obino prema trajanju njihovog dejstva. Sporo se izluuju iz tela, naroito ako su uzeti sa alkoholom. Pod njegovim uticajem slabi panja, dolazi do pospanosti, usporeno je vreme reakcije i sposobnost miljenja i dolazi do slabljenja motorne koordinacije. Javlja se nedostatak emocionalne kontrole i agresivnije ponaanje, a u simuliranoj vonji vetine su slabije. Druga klasa psihikih sedativa su sredstva za smirenje (trankilizatori ) koja se upotrebljavaju pri leenju neurotinih bolesnika. Ona dovode do smirenja u stresnim situacijama, kada postoji velika napetost. Propratni uticaji ovih lekova su nagle promene u radu srca, smanjenju vienja, a posebno sposobnost obrade informacije. Izvestan uticaj, mada se ree koriste, imaju razna narkotika sredstva koja se upotrebljavaju kao sredstva za ublaavanje bolova. Njihovo propratno dejstvo je slino dejstvu psihikih sedativa, ali nema podataka u kojoj meri je prisutno meu vozaima koji su imali nezgode u odnosu na ostale vozae iz populacije. Najmonije stimulativno sredstvo koje deluje na nervni sistem je amfetamin. Amfetamin, slino aju i kafi, podstie brojne funkcije u vezi sa aktivnou simpatikog nervnog sistema, izazivajui optu aktivaciju. Koristan je za monotona i umorna stanja, ali njegovo uestalo korienje moe tetno uticati na sigurnost vonje. U sloenim saobraajnim uslovima amfetamin dovodi do pogrenog suenja i veeg rizika jer moe stvarati konfuzna i paranoidna stanja koja utiu na sigurnost vonje. Marihuana i hai su najpoznatije psihoaktivne supstancije koje dovode do promena u saznajnim funkcijama i emocionalne stabilnosti. 26

Uzroci saobraajnih nezgoda

Laboratorijska prouavanja dejstva marihuane, koja se ee koristi meu mlaima, ukazuju na vidne uticaje na razne funkcije u vezi sa vonjom. Pod uticajem marihuane javlja se odsustvo odgovora na signale i usporen proces obrade informacije i donoenja odluke.

ZAKLJUAK

Ponaanje vozaa koji su pod uticajem nekih od gore pomenutih uzroka moe da bude razliito, od sasvim prihvatljivih i poeljnih u saobraaju, do krajnje opasnih. Takoe postoje odreeni uzroci koji pozitivno utiu na vozae. Uzimajui u obzir emocionalno nestabilne vozae moemo imati veoma agrsivna ponaanja u saobraaju. Stoga moramo delovati u cilju spreavanja takvih ponaanja. Prvo, okolina vozaa, zatim drugi uesnici u saobraaju i saobraajna policija. Dalje smo mogli videti da se broj saobraajnih nezgoda sa povreenim licima iz godine u godinu poveava a gde uea imaju i ovakvi vozai u odreenom procentu. Zbog toga je neminovno obratiti vie panje ponaanje vozaa. Ipak na kraju treba dodati da nijedan voza ne moe izbei uticaje raznih faktora, ali je potrebno da svi vozai obraaju u toku vonje panju na saobraaj, saobraajne propise i druge uesnike u saobraaju, jer nikada nisu upitanju samo pojedinci kao vozai. Postoji itav niz drugih faktora u saobraaju koje treba potovati da bi se osigurala bezbednost u saobraaju. na

27

Uzroci saobraajnih nezgoda

28