of 80/80
Sead Bećirović UVIĐAJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA UVIĐAJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA SAOBRAĆAJNE NEZGODE 1. Fenomenologija saobraćajnih nezgoda. Najvažniji pojavni oblik nebezbednosti su saobraćajne nezgode. Zato je neophodno da im se posveti posebna pažnja. Razlikuju se dva pristupa izučavanju saobraćajnih nezgoda: fenomenološki i etiološki pristup. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izučavanju različiti, ali vrlo isprepletani i međusobno se dopunjuju. Fenomenologija je nauka o pojavama. Fenomenologija saobraćajnih nezgoda izučava saobraćajne nezgode kao pojave (fenomen), bez dubljeg izučavanja uzroka, složenih međusobnih odnosa koji su doveli do saobraćajne nezgode. Fenomenologija posmatra saobraćajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. Neizučavaju se, niti se shvataju odnosi u sistemu čovek-vozilo-put-okruženje (Č-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti, odnosno koji su izazvali nezgodu. Ne meri se karakter, niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Fenomenologija posmatra i analizira statistički uzorak saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. Izučavaju se samo “spolja” vidljiva obeležja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne stručne analize): broj i struktura nezgoda, tip nezgode (čeoni sudar, obaranje pešaka, udar u prepreku na putu, silazak sa puta itd.), vreme nezgode, mesto nezgode, meteorološki uslovi, lako vidljiva obeležja lica – učesnika u nezgodi (pol, starost, svojstvo u saobraćaju, vrsta i lokacija povreda i sl.), obeležja vozila (vrsta, marka, tip, starost, registraciona oznaka i sl.) itd. Fenomenologija je veoma značajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti, a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda, prostorne raspodele nezgoda, vremenske raspodele nezgoda, trenda u razvoju pojave, broja i strukture nastradalih. Oslanja se na statističke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. Fenomenologija je vrlo konkretna i omogućava shvatanje i rešavanje konkretnih problema u saobraćaju, tj. otklanjanje izvora opasnosti. Na primer, na osnovu fenomenološkog saznanja da se na jednoj raskrsnici događaju nezgode pri skretanju ulevo, nalaže se zabrana levih skretanja ili uvođenje semafora sa razdvojenim fazama. Tako se eliminiše konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreću levo i onih koja im dolaze u susret), na konkretnom mestu. Na osnovu fenomenoloških saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, događa veći broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teške, povećava se broj patrola na terenu i preduzima pojačana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati). 2. Etiologija saobraćajnih nezgoda. Serije događaja, primjeri etiološke analize nezgoda, Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobraćajnih nezgoda izučava uzroke saobraćajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i proučava status saobraćajne nezgode. Izučava odnose u sistemu Č-V-P-O koji su doveli do saobraćajne nezgode. Cilj etiologije nije samo sprečavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, već shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sličnom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac događaja i pokušava odgovoriti na pitanje koji je u lancu događaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobraćajna nezgoda se može definisati kao “događaj u seriji događaja koji obično proizvodi smrt, povredu ili imovinsku štetu” (Baker, Rivers idr.). Serije događaja Istraživač mora biti dobro upoznat sa različitim događajima iz serije koja čini saobraćajnu nezgodu. Serije događaja mogu biti podeljene u dve kategorije :

Uvidjaj Saobracajnih Nezgoda - Skripta

  • View
    231

  • Download
    11

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Ispitna pitanja

Text of Uvidjaj Saobracajnih Nezgoda - Skripta

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    SAOBRAAJNE NEZGODE

    1. Fenomenologija saobraajnih nezgoda. Najvaniji pojavni oblik nebezbednosti su saobraajne nezgode. Zato je neophodno da im se posveti posebna panja. Razlikuju se dva pristupa izuavanju saobraajnih nezgoda: fenomenoloki i etioloki pristup. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuavanju razliiti, ali vrlo isprepletani i meusobno se dopunjuju. Fenomenologija je nauka o pojavama. Fenomenologija saobraajnih nezgoda izuava saobraajne nezgode kao pojave (fenomen), bez dubljeg izuavanja uzroka, sloenih meusobnih odnosa koji su doveli do saobraajne nezgode. Fenomenologija posmatra saobraajnu nezgodu kao crnu kutiju. Neizuavaju se, niti se shvataju odnosi u sistemu ovek-vozilo-put-okruenje (-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti, odnosno koji su izazvali nezgodu. Ne meri se karakter, niti doprinos

    pojedinih faktora u nastanku nezgode. Fenomenologija posmatra i analizira statistiki uzorak saobraajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. Izuavaju se samo spolja vidljiva obeleja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne strune analize): broj i struktura nezgoda, tip nezgode (eoni sudar, obaranje peaka, udar u prepreku na putu, silazak sa puta itd.), vreme nezgode, mesto nezgode, meteoroloki uslovi, lako vidljiva obeleja lica uesnika u nezgodi (pol, starost, svojstvo u saobraaju, vrsta i lokacija povreda i sl.), obeleja vozila (vrsta, marka, tip, starost, registraciona oznaka i sl.) itd.

    Fenomenologija je veoma znaajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti, a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda, prostorne raspodele nezgoda, vremenske raspodele

    nezgoda, trenda u razvoju pojave, broja i strukture nastradalih. Oslanja se na statistike i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguava shvatanje i reavanje konkretnih problema u saobraaju, tj. otklanjanje izvora opasnosti. Na primer, na osnovu fenomenolokog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaaju nezgode pri skretanju ulevo, nalae se zabrana levih skretanja ili uvoenje semafora sa razdvojenim fazama. Tako se eliminie konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreu levo i onih koja im dolaze u susret), na konkretnom mestu. Na osnovu fenomenolokih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaa vei broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teke, poveava se broj patrola na terenu i preduzima pojaana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme

    (rani jutarnji sati).

    2. Etiologija saobraajnih nezgoda. Serije dogaaja, primjeri etioloke analize nezgoda,

    Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobraajnih nezgoda izuava uzroke saobraajnih nezgoda. Ona otvara crnu kutiju i prouava status saobraajne nezgode. Izuava odnose u sistemu -V-P-O koji su doveli do saobraajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, ve shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom slinom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaaja i pokuava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobraajna nezgoda se moe definisati kao dogaaj u seriji dogaaja koji obino proizvodi smrt, povredu ili imovinsku tetu (Baker, Rivers idr.). Serije dogaaja Istraiva mora biti dobro upoznat sa razliitim dogaajima iz serije koja ini saobraajnu nezgodu. Serije dogaaja mogu biti podeljene u dve kategorije :

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    1. Serije dogaaja pre mesta nezgode. Dogaaji koji vode do pozicije iz koje je voza mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaaje pre putovanja i dogaaje u toku putovanja (do take mogue percepcije opasnosti).

    1.1. Dogaaji pre putovanja. Generalno se ti dogaaji javljaju pre i ukljuujui situacije koje su postojale pre nego to je putovanje zapoeto. Ovi dogaaji se odnose na uesnike u nezgodi, a posebno na vozaa: sposobnosti vozaa, obuka vozaa, iskustvo vozaa, psihomotorne karakteristike vozaa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil ivota, dogaaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kanjenje, urba itd. Meutim, neki dogaaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehnika neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereenost itd.

    1.2. Dogaaji u toku putovanja su dogaaji ili situacije koji se javljaju od poetka putovanja pa sve do take mogue percepcije, ukljuuju faktore koji su u vezi sa vozaem (stajanje zbog odmora, jela ili pia, fizioloke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvraanje panje na druge sadraje, interakcija sa drugim uesnicima saobraaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku vonje, zamagljivanje prozora, neispravni brisai, nepodeena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleen kolovoz, udarne rupe, prljavtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaaja na licu mesta ukljuuje sve dogaaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je voza mogao da percipira opasnost, i to: dogaaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koenje, skretanje, ukljuivanje pokazivaa pravca, ukljuivanje stop svetala i sl.), dogaaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i

    stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoi, obavetavanje, dolazak spasilakih ekipa, leenje, uviaj, obezbeenje lica mesta, normalizacija saobraaja na putu, leenje, suenje itd.)

    Svaka saobraajna jedinica (vozila ili peaci) umeana u nezgodu ima svoje serije dogaaja. Sve serije dogaaja moraju biti istraene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom itavog procesa stalno otkriva i sledi zajednika nit. Ova zajednika nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobraajnih nezgoda, zajednikih dogaaja u seriji, hipoteza, uzroka saobraajnih nezgoda i mera.

    3. Pojam saobraajne nezgode. Preporuka UN za definiciju saobraajnih nezgoda. 4. Pojam saobraajne nezgode. Definicija SN prema ZoOBS na putevima i

    nauna definicija saobraajne nezgode. Neke drave jo uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobraajne nezgode. Druge drave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

    Preporuka UN za definiciju saobraajnih nezgoda. Najvei broj nerazvijenih drava nije imao nikakvu definiciju saobraajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaaj, nisu im poklanjali posebnu panju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobraaju. Komitet UN za unutranji transport dao je (1956) sledeu preporuku definicije saobraajne nezgode: Saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobraaj ili koja je zapoeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili vie lica poginulo ili povreeno i u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu.

    Prema preporuci UN obeleja saobraajne nezgode su: mesto mesto otvoreno za javni saobraaj ili je zapoeta na takvom mestu, posledice povreena ili poginula lica, uesnici vozilo (bilo koje) i stanje uesnika nezgode u pokretu. Treba uoiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom tetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se to vei broj drava privoli da zapone evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku ulo ono to je bilo prihvatljivo za sve drave. S druge strane, obuhvaene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), to je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobraaj ili koje su zapoete na takvom mestu. Najvei deo drava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziao i danas evidentira i

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    nezgode sa materijalnom tetom. Postoje nerazvijene drave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopte uvrstile u domae propise ili nisu prihvatile sva vana obeleja (suzile su pojam saobraajne nezgode). Neke drave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobraajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobraaja.

    Normativne definicije saobraajne nezgode. Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i naune definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma

    znaajne, jer odreuju ta e se evidentirati, ko e i kako obraivati ove dogaaje itd. Normativne definicije odreuju i procedure u vezi ovih dogaaja, a imaju i uticaj na struno tumaenje problema bezbednosti saobraaja. Meutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moe menjati. Zato su ove definicije ograniene u vremenu (vae dok se ne promeni propis) i prostoru (vae samo u granicama drave). Mada je intenzivan proces usaglaavanja svih vanih definicija, jo uvek se definicije nezgode razlikuju od drave do drave. U nastavku su date neke normativne definicije saobraajnih nezgoda:

    To je dogaaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna teta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost

    saobraaja SAD). To je injenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobraaj, u kojoj su

    uestvovali vozila ili ivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu tetu (Italija).

    Saobraajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na korienje za drumski saobraaj, u kojoj je uestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili vie osoba poginulo, povreeno, ili je izazvana materjalna teta (Zakon o bezbednosti drumskog saobraaja u Sloveniji).

    To je iznenadni i nepredvieni dogaaj koji menja stanje vozila i/i onoga to se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard).

    Saobraajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili vie lica poginulo ili povreeno ili je izazvana metarijalna teta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima, lan 10, taka 58).

    Treba uoiti da se obeleja saobraajne nezgode razlikuju izmeu drava. Na primer, obeleja saobraajne nezgode u Srbiji su: mesto dogaaja (na putu), uesnici (vozila), stanje uesnika (u pokretu) i posledice (jedno ili vie lica poginulo ili povreeno ili je izazvana materijalna teta). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleja saobraajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrenja, izvrilac, iznenadnost, namera itd.. Naunici Webser, Rivers i Baker se zalau za sledeu definiciju: Saobraajna nezgoda je dogaaj u seriji dogaaja koji obino proizvodi smrt, povredu ili imovinsku tetu. U toku je proces usaglaavanja normativnih definicija i razlike izmeu drava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bre, a neke sporije) tee sledeoj definiciji:

    Saobraajna nezgoda je dogaaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobraaj ili koji je zapoet na takvom mestu, u kome je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili vie lica povreeno ili je nastala materijalna teta. (Nauna definicija saobraajne nezgode).

    5. Teorije saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti Teoriju sluaja 6. Teorije saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti Teoriju zaraze 7. Teorije saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti Teoriju sklonosti 8. Teorije saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti spell teoriju

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    TEORIJE SAOBRAAJNIH NEZGODA Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uea u saobraajnim nezgodama. Teoretiari ocenjuju teoriju nezgoda zakasnelim u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledei:

    da se nezgode javljaju sluajno Teorija sluaja da se javljaju kao zaraze Teorija zaraze da su neki ljudi zbog svojih psihofizikih i drugih svojstava linosti skloniji nezgodama od ostalih

    Teorija sklonosti nezgodama

    da svojstva linosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda Spell teorija itd.

    Teorija sluaja Ovo je prva nauna teorija i vezuje se za uspean razvoj teorije verovatnoe i matematike statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoa, uoeno je da ona dobro opisuje retke dogaaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoa. Verovatnoa da neko ima n saobraajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preenoj kilometrai) izraunava se po obrascu:

    P(N(t)=n) = an/n e-a, gde su: P(N(t) = n) verovatnoa da broj nezgoda u periodu t bude jednak n, a intenzitet nezgoda, odnosno srednji rizik uea u nezgodama u vreme t, e osnova prirodnog logaritma. Zagovornici teorije sluaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake anse da uestvuju u nezgodama, pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. Ovo se uklapalo u opte rezultate istraivanja u matematici i teoriji verovatnoe.

    Teorija zaraze Meutim, prva praktina istraivanja su opovrgla teoriju sluaja. Naime, meu vozaima postoje oni koji su posle kratkog perioda vonje imali vie nezgoda, ali i oni koji ni posle duih perioda nisu uestvovali u nezgodama. Dakle, nemaju svi ljudi istu ansu da uestvuju u nezgodama. Teorija zaraze polazi od teorije sluaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ansu da doive prvu saobraajnu nezgodu. Meutim, prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uestvovanja u nezgodama dovodi do zaraze, tako da njihov rizik uea u novim nezgodama raste. Dakle, prema teoriji zaraze, svi imaju istu ansu da uestvuju u jednoj nezgodi, ali onaj ko jednom uestvuje u nezgodi ima vei rizik da e uestvovati u narednim nezgodama nego oni vozai koji nisu imali nezgodu.

    Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuala da spoljanjim uticajem (zarazom) protumai injenicu da postoji grupa vozaa koji imaju vie nezgoda, nasuprot veoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. Meutim, praktina istraivanja su bacila senku i na ovu teoriju. Vrlo brzo je uoeno da postoji velika grupa vozaa koji su imali samo jednu nezgodu. Posle ove nezgode oni u duem periodu vonje nisu imali nezgoda nisu se zarazili. Dakle, pogreno je sav uticaj pripisivati okolini i spoljanjem svetu zarazi. Ljudi se razliito ponaaju posle prve nezgode i ansa za uee u novim nezgodama zavisi od njih samih. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaaju sluajno, pa i ideju o zarazi. Naunici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki ovek ima neku sklonost ka nezgodama. Ova sklonost zavisi od linosti i moe se odrediti, ako znamo svojstva linosti. U nastavku je uoeno da su razliiti ljudi razliito skloni svim akcidentima, a u zavisnosti od njihovog psihofizikog profila i obeleja. Konano, onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata, sklon je i svakoj drugoj, pa i saobraajnim nezgodama. Dakle, karakteristike linosti (koje se mogu odrediti) definiu sklonost ka akcidentima, pa i sklonost ka saobraajnim nezgodama. Teorija sklonosti je dala prve znaajne praktine rezultate. Na osnovu testiranja vozaa, odreena je njihova sklonost ka akcidentima, a na osnovu toga isklonost ka nezgodama. Naunici su uspeli da za svakog vozaa, unapred, pre prve nezgode, odrede da li je i koliko sklon nezgodama. Tako su mogli struno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozae u grupi koju su testirali. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. U naoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaa ukazali da je sklon nezgodama, a poslodavac to nije uvaio, pa su ti vozai u vrlo kratkom periodu uestvovali u desetak i vie nezgoda. Moe se priati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti, a to je teorija oiljaka. Prema teoriji oiljaka, oiljci su dobar pokazatelj sklonosti linosti ka akcidentima. Kada strunjak analizira svaki oiljak (akcident) on moe da definie sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo linosti. Na osnovu toga je mogue i dati stav o sklonosti ka nezgodama.

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    Spell teorija U praksi su uoeni sluajevi kada je za nekog vozaa utvrena vrlo velika sklonost ka nezgodama, a oni, ni posle dueg perioda, nisu uestvovali u nezgodama. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreena vrlo mala sklonost ka nezgodama, a oni su u kratkom periodu imali vie nezgoda. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. Prema spell

    teoriji, na rizik uea u nezgodama utie sklonost koja zavisi od psihofizikih karakteristika linosti (subjektivni faktor), ali i od vremenskih, saobraajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). Na primer, voza odreenih psihofizikih osobina nije bezbedan u nonim uslovima, ali je bezbedan u drugim uslovima; drugi voza je sklon nezgodama u vreme kie ili kada je mnogo vozila na putu itd. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktini primeri u kojima su neki vozai ee uestvovali u nezgodama i obratno. S druge strane, pomogla je vozaima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima, umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loih vozaa (u svim uslovima).

    9. Modeli bezbjednosti saobraaja. Posebno objasniti Opisni modeli. 10. Modeli bezbjednosti saobraaja. Posebno objasniti Analitiki makromodeli

    (modeli predvianja). 11. Modeli bezbjednosti saobraaja. Posebno objasniti Analitiki mikromodeli

    (modeli faktora rizika).

    12. Modeli bezbjednosti saobraaja. Posebno objasniti Modeli koji prikazuju posledice SN.

    13. Modeli bezbjednosti saobraaja. Posebno objasniti Modeli koji se oslanjaju na praenje indikatora bezbjednosti saobraaja.

    Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobraaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli, 2) Modeli predvianja (Analitiki makromodeli), 3) Modeli faktora rizika (analitiki mikromodeli), 4) Modeli koji prikazuju posledice saobraajne nezgode i 5) Modeli koji se oslanjaju na praenje indikatora bezbednosti saobraaja.

    Opisni modeli pokuavaju da opiu stanje i probleme bezbednosti saobraaja pomou tri dimenzije: izloenost, rizik od nezgode i posledice nezgode. Ako ove veliine nisu na raspolaganju, treba ih procenjivati, bez obzira to se pri tom gubi na preciznosti. Vremenom (posle nekoliko procena), greke e se smanjivati.

    Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski, bolniki i izvetaji osiguravajuih kompanija. Svaki ima svoje prednosti i mane. Ni jedan nije potpun. Ovi izvetaji i podaci se meusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. Nepotpuno i nekvalitetno izvetavanje je najvidljivije kod materijalne tete, zatim kod nezgoda, kod povreenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Prvi zadatak u bezbednosti saobraaja je opis trenutnog stanja i odreivanje znaaja problema. Obino se prati broj nezgoda, povreenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Ipak, da bi mogli da shvatimo, poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobraaja, neophodno je ustanoviti znaaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme a to je izloenost. Merenje izloenosti se vri retko i nesistematino. Postoji nekoliko naina da se izmeri izloenost: Brojanje saobraaja (protok vozila), pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ), merenje lokalne izloenosti (na uzorku mesta), i indirektne procene izloenosti (npr. potronja goriva). Izloenost se moe odreivati na razliite naine: broj stanovnika, broj registrovanih vozila, broj vozila u saobraaju ili broj drugih korisnika puta, broj preenih vozilo kilometara, broj asova provedenih u saobraaju, broj putovanja, broj konflikata, indikatori bezbednosti saobraaja itd. Broj i teina konflikata u saobraaju je odlina mera izloenosti. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda za dlaku(konflikata). Teina konflikta se moe odreivati kao vreme do sudara (npr. manje od 0.5 sekundi je vrlo opasan teki konflikt). Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobraajne nezgode. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata, koristi se odnos izmeu broja konflikata i broja nezgoda, to znai da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloenosti, ba kao i indirektna procena broja nezgoda. Indikatori bezbednosti u saobraaju su drugi, ak indirektniji metod za opisivanje ili prouivanje stanja bezbednosti saobraaja. Oni obino imaju veze sa ponaanjem korisnika drumskog saobraaja. To mogu biti procenat upotrebe

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    sigurnosnih pojaseva, procenat i veliina prekoraenja brzine, stopa vozaa koji voze pod uticajem alkohola itd. Indikatori bezbednosti saobraaja se lake prikupljaju nego podaci o konfliktu. Mana im je to im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Rizik je odnos izmeu nezgoda i izloenosti. Mere nezgoda i izloenosti mogu se izraziti na mnogo razliitih naina. Rizik je otuda termin koji se morapaljivo koristiti, u skladu sa nainom merenja izloenosti, posebno u onim sluajevima kada se vre poreenja. Dinamiki rizik (broj pog. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uea u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). Na osnovu ovakvog pristupa, problem

    bezbednosti saobraaja (npr. broj poginulih) moe se izraunavati po sledeem obrascu: Problem bezbednosti saobraaja = (izloenost) x (dinamiki rizik) Problem bezbednosti saobraaja = (izloenost) x (rizik uee u s/n) x (posledice) Ovakav pristup olakava identifikaciju problema bezbednosti saobraaja, ali i projektovanje kontramera. Pri projektovanju kontramera, uoavaju se tri pravca delovanja: 1. Optimizirati izloenost saobraaju: Ovo moe da znai smanjivanje izloenosti, ali je znaajnija preraspodela izloenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. Na primer, preraspodela sa individualnog na javni prevoz, sa drumskog na elezniki saobraaj, sa nonog na dnevni saobraaj, sa saobraaja po loim na saobraaj u dobrim vremenskim uslovima, sa saobraaja na sporednim putevima na saobraaj na autoputevima itd. 2. Smanjvati rizik nastanka saobraajnih nezgoda: Ovo se moe postii boljom obukom vozaa, edukacijom dece, dugotrajnim i dobro osmiljenim kampanjama, boljim zakonima, boljom primenom zakona, otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima, strategijom stepenovanih vozakih dozvola, praenjem novih vozaa, sistemom kazni, programima unapreivanja ponaanja vozaa, kursevima defanzivne vonje itd. 3. Smanjivati posledice nezgoda koje su se ve dogodile: Ovo se moe postii u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva, zatitnih kaciga, deijih sedita i druge zatitne opreme, boljom konstrukcijom vozila, ugradnjom vazdu- nih jastuka i dr. opreme, uklanjanjem barijera pored puteva, niskim rastinjem pored puta itd.), ali i pri

    zbrinjavanju i leenju povreenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoi, efikasno transportovanje povreenih, efikasno obezbeenje mesta nezgode, obezbeenje kretanja spasilakih ekipa, efikasna i struna medicinska nega povreenih itd.). Meutim, da bi ovakav pristup dao eljene rezultate trebalo bi reiti veliki problem koji se tie kvaliteta evidentiranja i izvetavanja. Naime, obino se evidentiraju nezgode i njihove posledice, ali su oskudni podaci o izloenosti. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i uvaju, podaci o izloenosti se procenjuju ili nasumino odreuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl.

    Modeli predvianja (analitiki makromodeli) Postoji bar est faktora koji nezavisno utiu na uestalost nezgoda: 1) spoljanji (npr. vremenske prilike), 2) drutveno-ekonomski (nezaposlenost), 3) transportni (infrastruktura), 4) prikupljanje podataka (tanost izvetavanja o nezgodama), 5) ista sluajnost i 6) intervencija protivmerama. Za eliminisanje efekata prva etiri faktora mogue je koristiti mnogobrojne statistike metode i ekonometrijske modele. Pomou ovih metoda esto je mogue oceniti i efikasnost odreene protivmere. Na njih se moe gledati kao na zamenu za kontrolisane eksperimente, koje je esto veoma teko, pa i nemogue izvesti. Meutim, treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuaka. Posebno je znaajna intervencija protivmerama. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uoptili zakljuci o dejstvu pojedinih protivmera. Saobraajne nezgode su sluajni dogaaji i deavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaanja. Zato se nikada ne moe predvideti gde, kada i ko e izazvati nezgodu. Meutim, za analizu veeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistike modele. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predvianja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Meutim, treba biti vrlo obazriv u smislu uoptavanja rezultata. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti.

    Postoje dva naina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobraajne nezgode: modeli predvianja (popreni presek/niz vremenskih intervala) i ocene efikasnosti (prouavanje pre/posle).

    Modeli faktora rizika (analitiki mikro modeli) Analitiki makromodeli objanjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomo ekonometrijskih modela na optem nivou. To bi se moglo okarakterisati kao pristup od vrha ka dnu. Drugi nain za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobraajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou tj. na nivou odnosa voza vozilo put okruenje kod jedne nezgode. Taj pristup bi se mogao nazvati od dna ka vrhu. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaanje uesnika u saobraaju, te da na osnovu tog ponaanja, u skladu sa stanjem vozila, puta i

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    okruenja odredi rizik pojedinanog uestvovanja u nezgodama. Za razvoj analitikih mikromodela znaajne su razliite naune discipline: psihologija, sociologija, ergonomija, medicina, biomehanika, fizika itd. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniki modeli. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i tei za istraivanje, ali su mnogo vaniji. Analitiki mikromodeli nam omoguavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeu uestvovanja u nezgodi i razliitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao to su: otrina vida, vreme reagovanja ili karakteristike linosti. Neki od ovih modela omoguavaju nam da razlikujemo dobre od loih (nezgodama sklonih) vozaa. Nekad ovi modeli sadre veliki broj promenljivih, pa ih je teko interpretirati. Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaanja. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeu greaka zasnovanih na znanju, ponaanju i vetini. Modeli rizinog ponaanja fokusiraju se na to kako uesnici u drumskom saobraaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. Ovi modeli se koriste kada uesnik u saobraaju ima problem u opaanju, prihvatanju ili kontrolisanju rizika. Na primer, model rizinog ponaanja o kome se esto diskutuje u istraivanju bezbednosti u saobraaju je Vajldov model usklaenosti rizika. To je model koji povezuje opaanje rizika sa prihvatanjem rizika. Vozilo (npr. njegova veliina, konice, stabilnost), put (geometrija puta, povrina kolovoza, postojanje trotoara, ureenost raskrsnica) i sam saobraaj (obim, raspodela brzina, gustina saobraaja i sl.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaevo ponaanje. Modeli tehnikog rizika prouavaju ponaanje uesnika u saobraaju i rizike u specifinim situacijama: automobilski modeli bave se ueem u nezgodi i vozaevim ponaanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila, kao to su veliina, stabilnost, rad konica; infrastrukturni modeli bave se vozaevim ponaanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija, irina, povrina, raskrsnice, prepreke itd.). modeli saobraaja bave se ponaanjem vozaa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobraaja (obim, brzina i distribucija brzine, homogenost, distribucija praznina).

    Modeli koji prikazuju posledice saobraajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobraajne nezgode mogu se razliito predstaviti. Precizno gledano, posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobraaja, a posebno materijalne posledice, povrede i pogibije lica. S druge strane, najznaajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreenog (npr. AIS skraena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu novac) kao tete, trokovi i gubici (medicinski trokovi, trokovi rehabilitacije, trokovi smanjene produktivnosti na radu, ljudski trokovi, materijalne tete, administrativni trokovi itd.).

    Postoje dva naina za prouavanje posledica saobraajnih nezgoda: korienjem statistikih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i prouavanjem datog sluaja, eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou).

    Mnogo je faktora koji utiu na posledice nezgode: tip i starost uesnika u saobraajnoj nezgodi (lica i vozila), tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje, obilaenje, vonja unazad, skretanje itd.), stepen prenosa koji odreuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna teta a nekad lake povrede, ozbiljne povrede nastaju u treoj, a najtee povrede i smrtni ishod u etvrtoj brzini), masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila ije su mase 900kg i 1800kg je deset puta vei za vozaa lakeg vozila), konzumiranje droge i alkohola i ostali faktori kao to su kvalitet puta, stanje pored puta, starost, model i tip motornog vozila, korienje zatitne opreme (pojaseva, kaciga i sl.).

    Posledice saobraajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: problem saobraaja i bezbednosti saobraaja, zdravstveni problem, ekonomski problem itd.

    Sa gledita bezbednosti saobraaja trebalo bi pratiti pokazatelje: ukupan broj saobraajnih nezgoda, broj evidentiranih saobraajnih nezgoda, broj nezgoda sa nastradalim (sa lake, odnosno tee povreenim) licima i broj nezgoda sa materijalnom tetom (bez povreenih lica). Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem, treba uoiti da postoje razliiti naini da se opie nivo povreda: meunarodna klasifikacija bolesti (ICD), skraena skala povreda (AIS), zbir ozbiljnosti povrede (ISS), skala oteenja pri povredama (IIS), godine promenjenog kvaliteta ivota (QALY) itd. U ekonomskom smislu,ine se pokuaji da se sve posledice nezgode svedu na: trokove, gubitke i tete od saobraajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). Mada se vre napori u cilju usaglaavanja, danas metode

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    procene socio-ekonomskih trokova veoma variraju izmeu razliitih drava.8 Najznaajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski trokovi leenja, trokovi rehabilitacije, gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uinka) oteenja imovine, administrativni trokovi, trokovi zastoja u saobraaju i sl. Modeli posledica saobraajnih nazgoda mere znaaj pojedinih faktora koji utiu na veliinu posledica nezgoda. Posebno se istiu uticaji: nain uea u saobraaju (putnici u putnikom vozilu su ugroeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju, peaci su ugroeniji od putnika, a biciklisti su najugroeniji), vrsta saobraajne nezgode (eoni sudari imaju najtee posledice, a zatim obaranje peaka, nezgode u preticanju, obaranje bicikla i motocikla itd.), vrsta puta (autoput, lokalni put) i stanje okruenja puta (barijere pored puta, nasipi, useci i sl.), brzine uesnika u nezgodi, masa vozila, starost povreenih lica itd.

    Modeli koji se oslanjaju na praenje indikatora bezbednosti saobraaja Danas se veoma velika panja posveuje mogunosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobraaja na osnovu praenja odreenih indikatora.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobraaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobraajne nezgode ili povrede. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobraaja. Nisu svi oni jednako znaajni. Znaaj indikatora se moe oceniti na osnovu jaine veze sa deavanjem saobraajne nezgode ili povrede, odnosno da li u velikoj meri doprinose saobraajnoj nezgodi i da li se na njih moe uticati merama i programima bezbednosti saobraaja. Broj saobraajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobraaja: broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluajnog kolebanja, to znai da kratkorone promene zabeleenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugorono oekivanom broju, izvetavanje o saobraajnim nezgodama i povredama u zvaninoj statistici nije kompletno. To znai da promene broja saobraajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobraajnih nezgoda policiji, broj saobraajnih nezgoda ne govori nita o procesu i posledicama saobraajnih nezgoda. Mogue je da uslovi budu veoma rizini, ali da ne doe do saobraajne nezgode; nije moralno ekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda, pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. Da bi se razvile efektivne mere za

    smanjenje broja saobraajnih nezgoda i broja nastradalih lica, neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobraajnih nezgoda. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobraaja. EU se zalae da sve drave lanice i kandidati prihvate i standardizuju praenje indikatora bezbednosti saobraaja, a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uestalost sakupljanja uzorka, veliina i vreme uzimanja uzorka, protokoli merenja i sl.). Drave koje su ovo zapoele, lake projektuju efektivne kontramere, imaju kvalitetnije i sadrajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobraaja. Veoma je znaajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godinje, kao i da ih objavljuju.

    Svi indikatori bezbednosti saobraaja mogu se svrstati u sledee grupe: indikatori koji se odnose na ponaanje uesnika u saobraaju, indikatori koji se odnose na puteve, indikatori koji se odnose na vozila, indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreenih u nezgodama.

    Praenje indikatora bezbednosti saobraaja omoguava da se shvate i precizno definiu problemi bezbednosti saobraaja, ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobraaja. Naime, odnos izmeu postojeih i eljenih vrednosti indikatora odreuje ta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobraaja i koje mere treba preduzimati.

    14. Praenje saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti Evidenciju saobraajnih nezgoda.

    Saobraajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. Najznaajnije evidencije o nezgodama vode: policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadri sve najznaajnije podatke o saobraajnoj nezgodi i njenim posledicama. Mada su policijske evidencije jedinstvene, najsveobuhvatnije i najpreciznije, treba imati u vidu sledea ogranienja: policija evidentira nezgode o kojima je obavetena, odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta, policija evidentira nezgode odmah posle

    dogaaja, odnosno pre nego to se struno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka, policija nije struna za precizno odreivanje uzroka, okolnosti, niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda, veliina materijalne tete i sl.). zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leenje

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaajni za shvatanje povrede, za leenje i analizu uzroka smrti i sl. Mada se ovi podaci utvruju od strane strunih lica (lekara) treba imati u vidu sledea ogranienja: lekari se bave spaavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaajni za leenje i oporavak povreenih, ne postojijedinstvena baza podataka, nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi

    bezbednosti saobraaja itd. osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom tete, osiguranja evidentiraju podatke koji su znaajni za isplatu tete. Posebno su znaajni podaci koji e posluiti da se proceni osnov za isplatu i visina tete. Mada se ovi pokazatelji utvruju struno, trebalo bi imati u vidu ogranienja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe, osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist, ove evidencije nisu usaglaene, niti standardizovane, nema jedinstvene baze podataka (ve svako osiguranje vodi svoje evidencije). sudstvo: u sudovima se vrlo struno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda, a posebno nezgode sa nastradalim licima. O svakoj nezgodi se

    vodi sudski proces, koji prati odgovarajua dokumentacija. Mada su ove evidencije najkvalitetnije, trebalo bi imati u vidu ogranienja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima, sud vodi rauna da ne napravi greku, a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode esto utvruju povoljnije za okrivljenog), ne postoje standardi evidentiranja u sudovima, ne postoji jedinstvena baza podataka, niti jednostavan pristup ovoj bazi. putari: naa preduzea za odravanje puteva, niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleni organi za saobraaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama, mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i

    otklanjanju opasnosti. nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara, policije i drugih dravnih organa vrili analizu i procenu bezbednosti puta. U naoj zemlji ovaj nadzor ne funkcionie. Policija je obino prvi organ koji se redovno obavetava o nezgodi, koji izlazi na lice mesta i evidentira najvanije podatke o nezgodi. Pri tome se moe razlikovati nekoliko razliitih izvetaja i evidencija: hitni izvetaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izau na lice mesta, evidencija obeleja nezgoda na statistikim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a , evidencija nezgoda kod kojih saobraajna policija vri samo obezbeenje lica mesta, a uviaj vre lokalno nadleni organi (izvetaj o saobraajnoj nezgodi, odnosno izvetaj o obezbeenju lica mesta), dnevni izvetaji o krivinim delima, uviajna dokumentacija o saobraajnoj nezgodi itd.

    15. Praenje i unapreenje bezbjednosti puta.

    UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    16 Pojam uviaja saobraajnih nezgoda. Procesualistike i kriminalistike definicije uviaja. Uviaj SN kao sistem radnji. Postoje razliiti pristupi definisanju pojma uviaja:1 procesualistike definicije uviaja, kriminalistike definicije uviaja i specifina definicija uviaja kao sistema radnji.

    Procesualistike definicije uviaja Ovo su najstarije i najee definicije uviaja. One se temelje na Zakonu o krivinom postupku i prepriavaju njegove odredbe. Prema ovom pristupu, uviaj predstavlja istranu, odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom ulnom opaanju kakvih injenica vanih za razjanjenje krivinog dela, koje se registruju u zapisniku o uviaju.

    Kriminalistike definicije uviaja Kriminalisti smatraju da procesualistike definicije nisu obuhvatile sutinu uviaja, a to su struni poslovi na uviaju. Uviaj se ne iscrpljuje u neposrednom ulnom opaanju. Kriminalistike definicije su najee implicitne, ali ima i eksplicitnih definicija. Ove definicije prihvataju da je uviaj procesna radnja, da se temelji na ulnom opaanju, da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviaju jedini vaan dokument sa uviaja. Meutim, ovi autori istiu da je uviaj istovremeno i kriminalistika radnja, istiu znaaj misaone aktivnosti organa koji vri uviaj i navode da su struni poslovi koji se vre na uviaju vaan deo uviaja. Dakle, kriminalistike definicije istiu da kriminalistike radnje predstavljaju sutinu i sadraj uviaja, a da ZKP odreuje samo formu uviaja.

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    Uviaj kao sistem radnji Uvaavajui dualnost uviaja (procesni i kriminalistiki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviaja koja najbolje odreuje smisao i formu uviaja saobraajnih nezgoda. Prema ovom, savremenom pristupu, uviaj saobraajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa

    odredbama zakona, opaaju, struno obrauju i u uviajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti, tragovi i druge okolnosti znaajne za razjanjenje saobraajne nezgode. Dakle, osnovna obeleja uviaja su: uviaj je sistem radnji (a ne samo procesna, samo istrana, samo kriminalistika, samo saobraajna itd.), sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP, Zakonom o prekrajima,2 Zakonom o upravnom postupku, Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima itd. ), na uviaju se opaa (to nije samo neposredno ulno opaanje, ve moe biti i posredno, uz pomo razliitih pomagala), na uviaju se struno obrauju (a ne samo opaaju) predmeti, tragovi (trag koenja i sl.) i druge vane okolnosti (karakteristike puta, vremena, meteoroloke prilike, alkoholisanost vozaa i sl.), registruje se i fiksira ono to je znaajno (a ne sve), i to u uviajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviaju), uviaj se vezuje za saobraajnu nezgodu, a ne za krivino delo (najvei broj nezgoda nisu krivina dela).

    17 Zakonski osnov vrenja uviaja saobraajnih nezgoda. Uviaj saobraajnih nezgoda vri se neposredno posle nezgode, pre formalnog pokretanja postupka, ali se moe vriti u toku istrage i na glavnom pretresu. Formalno pravno, uviaj saobraajne nezgode sa obelejima krivinog dela je predvien u Krivinom Zakoniku, Zakoniku o krivinom postupku, ZoOBS i u internim aktima MUPa. Krivini zakonik je definisao krivino delo kao ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Krivini zakonik je definisao sledea krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja: ugroavanje javnog saobraaja, ugroavanje saobraaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom, ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja, ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja nasiljem, otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva, piratstvo, nesavesno vrenje nadzora nad javnim saobraajem, nepruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi, teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja.

    Dakle, prema Krivinom zakoniku saobraajna nezgoda e biti tretirana kao krivino delo, ako imovinska teta prelazi iznos od 200.000 dinara (01. januar 2006.) ili su nastale lake telesne povrede, teke telesne povrede ili smrt lica. Zakonik o krivinom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviaj preduzima sud kad je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje (lan 110). Rekonstrukcija dogaaja se obavlja tako to e se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaaj odigrao. Organ koji obavlja uviaj ili rekonstrukciju moe zatraiti pomo strunog lica kriminalistiko-tehnike, saobraajne ili druge struke, koje e, po potrebi, preduzeti i pronalaenje, obezbeivanje ili opisivanje tragova, izvriti potrebna merenja i snimanja, sainiti skice ili prikupiti druge podatke. Na uviaj ili rekonstrukciju moe se pozvati i vetak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miljenja. U Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima definisani su osnovni pojmovi kao to su: vozilo, put, uesnik u saobraaju, voza, peak, saobraajna nezgoda itd. Sa druge strane, u posebnom poglavlju, ZoOBS je predvideo osnovne dunosti u sluaju saobraajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreenih lica ili je nastala vea materijalna teta. Dakle, savezni ZoOBS se odnosi, prvenstveno, na nezgode sa obelejima krivinog dela prema Krivinom zakoniku. ZoOBS je predvideo dunosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode, voza koji se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode, uesnik u saobraajnoj nezgodi, voza koji je uestvovao u nezgodi, ovlaena lica, lekar) i institucija (nadleni organ koji je obaveten o nezgodi, nadleni organ unutranjih poslova, zdravstveno preduzee, organizacija za odravanje puteva ili druga ovlaena organizacija). Uviaj saobraajnih nezgoda sa obelejima prekraja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluajevima, predvien je u Zakonu o prekrajima, ZoOBS i ZoBS i u internim aktima MUP-a. Zakon o prekrajima je definisao uslove prekrajne odgovornosti, uslove za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak, postupak izvrenja reenja o prekraju i organizaciju i rad organa za prekraje. ZoP je definisao prekraj kao povredu javnog poretka utvrenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrajne kazne i zatitne mere. ZoP je predvideo i kada e se vriti uviaj povodom uinjenih prekraja. ZoOBS je odredio i dunosti vozaa uesnika u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna teta kao i dunosti OUP-a u ovim sluajevima. ZoBS je ponovio neke dunosti u sluaju

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    nezgoda sa obelejima krivinog dela, ali je detaljnije predvideo dunosti u sluaju nezgoda sa obelejem prekraja.

    Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije, uredio i osnovna ovlaenja policije u vezi obezbeenja i pregleda mesta dogaaja, pronalaenja i obezbeenja tragova i predmeta, pronalaska uinioca, prikupljanja obavetenja itd.

    18 Znaaj uviaja saobraajnih nezgoda. Znaaj uviaja za analizu konkretne saobraajne nezgode 19 Znaaj uviaja saobraajnih nezgoda. Znaaj uviaja za analizu stanja bezbjednosti saobraaja i upravljanje bezbjednou saobraaja Uviaj saobraajne nezgode treba da omogui: 1) analizu konkretne saobraajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinanih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobraaja u cilju shvatanja postojeeg stanja i projektovanja optimalnih upravljakih mera.

    Uviaj saobraajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omogui efikasan sudski proces. Sa druge strane, uviaj treba da omogui i pravilno evidentiranje, odnosno praenje stanja bezbednosti saobraaja. Ova dva aspekta su vrlo razliiti. Naime, u sudskom procesu se utvruju okolnosti nastanka saobraajne nezgode s ciljem donoenja pravine presude ili reenja o toj nezgodi. Posebno se vodi rauna da se presuda temelji samo na injenicama koje su nesumnjivo dokazane. Ipak, brojne vane injenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. A za analizu stanja

    bezbednosti saobraaja i za projektovanje kontramera, bilo bi znaajno znati i ove injenice

    Znaaj uviaja za analizu konkretne saobraajne nezgode Kvalitetno vrenje uviaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobraajne nezgode. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrivanje svih vanih okolnosti nastanka nezgode, a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i

    njenih posledica: propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije, propusta koji su u vezi sa mogunou izbegavanja nezgode i propusta koji su u vezi sa veliinom posledica nezgode. O nezgodi odluuje sud. Nezgoda se analizira tako to se analiziraju njene posledice. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode, neophodno je da struna i objektivna (uviajna) ekipa, (to pre) ode na lice mesta, da fiksira zateeno stanje i saini uviajnu dokumentaciju koju e dostaviti sudu. Sud e, polazei od uviajne dokumentacije, analizirati nezgodu i utvrditi sve vane injenice u vezi nastanka nezgode. Dakle, uviaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. Svako izolovano posmatranje uviaja, a posebno pojeftinjenje uviaja (na raun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaajnog poskupljenja sudskog procesa,21 ini sudski proces neefikasnim, a konane stavove (reenja i presude) nepreciznim, a nekad i pogrenim. Treba imati u vidu da je uestvovanje u nezgodi znaajan dogaaj u ivotu pojedinca, u ivotu njegove porodice, pa i ire zajednice. Saobraajna nezgoda esto menja ivote ljudi i oni su veoma osetljivi na mogunost utvrivanja istine u vezi nezgode. Teko je uesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije, te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. Mada je najvea greka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu, greke se ine i kad ometemo utvrivanje odgovornosti krivaca za nezgodu, pa krivce ne moemo adekvatno da kaznimo.

    Znaaj uviaja za analizu stanja bezbednosti saobraaja i upravljanje bezbednou saobraaja Do sada je u razvijenom svetu dosta panje posveivano analizi i rekonstrukciji saobraajne nezgode za potrebe sudskog procesa. U tom smislu su razvijene metode analize, ali i metode vrenja uviaja. Danas se sve vie istie znaaj upravljanja bezbednou saobraaja. Evropski savet za bezbednost saobraaja podrava uvoenje nezavisne istrage saobraajne nezgode, i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. Procenjuje se da e samo tako da se sazna istina o saobraajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. Kvalitetni uviaji saobraajnih nezgoda, obezbeuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. Struna analiza svih nezgoda na nekom prostoru, omoguuje shvatanje problema i njegovo reavanje. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom, imamo mogunost i

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    da ih reimo. U suprotnom, moemo se iscrpljivati reavajui probleme koji i ne postoje. Zato kaemo da je kvalitetan uviaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednou saobraaja.

    20 Specifinosti uviaja saobraajnih nezgoda u odnosu na ostale uviaje. Meu brojnim oblicima kriminaliteta saobraajne nezgode se izdvajaju po: uestalosti, obimu posledica, specifinosti izvrioca, specifinosu i kompleksnou strunih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela, specifinim ciljevima uviaja i specifinim strunim poslovima koji se obavljaju na uviaju. U dosadanjoj naoj praksi o ovim specifinostima se nije vodilo dovoljno rauna. Nedopustivo se vre improvizacije i pojeftinjenja uviaja, ne vodei rauna da se time ukupni sudski proces znaajno poskupljuje. Ko i kako analizira saobraajnu nezgodu? Saobraajnu nezgodu analizira i razmatra sud, odnosno sudija. Pri tome najveu strunu pomo prua mu, po pravilu, saobraajno-tehniki vetak. Oni analiziraju nezgodu i odluuju o krivici, a nisu videli kako se nezgoda dogodila, niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Oni o posledicama nezgode mogu saznati

    posredno preko oevidaca (uesnici u nezgodi i svedoci). Oevici nisu ob-jektivni, niti su struni. Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluivanja o nezgodi. Da bi se prevazili problemi objektivnosti i strunosti, na lice mesta saobraajne nezgode sa znaajnijim posledicama, po pravilu, izlazi uviajna ekipa. Uviajna ekipa ima osnovni zadatak da struno, objektivno i sveobuhvatno snimi sve vane posledice saobraajne nezgode, te da ih uspeno prenese onima koji e odluivati o nezgodi (sud), tako da oni steknu utisak kao da su bili na licu mesta. Pri tome se do vanih informacija dolazi: neposrednim, ulnim opaanjem, strunim znanjima i izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. Koji je znaaj uviaja saobraajnih nezgoda? Svaki uviaj se vri u vezi sa nekom tetom. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi tete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreivanja poinioca, kao i onih sauesnika koji su svojim injenjem ili neinjenjem mogli da spree ili smanje posledice. Kad se otkriju ovi uesnici, najveim delom je ostvaren cilj uviaja. Meutim, kod saobraajnih nezgoda osnovni cilj uviaja se premeta sa pitanja ko? (kriminalistiki znaaj) na pitanje kako? (saobraajni znaaj). Naime, u manje od 10% saobraajnih nezgoda uesnici se udaljavaju sa lica mesta. Meu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaenja, da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. Kod saobraajnih nezgoda najee je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobraajna nezgoda? ak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu, posle njegovog otkrivanja obavezno se vraamo i najvie bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobraajna nezgoda? Dakle, kod uviaja saobraajnih nezgoda, mnogo je izraeniji saobraajni nego kriminalistiki znaaj uviaja. Uviaji saobraajnih nezgoda su najei uviaji koje vre OUP-i. Posledice saobraajnih nezgoda (merene brojem poginulih, brojem povreenih ili veliinom materijalne tete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. Ko su uesnici saobraajnih nezgoda? Dok su izvrioci ostalih krivinih dela kriminalci, uesnici saobraajnih nezgoda, po pravilu, nisu kriminalci, ve poteni graani, uesnici u saobraaju. Kako se vri saobraajno-tehnika analiza nezgode? U osnovi analize saobraajne nezgode su saobraajno-tehniki prorauni, na osnovu tragova nezgode (odreivanje brzina uesnika nezgode, odreivanje mesta sudara, odreivanje meusobnog poloaja i brzina neposredno pre sudara, odreivanje poloaja i brzina u trenucima reagovanja, prostorno-vremenska analiza, analiza postupanja po saobraajnim znakovima, analiza mogunosti izbegavanja sudara itd). Da bi ovi prorauni bili kvalitetni i pouzdani, lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviaju. Poseban znaaj imaju merenja na licu mesta, crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobraajnenezgode. Ove radnje se kod uviaja povodom nekih drugih dela (na primer, kod kraa, pronevera i sl.) uopte ne vre ili imaju mnogo manji znaaj. Da bi se zadovoljili otri zahtevi saobraajno-tehnike analize nezgode, nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreene posebne radnje koje nisu znaajne kod ostalih uviaja: izuzimanje tahografskih uloaka i tahografa, izuzimanje sijalica, vanredni tehniki pregled vozila, zdravstveni pregled lica uesnika nezgode, merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja, merenje konkretne vidljivosti, merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena), merenje konkretne preglednosti i sl. Sve su ovo veoma vane specifinosti uviaja saobraajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi rauna u praksi. Naime, ove i druge specifinosti zahtevaju da radnici na uviaju saobraajnih nezgoda pored optih znanja o uviaju, steknu i niz specifinih znanja o saobraaju, o propisima u bezbednosti saobraaja i o uviaju saobraajnih nezgoda. Nabrojane specifinosti, a posebno brojnost i specifinost postupanja na licu mesta, opravdavaju nastojanja da uviaje saobraajnih nezgoda vre specijalizovane ekipe, posebno obuene i opremljene za ove

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    poslove. U ovim ekipama znaajno mesto imaju saobraajni policajci, specijalizovani za vrenje uviaja saobraajnih nezgoda.

    21 Metode fiksiranja lica mesta saobraajnih nezgoda. Posebno objasniti metod izuzimanja (pojam, prednosti, nedostaci i opseg primene).

    Fiksirati lice mesta saobraajne nezgode znai trajno sauvati vana obeleja tog lica mesta, a radi kasnije analize. Fiksiranje lica mesta saobraajne nezgode je osnovni zadatak uviajne ekipe. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluujui uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. Naime, onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluuje (sudija, vetaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila, niti je bio na uviaju. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode, odnosno na osnovu uviajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateenog stanja. Treba imati na umu da su uviaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. Naime, analiza nezgode e se vriti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). Uviajna ekipa bi trebalo da to sveobuhvatno fiksira zateeno stanje, tako da svi uesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. Ovde se javlja niz problema, meu kojima se istiu problemi u vezi sa koliinom informacija. Od uviajne ekipe se oekuje da kvalitetno fiksira to veu koliinu informacija. Sa druge strane, velika koliina informacija optereuje uviaj. Od ekipe na uviaju se oekuje da nae pravu meru, tako da fiksira sve to je vano, ali da se ne bavi detaljima koji su nevani i nepotrebno bi optereivali uviaj i uviajnu dokumentaciju.

    Pri fiksiranju lica mesta saobraajne nezgode koriste se sledee metode: 1) metod izuzimanja, 2) metod fotografisanja i videosnimanja, 3) grafiki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod.

    Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeu ljudi. U nameri da nekome prenesemo naa iskustva i dogaaje (na primer bio sam na svadbi), koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaaju, o uesnicima i sl.). Ukoliko elimo da prenesemo izgled nekoga ili neega koristimo se fotografijama, a ako elimo da prenesemo situacije (poloaj, veliine i raspored predmeta i objekata) crtamo crtee. Konano, ako elimo da verno i sveobuhvatno prikaemo sva obeleja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo pare torte ili bocu pia koje smo pili).

    22 Elementi uviajne dokumentacije. Posebno objasniti zapisnik o uviaju (sadraj, prednosti i nedostaci).

    Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviaju, dobijamo razliite elemente uviajne dokumentacije, i to: 1) zapisnik o uviaju saobraajnih nezgoda, 2) fotodokumentaciju sa uviaja, 3) skicu lica mesta, 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge.

    Zapisnik o uviaju Verbalni metod se bazira na mogunostima da se reima (verbalno) prikae zateeno stanje na licu mesta. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviaju, slubenih beleki, raznih izvetaja i sl. Zapisnik o uviaju je procesno najznaajniji element uviajne dokumentacije. Mada u tehnikom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta, zapisnik ima najveu procesnu vrednost, jer se jedino pominje u zakonu. Zapisnik o uviaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni, opisni i zavrni. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrenje uviaja i najvanije podatke o: nezgodi, organu i uviajnoj ekipi, mestu i vremenu uviaja (nezgode), nainu obezbeenja lica mesta, meteorolokim prilikama, znaajnim radnjama koje su realizovane pre poetka uviaja i sl. U opisnom delu bi trebalo to sveobuhvatnije opisati sve vane elemente zateenog stanja na licu mesta, a posebno: opti izgled lica mesta, naena vozila, lica, leeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis, poloaj, dimenzije i druga vana obeleja), podatke o putu i vremenu, podatke o vozilima - uesnicima nezgode, podatke o licima uesnicima nezgode (ukljuujui i podatke o putnicima u vozilima), podatke o povredama uesnika u nezgodi, podatke o oteenjima vozila i objekata, primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje, skiciranje, izuzimanje, mulairanje itd.), preduzete radnje na uviaju itd. U zavrnom delu zapisnika o uviaju unose se podaci o naloenim radnjama koje e uslediti posle uviaja (vozilo upueno na vanredni tehniki pregled, dat nalog za obdukciju lea i sl.), podaci o vremenu zavretka uviaja, ime, prezime i potpisi zapisniara i rukovodioca uviaja. Verbalni metod ima niz prednosti, i to: ovaj metod se najlake primenjuje na licu mesta,

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    zapisnik ima najveu procesnu vrednost, jer se jedini pominje u Zakonu, jednostavno prikazuje niz optih podataka (o nezgodi, o uesnicima, o svedocima, o meteorolokim prilikama, o radnjama na uviaju, o mestu i vremenu, o radnjama pre i posle uviaja, o sastavu uviajne ekipe itd.), zapisnik o uviaju razdvaja vano od nevanog, zapisnik o uviaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. Najvaniji nedostaci verbalnog metoda su: ovaj metod nije oigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima, verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuenosti i iskustva lica na uviaju, ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateenog stanja, a posebno oteenja vozila, raspored tragova i predmeta, izgled saobraajne povrine, geometriju raskrsnice, elemente krivina, verbalni prikazi nepregledno saoptavaju male koliine informacija, te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije, meusobnog poloaja tragova, geometrije saobraajnice i sl. Pri pisanju zapisnika o uviaju, posebnu panju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobraajne nezgode. Pri tome je potrebno evidentirati sva vana obeleja predmeta/traga, i to: vrstu i izgled traga, poreklo i nain nastanka traga, poloaj traga, bitne veliine i druga obeleja traga i detaljan opis izgleda i poloaja karakteristinih detalja na tragu. Zapisnik o uviaju se radi kod svakog uviaja saobraajnih nezgoda.

    23 Elementiuviajne dokumentacije. Posebno objasniti fotodokumantaciju (pojam, sadraj, prednosti i nedostaci). Fotodokumentacija je ureeni skup unapred odreenih grupa fotografija, koje sistematino prikazuju izgled najznaajnijih elemenata zateenog stanja. Obino u fotodokumentaciju ulaze sledee grupe fotografija: iri (opti) izgled lica mesta, blii izgled lica mesta, meusobni poloaj predmeta i tragova nezgode, izgled predmeta i tragova nezgode, izgled vozila i objekata (posebno oteenja na njima), izgled leeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima.

    Fotografisanje je, posle izuzimanja, najobjektivniji i najoigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. Pri tome se objektivnost odnosi na sadraj fotografije, ali ne i na sadraj fotodokumentacije. Fotografija je sveobuhvatna, tj. na njoj e se nai sve to je optiki vidljivo ispred objektiva, bez obzira da li mi to smatramo vanim. Fotografija jednostavno saoptava ogromnu koliinu informacija, a to je posebno vano pri fiksiranju oteenja vozila, opteg izgleda lica mesta, nepravilnih tragova i predmeta i sl. Razmerna fotografija prua mogunost odreivanja vanih duina na licu mesta. Stereofotogrametrija i analitika fotogrametrija omoguavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreivanje dimenzija sa fotografije. Meutim, fotografisanje ima i niz nedostataka. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktino (zahteva opremu, obuena lica i vreme). Meutim, imajui u vidu ukupne tete, gubitke i trokove u vezi nezgode, a posebno trokove sudskog procesa, ovo se ne moe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. Sadraj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuenosti i iskustva ekipe za uviaj. Naime, subjektivno se bira ta e se snimiti i pod kojim uglom. Ovaj nedostatak se moe prevazii samo dobrom obuenou ekipa za uviaj. Fotografija je optereena nizom nevanih detalja, pa se neki vani detalji ne mogu jasno uoiti. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. Problem i

    opasnosti od fotomontae postali su posebno znaajni sa razvojem raunara. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u slubenim prostorijama i uvanjem negativa. Zbog nabrojanih prednosti, fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviaju, a nedostatke prevazii. Velika je zabluda da zapisnik moe zameniti fotodokumentaciju. Niz vrlo vanih postupaka pri analizi nezgode ne moe se korektno sprovesti bez fotografija. Danas se kod tekih saobraajnih nezgoda sve ee koriste video kamere. U tom smislu policija je u nekim mestima ve tehniki opremljena i struno osposobljena. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja, iji je cilj senzacija ili informisanje o dogaaju, a ne i pruanje dokaza za analizu dogaaja. Primena video kamera ne iskljuuje i fotografisanje na licu mesta. Poseban znaaj imaju primena digitalne fotografije, digitalnih video kamera i multimedijskih uviajnih dokumentacija.

    24 Elementi uviajne dokumentacije. Posebno objasniti skicu lica mesta (pojam, sadraj, prednosti i nedostaci).

    Kao rezultat primene grafikog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi.

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    SKICA je jednostavan, slobodoruni, grafiki prikaz zateenog stanja na licu mesta. U skicu se ucrtavaju svi vani elementi zateenog stanja, a zatim se kotira SVE TA JE MERENO, i to onako KAKO JE MERENO. Skice se, po pravilu, izrauju na licu mesta saobraajne nezgode, u vreme uviaja. Skica se crta kod svakog uviaja saobraajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uvi- ajne dokumentacije: jednostavno i brzo se crta, razdvaja vano od nevanog, jednostavno prikazuje geometriju saobraajne povrine, jednostavno prikazuje meusobni poloaj tragova, predmeta i saobraajne povrine, jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrena na licu mesta, sa skice se vidi ta je mereno na licu mesta, sa skice se vidi kako su odreene veliine merene, jednostavno prikazuje razliite alternative itd. Skica ima i niz nedostataka: ne daje opte podatke o saobraajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviaju), nije verna, jer se crta slobodoruno, pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom), tehniki nivo skice je vrlo nizak, ne prikazuje izgled lica mesta, izgled oteenja vozila, izgled kolovoza i sl. (ovo prevazilazi fotodokumentacija), skica nekad nije univerzalna, tj. nije jasna irem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviajnu dokumentaciju.

    25 Elementi uviajne dokumentacije. Posebno objasniti situacioni plan lica mjesta (pojam, sadraj, prednosti i nedostaci). SITUACIONI PLAN- je CRTE U RAZMERI koji tehniki korektno, verno prikazuje zateeno stanje na licu mesta.

    Ovi crtei se rade u prostorijama, uz pomo pribora za crtanje, a na osnovu skica i beleki sa lica mesta. Na situacionom planu se kotiraju samo najvanije mere, i to onako kako e biti koriene u analizi. Dakle, na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje e biti koriene za analizu nezgode, ali ne i mere koje slue za crtanje crtea u razmeri (crte je ve nacrtan), niti mere koje omoguavaju rekonstrukciju nezgode. Posebno se vodi rauna da crte bude pregledan i prihvatljiv tehniki neobrazovanim licima (sudijama, tuiocima, advokatima, strankama i sl.). Ovakav crte ima velike prednosti, i to: kvalitetno razdvaja vano od nevanog, crte je kvalitetan i prilagoen korisnicima, crte je rastereen od svih kota koje nisu neophodne, zbog potovanja razmere, crte verno (proporcionalno) prikazuje zateeno stanje, najjednostavnije prikazuje geometriju saobraajnice i meusobni raspored svih tragova i predmeta saobraajne nezgode, vrlo jednostavno saoptava ogromnu koliinu informacija o saobraajnoj situaciji, koje su vane za analizu nezgode, jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaaja. Situacioni plan ima i niz nedostataka: crtanje ovih crtea je sporo i sloeno, pa se teko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom, dobrom organizacijom, a nekad i kvalitetnim skicama koje

    zamenjuju planove), ovi crtei se crtaju posredno, na osnovu skice i beleki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta), na crteu nije sve kotirano, pa se ne zna ta je na licu mesta mereno, niti kako je ta mereno (prevazilazi se skicom), situacioni plan ne daje niz optih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviaju), situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. O znaaju situacionog plana najbolje govori injenica da se saobraajnotehniko vetaenje temelji i najvie oslanja na situacioni plan. S obzirom na prednosti i nedostatke moe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviajnim dokumentacijama i situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obelejima krivinog dela, a po mogunosti i kod ostalih nezgoda. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluajevima kada se ne crtaju situacioni planovi.

    26 Elementi uviajne dokumentacije. Posebno objasniti ostali prilozi (najee su to izuzeti predmeti)

    Izuzimanje predmeta saobraajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struno obrade, izdvoje, spakuju i sauvaju, tako da se mogu koristiti pri kasnijim vetaenjima i analizi nezgode.

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    Izuzimanje je najoigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. Kada se izuzme neki predmet, time su, po pravilu, fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleja tog predmeta, bez obzira da li ih smatramo vanim ili ne. Izuzimanje omoguava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu, to je i najvanija prednost ovog metoda. Meutim, izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktina iz vie razloga. Postupak na licu mesta je specifian i mora da potvrdi oiglednost, tj. mora da dokae da izuzeti predmet/trag potie sa lica mesta. Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu strunost i uee strunih lica u ekipi za uviaj. Pakovanje i uvanje je sledei problem kod primene ove metode. Naime, izuzet predmet se, po pravilu, ne moe spakovati u fasciklu A4 formata, kao ostali elementi dokumentacije, ve se mora posebno pakovati i uvati to je vrlo nepraktino. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad uva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije), pa je nepraktino njegovo korienje pri razmatranju i razjanjavanju saobraajne nezgode. Konano, brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti, jer su fiksirani na kolovozu, na ostalim povrinama i na nepominim objektima (tragovi koenja, vonje, klizanja, oteenja objekata, oteenja kolovoza i sl.). Nabrojane prednosti i nedostaci odreuju obim primene ove metode. Izuzimanje predmeta saobraajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vani tragovi na tom predmetu, a oekuje se dalja analiza (vetaenje) traga predmeta. U praksi se najee izuzimaju tahografski uloci, otpali delovi sa vozila (komad migavca, komadi razbijenog stakla, ljuspice boje i sl.), delovi odee i obue peaka, tragovi krvi, sklopovi vozila (farovi, pneumatik, spona, koioni cilindar, tahograf i sl.) itd. Ne mogu se izuzeti svi vani tragovi. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati, tj. moe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. Ovaj proces se zove mulairanje traga. Mulairanje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove, a posebno na tragove obue i tragove vonje sa dobro otisnutim (utisnutim) arama obue, odnosno pneumatika. Cilj mulairanja je da se dobije negativ traga. Najee se pri mulairanju koristi gipsana kaa. Pri tome se: utvrdi potreba za mulairanjem, pronae i detaljno analizira reljefni trag, na tragu pronae segment sa dobro izraenim karakteristinim detaljima (individualnim karakteristikama), ovaj segment traga se dobro oisti od stranih materijala (granice, grudvice zemlje i sl.), ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili slinim prirunim sredstvima visine 3-4 cm, napravi se itka gipsana kasa, na trag se paljivo (aom ili kaikom) nalije prvi sloj gipsane kae, kad prvi sloj malo ovrsne stavlja se armatura (tapii, granice, ica i sl.), preko armature izliva se drugi, deblji sloj gipsane kae, povrina mulaa se zaravna i na njoj napiu podaci o nezgodi, posle stvrdnjavanja (10-15 min.) mula se digne i oisti mlazom vazduha ili vode i konano, mula se pakuje i uva tako da se sprei lomljenje i unitavanje karakteristinih detalja na mulau. Mulairanje ima veliki znaaj pri traganju za NN vozilom. Posebno se esto mulairaju tragovi vonje. Naime, mulaom se praktino izuzima negativ traga, to predstavlja pozitiv ara pneumatika. Kasnije e vetak moi detaljno i uporedo analizirati mula traga sa lica mesta i mula pneumatika osumnjienog vozila ili sam pneumatik. Ova analiza obezbeuje eliminaciju, a ako su na tragu naeni i dobro mulairani karakteristini detalji (individualne karakteristike), ovako se moe vriti i identifikacija vozila. Mulairanje je vrlo oigledan metod fiksiranja i nekad se, po oiglednosti, moe porediti sa izuzimanjem predmeta. Mulairanje dolazi do izraaja, ako se trag ne moe izuzeti (na primer, trag vonje u snegu, u blatu, u rastopljenom asfaltu, u pesku i sl.). Meutim, vrlo je vano na licu mesta dokazati da mula potie sa lica mesta. Ovo se postie fotografisanjem traga koji se mulaira, prisustvom svedoka, opisom u zapisniku o uviaju i sl. Konano, valja naglasiti da se mulairanjem dokazuje da je vozilo prolo putem, ali ne i da je uestvovalo u nezgodi. Zato se na licu mesta mora voditi rauna i o drugim dokazima.

    27 Tehnika naela izrade uviajne dokumentacije. Posebno objasniti naelo obj ektivnosti.

    Prema ovom naelu osnovni sadraj svih elemenata uviajne dokumentacije su injenice, odnosno objektivno utvrene stvari. Misli se na ono to je ovlaeno lice utvrdilo opaanjem i/ili na osnovu nesumnjivih strunih znanja. Sa druge strane, ako je znaajno da se u uviajnoj dokumentaciji registruje i neto to nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaenih lica), onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od injenica. Dakle, ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrene injenice. Ako se ipak, nau zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. To je preduslov da sud, vetak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobraajne nezgode. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi esto od velike pomoi, ali se mora naglasiti iji su to stavovi i razdvojiti ih od injenica. Ukoliko se

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    subjektivni stavovi ne razdvoje od injenica, menja se njihov tretman, tj. dobijaju teinu injenica, a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih injenica. U praksi su vrlo este greke u vezi sa naelom objektivnosti. Najea i najopasnija greka jeste unoenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviaju: injenica koje je ekipa ulnim opaanjem utvrdila stavova koje su ekipi preneli svedoci i uesnici nezgode stavova do kojih je ekipa dola zakljuivanjem, a na osnovu svojih sluajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sline greke mora se stalno imati u vidu da sadraj uviajne dokumentacije sud, vetak i dr. prihvataju kao injenice, ukoliko nije drugaije naglaeno.

    28 Tehnika naela izrade uviajne dokumentacije. Posebno objasniti naelo sveobuhvatnosti.

    Ovo naelo se moe dovesti u vezu sa prethodna dva, a podrazumeva da se u uviajnoj dokumentaciji mora nai sve ono to sudu ili vetaku moe biti od znaaja, a moglo se utvrditi na licu mesta saobraajne nezgode. Razlikujemo pojedinanu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. Pojedinana sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviajne dokumentacije (pojedinano) obuhvati sve ono to se od njega oekuje. Na primer, zapisnik nee biti pojedinano sveobuhvatan, ako u njemu nema podataka o uesnicima, jer se to oekuje od zapisnika. Sa druge strane, ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moe biti pojedinano sveobuhvatan, jer se od zapisnika i ne oekuje da prikae ta je i kako mereno (ovo e prikazati skica lica mesta). Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode

    fiksiranja (uraeni svi elementi uviajne dokumentacije), te da se u dokumentaciji nalazi sve to je znaajno za analizu nezgode. Primera radi, ako u dokumentaciji nema skice, nije zadovoljeno naelo sveobuhvatnosti u celini. Slino je i ako u, makar jednom elementu dokumentacije, nema podataka o putu i vremenu, ako nema podataka o tome ta je i kako mereno, ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Zadovoljenje ovog naela zahteva strunost i iskustvo lanova uviajne ekipe. Naalost, vrlo su retke uviajne dokumentacije koje bi zadovoljile naelo sveobuhvatnosti. Zato je, u praksi, vrlo oteana ili ak onemoguena precizna i pouzdana analiza saobraajne nezgode, a ne retko donose se i pogreni stavovi. Naelo sveobuhvatnosti bi trebalo, u praksi, odreivati sastav uviajne ekipe, trajanje uviaja, broj potrebnih fotografija, obim i sadraj zapisnika, razmeru i sadraj situacionog plana, vrstu i broj ostalih priloga itd. Slobodno moemo rei: to je uviajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobraajne nezgode ili to uviaj traje krae due traje sudski proces.

    29 Tehnika naela izrade uviajne dokumentacije. Posebno objasniti naelo usaglaenosti. Ovo naelo se moe raslaniti na pojedinanu usaglaenost i meusobnu usaglaenost. Pojedinana usaglaenost odnosi se na usaglaenost sadraja pojedinih delova uviajne dokumentacije (na primer, sutinska i terminoloka usaglaenost svih sadraja zapisnika o uviaju). Prema naelu pojedinane usaglaenosti u okviru pojedinih sadraja dokumentacije (zapisnik, fotodokumentacija, situacioni plan i dr.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. Meusobna usaglaenost odnosi se na usaglaenost izmeu delova uviajne dokumentacije (na primer, usaglaenost izmeu skice i zapisnika). Naelo me- usobne usaglaenosti podrazumeva sutinsku, ali i terminoloku i svaku drugu usaglaenost (iste oznake tragova, ista orijentirna i fiksirna taka, ista orijentirna prava itd.) razliitih delova uviajne dokumentacije. Jedan od najznaajnijih sutinskih elementa usaglaenosti jeste usaglaenost mera u razliitim sadrajima (u zapisniku i u skici). U zapisniku o uviaju obavezno se unose sve vane mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. Ove mere moraju biti usaglaene sa merama u skici, u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. Zato je vrlo praktino pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleke sa lica mesta. Nepotovanje naela usaglaenosti najee je izazvano nemarnou, neznanjem ili nesavesnim radom. Ovo oteava ili onemoguuje korektnu analizu saobraajne nezgode, a s druge strane skrnavi ugled slube koja vri uviaj. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepotovanja ovog naela. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad lanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniko) pravljenje delova dokumentacije. Zato bi svakom uviaju trebalo pristupiti savesno i struno, to bi nam garantovalo pojedinanu usaglaenost. Eventualne sluajne greke ili propuste morali bi otkloniti lanovi uviajne ekipe zajedno,36 tako da konana

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    dokumentacija bude sutinski i terminoloki usaglaena, a ne da se naknadno (na zahtev suda) usaglaava ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl.

    30 Praktina postupanja u razmatranju i razjanjavanju saobraajnih nezgoda Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluajeve u praksi, mogu se grubo razlikovati tri sluaja. (1) Kod saobraajnih nezgoda sa malom materijalnom tetom Zakon ne predvia obavezu obavetavanja OUP-a o saobraajnoj nezgodi. U ovim situacijama uesnici nezgode se mogu sporazumeti, i to: sloiti oko uslova nastanka nezgode, oko krivice i iznosa tete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti tetu ili sloiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi koji e predati u osiguranje. Osiguranje je duno da na osnovu saglasnosti uesnika i popunjenog Evropskog izvetaja o nezgodi (ili drugog izvetaja) razmatra nezgodu, postupi po zahtevu oteene stranke, proceni tetu i izvri isplatu. Umesto Evropskog izvetaja mogu se koristiti i drugaiji formulari koje odreuju osiguranja. Osiguranja e, u procesu razmatranja oteenja na vozilima, analizirati da li oteenja odgovaraju izjavama uesnika, da li postoji zakonski osnov za isplatu tete i koliki je iznos tete. Ako je obaveten o nezgodi, OUP-a evidentira podatke, odnosno obavetenja o nezgodi. Meutim, ako ovlaeno lice izlazi na lice mesta i vri uviaj, onda bi trebalo da radi i uviajnu dokumentaciju (pie zapisnik o uviaju, crta skicu lica mesta i sl.). Naalost, u naoj praksi se esto zadovoljavamo pisanjem slubenih beleki u ovakvim sluajevima. (2) Kod saobraajnih nezgoda sa znaajnom materijalnom tetom, kod nezgoda u kojima se uesnici nisu sporazumeli oko naina nastanka nezgode (krivice), kao i u drugim sluajevima kad jedan od uesnika to trai, Zakon je predvideo da OUP vri uviaj. Tada se analizira prekrajna odgovornost uinioca nepropisne radnje. Ovlaeno slubeno lice izlazi na lice mesta, vri uviaj, prijavljuje prekraj i uinioca prekraja organu unutranjih poslova. OUP-a (ili oteena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekraje, a na osnovu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Zahtev prati delimina ili potpuna uviajna dokumentacija. U ovim sluajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. Fotodokumentacija se, po pravilu, ne radi. Sa razvojem digitalne fotografije, sve ee se vri i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. U nekim sredinama se na licu mesta

    fotografie (klasinim fotoaparatima) i razvijaju negativi, a fotografije da se rade naknadno, samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. (3) Konano, kod saobraajnih nezgoda sa elementima krivinog dela (gde

    ima poginulih, teko povreenih ili je prouzrokovana materijalna teta vea od zakonom predvienog iznosa) predviena je krivina odgovornost uinioca krivinog dela. Ovakve saobraajne nezgode raspravlja sud (sudsko vee) u krivinom postupku. Uviaje vri istrani sudija, a ekipa OUP-a mu prua strunu pomo (obezbeuje lica mesta, skicira, fotografie, izrauje situacioni plan lica mesta, analizira i obrauje tragove itd.). U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraivati kompletnu uviajnu dokumentaciju (zapisnik o uviaju, skicu, fotodokumentaciju, situacioni plan i ostale priloge). Ukoliko se radi o nezgo-dama sa nepoznatim uiniocima, u uviaju redovno uestvuje i kriminalistiki tehniar koji radi i izvetaj o kriminalistiko-tehnikom pregledu lica mesta.

    31 Problemi vrenja uviaja saobraajnih nezgoda u naim uslovima Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviaj saobraajnih nezgoda ima niz karakteristika klasinog uviaja, ali i niz vrlo znaajnih specifinosti. Ove specifinosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova, tj. kompletiranja uviajne dokumentacije. Svaki od elemenata uviajne dokumentacije ima vanih prednosti, zbog ega bi ga trebalo redovno primenjivati. Sa druge strane, svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateenog stanja. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateenog stanja, a posebno tragova i predmeta saobraajne nezgode. Naalost, u naoj praksi veoma su esti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateenog stanja. esti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. Na primer, neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta, kao jedini

    izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ta je i kako mereno na licu mesta. Na licu mesta se esto ne primenjuje fotografski metod, zbog cene. Najee se uteda u ceni fotografija sa lica mesta viestruko plaa u sudskom procesu, a nisu retki sluajevi da se nezgoda, ba zbog ove utede, ne moe pouzdano i korektno analizirati. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    fotografije nisu potrebne. Naprotiv, fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. Izuzetno, zbog cene i nepraktinosti postupka, moe se prihvatiti da se, u tano odreenim situacijama, redovno rade negativi, a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekraje). Treba imati na umu to da, ako se fotografisanje izostavlja, onda e ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji, kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Naime, radniku na uviaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naini da se nedostatak fotografija delimino nadoknadi. Posebno se ne moe pravdati nekorektno i nestruno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. Na primer, nisu retki sluajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja, a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potie sa lica mesta (to se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). Takoe su esti sluajevi da se ekipa na uviaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja vanih tragova, to svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza.

    Uviaj saobraajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Cena uviaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. Utede na uviaju su prihvatljive, samo ako nee znaajnije

    poskupiti sudski proces.

    2. IZRADA SKICE LICA MJESTA

    32 Odreivanje poloaja take u ravni: Posebno objasniti metod mjerenja u nizu.

    33 Odreivanje poloaja dui u ravni. Odreivanje poloaja vozila. 34 Faze izrade skice lica mjesta.

    Izrada skice na licu mesta je struniji i mnogo vaniji posao nego crtanje crtea u razmeri. Naime, ako se ne napravi kvalitetna i kompletna skica, nije mogue napraviti ni sveobuhvatan i kvalitetan situacioni plan.

    Izrada skice lica mesta je kompleksan postupak koji se obavlja paralelno sa ostalim postupcima na

    licu mesta. Nije mogue tano odrediti opti redosled radnji, ali se postupak skiciranja moe podeliti na est faza:

    1. upoznavanje sa dogaajem saobraajne nezgode, 2. upoznavanje sa mestom saobraajne nezgode, 3. skiciranje saobraajne povrine i objekata oko puta, 4. skiciranje vozila, lica i tragova, 5. mjerenje i unosenje podataka i 6. rekapitulacija i usaglasavanje

    35 Odreivanje poloaja take, takastih i koncentrisanih tragova. Takasti su oni tragovi (predmeti) saobraajne nezgode ije su dimenzije male ili nevane. Takasti trag je odreen kad se odredi popreni i poduni poloaj njegovog centra (take). Takasti tragovi su vrlo esti i vrlo znaajni na licu mesta saobraajne nezgode. U ove tragove spadaju: kapi krvi, kapi ulja, pojedinane ljuspice boje i laka, otpali delovi sa vozila (malih dimenzija), pojedinani komadii stakla i plastike, delovi odee i obue peaka, predmeti koje je nosio peak i dr.

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    Koncentrnsani su oni tragovi (predmeti) saobraajne nezgode ije su dimenzije male, ali znaajne (ili mogu biti znaajne). Koncentrisani trag je odreen kad se odredi poduni i popreni poloaj centra traga, irina i duina traga. Meu najvanije koncentrisane tragove spadaju: lokve krvi, lokve ulja, koncentrisani tragovi otpale zemlje (prljavtina, leda, snega i sl.) sa vozila, koncentrisane ljuspice boje, koncentrisani komadici razbijenog stakla fara, koncentrisani sitni delovi otpali sa

    vozila itd.

    Popreni poloaj ovih tragova odreuje se tako to se izmeri rastojanje centra traga od orijentirnog pravca. Poduni poloaj ovih tragova odreuje se tako to se du orijentirnog pravca izmeri rastojanje od orijentirne take do traga (projekcije centra traga na orijentirni pravac). S obzirom da se na licu mesta odreuje poloaj veeg broja taaka, dobre rezultate daje takozvano merenje u nizu. Naime, umesto da se pojedinano odreuje poduni poloaj svakog traga, jednostavnije je jednim merenjem, du orijentirnog pravca, odrediti poduni poloaj svih tragova. U tom smislu praktino je imati posebnu pantljiku koja se zatee du orijentirnog pravca, a poev od orijentirne take.

    36 Odreivanje poloaja linijskih tragova. Linijski tragovi su izdueni tragovi, tj. tragovi sa izraenom jednom veliinom - duinom. Obino se irina ovih tragova zanemaruje, a duina crta u razmeri. Izuzetno ako linijski trag potie od NN vozila sirina traga postaje znaajna, meri se na licu mesta, kotira na crteu (ili navodi u legendi) i upisuje u zapisnik o uviaju. Najvaniji linijski tragovi su: tragovi vonje, tragovi koenja, tragovi zanoenja, tragovi klizanja, tragovi grebanja itd,

    Trebalo bi razlikovati pravolinijske i krivolinijske tragove.

    Poloaj pravolinijskog traga je odreen ako se odredi:

    popreni poloaj poetka traga,

    poduni poloaj poetka traga,

    popreni poloaj zavretka traga,

    poduni poloaj zavretka traga i

    duinu traga (ako je ova duzina pojedinacno vazna)

    sirinu traga (ako je ova sirina znacajna)

  • Sead Beirovi UVIAJ SAOBRAAJNIH NEZGODA

    Krivolinijski tragovi su linijski tragovi u vidu krivih linija (najee su to nepravilne krive linije). Da bi se struno odredio poloaj krivolinijskog traga, neophodno je, na licu mesta, odrediti:

    Poprecni polozaj pocetka traga

    Poprecni polozaj zavrsetka traga

    Poduzni polozaj pocetka traga

    Poduzni polozaj zavrsetka traga

    Duzinu traga, koja se mjeri lucno duz traga

    Sirinu traga

    Poprecni polozaj niza tacaka na tragu

    Poduzni polozaj niza tacaka na tragu

    Podatke za sracunavanje radijusa najostrijeg segmenta krivine

    Ukoliko se odreeni trag prua pravolinijski na jednom segmentu, a zatim krivolinijski, onda se ovi segmenti odvojeno mere na terenu i odvojeno

    Odreivanje poloaja ostalih tragova i predmeta saobraajne nezgode svodi se na odreivanje poloaja taki i linija, pa je analogno izloenim postupcima.

    37 Najee greke pri crtanju skica i situacionih plan