TEMA 2. REGULISANJE SAOBRAAJNIH TOKOVA

1. Pojam regulisanja saobraajnih tokova 2. Pravila kretanja u drumskom saobraaju 3. Elementi kretanja i saobraajne povrine 4. Definisanje drumskih i ulinih ukrtanja 5. Pristup i principi regulisanja saobraajnih tokova 6. Tehnika regulisanja i upravljanja saobraajem 7. Projektovanje sistema za regulisanje saobraaja 8. Naini regulisanja saobraaja

1. Pojam regulisanja saobraajnih tokova Regulisanje saobraajnih tokova na drumskim saobraajnicama je sloena tehnika disciplina u oblasti saobraajnog inenjerstva. Sloena je prvenstveno zbog heterogenosti i sloenosti mree drumskih saobraajnica na kojoj se regulie saobraaj i usled sloene prirode i karaktera saobraajnih tokova koji se javljaju na putnoj i ulinoj mrei i njenim elementima u gradskim i vangradskim podrujima.

Za uspeno bavljenje problematikom regulisanja saobraaja potrebno je poznavanje: - procesa planiranja saobraaja i razvoja putne i uline mree, - problematike kapaciteta, - procesa projektovanja saobraajnica, - metoda za kontrolu i regulisanje saobraaja, - svojstava i funkcionisanja sredstava i ureaja za regulisanje, bezbednost i kontrolu saobraaja - saobraajne signalizacije i opreme razliitog tehnolokog nivoa i efikasnosti.

2. Pravila kretanja u drumskom saobraaju Drumski saobraaj u prvom redu karakterie masovnost uesnika u njemu, to zahteva centralizovano upravljanje, regulisanje i kontrolu. Stoga je opravdana potreba postojanja jedinstvenih pravila za regulisanje kretanja pojedinih uesnika da bi se izbegli mogui konflikti na putevima. Organizacija kretanja uesnika u drumskom saobraaju pomou pravila, obuhvata sve uslove i situacije kretanja. Regulisanje saobraaja pravilima je uvedeno ak pre nekoliko vekova, radi regulisanja kretanja konjanika i zaprenih vozila. Pojavom automobila nastala je potreba za veom bezbednosti kretanja, pa s time koincidira i uvoenje specijalnih pravila.

Prva u istoriji pravila za regulisanje automobilskog saobraaja bila su uvedena u SAD jo 1896. godine, a zatim sledi njihovo uvoenje i u drugim zemljama. Sa porastom korienja automobila i izgradnje puteva pravila su menjana i dopunjavana uvoenjem vie detalja i orijentisana na primenu tehnikih sredstava za upravljanje saobraajem, prvenstveno saobraajnih znakova i svetlosnih signala, a zatim i oznaka na kolovozu. Razvoj meunarodnog drumskog saobraaja zahtevao je neophodnu unifikaciju pravila za regulisanje putnog saobraaja koji se obavlja na iroj teritoriji i izmeu pojedinih zemalja.

Prvo meunarodno usaglaavanje pravila kretanja u drumskom saobraaju izvreno je 1909. godine. Na tom usaglaavanju prihvaeni su i prvi meunarodni saobraajni znakovi (slika 1.).

Slika 1. Prvi meunarodni saobraajni znakovi

U Parizu su 1926. godine donete Meunarodna konvencija o drumskom saobraaju i Meunarodna konvencija o autotransportu, koje su dopunjene 1931. godine Konvencijom o uvoenju jednoobraznih signala na putevima i Konvencijom o pravilima kretanja automobila izmeu amerikih drava.

Posle zavretka II svetskog rata u okviru Organizacije ujedinjenih nacija, 1949. godine, u enevi, doneti su na Meunarodnoj konferenciji o drumskom saobraaju: - Konvencija o drumskom saobraaju i - Protokol o putnoj signalizaciji. Cilj Konvencije o drumskom saobraaju bio je doprinos razvoju meunarodnog saobraaja i poveanje njegove bezbednosti. Tu konvenciju prihvatio je veliki broj razvijenih zemalja (78), meu kojima i Jugoslavija, to je obezbedilo unifikaciju nacionalnih pravila drumsog saobraaja.

Konvencija iz 1949. godine reava tri osnovne grupe pitanja: -zahteve koje moraju ispunjavati vozai automobila i dokumente koje moraju posedovati u meunarodnom saobraaju; -osnovne zahteve uesnika u drumskom saobraaju za bezbednost saobraaja; -vane tehnike zahteve za bezbedno kretanje saobraajnih sredstava; Protokol o putnoj signalizaciji, koji je prihvatilo 38 zemalja, meu kojima je i naa, utvruje sistem putnih znakova, te nain njihovog postavljanja du puta i osnove svetlosne signalizacije.

Usled izrazitog porasta motorizacije u periodu od 1950. do 1960. godine, doneti dokumenti iz 1949. godine vie nisu mogli da zadovolje zahteve mnogo intenzivnijeg i breg kretanja saobraajnih sredstava. Stoga je 1964. godine, u okviru Evropske ekonomske komisije OUN, zapoet rad na izradi novih dokumenata. Novembra 1968. godine u Beu na Konferenciji OUN o drumskom saobraaju donete su nove konvencije: Konvencija o drumskom saobraaju i Konvencija o putnoj signalizaciji.

Konvencija o putnom saobraaju iz 1968. godine sadri, osim preciznih i detaljnih pravila za regulisanje kretanja automobila i peaka na putevima, i potrebne uslove i pravila za kretanje tramvaja, biciklista, mopedista, invalidskih kolica, zaprenih vozila, stoke i dr. U tom dokumentu navode se definicije za niz pojmova od vanosti za jedinstvenu saobraajnu terminologiju, utvruju se obaveze potpisnika konvencije, obrauje posebno signalizacija, propisi i naredbe za regulisanje saobraaja, utvruje obavezno ponaanje pri preticanju, vonji u koloni, ukrtanju, brzini kretanja i rastojanju vozila, regulie se kretanje vozila javnog saobraaja, utvruje se ponaanje u sluaju saobraajne nezgode, regulie

Saveznim propisima (zakonom i pravilnicima) jedinstveno se za celu zemlju reguliu osnovni uslovi koje moraju ispunjavati javni putevi i vozila u saobraaju, osnovna pravila saobraaja i sistem saobraajnih znakova kao i osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim vozilima. Prvi Osnovni zakon o bezbednosti saobraaja na javnim putevima kod nas donet je 1965. godine, a dopune i izmene, radi usaglaavanja sa meunarodnim propisima o drumskom saobraaju, vrene su u vie navrata.

Navedeni zakon predstavlja osnovni propis kojim se na jedinstven nain za celu teritoriju zemlje pravno reguliu osnove za pravilno i bezbedno odvijanje saobraaja. Odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima koje su u njemu samo naelno postavljene, a zahtevaju opirnije tumaenje, reguliu se podzakonskim (prateim) propisima - pravilnicima koje, na temelju ovlaenja iz Zakona, propisuje nadleni organ za saobraaj i veze u sporazumu sa ministarstvima za unutranje poslove, privredu i rad i socijalnu politiku.

Pravilnicima se podrobno reguliu propisi: o saobraajnim znakovima; o znacima to ih daju ovlaena lica u saobraaju na putevima; o registraciji motornih i prikljunih vozila; o obrascima saobraajne i vozake dozvole; o ureajima, opremi, dimenzijama i ukupnim masama vozila u saobraaju na putevima; o tehnikim normativima i osnovnim uslovima koje putevi, njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraaja; o zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozai motornih vozila.

Osnovni republiki propis kojim se pravno reguliu mere i uslovi za bezbedno odvijanje saobraaja je Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima pojedine drave. Nadleni organi u dravi, na temelju ovlaenja iz Zakona, donose odreene propise - pravilnike. Pravilnicima se podrobno reguliu: rad auto - kola i vozaa instruktora; program i nain polaganja strunog ispita za vozaa instruktora; program i nain polaganja vozakog ispita; zdravstveni pregledi i kriterijumi za ocenu kandidata za vozae; uslovi i nain registracije vozila; uslovi, normativi i nain izvoenja tehnikih pregleda i dr.

Republiki propisi su i naredbe to ih donose republiki ministri za unutranje poslove, odnosno za saobraaj i veze (npr: Naredba o saobraaju motornih i prikljunih vozila na putevima u zimskim uslovima, Naredba o ogranienju brzine kretanja na svim ili samo na nekim putevima na teritoriji republike i dr. Svaka skuptina optine, na temelju republikih, odnosno pokrajinskih propisa, donosi odluku o bezbednosti saobraaja svoje optine (npr.: Odluka o bezbednosti i organizaciji saobraaja na putevima i ulicama grada Beograda, Naredba o merama za regulisanje saobraaja u Beogradu).

3. Elementi kretanja i saobraajne povrine Osnovni elementi saobraajne mree su: deonica ili link (put, ulica) i razliiti tipovi vorova (raskrsnica). Pojam vor opisuje svako ukrtanje ili "taku" na mrei u kojoj se iz nekog razloga prekida "kontinuitet kretanja" saobraajnih tokova. vorovi se najee dele po znaaju, odnosno nainu na koji su upravljani odnosno, kontrolisani. Dakle, svaka raskrsnica jeste vor, ali svaki vor ne mora biti raskrsnica.

Sa stanovita saobraajnih tokova, manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo, prestrojavanje, preticanje, obilaenje, zaustavljanje, skretanje, polukruno okretanje, vonja unatrag, ukljuivanje, iskljuivanje, usporavanje, zaustavljanje bez skretanja, ukrtanje putanja vozila, vozila i peaka i sl.), mogu se svrstati u ulivanje, izlivanje ili ukrtanje. Svi manevri deavaju se na saobraajnim povrinama kao to su: saobraajne trake, raskrsnice, peaki prelazi, parkiralita i garae, stajalita, trotoari, prelazi puta preko eleznike pruge, povrine namenjene za kretanje inskih vozila, pumpne stanice i servisi i sl. Sada definiemo terminoloka odreenja pomenutih elemenata.

Saobraajne trake, kao osnovni elementi kolovoza i povrine na kojima se odvija veina manevara, dele se na: saobraajne trake za kontinuirano kretanje, prisilno zaustavljanje, spora vozila, ubrzanje (ukljuivanje), usporavanje (iskljuivanje), prestrojavanje i parkiranje. Osnovne karakteristike saobraajnih traka su: namena, broj, duina i irina.

Raskrsnica, sa funkcionalnog aspekta, predstavlja najsloeniji elemenat saobraajne mree. Na raskrsnici: presecaju se putanje saobraajnih tokova razliitog usmerenja, pojedini tokovi menjaju pravac, odvijaju se razliiti manevri, najee se presecaju tokovi vozila i peaka itd. Dakle, re je o prostoru poveane koncentracije konflikata, te poveanog rizika od nastajanja saobraajnih nezgoda.

Raskrsnica ima najmanje tri kraka, a krakovi "prilaze i izlaze", kao i povrine koje ih povezuju. Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni; raskrsnice mogu biti pravilne geometrije (ukrtanje pod pravim ili priblino pravim uglom) i nepravilne geometrije. Isto tako, postoje raskrsnice u nivou, odnosno van nivoa. Raskrsnice se mogu deliti i prema mestu gde se nalaze, a prema nainu na koji su upravljane, prema rangu saobraajnica koje ih formiraju, mogu biti kanalisane i nekanalisane itd.

Peaki prelazi u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz peaka preko kolovoza, a obeleeni su oznakama na kolovozu ili odgovarajuim saobraajnim znakom. Povrine za parkiranje slue uesnicima u saobraaju za stalno ili privremeno korienje.

Za stalno korienje slue povrine sa posebnim prilazima i stajalita auto-taksija, kao i povrine za parkiranje privatnih ili slubenih vozila i parkiranje oko drutveno-privrednih objekata. Za privremeno korienje slue povrine za zaustavljanje vozila, ekanje, utovar ili istovar.

Imajui u vidu da saobraajne povrine koriste razliite kategorije uesnika u kretanju, a radi efikasnijeg kretanja, potrebno je da su povrine adekvatno obeleene i da se naglasi njihova namena, kretanje usmerava i vodi, uesnicima u kretanju prue odreene informacije, izdaju izriita nareenja, upozore uesnici na opasnosti, prepreke, oteenja i sl.

4. Definisanje drumskih i ulinih ukrtanja Mrea drumskih saobraajnica definie se na osnovu dva funkionalna kriterijuma: prema karakteru saobraajnih tokova i prema tipu mree. Prema karakteru saobraajnih tokova: 1) Saobraajnice sa neprekinutim tokovima : I . AUTOPUTEVI * Osnovne deonice autoputeva * Raskrsnice rampi * Prepleti II. VIETRANI PUTEVI III. DVOTRANI PUTEVI

2) Saobraajnice sa prekidanim saobraajnim tokovima : IV. SIGNALISANE RASKRSNICE V. NESIGNALISANE RASKRSNICE VI. GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE Prema tipu mree: Deonice se definiu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene saobraajnog optereenja. vorovi kao ukrtanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraajnih tokova. Raskrsnice kao ukrtanja sa presecanjem sukobljenih saobraajnih tokova na kojima se pravo prolaza kroz raskrsnicu regulie na poseban nain.

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraajnica osnovne deonice autoputeva, vietrani i dvotrani putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajue klase puteva sa reimom neprekinutih tokova. Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju ukrtanja bez presecanja tokova, a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrtanja sa presecanjem koje izaziva prekid toka. Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom rastojanju od 150-3000 m.

Ukrtanje puteva i ulica svrstavaju se prema reimu saobraaja i nainu regulisanja u tri osnovne grupe :

1.Ukrtanje puteva bez presecanja tokova Raskrsnice rampi su ukrtanja jednosmernih puteva

2.Ukrtanje dva puta u nivou

3.Sloena ukrtanja

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Petlje vorovi

Prepleti su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

Krune raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Spregnute raskrsnice

Raskrsnice rampi- su ukrtanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju: ulazne rampe ulivanje sa sporednog puta izlazne rampe izlivanje sa glavnog puta spojnice slivanje puteva istog znaaja bifurkacije razlivanje puteva Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju: ulazna i izlazna rampa ulazna rampa i bifurkacija spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice na kojima se regulisanje saobraaja vri davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu glavnom putu primenom statike saobraajne signalizacije obeleavanjem kolovoza i saobraajnim znacima. Signalisane raskrsnice na kojima se vri regulisanje i kontrola prava prolaza primenom svetlosnih signala.

Petlje su sloena ukrtanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta. Saobraaj na petljama odvija se bez presecanja tokova, regulie se statikom signalizacijom i opremom.

vorovi su sloena ukrtanja autoputeva nieg ranga komponovana od rampi i prepleta na kontaktu autoputeva sa putevima nieg ranga.

Krune raskrsnice su specifina ukrtanja dva ili vie puteva na kojima se saobraaj odvija kruenjem oko sredinjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja, prestrojavanja i izlivanja. U zavisnosti od saobraajnog optereenja prilaznih puteva i geometrijskog reenja raskrsnice regulisanje se vri primenom statike ili svetlosne signalizacije. Spregnute raskrsnice su sloena ukrtanja komponovana od raskrsnica nesignalisanih i/ili signalisanih - na malom rastojanju.

5. Pristup i principi regulisanja saobraajnih tokova U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj, odnosno ulinoj mrei, postoje odreeni principi koji se moraju uvaavati radi konzistencije mera i postupaka koji se preduzimaju. Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mrei opsluuje odreenu vrstu kretanja. Putevi su najee viefunkcionalni opsluuju prvenstveno daljinska (meugradska) kretanja, ali i lokalna kretanja i kretanja izmeu dva blia naselja ili grada.

Na vangradskoj mrei posebno je vano da se zadovolji princip da je put uvek vanija saobraajnica od svakog lokalnog puta koji se prikljuuje ili neke druge saobraajnice sa kojom se ukrta taj put. Tako se, na mestima gde se ukrtaju putevi istog ranga, o prioritetu odluuje na osnovu saobraajnog optereenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrtanju (slabija preglednost obavezno podrazumeva sniavanje dozvoljene brzine, odnosno obavezu zaustavljanja). Osim toga, kriterijum preglednosti na putu je od posebnog znaaja, jer se pomou njega odreuju lokacija i duina pune linije (uzgred, ova linija vai i bez znaka i najvanija je oznaka horizontalne signalizacije na vangradskoj mrei).

Na vangradskoj mrei (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraajni znakovi, iji je zadatak da upozore korisnike na opasnost. Termin opasnost, u stvari, predstavlja pojam peorativnog karaktera; preuzet je iz zakona; u stvari, re je takama ili deonicama puta na kojima postoji neko ogranienje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine, uspon, pad, prikljuak sporednog puta, suenje puta, neravan, odnosno oteen kolovoz itd.) Isto tako, na vangradskoj mrei neophodno je da budu oznaene i "povremene opasnosti" (prvenstveno se misli na radove na putu, kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorolokim uslovima).

Na vangradskoj mrei se uvek oznaavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mree), odnosno obavezno je izvoenje profila koji ograniava kolovoz (bankina, ivina traka). Po pravilu, na vangradskoj mrei nije dozvoljeno parkiranje, odnosno zustavljanje. Isto tako, po pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta). Putevi, kao elementi vangradske mree najee su pod kontrolom saobraajne policije, dok se za puteve vieg ranga formiraju posebne policijske strukture.

Na gradskoj (ulinoj) mrei od posebnog znaaja je tzv. pravo prvenstva kretanja. Pravo kretanja se javlja na raskrsnicama, kako u okviru "pravila desne strane" na tzv. nesignalisanim raskrsnicama, tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz pojedinano, odnosno grupu traka na prilazu.

Odreene grupe traka, odnosno prilazi mogu imati "pravo kretanja istovremeno" i nazivaju se kompatibilnim. Sa aspekta konflikata, re je o tzv. dozvoljenim konfliktima na raskrsnici. Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv. signalni pojmovi koji povezuju, odnosno trajanje svetlosnog signala sa odreenim znaenjem . Vae sledee relacije: -zabranjeno kretanje ................... crveni signalni pojam, -dozvoljeno kretanje ............... zeleni signalni pojam, -upozorenje ................................uti ili crveno-uti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma upozorenje je obino fiksirano (dve sekunde do pet sekundi). Trajanje signalnih pojmova zabranjeno kretanje i dozvoljeno kretanje je promenljivo i ono se proraunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu.

6. Tehnika regulisanja i upravljanja saobraajem Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraaja podrazumevamo radne postupke i metode koje se primenjuju za reavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja saobraajnim tokovima na mrei drumskih saobraajnica, kao i izrada tehnikih reenja studija i projekata za opremanje drumskih saobraajnica signalizacijom i opremom.

Sredstva i ureaji za regulisanje saobraaja mogu se podeliti na : a) Statika saobraajna signalizacija i oprema : - horizontalna signalizacija kojom se vri obeleavanje kolovoza na putevima i ulicama - saobraajni znaci opasnosti, izriitih naredbi, ogranienja i obavetenja koji se postavljaju pored puteva, - zatitne, odbojne, elastine i peake ograde i smerokazi koji slue za obezbeenje i oznaavanje ivice puta.

b) Dinamika-svetlosna signalizacija, ureaji i oprema : - promenljivi saobraajni znaci, - svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim, dvobojnim i trobojnim promenljivim svetlima kojima se regulie pravo prolaza vozila i peaka na mestima sukobljavanja i presecanja saobraajnih tokova, - upravljaki ureaji za upravljanje radom semafora, - svetlosni indikatori brzine, javljai magle i sl.

Problematika regulisanja saobraaja polazei od specifinosti podsistema mree sa jedne strane i karakteristika statike i dinamike saobraajne signalizacije i opreme, moe se podeliti na: - regulisanje saobraaja na putevima - regulisanje saobraaja na gradskim saobraajnicama - regulisanje saobraaja na putnim i ulinim ukrtanjima.

Regulisanje saobraaja na putevima obuhvata reavanje saobraaja na deonicama autoputeva, vietranih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotranih puteva, preteno vangradskog tipa. Operie statikom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u reavanju: - kontrole brzine na deonicama puteva - kontrole pristupa na putevima nieg ranga - oznaavanje opasnih mesta na putu i kritinim elementima trase, - preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrtanjima.

Regulisanje saobraaja na gradskim saobraajnicama obuhvata reavanje saobraaja na magistralama, autoputevima, gradskim i prigradskim arterijama, glavnim, sabirnim i ulicama lokalnog karaktera, kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklistikim stazama, peakim i ulicama za javni saobraaj) i odgovarajuim putnim i ulinim ukrtanjima.

U regulisanju saobraaja na gradskim saobraajnicama operie sa svim vrstama saobraajne signalizacije i opreme. Reavanje saobraaja u gradskim podrujima: - regulisanje putnih i ulinih ukrtanja statikom i / ili svetlosnom signalizacijom - povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima - upravljanje saobraajem na mrei gradskih saobraajnica - regulisanje peakog i javnog gradskog saobraaja.

Regulisanje saobraaja na putnim i ulinim ukrtanjima podrazumeva reavanje saobraaja na prepletima, ukrtanjima rampi, prioritetnim, krunim i signalisanim kao i sloenim raskrsnicama.

7. Projektovanje sistema za regulisanje saobraaja Projektovanje sistema za regulisanje saobraaja na mrei drumskih saobraajnica podrazumeva izradu : projekata saobraajne signalizacije i opreme puta (autoputeva, vietranih podeljenih i nepodeljenih puteva, dvotranih dvosmernih puteva, projekata reima i/ili voenje saobraaja (na putevima i ulicama, putnim i ulinim ukrtanjima, na putnoj i ulinoj mrei saobraajnicama projekata regulisanja saobraaja na vorovima i raskrsnicama (prepletima i ukrtanjima rampi, prioritetnim raskrsnicama, krunim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraaja na mrei drumskih saobraajnica obavljaju se u tri koraka : I korak - obuhvata analizu postojeeg stanja ( geometrijske karakteristike, stanje postojee signalizacije i opreme) II korak - vri se analiza oekivanog saobraaja za eksploatacioni period od narednih pet do deset godina i utvruju se merodavna optereenja. III korak -obuhvata saobraajno-tehniki proraun u okviru kojeg se vri utvrivanje kapaciteta i nivoa usluge za postojee stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraajnici koja se reava. Na osnovu rezultata saobraajno tehnikog prorauna utvruju se koncept, sadraj tehnikog reenja projekta, kao i metode reavanja.

8. Naini regulisanja saobraaja Na vangradskoj i gradskoj mrei primenjeni su odreeni sistemi i podsistemi koji se uslovno mogu nazvati nainima upravljanja (regulisanja) saobraaja. Naini regulisanja i kontrole saobraaja su: - regulisanje i kontrola saobraajnim znakovima, - regulisanje i kontrola pomou ovlaenih lica, - regulisanje i kontrola svetlosnim signalima, - regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova, - regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima, - regulisanje i kontrola "inteligentnim" sistemima.