1

MEUNARODNA EKONOMIJA

VII INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE

TRGOVINE

Dr Ninela Kordi, docent

2

INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE TRGOVINE

Spoljnotrgovinska politika je kompletan okvir zakona,

propisa, meunarodnih sporazuma koje ureuje i

zakljuuje Vlada bilo koje zemlje;

Osnovni delovi trgovinske politike su liberalizam,

transparentnost, standardizacija, nuna zatita domaeg

trita i uzajamna razmena koncesija sa drugim zemljama i

regionalnim integracijama;

Zadatak SP je da doprinosi priv.rastu, zaposl., stabilnosti

cena, poveanju standarda i eljenom stanju u pl. bilansu.

3

INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE TRGOVINE

Spoljnotrgovinski sistemi

1. Liberalizam

2. Protekcionizam

Liberalizam se zasniva na konkurentskim prednostima, nastao u periodu 1860-1914. i posle 1960.

Do sada je bilo 8 rundi pregovora o liberalizaciji svetske trgovine, a u najvanijoj 8., osnovana je STO, 1995.

Deveta, DOHA runda (poetak 2004.), bi trebalo da dovede do liberalizacije poljoprivrede i usluga.

4

INSTRUMENTI ZA REGULISANJE MEUNARODNE TRGOVINE

Liberalizam: otvorenost nacionalnog trita prema stranoj robi, pogoduje razvijenim zemljama;

Sprovoenje liberalizma u okviru STO vri se uz primenu klauzule najveeg povlaenja koja podrava jednak tretman svih zemalja lanica STO u primeni mera spoljnotrgovinske politike;

Izuzetke od klauzule ine: regionalne ekonomske integracije, opta ema preferencijala razvijenih zemalja prema ZUR i malogranini i susedski prekomorski promet;

Liberalizam je oslonjen na carine, multilateralizam i obavljanje meunarodnog platnog prometa u svetskim valutama;

5

Spoljnotrgovinski sistemi

2. Protekcionizam

Podrazumeva zatitu nacionalnog trita za industrije u razvoju, sve dok je ta zatita nuna.

Odgovara zemljama u razvoju, mada ga, za tzv. osetljive proizvode, primenjuju i razvijene zemlje.

U mere protekcionizma spadaju i izvozne premije i subvencije;

Vaspitni protekcionizam Fridriha Lista,1840.

6

Oblici zatite domaeg trita

Mere koje direktno utiu na cene;

Mere koje direktno utiu na koliine;

Ostali instrumenti za regulisanje

meunarodne trgovine.

Mere koje direktno utiu na cene su: Carine, prelevmani, uvozne takse i izvozne subvencije

7

Mere koje direktno utiu na cene

Carine - podela: prema kretanju robe: izvozne, uvozne , tranzitne; ko ih odreuje: autonomne i ugovorne;

prema kome: maksimalne i minimalne;

ta je osnovica: po vrednosti , specifine i kombinovane;

po cilju:- zatitne i fiskalne

- antidampinke i kompenzatorne,

- prohibitivne i retorzivne;

Carinska tarifa

Carinska teritorija

Carinsko optereenje

Prelevmani, predstavljaju taksu na uvoz robe, kao razliku izmeu vie domae i nie uvozne cene koju plaa uvoznik kad uvozi robu( klizne carine).

8

Podsticaj izvoza

Podsticaj izvoza se moe sprovoditi preko: proizvodnih subvencija, izvoznih premija, poreskih i carinskih olakica, preko izvoznih kredita sa niskim kamatama, subvencija transportnih trokova, davanja garancija, privredne propagande, informacija sa srodnih trita i uz pomo diplomatsko-konzularnih predstavnitava;

Podsticaj izvoza po pravilima STO:

Kod subvencija treba primenjivati ekoloke

mere, mere za primenu nauke i mere za razvoj

sela;

9

Ostali instrumenti

2. Mere koje utiu na koliine (kvantitativne

mere): kontingenti, kvote, dozvole i zabrane

3. Ostali instrumenti ekonomske politike:

Monopoli, dravna trgovina, damping, restriktivni

uvozni postupak, tehniki, sanitarni i ekoloki

standardi, samoogranienje izvoza, meunarodne sankcije, mere iz oblasti finansijske politike.

10

MULTILATERALIZAM I BILATERALIZAM

MULTILATERALIZAM

Predstavlja mogunost slobodnih meunarodnih plaanja svetski priznatim valutama - zasniva se na konvertibilnosti, transferabilnosti i obimu valute;

Konvertibilnost predstavlja mogunost zamene jedne valute za drugu, slobodno i bez ogranienja - unutranja i spoljna;

Transferabilnost predstavlja slobodu iznosa i unosa valute radi njene raspoloivosti na svim finansijskim tritima;

Obim znai da valute ima dovoljno da opsluuje potrebe meunarodne trgovine i plaanja;

Svetske valute: dolar, evro i delimino jen u nekim azijskim zemljama; u pripremi juan.

11

Bilateralizam

Bilateralizam se zasniva na sistemu planskog bilansiranja trgovine dve zemlje koje nemaju konvertibilnu valutu;

Njegove mane su u izolovanju unutranjih cena i kursa od spoljnih, jer se, umesto trino, odreuju odlukama dravnih organa.

Ako se ostvari suficit u razmeni, preko iznosa tzv. manipulativnog kredita, zemlja sa suficitom gubi deo izvozne supstance, jer beskamatno kreditira zemlju deficita;

12

Devizni kursevi

1. Pojam

a) Valuta i deviza;

b) Devizni kurs je cena domae valute izraena u

stranoj valuti (direktno kotiranje) ili strane valute

izraena u domaoj valuti (indirektno kotiranje);

2. Funkcija i znaaj: Preko kursa se mere vrednosti i izraavaju cene domae (izvozne) i strane (uvozne) robe - bez deviznog kursa nema izrade kvalitetnih kalkulacija.

3. Vrste deviznih kurseva: fiksni,fleksibilni, puzajui

13

Devizni kursevi

a) Fiksni kurs administrativno propisuje drava

Nedostaci:

kada su domae cene vee od promene deviznog kursa to stimulie uvoz destimuliu izvoz i uzrokuje ili poveava deficit tekueg bilansa;

nerealan pa je potrebno primenjivati itav arsenal dodatnih mera (carine, takse, premije), da bi se platni bilans drao na odrivom nivou;

za odravanje ove vrste kursa potrebne su visoke devizne rezerve.

kada se vri prilagoavanje kursa (devalvacija,revalvacija) nastaju ogromne kursne razlike i veliki gubici u bilansima preduzea;

Prednosti:

Osnovna mu je prednost to smanjuje inflaciju, pa prestavlja sidro za odranje stabilnosti cena i to je u uslovima njegove primene lake kalkulisati dugorone poslove i otplaivati dugove;

14

Vrste deviznih kurseva

b) Fleksibilni kurs se formira dejstvom ponude i tranje - dejstvo moe biti isto i prljavo (managed float)

Nedostaci:

podstie inflaciju,

domau privredu prilagoava stranim i dri je u podreenom poloaju,

visoko fluktuira, pa je oteana izrada kalkulacija i bilansa.

Prednosti:

u uslovima slobodnog fluktuiranja kursa mogue je ostvariti ravnoteu platnog bilansa u kratkom roku;

prednost mu je i to trite realnije meri vrednost u odnosu na administrativne odluke;

15

Vrste deviznih kurseva

c) Puzajui kurs je kurs sa rasponima dnevnog fluktuiranja,

na primer 3 - 5%;

Smatra se prihvatljivim jer otklanja mane i fiksnog i fleksibilnog kursa - zato ga u praksi zovu kurs kompromisa;

Realni odnosno ravnoteni devizni kurs podrazumeva:

uravnoteenu ponudu i tranju deviza u duem vremenskom periodu, ukljuiv strani kapital i devizne rezerve;

izjednaenu unutranju i spoljnu vrednost valute, kad se uporedi kupovna mo tj. potroaka korpa u zemlji i inostr.

Indikatori deviznog kursa.

Najvie zemalja, oko 60%, primenjuje fleksibilne kurseve.

16

Devizno trite

Devizno trite:

Sistem odnosa i institucija putem kojih se susreu ponuda i tranja deviza i formira devizni kurs - najznaajnije je trite svetskih deviznih dilera tzv. Forex trite.

Na otvorenim DT devize kupuju i prodaju i strani subjekti, a na zatvorenim DT samo domaa lica.

U Srbiji glavno devizno trite je u direktnim elektronskim kontaktima poslovnih banaka sa klijentima i izmeu samih banaka;

Narodna banka Srbije, po potrebi, intervenie tj. kupuje i prodaje devize poslovnim bankama na MDT;

17

DEVIZNE REZERVE

Stalne devizne rezerve su minimalne rezerve (najee u iznosu ukupnog tromesenog uvoza);

Odluke o korienju stalnih deviznih rezervi donosi Vlada Srbije;

Tekue devizne rezerve su ukupna masa deviza, umanjena za iznos stalnih deviznih rezervi, a slue za meunarodna plaanja i ostvarivanje likvidnosti zemlje prema inostranstvu;

Tekuim rezervama raspolau poslovne banke, a stalne se nalaze samo kod NBS;