Ustavno Pravo - Skripta II

7/30/2019 Ustavno Pravo - Skripta II

1/39

TEORIJE O FUNKCIJAMA DRZAVNE VLASTI

Iako je jedinstvena tj.celovita drzavna funkcija se moze podeliti na pojedine svojefunkcije. Izraz funkcija se upotrebljava kao delatnost koja je organizovana I

predodredjena za ostvarivanje jednog cilja. Drzavne delatnosti su usmerene na stvaranje

zakona, upravnog akta I presude I te delatnosti predstavljaju funkcije drzave. Drzavnavlast se vrsi brojnim I razlicitim oblicima delatnosti drzave odnosno drzavnih organa ciji

su konacni izrazi razliciti, pa time I razlicite drzavne funkcije.

Dualisticke teorije sustinu drzavne vlasti vide u naredjivanju I izvrsavanju. Postoji

samo donosenje opstih pravnih normi I njihovo primenjivanje u drustvenom zivotu,

odnosno njihovo izvrsavanje. Jedna drzavna vlast propisuje opsta pravila ponasanja I to

je zakonodavna vlast, a druga ta pravila izvrsava I to je izvrsna vlast. Tako nepreciznoodredjena izvrsna vlast apsorbuje I upravnu I sudsku vlast I one predstavljaju dve vrste

izvrsavanja zakona.

Najpoznatiji teoreticari su:Dzon Lok, Zan Zak Ruso I Hans Kelzen

Trijalisticke teorije drzavnu funkciju dele na tri grupe: zakonodavnu, izvrsnu I sudsku.Kritika dualistickih teorija vezna za izvrsnu vlast sa svojim podvlastima (upravna I

sudska) je ta da se upravna vlast toliko razlikuje u materijalnom pogledu od sudske, da to

povlaci I samu organizaciju I postupak, kao I razlicitu prirodu akata u kojima se te dvevlasti ishode. To povlaci, prema trijalistickim teorijama, umesto da pripadaju jednog

vlasti (izvrsnoj) one se dele na dve posebne vlasti koje postoje zajedno sa zakonodavnom

vlascu.

Najpoznatiji teoreticari su: Sarl Monteskje, Pol Laband , Georg Jelinek.

Kvadrijalisticke teorije pored pomenute tri vlasti (zakonodavne, izvrsne I sudske)treba razlikovati I cetvrtu, izvrsnu u uzem smislu ili izvrsno politicku vlast. Pri tome je

rec o posebnoj vrsti vlasti koja se ne uklapa ni u jednu postojecu vlast. Tu cetvrtu vlast

teoreticari najcesce nazivaju funkcijom vlade.

Najpoznatiji teoreticari su:Benzamen Konstan, Oto Majer.

Treba praviti razliku izmedju ovih teorija I teorija koje u okviru izvrsne vlasti prave

podelu na vladu I upravu. Kod ovih teorija, uprava se obicno odredjuje kao izvrsavanje

zakona tj. drzavna funkcija svakodnevne primene zakona na pojedinacne slucajeve, afunkcija vlade se odredjuje kao nadzor nad ocuvanjem ustava I njegovom primenom, kao

I nad funkcionisanjem najvaznijih javnih sluzbi. Funkcija vlade se sastoji u izvrsavanju

dispozicija ustava I vrsenju slobodne delatnosti koja nije regulisana pravom, a funkcijauprave se sastoji u izvrsavanju dispozicije zakona I vrsenju slobodne ocene koja je

priznata pravnim poretkom.


2/39

MATERIJALNI ILI OBJEKTIVNI POJAM DRZ.FUNKCIJA

ZAKONODAVNA FUNKCIJA

Zakonodavna funkcija vrsi drzava kada stvara norme svog pravnog poretka. Ova

funkcija se vrsi putem normi kojima se stvara pravni poredak drzave tj. putem zakona.Obelezja zakona su da se sastoji od opstih, apstraktvnih I novostvorenih pravnih pravila.

- Opstost norme znaci da je to norma koja je upucena svima odnosno erga omnes(subjektivna opstost) I na neodredjen broj slucajeva I odnosa (objektivna opstost)

- Apstraktnost norme znaci da je to norma koja obavezuje semper et ad semper,

ne iscrpljujuci se u jednog primeni .

- Novostvorene norme znaci da se njima vrsi jedna konstituisuca funkcija upravnom poretku, ustanovljava se ius novum (nova norma). To je I sustinsko

obelezje zakonodavne funkcije I zakona u materijalnom smislu, odnosno

konstituisanje novog pravila u pravnom porektu.

Nema uvek zakon u materijalnom smislu formu zakona, niti zakon u formalnom smislu

nije uvek isto sto I zakon u materijalnom. Zato treba razlikovati sledece slucajeve:

- zakon samo u formalnom smislu, donet od strane zakonodvanog organa I po

zakonodavnom postupku, ali ciju sadrzninu ne cine novostvorene pravne norme- zakon samo u materijalnom smislu koji se sastoji samo od novokonstutuisanih

pravila, ali nije donesen od strane zakonodavnog organa (uredbe sa zakonskom

snagom)

- zakon I u materijlanom I u formalnom smislu, odnosno akt koji je donesen odstrane zakonodavnog organa, po zakonodavnom postupku I koji istovremeno

sadrzi novokonsstituisane pravne norme

Zakonodavna funkcija sastoji se u stvaranju normi pravnog poretka drzave, a kako te

norme imaju razlicitu vaznost, u okviru zakonodavne funkcije postoje: zakonodavne

ustavotvorena fukcija, fukcija revizije ustava, redovna zakonodavna fukcija I normativnafunkcija.


3/39


IZVRSNA FUNKCIJA

Izvrsna funkcija podrazumeva se slozena I mnogoobrazna drzavna delatnost koja se

neprekidno odvija, a kojom drzava postize svoje neposredne I konkretne interese (Rufia).

Ta funkcija se naziva izvrsna, zato sto drzavnoj delatnosti usmerenoj na zadovoljavanje

konkretnog cilja prethodi zakonodavna fukcija. Aktima izvrsne vlasti ostvaruje seizvrsavanje zakona. Izvrsna fukcija je izvrsna u odnosu na zakonodavnu, posto su njeni

ciljevi odredjeni zakonom I zato sto se moraju ostvarivati u granicama odredjenim

zakonom.

Najvaznija obelezja izvrsne fukcije su neposrednost I konkretnost. Takva delatnost tezi ili

zastiti javnog porekta (policija) ili upotpunjavanju pojedinacnih aktivnosti kad su ove

nedovoljne za podmirenje potreba gradjana ili kad sasvim izostaju (privredna delatnost

drzave) ili u pruzanju pogodnosti I usluga koje su neophodne stanovnistvu (vrsenje javnihsluzbi)

Izvrsna fukcija se moze podeliti na:

- Upravnu funkciju to znaci da se drzava stara o javnim interesima kojepreuzima kao svoje sopstevene interese. To cini konkretnim I izvrsnim pravnim

aktima kojima se izvrsava dispozicija zakona.

- Funkcija vlade ima za interes celokupni zivot drzave u celosti. Funkcija vlade

se vrsi znatnom, katkad I potpunom diskrecionalnoscu I posredstvomtzv.politickih akata kojima drzavni organi preduzimaju najvaznije mere u

unutrasnoj I spoljnoj politici. Ti akti bi bili: imenovanje clanova vlade, sazivanje I

raspustanje zakonodavne skupstine, parlamentarno izglasavanje poverenja Inepoverenja vladi, zakljucivanje medjunarodnih ugovora, objavljivanje rata itd.

Akti ove funkcije nemaju posebnu formu, ali je njihovo donosenje neposredno

regulisano ustavom.


4/39


SUDSKA FUNKCIJA

Sudska fukcija delatnost drzave kojom se garantuje odrzavanje I ostvarivanje pravnog

poretka. Usmerena je na pribavljanje vaznosti pravnom poretku drzave u pojedinacnim

slucajevima. Sadrzina sudske fukcije se svodi na vrednovanje ljudskog ponasanja pomeri pravne norme, a u cilju resavanja spora. Tri sustinska elemenat: ljudsko ponosanje,

pravna norma I spor.

Pravna norma je ona konkretna pravna norma po cijoj se meri vrednuje ljudsko

ponasanje. Ona je merio za vrsenje sudske funkcije, pa se zbog toga I kaze da je sudska

funkcija vezana zakonom.

Ljudsko ponasanje ono koje se vrednuje sa stanovista pravne norme. Sudija, posto

utvrdi cinjenicno stanje u vezi sa odnosnim ponasanjem I domasaj pravne norme koju

treba primeniti (sudijsko tumacanje), mora odluciti koje ce se pravne posledice na to

ponasanje primeniti.

Spor sustinski elemenat za sudsku funkciju. Pretpostavka za vrsenje sudske fukcijejeste postojanje spora koji treba razresiti tj.konkretnih slucajeva u kojima su norme

prekrsene ili se tvrdi da su prekrsene. Spor, kao element sudske funkcije, omogucuje

razlikovanje sudstva od uprave.

Tipican izraz sudske funkcije je presuda ili odluka. Tim aktom drzava, posredstvom

sudova, izrice volju zakona u konkretnom slucaju.

ORGANSKI ILI SUBJEKTIVNI POJAM DRZ.FUNKCIJA

Organski ili subjektivni pojam polazi od podele drzavnih funkcija na razlicite drzavne

organe tj. na nosioce koji se nalaze na vrhu drzave. To je ustvari podela drzave na

razlicite drzavne organe.

Ovo pitanje pojam drzavnih fukcija je u tesnoj vezi sa teorijom o podeli vlasti

(Monteskje) koja kaze da je radi obezbedjivanja skladnog fukcionisanja drzave I

istovremenog garantovanja slobode gradjana nuzno da svaka drz.funkcija u materijalnomsmislu bude poverena jednom organu, odnosno nizu razlicitih organa, tako da se ne moze

dogoditi da pojedinac ili skupstina istovremeno donose zakone, izvrsavaju ih I donose

presude na osnovu zakona (vlast da zaustavlja vlast, Monteskje).

Teorija o podeli vlasti je prihvacena u vecini ustava u svetu.

Prema ovom pojmu, zakonodavna fukcija se sastoji od jedne ili dve skupstine (doma),

koje imaju predstavnicki karatkter s kojima se ponekad sjedinjuje I sef drzave, izvrsna se

se stoji od sefa drzave, od vlade I od raznovrsnih organa uprave I sudska od organa

pravosudja.


5/39

FORMALNI POJAM DRZ.FUNKCIJA

Formalni pojam polazi od razlicite forme akata koje donose razlicite drzavne vlasti Idobrim delom se izjednacuje sa organskim pojmom, posto svaka vlast donosi svoje akte u

tipcnoj formi.

Zakonodavnu fukciju drzava vrsi kada donosi formalni zakon , izvrsnu funkciju vrsi kada

donosi upravni akt, a sudsku kada donosi presudu. Tu formu ove funkcije drzavne vlasti

koriste I za vrsenje onih svojih nadleznosti, koje bi po sadrzini, teorijski pripadale nekojdrugoj drzavnoj vlasti (npr. zakonodavna vlast donosi u formi zakona odobrava budzet

drzave, koji se odnosi samo za godinu dana).

Ovoj pojavi treba dodati jos I da svi akti koje donosi odredjena funkcija vlasti poredsvoje tipicne forme, samim tim sto su u takvu formu odevena, dobijaju snagu svojstvenu

formalnim aktima te funkcije (formalna snaga). To znaci da:

- formalni zakoni dobijaju zakonsku snagu (mogu biti ukinuti ili promenjeni samokasnijim donetim zakonom ili drugim normativnim aktima cija je snaga

izjednacena sa zakonskom snagom),- presude dobijaju snagu presudjene stvari (pravosnazna presuda dobija svojstva

neosporivosti prema strankama na koje se odnosi I svojstvo neopozivosti),

- upravni akti dobijaju snagu izvrsnosti tj. mogucnost javne uprave da neposrednosprovede izvrsenje sopstenih akata.

Zbog ovakvog automatizma izmedju forme I pravne snage akta, dogodice se da budzet

koji usvoji parlament bude snabdeven snagom svojstvenom formalnom zakonu, dok ceopsti normativni akti koje donosi izvrsna vlast imati snagu upravnog akta I nece moci biti

u suprotnosi sa formalnim zakonom, osim ako im pravni poredak ne dodeli vecu pravnu

snagu (delegirano zakonodavstvo ili naredbe iz nuzde).

Izuzetak od ovog pravila je sudska funkcija, koja se uvek vrsi u posebnoj formi

(postupku) I posredstvom tipicnog akta, presude. Presuda ima uvek svoju posebnu snagu,bilo da je doneta od strane sudske vlasti, bilo zakonodavne ili izvrsne. Drugaciju pravnu

snagu imaju presude donete od strane ustavnog suda koje mogu erga omnes staviti van

snage formalne zakone I akte koje imaju snagu zakona, ukoliko su oni proglaseni

neustavnim.


6/39

POJAM DRZAVNIH FUNKCIJA U RS

Ustav RS iz 2006gpolazi od podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu I sudsku. Pritom, ne

odredjuje sadrzinu svake od ovih vlasti, nego njegovog nosioca s kojom izjednacuje

odnosnu drzavnu vlast.

Narodna skupstina je najvise predstavnicko telo I nosilac ustavotvorne I zakonodavne

vlasti. Ova formulacija je delimicno tacna jer Narodna skupstina ne vrsi u celiniustavotvornu vlast samostalno, vec jednim delom , a drugim uz sadejstvo gradjana na

ustavotvornom referendumu.

Vlada je nosilac izvrsne vlasti.Sudska vlast pripada sudovima opste I posebne nadleznosti

Predsednik Republike izrazava jedinstvo vlasti

Ustavni sud stiti ustavnost I zakonitost I ljudska I manjinska prava

Iz navedenog (razliciti clanovi Ustava RS) se vidi da su izostavljeni Predsednik

Republike I Ustavni sud kojima nije navedeno ni da li vrse zakonodavnu, izvrsnu ilisudsku vlast. To je ucinjeno da bi drzavni organi uspesnije vrsili svoju osnovnu funkciju

uskladjivanja I kontrole celog ustavnog poretka.

U drzavama sa parlamentarnim sistemom vlasti (kao u I RS), tesko da se moze prihvatiti

teza o postojanju navodne autonomne predsednicke funkcije, jer prema Ustavu RS

predsednik Republike nije organ odlucivanja, vec nosilac ovlascenja da daje inicijative I

da vrsi kontrolu koja se tice politickog usmerenja drzave ili funkcionisanja parlamentarnevecine. U drzavama gde je vodjenje drzavne politike povereno spoju parlamentarna

vecina-vlada, sef drzave se karakterise kao neutralan organ, odnosno organ koji

predstavlja drzavno jedinstvo.


7/39

PREDSEDNICKI SISTEM

Zasnovan je na strogoj podeli vlasti. Obezbedjuje maximum nezavisnosti vlasti, ako ne

potpunu izolaciju, onda najmanje ustavom zagarantovanu nezavisnost parlamentarne I

predsednicke vlasti. Glavna ideja ovog sistema je ravnopravnost te dve vlasti, koja kocejedna drugu, kako vlast u celini, niti bilo koja njena grana ne bi bila otudjena od naroda.

Sustinska obelezja predsednickog sistema su sledeca:

- monocefalna egzekutiva olicena u sefu drzave kojeg neposredno biraju gradjani

- ne postoje sredstva kojim bi jedna vlast uticala na egzistenciju druge vlasti

- postoji stroga podela poslova gde je zakonodavstvo rezervisano za domoveparlamenta, a izvsna vlast za sefa drzave, sudstvo za sudove

Sama sustina ovog sistema lezi u organizaciji I polozaju izvrsne vlasti, gde se akcenat

stavlja na stavljanje svih dimenzija izvrsne vlasti u jedan izborni organ (monocefalnaegzekutiva). U ovom sistemupredsednik republike istovremeno vrsi funkciju sefa drzave

I sefa vlade, zbog cega je kompletan ovaj sistem I dobio naziv predsednicki (predsednikje kompletna egzekutiva).

U ovom sistemu, predsednik je u prvom redu sef izvrsne vlasti: imenuje staresineupravnih resora, sudije, ambasadore, najvise cinovnike I sluzbenike u zemlji. Pored

ovoga, on ima I ovlascenja vlade I prvog ministra (premijera) iz parlamentarnog sistema,

stim sto je njegova vlast sira. Njega bira narod I time je oslobodjen stranackog pritiska

dok je na vlasti, kao I straha od politicke odgovornosti pred parlamentom. Dva su ustavnaogranicenja personalizacije vlasti I to: relativno kratko trajanje mandata I dopustanje

samo jednog uzastopnog izbora (cak I iskljucivanje uzastopnog izbora). Predsednik mora

imati legitimnost predstavnickog organa I ne moze poticati iz predstavnicke skupstine.

Predsednik I parlament, po sistemu podele vlasti, vrse razlicite vlasti. Predsednik, uz

pomoc svog kabineta, vrsi celokupnu izvrsnu vlast, a parlament zakonodavnu vlast. Izovoga proizilazi da nijedan organ od navedena dva ne moze intervenisati u radu drugog,

kao I da nijedan ne moze odlucivati o postojanju drugog organa (parlament ne moze

razresiti predsednika, niti ovaj moze raspustiti parlament).

Medjutim, americki izraz, nacelo kocnica I ravnoteza podrazumeva medjuzavisnost

nosilaca izvrsne I zakonodavne vlasti putem koordinacije (Ustav SAD pokusava da

polozaj predsednika I Kongresa stavi u istu ravan uz medjusobne odnose I medjusobnipritisak jedne vlasti na drugu). U parlamentarnom sistemu vazna uloga medjuzavisnosti

nosilaca vlasti putem koordinacije je I sudska vlast. Premda, tu vlast vrse sudovi prema

nacelu samostalnosti I nezavisnosti, njima je u nadloznost dato I ovlascenje da ispitujuustavnost akata koje je doneo parlament, pre svega zakona, ovlasceni su da ne primene

zakon koji smatraju neustavnim, primenjivajuci neposredno ustav na taj konkretan slucaj

prilikom spora. U SAD, iako taj potez sudova vazi samo za taj konkretan slucaj, zbog


8/39

obaveze nizih sudova da se pridrzavaju pravnih pravila koja su doneli visi sudovi u

svojim presudama, te presude dobijaju opste dejstvo I snagu zakonskog pravila.

PREZIDENCIJALIZAM

Prezidencijalizam je sistem koji proizilazi iz predstednickog sistema, ali koji ne postuje

osnovnih zahtev tog sistema, a to je stroga podela vlasti. Dva modela:

- Konzulski prezidencijalizam autoritativni falsifikat predsednickog sistema.

Latinoamericku varijantu karakterise premoc sefa drzave I neposredno uplitanjevojske u funkcionisanje vlasti (prezidencijalizam funkcionise po visestranackom

sistemu). Africki prezidencijalizam je izraz nuznosti da se uspostavi dovoljno

mocna vlast kojom bi se prevazisle etnicke podele, ucvrsilo nacionalno jedinstvo,

gde se ciljevi postizu posredstvom ustanove sefa drzave zakonodavnainicijativa, pravo raspustanja parlamenta, utvrdjivanje dnevnog reda parlamenta

(funkcionise po jednostranackom sistemu).

- Parlamentarni prezidecncijalizam obuhvata mesovite sisteme koji su

pozajmili neka obelezja predsednickog sistema uz ocuvanje parlamentarnihmehanizama vlasti. Prvi takav primer mesovitog sistema je Vajmarski ustav iz

1919g, gde se predsednik birao neposrednim izboraima, a vlada je I dalje bilaodgovorna parlamentu.

PARLEMENTARNI SISTEM

Zasnovan na nacelu podele vlasti., ali gipko shvacenom (saradnje vlasti) I pretpostavlja:

- gipku specijalizaciju vlasti, sto ukljucuje postojanje oblasti u kojima zajednicki

deluju razliciti drz.organi, odnosno nosioci razlicitih vlasti

- sredstva uzajamnog pritiska jedne vlasti na drugu, sto podrazumeva ne samofunkcijonalnu medjuzavisnost, vec I ekvilibrijum dva vlasti (glasanje o

nepovernju vladi I raspustanje parlamenta)

Opsta pravila ovog sistema nije lako utvrditi, te postoje razlicite brojne varijante I oblici

ovog sistema, kroz razlicite periode istorije. On je nastao u Engleskoj, kao plod evolucije

odnosa izmedju kralja I parlamenta.

U parlamentarnom sistemu zakonodavna vlast pripada parlamentu, koji je najcesce

dvodom I ciji se clanovi biraju opsti I neposrednim glasanjem. Parlament se obnavlja u

vremenskim razmacima periodicnim glasanjem I uz ucesce svih politickih snagaorganizovanih u politicke stranke.

Izvrsna vlast je organizovana kao bicefalna odnosno ima dva nosioca, sefa drzave Ivladu. Sef drzave je stabilni element izvrsne vlasti, na njega ne moze nikako uticati

parlament, niti ga neki ustavni organ moze smeniti pre isteka mandata na koji je izabran.

Za akte sefa drzave odgovara ili sam sef drzave ili ministar svojim premapotpisaom jamci


9/39

za istinitost potpisa sefa drzave, kao I da preuzima na sebe odgovornost za

premapotpisani akt. Osnovna funkcija sefa drzave je uskladjivanje vlade I parlamenta.

Vlada je efektivni I operativni deo izvrsne vlasti. Ona, iako njenog mandatara formalno

predlaze sef drzave, posle izbora ona postaje samostalni organ u odnosu na sefa drzave,

na taj nacin sto je odgovorna samo parlamentu I duzna je da se povuce cim izgubipoverenje parlamenta. U tom smislu, vlada je nestabilni element izvrsne vlasti, na koji

parlament moze uticati.. Medjutim, vlada moze predloziti sefu drzave raspustanje

parlamenta. Uz to, ona je nosilac zakonodavne inicijative I najveci broj zakona jeproizisao iz njenih zakonskih predloga.

U parlamentarnom sistemu vlasti postoje dva problema: problem odnosa parlamenta I

vlade I problem harmonizacije tih odnosa.

Pojedinacna obelezja parlamentarnog sistema se mogu podvesti pod tri nacela:

- Ravnopravnost legislative I egzekutive ostvaruje se dvojako. I jedna I drugavlast mogu okoncati egzistenciju one druge, preko glasanja o nepoverenju vladi I

raspustanje parlamenta. Drugo, obe vlasti imaju svoja sopstvena ovlascenja,zakonodavna I finansijska vlast pripadaju parlamentu, a izvrsavanje zakona I

usmeravanje drz.uprave pripadaju egzekutivi.

- Saradnja izmedju vlasti tezi uspostavljanju trajnog dijaloga izmedju vlasti.Vlada ima pravo ulaska u parlament, prisustvovanja njegovim sednicama I pravo

na rec u toku sednice (zakonska inicijativa, ucesce u utrvdjivanju dnevnog reda na

sednicama, ucesce u parlamentarnim debatama). Parlament vrsi stalnu kontrolu

nad radom vlade, ima pravo da saslusava clanove vlade, da formira stalnekomisije, ankete I kontrolne odbore koji prate I kontrolisu rad vlade, glasa o

budzetu itd.

- Postojanje sredstava uzajmnog uticaja jedne vlasti na drugu nijedna vlastne sme biti podredjena onoj drugoj, posebno u situacijama kada izmedju te dve

vlasti postoji spor. Parlament tada moze pokrenuti pitanje politicke odgovornosti

vlade, cime se ne sankcionise delo ministra niti neizvrsavanje neke ministarskeduznosti, vec na taj nacin parlament izrazava svoje neslaganje sa politikom vlade.

Odgovornost vlade moze biti kolektivna tj.vlade kao celine, sto znaci da vlada kao celina

podnosi ostavku ako joj se izglasa nepoverenje. Odgovornost moze biti I pojedinacna,tj.pojedinih ministara, clanova vlade. Parlament izrazava svoje poverenje vladi u

momentu njenog izbora, a od tada precutno ili glasanjem. Poverenje nije utvrdjeno na

odredjeno vreme, sto znaci da se u svako doba moze povuci ili oduzeti (inicijativomodredjenog broja poslanika ili inicijativom same vlade).

Vlada raspoloze protivsredstvima za resavanje spora sa parlamentom, I to raspustanjemparlamenta, ali I postavljem pitanja svog poverenja u parlamentu je takodje jedan vid

pritiska na parlament. Na taj nacin ona izbegava da bude potcinjena parlamentu. U

slucaju neslaganja sa parlamentom, ona se ili mora povuci ili pokoriti volji parlamenta, a


10/39

u slucaju da smatra da je politika koju vodi u skladu sa interesima zemlje I naroda, moze

od sefa drzave da trazi da je podrzi I zatrazi raspustanje parlamenta.

OBLICI PARLAMENTARNOG SISTEMA

Klasican oblik parlamentarnog sistema rezultat je duge evolucije koju obelezava

potiskivanje monarha sa politicke scene. Taj razvoj je bio ponekad prekinut fazama

diktature ili dominacijom skupstine I skupstinskog sistema. Medjutim, zajednicka crta usvim parlamentarnim sistemima je ta da je slabio uticaj sefa drzave, a parlamentarni

sistem dublje pustao korene. U nekim tim sistemima preovladjujuci organ bila je vlada, a

u nekima je to bio parlament. Preokret je ucinio Ustav Republike Francuske iz 1958g I

veliki broj ustava je donesen pod njegovim uticajem.

Najpoznatiji oblici parlamentarnog sistema su:

Dualisticki parlamentarni sistem (orleanski) primenjivao se u periodu Julskemonarhije u Francuskoj (I u Velikoj Britaniji u 18v); karakterise se dvostukom

odgovornoscu vlade, s jedne strane pred monarhom, a s druge pred parlamentom. Vladamora uzivati poverenje parlamenta I podrsku sefa drzave, pa je zbog toga ovaj sistem

mogao fukcionisati samo ukoliko su sef drzave I parlamentarna vecina pripadali istoj

politickoj struji. Ser drzave je efektivna vlast I raspolaze diskrecionim pravomraspustanja parlamenta, odlazucim vetom na odluke parlamenta I pravom da smeni vladu.

On imenuje I razresava ministre I licno se mesa u vodjenje unutrasnje I spoljne politike,

nosilac je zakonske inicijative I prava zakonodavne sankcije.

Monisticki parlamentarni sistem karakterise ga slabljenje izvrsne vlasti, cija

ovlascenja vrsi vlada odgovorna parlamentu, iskljucivo njenom donjem domu. Vlast

pripada samo parlamentu, sef drzave je potisnut, pa vlada moze racunati samo naautoritet koji dolazi od poverenja parlamenta. Kod ovog sistema moze doci do

koncentracije svih vlasti kod parlamenta I time se otvara mogucnost pretvaranja u

skupstinski sistem. Vlada je prestala da bude elemenat koji povezuje sefa drzave Iparlament I postala jedan parlamentarni odbor.

Klasicni ili obicni parlamentarni sistem dominira vecinsko nacelo (nepodeljena

apsolutna vecina), pa se jos zove I vecinski parlamentarni sistem. Ovaj sistem jemonisticki parl.sistem ali karakteristican po stranackoj kompaktnosti parlamentarne

vecine iz koje proizilazi vlada, zbog cega se mandat vlade poklapa sa trajenjem

parlamentarnog saziva. Medjutim, visestranacki parlamentarni sistem u jednom brojuzemalja nije dao dobar rezultat, te su se u te svrhe koristila dva postupka: nastojalo se da

se vladi prilikom njenog formiranja pruzi najveca moguca parlamentarna vecina I

nastojalo se da se poslanici obavezu da dobro promisle pre nego sto primoraju vladu naodstupanje (otezano znatnim formalnostima)

Racionalizovani parlamentarni sistem ima za cilj stvaranje stabilne vlade.

Racionalizacija je podrazumevala da se za imenovanje I pokretanje odgovornosti vlade


11/39

uvede kvalifikovana vecina, kako bi joj se obezbedila stabilnost. Ovaj sistem organizuje

odnose vlade I parlamenta I izrazava se kao vrlo slozen splet odnosa. Osim izbora I

politike odgovornosti vlade, odnosno glasanju o njenom poverenju, racionalizacijaodnosa se proteze I na mnogo druge elemente, posebno na raspustanje parlamenta.

MESOVITI SISTEM

Prema svojim obelezjima, ovaj sistem, se nalazi izmedju parlamentarnog I predsednickog

sistema. On je kombinacija pravila pozajmljenih iz navedena dva sistema I to iz

predsednickog pozajmljuje ustanovu predsednika republike izabranog na neposrednimizborima ili od strane posebnog izbornog kolegijuma, a od parlamentarnog pozajmljuje

vladu, kao kolegijalni organ solidarno politicki odgovoran parlamentu.

Mesevite sisteme karakterise organska nezavisnost sefa drzave koji raspolaze vaznimovlascenjima, kao sto su pravo raspustanja parlamenta, vanredna ovlascenja u slucaju

nuzde I sl. Vlada je odgovorna parlamentu, ona moze preko sefa drzave ucestvovati u

raspustanju parlamenta, ukljucena je u zakonodavni rad paralmenta. Vlada je u senci sefa

drzave, koji imenuje I razresava njene clanove I na taj nacin je funkcionalno Iorganizaciono nadredjen vladi.

Mesoviti sistemi nose potencijalnu slabost I to u toj meri sto preuzimanjem vlade

parlamentarnog sistema I predsednika republike predsednickog sistema na predvidjaju

odnosno sta vise povecavaju rizik sukoba, posebno ako obe vlasti zele raspolagati sasvom vlascu kojom raspolazu.

Mesoviti sistemi koji danas funkcionisu su Austrija, Finska, Irska, Island, Portugalija

AUTORITATIVNI SISTEM

Zasnovan na jedinstvu vlasti. Primeri takvog sistema su rezim konzulata I prvog I drugogcarstva u Francuskoj, fasisticki rezim u Italiji, Frankov rezim u Spaniji.

U tim rezimama razlikuje se legislativa, egzekutiva I sudstvo. Ali, carevi u Francuskoj

ojacanim cestim plebiscitima koji su ima pribavljali pristanak naroda I demokratskipoliticki izgled, poceli su da razmisljaju kako su oni jedini I istinski predstavnici naroda.

Na primer, u Francuskoj, pod prvim carstvom izvrsna vlast je imala mogucnost izbora

clanova brojnih slojeva zakonodavnog tela. Zakonodavna vlast je bila potcinjenaizvrsnoj, a uz to je bila I oslabljena sistemom tzv.drobljenja legislative.


12/39

SKUPSTINSKI SISTEM

Zasniva se na nacelu jedinstva tj.preplitanja vlasti u korist skupstine. On postoji kada

skupstina na osnovu ustava ima I u praksi politicku prevlast nad vladom. Ovaj sistem

obuhvata sisteme u kojima egzekutiva mora biti potcinjena volji skupstine, pri cemu,buduci da samo izvrsava njenu volju, nema pravo da podnese ostavku. Drugo njeno

obelezje su povecane nadleznosti skupstine.

Po ovom sistemu, odnosno nacelu iz kog proizilazi, u drzavi ne mogu postojati trijednake vlasti. Samo jedna od njih poizilazi iz naroda, zakonodavna vlast, olicena u

parlamentu. Medjutim, u praksi ne moze jedna takva skupstina na sebe preuzeti sve

funkcije , ta ona za sebe zadrzava osnovnu, donosenje zakona, a na druge prenosi njihovo

izvrsavanje I sudjenje.

Skupstinski sistem je posledica Rusoovog shvatanja drustvenog ugovora po kome kakonarod ne moze sam vrsiti vlast, ona tu vlast poveri skupstini koju sam bira I koja iz njega

proizilazi.

U skupstinskom sistemu postoji samo jedna vlast, zakonodavna skupstina, dok egzekutiva

ne poseduje ni sopstvenu ni autonomnu volju. Ona sprovodi politiku koju je utvrdila

skupstina I moze od nje biti otpustena u svakom trenutku, a da sama nikada ne moze

raspustiti skupstinu.

Skupstinski sistem u organizacionom smislu podrazumeva:

- kolegijalni oblik egzekutive

- imenovanje egzekutive od strane skupstine

- mogucnost razresenja egzekutive od strane skupstine- pravo skupstine da ponisti odluke egzekutive

Kriterijumi za razlikovanje ovog sistema I parlamentarnog su u nemogucnosti egzekutive

da postavi pitanje svog poverenja, kao I da raspusti skupstinu. Ona predstavlja samojedan skupstinski odbor, koji nema sopstvenu vlast upravljanja zemljom.


13/39

SISTEM VLASTI U REPUBLICI SRBIJI

Ustav RS iz 2006g je ponovio isti sistem vlasti iz Ustava 1990g. Vlast je podeljena na

zakonodavnu, izvrsnu I sudsku, a odnos ovih vlasti se zasniva na ravnotezi I medjusobnoj

kontroli.

Narodna Skupstina najvise predstavnicko telo I nosilac ustavotvorne I zakonodavne

vlasti. Pored toga sto odlucuje o promeni ustava I donosi I menja zakone, ona odlucuje I

o drugim pitanjima u vezi sa drzavnom suverenoscu (odlucuje o ratu I miru, proglasavavanredno I ratno stanje), a I u vezi sa odbranom I bezbednoscu (usvaja strategiju odbrane,

konrolise rad sluzbi bezbednosti). Ona vrsi izbornu funkciju (bira najveci broj nosilaca

javnih funkcija) I kvazisudsku funkciju (pokrece postupak za razresavanje I odlucuje o

razresavanju predsednika RS)

Vlada nosilac izvrsne vlasti. Njene osnovne funkcije su utvrdjivanje I vodjenje politike,izvrsavanje zakona I drugih akata, usmeravanje I ukladjivanje rada organa drzavne

uprave. Vlada utvrdjuje I vodi politiku tako sto Narodnoj Skupstini predlaze zakone I

druge akte I daje misljenje o njima kad ih podnese drugi predlagac, izvrsava zakone takosto donosi uredbe I druge akte o izvrsavanju zakona, a rad oragana uprave usmerava I

uskladjuje tako sto propisuje unutrasnje uredjenje ministrastava I drugih organa uprave

itd.

Predsednik RS izrazava jedinstvo RS. On nije nosilac aktivne vlasti, vec je vise

moderator u odnosima izmedju nosilaca zakonodavne I izvrsne vlasti. Osnovna funkcija

je predstavljanje drzave u zemlji I inostranstvu, kao I ovlascenje vrhovnog komadantaVojske Srbije. Kao moderator, on ukazom proglasava zakone I u vezi sa tim ima pravo

suspenzivnog zakonodavnog veta, predlaze NS kandidata za predsednika Vlade I za

nosioce javnih funkcija koje bira NS, ima pravo da na predlog Vlade raspusti skupstinu,postavlja ukazom I opoziva ambasadore RS na osnovu predloga Vlade itd

Sudovi vrse sudsku vlast koja je jedinstvena na teritoriji RS. Oni su nezavisna grana

vlasti I sude na osnovu Ustava, zakona I drugih opstih akata, kada je to predvidjenozakonom, opsteprihvacenih pravila medjunarodnog prava I potvrdjenih medjunarodnih

ugovora.

Sistem vlasti u RS ima spoljasnje elemente mesovitog sistema, stim sto tu ne postoji

pravo predsednika da imenuje I razresava predsednika Vlade, a da na predlog

predsednika Vlade razresava I imenuje njene potpredsednike I ministre, sto je jedno odkljucih obelezja mesovitog sistema. Stoga, sistem u RS vise naginje parlamentarnom

(racionalizovanom parlamentarnom) sistemu.


14/39

POJAM I POREKLO PARLAMENTA

Prema organskoj podeli vlasti, parlamemta je telo koje donosi zakone, zakonodavno telo.

Naziv potice od latinske reci parlare, sto znaci govoriti. Prema osnovnoj sadrzini,

parlameta je jedna organizovana diskusija, mesto I institucija gde se odvija razgovor, onje mesto gde se zbori, govori, pa bi odgovarajuca nasa rec za parlament bila zbor ili

sabor, a ne skupstina.

Poreklo parlamentaje u zahtevu plemstva da I ono ucestvuje u razrezivanju poreza. Onje nastao radi ogranicavanja fisklanih prava monarha. Prvobitan oblik su bile staleske

skupstine. Plemstvo je lansira krilaticu da nema poreza bez saodlucivanja predstavnistva

no taxation without representation. Osnovna fukncija staleskih skupstina je bila

finansijaka I sudska.

Teorija o parlamentu kao zakonodavnom telu nastala je u 18v., a njen tvorac je bioMonteskje. On je u Duhu zakona isticao kad bi monarh donosio zakone, ne bi bilo

slobode I mnostvo bolje obavlja zakonodavni rad nego jedan. Zbog toga je

predstavnicko telo izabrano da donosi zakone I naziva se zakonodavno telo. Na taj nacinje palament dobio na vrsenje I zakonodavnu funkciju. Prvi put je ova ideja uoblicena u

Ustavu SAD iz 1787g, a kasnije u Deklaraciji prava coveka I gradjanina 1789g.

Prelaz sa staleskih skupstina na narodno predstavnistvo odigrao se razlicito u FrancuskojI Engleskoj:

- U Engleskoj je parlament nastao evolutivnim putem u borbi koja se vodila zaogranicavanje monarhove vlasti, u kojoj je on dobio zakonodavnu premoc. (monarh,

Dom Lordova I Dom komuna su izraz postupnosti u formiranju parlamenta kao

zakonodavnog organa).

- U Francuskoj je parlament nastao revolurionarnim putem I povod je bio rasprava o

nacinu glasanja u staleskim skupstinama. Treci stalez je zahtevao da se predstavnicka

punomocja overe na zajednickoj sednici staleza. Umesto glasanja po stalezima, trecistalez je trazio glasanje po glavama predstavnika. Plemstvo I svestenstvo su imali oko

300 predstavnika, a gradjanstvo oko 600, te na zajednickom glasanju oni ne bi mogli

naglasati gradjanstvo, dok bi pri odvojenom glasanju oni stajali kao dva prema jedan.Kako sporazuma nije bilo, gradjanski stalez se 1789g formirao kao Narodna skupstina.

Na taj nacin je pocela velika francuska burzoaska revolucija.

Iako je parlament predstavnicki organ I nosilac navaznije funkcije drzavne vlasti, on nije

I nosilac suverenosti niti je iznad ustava. U demokratijama, nosilac suverenosti je narod,

a parlament je pod ustavom I u svom radu mora se kretati u granicama utvrdjenim


15/39

ustavom. Jedino je, od svih drzavnih vlasti, ustavotvorena vlast pravno suverena,

slobodna I nevezana pravom.

FUNKCIJE PARLAMENTA

ZAKONODAVSTVO osnovna nadleznost parlamenta. Medjutim, parlament ne vrsi svuzakonodavnu vlast, niti je njegova funkcija iskljucivo I samo zakonodavna,.

Zakonodavna vlast parlamenta ima svoju gornju I donju granicu. Gornja je povucena u

korist ustava, a donja u korist uredbe. Zakonodavna vlast znaci da parlament u jednoj

drzavi donosi izvorne propise. Pod tim pojmom se podvodi I ustavotvorna vlast, koja je uvecini drzava u potpunosti ili jednim delom u nadleznosti parlmenta.

Parlament je, pocevsi od svojih ovlascenja o materiji budzeta, postepeno osvojio I pravo

da donosi zakone u svim oblastima kroz razlicite faze u zakonodavnom postupku: fazazakonodavne inicijative, faza raspravljanja o predlogu zakona I usvajanja zakona I faza

stupanja zakona na snagu. Prvobitno su u celini u nadleznosti bili faza raspravljanja opredlogu zakona I izglasavanja tj. usvajanja. Zakonodavna vlast je upotpunjena pravom

zakonodavne inicijative, koje se po pravilu deli izmedju parlamenta I egzekutive.

Zakonskom inicijativom najpre raspolazu clanovi parlamenta. Medjutim, u drzavama saparlamentarnim sistemom vlasti, glavni predlagac zakona je vlada.

Pravo podnosenja amandmana na predlozeni zakon deli se izmedju clanova parlamenta I

vlade. Predlog zakona je kompletan tek nakon isteka roka za podnosenje amandmana.Njega tada cini prvobitni tekst predloga I amandmani ovlacscenih predlagaca dati u roku

na taj tekst. Takav kompletan tekst ulazi u fazu rasprave u parlamentu. Amandman na

predlozeni zakon je predlog ovlascenog podnosioca cija je svrha poboljsanje predlozenogzakona.

Problemi kod konacnog usvajanja zakona mogu nastati u dvodomnim parlamentima,kada oba doma nisu usvojila zakon. Tada se formira paritetna komisija sa zadatkom da

predlozi resenje za prevazilazenje nesaglasnosti domova. Ako saglasnost ipak ne bude

postignuta, u SAD se tada zakonski predlog smatra odbacenim, a u Francuskoj npr.

postoji mogucnost da Vlada ovlasti Narodnu skupstinu da ona sama donese odluku ousvajanju zakona.

Iako je parlament zakonodavno telo, vaznu ulogu o stupanju zakona na snagu ima Iegzekutiva I to sto ima mogucnost da odlozi primenu zakona. Prva takva mogucnost je

pravo zakonodavnog veta, po pravilu odlazuceg, a druga je otezanje sa donosenjem

uredaba za izvrsavanje zakona.

U osnovi, zakonodavnoj funkciji parlamenta pripada I njegova funkcija donosenja

budzeta I zavrsnog racuna (zakon o buzetu), koje predstavlja I sredstvo kontrole

parlamenta nad radom vlade (odlucivanje o rashodima vlade). Takodje, parlament vrsi I


16/39

zakonodavnu funkciju I kad ratifikuje medjunarodne ugovore koje zakljucuju sef drzave

ili vlada.

Funkcija parlamenta kao narodnog predstavnika je I odlucivanje o ratu I miru (javni

troskovi vodjenja rata I priprema za rat) I raspisivanje referenduma.

KONTROLA NAD RADOM IZVRSNE VLASTI (PRE SVEGA VLADOM) drugavazana funkcija parlamenta koja podrazumeva stalni nadzor nad radom vlade koja je

politicki odgovorna parlamentu. (u sistemima sa dva doma, vlada po pravilu odgovara

samo donjem domu). Osnovni nacin kontrole parlamenta nad radom vlade je donosenjebudzeta, dok se ostala sredstva kontrole mogu podeliti u dve grupe: sredstva kojima se

parlament obavestava o radu vlade I sredstva kojima se pokrece politicka odgovoronost

vlade.

Sredstva kojima se parlament obavestava o radu vlade mogu biti stalna I povremena.

Stalno sredstvo su stalne komisije parlametna, a povremena su poslanicko pitanje,

interpelacija I anketna komisija.

Anketna komisija - se formira radi ispitivanja nekog vaznog pitanja koje je u blizoj ili

daljoj vezi sa radom vlade.

Poslanicko pitanje konkretno pitanje koje poslanik postavlja odredjenom clanu vlade

ili vladi kao drzavnom organu iz oblasti njegovog delokruga, u pismenom ili usmenomobliku. Prvobitan cilj ovih pitanja je pribavljanje obavestenja , a danas im je cilj da se tim

putem obezbedi uklanjanje gresaka vlade, odnosno da se vlada dovede u neprilike.

Odgovor na poslanicko pitanje se daje ili na istoj sednici na kojoj je pitanje I postavljeno

ili na narednoj sednici, ali u svakom slucaju u toku istog zasedanja. Poslanik koji jepostavio pitanje ima pravo da u trajanju od svega nekoliko minuta komentarise odgovor I

da eventualno postavi dopunsko pitanje. Cilj poslanickog pitanja je obavestenje koje bi

moglo kompromitovati vladu I biti kasnije od eventualnog znacaja za pokretanje politickeodgovornosti vlade.

Interpelacija kvalifikovano pitanje upuceno clanu vlade ili vladi u celini. Za razliku odposlanickog pitanja, kod interpelacije je pretres, debata. Cilj interpelacije je diskusija,

rasprava u kojoj mogu ucestvovati svi clanovi vlade I poslanici, a eventualno je cilj I

sankcija prema vladi. Pretres se vodi zbog toga sto se trazi da vlada objasni I opravda

svoj postupak, koji joj poslanici osporavaju. Druga razlika je u tome sto se interpelacijazavrsava glasanjem. Prvo se glasa o tzv.prostom prelazu na dnevni red (kada nema

razloga da se vladi izrekne bilo kakva ocena ili osuda). Drugo glasanje, ukoliko nema

prostog prelaza na dnevni red je glasanje o predlozima zakljucaka u vezi sa radom vlade(tu stoji I vladin predlog zakljucka). Ukoliko predlog zakljucka vlade ne dobije podrsku

parlamentarne vecine, to znaci da vlada gubi poverenje parlamenta, a ukoliko vlada

raspolaze vecinom u parlamentu, onda ce to ici u korist vlade I na taj nacin ce vlada samoojacati svoj polozaj (zato poslanici opozicije ne pokrecu interpelaciju, osim ako nisu

sigurni da bi time uzdrmali ugled I poziciju vlade)


17/39

Sredstva za pokretanje politicke odgovornosti vlade je predlog za glasanje o nepoverenju

vladi. Predlog za glasanje postavlja odredjeni broj poslanika I potrebno je da taj predlog

usvaja ista ona vecina koja je potrebna za vladin izbor. Medjutim, I sama vlada mozepostaviti pitanje svog poverenja u parlamentu (na taj nacin vrsi pritisak parlamentu).

Ukoliko ne dobije potreban broj glasova, vlada je izgubila poverenje parlamenta I to

obavezuje vladu na podnosenje ostavke.IZBORNA FUNKCIJA zavisi od ustavom prihvacenog sistema vlasti I ona dolazi do

izrazaja u parlamentarnom I skupstinskom sistemu, zbog toga sto tu parlamenti biraju

nosioce izvrsne vlasti, dok u predsednickom sistemu zbog stroge podele vlasti opadamogucnost da nosioce izvrsne vlasti bira parlament. (medjutim, u SAD predsednik SAD

ne moze postaviti visoke funkcionere americke administracije bez pristanka gornjeg

doma Kongresa)

KVAZI-SUDSKA FUNKCIJA ovlascenje da sudi nosiocima izvrsne vlasti

predsedniku republike I clanovima vlade. Medjutim, u vecini drzava danas tu funkciju

vrsi poseban drzavni ili ustavni sud, a samo u nekim drzavama ta funkcija pripada

parlementu, bilo da jedan dom podize optuznicu, a drugi o tome odlucuje, bilo daparlement samo podize optuznicu, a o njoj sudi drugi drzavni organ. Takodje, iako u

obliku zakona, u kvazi-sudsku funkciju spada I amnestija za krivicna dela. To je aktkojim se neodredjenom broju lica daje oslobadjanje od gonjenja, potpuno ili delimicno

oslobadjanje od izvrsenja kazne, zamenjuje kazna sa blazom kaznom, odredjuje brisanje

osude itd, stim sto se amnestijom ne dira u pravosnaznost presude niti u postojanjekrivicnog dela.

FUNKCIJE PARLAMENTA U RS prema Ustavu RS Narodna Skupstina je

zakonodavno telo. Ona donosi zakone I druge opste akte sa pravnom snagom zakona, kaosto su budzet I zavrsni racun, plan razvoja I prostorni plan I ratifikuje medjunarodne

ugovore. Takodje, po posednom postupku, odlucuju o promeni ustava, odnosno donosi

ustav. Narodna skupstina ima I sledece nadleznosti: odlucuju o promeni granica, o ratu Imiru I proglasava ili ukida ratno I vanredno stanje, raspisuje republicki referendum, javni

zajam I odlucuje o zaduzivanju RS. Iz oblasti bezbednosti, ona nadzire rad sluzbi

bezbednosti I usvaja stratefiju odbrane. U njenu nadleznost spada I kontrola rada vlade.Izborna funkcija, pored izbora predsednika I clanova vlade, obuhvata I izbor sirokog

kruga nosilaca javnih funkcija. Ona bira I razresava sudije Ustavnog suda, bira

predsednika Vrhovnog kasaciong suda, predsednike sudova, Vrhovnog javnog tuzioca,

javne tuzioce, bira I razresava guvernera Narodne banke Srbije itd. Od kvazi-sudskihfunkcija ona ima ovlascenje da daje amnestiju za krivcna dela.


18/39

RATNO I VANREDNO STANJE

Ustavom RS iz 2006g Narodna skupstina odlucuje o ratu I miru I proglasava I ukudaratno I vanredno stanje. Oba navedena stanja proglasava Narodna skupstina, I to

vanredno vecinom svih narodnih poslanika, a ratno vecinom narodnih poslanika na

sednici na kojoj je prisutna vecina narodnih poslanika. Za vreme ratnog ili vanrednog

stanja Narodna skupstina ne moze biti raspustena, a ukoliko mandate predsednika isticeza vreme ratnog ili vanrednog stanja, mandat ce se produziti tako da traje do tri meseca

od dana prestanka ratnog ili vanrednog stanja. Takodje, odstupanje od stalnog, redovnog

stanja u zemlji propisanog Ustavom je I nemogucnost promene Ustava za vreme ratnog

ili vanrednog stanja.

VANREDNO STANJE stanje javne opasnosti u kojem je ugrozen opstanak drzava iligradjana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika I pretnji bezbednosti. Narodna

Skupstina proglasava vanredno stanje na osnovu zajednickog predloga predsednika

Republike I Vlade. Proglasenje vanrednog stanja moze se predloziti I samo na deluteritorije RS. Kad prestanu uslovi zbog kojih je proglaseno vanredno stanje, predsednik

Republike I predsednik Vlade podnose Narodnoj skupstini predlog za ukivanje

vanrednog stanja. Da bi se rezim vanrednog stanja sprecio zloupotrebiti, maximizirano je

njegovo trajanje na 90 dana, a nakon tog roka Narodna skupstina moze odluku ovanrednom stanju produziti jos najduze 90 dana I to vecinom od ukupnog broja narodnih

poslanika. Narodna skupstina se sastaje bez posebnog poziva I ne moze se raspustiti. Kad

Narodna skupstina proglasi vanredno stanje, ona moze u odluci o proglasenju vanrednogstanja propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemcenih ljudskih I manjinskih

prava. I te mere vaze najduze 90 dana, a po isteku tog roka mogu se produziti pod istim

uslovima.U slucajevima da Narodna skupstina ne moze da se odluku o proglasenju vanrednog

stanja donose zajedno predsednik Republike, Narodne skupstine I Vlade pod istim

uslovima kao I Narodna skupstina. Mere odstupanja od ljudskih I manjinskih prava moze

propisati Vlada uz supotpis predsednika Republike. Rok trajanja navedenog je isti kao Ida je proglasenje nastalo od strane Narodne skupstine. (90+90). Kada odluku o

proglasenju vanrednog stanja nije donela Narodna skuptina, ona je duzna da istu potvrdi

u roku od 48sati, odnosno cim bude mogla da se sastane. U slucaju da ovakva odluka nijepotvrdjena od strane Narodne skupstine, ona prestaje da vazi zavrsetkom njene prve

sednice odrzane po proglasenju vanrednog stanja. Isto vazi I za mere odstupanja od

ljudskih I manjinskih prava.

RATNO STANJE stanje opasnosti u kojem je oruzanim delovanjem spolja ugrozena

suverenost, nezavisnost I teritorijalna celovitost zemlje, odnosno mir u regionu, koji

zahteva mobilizaciju snaga I sredstava za odbranu. Proglasavanje ratnog stanja I


19/39

propisivanje mera odstupanja od ljudskih I manjinskih prava je u nadleznosti Narodne

skupstine I to na predlog predsednika Republike I Vlade. Cim nastanu uslovi za ukidanje

ratnog stanja, predsednik Republike I Vlade zajedno podnose predlog Narodnoj skupstiniza ukidanje ratnog stanja. Ukoliko Narodna skupstina ne moze da se sastane, ratno stanje

proglasavaju predsednik Repubilike, Vlade I Narodne skupstine, a ona je duzna da ga

potvrdi u roku od 48 sati, odnosno cim bude u mogucnosti da se sastane.STRUKTURA PARLEMENTA I BIKAMERALIZAM

Parlement moze biti jednodomno telo, sastavljeno od jednog doma, ili dvodomno telo,sastavljeno iz dva doma. Retki su slucajevi parlementa sa vise domova (Ustav Francuske

iz 1799g).

U teoriji se smatra da je jednodomni parlament vise u saglasnosti sa nacelom narodnesuverenosti I proizilazi iz teorije o suverenom narodu cija je volja jedna I nedeljiva.

Narod je jedan I prema tome njegovo predstavnistvo mora biti jedno.

Dva doma su pravdana jos u periodu francuske revolucije, gde je drugi dom imao ulogukocnice cija je svrha zaustavljanja narodnog poleta koji dolazi do izrazaja u domu koji je

izbran od strane naroda. Dvodomna struktura parlamenta obezbedjuje da tendencije jednestrane koja tezi promenama I druge koja tezi ocuvanje tradicije mogu da dodju do

izrazaja u radu parlamenta. Dvodomni sistem obezbedjuje politicku slobodu time sto deli

zakonodavnu vlast I omogucuje medjusobno ogranicavanje dva doma. Takodje,dvodomni sistem jamci da ce zakonski predlozi razmatrati pazljivo I svestrano I da ce

drugi dom popraviti eventualne greske prvog doma. Drugi dom uvodi u javni zivot ljude

koji prema svom intelektualnom I moralnom karakteru I iskustvu ne bi mogli biti izabrani

uobicajenim izbornim postupkom. Drugi dom je jos I garantija prava manjine I sredstvoza suzbijanje zloupotreba parlmentarne vecine.

Bikameralizam je bio nacelo sastava parlamenta u vreme uvodjenja prestavnickedemokratije. Putem drugog doma, aristrokatija je pokusala da zaustavi uspon burzoazije

davajuci joj posebno predstavnistvo (donji dom). Medjutim, po osvajanju politicke vlasti

burzoazija je zadrzavanjuci gornji dom, skopila kompromis, prema kojem je aristrokatijazadrzala deo svojih priviligija. Na taj nacin je doslo do slabljena gornjeg doma.

Medjutim, uvodjenje drugog doma kasnije dobija skroz drugi smisao ublazavanju

poleta donjeg doma koji je proizisao iz opstih izbora. To znaci da se drugi dom

razlikovao po nacinu izbora od izbora koji se primenjivao za donji dom.

Dvodomni parlament opravdava svoje postojanje I u federalnim drzavama I to jedan dom

predstavlja drzave clanice na jednakoj osnovi I on je sredstvo zastite njihove autonomije.To je gornji dom. Drugi dom predstavlja gradjane na demografskoj osnovi I izraz je

njihove jednakosti u federalnoj drzavi. To je donji dom.

Teorija na kojoj se danas zasniva dvodomni sistem se svodi na to da parlament mora

birace svestrano predstavljati. Pored predstavljanja ljudi kao takvih, mora postojati I

predstavljanje ljudi koji zive u odredjenim geografskim, socijalnim I ekonomskim


20/39

okvirima. Covek kao pojedinac, a isto tako I kao clan odredjene grupe, sastojak realne

zajednice, mora biti prikazan u parlamentu.

Uz sve ove teorije, jos uvek preovladjeje stara teorija prema kojem je bikameralizam

princip podele parlamenta na dva doma, koji ce se uzajamno ogranicavati.

POLITICKI BIKAMERALIZAM specificnost je u tome da je uloga gornjeg doma

politicka. Gornji dom postoji da koci donji dom, da ustavlja I zaustavlja njegovueventualno pogresnu delatnost. Ima dve varijante:

- Aristrokatski bikameralizam je onaj u cijem su drugom domu predstavljane

pojedine drustvene klase. Razlog lezi u ocuvanju privilegija klase koja drustveno Iekonomski slabi ili u verovanju u vise sposobnosti jednog dela birackog tela.

Aristokratksi drugi dom je imao za cilj da omoguci politicko prezivljavanje jedne

ekonomski izivljene klase. To je arhaicni oblik bikameralizma koji je ili izgubio

znacaj ili je vec iscezao.- Demokratski bikameralizam u drugom domu vidi cinioca kontinuiteta I

stabilnosti (veci starosni cenzus za uzivanje pasivnog birackog prava, duzimandate..) u odnosu na dom koji je neposredno izabran od strane pojedinca kao

takvih. Izborni mehanizam za drugi dom treba da obezbedi izbor licnosti koje su

po casti I ugledu poznate u svojim izbornim jedinicama,. Ovaj oblikbikameralizma se obezbedjuje primenom razlicitih instrumenata. Najpre, biracko

pravo za izbor clanova drugog doma znatno je suzeno u odnosu na prvi dom,

posto je starosni cenzus za drugi dom visi. Drugi instrument je duze trajanje

mandata clanova gornjeg doma u odnosu na mandate clanova donjeg doma. Treciinstrument je nacin izbora clanova gornjeg doma, gde se primenjuje odredjen

sistem posrednih izbora/

U sistemu politickog bikameralizma nadleznosti gornjeg doma su ili jednake

nadleznostima donjeg doma ili su manje nadleznosti donjeg doma. Prednost uziva donji

dom , izbran putem opstih neposrednih izbora (npr.vlada direktno odgovara za svoj radiskljucivo donjem domu, kao narodnom predstavniku).

Politicka volja kojoj se odrzava politicki bikameralizam zasnovana je na opravdanju:

postojanje drugog doma ima tu politicku prednost sto obezbedjuje duplu raspravu ozakonima koji se usvajaju u parlamentu. Zato se gornji dom I naziva domom

rasudjivanja, koji garantuje bolje obavljanje zakonodavne funkcije.


21/39

FEDERALNI BIKAMERALIZAM izraz je slozene politicke sturkture federalne

drzave, koja ima, s jedne strane, obelezja saveza autonomnih drzava I s druge strane,jedinstvene drzave. Federalna drzava ima dvostruki niz drzavnih organa: jedni su organi

drzava clanica, a drugi su organi cele federalne drzave. Zato, njen parlament ima dva

doma: jedan koji predstavlja sve gradjane u federalnoj drzavi neizdeljenoj na federalne

jedinice I drugi koji predstavlja svaku drzavu clanicu u svojstvu autonomnog subjekta.

Federalni bikameralizam je vezan za predstavljanje politickih, geografskih, etnickih itd

entiteta kao takvih. On nalaze da u federalnom parlamentu , pored pojedinca, budu

predstavljeni I kolektiviteti, kakvi su drzave clanice. Smisao federalnog bikameralizma jeustavom zagarantovana autonomija federalnih jedinica I samim tim parlamente karaktrise

apsolutna ravnopravnost domova.

Gornji, federalni dom, moze biti konstituisan na nacelu jednake prastavljenosti

fed.jedinica nezavisno od broja biraca u njima ili na nacelu srazmerne zastupljenostisaglasno broju biraca u njima.

Tri kljucna pitanja bitna za karatker federalnog doma:

1. Nacin odredjivanja predstavnika za gornji dom I to: predstavnike biraju biraci

fed.jedinice neposredno, predstavnike biraju parlamenti federalnih jedinica

srazmerno broju predstavnika pojedinih stranaka I predstavnici se uopste nebiraju, nego ih postavlja organ izvrsne vlati federalnih jedinica ili cak federalni

izvrsni organ.

2. Mandat predstavnika federalnih jedinica moze biti imperativni (kada su onipravno obavezni da postupaju prema nalozima organa koji ih je postvaio, koji ih

isto tako moze opozvati I zameniti) I slobodni (kada su oni pravno samostalni u

formiranju svojih stavova I slobodni u tumacenju interesa svoje federalne jedinice

koju predstavljaju)3. Nacin glasanja moze biti: predstavnici mogu istupiti kao jedinstvena delegacija

federalne jedinice I glasati en bloc ili glasati pojedincano, svaki predstavnik

ponaosob.

Fedreralni dom je ravnopravan sa opstepredstavnickim u vrsenju ustavotvorne I

zakonodavne funkcije, uz mogucnost davanja federalnom domu prava suspenzivnog vetana zakone izglasane u opstepredstavnickom domu. U pogledu ostalih funkcija

fed.parlamenta, ovlascenja federalnog doma zavise od prihvacenog sistema vlasti: u

parlamentarnom sistemu izbor I kontrola nad radom fed.vlade pripada


22/39

opstepredstavnickom domu, u predsednickom sistemu federalni parlament uopste ne vrsi

funkciju izbora I kontrole izvrsne vlasti (koja je nezavisna).

SOCIOLOSKO-EKONOMSKI BIKAMERALIZAM znaci predstavljanje u drugomdomu ekonomskih grupa, profesija I razlicitih drustv.odnosa. Dvodomnost se ovde

postize tako sto su u donjem domu predstavljeni pojedinci, preko politickih stranaka

predstavljeni politicki interesi naroda, a u gornjem domu su pojedincki predstavljeni kao

vrsioci neke profesije ili kao ucesnici u odredjenoj ekonomskoj delatnosti (izabrani odstrane crkve, akademija itd).

Sto se tice medjusobnih odnosa domova postoje razlicita resenja, ali je pravilo da se

drugom domu uvek daju manja ovlascenja nego prvom.

Do danas, ovaj oblik bikameralizma je za sobom ostavio neprijatna iskustva I u osnovi jebio promasaj. Postoje tri pokusaja primene I to: korporativisticka veca uvedena u

fasistickim rezimima (Vece fasista u Italiji I Vece korporacija u Portugaliji), pokusaji u

nekim socijalistickim zemljama koji su bili kratkog daha (najduze opstalo Veceproizvodjaca u drugoj Jugoslaviji).

UNUTRASNJA ORGANIZACIJA PARLAMENTA

POLOZAJ PARLAMENTARACA

Polozaj parlamentaraca treba da obezbedjuje nezavisnost njihovu od spoljnih pritisaka s

jedne I nezavisnost institucije parlamenta s druge strane. Instituti koji sluze prvoj svrsijesu parlamentarni imunitet I parlamentarna naknada, a drugoj parlamentarni

inkompatibilitet.

PARLAMENTARNI IMUNITET znaci neprikosnovenost u cilju nesmetanogobavljanja svojih funkcija. Parlamentarac je narodni predstavnik, izraz narodne

suverenosti, I na taj nacin on je neprikosnoven. Nacelo podele vlasti znaci odvojenost

jedne vlasti od druge, odnosno nezavisnost I neprikosnovenost parlamentaraca u odnosuna izvrsnu I sudsku vlast. Parlamentarni imunitet ima dva oblika I to: imunitet

neodgovornosti (koji deluje automatski I stiti samo kada se vrsi parlamentarna funkcija) I

imunitet nepovredivosti (deluje kada se parlamenarac na njega pozove I stiti I kada se nevrsi parlementarna funkcija). Samo oba imuniteta zajedno omogucuju punu slobodu

vrsenja funkcije.


23/39

IMUNITET NEODGOVORNOSTI podrazumeva neodgovornost parlamentaraca zagovor, izrazeno misljenje I dat glas u parlamentu. On je materijalni imunitet, jer sprecava

svako sudsko gonjenje za misljenje Ili glas u parlamentu.

Imunitetom neodgovornosti su obuhvaceni samo oni akti koji se odnose na radparlamenta. Privilegija misljenja znaci da je ono izrazeno u vrsenju svog poziva u

parlamentu, a privilegija slobodnog davanja glasa na glasanje u parlamentu, o

predmetima koji spadaju u njegovu nadleznost. Bez znacaja je za ovaj imunitet da li se

sve to cinilo u zgradi parlamanta ili na drugom mestu.

Na sednicama u parlementu parlamentarci imaju neogranicenu slobodu reci. Samoparlament, na osnovu svog poslovnika, moze postaviti granice toj slobodi (samo on je

nadlezan da kaznjava parlamentarce I to samo disciplinskim merama opomena,

oduzimanje reci,privremeno udaljavanje sa sednice itd). Parlamentarac je zasticen zasvoje govore, izraze misljenja bez obzira na njihovu sadrzinu I stepen drustvene

opasnosti I to samo u toku rada parlamenta tj. za vreme odrzavanja sednica. Pre I posle

sednica, parlamentarci nisu vise zasticeni imunitetom neoodgovornosti.

Neodgovornost parlamentaraca je apsolutna, sto znaci da traje I za vreme mandata I

nakon isteka mandata. To je privilegija javnopravnog karaktera data parlamentarcu u

njegovom svojstvu nosioca javnopravne funkcije, a ne kao privatne licnosti I on se teprivilegije ne moze odreci.

Najvazniji element sadrzine ovog imuniteta je slodoba govora I njegova svrha je da seomoguci sloboda izrazavanja.

IMUNITET NEPOVREDIVOSTI tice se akata izvrsenih van obavljanja funkcijeparlementaraca I njime se stiti sva vanparlamentarna delatnost. To je proceduralni

imunitet, kojim se sprecava primena opsteg prava na parlamentarce. To znaci da, bez

pristanka parlamenta (koji ga moze ukinuti), parlamentarac ne moze biti lisen slobode nitise protiv njega moze povesti krivicni postupak. Time se njemu jamci sloboda od

hapsenja.

Imunitet nepovredivosti se odnosi iskljucivo na krivicni postupak, a njime parlamentarac

nije obuhvacen ukoliko je rec o gradjanskopravnoj, upravnoj ili disciplinskoj

odgovornosti. On traje samo za vreme trajanja mandata parlamentaraca, nakon cega on

moze biti krivicno gonjen. Ovaj imunitet prakticno predstavlja tzv.procesnu smetnju za


24/39

vodjenje krivicnog postupka dok traje mandat. Dobijanje odobrenja od parlemanta za

vodjenje postupka znaci prekid zastarelosti, dok zastoj zastarelosti nastupa ako parlament

odbije davanje odobrenja. U suprotnom, ovaj imunitet bi znacio krivicnu neodgovornost,sto bi znacilo ozbiljnu povredu nacela jednakosti gradjana. Odbijanje od strane

parlamenta ne znaci I prestanak prava progona uopste.

Zastita ovim imunitetom je privremena, sto znaci da ona prestaje prestankom mandata

parlamentaraca. Ovaj imunitet na vazi u slucaju zaticanja na izvrsenju krivicnog dela

(flagrantni delikt), jer su interesi javnog reda preci od parlamentarnog imuniteta.

IMUNITET U USTAVU RS obuhvata imunitet neodgovornosti I imunitet

nepovredivosti.

Imunitet neodgovornosti je potpun, sto znaci da poslanik ne moze biti pozvan na krivicnuili drugu odgovornost za davanje svog misljenja ili glasanje u vrsenju svoje poslanicke

funkcije. Za misljenja van Skupstine, poslanik moze biti pravno odgovoran, pod

pretpostavkom da se na pozove na poslanicki imunitet ili da mu Skupstina ukine imunitet

neodgovornosti. Ali, I kad Skupstina ne da odobrenja za pokratanje postupka protivposlanika, on za izrazeno misljnje van Skupstine moze biti pozvan na odgovornost posle

isteka mandata. Ali, za svako dato misljnje u radu Skupstine u vrsnjenu svoje funkcije nemoze biti pozvan na odgovornost niti za vreme trajanja mandata, niti nakon isteka

mandata.

Imunitet nepovredivosti obuhvata dve stvari: zabranu pritvora narodnog poslaniak I

zabranu pokretanja krivicnog ili drugog postupka u kojem se protiv poslanika moze izreci

zatvorska kazna bez odobrenja Skupstine. Medjutim, bez odobrenja Skupstine, narodni

poslanik moze biti pritvoren ukoliko se zatekao u izvrsenju krivicnog dela za koje jepropisana kazna zatvora u trajanju duzem od pet godina. Medjutim, Narodna Skupstina

moze, ukoliko se poslanik nije pozvao na imunitet, da ga primeni ukoliko oceni da je to

potrebno za obavljanje poslanicke funkcije. Tada se postupak, ukoliko je pokrenut,protiv poslanika obustavlja. Ukoliko Skupstina da odobrenje za pokretanje postupka

protiv poslanika, to odobrenje vazi samo za delo za koje je odobrenje I trazeno.

Imutitet analogan imunitetu poslanika imaju I predsednik RS, predsednik, podpredsednici

I ministri Vlade RS, sudije Ustavnog suda I Zastitnik gradjana.

PARLAMENTARNA NAKNADA ima dvostuki cilj: da demokratizuje regruotovanje

parlamentaraca tako sto ovi nece pripadati samo visim socijalnim kategorijama I

moralizovanje ponasanja izabranih parlamentaraca kao sredstvo za suzbijanje korupcije.

PARLAMENTARNI INKOMPATIBILITET zabrana parlamentaraca da istovremenokumuliraju parlamentrani mandat sa polozajima koje su zauzimali pre izbora ili koje su

stekli nakon izbora. Inkompatibilitet moze biti I smetnja za ucesce na parlamentarnim

izborima, kako kandidat ne bi pomocu svog polozaja uticao na biracko telo. Zbog toga,

onaj ko zeli ucestvovati na izborima, a nosilac je duznosti koja mu to ne dozvoljava,


25/39

duzan je da se prethodno oslobodi tog polozaja. Naprirodniji razlozi za inkompatibilitet

su teskoce, pa I fizicka nemogucnost da se istovremeno vrse dve funkcije.

U Ustavu RS postoji odredba o zabrani sukoba interesa, prema kojoj niko ne moze vrsiti

drzavnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili

privatnim interesima. Tu se napominje I koje su to drzavne I javne funkcije: narodniposlanik ne moze biti poslanik u skupstini autonomne pokrajne, niti funkcioner u

organima izvrsne vlasti I pravosudja itd.

UNUTRASNJA ORGANIZACIJA PARLAMENTA

ZASEDANJA I SEDNICE PARLAMENTA

Parlament se bira na odredjeni odsek vremena I naziva se legislativni period tj.legislatura. Trajanje mandata moze biti kraceg vremenoskog perioda (gradjani mogu

cesce birati svoje predstavnike) I duzeg vremenskog perioda (parlament moze nesmetano

posvetiti svom radu). Medjutim, najcesce se primenjuje srednje vreme, dok u odredjenim

prilikama predvidjenim ustavom(ratno stanje, vanredno stanje) mandat moze biti Iproduzen. U Ustavu RS mandat parlamenta traje 4 godine. Mandat Narodnoj skupstini

moze prestati kada je raspusti Predsednik na obrazlozen predlog Vlade na osnovu Ustava.Ustav ne predvidja mogucnost produzivanja mandata u slucaju ratnog ili vanrednog

stanja, niti postoji mogucnost samoraspustanja Skupstine sopstevnom odlukom.

Dok je trajanje mandata utvrdjeno ustavom ili zakonom I parlament na to ne moze uticati,

on u nacelu moze slobodno utvrdjivati trajanje svojih redovnih ili vanrednih zasedanja.

Zasedanje je period u kojem se parlamnet sastaje (u nekim drzavama je parlament u

stalnom zasedanju, a u nekim se saziva od strane sefa drzave)

Zasedanja mogu biti redovna I vanredna. Redovna su ona ciji su pocetak I kraj vezani za

neki odredjen dan u mesecu, dok su vanredna ona koja ovlasceni predlagac predlozi uvremenu izmedju redovnih zasedanja I koja se u tom vremenu odrzavaju. Ustav RS ima

dva redovna zasedanja (prvi radni dan u martu I oktobru). Redovno zasedanje ne moze

trajati duze od 90dana. Vanredno zasedanje zahteva se na zahtev najmanje jedne trecineposlanika ili na zahtev Vlade sa unapred utvrdjenim dnevnim redom.

Sednice se odredjuju parlamentarnim poslovnikom odnosno ko moze sazvati sednicu,

vreme njenog pocetka I zavrsetka, pauze u toku sednice itd. Ustavi cesto utvrdjujuodredjeni broj parlamentaraca bez kojih nema punovaznog odlucivanja (najcesce je to

vecina od ukupnog broja, a cesto se nekada spusta I na trecinu).

Osnovno pitanje na sednici je pitanje dnevnog reda. Clanovi parlemanta ne mogu na

sednicama govoriti o svemu I u isto vreme. Zato se utvrdjuje redosled tema o kojima se

raspravlja. U predsednickom sistemu, parlament utvrdjuje dnevni red (telo koje o tomeodlucuje se sastoji od predsednika parlemanta, predsednici parl.odbora I komisija I

predstavnici svih parlamentarnih stranaka). U parlamentarnom sistemu, u utvrdjivanju

dnevnog reda ucestvuje I vlada. U Srbiji dnevni red utvrdjuje predsednik skupstine.


26/39

Na sednicama odluke o tackama dnevnog reda se donoseglasanjem. Kad se glasa javno,

glasa se ili podizanjem ruke ili pritiskom na dugme. Kod tajnog glasanja glasa se putam

glasackih listica. Za odlucivanje glasanjem obicno je dovoljna kvorumska vecina, a ponekim pitanjima moze se zahtevati I apsolutna ili kvalifikovana vecina.

Prema Ustavu RS Narodna skupstina donosi odluke vecinom glasova poslanika nasednici na kojoj je prisutna vecina poslanika. Kvorumskom vecinom donose se zakoni,

cak I ne svi zakoni. O drugim pitanjim odlucuje se ili vecinom glasova ili po postupku za

promenu Ustava.

PARLAMENTARNA RADNA TELA

Postoje dva oblika rada parlamenta: u prenumu, na sednicama I u parlamentrrnim

odborima, na njihovim sednicama. Parlamentarni odbori su pomocna radna telaparlementa, koja pomazu parlamentu u radu I doprinose efikasnosti tog rada. Tu se

pretresaju pitanja I pripremaju predlozi za donosenje odluka na sednicama (plenumu).

Nekad, moze im se poveriti I odlucivanje o pitanjima koja su u nadleznosti parlemanta I

tada on postaje organ koji raspolaze ovlascenima vlasti.

Danas je pravilo (osim Italije, Senegala, Filipina) da su parlamentarni odbori pomocnatela I da nemaju ovlascenja vlasti. Njihova funkcija se svodi na pripremanje rada

parlamenta I moze se rasclaniti na dva podrucja:

- Na podrucju zakonodavstva - oni razmatraju tekst predloga zakona, podnose na

taj tekst amandmane I da o svemu preko izvestioca o tome izveste plenum.

- Na podrucju kontrole egzekutive - mogu imati razlicita ovlascenja, od personalnih

do funkcionalnih u zavisnosti od sistema vlasti.

Parlemantarni odbori se po pravilu konstituisu kao stalna radna tela sa specijalizovanim

delokrugom. Pored njih, postoje I povremeni odbori koji postoje na kraci period koji jepreciziran ili do zavrsetka posla za koji je formiran.

U odborima se nalaze iskljucivo clanovi parlamenta, mada ponekad, ne tako cesto moguu njihov sastav uci I neparlamentarci. Pri izboru clanova odbora vodi se racuna o

stranackom sastavu parlamentaraca, predlazu ih parlamentarne grupe srazmerno broju

svojih parlemantaraca u parlamentu.

Clanove odbora bira parlamentna svojim plenarnim sednicama, za mandatni period za

koji je I sam izabran. Predsednika odbora ili bira sam odbor ili ga imenuje parlament.

Njegova duznost je da na sednicama objasnjava I brani stav I misljenje odbora.

Posebnu mrezu parlamen.odbora ima dvodomni parlament, gde svaki dom ima svoju

mrezu odbora, pored kojih postoji I zajednicki odbor za parlament kao celinu.


27/39

PARLAMENTARNI FUNKCIONERI

Parlemantarni funkcioneri su visoki zvanicnici u parlamentu, koji to svoje zvanje sticu na

osnovu svojstav parlemantaraca. Njih biraju parlamentarci na plenarnim sednicama. Uparlemantu je neophodno da postoji lice zaduzeno za sazivanje sednica, predsedavanje na

sednicama, vodjenje sednica, uspostavljanje reda itd. Takvi funkcioneri su predsednik

parlamenta, predsednici domova, potpredsednici, predsednici odbora itd.

Predsednik parlamenta je predsedavajuci na sednicama I ima najvazniju ulogu medju

parlamen.funkcionerima. Narodna Skupstina RS ima jednog predsednika koji se biravecinom glasova svih poslanika I jedan, kao I vise potpredsednika Narodne skupstine.

Predsednik Narodne skupstine saziva, predsedava I obavlja druge poslove predvidjene

Ustavom, zakonom I poslovnikom skupstine. Bira se iz redova poslanika na predlognajmanje 30 poslanika.

- Funkcija predstavljanja Skupstine podrazumeva da predsednik: opsti u ime

Skupstine sa drugim drz.organima I sa pojedincima, vodi prepisku Skupstine Ipotpisuje akte Skupstine, izdaje I potpisuje narodnim poslanicima legitimacije,

zastupa Skupstinu na svecanostima itd.

- Funkcija rukovodjenja radom Skupstine podrazumeva da predsednik: otvara Izakljucuje sednice Skupstine, predlaze dnevni red, daje rec govornicima, stavlja

predmet na glasanje I proglasava rezultat glasanja, vodi racuna o postovanju I

primeni poslovnika itd.- Predsednik Skupstine raspisuje izbore za predsednika Republike 90dana pre

isteka mandata predsednika Republike, raspisuje izbore za odbornike, menja

predsednika Republike kada je ovaj sprecen da obavlja svoju duznost itd.

Predsedniku Skupstine prestaje funkcija pre isteka vremena ostavkom, razresenjem ili

prestankom mandata narodnog poslanika.


28/39

RASPUSTANJE PARLAMENTA

Raspustanje parlamenta je odluka kojom se okoncava vlast jednog parlemanta pre

isteka mandata njegovih clanova. To je akt vlade (sefa drzave) koji podrazumevaraspustanje jednog parlamenta I raspistivanje novih parlemantarnih izbora u rokovima

predvidjenim u Ustavu.

U vezi sa raspustanjem parlamenta postavlja se nekoliko pravnih pitanja:

- Ko je nosila prava raspustanja posebno kod dvodomnih parlemanata, jesu lioba ili samo jedan dom. Cesce se akt o raspustanju parlamenta odnosi na donji

dom, koji je neposredno izabran od naroda, a ne gornjeg, koji je izbran od strane

posednih izbornih tela ili postavljen od strane sefa drzave. Nosilac ovlascenja daraspusti parlemant je organ izvrsne vlasti ili sef drzave ili vlada.

- Koji su razlozi za raspustanje oni mogu biti izricito navedeni u ustavu ili

formulisani u obliku blanko ovlascenja. U prvom slucaju mogu biti navedeni

konkretno I iscrpno ili krajnje neodredjeno I uopstano. U drugom slucaju vlada(sef drzave) na osnovu slobodne ocene raspusta parlament, pri cemu taj akt nije

obuhvacen nikakvim uslovim osim u pogledu forme (kada mora traziti misljenje

premijera I predsednika parlamenta ili oba doma , pri cemu nije duzan da tomisljenje uvazi) I u pogledu vremena kada ga moze upotrebiti (ne moze raspustiti

parlament u godini koja prethodni godini paralem.izborima koji su sprovedeni

posle raspustanja ili u ukoliko je uvedeno neko od neredovnih stanja u zemlji).Akt o raspustanja nekada mora biti premapotpisan od strane prvog ministra.

Nakon raspustanja, slede parlamentarni izbori u roku predvidjenim ustavom ili

zakonom, a posle tih izbora parlemant se sastaje bez posebnog poziva, dok vlada

podnosi ostavku.- Kakva je pravna priroda raspustenog parlamenta vecina doktrina smatra da

je raspusteni parlemant privremeno ukinut, da je njegov rad obustavljen I da je do

izbora novog parlamenta on potencijalni parlament (moze se sastati u vanrednimprilikama)


29/39

RASPUSTANJE PARLAMENTA U RS

Prema Ustavu RS ovlascenje za raspustanje parlemanta je podeljeno izmedju

predsednika Republike I Vlade, odnosno predsednik moze raspustiti parlament naobrazlozeni predlog Vlade. U Ustavu nisu navedni uslovi pod kojima se Skupstinamoze raspustiti, sto znaci da Vlada ima slobodu da motivise svoj predlog predsedniku

RS razlozima za koje ona nadje za shodno. Takodje, predsednik RS moze slobodno da

prihvati ili odbije predlog Vlade. Ipak, postoje ogranicenja po pitanju slobode Vlade, presvega u pogledu vremena kad se ono ne moze upotrebiti. Vlada ne moze predloziti

raspustanje ukoliko je vec podnesen predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je samaSkupstini postavila pitanje svog poverenja. Narodna Skupstina ne moze biti raspustena ni

za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Postupak raspustanja Skupstine je jednostavan. Predsednik raspusta Skupstinu

ukazom, a sa tim on raspisuje I izbore za narodne poslanike, tako da se ti izbori okoncaju

najkasnije 60 dana od dana raspustanja Skupstine.

Sto se tice pravnog pitanja polozaja raspustene Skupstine, u Ustavu se navodi da ona

kao takva moze vrsiti tekuce ili neodlozne poslove, odredjene zakonom. U slucaju

proglasenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadleznost, kojatraje do okoncanja proglasenog stanja. Postoje cetiri slucaja raspustanja Skupstine ex

constitutione:

- ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu- ako ne izabere Vladu u roku od 30 dana od dana izglasavanja nepoverenja Vlade

- ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja nepoverenja

- ako ne izabere Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika

Vlade

POJAM I POREKLO VLADE

Vlada je, kao I sef drzave, organ izvrsne vlasti.Vlada kao organ izvrsne vlasti, za razliku

od sefa drzave koji postoji u svim sistemima, karakteristicna je samo za parlamentarnisistem vlasti.U predsednickom sistemu vlada ne postoji kao formalin ustavni organ,a u

skupsitnskom sistemu vlasti organizaciono je vezana za parlament kao njegov izvrsni

odbor. Vlada je drzavni organ izvrsne vlasti koji predstavlja skup najvisih funkcionera

(ministara) koji se nalaze na celu pojedinacnih resora uprave. Vlada odredjuje opsti


30/39

pravac drzavne politike.Vlada je drzavni organ cija je osnovna nadleznost da izvrsava

zakone I da organizuje,usmerava I kontrolise aktivnosti iz okvira iz svih upravnih oblasti.

Ministarska funkcija dobila je javnopravni karakter tek krajem 17 veka prelazom iz

feudalne u apsolutnu monarhiju. Feudalni ministar je najpre bila funkcija

privatnopravnog , pa tek onda javnopravnog karatktera. Ustavni ministar dolazi tek saparlamentarnim sistemom, on dolazi na ministarsku funkiciju iskljucivo voljom

parlamenta

IZBOR VLADE

Vladu kao organ izvrsne vlasti obrazuje parlament. U vecini zemalja sa parlamentarnim

sistemom vlasti odredjenu ulogu u obrazovanju vlade igra sef drzave tako sto parlamentupredlaze mandatara za sastav vlade. U parlamentarnom sistemu vlada dolazi na vlast I

vrsi svoju funkciju voljom parlamenta. Vlada obrazuje prema politickom kriterijumu- od

predstavnika politicke vecine u parlamentu.

Politicku vecinu moze ciniti jedna ili vise politickih stranaka. U prvom slucaju obrazuje

se politcki homogena jednostranacka vlada, a u drugom ili koaliciona ili koncetracionavlada.

Koaliciona vlada obrazuje se od stranacke koalicije tj od politickih stranaka koji imajuvecinu u parlamentu a u vanrednim situacijama politickim konsezusom obrazuje se

koncentraciona vlada od predstavnika svih parlamentarnih stranaka.Ona iskljucuje

postojanje parlamentarne opozicije. Vlada se moze obrazovati I od licnosti koje nisu

stranacke tada je rec o politicki neutralnim vladama.Takve vlade se nazivaju I vladamanarodnog jedinstva,demokratskog jedinstva

Poseban oblik politicki neutralnih vlada su cinovnicke vlade koje se obrazuje odcinovnika koji zauzimaju najvisa mesta u hijerarhiji drzavne uprave koji zbog takvog

polozaja ne mogu biti clanovi politickih stranaka. Od cinovnicke vlade treba razlikovati

ekspertsku vladu koja dolazi kao posledica svesnog nastojanja politicke vecine uparlamentu da se u vladu izberu prevashodno strucni a ne politicki ljudi I oni imaju

demokratsku legitimnost dok je cinovnicke nemaju.

Sa stanovnistva obaveze ili zabrane pripadanja clanova vlade parlamentu,vlade mogu biti

poslanicke, mesovite I neposlanicke. Poslanicka vlada je vlada ciji clanovi obavezno

moraju biti clanovi parlamenta. (parlamentarni sistem,V.B). Kad za obrazovanje vlade ne

postoji obaveza da njeni clanovi pripadaju parlamentu,takva vlada je prema svom sastavu

mesovita. Neposlanicka vlada postoji kada je ustavom ustanovljena inkompatibilnost

izmedju clanstva u vladi I pripadnosti parlamentu (ministar koji za svoj rad odgovara

parlamentu, ne moze ujedno I biti clan tog parlamenta).

Vlada je kolegijalni organ, sastoji se od odredjenog broja pojedinaca: predsednik vlade ili

premijer, podpredsednik vlade I ministri. U zavisnosti od broja clanova vlade se mogu


31/39

grupisati u male srednje ili velike. Male vlade su ispod 20 clanova,srednje imaju 20-40

clanova I velike 40 I vise clanova.

U Francuskoj postoje dve forme rada vlade:

- Ministarski savet funkcionise pod predsednistvom sefa drzave I obuhvate sve ilisamo najvaznije ministre.

- Kabinetski savet je oblik rada vlade koji okuplja sve njene clanove pod

predsednistvom prvog ministra ,premijera.

SASTAV VLADE

Na celu vlade nalazi se prvi ministar ili predsednik. Naziv premijer nastao je u Engleskoj.Ministri imaju dvostruku ulogu, politicku kao clanovi vlade I administartivnu jer

rukovode ministarskim departmanom. U tom pogledu razlikuju se bez portfelja koji ne

rukovode departmanom I departmanski ministri zaduzeni za jedan ministarski departman.

Vlada se obrazuje na pocetku izbornog perioda parlamenta stim sto njeno ostajanje na

vlasti zavisi od toga da li ce I dokle uzivati poverenje parlamenta. Pravilo je da jemandate vlade jednak duzini parlamentarnog mandata. U RS mandatara predlaze

narodnoj skupstini predsednik republike, koji je duzan da predlozi onog kandidata koji

moze da obezbedi izbor vlade. Kandidat za predsednika vlade iznosi pred narodnaskupstinu I predlaze sastav vlade. O kandidatu za predsednika Vlade, njegovom

programu I predlozenim clanovima Vlade otvara se pretres. O tome se odlucuje u celini,

tajnim glasanjem, osim ako Narodna Skupstina ne odluci da se glasa javno. Ona

istovremeno glasa o programu Vlade I izboru predsednika I clanova. Vlada je izabranaako za nju glasa vecina od ukupnog broja poslanika.

Vladu sacinjavaju predsednik vlade,podpredsednici I ministri. Podpredsednik vlademoze biti jedan ili vise njih, a vlada moze imati pored resornih I ministre bez portfelja.

Ustav RS ima neposlanicku vladu, gde clan vlade ne moze biti poslanik u Skupstini.

Clanovi Vlade uzivaju imunitet izjednacen sa imunitetom narodnog poslanika.

Predsednik vlade predstavlja vladu, saziva I vdid njene sednice, vodi I usmerava rad

vlade, stara se o ujednacenom politickom delovanju vlade I uskladjuje njen rad. Svi ostali

clanovi Vlade duzni su da postuju I izvrsavaju obavezna uputstva I zaduzenja koja im dapredsednik Vlade.

Podpredsednik vlade pomaze predsedniku vlade u vrsenju njegovih prava Iduznosti,uskladjuje rad ministarstva. Predsednik vlade odredjuje podpredsednika vlade

koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti izuzev ovlascenja za predlaganje izbora ili

razresenje clana vlade.

Ministri rukovode radom ministarstva,primenjuju zakone I druge opste akte narodne

skupstine I vlade I predsednika republike, vrse upravni nadzor I obavljaju druge poslove

odredjene zakonom. Ministarstva su samostalna u vrsenju zakonom odredjenih


32/39

nadleznosti. Drzavna uprava vezana upravom I zakonom za svoj rad odgovorna je

vladi,predsedniku vlade I narodnoj skupstini.

OVLASCENJA VLADE

Vlada kao organ izvrsne vlasti ima samostalna ovlascenja samostalnog organa jedino uparlamentarnom sistemu vlasti. U parlamentarnom sistemu vlada je, nezavisno od nacina

izbora I ovlascenja sefa drzave, efektivni organ izvrsne vlasti.

Vlada je organ zaduzen za izvrsavanje zakona parlamenta I odluka sudova. Radiostvarivanje takve odluke vlada donosi uredbe I druge opste akte kojima se preciziraju I

razradjuju odredbe zakona..Ima pravo da intervenise u zakondavnom postupku koji sevodi u parlamentu, putem zakonodavne inicijative, amandmana na predlog zakona,

ucesca u pretresu zakona pravo veta, ucesce u cinu promulgacije I sprovodjenje

publikacije zakona.

Uredbodavna vlast vlade je prosirivana dvojako, putem delegacije zakonodavnih resenja

parlamenta vladi i stvarnjem sopstvenih normativnih ovlascenja vlade. Jacanjem svoje

uredbodavne vlasti, vlada je ogranicavala ovlascenja parlamentu. Najveci broj zakonskihpredloga potice od nje, te je parlament sveden na organ koji odobrava politiku koju je

usvojila vlada. Uz to, vlada nastoji da preuzem vodjenje spoljne politike, lisavajuci

parlament da ratifikuje medjunarodne ugovore I da objavljuje rat.

Danas je u stvarnosti vlada postala organ koji daje impulse, donosi odluke, organ koji

predvidja. Vlada daleko od svoje nekadasnje uloge masivnog izvrsioca zakona ona danasraspolaze istinskom inicijativom za obavljanje drzavnih funkcija tako sto utvrdjuje

zakonodavni program koji parlament odobrava I ispunjuje I tako sto animira I usmerava

drzavnu upravu u pravcu ostvarivanja ciljeva koja vlada ostvari.

AKTI VLADE

Opsti akti vlade u hijerarhiji pravnih akata dolaze odmah iza ustava I zakona (autonomne

I izvrsne uredbe). Njima se mogu regulisati drustveni odnosi prvobitno I originerno I tadasu ti akti (autonomni akti) zakoni koje ne donosi zakonodavni organ, vec izvrsni. Za

donosenje takvih opstih pravnih akata vlada mora imati ustavno ovlascenje. Ali, akti koje

donosi vlada se prevashodno odnose na izvrsavanje zakona I drugih akata parlamenta I

tada se njima drustveni odnosi regulisu sekundarno I derivativno (izvrsne uredbe).


33/39

Posebnu vrstu akata vlade predstavlja delegirano zakonodavstvo tj uredbe sa

zakonskom snagom koje vlada donosi po osnovu delegacije zakondavne vlasti koju vrsiparlament, koji svoje ustavno ovlascenje da donosi zakone, na taj nacin, prenosi na vladu.

Ukoliko ustavom nije regulisano da parlament svoja ovlascenja moze prenositi na druge

organe, jer je to onda otudjivanje od suverenosti naroda, onda to parlament ne mozeciniti. Zakonodavna vlast je izraz suverenosti a u demokratskim rezimima suverenost

pripada narodu. Narod vrsi suverenu vlast preko svojih predstavnika u narodnom

predstavnistvu ili neposredno.

Parlament moze dvojako delegirati vladi ovlascenje za donosenje zakona donosenjem

takozvanog zakona o punim vlastima kojima ovlascuje vladu da umesto njega uredi

odredjene oblasti zakonom sa ogranicenim vremenskim vazenjem ili donosenjem tzvokvirnih zakona u kojima odredjuje samo okvire I opsta nacela u oblasti drustvenih

odnosa zahvacenih tim zakonima. Uredbe imaju zakonsku snagu I njima se mogu

menajati ili ukidati odredbe ranijih zakona. I jednom I drugom vrstom zakona kojima se

delegira vrsenje zakonodavne vlasti, vladi se ne moze dati generalno ovlascenje zavrsenje zakonod.vlasti. Zato se tim zakonima postavljaju ogranicenja I uslovi kojih je

vlada duzna da se pridrzava (u pogledu sirine oblasti koju uredjuje, roka do kojeg vazitakvo ovlascenje itd)

U ustavnom sistemu RS vlada vodi politiku, organizuje izvrsavanje zakona I usmerava Iuskladjuje drzavnu upravu. Odgovornost vlade razlaze se na tri podrucja njenih

ovlascenja: Vlada je odgovorna narodnoj skupstini za politiku RS, za izvrsavanje zakona

propisa I drugih opstih akata narodne skupstine I za rad organa drzavne uprave.

Instrument vodjenja politike u nadleznosti vlade je predlaganje zakona, drugih propisa Iopstih akata skupstini, predlaganje skupstini plana razvoja, prostornog plana, budzeta I

davanje misljenja o predlozima zakona I drugih opstih akata.

Kao izvrsni organ vlada izvrsava zakone donosi uredbe, odluke I druge opste akte za

izvrsavanje zakona. Vlada raspolaze generalnim ustavnim ovlascenjem za donosenje

izvrsnih odredaba. U okviru nadzora nad radom organa uprave vlada ima dva ovlascenja:

1) da donese propis za cije je donosenje nadlezan organ uprave

2) da ponisti ili ukine propis organa drzavne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili

propisom vlade I da odredi rok za donosenje novog propisa.

Vlada zastupa RS kao pravno lice I pri tome vrsi prava I obaveze koje RS ima kao

nosnivac javnih preduzeca, ustanova I drugih organizacija. Vlada u tom svojstvuraspolaze imovinom RS. Najpoznatiji I najcesci akti vlade su uredbe, odluke, resenja I

zakljuci.

- Uredbom vlada razradjuje odnos uredjen zakonom u skladu sa svrhom I ciljem

zakona.

- Odlukom vlada osniva javna preduzeca,ustanove,organizacije,preduzima mere I

uredjuje pitanja od opsteg znacaja.


34/39

- Resenjem vlada odlucuje o postavljanjima,imenovanjima I razresenjima u

upravnim stvarima.

- Zakljucke vlada donosi kada ne donosi druge akte.

ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST

Politicka odgovornost vlade pred parlamentom moze biti dvojaka: solidarna tjodgovornost vlade kao tima, u celini I invidualna tj ministarska odgovornost,

odgovornost pojedinacnog clana vlade.

ODGOVORNOST VLADE - Sredstvima kojima se realizuje odgovrnost vlade predparlamentom su :

- Poslanicko pitanje je konkretno pitanje koje posalnik postavlja vladi u celini ili

pojedinom clanu vlade nadleznom za upravnu oblast iz koje je pitanje. Vlada ili

clanu vlade kome je postavljeno pitanje odgovara na pitanje, a ukoliko jepotrebno poslanik moze postaviti I dopunsko pitanje I dobiti odgovor I na njega.

Smisao posalnickog pitanja je da se rad vlade ucini javnim I mora biti iz domena

rada vlade.

- Interpelacija je nacelno pitanje u vezi sa radom vlade koje postavlja jedanposlanik ili poslovnikom predvidjena grupa poslanika o kojem se u parlamentu

vodi rasprava. Rasprava se okoncava glasanjem u parlamentu. Vlada ima pravo da

predlozi sopstveni stav povodom interpelacije o kojem ce parlament isto takoglasati. Cilj interpelacije je da se rad vlade ucini javnim ali pored toga da se da

ocena o radu vlade.

- Predlog za glasanje o nepoverenju pokrecu posalnici opozicije kada sunezadovoljni radom vlade.

MINISTARSKA ODGOVORNOST znaci gubitak poverenja prema ministru I moze

biti:- Politicka odgovornost ministra postoji kada ministru bude izglasano nepoverenje

od strane parlamenta

- Krivicna odgovornost ministra postoji kada on prilikom vrsenja svoje sluzbeneduznosti ucini delo kaznjivo po

Documents

Ustavno Pravo - Skripta II