USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

POJAM USTAVA

Normativni pojam ustava :

- Ustav u formalnom smislu (osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju drave i propisuje prava graana; akt na osnovu kojeg se upravlja zemljom, koji graanima dodeljuje prava i odgovornosti a dravnoj vlasti ovlaenja i dunosti. Prema postupku donoenja odreuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku teem od postupka za donosenje obinih zakona; za njega je sinonim vrst ustav kao to je na. To je formalni pisani akt najjace pravne snage.)

- Ustav u materijalnom smislu (Odreuje se prema sadrini pravila koja su od najvee vanosti za dravu a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i ljudska prava, teritorijalnu organizaciju drave. To je akt koji ureuje meusobne odnose izmeu vlasti u dravi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.)

Ustav u materijalnom smislu je ustavni zakon za sprovoenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se izvravaju ti zakoni itd.

- Socioloki pojam ustava (po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom drutvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.)

- Politiki pojam ustava (odreuje se prema stvarnom odnosu drave i drutva. Prema Levenstajnu ne moze se oekivati da nosioci dravne vlasti sami sebe ograniavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne vlasti.)

Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajui je pod kontrolu.

Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom smislu, 3) ustav u formalnom smislu

MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA

Materiju ustava ine pitanja koja ustav regulie, drugim reima to je predmet ustava tj. sadrzina ustava (materia constitutionis). Po teoretiarima postoji nekoliko osnovnih shvatanja.

Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako dravnih vlasti meusobno, tako i izmeu drave i njenih teritorijalnih jedinica, i granice drzavnoj vlasti koje se uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima.

Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinca naspram drave i nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.

Prema Kelzenu obuhvata norme kojima se regulie zakonodavni postupak. Ustav sadri pravila koja se tiu organa koji treba da donesu zakone i postupka za donoenje zakona, ali u odreenoj meri odreuje i sadrinu buduih zakona. Takoe ustav moe sadrati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego deo krivicnog, graanskog, procesnog ili upravnog prava.

Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, opstih pravnih normi, zakona, obuhvata norme kojima se urejuju ova pitanja.

Prema treem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, materiju ustava cini sistem stvarnog ogranienja dravne vlasti.

Prema etvrtom shvatanju materiju ustava cini odnos izmeu nosilaca vlasti i onih nad kojima se vlast vri, prilikom stvaranja dravne volje tj. process vrsenja vlasti.............................................................................................................................................

Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom smislu.

Pravna svojstva su da je to osnovni zakon i najvisi opsti pravni akt, a nepravna da je to programsko-deklarativni i ideolosko-politicki akt.

Osnovni zakon je zbog toga to ga donosi poseban ustavotvorni organ i njime se predviaju zakonodavi organi i zakonodavni postupak, sadri apstraktnija prava pravila od onih koje sadri zakon i obuhvata najiru materiju pravnog normiranja (mat.constitutionis).

Najvii opti pravni akt (OPA) :

- iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,- uslovljava vaenje svih drugih pravnih propisa,- njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustavotvorna vlast, originarna i neograniena pravom,- to je jedini pravni akt koji odreuje vlastitu pravnu snagu i pravnu snagu svih drugih OPA.

Sankcija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za liavanje pravne snage istih u postupku za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona : od strane redovnog suda ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan sluaj.

Sud moe ispitivati :

- formalnu ustavnost zakona (da li je zakon doneo zakonodavni organ po zakonodavnom postupku)- materijalnu ustavnost zakona (da li je norma sadrava u zakonu u saglasnosti s ustavom ispituje Ustavni sud na zahtev redovnog suda)

Ideoloko-politiki akt : jer je zbog karaktera svog predmeta podloan uticaju filozofskih miljenja, politikih teorija i ideologija, a u vezi s ulogom drave u drutvu, odnosno pojedinca u dravi i obrnuto, kao i meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti.

Npr. : isticanje da je Srbija drava srpskog naroda, ravnopravnosti svih graana koji ive u njoj i svih drugih nacionalnih zajednic; AP KIM je sastavni deo teritorije RS, ima poloaj sutinske autonomije, obaveza svih dravnih organa je da zastupaju i tite dravne interese Srbije na Kosovu.

Programsko-deklarativni akt : jer se od njega oekuje da vai u budunosti. Program ustava je skup zahteva ijem ostvarivanju propisano ustavno ureenje treba da tei. Ustav je pozitivnopravni tekst ali je i program za buducnost.

VRSTE USTAVA

- PISANI (sveani pisani dokument u kojem se nalaze norme kojima se ureuje materija ustava, to su ustavi u formalnom smislu)- NEPISANI (to su norme o predmetu ustava i nalaze se u ustavnim konvencijama i obiajima, koji su stvarani tokom dueg vremenskog perioda i ija obaveznost proizilazi iz potovanja istih)- KODIFIKOVANI (izloen u jednom pravnom aktu, formalni ustavi)- NEKODIFIKOVANI (rasut u vie pravnik akata koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu)

Prema nainu donoenja i promene :

- VRSTI (kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak ili redovni zakonodavni organ ali na sloeniji nain od onog na koji donosi zakone; dakle, donosi ih ustavotvorna vlast)- MEKI (donosi ih zakonodavna vlast, donose se i menjaju na isti nain kao i obini zakoni)

Prema donosiocu :

- OKTROISANI (donosi ga vladar, primer Ustavne povelje SCG, daje ih spontano kao unilateralnu koncesiju narodu monarh)- USTAVNI PAKTOVI (donosi ga vladar u saglasnosti sa predstavnikim telom)- USTAVI BILANSI (okrenuti su sadanjosti i realnosti)- USTAVI kao izraz narodne suverenosti(donosi ih predstavnitvo naroda)

Ontoloko merilo koje govori o postojanju ustava u stvarnosti :

- NORMATIVAN (saglasnost politicke stvarnosti i ustava, ostvaruju se u drustvu)- NOMINALAN (ustav postoji po imenu ali se ne primenjuje u politikoj stvarnosti, samo je pravno vazeci)- SEMANTIKI (ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti ali se kroji po meri aktuelnih nosilaca vlasti, konzerviraju postojeu stvarnost, ne dopustaju promenu vlasti)

PROMENA USTAVA RS

Ustav RS je cvrst ustav, promena Ustava je parcijalna (promena vazeceg) i totalna (donosenje novog).

to se tie karakteristike postupka, postupak je dvojak u zavisnosi od delova ustava koji se menja. Postupak vai za totalnu i parcijalnu promenu ustava. Ne postoji zabrana za promenu pojedinih ustavnih institucija ili delova ustava. Nema zabrane da se ustav u odreenom vremenskom periodu od stupanja na snagu ne moe menjati. Ustav se ne moe menjati za vreme ratnog i vanrednog stanja po lanu 204.

Postoje 2 faze :

Prva faza : podnosenje predloga za promenu ustava i usvajanje predloga Druga faza : izrada akta o promeni ustava i usvajanje istog tog akta

Odluku o predlogu za promenu ustava donosi Narodna skupstina 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ovlaeni predlagai : min. 1/3 narodnih poslanika, predsednik, vlada, min.150.000 graana. Ako predlog za promenu ne bude prihvaen, promeni se po odbijenom predlogu ne moe pristupiti u narednih godinu dana.

- Postupak za promenu ustava pred NS

NS usvaja predlog za promenu ustava 2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon toga, predlog akta o promeni sastavlja radno telo - odbor za ustavna pitanja NS. Dostavlja mu ga struna sluba NS. Pred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se ne trazi poseban postupak (obavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog pretresa usvaja NS 2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po usvajanju akta o promeni ustava RS, NS moze odluiti da ga graani potvrde na republikom referendumu koji je fakultativnog karaktera. Ako NS ne odluci da akt o promeni ustava RS stavi na potvrivanje putem fak. ref. promena ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a stupa na snagu kad je NS proglasi odlukom.

Fakultativni referendum : odnosi se na ui krug pitanja. NS moe odluiti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje graanima, a ukoliko odlui da akt o promeni URS stavi na potvrivanje na republiki referendum, graani se na referendumu izjanjavaju u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala veina izalih biraa.

Obavezni referendum : odnosi se na za pitanja koja su predviena pretposlednjom glavom ustava RS i na preambulu URS (naela URS, liudska i manjinska prava slobode, ureenie vlasti, proglaavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju postupak za promenu URS).

Oblici promene ustava : amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se po postupku predvienom za promenu ustava.

Ustavni zakon za sprovoenje ustava je akt kojim se ureuje prelazak na novi ustav, rokovi za usklaivanje zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravilima koia vae za promenu ustava. Ovim zakonom utvruje se nastavak rada republikih organa vlasti, organizacija i slubi do njihovog konstituisanja, rokovi za odravanje izbora za narodne poslanike, predsednika RS, poslanike skuptine AP (raspisuje ih predsednik NS), odbornike u skuptinama jedinica LS, datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuilaca i njihovih zamenika i reizbora istih, rok za usklaivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih.Dana 31.12.2008. godine bio je rok za usaglaavanje zakona iz 90-tih godina sa novim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje ustavnost ovog zakona jer nije ustavan 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku.

Stupa na snagu danom proglaenja od NS odlukom.

Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da vai prethodni Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog usklaivanja sa URS u rokovima predvienim ovim zakonom, ako istim nije odreeno da prestaju da vae.

Preambula : sveana, sastavni je deo ustava, prethodi mu, nije normativnog karaktera, jer u njoj nisu formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za promenu URS, pravno je obavezujua, jer je nainom promene ustava uinjena obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava koja, izmeu ostalog, govori o promeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na obavezan referendum). Specifina je po tome sto se u njoj ne pominje AP Vojvodina, a za AP KIM kae da ima poloaj sutinske autonomije.

Smisao preambule je u izraavanju odreenih ideolokih i politikih stavova o karakteru i ulozi drave , odnosu pojedinca prema dravi i obratno, meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti i navoenju ciljeva koji se ele postii donoenjem ustava. Jednom reju, postavlja naela, motive za donoenje ustava.

Bosina potpitanja:l) ko proglasava ustav i kojim aktom; 2) ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3) kako tee postupak za promenu ustava pred NS; 4) koja pitanja moraju ii na referendum; 5) kakav je referendum za ostali uzi krug pitanja; 6) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skuptini; 7) ta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8) u kojoj formi moe biti akt o promeni URS; 9) kakva je forma preambule 10) u emu se ogleda njen smisao

NAELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA

NADLENOST RS

Propisano je koje oblasti drutvenog ivota RS ureuje i obezbeuje a najvanije su regulisane u lanu 97. Ustava. U tom lanu se u stvari propisuje koje oblasti su u nadleznosti RS, i to:

Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS, meunarodni poloaj i odnose sa drugirn dravama i meunarodnim organizacijama, ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana, ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravim organima, ogovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata, amnestije i pomilovanja za krivina dela;teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stanaca i stranih pravnih lica; jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem; svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine, sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i dr.sistem zatite i unapreenja ivotne sredine, sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i razvoja RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, finansiranje i ostvarivanja prava i dunosti RS utvrdenih Ustavom i zakonom, organizaciju, nadlenost i rad republikih organa

Ureuje znai da donosi zakone kojima e se urediti te oblasti.

Obezbeuje znai da izvrava zakone, opte akte i druge propise koje je tim zakonom uredila.

Nadlenost RS moe se poverili AP i jedinicama LS samo zakonom.

Sutina Zakona o raspodeli nadlenosti : razgranienje nadlenosti RS od nadlenosti LS i AP

Finansiranja nadlenosti RS : iz budeta RS

Izvorne prihode budeta RS ine javni prihodi i primanja, a to su porez, sudske i administrativne takse, prihodi od akciza, carine, privatizacije, prihodi koje svojom aktivnou ostvare organi i organizacije RS, prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadlenim dravnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku, primanja od prodaie nepokretnosti u dravnoj svojini i pokretnosti, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Iz prihoda budeta RS finansiraju se osnovne funkcije drave kao to su odbrana zemlje, bezbednost zemlje itd.

Po sili zakona prenose se jedinicama LS porezi u delu utvenom zakonom, a to su porez na dohodak graana, porez na imovinu, porez na naslee i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, lokalne, komunalne i boravine takse. Statutom grada, odnosno grada Beograda, utvruje se deo prihoda koji pripada budetu gradske optine, a koji budetu grada, odnosno grada Beograda.

AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreuju se zakonom. Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Bosina potpitanja:1)ta regulise lan 97. Ustava, 2) ta znai obezbeuje, a sta ureuje, 3) Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS, 4) Kako se mogu poveriti nadleznosti, 5) U cemu je sutina Zakona o raspodeli nadlenosti, 6) Finansiranje nadlenosti RS, 7) Koji su izvorni prihodi bueta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budeta RS

DRAVNA TERITORIJA I DRAVNI AMBLEMI

Svaka drava se sastoji iz 3 elementa : to su teritorija, stanovnitvo i suverena vlast. Teritorija predstavlja realni element drave, stanovnitvo personalni, a suverena vlast realni.

Teritorija predstavlja oblast na koioi se prostire dravna vlast. Prema URS, teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. Granica RS je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom za promenu Ustava.

Dravna teritorija je trodimenzionalna i sastoji se od suvozemne oblasti zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje i vodenih povrina u vidu reka i jezera, kao vazdune oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela dravne teritorije.

Suvozemna, vazduna i vodena oblast cine jedinstvo dravne teritorije. Pravni suverenitet RS protee se na itavoj njenoi teritoriji. Neovlaeno preletanje aviona kroz vazdunu oblast, potkopavanje zemljine utrobe, krenje pravila renog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drave. Nad dravnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast.

Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Ova obeleja drave bitna su zbog identifikacije drave u medjunarodnoj zajednici drava. Njihova upotreba ureena je Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne RS. Grb RS koristi se kao Velik grb i Mali grb. Grb RS jeste grb utvren Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. Veliki grb se upotrebljava na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda, VKS, RJT, NBS, Dravne revizorske institucije, Zatitnika graana i na zgradama diplomatsko-konzularnih predstavnitava RS u inostranstvu; u slubenim prostorijama predsednika dravnih organa vlasti, kao i RJT, guvernera NBS, omudsmana itd. u sastavu dravnog peata u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravni peat; u sastavu peata i tambilja gore pomenutih organa, na novcu. Mali grb se upotrebljava na zgradama ostalih dravnih organa, organa, AP i jedinica LS, javnih sluzbi, prilikom proslava sveanosti i drugih kulturnih, sportskih i slinih manifestacija koje su znaajne za RS, prilikom meunarodnih susreta, politikih, naunih, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama slubenih lica dravnih organa, na vojnim zastavama RS.

Zastava RS koristi se kao Narodna zastava i kao Dravna zastava. Razlika izmeu Dravne i Narodne zastave ogleda se u tome to je na Dravnoj zastavi istaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su horizontalne trobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela. Drzavna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodne skuptine, u vreme zasedanja, i na dravni praznik Republike Srbije; u njihovim slubenim prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP i jedinica LS, kao i javnih slubi na dan dravnog praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu, istie se na birakim mestima na dan izbora za dravne organe. Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP i LS i javnih slubi. Istie se na birakim mestima na dan izbora za organe AP i LS. Ako se izbori za dravne organe i organe AP, odnosno LS, odravaju istovremeno, na birakim mestima istie se Dravna zastava.

Himna Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde". Vlada propisuje blie kriterijume, nain i uslove za izvoenje himne Republike Srbije.

Peat i tambilj ustanovljavaju se Zakonom o peatu dr.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu autentinosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt dravnog organa proizvodio pravno deistvo. Peat ima grb.

Glavni grad ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. Poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni dravni organi.

Bosina potpitanja1) Zato su vani amblemi , 2) Kako se upotrebljavaju dravni simboli, 3) Razlika izmeu dravne i narodne zastave , 4) Kakav je grb na dravnoj zastavi, 5) ta su pecat i i stambilj i cime se ustanovljavaju, 6) ta ini dravnu teritoriju, 7) Dokle se protee pravni suverenitet RS, 8) ta je glavni grad i ima li poseban status u URS, 9) Kada ce se propisi RS primenjivati na nase drzavljane van granica RS

DRAVLJANSTVO RS

Dravljanstvo je narocita dravno pravna veza izmeu drave i pojedinca, uslov je za uzivanje mnogih prava, spada u lina prava. To je odnos redovnog i najee trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan jer se obino zasniva roenjem, a kasnije retko menja. Na osnovu dravljanstva, dravljanima RS zajemena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga gde se oni nalaze. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu. Tim pravima odgovaraju i odreene dunosti RS, poput podlonosti vojnoj obavezi, dunosti plaanja poreza, pokorovanja ustavu i zakonu i sl.

Zatita koju RS prua svom drzavljaninu prua sledee garancije : da ne moze biti lien dravljanstva, da ne moze biti lien prava da promeni dravljanstvo, da ne moze biti proteran.Osnov sticanja i prestanka dravljanstva ureuje se Zakonom o dravljanstvu. Prema tom zakonu dravljanstvo se stie : 1) poreklom, 2) roenjem na teritoriji RS, 3) prijemom u dravljanstvo i 4) meunarodnim ugovorima. Prestaje : otpustom, odricanjem i po me.ugovoru.

Da bi smanjio broj apatrida, URS predvia da dete roeno u RS ima pravo na dravljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave. Apatridi su lica bez dravljanstva. Mogu stei dravljanstvo prijemom. Pravni poredak jedne zemlje u celini vai za domae dravljane, dok za strance i za apatride mogu da vae odreena ogranienja u pravima i u pogledu utvrivanja odreenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odreenim dravljanima.

Bipatridi su lica sa dva dravljanstva. Dravljanin Republike Srbije koji ima i dravljanstvo strane drave smatra se dravljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji RS.

Bosina potpitanja : 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi

JEZIK U SLUBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS

Prema URS u slubenoj upotrebi su srpski jezik i irilino pismo. Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje se zakonom, na osnovu Ustava. Slubenom upotrebom jezika i pisma, u smislu Zakona slubenoj upotrebi jezika i pisma, smatra se upotreba jezika i pisama u radu dravnih organa, organa AP, gradova i optina, ustanova, preduzea i drugih organizacija, kad se vre javna ovlaenja. Slub. upotrebom JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzea i javnih slubi, kao i u radu drugih organizacija. Slubenom upotrebom JiP smatra se naroito upotreba JiP u usmenom i pismenom optenju organa i organizacija meusobno, kao i sa strankama, odnosno graanima, u sprovoenju postupka za ostvarivanje i zatitu prava, dunosti i odgovornosti graana, uvoenju propisanih evidencija od strane optinskih organa i organizacija koje vre javna ovlaenja na teritoriji optine, izdavanje javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrenih prava raana. Slubenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obavetenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa. Primera radi, bolnice se obeleavaju latininim slovom H i na putokazima mora stajati oznaenje bolnice i na irilici i na latinici.

Saobraajni znaci i putni pravci na meunarodnim i magistralnim putevim, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se irilinim i latininim pismom. Saobraajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored irilinog, ispisivati i latininim pismom. Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom, koja u vrenju javnih ovlaenja reava o njegovom pravu i dunosti, upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa injenicama na svom jeziku.

PISMO: to se tie slubene upotrebe latininog pisma, u optinama u kojima u veem broiu ive pripadnici nac. manjina ije je primarno pismo, u skladu s njihovom tradicijom, latinica, u slubenoj je upotrebi i latinino pismo. Statutom optine, utvruje se slubena upotreba latininog pisma. Organi i organizacije koje vre javna ovlaenja u optini u kojoj je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, duni su da graanima na latininom pismu dostavljaju reenja i druga pismena kojima se reava o njihovim pravima i obavezama, kao i svedoanstva i druge javne isprave. Obrasci javnih isprava za potrebe optina u kojima je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, tampaju se irilicom i latinicom

JEZIK: Na teritoriji jedinice lokalne samouprave, gde tradicionalno ive pripadnici nacionalnih manjina, njihov iezik i pismo moe biti u ravnopravnoj slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.

Bosina potpitanja1)Sta se smatra slubenom upotrebom JiP, 2) Kada je latinica u slubenoj upotrebi, 3) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik

NAELO NARODNE SUVERENOSTI

Svaka drava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj dravnoj teritoriji, koji su potinjeni njenoj suverenoj vlasti. Suverenost predstavlja suprematiju dravne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. Moglo bi se rei da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost drave prema drugim dravama, a unutranji element podrazumeva suprematiju dravne vlasti u odnosu na druge institucije.

Obeleja dravne vlasti su:

- nezavisnost, sto znaci da njena vlast nije potinjena bilo kojoj drugoj vlasti, originernost vlasti

- neprekidnost tj. njeno stalno trajanje bez obzira sto se nosioci menjaju i

- nedeljivost u smislu da je to jedna dravna vlast, ak i kada se vri posredstvom vise organa.

Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u dravi, tj. za pitanje od koga potie ta najvia vlast. Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti.

Prema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod u smislu svih graana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka linost ima svoju volju, optu volju koju ne moe preneti na nekog drugog i svaki graanin je nosilac svog malog dela suverenosti, te tako i bira svoje predstavnike. Ova teorija vodi do opteg i jednakog prava glasa, a narod moe sam ili preko svojih predstavnika vriti suverenu vlast. Ako je vri preko predstavnika, narod im dodeljuje mandat, koji moe opozvati, a to je sutina teorije imperativnog mandata.

Prema teoriji nacionalne suverenosti (razliite od narodne) nosilac suverenosti je nacija, koja nije prost zbir graana. Ona je apstraktni entitet zajednice sadanjih, proslih, a i buduih generacija. Posledica toga je da nema imperativnog poslanickog mandata, jer pripadnici nacije ne otuuju svoj deo suverenosti, vec je mandate slobodan. Prema URS "suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom voljom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti vriti vlast mimo slobodno izraene volje graana.

NAELO PODELE VLASTI

URS sadri naelo podele vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmeu pojedinih dravih vlasti. Po URS pravni poredak je jedinstven. Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli.

Sudska vlast ie nezavisna.

Iz ove odredbe ustava jasno se vidi da je nas URS imao u vidu princip horizontalne podele vlasti. Pored toga moguce je izvriti podelu vlasti i po vertikali izmeu razliitih nivoa na kojima se vlast vrsi. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova dravnih vlasti, izmeu centralnih organa vlasti, organa AP i organa jedinica LS.

to se tie naela ravnotee i meusobne kontrole vlasti, predvienog URS, analizom l. 4. URS, dolazi se do zakljuka da ovo naelo vai samo za odnose izmeu zakonodavne i izvrne vlasti, ali ne i za odnose izmeu te dve vlasti i sudske vlasti, za koju se u istom lanu kaze daje nezavisna, a to potvruju i kasnije odredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadleni sud u zakonom propisanom postupku (via instaciona kontrola). Dakle, Narodna skupstina ne moze da utie na odluivanje sudova, meutim, moemo govriti o uticaju skupstine na sudsku vlast - NS donosi zakone. Sud sudi na osnovu ustava i zakona i dr.optih akata, kada je to predvieno zakonom, opte prihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.

Opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni medj.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.

NS bira sudije za njihov prvi trogodinji mandat.

Smisao podele vlasti je u ograniavanju vlasti. URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti :

- parlamentarnog : koga karakterie saradnja i ravnotea zakonodavne i izvrne vlasti- predsednikog : koga karakterie sistem konice i ravnotee, budui da su tri vlasti organizaciono odvojene

Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj. parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednikog. Njegovo osnovno obeleje jeste niegova bikefalna izvrna vlast, kao u parlamentarnom sistemu, i ine je predsednik RS i Vlada. Prema URS, Predsednik RS bira se neposredno, nema ovlaenja izvrne vlasti, pogotovo nije njen ef. Vlada je izabrana od strane NS i njoj je politiki odgovorna. Odredba naela URS o zabrani sukoba interesa ukljuuje i podelu vlasti budui da niko ne moe vriti dravnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama i poslovima ili privatnim interesima.

Bosina potpitanja1) Kako je mogue izvrsiti podelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanovista ovog nacela (po horizontali i vertikali), 2) Koji principi su ovde vazni, na cemu se zasniva ta podela, 3)Razlika izmeu predsednickog i parlamentarnog sistema, 4) Kakav je sistem kod nas, 5) Meusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6) Ko moze da preispita rad suda

NAELO VLADAVINE PRAVA

Granice vlasti postavljene su u naelu URS o vladavini prava. Po URS, vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava, poiva na neotuivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnirn i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau (povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu).

Pojam vladavine prava oznaava vezanost svih dravnih vlasti pravom i one su potinjene Ustavu. Ona znai iskljuenje samovolje drzave - svih njenih vlasti, ukljuujui i zakonodavnu. Vlast mora biti legitimna i njeno vrenje demokratski organizovano. Dakle, ovim naelom se ograniava samovolja dravne vlasti i garantuje demokratski politiki poredak kojim titi sigurnost i slobodu ljudi (povezati sa ustavom u politickom smislu).

Ustav je je akt na osnovu koga se upravlja zemljom. To je osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju drave i propisuje prava graana, dodeljujuci im prava i odgovornosti, a dravnoj vlasti ovlaenja i dunosti.

Ustav kao najvii OPA odreuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome u l. 3. uspostavlja naelo vladavine prava, kao osnovni princip Ustava, a to je da je pravo iznad svake vlasti.

NAELO POLITIKOG PLURALIZMA

Politike stranke su obuhvaene ustavnim pravom graana na udruivanje, koje spade u grupu politikih prava i sloboda. Naelo URS koje se odnosi na stranaki pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa doputenou politikih stranaka i njihovom ulogom u formiranju dravnih organa.

Prema URS, jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana. Iz ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izraenoj volji graana proizilazi da nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana, a odredba URS koja govori o pol. strankama kae da politike stranke ne mogu neposredno vriti vlat, niti ie potiniti sebi.

S druge strane, odredbe o osnivanju i nedoputenom delovanju pol. stranaka imaju normativni karakter. Po URS, osnivanje politikih stranaka je slobodno.

Prema Zakonu o politikim strankama, politiku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije.

Politiku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije. Politika stranka se osniva na osnivakoj skuptini donoenjem osnivakog akta, programa, statuta i izborom lica ovlaenog za zastupanje politike stranke. Statut je osnovni opti akt politicke stranke.

Prema URS, nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Ovo su razlozi za zabranu rada politikih stranaka, prema URS.

Prema Zakonu o politickim strankama, o zabrani rada politike stranke odluuje Ustavni sud, kadaje njeno delovanje i usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti RS, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (l.4 st.2), kada se udrui u ire politike saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa politikom strankom koja deluje suprotno lanu 4. stav 2. ovog zakona.

Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadlenom organu koji vodi registar politikih stranaka, pol. stranka se brise iz registra.

Tri su ovlasena predlagaa za pokretanje postupka za zabranu rada pol. stranaka : Vlada, RJT i organ nadlean za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica Ministarstvo.

Ako neko udruenje nije registrovano moe mu se zabrani rad, a takoe moze i da se pokrene krivicni postupak.

Bosina potpitanja1) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3) Od kad deluje zabrana, 4) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad

NAELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUJA I JEDINSTVA TRITA

Jedno je od naela u Ustavu, kojim je utvreno da je RS jedinstveno privredno podruje i jedinstveno trzite robe, rada, kapitala i usluga. To znai jedinstveno ureenje privrednog ivota na celoj teritoriji RS, jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetarni, fiskalni i bankarski system. Iz jedinstva priv.podruja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podruja RS, kao i druge politke i mere, pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.

Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednak polozaj svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog polozaja.

Dve garancije ulaze u ovo naelo, a to je: 1) da prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednaena na trzistu sa domacim.

ODNOS CRKVE I DRAVE

Odnos izmeu crkve i drave postavljen je u URS na naelu svetovnosti drave, pa kae da je RS svetovna drava. Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna.Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuiu svoju unutranju organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanie ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje i prava dece, pravo na lini i porodicni integritet, pravo na imovinu i pravnu bezbednost i ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se brie iz registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.

Prema URS jemci se:

SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, znaci da je osnovno naelo sloboda izbora i promene verskog opredeljenja.

Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitanja smatra privatnom stvari svojih graana. Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje, veroispovedanja obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom, pravne bezbednosti i javnog reda, radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zatitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima, i po osnovu veroispovesti. Po URS zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.

Prigovor savesti predstavlja pravo lica ijoj je veri ili ubeenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom.

Bosina potpitanja1)Sta znaci odnos drzave i crkve, 2) Koje je osnovno nacelo 3) Kad se moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4) Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5) Sta je prigovor savesti

ODNOS UNUTRANJEG PRAVA I MEUNARODNIH UGOVORA

Postoje dva shvatanja u teoriji o odnosu unutranjeg i meunarodnog prava.

Prvo je dualistiko, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojihprvi vai unutar drave, a drugi u meunarodnim odnosima drzava. Po ovom gleditu norme MP nikad ne mogu blti vie pravne snage od normi unutranjeg prava, ime se naglaava puna suverenost drave u regulisanju unutranjih odnosa.

Po monistikom shvatanju, MP i unutranje pravo ine jedan sistem normi, dok se normama MP esto priznaje primat u odnosu na norme unutranjeg prava, a iji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen.

Prema URS, prihvaeno je monistiko shvatanje, po l. 16. st. 2 : "Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." Iz toga sledi mogunost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, to se vidi iz odredaba URS o nadlenosti Ustavnog suda koji shodno odredbi l. 167. URS "odluuje o saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom".Ustav je najviipravni akt Republike Srbije.

Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava.

Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domaih i meunarodnih OPA, jasno proizilazi da je pravna snaga potvrenih meunarodnoh ugovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. to se tie neposredne primene MP, ustav sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao takva neposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, potvrenim me.ugovorima i zakonoma (pored onih zajemcenim ustavom).

Osim toga, prema l. 142. URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora", dok se prema l. 145. URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

LJUDSKA I GRAANSKA PRAVA

USTAVNA KONCEPCIJA I PODELALJUDSKIH I GRAANSKIH PRAVALjudska prava su predmet URS. Odnosi izmeu drave i graana izraavaju se meusobnim pravima i dunostima.

Prava negativnog statusa odreuju prostor slobode gradjana u koji se drava ne moze uplitati, kao sto su lina prava, a prava pozitivnog statusa su za graane prava i pogodnosti, a za dravu dunosti, sto su ekonomska i socijalna prava. Prava aktivnog statusa gradjani aktivno ucestvuju u obavljaju javnih poslova, postaju sastavni delovi drzavnih organa (politicka).

- prema predmetu dele se na : lina, politika, socijalna, ekonomska i kulturna

- prema hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na : prava I generacije - lina i politika, II generacije - socijalna, ekonomska i kulturna i III generacije kolektivna, poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomo, trajk

Propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

OSNOVNA NAELA

- Neposredna primena zajemenih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opsteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima.

Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija, koje nadziru njihovo sprovoenje.- l. 19. - Svrha ustavnih jemstava

Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava.

- Ogranienja ljudskih i manjinskih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smaniivati.

Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava.- Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanjuPo proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih manjinskih prava zajemenih Ustavom, u smislu njihovog umanjivanja ili privremenog obustavljanja i to samo u obimu u kojem ie to neophodno.

Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da vae prestankom vanrednog (najdue 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. Mere odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenih l. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to pravo na ljudsko dostojanstvo i ivot, fiziki i psihiki integritet, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravicno suenje, pravna sigurnost u kaznenom pravu, pravo na licnost, drzavljanstvo, sloboda misli, savesti i veroispovesti, prigovor savesti, izraavanje nacionalne pripadnosti, pravo na zakljuenje braka i sloboda odluivanja o raanju, prava deteta i zabrana nasilne asimilacije.- Zabrana diskriminacije (esto pita kao potpitanje)

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.

Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zatite trudnica, majke, deteta, bolesnih, invalida, npr. poput zastite zabrana nonog rada licima mlaim od 18 godina jer se time titi omladina.

- Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

LINA PRAVA

- Pravo na bezbednost- Tajnost pisama i drugih sredstava optenja- Pravo na slobodu i pravo na zatitu podataka- Pravo na privatnost

LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se linim, jer se vezuju za licnost. Njihov cilj je zatita privatne linosti coveka. To su prava prve generacije i negativnog statusa. Obezbeuju se garancijama koje URS daje pojedincu u odnosima sa upravnom i sudskom vlau, s jedne strane, kao i garancijama pojedincu ____________________________.Mogu biti spoljanja kojima se titi fiziki integritet pojedinca kao to su: pr. na zivot, nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja, i unutranja kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izraavanja nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti.Lina prava su :1. PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE :

- Pravo na slobodu i bezbednost,- Postupanje sa licem lisenim slobode,- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda,- Pritvor,- Trajanje pritvora,

OSTALE GARANCIJE:

- Pravo na pravino suenje,- Posebna prava okrivljenog,- Pravna sigurnost u kaznenom pravu,- Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete,- Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo.

2. PRAVO NA ZIVOT

3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI

4. NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA

5. PRAVO NA PRAVNU LINOST

6. PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI

7. NEPOVREDIVOST STANA

8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

9. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA

10. SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

11. SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

12. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST (habeas corpus)Garancije koje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na: lienje slobode i pritvor, potovanje ljudske linosti i njenih prava u krivinom i drugim pravnim postupcima, kanjavanje i izricanje osuda i kazni.GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODEURS -pravo na slobodu i bezbednostSvako ima pravo na linu slobodu i bezbednost.

Lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.

Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru.

Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lisenja slobode i da naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito.

Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.

- Postupanje sa licem lienim slobode

Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode. Zabranjeno je iznuivanje iskaza.

- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda

Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo da nita ne izjavljuje i pravo da ne bude sasluano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne moe da je plati.

Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu, u protivnom se puta na slobodu.

- Pritvor

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinogpostupka.

Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvrena neposredno po donoenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni sud, koji potom ponovo odluuje o pritvoru.

Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuie se pritvoreniku najkasnije 12 asova od pritvaranja. Odluku o albi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.

- l. 31. Trajanje pritvora

Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razloge pritvora.

Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optunica, okrivljeni se puta na slobodu.

Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen.

OSTALE GARANCIJE

- l. 32. Pravo na pravino suenjeSvako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima, obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem.Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom.- l.33. Posebna prava okrivljenog

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme I odgovarajue uslove za pripremu odbrane.

Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom.

Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe biti kanjen ako mu nije omogueno da bude sasluan id a se brani.

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja.

Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.

Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo.

- l.34. pravna sigurnost u kaznenom pravu

Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena.

Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzev kadje kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije odreuju se zakonom.

Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda.

Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee voenje postupka za neko drugo kanjivo delo.

Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim injenicama koje su, da su bile poznate u vreme suenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.

Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin protiv ovenosti ne zastareva.

- Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete

Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo.- Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo

Jemi se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

DOSTOJANSTVO I SLOBODA I RAZVOJ LINOSTILjudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite. Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava drugih zajemena Ustavom.

PRAVO NA IVOTLjudski ivot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bia (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog karaktera).

NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETAFiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kaniavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim metodama, bez svog slobodno datog pristanka.U vezi sa ovom odredbom je i l. 26. URS : Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoi slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

PRAVO NA PRAVNU LINOSTSvako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama.Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina (poslovna sposobnost).Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.

PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI

Zajemena je zatita podataka o linosti.

Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se zakonom.

Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.

Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladusa zakonom, i pravo na sudsku zaiitu zbog njihove zloupotrebe.

NEPOVREDIVOST STANAStan je nepovrediv.

Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima vriti pretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.

Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u prisustvudva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tu stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lisenja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien zakonom.

NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMATajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.To je pravo na privatnost.

SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJASvako ima pravo da se slobodno kree j nastanjuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograniiti zakonom, ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulazak stranca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje se zakonom. Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilino krenje prava zajemenih ovim ustavom.

SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

Jemi se sloboda misli, savesti, uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima,kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuju svoju unutraniu organizacjju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verskeskole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeeniima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja. Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom.

SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTINacionalna pripadnost ukljucuje:- slobodu izrazavania nacionalne kulture- slobodu upotrebe svog jezika i pisma.

Prema URS izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

SLOBODA NAUKE I UMETNOSTINauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.

Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.

Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.

Bosina potpitanja])Zasto se nazivaju linim, 2)Mogu li se ograniavati, 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne mogu ograniciti, 5) Koja prava ima lice liseno slobode, 6) Koje mu je dopunsko pravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se mora postupati sa licem lisenim slobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode, 10) U pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja - ta ustav jemci graanima i kad se moze uciniti izuzetak, 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Sta je sa slobodom kretanja stranaca, 14) Kada se moze uci u tu stan bez odluke suda, 15) Sta sve cini pravo na privatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave u privatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana, tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti

EKONOMSKA PRAVA

To su prava II generacije, pozitivnog statusa, jer se od drave oekuje da deluje u korist dobrobiti graana, da injenjem pomogne njihov ekonomski, socijalni i kulturni status. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu, nasleivanje i pravo na rad, kao osnove sticanja ekonomskih dobara.

Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave, a tite se sudsim putem.

Znai to su : pravo na imovinu, na nasleivanje, na rad i na trajk.

PRAVO NA IMOVINU

Individulno pravo.

Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona.

Pravo svojine moe biti oduzeto i ogranieno samo u javnom interesu, utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine (eksproprijacija).

Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine (recimo oruja).

Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

PRAVO NA NASLEIVANJEIndividaulno pravo.

Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.

Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog neispunjavanja javnihobaveza.

PRAVO NA RADKoleklivno pravo.

Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. Prema URS: Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.

To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti

enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (to se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).

U vezi sa pravom, rad je i sloboda rada, slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima.

URS zabranjuje prinudni rad, pa l. 26. kae: Zabranjuje se prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanie lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

PRAVO NA TRAJK (esto pita kao posebno pitanje)Koleklivno pravo.

Ustavno pravo zaposlenih u uslovima trisne privrede, koje znai obustavu rada od strane radnika, kako bi se na taj nain poslodavac naterao da prihvati njihove uslove.

Regulisan je Zakonom o trajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znaaja za drustvo, trai obezbeenje, minimuma procesa rada.

Prema URS : Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delalnosti.

Bosina potpitanja1)Nabrojati ih, 2)Kakve je prirode pravo na strajk (kolektivne), a kakve pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava - od ekonomskog stanja, 4)Jesu li ogranicena ili neogranicena, 5) kako se stite sudski

SOCIJALNA PRAVASocijalna prava su prava II generaciie . To su :

1) pravo na socijalno osiguranje,2) pravo na zastitu zdravlja,3) pravo na zdravu zivotu sredinu,4) pravo na socijalnu zastitu i5) pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.

Nosioci socijalnih prava su pojedine drutvene kateogrije graana, stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se drzava stara o fiickom i psihikom zdravlju graana.

1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

To je obavezno osiguranje zaspolenih, kojim se jemi obavezno osiguranje zaposlenima i njihovim lanovima, socijalno osiguranje u skladu sa zakonom.

URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja : pravo zaposlenih na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad, naknadu za vreme privremene nezaposlenosti i pravo na penzijsko osiguranje, osnaeno obavezom drave da se stara o ekonomskoi sigurnosti penzionera.

2) PRAVO NA ZATITU ZDRAVLJA

URS: Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju sezakonom.

Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.

3) PRAVO NA ZDRAVU IVOTNU SREDINU

To je individualno pravo oveka koje podrazumeva pravo i blagovremeno obavetenje o njenom stanju.

Prema URS : Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu.

4) PRAVO NA SOCIJALNU ZATITU

Pripada pojedincima i porodicama kojima je potrebna pomo.

Prema URS : Graani i porodice koiima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde i humanizma i potovania ljudskog dostojanstva.

Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u skladu sa zakonom, kao posebno ugroenim kateogrijama stanovnitva.(esto pita kao posebno pitanje)

Ove kateogrije uivaju posebnu zatitu u skladu sa zakonom.5) PRAVO NA ZASTITU PORODICEPravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunikaSvako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka. Brak se zakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnim organom.

Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca i ene. Brak iodnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.

Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom. Sloboda odluivanja o raanjuSvako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece. RS podstie roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome. Prava deletaDeca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoi zrelosti. Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matimu knjigu roenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoi identitet.

Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja izloupotrebliavanja.

Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku. Prava deteta i njihova zatita ureduju se zakonom. Prava i dunosti roditeljaRoditelji imaju pravo i dunost da izdravaiu, vaspitavaiu i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelia i detetaPorodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju posebnu zatitu, u skladu sa zakonom.

Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle porodaja.Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihikom ili fizikorn razvoju.

Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral.Bosina potpitanjal)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Koja prava i obaveze jemci ustav za roditelje

KULTURNA PRAVA I SLOBODETo su indivudalna prava pojedinca u oblasti kulture, usmerena na ouvanje, razvoj i irenje kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i umetnickog stvaranja, pravo na uesce u kulturnom ivotu, pravo korienja kulture i kulturnog stvaraltva i slicno.Iako Ustav regulise sledea prava, ostala gore nabrojana su zagaranotvana meunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemi.

PRAVO NA OBRAZOVANJE

Svako ima pravo na obrazovanje.

Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednie obrazovanje je besplatno.

Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovainju.

RS omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom.

SLOBODA NAUNOG I UMETNIKOG STVARANJA

Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno. Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.

AUTONOMIJA UNIVERZITETAJemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova. Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome ureenju i radu, u skladu sa zakonom.

POLITIKE SLOBODE I PRAVATo su prava I generacije, aktivnog statusa, u smislu ovlaenja graana da utiu na dravu, da uestvuju u konstituisanju organa drave i njihove volje. Jednom reju, to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje.Politicka prava su :

1. Birako pravo2. Sloboda tampe3. Sloboda izraavanja4. Sloboda zbora (okupljanja)5. Sloboda udruivanja6. Pravo molbe (peticije)

- BIRACKO PRAVOTo je pravo graana da bira i bude biran u dravne organe. Aktivno birako pravo je pravo graanina da bira svoje predstavnike i izraava njegovu biraku sposobnost. Pasivno birako pravo je pravo graanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izraava njegovu poslaniku sposobnost.

Pored toga, birako pravo moe biti jednako (jedan covek - jedan glas) i nejednako, opte (imaju ga svi graani pod istim uslovima) i posebno (npr. samo ga imaju muskarci).

Uslovi za aktivno i pasivno birako pravo su jednaki i to su : dravljanstvo RS, punoletstvo, poslovna sposobnost, prebivalite na teritoriji RS (za prebivalite ne pise u URS, ali pie u Zakonu o izboru za narodne poslanike).

Prema URS svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lino. Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom.

Graani imaju pravo da uestvuju u upravljaniu javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije.

- SLOBODA MEDIJAU RS svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

Novine i druga sredstva javnog obavetavanja ne podleu cenzuri. Nadleni sud moe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno rusenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje, spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, u skladu sa zakonom.

URS predvia instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija pravo na ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povreeno neije pravo ili interes, pravo na odgovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih prava ureeno je zakonom.

- SLOBODA MILJENJA I IZRAAVANJAPo URS ovo pravo se u jednom lanu formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti, dok se u drugom lanu formulie kao "sloboda miljenja" i vezuje se za slobodu " izraavanja" u smislu slobode da se "govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire obavestenja i ideje."

Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti, sudske zatite javnog zdravlia, morala demokratskog drutva, nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

- SLOBODA OKUPLJANJAOvo pravo obuhvata slobodu mirnog okupljanja graana. Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavliivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na otvorenom prostoru prijavljuju se dravnom organu, u skladu sa zakonom.

Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, bezbednosti RS.

- SLOBODA UDRUIVANJAOvim pravom jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja, kao pravo da se ostane izvan svakog udruenja. Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa zakonom.

Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.

Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenie zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.

Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke iz istih razloga. Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka.

- PRAVO MOLBE (PETICIJE)To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i druge predloge dravnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga trai.

Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice, niti moe da trpi tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo.

Bosina potpitanja1) Ogranienje slobode politikog delovanja, 2) Sta je sloboda misli i moze li biti ograniena, 3) Sta je sloboda izrazavanja, 4) Cime je ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6)Sta je sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija (okruzni sud)

PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINAPrema iroj definiciji, nacionalna manjina oznaava grupu lica u jednoj dravi koja prebivaju na teritoriji te drzave, njeni su dravljani, odravaju sa tom dravom solidne dugotrajne veze, poseduju specifine etnike, kultune, verske ili jezike karakteristike, to su obeleja svojstvena za naciju i zastupljene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnitva te drave, podstaknuti su zeljom da zajedno ouvaju ono sto ini njihov zajedniki identitet, posebno kulturu, tradiciju, veru i jezik. Imaju svoju matinu dravu, za razliku od etnike grupe koji je nemaju.Sutina prava NM je u zastiti i negovanju obeleja svojstvenih za naciju : kulture, tradicije, vere i jezika, tj. ouvanju njihove nac. posebnosti i osobenosti.

Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS, daju im se i manjinska prava, koja mogu biti individualna i kolektivna, koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom i me. ugovorima.

Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucuju o pojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, slubenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.

U cilju ostvarivanja prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom. Oni su pravna lica koji se finansiraju iz budeta i donacija. Savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti slubene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, uestvuje u procesu odluivanja i odluuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.

NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruenja koja dobrovoljno finansiraju. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika NM.Prema URS, pojedinana prava pripadnika nac. manjina proeta su naelima:- zabrana diskriminacije pripadnika NM,koja se sastoji od tri element : ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite, zabrana diskriminacije zbog pripadnosti NM, stava da nisu diskriminacija posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika NM i graana koji pripadaju vecini.

- Naelo ravnopravnosti u voenju javnih poslova Pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali graani pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne funkcije. Pri zapoljavaniu u dravnim organima, javnim slubama, organima AP i jedinica LS vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika NM.

- Zabrana asimilacije pripadnika NM

zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM. Zatita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici NM ive tradicionalno i u znaajnom broju.Prava pripadnika NM su sledea prava : na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti, na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, na korienje svog jezika i pisma, da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku, na kolovanie na svom jeziku u dravnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina,na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova, da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku, na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanie na svom leziku, ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i idejan, na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom.

U skladu sa URS, AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno ive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo moe biti u ravnopravnoi slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina.Pripadnici nacionalnih manjina iji broj u ukupnom stanovnitvu RS dostie najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovnitva, mogu se obratiti dravnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na tom jeziku, kao i narodni poslanik koji se obraa. Politicke stranke NM i koalicije pol.stranaka NM mogu da uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali, sto je u skladu sa odredbom l. 100. URS, prema kojoj se u NS obezbeuju ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, u skladu sa zakonom.Simboli i zastave NM se mogu slubeno isticati tokom dr. praznika i praznika NM na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlaenjima, na podrujima na kojima je jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi. Uz zastave i simbole nacionalne manjine, pri slubenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave i simboli SR.

Bosina potpitanjal)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihova prava, 3)Koja je razlika izmedju prava zajamcenih strancima i prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih manjina moze biti u sluzbenoj upotrebi, 4) Sta je sa njihovim pismom, 5) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvoenje jezika nacionalnih manjina u slubenu upotrebu, 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Sta je sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, 10) Mogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima

USTAVNE DUNOSTIUstavne dunosti su tek neke od dunosti graana koje su malom broju propisane u samom URS. To su: opta dunost potovanja Ustava i Zakona, dunost potovanja ljudskog dostojanstva, dunost roditelja da izdrzavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, opta dunost uvanja ivotne sredine, opta dunost uvanja prirodnih resursa, naunog, kulturnog i istorijskog naslea i dobara od opteg interesa, opta poreska dunost u srazmeri sa ekonomskom moi obveznika, duznosti stranaca, obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penziisko i invalidsko osiguranje , osnovno obrazovanje.

Obaveza plaanja poreza i drugih dabin je opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika.

Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima.Bosina potpitanja1) Sta su, 2) Gde su propisane, 3) Nabrojati ih, 4) Kad postoji obaveza placanja poreza i drugih dazbina, 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane

PRAVA I DUNOSTI STRANACAStranac je lice sa stranim dravljanstvom ili lice bez dravljanstva. URS daje strancima najvea mogua prava u okviru proglaenih ljudskih prava.Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani RS.Osim ovih prava, URS garantuje iskljucivo strancima pravo azila. Prema URS:Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom. O tome odluuje MUP u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova.URS jemi i svojinska prava strancima tako da strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. Takoe, mogu sticati pokretne stvari jednako kao i domai drzavljani.Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom.Strana pravna i fizicka lica su na tritu izjednaena sa domaim. U tome se ogleda naelo ravnopravnosti.

Zbog toga sto nisu drzavljani RS, nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im je ograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet.

Prema URS, ulazak stranaca u zemlju se ureuje zakonom. Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilino krenje prava zajemenih ovim ustavom.

Osim prava, stranci u RS imaju i dunosti, kao to su potovanje Ustava i zakona, ljudskog dostojanstva, ouvanje ivotne sredine i druge dunosti koje propisuje URS, kao opte.

Sto se tie poreza, plaa ga ako je rezident (lice koje ivi u naoj zemlji, a ima dravljanstvo druge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko oporezovan tj. da ne plaa porez u drzavi iji je drzavljanin.Bosina potpitanja1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2) Moze li stranac biti proteran, 3) Sta je diskriminacija, primer pozitivne i zastita -pogledati l. 21. u skripti, 4) Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5) Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretne stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti - formalni (u potpunosti izjednacava domace i strane drzavljane) i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima) ili diplomatski, zakonski i fakticki, 9) Kakav reciprocitet je potreban kod nas - zakonski ili diplomatiski, 10) Koje su duznosti stranaca, 11) Kad stranac placa porez

OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODAUstavom je uspostavljen mehanizam za zatitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP). Taj mehanizam deluje dvostruko : preventivno tako sto unapred osujeuje povredu prava i represivno, samim tim sto predvia pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava. Ustavni mehanizmi za zatitu Ustavom proglaenih LjiMP su: njihova neposredna primena, to vai i za LjiMP zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim me. ugovorima i zakonima.

Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije.

Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima AP i jedinica LS. Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti zasnovani na zakonu. Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko LjiMP zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Pravo na voenje upravnog spora tj. pravo da o zakonitosti konanih pojedinanih akata odluuje nadleni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviena druga sudska zatita.

Pravo na pravnu pomo koju graanima i pravnim licima pruaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama LS, s tim sto se zakonom odreuje kada je pravna pomo besplatna.

Ogranienje LJiMP i sloboda samo ako ogranienje doputa Ustav i u svrhe radi kojih ga doputa.

Svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ AP ili organ jedinice LS, pri cemu oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo.

Pravo na ustavnu albu koja se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju LjiMP i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu.

Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava gra