, , . . , . , (). , . . , , , . O , . , , . ( ), ( ). , . , . , . , . , , . 1963. 42, 1974. 48 . 1992. .

18. , . . . . , , , . . : , , . :

() . . , . . , , . , , . : , , , ( ) 2 2 () , . ( ) ( ). 2 : ( )

3 : , . 3 , . , . , . , . , , , , , . , , , . , . :1. . ( )2. ( , )3. ( )4. ( )5. 6. 7. 8. ( , erga omnes ) , , .

. , , . . , . , , , . , , . , ( ).

. , . , , , . , . ( , ). , , . . , , . , , . , , . . , . . , , (20-40) ( 20 ). . : , , , , .

:Zatitnik gradjana je nezavisan dravni organ koji titi prava gradjana i kontrolie rad :- organa dravne uprave, - organa nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, - kao i drugih organa i organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja. Zatitnik gradjana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava. Zatitnika gradjana bira i razreava Narodna skuptina, u skladu sa Ustavom i zakonom. Zatitnik gradjana za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. Zatitnik gradjana uiva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu zatitnika gradjana odluuje Narodna skuptina. :Zatitnika graana bira Skuptina veinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadlenog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor). Kandidata za Zatitnika graana Odboru ima pravo da predloi svaka poslanika grupa u Skuptini.

Zatitnik graana se bira na vreme od pet godina i isto lice moe biti najvie dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.

Za Zatitnika graana moe biti izabran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava sledee uslove:1) da je diplomirani pravnik;2) da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima;3) da poseduje visoke moralne i strune kvalitete;4) da ima zapaeno iskustvo u zatiti prava graana.

Zatitnik graana ima etiri zamenika koji mu pomau u obavljanju poslova utvrenih ovim zakonom, u okviru ovlaenja koja im on prenese.

Zamenike Zatitnika graana bira Skuptina veinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Zatitnika graana. Zamenici Zatitnika graana biraju se na vreme od pet godina i isto lice moe najvie dva puta uzastopno biti birano na ovu funkciju.

Za zamenika Zatitnika graana moe biti izabran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava sledee uslove:1) da ima visoku strunu spremu;2) da ima najmanje pet godina iskustva;3) da poseduje visoke moralne i strune kvalitete;4) da ima zapaeno iskustvo u zatiti prava graana.

Smatra se da je Zatitnik graana, odnosno zamenik Zatitnika graana stupio na dunost momentom polaganja zakletve.

Funkcija Zatitnika graana prestaje u sledeim sluajevima:1) istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran;2) smru;3) ostavkom;4) gubitkom dravljanstva, to se utvruje na osnovu akta nadlenog dravnog organa;5) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;6) nastupanjem trajne fizike ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije;7) razreenjem.

Zatitnika graana razreava Skuptina veinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora ili najmanje jedne treine od ukupnog broja narodnih poslanika.

Zatitnik graana moe biti razreen jedino u sledeim sluajevima:1) ako nestruno i nesavesno obavlja svoju funkciju;2) ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dunost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ili ako postupa suprotno zakonu kojim se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija;3) ako bude osuen za krivino delo koje ga ini nepodobnim za obavljanje ove funkcije.

Skuptina na predlog Odbora moe doneti odluku o suspenziji Zatitnika graana u sluaju:1) ako je protiv njega odreen pritvor;2) ako je osuen za krivino delo koje ga ini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravosnana.

Odluka o suspenziji donosi se veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika.

Zatitnik graana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadlenosti. Zatitnik graana je ovlaen da Vladi odnosno Skuptini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i optih akata, ako smatra da do povrede prava graana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donoenje novih zakona, drugih propisa i optih akata, kada smatra da je to od znaaja za ostvarivanje i zatitu prava graana. Vlada, odnosno nadleni odbor Skuptine, su obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi Zatitnik graana.

Zatitnik graana je ovlaen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i optih akata.

Zatitnik graana pokree postupak po pritubi graana ili po sopstvenoj inicijativi. Svako fiziko ili pravno, domae ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili neinjenjem organa uprave povreena prava moe da podnese pritubu Zatitniku graana. Pre podnoenja pritube podnosilac je duan da pokua da zatiti svoja prava u odgovarajuem pravnom postupku. Zatitnik graana e uputiti podnosioca pritube na pokretanje odgovarajueg pravnog postupka, ako je takav postupak predvien, a nee pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva. Izuzetno, Zatitnik graana moe pokrenuti postupak i pre nego to su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi podnosiocu pritube bila naneta nenadoknadiva teta ili ako se prituba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritube, neblagovremen rad ili druga krenja pravila etikog ponaanja zaposlenih u organima uprave.

Zatitnik graana nee postupati po anonimnim pritubama. Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritubi ima osnova za njegovo postupanje, Zatitnik graana moe pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Zatitnik graana podnosi Skuptini redovan godinji izvetaj u kome se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uoenim nedostacima u radu organa uprave, kao i predlozi za poboljanje poloaja graana u odnosu na organe uprave.Izvetaj o radu se podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine i objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Zatitnika graana, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.U toku godine Zatitnik graana moe da podnosi i posebne izvetaje, ako za tim postoji potreba.

Zatitnik graana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a zamenici u visini plate sudije Ustavnog suda.

Za vrenje strunih i administrativnih poslova obrazuje se struna sluba Zatitnika graana. Radom strune slube rukovodi generalni sekretar, koji mora biti lice sa zavrenim pravnim fakultetom, najmanje pet godina radnog iskustva i koji mora ispunjavati uslove za rad u organima dravne uprave. Zatitnik graana donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova strune slube, na koji saglasnost daje Narodna skuptina. Zatitnik graana donosi odluku o prijemu u radni odnos zaposlenih u strunoj slubi.

Poslove pravne zatite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada i optine obavlja javno pravobranilatvo. Javno pravobranilatvo je zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i optine.Poslove pravne zatite imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Republiko javno pravobranilatvo. Sedite Republikog javnog pravobranilatva je u Beogradu.Funkciju Republikog javnog pravobranilatva vri Republiki javni pravobranilac, kojeg postavlja Vlada na etiri godine i moe biti ponovo postavljen. Republiki javni pravobranilac ima zamenike koje postavlja Vlada i koji poslove zamenika vre kao stalnu dunost.Republiki javni pravobranilac odgovara za svoj rad i rad Republikog javnog pravobranilatva - Vladi, a zamenici - Republikom javnom pravobraniocu i Vladi.U sluajevima u kojima to priroda spora doputa Republiko javno pravobranilatvo e pre pokretanja parnice ili drugog postupka preduzeti potrebne mere radi sporazumnog reavanja spornog odnosa.Na organizaciju i rad Republikog javnog pravobranilatva, shodno se primenjuju odredbe Zakona o ministarstvima. Na zaposlene u Republikom javnom pravobranilatvu primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa u dravnim organima.Trokovi zastupanja u sudskim i upravnim postupcima priznaju se Republikom javnom pravobranilatvu po propisima o nagradama i naknadi trokova za rad advokata.Ostvareni prihodi u zastupanju su prihod Republike.

Upravni spor reava Upravni sud. Upravni sud odluuje u veu od tri sudije, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.U postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odluuje Vrhovni kasacioni sud. Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu od tri sudije.Upravni spor moe se pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu. Upravni spor moe se pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena alba u upravnom postupku. Upravni spor moe se pokrenuti i kada nadleni organ o zahtevu, odnosno albi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predvienim ovim zakonom.Presudom se tuba uvaava ili odbija kao neosnovana.Sud donosi presudu veinom glasova. O veanju i glasanju vodi se poseban zapisnik koji potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Veanje i glasanje vri se bez prisustva stranaka.Zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tube, ali pri tom nije vezan razlozima tube. Na nitavost upravnog akta sud pazi po slubenoj dunosti.Trokove upravnog spora ine izdaci nastali u toku ili povodom spora. U upravnom sporu o trokovima postupka odluuje sud. BITNO :

Upravni sud je republickog ranga, posebne nadleznosti, osnovan 2010. Uslov za sudije je 10 godina iskustva. Nema prava zalbe na presude Upravnog suda vec samo vanredna pravna sredstva, o kojima odlucuje VKS. Nadlezan je za upravne sporove po ZUS (iz upravnog), kao i za statutarnost.

, . . 5. 6. ... ( , ). , , . , .

, , . . . , ( ), : , .

. ., . : . . . 2 : () ,

, .

, , . , . . 2 . : . . : , , : , , : : , . . , . , , . , , , . () , . , . , . ( )

. . : , ( . ). , , . 2 : . . , , (), , . . . , , , , . , , . . 10 , , 2/3 . , (, ). , . : . , . .

. , , . , , . , . , , . . , , 2 .

. , , - . , . . , .

, . , : - 2 ( ) , . . . , , , . , . . , , ( ). , . ( .) : ( ), , . . , , ( ; ; ) 3 . : ( 2 ) ( , ) ( ) . , . , . .

, , . , . , , , , . , ( , ) ( , ). : ( , ; ; )

( , ; ; )

( ; ; ; , , )

( ; , , ) . . . , 2 , , .

, . . . : . , . . . , . (, ) . , . . , . , . . . . ( , , ).

, , .

, , . , , , ( )

DEKONCENTRACIJA I DECENTRALIZACIJADekoncentracija i decentralizacija postoji u unitarnoj drzavi, za razliku od federalne drzave, gde vlast, kao jedini drzavni organi, vrse centralni organi. Oni tu vlast mogu vrsiti u potpunosti tj. u celini ili mogu pojedine poslove poveriti necentralnim organimma, koji su im podredjeni. Imajuci u vidu odnos koji se uspostavlja izmedju centralnih i necentralnih organa unitarna drzava moze biti centralizovana i decentralizovana. Ako postoji potpuna podredjenost necentralnih organa centralnim i ako se uspostavlja centralno drzavno uredjenje u unitarnoj drzavi imamo dekoncentraciju. Ukoliko se necentralnim organima ostavlja izvestan stepen samostalnosti u odnosu na centralne organe i ako se uspostavlja decentralizovano drzavno uredjenje onda postoji decentralizacija.Andre Oriju najbolje i najslikovitije izrazava razliku izmedju dekoncentracije i decentralizacije. On kaze da se kod dekoncentracije poslovi drzavne uprave poveravaju drzavnim organima tj. predstavnicima drzave, dok se kod decentralizacije ti isti poslovi poveravaju drzavnim organima tj. predstavnicima gradjana. Zato dekoncentracija predstavlja centralizaciju jer ona pretstavlja koncentraciju vlasti kod centralnih organa drzave. Slikovito receno, dekoncentracija je uvek isti cekic koji kuje, skracuje mu se samo drska. Tipican primer dekoncentracije u Srbiji su upravni okruzi, kao podrucni centri drzavne uprave.Drzavna vlast se decentralizuje samo ako se prenosi na necentralne organe izvan drzavne hijerarhije tj. na organe koji imaju u okviru drzavne vlasti izvesnu autonomiju-nezavisnost. To je prenosenje odredjenih poslova centralne upravne vlasti lokalnim organima, koje su gradjani izabrali. Funkcionalna decentralizacija ogleda se u priznavanju odredjenim javnim sluzbama prava na odredjen stepen nezavisnosti. Teritorijalna decentralizacija sastoji se u takvoj nezavisnosti kojom raspolazu teritorijalni kolektiviteti, odnosno gradjani koji su tu nastanjeni da upravljaju u sferi lokalnih poslova. Pojmom teritorijalne decentralizacije u sirem smislu moze se obuhvatiti pojam teritorijalne autonomije. Njime se (za razliku od pojma lokalne samouprave koji obuhvata autonomiju od centralnih drzavnih organa u sferi lokalnih poslova) obuhvata autonomija u oblasti zakonodavstva. Za razliku od oblika decentralizacije kao decentralizacije drzavne uprave, koji se proucavaju u upravnom pravu, lokalna samouprava I teritorijalna autonomija, kao oblici teritorijalne decentralizacije, proucavaju se u ustavnom pravu. VRSTE IZBORNIH SISTEMA

Veinski izborni sistemPostoje tri osnovna oblika veinskih sistema:jednokruni (u kome onaj ko je u izbornoj jedinici dobio prostu veinu dobija i mandat (USA sem predsednikih, Velika Britanija);dvokruni sa dva kandidata u sluaju da u prvom krugu nemamo kandidata koji je osvojio preko 50% glasova izalih biraa, u drugi krug ulaze dva prvoplasirana kandidata iz prvog kruga. Pobednik je onaj kojii ima prostu veinu glasova u drugom krugu (Vojvodina, pokrajinski);dvokruni sa tri kandidata u situaciji kada u prvom krugu nemamo kandidata koji je osvojio preko 50% glasova izalih biraa, u drugi krug ulaze tri prvoplasirana kandidata iz prvog kruga. Pobednik je onaj koji ima prostu veinu glasova u drugom krugu (Francuska lokalni).Ovaj izborni sistem ima za manu unitavanje politikog pluralizma, unitavanje zastupljenosti manjina i zastupljenosti polova i razliitih socijalnih grupa. Takoe, kritiari ovog sistema smatraju da se teoretski moe baciti od 49 do 60% glasova. U sutini, na duge staze ovo je odlian sistem jer kandidati vremenom gledaju da obuhvate maksimum mogue podrke svih socijalnih grupa tako to se trude da razumeju i ukljue u svoj program njihove interese ukoliko su kompatibilni sa glasovima baze. Politiari ponikli iz ovakvih sistema su visoko obrazovani i u stanju su da se identifikuju sa svojim biraima i njihovim interesima, jer jedino njima polau raune, zato to njih i predstavljaju.U Srbiji bi ovaj sistem predstavljao vlast koja bi imala legalitet, ali bi imala visok stepen nedostatka legitimiteta. Potencijalni izvor ozbiljnih drutvenih i dravnih nemira.

Proporcionalni izborni sistemiisti proporcionalni sistemU Srbiji je u primeni proporcionalni izborni sistem.Srbija je celovita izborna jedinica. Da bi mogla da uestvuje u podeli poslanikih mesta, izborna lista mora da na izborima osvoji najmanje 5% od ukupnog broja glasova. Podela poslanikih mesta se vri primenom Dontovog kolinika.Izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika, izbornim listama nacionalnih manjina je pruena prilika da u podeli mandata uestvuju bez obzira na to da li su osvojile 5% od ukupnog broja glasova. Stranke nacionalnih manjina su tako prvi put zaista mogle da biraju da li e u izborima uestvovati same, ili e pak imati svoje kandidate na izbornim listama drugih stranaka. Za nacionalne manjine je, takoe, to bila prva prava prilika da imaju svoje autentine predstavnike u Narodnoj skuptini Republike Srbije.Nakon okonanih izbora i podele mandata, stranke, suprotno standardima, imaju pravo da po svom nahoenju biraju kojim e kandidatima sa izborne liste dodeliti dobijeni mandat. Birai tako, kada se opredeljuju za jednu listu, ne mogu znati koji bi ih od kandidata sa liste mogao zastupati u parlamentu.S obzirom na navedeno, opravdano se namee pitanje da li poslanici u Skuptini predstavljaju svoje partije ili graane, iako Ustav tu ne ostavlja prostor za dilemu, jer jasno navodi da suverenost pripada graanima, koji vlast vre preko svojih predstavnika u Narodnoj skuptini. Takoe, posledino se namee i pitanje ije e interese poslanici zastupati (interese graana ili partijske interese) i u kojoj meri e biti slobodni da se u buduem sazivu skuptine ponaaju i opredeljuju saglasno sopstvenom miljenju i savesti. Logina posledica ovakvog reenja moe biti sticanje moi u rukama partijskih lidera.Kako ovaj sistem vie nije mogu na ovakav nain, postoji jedino varijanta proportcijalnog sistema u kome bi lista bila zatvorena, i gde bi poslanici ulazili po rednom broju na listi.

Personalizovan proporcionalni sstemGraani u okviru svoje izborne jedinice imaju spisak kandidata, sa imenom i prezimenom, ali i sa stranakom pripadnou.Birai e glasati za jednog od ponuenih kandidata, a stranke ni na koji nain nee moi da utiu na to koji e od kandidata postati odbornik. (Zalaem se lino da u skuptinu ulazi 1/3 ili 1/4 sa liste po nahoenju stranke, a 2/3 ili 3/4 sa liste prema ostvarenom rezultatu zbog problema dispariteta kvaliteta izbornih jedinica i kandidata. Na ovaj nain bi doli i do bolje zastupljenosti ena i mladih).U okviru svake stranke pravi se lista kandidata prema procentu glasova koji su ostvarili na izborima, a taj procenat se dobija stavljanjem u odnos ukupnog broja upisanih biraa po toj izbornoj jedinici i broja glasova koje je svaki kandidat osvojio.Stranaka lista uspenosti se pravi tako to je prvi kandidat onaj sa najveim procentom osvojenih glasova, drugi sa drugim najveim procentom i tako redomUkoliko je neka lista na lokalu osvojila pet mandata, u lokalni parlament ulaze prvih pet kandidata sa najveim procentom osvojenih glasova, objanjeno je u saoptenju.Na taj nain e se izbei dosadanji problem zatvorenih kandidatskih lista u kome graani nisu znali ko e ih kasnije predstavljati u lokalnoj skuptini.Reenjima iz Nacrta, koji je pripemila Radna grupa Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, zadrava se visoka proporcionalnost izmeu broja osvojenih glasova i broja osvojenih mandata stranaka koje su uestvovale na izborima. Posmatrano sa aspekta stranakog rezultata sve ostaje isto, uz zadravanje cenzusa od pet odsto.

USTAVNI KONTINUITET Ustavni kontinuitet postoji kada se novi ustav menja/donosi na osnovu pravila koja se nalaze u postojecem ustavu. Ukoliko prilikom donosenja novog ustava nisu postovana ta pravila (procedura koja je predvidjena ranijim ustavom) onda je rec o ustavnom diskontinuitetu.

, , , , , , .

, ( )

( ; , , )

( )

organizacija drzavne vlasti uopste, na osnovu nacela ustava kao najviseg pravnog akta, koji je osnovni zakon svake zemlje i ustanovljava nacine funkcionisanja vlasti, vlast potice od gradjana podela vlasti, garantovana nezavisnost sudstva