SKRIPTA IZ USTAVNOG PRAVA POJi X X /V11 J 1lYA A. U Av • Jt$ \J Y$ Hi li JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege,

autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priručnika) za ustavno pravo, potrudili su seda njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. Useptembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudniispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku.

Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnogispitivača, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i brižljivo sakupljenih potpitanja, doslismo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukažemo im na sva važna pitanja iz oveveoma kompleksne oblasti.

S toga smo skriptu napravile po listi zvaničnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, amogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore nanjih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradilismo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakogpitanja, stavili smo najčešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao važan podsetnik prilikomnekoliko poslednjih ponavljanja.

Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slično, uzavisnosti od važnosti informacija, a na početku svake rečenice nalaze se azbučna slova. Sveovo uradile smo radi lakšeg uočavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati.

Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priručnici koje je izdao Pravnifakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani sudelovi URS u prvom, a zakona u drugom priručniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje ineobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priručnika. Ovaskripta će vepma koristiti i kolegama koje polažu u ostale dve ispitne komisije, a naročito kodprofesorke Olivere Vučić.

O koristi koju ćete imati prilikom učenja iz ove skripte reći ćemo vam u par rečenica;

1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu,2. pisana je drugačijim stilom - jasno, logično i lako za pamćenje,

1

3. izrazito uočtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita alii za budući rad,

4. potpitanja- kao najvažnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivača, da bi ste ovajpredmetpoložili izprvogpokušaja,

5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju,

Želele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i darazmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate.

Od sveg srca vam želimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odličan uspeh na svim, anaročito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već dase na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada,

Srdačno Jelena iNeda

Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA:

Broi u zagradi pored pitanja, označava koliko puta je to pitanje pitala počev odmartovskog ispitnog roka.

2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka.3. Kompletno pravosudje - sudovi, tužilaštvo i advokatura uradjeni su po novim

zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine.4. Skripta je rađena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno

potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji jepreduslov za donošenje Statuta APV.

2

6?

1. PojamUstava 22.09.2009.2. Ekonomske slobode i prava, pravo na strajk3. Vrhovni kasaeioni sud4. Sluzbenaupotrebajezikaipisma5. Izvomi i povereni posiovi LS6. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost7. Drzvavljanstvo8. Nadleznost Predsednika RS i akti9. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu10. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije11. Nadleznost Vlade12. Nadleznost Viseg trgovinskog suda13. Nacelo podele vlasti14. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu, nasledje i poklon su transferna sredstva15. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?)16. Pravo svojine po Ustavu17. Nadleznosti NS i akti18. Nadleznost trgovinskog siida19. Naeelo politickog pluralizma20. Prava i duznosti AP21. Ustavna zalba22. Postupak promene URS23. Nadleznosti jedinicaLS24. Nadleznost Opstinskog suda25. Ustavna naeela o sudovitna - 5 puta26. Odnos Predsednika i NS27. Nadleznost Okruznog suda28. Socijalna prava, obavezno socijatao osiguranje29. Poslanicki imunitet30. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore)31. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta)32. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema,

kreditne i monetarne polltike, devizne politke)33. Vrste organa drzavne uprave - koji su organi, sta rade ministarstva i koje akte donose34. ustavna nacela o sudovima35. Vrste ustava36. Nadleznost organa jedinicaLS37. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko

personalne vece- prelazi u visoki savet sudstva, ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovnosuda srbije -

38. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje39. OdlucivanjeuNS40. Izbor i prestanak madnata sudije41. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju,

neposredno, mogu li se ogranici, kada u slucaju vanredno stanju, inace mogu da se ogranice kada jeustavom to ograniceno, u granicama koje je ustav odredio - u kojoj raeri, - u kojoj je neophodno

42. Odnos Vlade iNS43. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US, odluka resenje zaljueke, kada ne

donosi odhiku, vec resenje - sukob nadleznosti), kad resava po ustavnoj zalbi- i odluku iresenje (procesno)

44. Drzavna teritorija i amblemi45. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade46. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici47. Nacela Tuzilastva

■f.

USTAVKAO OSNOVNIIZVOR USTAVNOGPRAVA

/ ly POJAM USTAVA (it))

@-NORMATIVNIPOJAM USTA VA -OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJUDRZAVE i propisuje prava gradiana. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. kojigradjanima dodeljuje prava i odgovornosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al -USTAV U FORMALNOM SMISLU - prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravilakoja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . Zanjega je sininim cvrst ustav, kao sto je nas.a2 - USTAV U MATERIJALNOM SMISLU - odredjuje se prema sadrzini pravila koja su odnajvece vaznosti za drzavu , a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava,

rfS) teritorijalnu organizaciju drzave. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlastiu drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.....

Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava, zakoni, uredbe Vladekojima se izvrsavaju ti zakoni itd....

[\bj- SOCIOLOSKI POJAM USTAVA - po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji ujednom drustvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.

Q)-POLITICKI POJAM USTAVA - odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva.Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju ucilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti.

Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, faktickistavljajuci je pod kontrolu.

BOSINA POTPITANJA1) Normativnipojam ustava, 2) Staje ustav uformalnom smislu, 3) Staje ustav umaterijalnom smislu

2. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1)

MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. drugim recima to je predmetustava. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja:

(to - Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. ogranizaciia, funkcionisanje i odnosikako drzavnih vlasti mediusobno. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA.Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemcelicne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave inezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge.

b - Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak, Ustav sadrziIT ,.- u '" »^ .................... ———— .....................................if .......... -.....—.-H-..-..-HH—...—MM—■ ............ „i—l........................ ......... ^...................................... I lll ■ ■—'—-HH,

pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona, ali uodredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona. Takodje ustav moze sadrzati i propisekoji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, negodeo krivicnog, gradjanskog, procesnog ill upravnog prava.

v - Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, rnateriju ustava cini SISTEMSTVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.

g - prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI IONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI, prilikom stvaranja drzavne volje

d- S VOJSTVA USTA VA - imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava.

Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA, anepravna da je toprogramsko deklarativni i ideolosko politicki akt.dj - OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi organs se njimapredvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravilaod onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. ■

e - NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) - zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemljeu celosti,|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren, ato je ustvavotvorna vlast, originarna i neogranicena pravom,^ to je jedini pravni akt kojiodredjuje vlastitu pravnu snagu, ali i pravnu snagu svih drugih OPA. Sankeija za nesaglasnostsvih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. z - 2 postupka zaispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili nazahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. Sud moze ispitivati FORMALNUustavnost zakona, u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN POZAKONODAVNOM POSTUPKU. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona, u smislu DALI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM./^ JUSTAVNI SUD nazahtev.redovnog suda.i - IDEOLOSKO POLITICKI AKT - jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajimafilozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija, a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto, kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcijadrzavne vlasti.

Jj-PJEUEAMBITLA - cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA IRAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIHZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS, IMA POLOZAJ SUSTINSKEAUTONOMIJE. OBAVEZE SVIH DR.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNEINTERESE SRBIJE NA KOSOVU.

k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti,PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie trebada tezi.

3. VRSTE USTAVA (5)

a - PISANI - to je svecani, pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SEUREDJUJE MATERIJA USTAVA.b - NEPISANI - norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama iobicaiima. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi izpostovanja istih.v - KODIFIKOVANI - izlozen je u iednom pravnom aktug - NEKODIFIKOVANI - rasut je u vise pravnih akata, koji ne moraju imati snagu ustava uformalnom smisluPrema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti;d - CVRSTI - kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak, ili redovnizakonodavni organ, ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. Dakle donosi ihustavotvornn vlast.dj - MEKI - donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni, Njih donosi zakonodavnavlast.e - prema donosiocu 1) OKTROISANI. donosi ga VLADAR, primer ustavne povelje SCO,2) USTAVNIPAKTOVI, donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom, 3)USTAVI BILANSI - okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI kojedonosi predstavnistvo narodaz - ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti; 1) NORMATIVAN -saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN, ustav postoji po imenu, ali se neprimenjuje u politickoj stvarnosti, 3) SEMANTICKI, ustav postoji i u potpunosti seprimenjuje u stvarnosti, ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti.

4. PROMENA URS (9)

a - KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. u zavisnosti od delovaURS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojaniezabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija. ili delova URSflj nema zabrane da se URSu odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne može menjati. /flURS se ne možese meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl.204.

b - DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga, II faza: izrada akta opromeni URS i usvaianie istog tog akta.

v - ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova odukupnog broja nar.poslanika

g - OVLASCENIPREDLAGACI -$ min. 1/3 nar,poslanika,0PredsednikRS,@ Vlada,@}min.150.000 gradjana. Ako predlog za promenu ne bude prihvacen, promeni URS npjfanjima sarir^nirpu odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana.

(J- POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS - NS usvaia predloz za promenu URS2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon toga akt o promenisastavlja radno telo- odbor za ustavna pitanjaNS . Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPredNS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se netrazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, poslesprovedenog pretresa, usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickomreferendumu koji je fakultativnos karwdera . Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi napotvrdiivanje na fakultativnom referendumu, PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VANJEM u NS, A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM.

dj - FAKULTATIVNI REFERENDUM - odnosi se na uzi krug pitanja. NS moze odluciti dapredlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima, a ukoliko odluci da akt opromeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum, gradiani se na referendumuiziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. Promena URS jeusvojena ako je za promenu na ref. glasala vecina izaslih biraca.

e - OBAVEZNI REFERENDUM - je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavomURS i odnose se na^p preambula URS.(ŽPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1slobode^f)' uredjenie vlasti.^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje odljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a.z- OBLICI PROMENE USTAVA - amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni sudelovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na krajuustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupkupredvidjenom za promenu ustava.

i- USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na noviustav, rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravihma koia vazeza promenu ustava. Ovim zakonom UTVRDJUJU SH l r nastavak rada republickih organa vlasti,organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodneposlanike, predsednika RS. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS), odboraike uskupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuzilaca i njihovihzamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom, pogotovo onihprioritetnih ( 31. 12.2008. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 - tih godina sanovim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po naloguzakonodavca. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. ier niie ustav. IkmsmJ^.2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku.Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom.

Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da važi prethodni Ustavni zakon zasprovodenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovoguskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom, ako istim nije odredjeno daprestaju da vaze.^"-WOR%^''PteAMŠtJliE: - svecana, sastavni je deo ustava- prethodi mu, nije normativnogkaraktera, jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze zapromenu URS , pravno je obavezujuca, jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom(sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. koia izmediu ostalog govori o promenipreambule, prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezanreferendum). SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. a zaTGlvfseP"lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie.

^;K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova okarakteru i ulozi drzave , odnosu pojedinca prema drzavi i obratno, medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava.Jednom recju, postavlja nacela ustava, motive za donosenje ustava.

BOSINA POTPITANJA:

6

l)Ko proglasava ustav i kojim aktom; 2). ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3.) kako tecepostupak zapromenu ustava pred NS; 4.) koja pitanja moraju ici na referendum; 5.) kakavjereferendum za ostali uzi krug pitanja; 6.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini; 7.)staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8). u kojojformi moze bid akt o promeni URS; 9.) kakvaje forma preambule; 10.) u cemu se ogleda smisao preambule;

>- NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA

\^» f £ NADLEZNOSTI RS (8),4£^""

čgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie, a riajvaznije su:

>,» đ

(jTsuverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen

"" međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama;fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava građanafustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima idrugim državnim organima; hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenihUstavorh i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za krivičnadela;

Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; 0) odbranu i bezbednostRepublike Srbije i njenih građana; mere za slučaj vanrednog stanja; fTj sistem prelaska granice ikontrok^pmm£ta roba, usluga i putničkog saobračaja preko eranice; položaj stanaca i stranihpravnih lica; (pjjedinstveno tržište; pravnipoložajprivrednih subjekata; monetami, bankarski,devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sainostranstvom; poreski sistem; 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine;($ sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i dr.(^sistem zaštite i unapredenfaživotne sredine;

> sistem u oblastima zdravstva, sociialne zaštite, brise o deci, obrazovanja, kulture rprazvoj RS, politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS,

finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS. utvrdenih Ustavom i zakonom; B3organizaciiu, nadleznost i rad republičkih organa;

b - UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblastiv - OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone, druge propise i opste akte koie je timzakonorn ureditag - Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonomd - Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti - u laksem razgranicenju nadleznosti RS odnadleznosti AP i iedinica LS.dj - FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS - iz budzeta RSe -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania, a to su-^Vfporezlsudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije,(f5)prihodi kojesvojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS.QJ prihodi od novčanih kazni izrečenih ukrivičnom. prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i

-^a - Regulisane su u clanu 97 Ustava. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti

■i

tij

oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u državnojsvoiini i pokretnosti, ako zakonom nije drukčije određeno;z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE- osnovne funkciie drzave kao sto suodbrana zemlje, bezbednost zemlje itd.i - Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS - porezi u delu utvrdenom zakonom, a to sir^T?porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleđe i poklon(jj/porez naprenos_apjoh^ilij[raAa;{S) lokalne, komunalne i boravisne takseStatutom grada, odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetugradske opštine, a koji budžetu grada, odnosno grada Beograda.j - AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti.Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom.Zakonom se određuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.Budžet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet RepublikeSrbije, s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi zafinansiranje kapitalnih rashoda.

BOSINA POTPITANJA:1). Sta regulise clan 97 Ustava, 2.) Sta znaci obezbedjuje, a sta uredjuje, 3). Koji se deo poreza po silizakona prenosijedinicama LS, 4). Kako se mogu poveriti nadleznosti 5.) U cemuje sustina Zakona oraspodeli nadleznosti, 6). Finansiranje nadleznosti RS, 7.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS, 8).Stase sve finansira iz prihoda budzeta RS

DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6)

&^J^- ....................................................... -..................^ ............. £•................... .£-...........• ....a - Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements, a to su teritorija, stanovnistvo i suverena vlast.b - Teritorija predstavljareajnfelement drzave, stanovnistvo personalni, a suverena vlastidealni.# v - TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast. Prema URS

"teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. GranicaRS je nepovrediva, a menja se po postupkupredviđenom za promenu Ustava." awM^-«? Thsj-^t^č - facu^^u* (OSJJ?. 3<?Jg-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti,zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§)vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije.d - Suvozemna, vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije. Pravni suverenitetRS, proteze se na citavoj njenoi teritoriii. —————dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast, potkopavanje zemljine utrobe, ilikrsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave.e-Nad drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_

z - Republika Srbija ima svoj GRB, ZASTAVUIHIMNU. Ova obelezja drzave bitna suzbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava. Njihova upotreba uredjena jezakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne RS.

^ i - GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. Grb Republike Srbijejeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije.

8

j - Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda,Vrhovnog kasacionog suda, RJT,NBS, Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana i na zgradama dip-konz.predstavništava RS u inostranstvu; («>> {% u službenim prostorijama predsednika drzavnih

organa vlasti, kao i RJT, guvernera NBS,omudsmana itd. (jb u sastavu državnog pečata. u skladu sa zakonom kojim se

uređuje državni pečat; (J) u sastavu pečata i štambilia gore pomenutih organa f5) nanoveu

k -Maligrb se upotrebljava:1) na zgradama ostalih državnih organa. organa, AP. LS. javnih sluzbi, prilikom proslava,svečanosti i drugih kulturnih, sportskih i sličnih manifestaciia koje su značajne za RS,prilikom međunarodnih susreta, političkih, naučnih, u sastavu obrazaca javnih isprava, nauniformama službenih lica državnih organa,na vojnim zastavama RS.

l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Državnazastava.lj - Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastaviistaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su horizontalnetrobojke, sa poljima istihvisina, odozgo na dole: crvena, plava i bela.

m-Drzavna zastava .stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodneskupštine, u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije; i u njihovim službenimprostorijama, kao na gl. ulazima organa AP I LS, kao i javnih sluzbi na dan državnogpraznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu Ističe se na biračkim mestima na danizbora za drzavne organe.n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgradeorgana AP I LS i iavnih službi. Istiee se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP ILS. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno, nabiračkim mestima istiee se Državna zastava.

nj - HJMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde". Vlada propisuje bližekriterijume, način i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. xi^\ ^£~.

o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se - zakonom o pecatu drz.i drugih organa. Oni susredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki aktdrzavnog organa proizvodio pravno deistvo. Pecat ima grb.

p - GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu,poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi.

BOSINA POTPITANJA1.) Zasto su vazrti amblemi 2.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3.) Razlika izmedju drzavne /narodne zastave , 4.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5.) Sta supecati i stambilji i cime seustanovljavaju 6.) Sta cini drzavnu teritoriju 7.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8.) Stajeglavni grad i ima li poseban status u URS 9.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane ivan granica RS

7.) DRZAVLJANSTVO RS (6)

a- DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca, uslov jeza uzivanje mnogih prava, spada u licna prava. To je odnos redovnog i najcesce trajnogkaraktera. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, atrajan ie stose obicno zasniva rodjenjem, a kasnije retko menja.b- Na osnovu drzavljanstva, drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URSnezavisno od toga, gde se oni nalaze. Republika Srbija štiti prava i interese svoiih državliana uinostranstvu. Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS. poput podloznosti vojnojobavezi, duznosti placanja poreza, pokorovanja ustavu i zakonu i si..v- ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze bitilisen drzavljanstva,(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne mozebiti proteraru,g - OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom odrzavljanstvu. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom, 2) rodjenjem na teritorijiRS, 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima. Prestaje otpustom,odricanjem i po medj.ugovoru.d- Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete rođeno u RS ima pravo nadrzavljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge države."dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. moze steci drzavljanstvo prijemom. Pravno poredakjedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane, dok za strance I za apatride mogu davaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje semogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima.d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. Državljanin Republike Srbije koji ima idrzavljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi nateritoriji Republike Srbije.

BOSINA POTPITANJA1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi

8. JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10)

a - URS u službenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriličko pismo.Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom, na osnovu Ustava.b - SLUŽBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP), u smislu Zakona osluzbenoj upotrebi jezika i pisma. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: državnih organa,organa AP, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javnaovlašćenja Služb.upotrebom JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnihslužbi, kao i u radu drugih organizacija. » .v - Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u:

(j). usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. kao i sa strankama,odnosno gradanima;

^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, duznosti i odgovornosti gradana;

(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javnaovlašćenja na teritoriji opštine

(/Bizdavanju iavnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonomutvrđenih prava građana; jg - Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugihgeografskih naziva. naziva trgova i ulica. naziva organa, organizaciia i firmi, obiavliivaniu iavnihpoziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa. (Te se stogaprimera radi, bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenjebolnice i na eirilici i na latinici)d - SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na međunarođnim i maeistralnim putevima,nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnimfflatiničnim pismom. Saobraćajniznaci i putni pravci nadrugimputevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu.se,pored ćiriličnog, ispisivati i latinienim pismom. A

dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja uvršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u .AA%torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku". <^ ,,re - Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u A* j^K"većem broiu žive pripadnici nac.rnanjina čije je primarno pismo, u skladu s njihovom ^ ui ,,/tradicijom, latinica, u službenoj je upotrebi i latinieno pismo.Statutom opštine, utvrđuje se v

službena upotreba latiničnog pisma.z- Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi ilatiničko pismo, dužni su da gradanima, naj^itoyjabiey, na latiniekom pismu dostavliaiurešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama, kao isvedočanstva i^rugejavne isprave. a^u.i - Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinieko

■*s\

pismo, štampaiuse ćirilicom i latinicom. fcx** fl ^"j - Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI f ( ^«-'w ^NACIONALNIH MANJINA, niihov iezik i pismo može biti u ravnopxaynoi službenoi CJVA .- v?*0

upotrebi.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu yf \jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombrojustanovnika na njenoj teritoru? dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaT

BOSINA POTPITANJA1). Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP, 2.) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi, 3.) Kada seprema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik

9. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2)

a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji, koji supotcinjeni njenoj suverenoj v'lasti.b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti nanjenoj teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji.bl - Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države premadrugim državama, a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu nadruge institucije.

11

Ay

-s<V

v - OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost, sto znaci da njena vlast nije potcinjenabilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. daje to jedna,drzavna vlast, cak i kada se vrsi posredstvom vise organa.g - Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi, tj za pitanje od -

^t&>^ ^°8a Potice ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti\itx^^ d - Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD. u smislu svih

* ) >^e~v 2 gradjana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka lienost imai <^/ " svoju volju, opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac&"^ svog malog dela suverenosti. te tako i bira svoje predstavnike

dj - Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa, a narod moze sam ili preko svojihpredstavnika vrsiti suveremTvlast. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA, NAROD IMDODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOGMANDATA.e - Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI- (RAZLICITO OD NARODNE)NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA, koja nije prost zbir gradjana. Ona je aiMraktni entitet,zajedniea sadasnjih, proslih, a i budueih generacija.z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata, jer pripadnici nacijene^otudjuju svoj deo suverenosti, vec je MANDATJSI QBQDAN.i - Prema URS "suverenost potiče od građana kojijevrselreferendurnorn. narodnominSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika.Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojitisuverenost od građana, niti iispostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana".

10. NACELO PODELE VLASTI (9)

a - URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavihvlasti.b - po URS pravni poredak je Jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti nazakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži imeđusobnoi kontroli. Sudska vlast ie nezavisna.v- iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podelevlasti.

g - pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoana kojima se vlast vrsi. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnihvlasti, izmedju centralnih organa vlasti. organa AP i organa jedinica LS. d - Sto se tice nacelaravnoteze i medjusobne kontrole vlasti, predvidjenog URS, analizom _cl.4 URS, dolazi se dozakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne iizvrsne vlasti, ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanukaze daje nezavisna. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava, prema kojima su sudske odlukeobavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, a sudsku odluku mozepreispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola).Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. medtutim mozemo^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. Sudsudi naosnovu ustava.zakona i dr.opstih akata, kadaje to predvidjeno zakonom, opste prihvacenih pravilamedj.prava ipotvrdjenih medj.ugovora.

Opste prihvacena pravila medj.prava i potvrdjena medj.ugovori sastavni su deo pravnogporetka RS i neposredno se primenjuju.Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat.

dj - Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlastie - URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti :1) parlamentarnog - koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti2) predsednickog - koga karakterise system kocnice i ravnoteze, buduci da su tri vlastiorganizaciono odvojene.z - Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj parlamentarni sistemvlasti sa elementima predsednickogi - Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast. kao u parlamentarnomsistemu i cine je predsednik RS i Vlada. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno, nemaovlascenja izvrsne vlasti, pogotovo nije njen sef. Vlada je izabrana od strane NS i njqj jepoliticki odgovorna.j - Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da nikone može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna,poslovirna ili privatnim jnteresima.....

BOSINA POTPITANJA1.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (pohorizontali i vertikali), 2.) Koji principi su ovde vazni, na cemu se zasniva tapodela, 3.)Razlikaizmedju predsednickog iparlamentarnog sistema, 4.) Kakavje sistem kod nas, 5.)Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6.) Ko moze dapreispita rod suda

11. NACELO VLADAVINE PRAVA (10)

a - Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava. b - Po URS vladavina pravaje osnovnapretpostavka Ustava "xpoeiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava seOSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih imanjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašču (^povinovanjem vlastiUstavu i zakonu.

v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjeneustavu.g - ona znaci iskljueenje samovolje drzave - svih njenih vlasti, ukljucujuci i zakonodavnu.Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano.d - Dakle, ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratskipoliticki poredak. kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi. (povezati sa ustavom u politickomsmislu).dj - Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.To je OSNOVNIZAKON KOJIUSTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana. dodeljujuci im prava iodgovomosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti.e - Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome u el.3 uspostavljanacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava, a to je da ie pravo iznad svake vlasti.

c,pfl£o Je uinojjr dĆcw~~e &sta.&sru13

12. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11)

a - Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie. koje spada ugrupu politickih prava i sloboda.b -Nacelo URS koje se odnosi na str.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karakterau vezi sa dopustenoscu pol.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organav.- Prema URS Jemči se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanjupoliticke volje erađana.g - iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi danijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne mole prisvoiitisuverenost od gradana, niii uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Aodredba URS koja govori o pol.strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposrednovršiti vlašt, niti ie potčiniti sebi.d - S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol.stranaka imajunormativni karakter, Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno.dj - Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10.000punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Političku stranku nacionalnemanjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana RepublikeSrbije. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta,programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za žastupanje politicke stranke. Statut je osnovni opštiakt politicke stranke.e - Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmerenona nasilnojušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava iliizazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ovo su razlozi za zabranu rada politickihstranaka, prema URS. *s* ~~ž - Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odlučujeUSTAVNISUD, kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka inarušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemčenih liudskih ilimaniinskih prava, Qyizazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (cl.4 st.2)jti kadase udruži u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa političkom strankomkoja deluje suprotno članu 4. stav 2. ovog zakona.z - Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y

registar politickih stranaka, pol.stranka se brise iz registra £&~ S^^- f&TUCsZ^y-* ^>A - c^-/'^"7^i - Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol.stranaka : Vlada.RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka, sindikalnih organizacija, udruzenjagradjana ili verskih zajednica - Ministerstvo>j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad, a takodje moze i da sepokrene krivicni postupak

BOSINA POTPITANJA1.) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politickestranke 3.) Od kad deluje zabrana, 4.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im sezabrani rad

14

13. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA

a - jedno je od nacela u Ustavu, kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privrednopodrucje s&jedinstvenim trzistem robe, rada, kapitala i usluga.b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS, jednakost pravnihsubjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetami, fiskalni i bankarski si stem,v - Iz jedinstva priv.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvojnerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS, kao i druge politke i mere, pored mera zapodsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva.ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.g - Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednakpolozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicavaslobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnogpolozaja.d - DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo, a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la naosnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistusa domacim.

14. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7)

a - Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. pa kazeda je RS SVETOVNA DRŽAVA. Crkve i verske zajednice su odvoiene od države. Nijednareligija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

b - Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskihobreda. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalnouređuiu svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, daosnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sazakonom.v - USTA VNISUDMOŽE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanieugrožava pravo na(p život(2J pravo na psihičko i fizičko zdravlie/fl prava dece. (4j^pravo na lični i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^'ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrpeliivost.g - Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se prise iz reeistra danom dostavlianjaodluke Ustavnog suda nadležnom organu.

d - Prema URS/em« se SLOBODA MISLI, SA VESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravoda se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenomizboru, sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja.dj - Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiihgradjana. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. e - Svakoie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeđenie veroispovedania. obavljanjem verskihobreda, pohadanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i daprivatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

15

^ ■

■\ A; z ~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možese OGRANIČITIZAKONOM\ samo ako je toneophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite života i zdravlja ljudi^^morala

demokratskog društva^S) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnogreda,(5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.

i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralnoobrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svakadiskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k -Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ilidruge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da neispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze bitipozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanjeverske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Stajeprigovor savesti

15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava.b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojihprvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu normesfij*' MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna®" suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa.

v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok senormama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatijipredstavnik Hans Kelzen.g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st.2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovorisastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđenimedunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom."d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti saustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog sudakoji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovorasa Ustavom".

dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije.Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo supravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti usuprotnosti sa Ustavom.Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenimmeđunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava."

16

a"

3, 3 cape* »-*•«*

e- Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da jepravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugihopstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njimejemce i kao

*-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, -fv

-j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i -Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovuUstava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom,

opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok seprema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenommeđunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7 LJUDSKA I GRADJANSKA PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA

a - Ljudska prava su PREDMET URSOdnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima.b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne mozeuplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a zadrzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava.v - Prava aktivnog statusa -politickag -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturnad ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna ipoliticka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poputprava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk.dj -QLJ propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetanouzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametneobaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA -

Po UMS:

'/.. 18- Neposredna primena zajemčenih pravaa-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b -Ustavom se jemče, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska pravazajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim međunarodnimugoyorima i zakonima.

v -JZ-nkonnm. se može propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavomizričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegoveprirode. pri čemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.

17

(

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapređenia vrednostidemokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskihprava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje.

Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstavaa- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju liudskogdostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom,otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.

ČL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih pravaa - Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena akoograničenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da seustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinuzajemčenog prava.b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati.v -Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi,dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja,prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da Ii postojinačin da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Poproglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih imanjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenogojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio.b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika,veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskihi manjinskih prava prestaiu da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po istekuovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni ukom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih ci. 23,24,25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO na ljudsko dostpjanstof ZJVOt,

J fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravnasigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti iveroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenjebrakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (čestopita kaopotpitanje)a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki.b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie.v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, anaroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafrođenja,

^veroispovesti/političkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti ir*psihiekog ili fizičkog invaliditeta.

g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija može uvesti radipostizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom položajusa ostalim gradanima.

18

d - Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarnajednakost poput zastite trudnica, maike, deteta, bolesnih, invalida. npr.poput zastite zabrananoenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine

(€1. 22}- Zaštita ljudskih i manjinskih prava i slobodaa - Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ilimanjinsko pravo zajemceno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredomnastale.b -Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zastite svojihsloboda i prava zajemčenih Ustavom.

17* LICNA, PRAYA- sa osvrtom na

• PRAVONA BEZBEDNOST (2)• TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3)• PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3)• PRAVONAPRTVATNOST(5)

LICNA PRAVA:

a - LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se licnim, jer se vezuiu za licnost. Njihov cilj je zastitaprivatne licnosti coveka. To su prava prve generaeite i negativnog statusa.b - Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom isudskom vlascu s jedne strane, kao i garancijama pojedincu j?o,seJ>m"Ji LPZ

v - Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr.na zivot,nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni iintelektulani integritet pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, slobodaizrazavanja nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti.

hiena prava su:

1. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJASLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost, B) Postupanje sa licem lisenim slobode, V)Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda,G) Pritvor, D) Trajanje pritvora,OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravično suđenje, E) Posebna prava okrivljenog, Z) Pravnasigurnost u kaznenom pravn, I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete, J) Pravo na jednaku zaštituprava i na pravno sredstvo2. PRAVO NA ZIVOT3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI4. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA5. PRAVO NA PRAVNU LICNOST6. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI7. NEPOVREDIVOST STANA

19

8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA9. SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA10. SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI11 .SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI12. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

_^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus)

GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnimpostupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni.

-GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE-

%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost

a - Svako ima pravo na Hčnu slobodu i bezbednost.1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.2) Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na JEZIKU koji razume,obavestava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojimpravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru.3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu, koji je dužan da hitno odluči ozakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilonezakonito.4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZRECI samo sud.

(cl. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode

b - Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj čovečno i s uvažavanjem dostoianstva nje^oveličnosti. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode.Zabranjeno jeQ);

iznuđivanie iskaza.

fcL 2p. Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda

v - Lieu lišenom slobode bez odluke suda, odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuieiffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mubesplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.

Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, bitipredato nadležnom sudu, u protivnom sepusta na slobodu.

Jj) PritvorLice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno

,. -^ samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka.r^tlr 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie

izvršena neposredno po donošenju. pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode dabude izvedeno pred nadležni sud, koiipotom ponovo odlučuje o pritvoru. 3) Pismeno i obrazloženoRESENJE suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12_ časova od pritvaranja. ODLUKUO ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.

cl. 31) Trajanje pritvora

a - Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora.

b - Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sudga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena nebude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.v -Posh podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, uskladu sa zakonom.g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bioodređen.

.JSTALEGARANCIJE-

(ct 32 Pravo na pravično suđenjea - Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i urazumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim/>rav/ma / obavezama, osnovanosti sumnjekoja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. b -Svakome se jemčipravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi usudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem. v -JAVNOST se mote isključititokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesanacionalne bezbednosti. javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesamaloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

(cl.33 Posebna prava okrivljenoga - Svako je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sazakonom, podrobno 1 na jeziku koji razume, bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima delaza koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.b - Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzmebranioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme iodgovarajuće uslove za pripremu odbrane.v - Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca,ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom.g - Svako koje okrivljen za krivično delo, a dostupanje sudu, ima pravo da mu se sudi unjegovom prisustvu i ne može biti kažnien. ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANIDA SE BRANI.d - Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze usvoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedocioptužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.dj - Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.e - Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUZNO da daje iskazeprotiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da PRIZNA KRIVICU.z - Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, ifizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo.

2

rfOS7"

fcl.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu

a - NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje, pre nego štoje učinjeno, zakonomili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu semože izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena.b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kadje kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije odreduju se zakonom.v - Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdipravnosnažnom odlukom suda.g - Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnompresudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupakpravnosnažno obmtavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog upostupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za nekodrugo kažnjivo delo.d - Izuzetno. ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako seotkriiu dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme sudenja, mogle bitnoda utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je moglauticati na njegov ishod.dj - Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, sen odd i zločin protiv čovečnostiNEZASTAREVA.

đlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stetea - Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo imapravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom. b- Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ilinepravilnim radom prouzrokuie državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomnepokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.v - Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu šteteneposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

M. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvo

a - Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocimajavnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. b - Svakoima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovompravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI

a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.b - Svako ima pravo na Slobodan razvoi ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčenaUstavom.

SI PKAVO ■' N A ZIVOT

a - Ljudski život je neprikosnoven. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno jekloniranie ljudskih bica. (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog karaktera)

4>NEPOVREDIVOST FIZIČK'O'G I PSIHIČ-KOG INTEGRITETA

a - Fizički i psihički integritet je nepovrediv, Niko ne može biti izložen mučenju,nečovečnom ili ponižavaiuiem postupatiju ili kažniavanju, niti podvrgnut medicinskim ilinaučnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka.

b - U vezi sa ovom odredbom je i cl.26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili upoložaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.v - Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je unepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.g - Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode,ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili službalica na vojnoi službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu samerama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST

a - Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalnoodlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina.(poslovna sposobnost) b - Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su.

6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI. /

a - Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.b - Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.v - Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju suprikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenia krivičnoe postupka ili zaštitebezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonbm.g - Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladusa zakonom, i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe.

7v NEPOVREDIVOST STANA

a - Stan je nepovrediv.b - Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv voljenjihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, Drjalac stana i druge prostorije ima pravo dasam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.v - Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvudva punoletna svedoka.g - Bez odluke suda, ulazak u tudi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bezprisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobodeučinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu,na način predviđen zakonom.

(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

a - Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. b - ODSTUPANJA sudozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenjakrivičnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonorn. -To je pravo na privatnost.

fp; SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA -

a - svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da seu niu vrati.b - Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu seOGRANICITI ZAKONOM, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštitejavnos reda i mira. sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije. v -ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. Stranacmože biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predvidenompostupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbognjegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenojdruštvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemčenihovim ustavom.

SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI

a - Jemči se sloboda misli, savesti. uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svomuverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.b - Niko niie dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.v - Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja, obavljanjemverskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima,kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.g - Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANICITI ZAKONOM, samo ako je toneophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlia ljudi, morala demokratskogdruštva, sloboda i prava gradana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radisprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne rnržnie,d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralnoobrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

dj - Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od države.e - Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoiuunutrašniu organizacjju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verskeskole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.z - Ustavni sud može zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugrožavapravo na život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodičniintegritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku,nacionalnu ili rasnu netrpeljivost,i - Lice niie dumo da, protivno svoioi veri ili ubeđeniima. ispuniava vo'mu ili drum

24

obavezu koja uključuje upotrebu oružia.Lice koje se pozove na prigovor savesti može bitipozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.

fti SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

a - Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) sloboduupotrebe svog jezika i pisma.b - Prema URSlzražavanje naeionalne pripadnosti je slobodno.v - Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

/12). SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

•a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.b - Autorima naučnih i umetniekih dela iemče se moraina i materiialna prava, u skladu sazakonom.v - Republika Srbija podstiee i pomaže razvoi nauke. kulture i umetnosti.

Bosina potpitanja])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vremevanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne mogu ograniciti, 5) Kojaprava ima lice liseno slobode,6) Koje muje dopunskopravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se morapostupati sa licem lisenimslobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse mozeuciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta sepodrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Staje sa slobodom kretanjastranaca, 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda, 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana,tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti

ii?EKONOMSKA PRAVA (5)

a - To su prava II generaeije, pozitivnog statusa. jer se od drzave ocekuje da deluje u koristdobrobiti gradjana, da einjenjem pomogne njihov ekonomski, soeijalni i kulturni status. Od njese zahteva da zagarantuje imovinu , nasledjivanje I pravo na rad, kao osnove sticanjaekonomskih dobara.b - Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave , a stite se sudsimputem. Znaei to su; pravo na imovinu, na nasledjivanje, na rad i na strajk.

1) PRAVO NA IMOVINU,

Individulno pravoa - Jernči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. b- Pravo svojine može biti oduzeto Hi oeraničeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom naosnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. (eksproprijacija) Zakonom semože ograniciti način korišćenja imovine. (recimo oruzja)

25

v - Oduzimanje ili ograničenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni,dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA

Individaulno pravoa - Jemči se pravo nasledivanja, u skladu sa zakonom.b - Pravo nasledivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnihobaveza.

3) PRAVO NA RAD

Koleklivno pravo,pravo da se radi, a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju.Prema URS: "a - Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.b - Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA.v - Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.g - Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdraveuslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor,plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestankaradnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.d - To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremenenezaposlenostidj - Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovirada, u skladu sa zakonom. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).e - U vezi sa pravom rad je i sloboda rada, kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojimsposobnostima i sklonostima . URS zabranjuje prinudni rad, pa cl.26 kaze: ZABRANJEN JEPRINUDNI RAD. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položajusmatra se prinudnim radom.ž - Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavaniu kazne lišenja slobode,ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili službalica na vojnoj službi. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu samerama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

4) PRAVO NA STRAJK (često pita kao posebno pitanje)

Koleklivno pravoa - ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede, koje znaci obustavu rada od straneradnika, kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove.b - Regulisan je Zakonom o strajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se upojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo, trazi obezbedjenje,minimuma procesa rada.v - Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnimugovorom.Pravo na štrajk može biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM, shodnoprirodi ilivrsti delalnosti.

26

BOSINA POTPITANJA1) Nabrojati ih, 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne),a kakve pravo na imovinu, 3) od cegazavisi stepen ostvarivanja ovih prava - od ekonomskog stania, 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena,5) kako se stite - sudski

SOCIJALNA-PRAVa;; <S)

a - Socijalna prava su prava II generaciie . To su pravo na socijalno osiguranje, pravo nazastitu zdravlja, pravo na zdravu zivotu sredinu, pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastituporodice, majke, samohranog roditelja i deteta. Nosioci socijalnih prava su pojedinedrustvene kateogrije gradjana, stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa,buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana.

1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima injihovim clanovima, socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom.

b - URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u uslučaju privremene sprečenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravona penzijsko osiguranje, osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnostipenzionera,

2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA

a - URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftzičkog ipsihičkog zdravlja.b-Deca , trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decomdo sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvarujuna drugi način, u skladu sa zakonom.v - Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju sezakonom.g-Republika Srbiia pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture."

3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

a - Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenjeo njenom stanju.b -Prema URS: "Svako, a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina,odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva I poboljšava životnusredinu." ——

27

4)' PRAV a-N A ;SOCIJALNU,ZASTITU:

a - Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc. b-Prema URS:" Građani iporodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnihteškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo nasocijalnu zaštitu. čije se pružanje zasniva na načelima *soeiialne pravdefhumanizma ipoštovania liudskog dostoianstva. v - Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža seposebna zaštita, u skladu sa zakonom, kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva.

(eesto pita kao posebno pitanje)

Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom.

Pravo na zakliučenje braka i ravnopravnost suprujnika

a - Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.b - Brak se zaključuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i žene preddržavnim organom,v - Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene. Brak iodnosi u braku i porodici ureduju se zakonom.g - Vanbračna zajednica se iziednačava sa brakorou u skladu sa zakonom.

Sloboda odlučivanja o rađaniua - Svako ima pravo da slobodno odluči o radanju deee.b - RS podstiče roditelie da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.

Prava deleta

a - Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti.b - Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matimu knjieu rođenih, pravo da sazna svojeporeklo i pravo da očuva svoi identitet.v - Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hizloupotrebliavanja.g - Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku.Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom.

Prava i dumosti roditelia

a - Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu, vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu, i utome su ravnopravni.b - Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničenasamo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom,

Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelia i detetaa - Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, uskladu sa zakonom.b - Majei se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja.

v - Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ilifizičkorn razvoju.g - Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da radena poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral.

BOSJNA POTPITANJAl)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje

,'KUIjT!DSNiŠ:.PRAVA"-r ŠlfOBOĐE (do sađa nikad nije pitala, procitaj samo)

a - Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture, usmerena na ocuvanje, razvoj i sirenje kulture inauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i umetnickog stvaranja,pravo na ucesce u kulturnom zivotu, pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno.

b - lako Ustav regulise sledeca prava, ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravomkoje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci.

PBAYO NA t^R2^0¥ANJEs

a - Svako ima pravo na obrazovanje.b - Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. a srednie obrazovanje ie besplatno.v - Syi gradani imaju, pod jednakim uslovima. pristup visokoškolskom obrazovairiu.g - RS omogućuie uspešnim i nadaieaim učenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolskoobrazovanje, u skladu sa zakonom.d - Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom.

SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIČK0GSTVA]RANJA

a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.b - Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materiialna prava, u skladu sazakonom.v -Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.

AIJtONOMlJAUNIVERZITETA

Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova.Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuiu o svome uredenju i radu, uskladu sa zakonom.

29

® POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6)

a -To su prava i generacije, aktivnog statusa., u smislu ovlascenja gradjana da uticu nadrzavu, da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. Jednom recju to su raznioblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. b - Politicka prava su:1. Biracko pravo2. Sloboda stampe3. Sloboda izrazavanja4. Sloboda zbora (okupljanja)5. Sloboda udruzivanja6. Pravo molbe (peticije)

1. BIRACKO PRAVO

a - To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe.b- Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovubiraeku sposobnost.v- Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika iizrazava njegovu poslanieku sposobnost.g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako, opste(imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr, samo ga imaju muskarci).d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS5(®punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise uURS, alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr.)dj -Prema URS "Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravoda bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, aglasanje je tajno i lieno, Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.e - Gradani imaju pravo da učestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakimuslovima stupaju u iavne službe i na javne funkcije".

2. HLOBOBA MEDIJA

a - U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. na način predviđen zakonom, osniva novine idruga sredstva javnog obavestavanja.b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri.v - Nadležni sud može sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnogobavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} sprečavanjapozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnogintegriteta Republike Srbijefzl sprečavanja propaeirania rata ili podstrekavanja naneposredno nasili^l radi sprečavanja zagovarania rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojimse podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.g - S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedudržavnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.d - URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravonaispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povredeno nečiiepravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih prava

vrJpojrta. M 3^oJzZr*Č^j^e ^~~ ntćj7****«.

£.. £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C

Mww^o« ------- tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0, ZUccU^e, <ut^J^<

uredjeno je zakonom.

3. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA

a - Po URS ovo pravo se u jednom clanu.formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodusavesti i veroispovesti, dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se zaslobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. pisanjem, slikom ili na drugi nacintraze, primaju i sire obavestem'a i ideje."b - Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/zaštite prava i ugleda drugih,g/čuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnogzdravlia,|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

4. SLOBODA OKUPLJANJA

a - Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja građana.b - Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavliivanju.v - Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavliuiuse državnom organu, u skladu sa zakonom. "g - Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodnorad|H) )zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS. ,

^v

5. SLOBODA UDRUZIVANJA

a - Ovim pravom jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja ,kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja.b - Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državniorgan, u skadu sa zakonom. r\v - Zabranjena su tajna iparavojna udruženja. ^cXj^\°CxU

g - USTAVNI SUP može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno naM)'nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°)izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga.d - Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije ipripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.

& PRAVO MOLBE (PETICIJE)

a - To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predlogedržavnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima AP iorganima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži.b - Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice, niti može da trpištetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učiniokrivično delo.

31

BOSINA POTPITANJA1) Ogranicenje slobode politickog delovanja, 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena, 3) Stajesloboda izrazavanja, 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo naprigovor savesti, 6)Staje sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sudodlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud!

21. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14)

a - Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju nateritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajnevezeffl poseduju specificne etnicke, kultume, verske ili jezicke karakteristike, sto su obelezjasvoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalogdela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihovzajednicki identite, posebno kulturu, tradiciju , veru i iezik.ffD Imaju svoiu maticnu drzavu,zarazliku od etnicke grape koji je nemaju.

b - SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture,tradicije, vere i jezika, tj. ocuvanju njihove nac.posebnosti i osobenosti.¥ - Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm, daju im se i manjinska prava, koja mogubit! individualna i kolektivna. koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS,zakonom i medj.ugovorima.£ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnikaodlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu . obrazovanie., sluzbenuupotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.d - u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svojeNACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom.Oni su pravna lica koji se fmansiraju izbudzeta i donacija,dl - Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja,informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure, učestvuje u procesu odlučivanja iU

odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.dj - NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. RSpriznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM.

,-A e - Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac.manjina prozeta su nacelima:ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM , koja se sastoji od tri elementa a)

ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b)zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM, v) stava da nisu diskriminaciia posebne merekoje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana kojipripadaju vecini;

1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova- pripadnici NM imaju pod istimuslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrsejavne flinkcije. Pri zapošljavaniu u državnim organima, javnim službama, organima AP ijedinicaLS vodi se računa o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenostipripadnika NM.

32

L«H~rft/! T&f

>TA

^J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM, Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnikaNM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduiese zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menianienacionainog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i uznačajnom broju,

z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javnoizražavanje nacionaine, etničke, kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbolana javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde čine značajnupopulaciju, državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi AP ijedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u državnimustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina;(3|na osnivanje privatnih obrazovnihustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde čineznačajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena uliea, naselja i topografske oznakebudu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno, blagovremeno i nepristrasnoobaveštavanie na svom leziku, uključujući i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenuobaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sazakonom.i - U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisimaustanoviti i dodatna prava.

j - Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnihmanjina, njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi.Jedinicalokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismonacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombrojustanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina.1 - Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2%prema poslednjem popisu stanovništva, mogu se obratiti drzavnim organima na svomjeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik, kao i narodniposlanik. koji se obracamlj - politicke stranke NM i koalicije pol.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata ikad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali, sto je u skladusa odredbom el. 100 URS, prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenostpolova i predstavnika NM, u skladu sa zakonom.ro - Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž. praznika i praznikaNM nazgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima napodručjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi.Uz zastave i simbole nacionalne manjine, pri službenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave isimboli SR.

BOSINA POTPITANJAl)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihovaprav,3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenihstrancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4)Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog zauvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu, 6) Mogu li nacionalne manjine sameosnivati skole, 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavisavet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svojezastave i druge simbole, JOJMogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima

33

22./ USTAVNE DUZNOSTI (15)

a - Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane usamom URS. To su:dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona. 0duznost postovanja ljudskog dostojanstva.@) duznost roditelia da izdrzavaiu, vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu, @) opsta duznostcuvanja zivotne sredine. 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa, nauenog, kulturnog iistorijskog nasledja idobara od opsteg interesa,^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika,

)duznosti stranaca,obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie. penziisko i invalidsko osiguranieosnovno obrazovanie

b - Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moćiobveznika.v - Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza nemoze stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima.

BOSINA POTPITANJA1) St a su, 2) Gde su propisane, 3)Nabrojati ih, 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih.dazbin, 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane

{(23)iPRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5)

a - Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva

b - URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava.

v - Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemeenaUstavom i zakonom, izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS.g - Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA. Prema URS:

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti,nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, imapravo na utočište u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom.

d-Otome odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova.. dj - URS - om jemcei SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu nanepokretnostima. u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Takodje mogu sticatipokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani.

e - Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteginteresa, kao i druga prava odredena zakonom.

z - Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. U tome se ogledanacelo ravnopravnosti.

34

i - Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im jeograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatskirecoprocitet.j - Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. Stranac može biti PROTERANsamo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu jeobezbeđeno pravo žaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola,vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi,političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.k - Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona,ljudskog dostojanstva, ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS, kaoopste. Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji, a imadrzavljanstvo druge zemlje), pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj. da ne placa porezu drzavi ciji je drzavljanin.

BOSINA POTPITANJA1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2)Moze li stranac biti proteran, 3) Stajediskriminacija, primerpozitivne i zastita -pogledati cl.21 na 17 strani skriite4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5)Imaju li prava vezana zacinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretm stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakavreciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oninama, toliko mi njima)ili diplomatski, zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitet je potreban kod nas -zakonski ili diplomatiski, 10) koje su duznosti stranaca, 11) kad stranac placa porez

(2$. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12)

a - Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b -Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag)represivno, samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.v - Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su:

(ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA, sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenimjjravilima medjunarodnog prava, potvrdjenim medj.ugovorima i zakonima.

|2)/ZAKONOM se može propisati način ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavomizričitopredviđeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegoveprirode, pri eemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.

(3),8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU, bez diskriminacije.(4|Jemči se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim državnirn organima, imaocima

k'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. Pojedinačni akti i radnje državnih organa,organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti

ZASNOVANI NA ZAKONU. ^Svako ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu jepovređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom, kao i pravo na UKLANJANJEPOSLEDICA koje su POVREDOM

35

J

NASTALE./jj Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih

sloboda i prava zajemčenih Ustavom. ^8))Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravnosredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o

njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!. (f} Pravo naVODJENJE UPRAVNOG SPORA tj. pravo da o zakonitosti konačnihpojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviđenadruga sudska zaštita. /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima

pružaju advokatura, kaosamostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS, stjm sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i

sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radikojih gadopušta. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI

NEMATERIJALNE ŠTETE kojumu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnogovlašeenja, organ AP ili organ jedinice LS, pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknaduštete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.j@>Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radniidržavnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuiuili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predvidenadruga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

(ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povredanlcinjenih aktima organa državne uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja.

BOSINA POTPITANJA1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite4) Ko im sve pruza zastitu - sudovi. medj. insititucife. ombudsman. Ustavni sud.5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni - opstenadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudskaprava i slobode ne mogu ograniciti-pr. Na zivot, na rad, pravicno sudjenje, postovanje dostojnastvalicnosti, savestl i veropispovesti. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - slobodakretanja i si,, tj. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11)Kako se tumace -Odredbe o ljud. i manj.pravima tumace se u korist unapređenia vrednosti demokrat.društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljud. i manj. prava, kao ipraksi međ. instituciiakoje nadziru njihovo sprovođenje.

/}/ EKONOMSKO UREDJENJE

(5) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10)

a - Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine, pri cemu razlikuie privatnu,zadrumu i javnu svojinu.b - JAVNU svojinu cine državna svoiina. svoiina AP i svoiina jedinice LS,v - Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na način i pod uslovima utvrdenim zakonom.g - Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u

36

rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji, s tim sto je 31.12.2008, bio krajnji rok,nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju,d - DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da suod opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS. U državnoj imovini mogu biti i drugestvari i prava, u skladu sa zakonom.dj -Fizička i pravna liea mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi,pod uslovima i na naein predviden zakonom.e - Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom.z - Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteginteresa, kao i druga prava određena zakonom.

i - Imovina AP i jedinka LS, način njenog korišćenja i raspolaganja, uređuju se zakonom, stim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica LS je drzavnaimovina,j - Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište.šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište, njihovo korišćenje i raspolaganje jeslobodno.k - Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja, odnosno propisati usloviza korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ilida bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.I - Strana fizička i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima, u skladu sazakonom ili međunarodnimugovorom. /^ejzi^cc^u <*. Hcox^-t6-lj - Svako ie dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istoriiskojaasieđe. kaodobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom, sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosanarocito voli da cuje)m - Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS. AP i iedinicama LS.n - Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji eeobliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti.

BOSINA POTPITANJA1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozeliponovom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenjaimaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novae9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavniorgani i organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RSodnosno teritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugihdelatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda.Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem, davanjem nakorsicenje ili u zaku, plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na druginacin u skladu sa zakonom.

37

26. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA

a - Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom islobodnom tržištu, slobodi grgduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata iravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.b - PR1DUZETNIŠTVO je slobodno, ali se moze ograničiti zakonom, radi zaštite zdravljaljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.v - U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava:1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonomili medunarodnim ugovorom.2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteginteresa, kao i druga prava odredena zakonom.g - U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da sesamostalno organizuju i delaju, a radi razvoja trzisne privrede, otvorenog i slobodnog trzista uRS, sto je orjentaeija nase zemlje.

27. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA

a - Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecijeslobodbe privredeb - URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v - Igakje nesporno je da ono obuhvatasledece elemente: fp Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^samostalnost u obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogleduuslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovarajusrgdstvima koiima raspolazu, g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okvirukoje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti l privatnostipotrosaca, kao i sve nečasne radnje na tržištu.

28. BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI IDELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8)

Najčešće, državni budžet je jednogodišnji dokument. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugimministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku zakona.Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu..Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda irashoda, sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu, kao i pratećim proeesnim i sličnim odredbama. Naprihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi - kao što su svi pojedini porezi. naknade,takse. kazne, prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. Na rashodnoi stani, koja takođe uglavnomproizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je po administrativna, odnosno po državniminstitucijama kao nosiocima rashoda (skupština. ministarstva. aeenciie. sudovi. zdravstvo. prosveta ltd.), a drugapo ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troškovi, investicije. otplatadugova, subvenciie. budžetska rezerva itd). Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija.

38

a - RS, AP ijedinica LS irnaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodikojima se fmansiraju njihove nadležnosti. Sadržaj svih budžeta određenje raspodelomnadleinosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona.b - Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenogfmansiranja. Ako se budzet ne usvoji u roku,a vaznost starog budzeta je istekla, prelazi se naprivremeno finansiranje (obicno 3 meseca).v - Sredstva iz kojih se fmansiraju nadležnosti RS, AP ijedinica LS obezbeđuju se iz poreza idrugih prihoda utvrđenih zakonom.Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta izasniva se na ekonomskoj mobi obveznika.g - RS, AP i jedinica LS mogu da se zadužuju.Uslovi i postupak zaduživanja uređuju sezakonom.d - Pokraiine. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovihizvrsnih organa.dj - AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornihprihoda AP određuju se zakonom, Zakonom se određuje učešće AP u deiu prihoda RS.e - Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS, s tim što se 3/7 odbudzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda.z - Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. budzeta RS. u skladusa zakonom, i budzeta AP, kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svojenadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine AP.i - Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS, na predlog Vlade.j - Izvršavanie svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija..k - Državna revizorska institucija ie najviši državni organ reviziie javnih sredstava u RS,samostalna je i podleže nadzoru NS. kojoj i odgovara.O Državnoj revizorskoj institucijidonosi se zakon.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade.1 - NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državnerevizorske institucijelj - NBS je centralna banka RS. samostalna je ipodleže nadzoru NS, kojoj i odgovara. Toje institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa. NBS rukovodi guverner, kogabira i razresava NS i nadzire njegov rad.NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.m - Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju, u skladu sazakonom.

BOSINA POTPITANJAl)Sta se sve finansira iz budzeta - rad drzavnih oreana. organa AP. nadleznosti RS2) U kojoj formi se donosi - uformi zakona, a u obliku zavrsnog racuna3)Staje specificno kod zakona o budzetu, tj. svoistva - temporalnog ie karaktera. ier se donosi zasvaku sodinu. ne sadrzi opste norme. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednueodinu.

39

\/ ZAKONODAVNA VLAST

29. NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20)

a - Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvome izakonodavne vlasti u Republiei Srbiji.b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti,

predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti,prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.r j v - Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTIj^yi 1. donosi i menja Ustav. ,c-^ ^f^l. odlueuje o

promeni granice Republike Srbije,^'cUsD

Y^>\• 3. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog3>c^ potvrdivanja. Potvrdjuje ih zakonom,ActCM^ 4. donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije, kom prilikom vrsi

ZAKONODAVNU VLAST,5. daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine, dok sam statut donosiSkupstina AP Vojvodine6. usvaja plan razvoja i prostorni plan, uformiZakona i po postupku za donosenje zakona,7. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade, uformiZakona i popostupku za donosenje zakona,8• daie amnestiiu za krivična dela, uformizakona.g - NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi posebanZakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M,d3 kad donosi odlukuo osnivaniunovih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih, kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d- U slucaju promene URS - a, NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti, s obzirom na toda(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki, ustavotvornireferendum radi potvrdjivanja, dok je0odredjena pitanja predvidiena URS - om duzna dastavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. (videti pitanje br. 4, na 4. strani, podslovom E)

dj - Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS, NS: ^)raspisuje republickireferendum. (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i - o>"" ^ vanredno stanie,/jfo.

nadzire rad službi bezbednosti./lT| usvaja strategiiu odbranee^tcc^ e - NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih

rAoJ^0- poslanika ili najmanje 100.000 biraca.ž - Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz međunarodnihugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode, 3) poreski i drugifinansijski zakoni.jD budžet i završni račun, 5) uvođenje vanrednog stania i6) amnestija, kao ni 7) pitanja koia se tiču izbomih nadleznosti NS.

«» ^*

z - Prema URS, NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožavaopstanak države ili gradana.z 1 -Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku ovanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, večinom od ukupnog broja narodnih

40

0>

poslanika.{ 126)z 2 -Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. U slučajuproglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje dookončanja vanrednog stanja. z 3 - Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima seodstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, vecinom glasova svih narodnih poslanika. u^^ z 4 - Kad NS niie u mogućnosti da se sastane, odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C,

X l ^ j>d°nose zajedno predsednik Republike, predsednikNarodne skupštine ipredsednik Vlade,

1 r,v-ta . z 5 - Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r- Ju7 -

manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpispredsednika Republike. ^"h^^to-iAz 6 - Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže / ^90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. b/i O- JSC

z 7 - Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, NS je potvrđuje uroku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. AkoNSne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee NS održane goproglašeniu vanrednog stania.z 8 - Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS, Vladaje dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrduNS u roku od 48 sati od njenog donošenia. odnosno eim NS bude u mogucnosti da sesastane.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu. mere odstupania prestaju da važe 24 sata odpočetka prve sednice NS održane po proglasenju vanrednog stanja.

i - Prema URS, NS proglašava RATNO STANJE.il - Kad NS niie u mogucnosti da se sastane, odluku o proglasenju ratnog stanja donoseZajedno predsednik Republike, predsednik NS ipredsednik Vlade.i 2 - Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti rasmištena. Uslučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena punanadležnost, koja traje do okončanja ratnog stanja.i 3 - Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavomzajemčenih liudskih i maniinskih prava.i 4 - Kad NS ne može da se sastane. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih imanjinskih prava zaiedno utvrđuiu predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.i 5 - Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da sesastane, (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str. 18 )

($) j - U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima zapostizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti:13. bira Vladu, nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara, ^£. 14. bira i

razresava sudije Ustavnog suda. C' ' o-t- 15. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda,predsednike sudova, Republiekog javnog tužioea, javne tužioee, sudije i zamenike javnihtužilaca, u skladu sa Ustavom, 16. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire

njegov rad, 17. bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad, (i guverner i ombudsman sebiraju na 5 godina), 18. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. k - NS vrši i drugeposlove određene Ustavom i zakonom. (POPUT PONOVNOG

pod istim uslovima kao i Narodna skupština.-V*

V'

4 <"U.ML

if*-'

IZGLASAVANJA ZAKONA)1 - Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri granevlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nadradom i razresenje nosilaca drugih vlasti.

lj - S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i svejavne tuzioce, na predlog Vlade, ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnihtuzilaca.

NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE

a - NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma, tj. svih narodnih poslanika, i nasednicama odbora, kao uzih radnih telaNS, kojima prisustvuju samo oni narodni poslanicikoii su clanovi odbora.

b - Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS.v - Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Prvo redovno zasedanje pocinje prvogradnog dana u martu, a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajatinajduze 90 dana.g - NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika iliVlade, sa unapred utvrdjenim dnevnim redom.d - Predlog dnevnog reda sednice NS, koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NSpriprema predsednik NS.dj - Predsednik NS pisanim putem odreduie dan, čas i mesto održavanja sednice NS, sapredlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednicae - Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj, u sali, prisustvuie 1/3 narodnih poslanikaz - Rasprava o pojedinim tackama, iz utvrdjenog dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na brojprisutnih narodnih poslanika.

i - NS odlučuje u danima za glasanie. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje pozavršetku rasprave o svim tackama dnevnog reda.j - Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodnesednice i utvrdivanja dnevnog reda. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je nasednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.

k - Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS, dok sekvorum ne obezbedi.1 - Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. NSo zapisniku odlučuje bez rasprave.

lj - O dnevnom redu u celini, NS odlučuje bez pretresa.m - Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS, ponaosob.

n - Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik NSzaključuje pretres.nj - Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima,predsednik NS zaključuje sednicu NS.

c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM. ^h^c^ Cj^^a

42

_-, saaftfie**- u^n^^ć

J*iNACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ U—L*;-«-i

£G.fc~Utt£

*&*

2/š

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioije prisutna većina narodnih posFanika. ,»

b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivičnadela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih imanjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbijapoverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnusaglasnost na statut AP, 6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitetnarodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku građana, 8.) usvaja budžet izavršni račun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odlučuje o odgovoru nainterpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje."V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasovanarodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika.

g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LSpojedina pitanja iz svoje nadleznosti.d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odlučuje ozakomma kojima se ureduju: §1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava §pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.)teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrdivanje međunarodnih ugovora, 7.) drugapitanja određena Ustavom.

Uj -NS 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS -uodlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosiZakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih APi ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - ai 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS.

e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan,završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentičnotumačenje akta koji donosi.

BOSINA POTPITANJA1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaovana sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinomglasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinombira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7)Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavničko telo i nosilac ustavotvornei zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

b -NS čini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnimglasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.

43

.&>vr

rfrŽ#

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnihmanjina, u skladu sa zakonom.

g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednogizbornog prava, tajnim glasanjem.d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo komosnovu, sprečava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanjai da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa"prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ržavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18godina života i poslovno ie sposoban.

e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAKz - Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvidau birački spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunubiračkog spiska).

i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine,najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora,upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Biračkispisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana održavania izbora, RESENJEM organa kojivodi birački spisak.

k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji(RIK - u) naidocniie u roku od 24 časa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u "Sluzbenom glasniku RS" ukupan broj biraca.

1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se naosnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i drugepoliticke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIHLISTA.

IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE

a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana preisteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaiu u narednih 60 dana,ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokoviza odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku RS"

b - Prema ZINP POSLANIČKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenihglasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva.

v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih listag - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četirimesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onogpola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30%kandidata manje zastupljenog pola na listi.

d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke zaproglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste.

dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu.Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirneizborne liste.z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača.i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svakipotpis mora biti overen u opštinskom sudu.j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana određenog zaodržavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacijapropisana ovim zakonom.k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izbornalista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana(izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajućedokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje oproglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenihizbornih lista sastavlja se glasački listić!1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenomodbacivanju.

lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenjeizborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim sepodnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanjazaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborneliste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka.m -Ako RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni upredviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenjeizborne liste.n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK.nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrđujese prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u"Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog zaodržavanje izbora. ~™~"o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u"Službenom glasniku Republike Srbije".

ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK)

a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori.b - Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona ipropisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organiza sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu.

g - Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja togsastava do završetka izbora.

d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosnoproširenom sastavu.

dj -Nijedna politička stranka. stranačka koalicija ili druga politička organizaciiane moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenjeizbora.

e - Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici morajuimaii izbomo pravo.

z - Članovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovimorganima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike.

i - RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS napredlog poslaničkih grupa NS, a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnikpodnosioca izborne liste.

j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe, koji učestvujeu radu koraisije bez prava odlucivania. RIK ima i jednog člana, predstavnika republičkeorganizaeije nadležne za poslove statistike, koji ueestvuje u radu komisije bez pravaodlueivanja.

k - Predsednik , članovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike, Predsednik, članovi RIK injihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei.

1 - RIK rešeniem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za određivanie svoiihpredstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste.Rešenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosiocaizborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od časa donošenjarešenja,lj - Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24časa od donošenja rešenja

m - Sastav RIK - a objavtjuje se u "Službenom glasniku RS".

BIRACKI ODBORI

a - RIK obrazuje i imenuje biracke odbore, njihove predsednike i clanove

b - Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 člana, a uPROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik ičlanovi biračkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog zaodrzavanje izbora. Ku-^tr^-^-j cAv - Birački odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora. g -RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste. rešenjemutvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika uprošireni sastav biračkog odbora.d - Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavunajkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja.dj -Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu, 2) obezbeđujepravilnost i tajnost glasanja, 3) utvrđuie rezultate glasania na biračkom mestu i obavljadruge poslove odredene ZINP. Birački odbor se stara o održavaniu reda na birafikommestu za vreme glasanja.

e - S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasazg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste.

z - Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu. Na jednom biračkommestu može da glasa najviše 2.500, a najmanje 100 birača.

i - Svaki birač glasa lično. Birač u toku održavanja izbora može glasati samo iedanput.

Glasanje je tajno.j - Glasa se na overenim glasačkim listićima, samo zajednu izbornu listu sa glasackoglistica, zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.k-Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbolapolitičkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se u toku glasanja naruše nekaod pravila predvidjena ZINP birački odbor se raspušta, a glasanie na torn biračkom mestu seponavlja.

1 - Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivam'u rezultata glasanja nabirackom mestu. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska, birački odbor utvrđuje ukupan brojbirača koji su glasali.

lj — Birackl odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornulistu, što unosi u zapisnik. Nevažeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasački listić, listić koji jepopunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome jezaokruženo vise od jedne izborne liste. Ako se utvrdi da je broj glasačkih Hstića u glasaekojkutiji veći od broja birača koji su glasali, birackl odbor se raspušta i imenuje novi, aglasanje na torn biraekom mestu se ponavlja.m - Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga RIK-u. RIK irn osnovu tihzapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik.

n - Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA.nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasovaod ukupnog broia glasova birača koji su glasali u izbornoj jediniei.

o - Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranakanacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasovaod ukupnog broja birača koji su glasali.

p - Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje izastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnihrnanjina, u skladu s međunarodnopravnim standardima. O tome da li podnosilac izborne listeima položaj politicke stranke nacionaine manjine, odnosno koalicije političkih stranakanacionalnih manjina odlučuje R1K pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosiocaizborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste.r - Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost izastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina, u skladu sa zakonom. s - RIKraspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. Mandati se raspodeljuju takošto se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedando zaključno sa brojem 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima2S0 naiveeih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika nanju otpada. Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste količnike na osnovu kojihse dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata, mandat će se dodeliti listikoja je dobila ukupan veći broj glasova.t-Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. Kadodređenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata zaposlanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. ć - ZINP jeprihvatio sistem nevezanih izbornih listi. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice dapodnosilae izborne liste, naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnihrezultata izbora, dostavlja RIK - u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste sedodeliuiu dobiieni poslanički mandati.

47

u - Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, RIK će ga pisrneno obavestiti da jedužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja.Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, RIK ćeposebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa listeprema niihovom redosledu na listi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor, nitižalba. f-Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od časa završetka glasanja. Rezultatiizbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS". h - RIK izdaje poslaniku uverenje dajeizabran.

ZASTITA IZBORNOG FRAVA

a - Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava.

b - Stoga, svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštituizbornog prava, Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava. v - Svakibirač, kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK - u zbogpovrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosnoizbora.

g -Prigovor protiv odluke, radnie ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK- u u roku od24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovorasmatra nepravilnom, odnosno od easa kad je učinjen propust.

d - RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od easa prijema prigovora i dostavlja gapodnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.dj - Ako RIK usvoji prigovor, poništiće odluku ili radnju. Medjutim, ako RIK ne doneserešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP, smatraće se da ie prigovor usvoien e -Protiv svakog rešenja RIK - a donetog po prigovoru može se izjaviti lalba Vrhovnom suduSrbiie. Žalba se podnosi preko RIK-a u roku od 48 časova od priiema rešenia. Republičkaizborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom suduSrbije prigovor i sve potrebne spise.

ž -Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnimsporovima, kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. Odluka po žalbi doneće senajkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima.

z - Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podnetizahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanie postupka,predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.

i -Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radniu, odnosno izbore. odgovarajuća izbornaradnja, odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana.

j - PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbognepravilnosti u sprovodenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP- om, bez podnošenjaprigovora ovlašćenog podnosioca.k - Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome birač glasa lično, jednom utokuodržavanja izbora, tajno, na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani nabiračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugipropagandni materijal, 3) akoje u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja biračakoji su glasali.

1 - Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu, glasanje se ponavlja samo na tornbiračkom mestu.

48

lj - Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja. U torn slučajurezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasania.

m - Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP. Ponovljeneizbore raspisuje RIK.

n - Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u RepubliciSrbiji, odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu. Ponovni izbori sesprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni, osim kad su izboriponišteni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste

MANDAT NARODNIH POSLANIKA

a - MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanikpredstavlja birače.

b - Mandat narodnog poslanika (NP)počinje teći danom potvrdjivanja- verifikaciiemandata u NS. 1 v -TRAJE 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanikatog saziva NS,

g - Prema ZINP, NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1)podnošenjem ostavke, 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznuzatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei, 3) ako je pravnosnaznom sudskomodlukom lišen poslovne sposobnosti. 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su, premaovom zakonu, nespoiivi sa funkciiom poslanika , fpoput funkcije sudiie, tuzioca. clanavlade. predsednika).; 5) gubitkom državlianstva. 6) ako rau prestane prebivalište nateritoriji Republike Srbije, 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika.d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva.dj - Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroaobaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP.e - Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu, već je NS ta koja ima pravo dasvom NP oduzme mandat.

ž- Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, na njegovo nesto morabiti izabran neki drugi NP. budući da NS ima 250 NPz - S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama. primenom sistema najvećegizbornog količnika, mandat pripada onoj političkoj stranei sa eije je izborne liste bioizabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je naizbornoj listi stranke, a za koga stranka nije dobila mandat.

i - Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa kojeje NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf,mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći količnik a za niega niiedobio mandat.

j - Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat.

k- U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost daprihvata mandat.

49

1 - Mandat NP morao bi da bude Slobodan, s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanjamandata nezavisni od birača. Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tomekako će glasati, šta će govoriti na sednicamaNS, ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom,niti im mogu oduzeti - opozvati mandat.

lj - Medjutim, URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački, odredbom premakojoj je NP Slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoi mandatna raspolaganie političkoi strand na čiji predlog je izabran za NP,

m - To u suštini znači da NP mora unapred da potpiše tzv, blanko ostavku, koju će stranačkorukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS.

BOSINA POTPITANJAi1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika; 2)Kako tece postupak kandidovanja; 3) Sta radiRIK - proglasava izbornu listu RESENJEM ;4)Ko resava uprvom stepenu; 5) Sta biva kada se podneseprigovor i u kom roku se RIK izjasnjava; 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odlukaRIK- a zakonita; 7) Kako se rasporedjuju mandati; 8)Ko postavlja poslanike; 9) Da li se poslanikompostqje pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10) Sta znaci verijikacij'a mandata -potvrda; IDNabazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdajenarodnim poslanicima - uverenie o izboru Nar.noslanika; 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika;14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka; 15) Van toga, kada prestaje mandat narodnihposlanika;

31. KONSTITUISANJE NS (12)

a - Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS.b - PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva, takoda se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima,g - Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skupštine, predsedava najstarijinarodni poslanik, kome u radu pomažu po jedan, najmladi, NP sa eetiri izborne liste koje sudobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštined - Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126NP.

- Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuiemandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika ipotpredsednika NS. koji pomažu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu

članovi radnih tela NS. radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumupretresati i o kojima će odlučivati, odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuiesekretar NS.e - Prema URS, NS na prvoj sednici potvrđujeposlaničke mandate. ž - Narodni poslanicističu prava i dufnosti u NS danom potvrđivanja mandata. z - POTVRĐIVANJEMANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIKo sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.

50

Š

i - Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na prediog lica koje predsedava, veemom ,glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiiu od tri elana, i to od po jednog članasa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS.j - Komisija, na osnovu izveitaja RIK. utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakognarodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštajNarodnoj skupštini.k-Na osnovu izveštaja komisije, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NSkonstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia oizboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime jepotvrđen mandal timnarodnim poslanicima1 - NS je konstituisana potvrđivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika.Ij - Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnomsudu, zbog povrede izbornog prava. koji/># njoj odlučuje u roku od 72 sola.m -Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnogsaziva Narodne skupštine.

BOSINA POTPITANJA1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju, 2) Da li se svim NP verifikujui mandati nakonstitutivnoj skupstini - ne, ako ie nesto sporno3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sapodacima iz izveštaia RIK, 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS, 5)Sta sejos radina konstitutivnoj sednici NS

32. RASPUSTANJE NS (3)

a - Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako lišimandata.b - Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade, a beznjihove saglasne volje nema raspuštanja NS.v - Predsednik Republike može, na obrazloženi prediog Vlade, raspustiti Narodnuskupštinu.g - Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade.d -VLADANE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS, ako je podnet prediog da ioi se izglasanepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja.dj - Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće seglasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, u kom slučaju predsednik RS neće razmatratiprediog da se NS raspusti.e-NS se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.ž - NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja,z - Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenimUstavom.i - Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio slučai za koiiie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava.j - To su sledeći slučajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NEIZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30dana od dana neizelasavania paverenia Vladi |J| ako NS ne izabere novu Vladu u roku od

51

30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade.k - Istovremeno sa raspustanjem NS, u svim slučajevima, predsednik Republike raspisujeizbore za narodneposlanike, tako da se izbori okončaiu naikasniie za 60 dana od danaraspisivanja.1 - NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodložne poslove, određene zakonom.lj - U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena punanadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

BOSINA POTPITANJAI) Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja

33. IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9)

a - Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP su|l) imunitet - nepovredivost NP i (5j nespojivostnjihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. b - Imunitet NP označava niegovuneprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda. On je izraz narodne suverenosti, te jestoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti.

v -Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Kako zakonodavnu vlast vršiNS, koju cine NP, ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnui sudsku vlast.

g - Poslanički imunitet obuhvata^p materijalni imunitet - neodgovornosti i(2)'procesni imunitet - nepovredivosti.@>- Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost 'za izraženo mišljenje iliglasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije 5D^tij - Dakle, MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti

za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS, pa ipoprestanku mandata, da bi se iskliueila bilokakva vrsta pritiska.

U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja, koja je zajemčena NP u ciljuobezbedjenja slobode pretresa u NS,e - Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno da se NP

______ pozove na njega.ž - Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se ^ ^ protiv

njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreči kazna 't^M^" zatvora.bezodobremaNS.z - Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuie pravo NS da mu uspostavi imunitet.Ovo je logična posledica činjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS, zbog čega se NP nemogu jednostrano odricati imunitetskog prava.

i - Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obrača predsednika NS, koj i ga upućujeAdministrativnom odboru. Odbor je dužan da svoj izveštaj, sa predlogom o J,t c /> ^uspostavljanju imunitetaogprava, podneseNS. Narodna skupština, na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora,možeuspostaviti

imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet,-$>

■J*

koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti.j - Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana

tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina može bitipritvoren bez odobrenja NS.• ^ -

^ 52

HA*i*

ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije.^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije.^j\ \^ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet. postupak

t.ai'

k - Medjutim, ni u torn slucaju se protiv tog NP ne može voditi krivičnipostupak bezodobrenjaNS. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavestiNSkoja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. Ako Narodna skupština ne daodobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor, pritvor če se sikinuti, anarođni poslanik pustiti na slobodu.1 - IMUNITET NEPOVREDIVOSTI, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stogašto bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se niie pozvaona imunitet. odnosno da NS nije uskratila odobrenje,lj - Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezanaje zatrajanje poslaničkog mandata, Krivično ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja,dok NP traje mandat.m - Prema URS U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne tekurokovi propisani za taj postupak.n - Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretaniekrivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom. imunitet nepovredivosti vodiobi u krivičnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivično delo iliprekršai. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana.nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV, ona ne podleže irounitetn, budući dase po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike.

t o - Kada je reč o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti cftoii 5lJ

poslanik u skupštini AP. niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. niti može obavliati drugefunkcije. poslove i dužnosti za koie ie zakonom utvrđeno da predstavliaju sukobinteresa.

p - Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača, a jedini način da se topostigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su usukobu sa interesima birača.

BOSINA POTPITANJAl)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu- ne podleie imunitetu. to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!, 3) Staradi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet,4)Sta radi sudija ukoliko nar. poslanik bude pritvoren, 5) Kad poslanik, izuzetno, može biti pritvoren,.6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima - NS, 6)Ako postupak bude pokrenut papotom prekinut teku li rokovi zastarelosti

34. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS - RADNA TELA I FUNKCIONERI (2)

t, ct»- ........................................................................................................................................................................................................... ; ........................

J^ a - Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU, na sednici svih NP, u kome se pretresa i^ t- odlučuje i u RADNIM TELIMA, ODBOMMA, na sednicama članova odbora. u kojima se

prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu.

b-GLANOVE svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnihposlanika koje imaju u Narodnoi skupštini.v - Narodni poslanik može biti clan vise odbora.g - Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika.^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS.

53

C'**■- ..>'

L4/C

^

^

dj - Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora.e - Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih clanova,predsednika i zamenikapredsednika odbora.ž - Odbor ima i svog sekretara.z - PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora.Dužan je dasazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora. kao i nazahtev predsednika NS. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenikpredsednika odbora ili predsednik NS.

i - Rasprava na sednici odbora. prema utvrdenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broiprisutnih članova odbora.

j - Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje yecinačlanova odbora.

k - Neke od najvažnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iznadležnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akataVladeRS I 4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).

1 - Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva.

]j - Broj Clanova odbora utvrđuje se PoRNS. a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje seodlukom o njihovom obrazovanju. Odbor može imati naimanje 11. a najviše 25 clanova.

m - Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavniodbor.ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS, statut AP u postupku davanjasaglasnosti Narodne skupštine, bavi se načelnim pitanjima primene Ustava.Odbor ima 25 clanova.ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen NS, sastanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom, predlaže donošenje autentifinog turnačenja zakona, drugog propisa iopsteg akta koji je donela NS. Ima 21 člana.

a - NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnihzadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju.b - Narodna skupština može obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radisagledavanja stanja u određenoi oblasti.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrdujese sastav i zadatak odbora.

v - Odbor ima pravo da traži od državnih organa i poiedinih organizacija podatke, isprave iobaveštenja. Predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni su da dajuistinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.

g - Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera.d - Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sedniciNS.

a -POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovania NP za učešće u radu NS.b - Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe, koji ima svog zamenika.v - Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS.g - Poslaničku grupu cine NP iedne političke stranke, druge političke organizacife iligrupe građana koia ima najmanje pet NP.d - Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP

54

političkih stranaka, drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od petNP.

dj - Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova kojije potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednikposlaničke grupe i njegov zamenik.

e - Narodni poslanik može biti član samo iedne poslaničke grupe.ž - Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanička grupa

predsednici odbora. a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa. b - NSbira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126)

t-5- a - FUNKGIONERI u NS, u ujem smislu su: predsednik NS, potpredsedniei NS ;

v - PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS, 2) saziva sedniceNS, 3)predsedava njima, 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom, 5) stara se o primeniPoslovnika NS, 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS, 7) vrši iđruge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.g - Pored ovih, predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. Tako on: 1)raspisuie izbore za predsednika RS, 2) raspisuje izbore za odbornike, 3) zajedno sapredsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnogili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju meraodstupania od ljudskih i manjinskih prava. zajamčenih URS - om, u vreme ratnog stanja kadNS nije u mogućnosti da se sastane.

d - POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovogdelokruga. Predsednika NS, u slučaju privremene sprečenosti, zameniuie iedan odpotpredsednika NS, toga on odredi, o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS.Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slueaju privremenesprečenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik.dj - NS ima naiviše 6 potpredsednika. koliko ih ima u ovom sazivu, a njihov broj seutvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. na predlog predsednika NS.

e - Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS, a imenuje ga NS. Njegovafunkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri čemu on vrši svoje zadatke doimenovamTnovog sekretara. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS.

BOSINA POTPITANJA1) Sta su odbori, 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS, 3) Kako seformiraju, 4)Za šta sunadležni, 5) Mogu li radna tela donositi zakone- ne. ona ih samo pripremaiu. 6) Kolikopotpredsednika ima, 7) Ko predlaže predsednika NS.

35. POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13)

a - Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS.b - Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. To su faza:fij predlaganja zakona;p_retresa^P^ odlučivanja o zakonu^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i^flstupanja zakona na snagu.

ffy-t^z? v - PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA, drugih propisa i opštih akta imaju: 1)Vlada,

2) svaki narodni poslanik. 3) skupština AP. 4) najmanje 30.000 biraca, kao i NBS iz oblastibankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznostiv 1 - Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese

drugi predlagač, zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava. J, g - Ovlašćenipredlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ ,„ -" donosi. SA

OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži:|f3 ustavni osnov/Žf razloge zajonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih resenia,(4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti interes^ ^y^ zbog koga se predlaže poyratno deistvo. ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se

o%fK predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosnodopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama. d - Predlog zakona koji je upućenNS predsednik NS, odmah po prijemu, dostavlja ^A j^ narodnim poslanicima, nadleinim odborima iVladi, ako ona nijepredlagač. '.- c^ dj - Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbamaPoRNS, može se uvrstiti u dnevni

■y. ^ red sednice NS. kada je ona u redovnom zasedanju, u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem\ " od 60 dana. od dana niegovog podnošenja.

e - Predlog zakona, pre razmatranja u NS, razmatraju nadlemi odbori i Vlada, ako nije• predlagač zakona,ž - Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^"

zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćenipredstavnicž.

z - O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES, a zatim pretresUDoiedin ostim a.i - PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podnetiamandmani i o amandmanima kojima sepredlaže uvođenje novih odredaba, a u pretresumogu da učestvuju: članovi odbora, predlagač zakona ili njegov predstavnik, predstavnikVlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik kojiprisustvuje sednici odbora.

j - Nakon završetka pretresa. odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrži mišljenfe i predlogeodbora. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora.

«ie,cr,?x k - Nadleini odbori i Vlada, ako niie predlagač zakona. u svojim izveštajima, odnosno^ ' miiljenju, naikasniie pet dana. pre dana početka sednice NS, na kojoj se predlog zakona

razmatra, mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u načelu. Ukolikonadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu. dužni su da navedu da li zakonprihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlažu u formi amandmana.

1 - O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES.

ZA-"\ 56

<vir£&c>

3 ll

%

rt>

Ij -NS može odlučiti da obavi zaiednički načelni pretres o vise predloga zakona koii su nadnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobnopovezana, s tim što se odlučivanie o svakom predlogu obavlja posebno.m - Po završenom načelnom pretresu, NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGUzakona. a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA.n - Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, po završenomnačelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima.nj - Od završenoe načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostimamora da prođe naimanje 24 časa.0- U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakonau poiedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.p - PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo čtanovima na koje supodneti amandmani1 ° amandmanima kojima sepredlaže unošenje novih odredaba,r - Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu ree imapredlagač, odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagača.s - Predlagač zakona ima pravo dapovučepredlog zakona iz procedure sve do završetkapretresa predloga zakona na sednici NS.t-Akojepredloženi akt prihvaćen u načelu, NS odlučuje o AMANDMANIMA.e - Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predvida povratno dejstvo, prilikomglasania o tim odredbama, NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interesu -.Nakon odlueivanja o amandmanima. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA UCEUMy ■uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u načelu, poiedinostima i u celini.

a - AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsednikuNS u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga zakona, anaikasnije pet dana pre dana određenog za održavanie sednice za koiu ie predloženorazmatranie tog predloga zakona.b - Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaču zakona, narodnimposlanicima, nadležnim odborima i Vladi.v - Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sedniee NS, razmotreamandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmanepredlažu da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije.g - NS u Danima za glasanje. nakon usvajanja predloga zakona u načelu, odlučuje opodnetim amandmanima. po redosledu članova predloga zakona.d - Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona, prvo se odlučuje oamandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim sepredlaže izmena celog člana.dj - Amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori iVlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postajusastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje.e - NSposebno odlučuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona, nadležni odbor iliVlada nisu prihvatili,

a - Izuzetno, ZAKON se može doneti PO HITNOM POSTUPKU.b - Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevnired sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre poeetka te sednice

v - Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaianadležnog odbora, jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja,dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresapredloga Zakona.g - Prema PoRNS po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se ureduiupitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide, a nedonosenje zakonapo hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlie liudi.bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia.d - Predlagač zakona je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga zakona, navede štetneposlediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku

a - PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS.b - Prema URS Predsednik Republike ]t dužan da najkasnije u roku od IS dana od danaizglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet pohitnom pbstupku, donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon, uz pismeno obrazloženje,vrati NS, na ponovno odlueivanje.v - Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio naodlueivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika.g - Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon.d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavompredviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.dj - UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnostzakona.e - Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS, čije neispunjenje predstavljapovredu URS, kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS.

:.\&feu U~ a - Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM, zato što tek tada zakon može početi dase primenjuje.b - Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju sepre stupanja na snasu.v — Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom službenomglasilu.

g - Statuti. odluke i drugi opšti akti AP. objavljuju se upokrajinskom službenora glasilu.^CL d - Statuti i opšti akti jedinica LS, objavljuju se « lokalnim službenim glasilima.soJ* dj - Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana

tf^.., objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani-i^' razlozi, utvrdeni prilikom niihovog donošenia.

BOSINA POTPITANJAl)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS, 4)Sta sadrzi svaki predlog Zakona, 5)Rasprava u nacelu, 6) Rasprava o pojedinostima, 7) Kadsesmatra da je predlog zakona usvojen,8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u nonoc, ti DOprotekuroka od 7 dana , 9) Retroaktivno dejstvo zakona, 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da doneseneki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednicivlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru

58

:c

36. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9)

a - Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednogučešća građana u vršeniu vlasti. " ""b - To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie gledisteili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i toizjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV.

"v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI, kad prethodi aktu drzave iutvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI, kad hronoloski sledi posle akta drzave, g - Premapravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN, kad je kao takav predvidjen Ustavom,prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI, kada ga mozezahtevati odredjeni broj biraca, @- USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada jeNS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. To jeslucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/načela Ustavafljudska i manjinskaprava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskihi manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

dj - Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja zaciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu, ostavljena mogucenost NS da odluci da lice promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja.e - Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie, građani se na referendumuizjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. z -Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača,i -Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada gaproglasi NSj

j -Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. promena Ustava ieusvoiena izglasavaniern u NS. a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. £lp-Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača NSraspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti.

1 - Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora,2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, 3) poreski i drugi finansijskizakoni, 4) budžet i završni račun, 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija, 6) kao ni pitanjakoja se tiču izbornih nadležnosti NS.

OP- Prema URS nove AP mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku-&£ " yp predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanie novih ili ukidanje, odnosnosysč' spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu. Dakle radi se o PRETHODNOMv" ^ i QBAVEZNOM REFERENDUMU. Konačnu odluku donosi NS. u postupkufi^- predvidjenom za promenu Ustava, u skladu sa voljom gradjana.

Teritoriia AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje sezakonom. Teritoriia AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene nareferendumu, u skladu sa zakonom, sto znaci da je referendum OBAVEZAN,

59

^n)- Osnivanju, ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritorijitejedinice LS.

g^Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritoriialni princio: republički koji se tiče RS,pokraiinski kojl postoji u AP, dok u opštinama postoji opštinski referendum.

o -Aktoraspisivaniu republičkog referendurna donosi NS.

P - Pravo iziašniavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo. Nareferendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno. na glasačkim listićima. r - Od danaraspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne može protećl manieod 15 ni vise od 90dana.

(ap- Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasački odbor.Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisiia obrazuie glasačkeodbore.bl - Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo, komisije seobrazuju i u opštinama. |vj)- Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti

izraženo Jasnja tako dase na njega može odgovoriti reeju "za" Hi "protiv", odnosno "da" ili "ne".Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja, svako pitanje mora biti posebnoformulisano na glasaekom listićugl - Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana, pitanje o komegrađani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin

redeljuje zajedinu od vise predloženih mogućnosti^ - Glasa se zaokruživaniem naglasaekom listiću jednog od mogućih odgovora. djl - Po završenom glasanju glasaeki odbor

utvrduje rezultate glasania na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik.el - Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koii imaiu biračkopravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom. žl - Qdluka o .pjtajm'u kojeje bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasalavečina glasača i ova odluka je obavezoa.zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju, organ koiidonosi akt kojim se ureduje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voliom građanaizraženom na referendumu, u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnijeu roku od 60 dana od dana održavania referenduma.

il - Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje jebilo predmet izjašnjavanja, o torn aktu, odnosno pitanju ne može se ponovo odlueivati nareferendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. jl - Ako su segradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta. akt ie usvojen danom održavanjareferenduma. odnosno danom proglašavania tog akta. k - Ako gradani referendumom nisupotvrdili akt, smatra se da tai akt niie ni donet. (T}- Gradanin ima pravo, u roku od 24 sata odtrenutka kad je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust, dapodneseprigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti usprovodenju referenduma, a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovogpodnošenja.

ljl - Ako ie nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultateglasanja, nadležna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasačkimmestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania.

60

f

ml - Protiv rešenja opštinske, gradske, pokrajinske ili Republičke komisije donetog poprigovoru, kao i u slucaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanomroku, podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rešava požalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe.i njegova odluka je konačna.

NARODNAINICIJATIVA

/aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupakzapromenu ustava ili donošenje formalnog zakona. b - Pri tome donosilac tih akata imaobavezu da po predlogu birača postupi, tj. dapokrene postupak za donošenje takvog akta.v -1 narodna inicijativa može biti sprovedena kao republieka. pokraiinska i u iedinicimaLS,kada nosi naziv gradjanska.g - Predlog za promenu URS - USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 00Q,a pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodnainicijativa ima najrnanje 30 000 biraea, ?

d - Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_birača o pitanjimaiz svoje nadležnosti.dj - Prema statutu APV, pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupštinaAPV, ima najmanje 7 000 biraea, dokpredlog za promenu staiuta APV može podnetinajmanje 40 000 biraea.

(p - Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR odnajmanje tri člana koji imaju biračko pravo.

ž - Inieijativniodbor može obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinimmestima.

z - Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta, odnosno drugi predlog obuhvaćennarodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena,odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članoviinicijativnog odbora.

i - Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta, odnosno zarešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi, radi obaveštenja da se za taj predlogprikupljaju potpisi.

£J/- Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova -organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi.

k - Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative, čija je sadržinapropisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi.

1 - Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona, a pri torn je prikuplienpotreban broi potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisiodluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom, odnosno odgovarajućimstatutom i poslovnikom

lj - Kad nadležni organ ne prihvati predlog, dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor, aako inicodbor smatra Ua nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbuVrhovnom kasacionom sudu, koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i taodluka je konačna

61

BOSINA POTPJTANJAI) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3)Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako -eradianin. udruzenie itd. a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca.

y| IZVRSNA VLAST

PREDSEDNIK REPUBLIKE

37. NADLEZNOST I AKTI (15)

. a - Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okvirukoje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3)supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne moze da sesastane.

^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji iinostranstvu;(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija;(Ct postavlja iopoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivnapisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania,(f)'komanduieVoiskom i postavlia, unapređuie i razrešava ofieire Vojske RS.

(fth- Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su:

g - PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. pošto sasluša mišljenjepredstavnika izabranih izboraih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednikaVlade koji može da obezbedi izbor Vlade.

d - PRAVO SUSFENZIVOG VETA - Predsednik RS ie dužan da najkasnije u roku od 15 danaod dana izglasavania zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku, doneseukaz o proglašenju zakona /// da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati NS, na ponovnoodlučivanje ako smatra da^1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti spotvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog pravaili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S|da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei način.

dj - Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradaniizjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili nareferendumu.e - Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje,zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika.z - Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenomroku, ukaz donosi predsednik NS.

i - PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade.

62

Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlogVlade raspušta NS, eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu, ili daVladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade, —

j - Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti predUstavnim sudom, ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS, ako nijepostovao ustavne uslove za raspustanje NS.

k - Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesenpredlog da se Vladi~ižglasa nepoverenje, ako ie Vlada podnela predlog da se glasa opoverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.

1 - Predsednik RS DUŽAN ie da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:(f|ako NS uroku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu

........................ ~........."" .................. *-" J ---------------------------------------- ......... I Ml l""ll" -------------------- .... ________ ... ., 2,'^grjjp.....„,iip,„|,„,,||.....11||TT ■ ,-gg".

u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. (u slucajevimaizglasavanja nepoverenja Vladi, neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednikaVlade)

Ij - U oba slučaja, sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojororaspisufe izbore za narodne poslanike, tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od danaraspisivanja.

m - Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje.

n - Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS, ona vrsi tekuce i neodlozne poslove, a uslucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja, uspostavlja se njena puna nadleznost, koja trajedo okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva.

nj - SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje.Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanjadonose zajedno predsednik RS. predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao iNS, kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja.

o - Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja, te mere odstupanja LJiMP donosi Vladauredbom, u slucaju da NS ne moze da se sastane, ali uz supotpis predsednika RS.

p-AKTI - Predsednik RS donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, naređenja i dr. pravne akte.

Ukazom predsednik RS proglašava zakon. raspušta NS. postavlja i opoziva ambasadore, dajeodlikovania i postavlja, unapređuje i razrešava oficire VoiskeRS.

Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike, predlaže NS kandidata zapredsednika Vlade. daje pomilovanja. imenuje generalnog sekretara, šefa Kabineta, savetnikepredsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odlučuje upitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.

Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka, pravila,naredaba. naređenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom.

Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS".

63

BOSINA POTPITANJA1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja4) Sta moze ograniciti za vreme rata - slobodu kretania i dr.SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja - naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9)Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS, odlukom ll)Ko menjapredsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se morajuraspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo nasuspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon - 15dana

38. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12)

a - Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim ineposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem.

b - Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike imasvaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS, sa prebivalistem u RS.

v - Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom. koja seobjavljuje u «Službenom glasniku RS».

g - Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS,tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.

d - Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stania. izbori zapredsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniic tri meseca od dana kada prestaneratno ili vanredno stanje.

dj - Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori zapredsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniie tri meseca od dana kadapredsedniku RS prestane mandat. ~~

e - Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni vise od 60dana. U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan odkada počinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji._Kao dan glasanja mora da seodredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja.

z - Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIĆKA STRANKA koja jeregistrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenomglasniku RS", KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA.Grupu gradanapismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod sudai ona ne mora da ima naziv

i - Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kodsuda podrži najmanje 10.000 birača. Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata.

j - Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlagačkandidata može povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor

64

predsednika Republike. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja listekandidata za predsednika RS, pismenim putem, overenim kod suda.

P ,^o£I - RIK utvrđuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre danar^fS ' izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana.

Ij - Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata.i nazivpredlagača kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupagrađana nema naziv. Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom, u prisustvupredstavnika predlagača kandidata.

m - Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima.Pored naznake da se glasa zapredsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broi kandidata koji je utvrđen na

listi kandidata za predsednika RS, ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata,odnosno naznaku da je predlagač grupa gradana ako grupa građana nema naziv i objašnjenieda se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimenakandidata.

n - Nevažeei glasaeki listić ie glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je takopopunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.

nj - RIK zapisnicki utvrđuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Službenom glasniku lT'<P"~ ^*u roku od 96 sati od zatvarania biračkih mesta, a do objavljivanja konačnih rezultata izbora, RIK

objavljuje privremene rezultate izbora.

o - Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova birača koji sus :/l£ ? glasali, bez obzira na odziy biraca. Broj birača koji su glasali utvrduje se na osnovu broja^~r''vz ,-*" glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.

,0-

P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlia u rokuod 15 dana od dana prvog glasanja.Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom, koja se objavljuje

u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.

r - Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo

r.,fe.Av mesto.

te&t*^ s - Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je naprvom glasanju dobio najviše glasova, a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuježrebom.

*- Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobionajveei broi glasova.

ć - Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja uroku od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubibiraeko prayo, ponavlja se celi izborni postupak.

a-MANDAT predsednika RS počinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnomskupštinom, ciji je tekst utvrdjen u Ustavu. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna

obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestaomandat, sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu.

65

t^:

''&W

b - Predsednik Republike bira se na PET GODINA, da bi se obezbedio kontinuitet vladavinei drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne može vise od dva puta da bude izabran zapredsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisnood vremenske sukeesije.

v - Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustavasmatraće se prvim izborom.

g - Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traie ratno ili vanredno stanje, već seprodužava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ilivanredno stanje, Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednogstanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata.

d - Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran.

dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran, predsedniku Republike mandat prestaje akopodnese ostavku ili ako bude razrešen.e - Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU, koju dostavlja predsedniku NS, temu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu, Nlje potrebno da mu NSkosnstatuie podnosenje ostavke, kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala, jermu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima.

z - Predsednik RS dužan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tomemože da je obrazloži.i - Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandatprodužen.l" - RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da pređloži najmanje1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenjepokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika,

k - Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak zarazrešenje odluči o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav.

1 -Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredjo Ustav, razrešava se ako zanjegovo razrešenje |lasaiu2/3, narodnih poslanika,

lj - Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav, postupak za razrešenje seobustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Službenom glasniku RS".

m - Ako predsednik RS podnese ostavku. bude razrešen ili sprečen da izvršava svojufunkciju, ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduže tri meseca.

A

n ~ Dok zamenjuje predsednika RS, predsednik NS ovlaščen ie da predstavlja RS u zemlji iinostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf daraspiše izbpre za NS, da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadležnosti uoblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije.

nj - Predsednik NS znaci ne moze^&s. vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafdapredlaze NS nosioce funkciia. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opozivaukazom ambasadorej'da daje pomilovania. da raspusti NS.

o - Ipak, dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavnadužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

66

BOSINA POTPITANJAl)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podnetikandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika, najmanje godinu dana pre dana odredjenog zaodrzavanje izbora, apo novom, nema, samo te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se podnosipotvrda o prebivalistu. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava, 3)Postupak izbora predsednikaRS 4) koji su ovlašćeni predlagači kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome sepredaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic - naosnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatradajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Mozelipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagunovog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom oizboru predsednika RS- shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika

39. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12)

a - Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamomsistemu u odnosu na NS.

b- Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS.

v - Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanihkonsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta uparlamentu,

g - predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako NS predlazepredsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike predlaze NS i kandidata zapredsednika Vlade.

d- Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakonna ponovno izglasavanje, a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili suga potvrdili na referendumu.

dj - Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasavavecinom od od UKtJPNOG broja poslanika. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasiukazom, a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS.

e - Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanjadonose zajedno predsednik Republike. predsednik Narodne skupštine i predsednikVlade. pod istim uslovima kao i Narodna skupstina.z - Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, mere kojirna se odstupa od ljudskih imanjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis Predsednika RS.i - Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. ona je potvrđuje u rokuod 48 sati od njenog donošenja, odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS nepotvrdi ovu odluku. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee Narodne skupštineodržane po proglašenju vanrednog stanja.j - Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodnaskupstina, Vlada ie dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih pravapodnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno

67

čim NS bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestai'u da važe 24sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

k- Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane, Odluku o proglašenju ralnogstanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednikVlade. Kad Narodna skupština ne može da se sastane, mere odstupanja od Ustavomzajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike, predsednikNarodne skupštine i predsednik Vlade

1 - Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika Republikeraspisuje Predsednik NS.

ij - Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozenpredlog Vlade

m - Vazno je i RAZRESENJE Predsednika , na osnovu odluke NS, a uz ueesce Ustavnogsuda.

n - Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS, od kog easa mu poeinje teci mandat

nj - Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodneskupstine i javnost, predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavljanarodnim poslanicima i obavestava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vršenje dužnostipredsednika Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodneskupstine raspisuie izbore za predsednika Republike.

40. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3)

a - Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanjadonose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovimakao i Narodna skupština.b - Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa odljudskih i maniinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednikaRepublike.

v - Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS iakte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.g - Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte upitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine.

CDV- Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike,pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.

(3&- Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iznjene nadležnosti. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednikaRepublike.

£eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS, putam obrazlozenog pismenog predlogaraspustanje NS, o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h, eeneci opravdanost idovoljnost razloga. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti, o razlozimaneprihvatanja predloga.

68

z - Vlada ne moze predloziti raspustanje NS , ako joj je postavljeno pitanje izglasavanjanepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS neprihvati Vladin odgovor na interpelaciiu.

BOSINA POTPITANJAa -Ko proglasava ratno stanje

A/ll VLADA

41. NADLEZNOST I AKTI (7)

NADLEŽNOSTI VLADE premaURS su: ^

a - UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE.b - U okviru SPOLJNE POLITIKE, Vlada^održava odnose RS sa drugim državama,medj.organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS, postavlja i opozivaambasadore RS), uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama, učestvuje uzaključivanju, ratifikovanju i primeni medi.ugovora?odlueuje o učlanienju RS umedj.organizacije i dr.v - Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu, tako i u pojedinimupravnim oblastima-po resorima, npr, ekonomsku, socijalnu i si. (j) g - VLADA

PREDLAŽENSZAKONE. BUDŽETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAČNEAKTE. Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njimamisljenje. (g) d - IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna

nadležnost Vlade ito na taj način što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona, Uredbe sudakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi izUstava. /£)dj - Vlada kao vrh državne vlađtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŽA VNEUPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. U okviru nadzora,ima dva ovlašeenia:

fpAko organ državne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi neđonošenjepropisa moglo izazvati itetne posledice po život ili zdravlie liudi, životnu sredinu. privredu iliimovinu veće vrednosti. 0 Vlada može PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa državne

uprave koji je u suprotnostisa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.e - Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom, pa tako prema Zakonu o Vladi, )

Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi odizvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ilizakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Službenom glasniku RS".Rešenjeoobustavi od izvršenia prestaje da važi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.z - Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS imakao osnivač iavnih preduzeća. ustanova i drugih organizacijai-^Vlada RASPOLAŽEIMOVINOM RS, ako zakonom nije što drugo odredeno.(g) J

69

®

\-AK TI VLA D E su uredbe odluke, rešenja i zaključci.k - UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom iciljem zakona.1 - ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzimamere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonomili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom.Ij - RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima, uupravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja.m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte.n - Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU, koji sadrži osnovne ciljeve politike javnihfinansija i makroekonomske politike.nj - STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere kojetreba preduzeti za njen razvoj.o - DEKLARACIJOM se izražava stay Vlade o nekom pitanju.p - Vlada donosi POSLOVNIK kojim, u skladu sa zakonom o Vladi, propisuje uredenje,način rada i odlučivanja Vlade.

r - NACIN RADA i odlučivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije seuređuju poslovnikom Vlade.s - Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade.t - U slučaju da Vlada ima paran broj članova. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Visvih članova Vlade, pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade.u - Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlogvećine članova Vlade. On predlaže dnevni red i predsedava sednicom, a njom možepredsedavati potpredsednik koga on odredi.f - Vlada radi i odlučuje na sednici na koioi prisustvuie većina članova.h - Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade, Generalni sekretar, direktor Republičkogsekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica.c - Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade. Glasanje je javno,a clan Vlade može da izuzme mišljenje, uz obrazloženje., što se konstatuje na zapisniku.č - 0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode sestenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.

BOSINA POTPITANJAl)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojijenajznacajniji opsti akt vlade — uredba!. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze?

42. SASTAV IIZBOR (6)

a - Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade, iedan ili vise potpredsednika Vlade iresorni ministri.Wada može imati ministre bez portfelja.b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboruVlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.

70

v - PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu.^stara se o jedinstvu politiekogdelovanja Vladefusklađuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njenesednice,----------- 5

g - Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebnazaduženja, shodno programu i politici Vlade, a clan Vlade može zahtevati da Vlada odluei dali je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoia ovlašćenja.d - POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuie rad organa državne uprave u oblastimakoie odredi predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodiproiektom iz delokruga vise organa državne uprave.dj - Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vremeodsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašeenja napredlaganie izbora ili razrešenia člana Vlade, a u svemu ostalom na njegov položaj shodnose primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre.e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva, (ukoliko je bez portfelia, neupravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanie pitania iz nadležnostiVlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadležnosti. z - Ministar iedužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade iodgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade, za odluke i mere koie ie doneo ilipropustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženjakoja mu je odredio predsednik Vlade.i - SUKOB INTERESA - Ćlan Vlade ne može biti na drugoi javnoi funkciji u državnomorganu, organu AP, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koia ie po zakonunespoiiva s dužnošću elana Vlade, niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa.Dužanje da se u svemu povinuie propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenjujavnih funkeija.

j - To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade. u kojoj se razdvajaju funkeijekontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politiekeodgovornosti Vlade pred skupstinom. Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi susamo predstavnici politicke vecine. Qp- IMUNITET - Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiuza mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS, ili za glasanje na sednici Vlade. Oni uživajuimunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuk Vlada.

(f-1 IZBOR VLADE - Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja, napredlog kandidata za predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu.lj - Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike,pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.m - Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara , te iznosiprogram Vlade i predlaže njen gastav.ri - NS posle obavljene rasprave,odlučuje o izboru Vlade u celini tj.istovremeno glasa oprogramu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade.nj - Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnihposlanika. t(oy MANDAT Vlade pocinje da teče od polagania zakletve pred NS i traie

do istekamandata NS koia ju ie izabrala.p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N;

71

izgiasavaniem nepoverenia.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenjapredsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade. r - C/a/i« F/grfgmandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovaniem ostavke,izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade.s - Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo posiove odredjene zakonom. te poZakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne može predlagati NS zakone i druge opšteakte niti donositi pro pise, osim ako ie njinovo donošenje vezano za zakonski ffok ili to nalažupotrebe države, interest odbrane ili prirodna, privredna ili tehnieka nesreća. t - Ona ne možepostavliati drž. službenike na položai u organima drž. uprave, a pri vršenju osnivačkih pravaRS može jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora iclanova upravnog i nadzornog odbora.e - Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanie NS. NOvaVlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. u - ČlanVlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clanVlade koji je podneo ostavku.

BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade- 4god, tj, do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova

43. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5)

a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS, za izvršavanje zakona i drugihopštih akata NS i^a rad organa državne uprave.b - Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovornipredsedniku Vlade, Vladi i Narodnoi skupštini.v - Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju, glasanje opoverenju Vladi ilposlanieko pitanje.g - Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje nepoverenjauNS članu Vlade i razresenie clana Vlade u NS.

d - INTERPELACIJA - Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezisa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade.

dj - Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade komeje interpelacija upućena.e - Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu.Ž - Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće se glasaniu onepnvereniu Vladi ili članu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora nainterpelaciju, predsednik Vlade, odnosno clan Vlade ne podnese ostavku.z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka rokaod 90 dana.

i - GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS.

72

j - Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenomclanu izglasa nepoverenje.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova odukupnog broia narodnih poslanika.k - Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS, a nairanije po isteku5 dana od podnošenja predloga.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade serazmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.

1 - Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, predseđnik RS je dužan da pokrene postupak zaizbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanjanepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore.Ij - Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade, predsednik Vlade je dužan da pokrenepostupak za izbor novog elana Vlade. u skladu sa zakonom.m - Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogupodneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.

n - GLASANJE O POVERENJU VLADI - Sama Vlada može predloziti NS da se glasa osvom poverenju.nj - Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. a nairanije po isteku pet danaod podnošenja predloga.Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NSkoiaieutoku, Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.o - Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika neglasa za poverenje Vladi. *~~" "^P - Ako NS ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie dužanda pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS ie dužan da raspusti NS i raspiseizbore. " **"""

s - POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vladepred NS. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje, tj. da seoslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti.

t - Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi,iz niihove nadležnosti i ono mora biti iasno formulisano.e - Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanikakoji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta.u - Poslanička pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu elanova Vlade, u vreme predvidjenoPoslovnikom NS.f - Na usmeno postavlieno poslariičko pitanie. Vlada odnosno ministar, moraju odmahusmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema. oni to morajuodmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku odosam dana od dana kada je pitanje postavljeno, a u izuzetnim slučaievima 30 dana.fa -PisanT odgovor Vlade. odnosno nadležnog ministra. dostavlia se narodnim poslanicima.c - Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje imapravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili dapostavi dopunsko pitanie.č - Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni oodgovoru u trajanju od najviše pet minuta.

73

al - Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade.NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoi narednoi sednici. aodluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika.bl - Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke orazrešenju.vl- Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vladeovlasti.gl - Predsednik Vlade dužan ie da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana odprestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova odukupnog broja narodnih poslanika.dl - Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS, konkretno predsedniku NS iistovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost.djl -NS na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade.el - Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS ie dužan da pokrenepostupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od danakonstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspišeizbore.žl - Clan Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade.zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS, a ona prvoj narednojsednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat.il - Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestanemandat. Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednikVlade ovlasti.jl- Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana odprestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova odukupnog broja narodnih poslanika.kl - Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti, o kojoj je bilo reči, podleže ipravnoj i materijalnoj odgovomosti.II - KRTVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie dužnosti učinineko delo kažnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kaoprivatne ličnosti kad učini "obično"kr.delo.III - MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenianiegove služ.dužnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom, te se i ovaj oblikodgvornosti razlikuje od odg.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnihobaveza.

BOSINA POTPITANJA

I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slajeinterpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie- interpelaciia. 5) Ako se glasa onepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara

44. ODNOS VLADE I NS (7)

a - NS bira Vladu, na predlog presednika RS.b -Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, sustina je da se izbegne preteranuticaj Skupstine na Vladu.v - Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS, a instrument kontrolevlade od strane NS su interpelaeija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje»epoverenja Vladi i poslanicko pitanje.g - Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja opredlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila.d - Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS.Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1. novembra tekuće godine. Vrlovazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta, jer vlada nemoze upravljati bez sredstava, moze samo privremeno.dj - Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije.e -Na zahtev NS, Vlada i svaki njen elan dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu.z - Vlada je dužna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iznadležnosti Vlade.i - Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzmestav.i - Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona idrugih opštih akata koje je predložila Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata kojeVlada nije predložila dužni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine.k - Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji sujoj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.

BOSINA POTPITANJA1) Nadležnosti, 2)Kako NS kontrolise vladu- kroz interpelacifu. pitanie izslasavania nepovrenja vladi'i poslanicko pitanie, 3) Kako tece postupakpo interpelaciji.

45. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13)

a - Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava idužnosti RS - poslovi državne uprave.

b - Prema URS - DU je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi.Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom.v - Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr.ograna DU I njihovu organizaciju propisujeVlada.g - Državnu upravu cine ministarstva, orsani uprave usastavu ministarstava iposebneoreanizacije -organi državne uprave.

75

Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom

d - Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade.

dj -Narodna skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vladei članova Vlade.

e - Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne upravedonesenih u upravnim stvarima.

z - Pojedini, poslovi državne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP,opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnimagencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja, a u cilju efikasnijeg iracionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba odneposrednog interesa za zivot i rad. RS, AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe.

i - Organi drzavne uprave su

1) Ministarstva, kao jedini samostalni DOU u RS. Neka od njih su: spoljnih poslova,odbranem unutrasnjih poslova, pravde, finansija, zdravlja,prosvete i sporta, za ljudska imanjinska prava itd.

2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i sluzbe.

3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda,sekretarijata, direkcija, agencija i centara. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada, osimkad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor.

j - Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge, radi vrsenja poslova drzavne upraveizvan sedista organa DU.

k-NADLEZNOSTORGANA DUSU:

/ff UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE- pripremaju nacrte zakona, drugepropise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere

<3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga, preduzimaju mere ili predlažu Vladidonošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena

(3) IZVRŠA VANJEZAKONA, DR. PROPISA IOPŠTIHAKATA- NS i Vlade tako što donose propise,rešavaju u upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd.

<$ DONOSENJE PROPISA- Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe iuputstva. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ilipropisom Vlade.

Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.

Naredbom se naređuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj.Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenjaizvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.

Ne donose uredbe, jerje to u nadleznosti Vlade.

Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS".

0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA- u II stepenu donoseci konacno resenje

1 - MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti:

76

a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju ihvladi,koja ihpredlazeNS.

b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagačka funkcija.c) Izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte NS i Vlade,d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa, kada su za to izrieito ovlašćeni

zakonom.e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa.

f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala - lice nezadovoljno aktom ministra -pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie

lj - ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradnieistaranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije,3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zaključivanje medunarodnihugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama, 4) pripremanje nacrtamedunarodnih ugovora, 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora,6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovoram - MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:I) krivično zakonodavstvo 2) obligacione odnose; nasledivanje; 3) postupak pred sudovima,4) organizaciju i rad pravosudnih organa; 5) pravosudni ispit; 6) veštacenje; sudske ^tumače; 7) izvršenje sankcija; 8) amnestiju i pomilovanje; 9) ekstradiciju; 10) advokaturuII) izbor nosilaca pravosudnih funkcija; 12) međunarodnu pravnu pomoć;

BOSINA POTPITANJA1) Vrste organa drzavne uprave, 2) Nadleznost organa drzavne uprave, 3) Koja su drzavnaministarstva - voiske, finansiia. spoljnjih poslova, pravde , 4)Koji su organi u sastavu ministarstva5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi li uredbe - ne, niih donosivlada. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde, 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje nekonezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom,10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne, Vlada - moze uredbu, ali dabude u sa2lasnosti sa zakonom.

77

'\j\{\ USTA VNI SUD

46. NADLEŽNOST (12)

a -Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. b - Prema URSUstavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost iljudska i manjinska prava istobode.v- Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1.) zakona i drugih opštih akata saUstavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrđenim medunarodnimugovorima. 2.) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, 3.) drugih opštih akata sazakonom. 4.) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom, 5.) opštih akataorganizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, pol. stranaka, sindikata, udruženja građanai kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

g - NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola, 2) sukob nadležnostiazmedju državnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa LS, 3) izborni sporovi, 4)zabrana rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja gradjana I verskihzajednica, 5) ustavna žalba, 6) posebne žalbe predvidjene URS - om, 7) odlučivanje o povrediURS - a od strane predsednika RS.

a 1 - Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud. b 1-Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa, 2.)republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS, 3.) pokrajinskih organa iorgana jedinica LS, 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS. v 1 - Ustavni sud mazeodrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekinepostupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. g 1 - Ustavni sud samoodređuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu. u vezi sa kojom je nastaosukob nadležnosti

a 2 - Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadležnost Ustavnog suda, što značida je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnostsudova.b 2 - Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svibirači zajedno.v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem naodredenu funkciju ili položaj.g 2 - Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj naizborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove togpostupka, koji se moraju tačno oznaeiti, u kom slučaju ee se ceo izborni postupak ili delovitog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog sudanadležnom organu.

a 3 - Ustavni sud odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE, sindikalneorganizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade,2)Republičkog javnog tulioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar politician stranaka,sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica

78

b 3 - Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razlogapredviđenih u URS - u, zbog toga što su političke stranke, sindikalne organizacije, udruženjagradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti iveroispovesti.v 3 - Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.

a 4 - USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i slobodazajamčenih URS - om.b 4 - Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da seizjavljujeprotivpojedinačnog akta Hi radnje državnog organa ili organizaciie koioi iepovereno javno ovlašćenie, 2) da se njimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinskaprava i slobode zajemeene Ustavom, 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravnasredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.v 4 - Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva. u slučaju kada jepodnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

a 5 - Prema URS, moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. fV)Na odluku donetu u vezi sapotvrđivanjem mandata narodnos poslanika, o kojoj Ustavnisud odlučuje u roku od 72 časa. @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku

sudijske funkcije sudija ima pravožalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.

(3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tužioca* odnosno protiv odluke Državnogveća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena žalba isključuje pravo na

idnošenje Ustavne žalbe ^Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa iliorgana jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP, organ određen statutom AP ima

pravo žalbe Ustavnom sudu. (5j) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom državnog organa iliorgana jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine, organ određen statutom opstineima pravo žalbe Ustavnom sudu.

b 5 - Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćenjasadržanog u URS - uv 5 - Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. g5 - Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. iavni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbuUstavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.d 5 - Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa odredenog statutom AP. odnosno LS utvrdida je pojedinaenim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenjenadležnosti AP, odnosno LS, poništiče pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ilinarediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone šietne posledice.

a 6 - Postupak odlučivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKEpokreće NS, na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanikab 6 -U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud.je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NSo pokretanju postupkav 6 - Ustavni sud ee odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tomedostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike

79

J

g 6 - Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od danapodnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povrediUstava od strane predsednika Republike.

( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br.51.)

47. SASTAV I IZBOR (6)

a - Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost izakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. b - Odluke Ustavnog suda su konačne,izvršne i opšteobavezujuće. ,.v - Ustavni sud čini 15 sudija, s obzirom na obimnadležnosti ovoga suda. g - Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu predpredsednikom NS.

IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

a - Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnoy za objektivan i nezavisan radUstavnog suda, zbog čega u torn procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti.b - Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet opšta sednicaVrhovnog kasacionog suda Srbije.v - Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predložipredsednik Republike,g - Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata kojepredloži Narodna skupština,d - NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnihposlanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanikadj - Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata kojena zajedničkoi sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.e - Oba državna organa utvrduju listu kandidata većinom svih članovaž- Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sateritorije autonomnih pokrajina.

z - Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.i - Bira se i imenuju na devet godina.j -Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika, da bi se izbegao bilo kakav uticajili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.k- Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa..1 - Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju.lj - Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke.m - Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidataprilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja zasudiju.

80

SASTAV USTAVNOG SUDA

a - PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlognajmanje txoje sudija, tajnim glasanjem, većinotn glasova svih sudija.b - Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.v - Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vršizamenik predsednika, odnosno najstariji sudijag - Predsednik Ustavnog sudaQ).' predstavlja Ustavni sud.(2Ysaziva sednice Ustavnog suda, ((5)

predlaže dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklađuie rad Ustavnog suda, (3J stara se osprovođenju akata Ustavnog suda i|0 vrši druge dužnosti utvrdene ovim

zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.d - Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije.

dj - Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA, koji zamenjuje predsednika Ustavnog -suda, u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.e - Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodnose primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.ž - Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije.

z - Ustavni sud ima SEKRETARA, koji se postavlja većinom glasova svih sudija, na period od petgodina i može biti ponovo postavljen.i - Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnomsudu.j - Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika, koga postavlja Ustavni sud većinomglasova svih sudija, na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen.k - Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika napoložaju.1 - Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda.

lj - Za obavlianje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU. m - Naprava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dužnostidržavnih službenika i nameštenika.

PRAVNIPOLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA - INKOMPABILITET

a - Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzevprofesure na pravnom fakultetu u RS. u skladu sa zakonom.

b - Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o Ustavnom sudu,ne smatra se delovanje u kulturrio-umetničkom, humanitarnom, sportskom ili drugomudruženju, bez naknade.v - Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave nafakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.g - U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda može se obratitiUstavnom sudu radi davanja mišljenja

81

IMUNITET

d - Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik.dj - On uživa imunitet neodgovomosti - ne može biti pozvan na krivičnu ili druguodgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije.e - Takođe, uživa i imunitet nepovredivosti- kada se pozove na imunitet ne može bitipritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izrećikazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda.

ž- O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud.

PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE

a - Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje jeizabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove zastarosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem.b - Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa. 2)trajnoizgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda, 3) bude osuden na kaznu.zarvora ili4) za kazniimdelo koie sa čini nedostoinim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postanečlan političke stranke.

v - Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovustručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove.g-Nadležni sud, odnosno drugi državni organ dužanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu zaizbor, odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu, pravnosnainu odluku o_qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo.d - Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud.dj - U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog sudamože biti udalien sa dužnosti.e - Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnogsuda.ž - Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudijaUstavnog suda:z-Odluku o u d a l j e n j u donosi Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, u skladu saPoslovnikomi - O prestanku duinosti sudije, na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor, odnosnoimenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, Mlučuje Narodna SkupMna.j - Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud.k - U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran,odnosno imenovan, ovlašćeni predlagae predlaže dva kandidata za izbor, odnosnoimenovanje.1 - Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor, odnosno imenovanje u roku od tri mesecaod dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda,lj - Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP, kandidati zaizbor, odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP.

BOSJNA POTPITANJA1) Ko ih predlaze, 2) Ko ih bira, 3) Uslovi za izbor, 4) Koliko im traje mandat, 5)Kako prestaje

82

48. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9)

a - Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora.b - Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnogpostupka xfazu raspravljanja i odlučivanja.v - PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanjaformalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka, a narocitoQJida li je Ustavni sudnadležan za odlučivanjes^ŽJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagača, odnosno^) da lisu predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesnepretpostavke za vođenje postupka.g - U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac, u skladu saPoslovnikom o radu Ustavnog suda.d - Ustavni sud pdbaciče predlog, inicijativu, ustavnu žalbu, zahtev, odnosno drugi aktkojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadležan za odlufiivanje; @Pako utvrdi danije podnet u odredenom roku;(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odlučivanje ne postoje drugepretpostavke utvrdene zakonom,dj - Kad Ustavni sud utvrdi da nije nađležan za odlueivanje, može predlog, inicijativu,zahtev, ustavnu žalbu, odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak, ustupiti nadležnomorganu.e - U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćenipredstavnici.

ž - Prema ZUS - u, učesniđ u postupku pred Ustavnim sudom su; n^državni organi,organi AP i iedinica LS , narodni poslanici - u postupku za ocenuustavnosti ili zakonitosti. Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači; (T) svako po

čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilaczakona, statuta AP, odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta - koji jepredmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti; Hypoliticka stranka, sindikalna organizacija iliudruženje građana - čiji je statut ili drugi

šti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Čijoj se zabrani rada odlučuje;verska zajednica - o čijoj se zabrani rada odlučuje; svako po čijem se zahtevu vodipostupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost

sudova, kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokrećespor;

državni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadležnost, kao i svako ko zbogprihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo; 8) Vlada, RJT iorgan nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženjagrađana ili verskih zajednica - u postupku za zabranu rada političkih jrtranaka, sindikalnihorganizacija, udruženja građana ili verskih zajednica; 9j podnosilac ustavne žalbe, kao idržavni organ, odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia - protiv čijeg jepojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba;@ organ određen statutom AP, odnosno iedinice LS - u postupku po žalbi, ako sepojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućavavršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS, kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta iliradnje izjavljena žalba;

f

(nl) NS i predsednik Republike - kada se odlučuje o postojanju povredeJUstava u postupkuza razrešenje predsednika Republike; {Q2J sudije, javni tužioci i zameniei JT - u postupkupo žalbi na odluku o prestanku funkcije.kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije;@) i druga lica koja Ustavni sud pozove.z- Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dužnost da pruža potrebne podatke iobavestenja u toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje odznačaja za odlučivanje Ustavnog suda.i -Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga, zahteva, žalbe, odnosnoinicijative.

j - Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani.k- Predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada iepredat Ustavnom sudu,

1 - Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitostidrugog opšteg akta koji donosi NS, Ustavni sud može, pre pokretanja postupka, da zatražimišlienje od NS.

Tj - Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud •može, pre pokretanja postupka, da zatraži mišljenie od skupštine AP, odnosno skupštinejedinice LS.

m - Donosi lac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji nemože biti kraći od 15 dana. dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pružipodatke i obavestenja od značaja za vodenje postupka i odlučivanje.n - Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti.

POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA

a 1 - Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovajpostupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniupostupka, koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ža pokretanje postupkapovodom inicijative.b 1 - OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ®

državni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 -INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifizičko lice g 1 - Postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. na osnovuodluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia.d 1 - Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosnodanom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. pitanju)

POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI

a 2 - Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. b 2 - Vršećiovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno načelo vertikalne (podele vlasti izmedju državei teritorijalnih jedinica u državi) / horizontalne (podele vlasti na različite državne organe)podele vlasti.

v 2 - Ustavni sud rešava sukob nadležnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih državnih organa, (51republičkih organai^pokraiinskih organa il i organa iedinica LSffi) pokraiinskih organajorgana iedinica LSifl; organa različitih AP ili različitih iedinica LS.

g 2 - Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti.d 2 - Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti.po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su usukobu, kao i 2) lice povodom čiieg ie prava nastao sukob nadležnosti.dj 2 - Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijajunadležnost i razloge na osnovu kojih to čine.e 2 - U slučaju kada organi odbijaju nadležnost, zahtev za resavanje sukoba nadležnostipodnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odlukedrugog organa koji se oglasio nenadležnim,ž 2 - Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtevpredat Ustavnom sudu.

z 2 - Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor, Rok zaodgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja.i 2 - Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnostiUstavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti,j 2- Ustavni sud samo određuje organ nadiežan za resavanie sporne stvari u meritumu, uvezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti.k 2 - Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti, rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVOod dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti, odnosno lieu povodom čijeg jeprava nastao sukob nadležnosti.12 - Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadležni organ.

POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA

a 3 - Resavanje izbomih sporova je supsidijama nađležnost Ustavnog suda, što znači da jeza njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova..b 3 - Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svibirači zajedno, ^__ — —v 3 - Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em naodredenu funkciju ili položaj.

g 3 - Ovaj postupak POKREĆE se zahtevomd 3 - Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnostsudova mole podneti:(Q svaki birač,©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosnoposlanika ili odbornika. kao i^podnosilac predloga kandidata.dj 3 - Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu.e 3 - Zahtev se može podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okončania izbornogpostupka koji se osporava.

ž 3 - Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporuorganu za sprovodenje izbora, u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće, sa nalogomda u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.

z 3 - Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izbornirezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, kojise moraju tačno označiti, u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupkaponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnomorganu.i 3 - Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupkaima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

j 3 -ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika možepodneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata.k 3 - U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24sata od podnošenja žalbe, dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu.13 - Ustavni sud dužan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja žalbe.

POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE, SINDIKALNEORGANIZACIJE, UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE

a 4 - Ovaj postupak se POKREĆE predlogom.b 4 - Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženjagrađana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade,(l)Republičkog iavnog tužioca ili (V)organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građanaili verskih zajednica.

v 4 - Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih uURS - u, zbog toga što su političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verskezajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti,

g 4 - Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.d 4 - U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke,sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice.dj 4 - Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana iliverske zajednice, ta politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verskazajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnomorganu.

(O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. 14 odž doj, a o razlozima zabrane radaverske zajednice vidi str. 15 pod v)

POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU

a 5 - Prema URS, moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. U|Naodluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnos poslanika, o kojoj Ustavni sud odlučuje uroku od 72 časa.^Protiv odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbeUstavnom suduTlzjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.

Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tužioca, odnosno protiv odluke Državnog većatužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena žalba isključuje pravo napodnosenje Ustavne žalbe

G>^T) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LSonemogućava vršenje nadlejnostAP, organ određen statutom AP ima pravo žalbeUstavnom sudu. *~

/?)) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LSonemogućava vršenje nadležnost opštine, organ određen statutom opštine ima pravo žalbeUstavnom sudu =*~b 5 - Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćeniasadržanog u URS - u, a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu. v 5 -Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamčenih URS -om.

POSTUPAK PO ZALBISUDIJA, JAVNIHTUŽILACAI ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NAODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE

g 5 - Protiv odluke o prestanku funkciie sudija, javni tužilac i zamenik JT mogu izjavitižalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.d 5 - Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na žalbu u roku od 15dana od dana dostavljanja žalbe.dj 5 - Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu, Ustavni sud zakazuje raspravu nakoju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. Saraspravi se može se isključiti javnost.

e 5 - Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju Hiodbiti žalbu.ž 5 - Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija, javnih tužilaca i zamenika JT naodluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima upostupku.

z 5 - Navedene odredbe. shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokogsaveta sudstva o prestanku sudijske funkcije.

i 5 - Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP, odnosno LS utvrdi'da ie pojedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenjenadležnosti AP, odnosno LS, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ilinarediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. j 5 - Odluka Ustavnogsuda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku

$ POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKAREPUBLIKE

a 6- Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKEpokreće NS, napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanikab 6 - Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnovf odredbe Ustava koje supovređene rfaokaze na kojima se akt zasniva.v 6 - Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu.

87

i - Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud daodrži javnu raspravu i da donese odluku, "***"" "j - Ustavni sud možejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnihpodataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanirn slučajevima.

OBLICI RADA USTAVNOG SUDA

a - Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednicib - Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda.Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik.v - Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela.g -Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela.d - Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda.dj - Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sedniei, većinom glasova svihsudija Ustavnog suda.e - Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni suddonosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija

BOSINA POTPITANJA1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Staje preventivna ustavna kontrola, 3) Ima tijavnerasprave pred ustavnim, 4) ko maze biti stranka

49. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17)

AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA)

a - Ustavni sud donosi odluke, rešenfa i zaključke.A 1 - ODLUKE Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezne.

b - Ustavni sud odlukom, kojom meritorno resava pitane iz svoje nadležnosti: du UTVRĐUJEda zakon. statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom,zakonom. opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnimugovorima, odnosno da u vreme važenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosnozakonom;

("Zrutvrđuje dazakon koii je igdasan. a niie ukazom proelaSen, niie u saglasnosti sa Ustavom;utvrđuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom; ODREĐUJEnačin otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u

saglasnosti s Ustavom ili zakonom; (S) ZABRANJUJE rad političke stranke. sindikalneorganizacije, udruženja građana ili verskezajednice; £|5 ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost

sudova; (g)odlučujeoustavnoižalbi; (^ odlučuje o žalbi organa AP. odnosno iedinice LS, upostupku, ako se pojedinačnim aktom

89

g 6 - Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut uskladu sa Ustavom i zakonom, akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povrediUstava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi.d 6 - Posle isteka roka za odgovor, predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu, na kojupoziva predsednika Republike i predsednika NS. ~"= "~dj 6 - U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavnisud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene uaktu NS o pokretanju postupka.e 6 - Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tomedostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike.ž 6 - Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od danapodnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povrediUstava od strane predsednika Republike

z 6 - Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuče akt opokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike.i 6 - Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravnodejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini. ""

( O ustavnoj žalbi ipostupku odlučivanja po ustavnoj žalbi videtipitanje broj 50.)

FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA

a - To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari, nakon čega rneritorno odlučuje osuštini stvari.b - Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenicabitnih za razjašnjenje stanja stvari.v - Ustavni sud, po pravilu, odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ilizakonitosti^p odlučivanja o izbornim sporovima. kao iffi u postupku za zabranu radapolitičke stranke. sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice.g - U postupku odlučivanja o povredi URS - a od strane predsednika Republike predsednikUstavnog suda zakazuje raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednikaNarodne skupštined - Ustavni sud može odlučiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnostiili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da, na osnovupribavljenih dokaza, može odlučiti i bez održavanja javne raspraveifŽTako je o istoj stvari yecnrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari, kao i^3);ako postojeuslovi za obustavu postupka.dj - Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da jeodržavanje javne rasprave potrebno, a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnompitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stavUstavnog suda.e - Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanjapotrebnih obaveštenja.ž - Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud može na javnuraspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanjepredmetnog opšteg akta.z - Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija,naučni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja.

88

ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP,odnosno jedinice LS;

dlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike;odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odlukeVisokog saveta sudstva;

(Q^odlucuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestankufunkcije; (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti.

v - Ustavni sud RESENJEM, kojim odlucuje o nekom procesnom piianju, sa izuzetkom kojese odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti: (Tl pokreće postupak;(3) rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom;d)' obustavlia izvršenje pojedinačnog akta. odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuiezahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje;

(4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP;|f|ne prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti;ffl odreduje način izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda;Pi obustavlia postupak:ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je većodlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova zaponovno odlučivanje; (9) odbacuie ustavnu žalbu ako nisu ispunjene

procesne pretpostavke.

g - Kad ne donosi druge akte, Ustavni sud donosi ZAKLJUČKE.

d - Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.dj - Uuvodu se legitimise Ustavni sud, sastavom sednice datumom njenog održavanja.e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu..Mora sadržati podatke bitneza identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom.ž - Obrazlolenje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu uizreci.

z - Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavlfuiu se u "Službenomglasniku RS", kao i u službenom glasilu u komeje objavljen statut AP, drugi opšti akt ikolektivni ugovor, odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sudodlučivao.i - U "Službenom glasniku RS" može se obiaviti odluka po ustavno[_žalbj, kao i rešenja kojasu od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti

DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA

a - Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti saUstavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnimugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom obiavljivania odlukeUstavnog suda u "Službenom glasniku RS" ~~ *~b - Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom.

90

t

v - Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo oddana dostavljania organima koji su u sukobu nadležnosti, odnosno Hcu povodom čijeg jeprava hastao sukob nadležnosti .g - Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupkaima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Isto važii za odluku donetu u postupku*po žalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnihposlanika.

d - Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizaeije, udruženja gradanaili verske zajednice, ta politieka stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verskazajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog sudanadležnom organu. ^dj - Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudiia. javnih tužilaea i zamenika JT naodluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnicima u postupku.

£ e - Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. odnosno LS utvrdida je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenjenadležnosti AP, odnosno LS, poništiee pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ilinarediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. Odluka Ustavnogsuda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnJcima u postupku. ^z - Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opštegakta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. odluka Ustavnog suda ima pravnodeistvo od dana nienog objavljžvanja u "Službenom glasniku RS".

f i - Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinačnim aktom. odnosno radniom,povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom, poništićepojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje iodrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku.

9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od danadostavljania učesnicima u postupku.

j - Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnostis Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnimugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre danaobjavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni..

k - Izvršenje pravnosnažnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise nemogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto -obustaviće se.

I - Svako kome ie povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim poiedinačnim aktom.donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđenoda nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava,potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.. ima pravo da traži od nadležnog organaizmenu tog poiedinaenog akta.Ij - Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinaenog akta može se podneti u rokuod šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Službenom glasniku RS", ako od dostavljanjapojedinačnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nijeproteklo vise od dve godine.

91

m - Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastaleusled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti saUstavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrđenim medunarodnimugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem upređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.

n - Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnostizakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava,potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenutipostupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. nj - Kad je utoku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom, opšteprihvaćenimpravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, ali nisuotklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti, Ustayni sud može odlukom utvrditi daopšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnogprava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. o - Ova odluka Ustavnog suda imaisto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom,opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ilizakonom.

IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA

p - Državni i drugi organi, organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja, političkestranke, sindikalne organizacije, udruženia građana ili verske zajednice dužni su da, u okvirusvojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. r - Kada je to potrebnoUstavni sud svoiom odlukom uredjuje način nienog izvršenia.

s - U slučaju potrebe, izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada, na načinkoji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda.

BOSINA POTPITANJA1) Vrste akafa ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sudpresude - ne, vec samo ODLUKE, RESENJA IZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenuustavnosti i zakonitosti -npr. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTIIZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA, TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. 4)Kako glasi izrekakadje neki clan nekog zakona neustavan - UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOGZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdenodaje neki clan nekog zakona neustavan ), 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo,7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usledprimene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8)koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie.neosnovano Hsenie slobode, 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tome-odlucufe RESENJEM, Ustavni sud može u toku postupka, do donošenia konačne odluke. obustavitiizvršenje poiedinačnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ilizakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice, 10)Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan saUstavom - menia se mediunarodni ugovor Hi URS, 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom,12) Koje izborne sporove resava, 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima,14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda

92

50. USTAVNA ZALBA (8)

a - USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i slobodazajamčenih URS - om.b Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljujeprotiv pojedinacnog akta ili radnje državnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javnoovlašćenjeiŽVda se mimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobodezajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviđena drugapravna sredstva ///jezakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.v - Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. u siučaju kada jepodnosiocu žalbepovređeno pravo nasuđenje u razumnom roku.

g - Ustavnu žalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinačnim aktom iliradniom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno iliuskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. d - Ustavnu žalbu uirne ovih lica. na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja, može izjaviti drugo fizičko lice,odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskihprava i sloboda.

dj - Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenogakta. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povređuie ili uskraćuie liudsko ilimaniinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.e - Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud ćedozvoliti povraćaj u pređašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestankarazloga koji ie izazvao propuštanie. podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i akoistovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu.ž - Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.

z - Ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protivkogaje izjavljena.i - Na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenie pojedinacnogakta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna žalba, aliobi izvrsenjeprouzrokovalonenadoknadivu stetupodnosiocu, a odlaganie niie suprotno iavnom interesu. niti bi seodlaganjem nanela veća šteta trećem lieu.j - Ako ie poiedinačnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemčenoljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica. a samo neki od niih su podneli ustavnu žalbu.odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze uistoj pravnoj situaciji.

k - Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna žalba povueena^Ž^ ako organkoii jedoneo osporeni pojedinačni akt ponisti. ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom izustavne žalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanjeUstavom zajemčenog prava i slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe^f)) akoprestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.

1 - Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbiia kao neosnovana.lj - Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radnjom,

93

povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. poništićepojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje iodrediti da se uklone štetne posleaice u određenomlroku.m - Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenjezahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadležnim organom, uskladu sa zakonom.n - Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno deistvo od danadostavljania učesnicima u postupku,nj - Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba, podnosilac ustavnežalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete, radi postizanjasporazuma o visini naknade.o - Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete nedonese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne žalbe možekod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete.p - Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tužba se može podneti u pogleduostatka zahteva.

BOSINA POTPITANJA1} Staje ustavna zalba, 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi, 4) Kada se podnosi, 5) Stajepredmetove zalbe, 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi - Odlukom, a procesno reseniem - kad seustavna žalba odbacuie, 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi - usvajajuca iliodbiiaiuca, 8) Kako glasi izreka - Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time(reseniem ili presudom toe i tog suda), povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe, na primer a .radi,pretpostavku nevinosti, zaiemcenu odredbama tog i tog cl. URS. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnojzalbi doneti resenje - resenja su deklarativnog karaktera. ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekomprocesnom pitanju.

51. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5)

a - Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosomovlašćenog predlagača ili reseniem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud, kadoceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative.b - OvlaŠćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)'

državni organi/Žlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25. narodnh poslanika v -INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflzičko lice g - Postupak zaocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno, na osnovu odlukekoju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija.d - Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosnodanom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. pitanju) dj - Kad seinicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta, osim zakona i statuta AP ilijedinice LS, odnosno pojedinih njihovih odredbi, kojima se regulišu pitania o kojima Ustavnisud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno iprikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, tXstavni sud odlueuie bezdonošenia rešenia o pokretarn'u postupka.e - U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograničen zahtevomovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora.

94

ž - Kad ovlašćeni predlagac, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative,Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, ako za to nađe osnova. z- Izuzetno, u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika RepublikeUstavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje sunavedene u aktu NS o pokretanju postupka.

a 1 - OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugihopštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. To je kontrolapoštovanja hirerarhije OPA.b 1 - Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi.v 1 - Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie25 narodnih poslanika.gl - Medjutim, URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA saURS - om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako iepostupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci odprestanka njihovog važenja.d 1- Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti. ali se njihovodejstvo oseća i u sadašnjosti.dj 1 - Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. Ustavni sud je dužan da uroku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan, a predsednik Republike ga iošnije proglasio ukazom, Reč ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli.el- Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da sprečiparlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone. ~ž 1 -Njenjsmisaoje da se spreči proglašenje neustavnog zakona.z 1 - Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekstizglasanog zakona.i 1 - Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja namišlienieNS. nitijse o njemu vodi javna raspraya^j 1 - O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja,Ustavni sud obaveštava predsednika Republike.k 1 - Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovogproglašenja, ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona.11 - Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: jj suprotno je logici ovog instituta, koja seogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodnekontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan; 2]Jcrši pravilo po kojem odlukaUstavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. glasniku RS.Ij 1 - Prema URS, ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavnisud ee nastaviti da postupa prema zahtevu. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenuustavnosti zakona. Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli.ml-To znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona, upostupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona, imati kasatorno deistvou torn smislu što će odnosni zakon, ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje,n 1 - Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija jeusklađenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu, jer bi se u suprotnomustavnost istogzakonaceniladya^uta.nj 1 - Mana ovoga rešenja, prethodne ustavne kontrole, je to što se na taj način aboliraneustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavnekontrole.

95

o 1 - Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti - o-^izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se

■f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive.^p-ys- štetne posledice.

pi- Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnostiprestali, ukinuće mem obustave izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje. r 1 - Ovojediskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativnoispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom, C2f da su na osnovuopšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti, ili preduzetepojedinačne radnje,^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetneposledice.

si- Prema URS, Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ilizakonitosti odlukeAP, pre m'enog stupanja na snagu. 11- Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ilizakonitosti opšteg akta - odluke skupštine AP, ^^t, t pre njenog stupanja na snagu.

'i/l"" ^ ć 1 - U torn slučaju, Ustavni sud može, do donošenia svoie odluke, odlolitistupanje na g " ^ .snagu osporene odluke AP.ra

cy"-Ci^<S u 1 - Mada o URS - u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti "ili zakonitosti odluke AP, Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan da,ako donese rešenje kojim odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP, postupak ocenjivanjaustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede, u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o raduUstavnog suda.f 1 - Rešenie koiim Ustavni sud odlaže stupanie na snagu osporene odluke organa AP.proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo. h 1-Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS - om,opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima.kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS - om. c 1- Opiteprihvaćenapravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima, što znači da:^obavezuju sve subjekte međunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvoopšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnogprava moraju bitiu saglasnosti sa njima.č 1 - Odredbe potvrđenos međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog sudautvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. prestaiu da važe na način predviđen timmedunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava.

BOSINA POTPITANJA1) Postupak - pokretanje i tok

96

'<!

TERITORIJALNA A UTONOMUA

52. POJAM I JEDINICE (1)

Str.205 - 207 RM

a - Jedno od nacela ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana napokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo gradana na pok. autonomiju i LSpodleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.b - Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom, ukojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. AUTONOMIJA ie oblikteritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti. Ona ima autonomne organe iatuonomni delokrug, a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS.v - Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju,g - Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenomza promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećihautonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.d - Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica izmeđuautonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može semenjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom.dj - Osnovna obelezja pok.autonomije prema URS, su:1) asimtericno drz.uredienie RS - zato sto nije cela teritorija podeljena na AP, vec samo

jedan njen deo2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se

sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenuUstava, dok se u APV ostvaruje obicna)

3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih iukidanja ili spajanja vec osnovanih, po postupku predvidjenom za promenu URS.

53. PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10)

Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS.a - Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucimteritoriialnim jedinicama drueih drzava. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenogter. jedinstva i pravnog poretka.b - AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu. a to je pravo AP da imaju sopstveneprihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom,kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.v - Donose svoi budzet i zavrsni racun. BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% uodnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristiza finansiranje kapitalnih rashoda.g - AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom. Svojina AP je oblikjavnesvojine.d-AP imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufudj - AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom, uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i radorgana i službi koie osnivaju, a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje

97

pravo na pokrajinsku autonomjjue - AP imaju svoju izvornu nadleznost. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvornenadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanjesredstava za obavljanje poverenih poslova.z - Takodje pravo je AP da donose odluke i dr.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti.i - AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja.j - AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti,sto supoverene nadleznosti, Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta, iorgani RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.k - Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju, zastiti i unapredjenju Ijudskih imanfinskih prava u skladu sa zakonom.

BOSINA POTPITANJAIJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava iduznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine

.54. ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLEZNOST I AKTI (3)

a - Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju, koju ostvaruju neposredno ili prekosvojih slobodno izabranih predstavnika.b - ORGANIKf su Skupstina. Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave - pokrajinskisekretarijati, a osim njih mogu da se obrazuju pok.upravne direkcije, organizacije i sluzbe, -Skupstina el. 21-33 Statuta, a IV el. 33-40/v - S K U P S T I N A j e najviši organ AP i predvidjena je samim URS, Skupštinu AP čineposlanici, koji se biraju na period od četiri godine. na neposrednim izborima tajnimglasanjem, u skladu sa odlukom skupštine AP. U AP u kojima živi stanovništvo mešovitognacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina uskupštinama.g - Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS.d - Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika, s tim da građani svake opštine sa teritorijeAPV biraju najmanje jednog poslanika. Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojojje izabran. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstinaureduje odlukom.dj - Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti. Poslanik za izraženomišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovomost.e - Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika, koje bira iz reda poslanika,na četiri godine.z -Predsednik predstavlja Skupštinu. raspisuie izbore za poslanike, predsedava irukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i PoslovnikomSkupštine.i - Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlogIzvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika. Skupstina se sastaie po potrebi, a najmanjedva puta godisnje.j - Skupstina odlučuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnogbroja poslanika, ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina.k - Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece.

98

svaki poslanik, skupština opštine ili najmanje 7000 birača.1 - Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donosegrađani pokrajinskim referendumom. Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendumako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30.000 biraca.Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština.

lj-IZVRŠNO VEĆE ( IV ) sačiniavaiu: predsednik, potpredsednik i članovihvršnogveća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukomSkupštine. Ako su predsednik, potpredsednik ili članovi Izvršnog veea izabrani iz redaposlanika, zadržavaiu mandat poslanika.m - Predsednik, potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslaniei.n - Kandidata za predsednika IV može da predloži naimanfe 30 poslanikaSkupštine, Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasalavećina od ukupnog broja poslanika.nj - Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaže njegovečlanove. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog brojaposlanika.o - Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad.Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće.P - Skupstina moze razresiti Izvrsno vece. ali ne i obrnuto. Predlog za razrešenie IV,predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika.Predsednik IV može predložiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog člana0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava.r - Odluka o razrešeniu Izvršnog veća, predsednika IV i njegovog člana smatra seusvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika. Izvršno većekoje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja iliostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV. s -NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su:1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvrSavanje je povereno IV i donosipropise zanjihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno;2. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje;3. donosi akte u svojoj nadležnosti;4. predlaže budžet i završni račun Pokrajine5. predlaže odluke i opšte akte:6. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave7. usmerava i usklađuje radpokraiinskih oreana mrave. vrši nadzor nad njihovim radom i poništavaili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV.

t-POKRAJINSKI ORGANI U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinskiorgani uprave.u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšteakte RS za koje su ovlašćeni; primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV, i obavljajudruge poslove utvrdene odlukom Skupštine.f-Odlukom Skupštine uređuju se organizacija, delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave ipokrajinskih organizaeija i službi, kao i položaj, prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika utim organima.

99

a-NADLEZNOSTJ APAP imaju izvorne i poverene nadleznosti.Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se, na svrsishodan način,mogu ostvarivati unutar AP, u kojima nije nadležna Republika Srbija.Koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom oraspodeli nadleznosti, koji je u pripremi.

b - Kad su u pitanju po v e r e n e n a d l e z n o s t i : RS može zakonom poveriti APpojedina pitanja iz svoje nadleznosti.AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP, zavisno od toga ko jepoverio nadleznosti.(Pr. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti uređuju sezakonom).v - Kad su u pitanju i z v o r n e n a d l e z n o s t i prema URS AP , u skladu sa Ustavom istatutom AP, samostalno propisuju uredenje i nadležnost svoiih organa i javnih službi.g - AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom, uredjujepitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti:1. prostornog planiranja i razvoja,2. polioprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja ilečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkogsaobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja napokrajinskom nivou.d - AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. u skladu sa zakonom. APutvrduju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.dj - AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. AP u skladu saUstavom i zakonom, imaju izvorne prihode. obezbeduju sredstva jedinicama lokalnesamouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoi budžet i završni račun.

NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV, tako daje eventualnopotrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV, kojije preduslovza donošenje Statuta APV.

a - AKTIAkti organa AP su statut, odluka i opsti akt.Skupstina donosi Statut, Odluke i opste akte, a Izvrsno vece donosi opste akte.Pokrajinski organi uprave donose akte. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizihorgana sa OA visih organa. Statut, odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Službenomlistu APV".b - STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broiaposlanika. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnihposlanika.v - Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnosenaAP. g - Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40.000 birača. jedna trećina poslanikai

Izvršno veće.O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broiaposlanika.d - Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog brojaposlanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti.dj - Skupština, po dobijenoj saglasnosti, donosi i odlukom proglašava Statut APV,e - 0 promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika.

z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NERad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnimsudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti, opstih akata uopste.2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitostiodluke skupstine AP, pre nienog stupanla na snagu. U torn slucaju, Ustavni sud može, dodonošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.(privremena mera)3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se poiedinačnim aktomili radniom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenjenadležnost autonomne pokraiine.4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitostizakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samoupravekojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu.

BOSINA POTPITANJA1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja, 4) Zastita pravaAP

X LOKALNA SAMOUPRAVA

55. POJAM I JEDINICE LS

a - Prema URS državna vlast ograničena ie pravom građana na pokraiinsku autonomiiuiLS. """'" ...... "Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti izakonitosti.b - Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaiu iavnim poslovima odneposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo. neposredno iwekoslobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, ugranicama zakona, ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovojnadležnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo.v - Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, eradu i eradu Beoeradu - iedinica lokalnesamouprave. Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjanijldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje samibiraju. Teritoriju jedinice LS, cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta.

101

'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ .3H&."t^a. — e>-e*^y«Ž>-r<? ^, *oft>~

g - Građani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS, upravljajuposlovima LS, u skladu š Ustavom, zakohom i statutom jedinice LS. a strani drzavljani poduslovima i u skladu sa zakonom.d - Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalnasamouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti izsvoje nadležnosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika.dj - Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni,geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100.000 stanovnika.e - Položaj grada Beograda uređuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu. On ima statusposebne teritorijalne jedinice. ~^ ™ ~~z - Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom.Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj tejedinice LS.i - U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava, tj. drz.organ prenese na nju vrsenjepojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti - resavanje pitanja od lokalnogznacaja. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti Izakonitosti, dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od stranedrzave, jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti.j - QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedinalokjedinica) i monolitnost, (jedinstvenajeu svim jedinicama LS, u pogledu nadleznosti,organa itd...)

56. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12)

a - Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije. To su poslovi odneposrednog, zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. Blize se odredjuještatutom jedinice LS i dr.oa. Prema ZLS, opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie:

obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista iposlovnog prostora,(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu,kulturu, sport, zdrav.i socijalna zastitawpturizam, zanatstvo, ugosititeljstvo i trgovina^f))zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. b - Komunalnedelatnosti su prečišćavanje i distribucija yode. Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika udrumskom saobraćaju, održavanie čistoće u gradovima i naseljima, održavanie deponija,uređivanje, održavanje i korišćenie pijaca. parkova, i drugihjavnih površina. iavna rasveta. idr.v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada:i^donosenje pro grama uređenje građevinskog zemljišta, 2) uređenje i obezbedenie vršeniaposlova uredenia i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade zauređivanje i koriscenje gradevinskog zemljista

g - POVERENI POSLOVI - Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom semogu poveriti svim ili pojedinim opštinama, u interesu efikasnijeg i racionalnijegostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednoginteresa za život i rad.d - Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budžetu RS u skladu savrstom i obimom poslova.

102

Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti,prosvete. zdravstva, zaštite životne sredine. rudarstva, prometa robe i usluga, polioprivrede,vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom, kao i vodjenjeevidencija i maticnih knjiga i dr.dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova- Povereni poslovi su i dalje poslovi RS,samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima - LS za cije obavljanje jedinieaLS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e, dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu uodnosu na drzavu.e - U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti izakonitosti, dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od stranedrzave, jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti.ž _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja,a koji su od opsteg interesa za RS. U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje odlokalnog, pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati.

BOSINA POTPITANJA1 )Kojisu izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornihposlova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost, 6) Sta spada unadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalnedelatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja - mediumesni saobracai. npr. BGD -LAZAREVACdo koiih ne voze autobusi GSP -a.

57. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5)

a - Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalnesamouprave mogu zaduživati, ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS.b - Jedinica LS ima svoiu imovinu.Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u skladu sa zakonom.v - Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS, budžeta RS, u skladusa zakonom, i budžeta AP. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svojenadleznosti, u skladu sa odlukom skupštine AP.g- Sredstva budžeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda, transfera.primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. Kadjedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta, njoj seobezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzetad - Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji, a to su:porez na imovinu, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa,naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta,naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine, novčane kazne izrečene u prekršajnompostupku.dj - Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS, poput poreza nadohodak gradjana, poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava.e - Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kč»jT~šu_Tžvori javnih prihoda,osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, koji predstavljajuustupljena sredstyaTz - Lokalne takse - administrativne takse, lokalne komunalne takse, boraviina taksa,

103

i - Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzetnajcesce po osnovu prihoda od privalizaciie.Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni raeuru.

58. UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2)

a - Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanskainicijativa, zbor građana i referendum.b - Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovažno pokretanjeGRAĐANSKEINICIJATIVE, koji ne može da bude manii od 5% birača.v - Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenie akta kojimće se urediti određeno pitanje iz nadležnostfjedTnice LS, promenu statuta ili drugih akata iraspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.d- Skupštinajedužnadaopredlogu gradjanaodrži raspravu i dadostavi obrazloženodgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.dj - ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom.e - Zbor građana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS ivećinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinimorganima i službama jedinice LS.z - Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora gradana,razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay, odnosno donesu odgovarajućuodluku ili meru i o tome obaveste gradane.

i - Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM opitanjima iz svoje nadležnosti.j - Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše napredlog koji podnese naimanie 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS.k - Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja jeglasala, pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana.1 - Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skupština jedinice LS je ne može stavitivan snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinudana od dana donošenja odluke.

lj - MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanjuLS.m - To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana, koji su najtesenje interesnopovezani, zajednickim zivotom na odredj. teritoriji u okviru iedinice LS, a sve u ciljuracionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava.n - Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesnezajednice i drugi oblici mesne samouprave.nj - Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskimnaseliima (kvart, četvrt, rejon i si). Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela.o - Skupština opštine. odnosno skupština grada, odluču je uz prethodno pribavljenomišlienie građana, o obrazovaniu, podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnihzajedniea i drugih oblika mesne samouprave.p - Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika.

r — Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica uokviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.s - Odlukom skupštine opstine, odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnimzajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie određenih poslova iznadiežnosti opštine odnosno grada, uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava,

59. ORGANIZACIJA, NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS(4+)

a - Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvarujuneposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.b - U opstini se, radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti, obrazuju sledeei ORGANI: 1)Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. 31opstinsko veee 4) opstinska uprava.Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski.

v - SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnunadleznost opstine. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. Ostali organisu odredjeni statutom opstine.g - Prema URS, Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti, usvaja budžet izavršni račun opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opstine, raspisuje opštinskireferendum i vrši druge poslove.d - Skupštinu opštine čine odbornici. koje biraiu gradani na neposrednim izborima, tajnimglasanjem. Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine, s tim što ne možebiti manii od 19, ni veći od 75. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90, dok Skupstinagrada Berograda ima 110 odbornika.dj -U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava, omogućujese srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama.e - Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetogmišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela, sto znaci da je odborniekiimunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta, jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti.z - Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine ipostavljenjem sekretara skupštine.I - Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a nairnanie iednom u trimeseca. On organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavljadruge poslove.j - Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog brojaodbornika.Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nijedrukčije odredeno.k - Predsednik skupštine. napredlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, navreme od 4 godine. tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Onmože biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji je biran.I - Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove pdsutnosti isprečenosti da obavlja svoju dužnost.Ij - Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu stručnih poslova u vezi sasazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnimposlovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine.

105

m - Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnimfakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom odnajmanje 3 godine. Sekretar moze imati zamenika, koji se bira na isti nacin. Skupštinaopštine može, napredlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.

IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće.

a - PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine sobzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca, kaokolegijalnog organa u opstini, Predsednik opstine ima zamenika.

b - Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. Kandidat zapredsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika,koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opstine.v - Predsednika opstine bira skupština opštine, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine.tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine.,g - Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika uskupštini opštine.d - Predsednik opstine; predstavlja i zastupa opštinu, predlaže način rešavanja pitanja okojima odlučuje skupština; usmerava i usklađuje rad opštinske uprave; donosi pojedinačneakte i vrsi druge poslove.dj - Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženpredlog naimanie 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.e - Ako skupština ne razreši predsednika opstine, odbornici koji su podneli predlog zarazrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenie predsednika opštine, pre isteka roka odšestmeseci od odbijanja prethodnog predloga.z - Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine iopštinskog veća, jer je predsednik opstine mandatar ovih lica.Zamenik predsednika opstine, odnosno elan opštinskog veća, mogu biti razreseni preisteka vremena na koje su birani, na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika,na isti način na koji su izabrani.i - Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica, predsednik opštine je dužanda skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili članaopštinskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.j - Predsednik opstine, zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseniili su podneli ostavku, ostaiu na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednikaopstine, zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća.

a - OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine.zamenik predsednika opstine, kao i članovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutomopštine i koje bira skupština opštine, na period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom odukupnog broja odbornika.b - Kandidate za članove opstinskog veća predlaže kandidat za predsednika opstine.Kada odlučuje o izboru predsednika opštine, skupština opštine istovremeno odlučuje o izboruzamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća.v - Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. Zamenik predsednika opstine jeclan opstinskog veća po funkciji.

106

g - Broi članova opštinskog veća, koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine, nemože biti veći od 11. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne moguistovremeno biti i odEomici.

d - Opštinsko veće^l) predlaže statut budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština; iCl}neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine;(3Vvršinadzor nad radom opštinske uprave. poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu usaglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupštinaopštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnostiopstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS, odnosnoAP^i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine.

dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće, saziva i vodi njegove sednice iodgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. Dužan da obustavi od primene odlukuopštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu.e - Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog brojanjegovih članova, a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova, ako zakonom ili statutomopštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina.z - Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine, s tim da oni vršetekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine iopštinskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandatprestao zbog raspuštanja skupštine.i - OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije.Opstinska uprava:Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine iopstinsko veće;

ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog veća; 3Drešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine; (4yobavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr. opštih akata skupštineopštine;

fflizvršava zakone i druge propise čiie ie izvršavanie povereno opštini; Opobavliastručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine, predsednik opštine iopštinsko veće.j - Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i opštinskeuprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika.k- Opštinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi načelnik, koga postavljaopstinsko vece na 5 godina. a mora da ima završen pravni fakultet, položen ispit za rad uorganima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci.1 - U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vršenje srodnih poslova, moguse obrazovati unutrašnje organizacione jedinice.Ij - Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. radom uprave rukovodi načelnik. kogapostavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet, u odnosu na delokruguprave, položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva ustruci.m - ORGANI GRADA su: skupština grada. eradonačeinik. gradsko veće i gradskauprava. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu, shodno seprimenjuju na organe i nadleznost organa grada.

107

n - U gradu Beogradu, postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnikagradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi, a gradski arhitekta uoblasti urbanizma. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik.nj - AKTI OPSTINE su STATUT, kao najvisi pravni akt opstine, koji samostalno donosinjena skupstina. Skupstina donosi zavrsni racun, urbanisticki plan, plan razvoia opstine idruge opste akte i odluke.

0 - Prava - Prema URS opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet izavršni račun. urbanisticki plan i program razvoia opštine. utvrđuje simbole opstine injihovu upotrebu. Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskihprava. kao i o javnom informisaniu u opštini.Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. u skladu sa zakonom. Ta imovina jepblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon, vodi se kao drzavnaimovina.Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uređenje1 nadležnost svojih organa i javnih službi. koie osnivaju.Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa.

BOSINA POTPITANJA1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi, 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom

60. NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11)

a - URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS, radiuspostavljanja ustavnosti i zakonitosti, a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucemresornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS).

b - VLADA je dužna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nijesaglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenomglasniku RS".Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da važi ako Vlada u roku od pet dana odobjavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.

c - NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitostistatuta, propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom, akosmatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republiekimpropFsom. d -Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto, ako smatra da akt nije u saglasnosti sapokrajinskim propisom.

e - Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalneautonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom,ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera. f- Ako skupstinajedinice LS ne postupi po ovim predlozima, ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenućepostupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi odizvršenja odnosni opsti akt. do odluke Vrhovnog suda Srblje.

108

g - Ovom merom se stiti tzv. statutarnost, postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS,pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom.

h - MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS, (nadleini organ teritorijalneautonomije) kad nađe dapojedinačni akt organa, odnosno službe iediniee LS, protiv koganije obezbeđena sudska zaštita, niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno sodlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS, predložiće skupštini jedinice LS da takav aktukine ili poništi.i - Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvonadležno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt.

j - VLADA, na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS, (nadležnog organa teritorijalneautonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS. ako: (0 skupština nezaseda duže od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u rokuod mesec dana od dana

konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenjaqstavke; OJ ne donese statut ili budžet u roku utvrdenom

zakonom.k - U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u rokuod dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS, a mandatodbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine.1 - Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS, tekuće i neodložneposlove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS, obavlja privremeni organjedinice LS koji čine predsednik i četiri člana. koji obrazuje Vlada.Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa, vodeei računao političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS.

Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnostiskupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornikeili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku oddva meseca od objavljivanja rezultata izbora.m - Predsednik Narodne skupstine ie dužan da odluku o raspisivanju novih izbora zaskupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore,odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS, s tim da mandat odbomika izabranih na timizborima, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnimizborima.

BOSINA POTPITANJAl)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipodkojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsinadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje - odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li senaloziti cinjenje nekom organu LS - moze skupstini, preduzimanje odredjenih mera (pod 3)

109

61. ZASTITAPRAVALS (16)

a - Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog.zaiedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno ipreko slobodnoizabranih predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicamazakona, ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i odinteresa za lokalno stanovništvo. b - Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS:

(TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ilizakonitosti zakona ili dr.opsteg akta RS ili AP. kojim se povredjuje pravo nalok.samoupravu, pred Ustavnim sudom RS.

|^) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protivpojedinacnih akata ili radnji drz.organa ili organa jedinice LS, kojima se onemogucavavrsenje nadleznosti jedinice LS.

f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana, utvrdiuie povrede ucinjene aktimaradnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi, ako je rec o povredi propisa i opstihakata jedinice LS.

im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda inac.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS, ima pravo da pred Ustavnimsudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg aktaskupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskognaroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da podistim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ilidrugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom.v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS, u smislu Zakonao LS, smatraju se jediniee LS ukojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ilipripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika premaposlednjem popisu stanovništva u RS.g - Nacin predlaganja i izbora članova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemuzastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalnamanjina ne može imati većinu članova saveta.d - Savet razmatra pitania ostvarivania, zaštite i unapređivania nacionalne ravnopravnosti, uskladu sa zakonom i statutom.dj- Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni naprvoj narednqj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnostiprethodno dostave na mišljenje savetu.e - Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev zaocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu

BOSINA POTPITANJAIJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu

110

XI SUDOVI

62. USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12)

OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST

U Prvom dclu Ustava,, tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova uRepublici Srbiji, Prvo, to je načelo vladavine prava, koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava(clan 3). Vladavina prava saglasno Ustavu, pored ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću ipovinovaniem vlasti fa to znaei i sudske - B, N.) Ustavu i zakonu", Samo država utemeljena na vladavini prava,može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. stav 1.Ustava. Saglasno ovom načelu, koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno, "uređenie vlasti u Republici Srbijipočiva na podeli vlasti na zakonodavnu. izvršnu i sudsku".2 Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti."Sudska vlast nezavisna". Tako, načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelomvlasti, u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji. Izričitoutvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugihodredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast. pre svega, za zakonodavno uređivanjeorganizacije i vršenja sudske vlasti.U odredbama člana 4. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva naravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3). Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značitimogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti, a to bi bilo uoštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Ova odredba, tumaci se kaospecijalna, posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. Da se radi o odredbi koja svojomeelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima jejasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". te da"sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud. u zakonom propisanom postupku".

1. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godine

Saglasno Ustavu od 2006. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti, kojima je poverenovršenje sudske funkcije, opredeljuju sledeća načela; l)načelo jedinstva sudske vlasti; 2)načelo samostalnosti inezavisnosti; 3)načelo legaliteta; 4)načelo javnosti; 5)načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenjusudske vlasti.

QyNacelo jedinstva sudske vlasti. Kao posebna grana državne vlasti, sudska vlast je jedinstvena nateritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. Načelo jedinstva sudske vlasti,zajameeno Ustavom, predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. U organizacionom,smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. Sudski sistem, koji je samo unačelu uređen Ustavom, čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnbsti, odnosno viših i nižih sudova)ustanovljenazakonom, koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. anadležnosti razgraničene. ' *~™

/2)Načelo samostalnosti i nezavisnosti sudova. Ustavno rešenje iz člana 142. stav 2. po kome su 'sudovisamostalni i nezavisni u svom radu". ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa -organizaeiono odvoieni od drugih državnih organa - organa zakonodavne i izvršne vlasti, a potorn da susudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. odnosno uplitanja državnih idrugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica, odnosno pojedinaca. Naeelo samostalnosti sudova izrazje konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti.. Ovo nacelo

111

znači da ni jedan nosilac druge državne vlasti, ali ni bilo ko drugi, ne može i ne sme uticati na vršenjesudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda, odnosno sudija. U Ustavu Srbije stoji "da je svakiuticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. stav 2). Bez nezavisnog sudstvanema "pravne države

f3}'NačeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti). Ovo načelo čini suštinu pravne države, ier bezpodredenosti vlasti, pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. Ustav i zakon pravnovezuju sudsku vlast. To što su sudovi nezavisni u svom radu, ne znači da su apsolutno nezavisni.Organizaciia i rad sudova, kao i granice niihove vlasti, odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska igradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom.. Ova podredenost suda pravu, predstavljaiemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i uokviru ustava i važećeg prava.Saglasno članu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava, zakona i drugihopštih akata, kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava ipotvrdenih međunarodnih ugovora". U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principautvrđenog u članu 3. Ustava, po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu izakonu".

^4)'Načelo javnosti. Načelo javnosti je jedno od najznačajnih garancija nezavisnosti sudstva, ali ipravičnog sudenja. Primena načela javnosti u radu sudova znači da, pored stranaka i drugih učesnika upostupku pred sudovima, sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes, bez ikakvihograničenja. Javnost suđeiTja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom, tj. služi kao podstrek sudijida se bolie priprema za vodenie rasprave. garantuie poStovanie zakonom predviđenoe postupka. štitiprocesni položai učesnika u postupku. posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javnoizneti i pretresti), jača u moralnom pogledu autoritet suda, služi kao garancija protiv zloupotrebeslobodnog sudijskog uverenja, podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. Sledstvenotome, Ustavom je izričito utvrđeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase može ograničiti samou skladu s Ustavom (clan 142. stav 3). Saglasno ovoj odredbi, javnost se može isključiti tokom eitavogpostupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenihvrednosti, i to Aaeionalne bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu;fi|interesamaloletnika^Tprivatnosti učesnika u postupku.

Načelo suđenja u veću. Načelo suđenja u veću, poznato je i pod nazivom načelo zbomostisudenja ili načelo kolegiialnosti. Načelo zbomosti sudenja, nema apsolutni karakter, pošto sezakonom može odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiiapojedinac". Veće "unižim sudovima čini najmanje troje sudija. Sastav veća zavisi od vrste suda vrstepravne stvari o koioi se odlučuie, stepena suđenia i dr. Suđenje u veću treba da bude garancijaobjektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. Ono predstavlja dodatno iemstvonepristrasnbštTsuda, ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje nakome će sud zasnovati svoju odluku, kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedinisudski sporovi.

(6)Načelo učešća građana u suđenju - sistem porote. U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnicina način utvrđen zakonom", s tim da se "zakonom može propisati da u odredenim sudovima i uodredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. st. 4. i 5). Dakle, ustavnojepravilo da, poredprofesionalnih sudija, u suđenju učestvuju i gradani (porotnici), s tim štčTsu od ovog pravila mogućaodstupania. koia se utvrduiu zakonom. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak.

112

63. VRSTE SUDOVAURS (1)

a - Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS.b - Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.v- Osnivanje , organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom ouredienju sudova (ZUR)g - Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu.d - Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS. koja jeutemeljena na naeelu hirearhije.

dj - Prema ZUR, sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovii Vrhovni kasacioni sud.e - Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi. Privredni apelacioni sud. prekršajnisudovi, Viši prekršaini sud i Upravni sud.ž - Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za kojeje odredjeni sud nadležan, tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima,osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti.z -1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi, jer je iskliučenamogućnost osnivatnia privremenih, prekih ili vanrednih sudovai - Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS, koja je zasnovanana načelu adekvatnosti. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju uniihovu nadležnostj - Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanjeprvostepenih sudova, s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno -tritoriialna iedinica prema kojoj se određufe područje prvostepenog suda.

SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI

a - OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada, odnosno ledne ili vi§e opština, a VIŠI SUDza područie iednog ili vise osnovnih sudova.b - Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT ), nateritoriji RS postoje 34 osnovna suda.v - Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru, ostali osnovnisudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta, u koiima sude i preduzimaiudruge sudske radnie.g - Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta - samo kad je to zakonomodredeno.d - Osnovni sud, viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane.dj - SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svogsedišta.e- SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog iliprivrednog suda, koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadležnost.ž - Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada.odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda.

z - VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova.

113

i - Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR - om, kao i zapitania unutrašnieg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama.j - U RS postoji 26 viših sudova, od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda, 1 područje triosnovna suda, a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda.k - Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane, za vreme kojih sudi ipreduzima druge sudske radnje.1 - Mesto. dan i vreme održavania sudskih dana odreduie predsednik suda, u skladu saSudskim poslovnikom.

lj - APELACIONI SUD osniva se za područje vise viših sudova,m - Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. a Privredni apelacionisud je neposredno viši sud za privredni sud.n - U RS postoje 4 apelaciona suda, sa sedištern u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i NovomSadu.

nj - VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji, sa sedištem u Beogradu. o -Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajnisud, Upravni sud i apelacioni sud.

SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI

a - PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova, odnosno vise opština.b- U RS postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudskejedinice, a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju drugesudske radjne.

v - PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa sedištem uBeogradu.g - Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.

d - PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada, odnosno jedne ili vise opština.dj - Prekršajni sud raože imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima drugesudske radnje.e - Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada, odnosno jedneili vise opština sa područja suda.ž - U RS ima 45 prekršajnih sudova, od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svogsedišta.z - Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane, za vreme kojih sudi ipreduzima druge sudske radnje.

i - VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga, sa sedištem u Beogradu i odeljenjima uKragujevcu, Nišu i Novom Sadu.j - Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa sedištem u Beogradu. k- Može imati odeljenia izvan sedišta, u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudsketadtvje. \ - V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %% OTekrša'vm s\i&.

114

lj - UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.m - Ima odelfenja izvan sedišta, i to u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu u kojima trajnosudi 1 preduzima ostale sudske radnje. ;

64, NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13)

a - Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost.b - SUDSKA NAĐL1ŽNOST je pravo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnustvar. Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršitisudsku funkciju.v - STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da, u zavisnosti od prirodespora. sudi u prvom stepenu.g - FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda, odnosno organa uokviru suda, da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi saodredenom pravnom stvari. Dakle, sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa uokviru istog suda, odnosno između različitih sudova.d - MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenojteritoriji vrši sudsku funkciiu.

dj - OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kaznapredviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina odnjih nije nadležan drugi sud.e- Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u srađanskopravnim sporovima, ako za pojedineod njih nije nadležan drugi sud, 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležanneki drugi sud.ž - Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima; 2) radnim sporovimapovodom zasnivania, postojanja i prestanka radnog odnosa; 3) sporovima o pravima,obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; 4) sporovima o naknadi šteie koiiizaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; 5) sporovima povodom zadovoljavanjastambenih potreba na osnovu rada.

z - U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi zaprestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti,2) pružanie građanima pravnepomoćL međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslovaodredenih zakonom.i - Zakonom se može predvideti koncentracija nadlemosti u određenim vrstama pravnihstvari, u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda.

BOSINA POTPITANJAl)Ko donosi poslovmk o radu sudova - Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe. uzprethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda. 2)Ko donosi akt o 6unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda, 3) Koji su vanparnicnipostupci - lisenie poslovne sposobnosti. nroglasenie nestaloe lica za umrlo. davanie dozvole zastupanje u brak. ostavninski postupak kaoposebni. postupakza ođrediivanie naknade zaeksproprisanu nepokretnost. uredienie media.polaganje stvari u sudski depozit. zakliucivanje ugovorao dozivotnom izdrzavanju. sastavlianie i overa testamenta. Sudi na osnovu zakona o

115

vanparnicnom yostupku, a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno seprimeniuju odredbe ZPP-a.

65. NADLEZNOST VISEG SUDA (6)

a - VIŠI SUD uprvom stepenu, u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI, u krivičnim p■„?***' stvarima sudi zajfljkrivična dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna

l7

*>„*>- zatvora preko deset godina;^ b b - Takode, sud@ za KD protiv Vojske Srbiie;0podavanie državne taine;

(4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog uređenjafŠ] izazivanie nacionalne, rasne i verskemržnie i netrpeliivostižfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruživanje radi rotivustavnedejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; 9) povredu ugledaRepublike Srbiie;nQ1 povredu ugleda strane države III medunarodne organizacije;

,y - Nadalje, Viši sud u prvom stepenu,u krivičnim stvarima, sudi i za-^Uj pranje novca; ĆL2)odavanie službene taine;(ffl kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zjjpenika;^)ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia;||5j ubistvo na mah; (^6) silovanje; g - Sudi ukrivičnom postupku prema maloletnicima;

-><x5a d - Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1)gradanskopravnim

gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie; 2) u sporovimao osporavanju ili utvrđivanju očinsrva i materinstva; 3) u sporovima o autorskim i srodnimpravima. 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznakageografskog porekla ako nije nadležan drugi sud; 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravkeinformaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivanieminformaciie

dj - Pored ovoga, u prvom stepenu sudi ** radnim sporovima povodom: 1) štrajka; 2)kolektivnih ugovora, ako spor niie rešen pred arbitražom; 3) obaveznog sociialnogosiguranja, ako nije nadležan drugi sud; 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica, ako nijenadležan drugi sud;

e - Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie, s obzirom na to da jevođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove.

ž - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud uprvom stepenu odlučuje o:CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela izsvoie nadležnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sireniainformacija sredstvima iavnog informisania

z - Viši sud u drugom stepenu, u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTIodlučujeo žaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj određivaniu mera obezbeđeniaprisustva okrivljenog/Zl o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete uskraćenom krivičnom postupku/5/) o žalbama na rešenja osnovnih sudova ugradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male

116

- r-ttS-"""^

vrednosti^5)]o žalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnimpostupeima.

i - Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuđenih lica.j - Izvršava krivičnu presudu inostranos suda.k - Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka, ako za to nijenadležan drugi sud.1 - Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja, kao zajedničkineposredno viši sud.lj - Vrši i druge poslove odredene zakonora.

BOSINA POTPITANJA1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici, 2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove izoblasti autorskog prava, a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1) domaćih i stranihprivrednih društava, preduzeća, zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv. privrednih subiekata,2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata, pa i kad ie unavedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnogsuparničarstva, a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizička lica rešava ih viši sud. 3) KojaKD su u njegovoj nadleznosti, 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima

66. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12)

a - Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednimsporovima i u privrednoprestupnim sporovima

b - U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) između domaćih i stranih privrednihdruštava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia, tzv.privrednihsubjekataii) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drusih pravnih lica uobavljanju delatnosti privrednih subiekata. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna odstranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. v -((3)1 Usporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka,Hsova i oznaka seosrafskoe porekla. kad odnosni sporovi nastanu između privrednihsubiekata, odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiudelatnosti privrednih subiekata.g -@U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleznosti privrednih sudova. d -p)U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalimizmeđu privrednih subjekata, odnosno između privrednih subiekata i drugih pravnih lica uobavljanju delatnosti privrednih subiekata. dj -(§)U sporovima koji proizlaze izprimeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusuprivrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) Usporovima o siranim ulaeaniima;ž -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unuirašn/im vodama isporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova oprevmu p utnika; z -|f0|o zaMti firme:

117

i - (m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom siečaja i likvidaciie.

k - U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u ' prvom\ stepenu nadležan je zaodlučivanje o privrednim prestupima

1 - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI, Privredni sud uprvom stepenu nadležanje za vođenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata. akoza to nije nadležan drugi ormniu)>stečaia i reorsanizaciie;lj - Takode, ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenfe izvršenja, na osnovuverodostoinih isprava kada se odnose na.privredne subjekte ili druga pravna liea.rn - Određuie ž sprovodi izvršenie i obezbeđuie odluke privrednih sudova. aodluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednihsubiekata. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiudelatnosti privrednih subiekata.n -. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima.ni - Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.

o - Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih usporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. odnosno izmedu privrednih subiekata idrugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. p - Odlueuje o prestankuzaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe izsvoje nadleznosti.r - Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom.

BOSINA POTPITANJA

l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata, 2)Ukojimsporovima je nadležan, 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj.Subjekti, 4)Koje su mu ostale nadleznosti, 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava, 6) Kose registruje u privrednom sudu - ustanove poput apoteka. Skola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar- resistrator Asenciie za privredne rezistre , 8) Ko se upisuje u registar - PP. predstavništva, banke,osieuravaiuca drustva, preduzetnici, 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili sužavati -SUŽAVATIZBOG MEDIJACIJE!

67. NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8)

a - Privredni apelacioni sud, u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odlučuje oialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa. u skladu sa zakonom. b'^akoae,Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadleznosti i oprenosenju nadlelnosti privrednih sudova.v ~ Uivrđuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednihsudova i vrši druge poslove određene zakonom.

BOSINA POTPITANJAl)Kada odlucuje uprvom stepenu- u stvarima određenim zakonom..

118

68. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA (10)

a - Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučujeo žalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako zaodlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud^f} na presude osnovnih sudova usrađanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.b - Apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadležnosti, odlučuje o sukobu nadleznostiniuh sudova sa svog područja, ako za odlučivanje nije nadležan viši sud.v - Odlučuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni iline mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari.g - Vrši druge poslove određene zakonom.

69. NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA

a - PREKRŠAJNI SUD, u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI, uprvom stepenu sudi uprekršajnim postupeima, ako za to nije nadležan organ uprave. b - Odlučuje o jalbama naodluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredenezakonom.

v - VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o ialbama na odluke prekršainih sudova.g - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje off) sukobu nadleznostiprekršajnih sudova, kao i ofS) prenošeniu mesne nadležnosti prekršajnžh sudova.d - Vrši i druge poslove određene zakonom.

70. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10)

a - FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenjepravilne i jednoobrazne primene prava.b - Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odlukesudova Republike Srbile. starajući se tako o pravilnoj primeni prava.v - Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvimaodlučuje u veeu od troje sudiia.g-Dakle, rečje o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte, tako i sudova posebnenadleznosti, s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredniapelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.d - Takode, odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom.dj - Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivaniemnačelnih pravnih stavova, što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA.

119

e - Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi načelni pravni stavoviobiavliuiu se u posebnoj zbirci.ž - Nadalje, Vrhovni kasacioni sud odiučuje ođjisukobu nadležnosti između sudova, akoza odlučivanje nije nadležan drugi sud, kao i o/zj prenoseniu nadležnosli sudova radi lakšegvođenja postupka ili drugih važnih razloga.z - Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova.i - Imenuie sudije Ustavnog suda.j - Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši drugenadležnosti određene zakonom.

IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA( najčešće ne pita kao posebno pitanje, vise kao potpitanje!!!,)

a - Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, apo pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadležnog odboraNarodne skupštine, bira NS.b - Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze bitiponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ).v - Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojejeizabran:(y na njegov zahtev,@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanaksudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenjepredsednika suda.g - Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS, uskladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog savetasudstva.

BOSINA POTPITANJA1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja, 2) Ko predlaze predsednikaVrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje misljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li bidponovo reizabran -iedino on ne mozeQ.Ko cini veliko personalno vece- Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužimsudijskim stažom - po tri sudije iz Krivičnog, Gradanskog i Upravnog odeljenja, čiji je mandat dve godine.Predsednika veea biraju članovi među sobom. Veće je nadležno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijskedužnosti, odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama.zakona koji prestaje da vazi od januara). Veće utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren zajavnost. Način rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća. Odluka Većamože biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno, kada postoje naročito opravdani razlozi,ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća.2.Sta ie sporno, a sta prethodno pjtanie - Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmetapostoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje opredmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima, prvostepeni sud će, po službenoj dužnosti ili na predlogstranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja. Vrhovni sudSrbije je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Ako Vrhovni sudSrbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili nadrugi pogodan nadin.Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilimapostupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita, ali za svaki slučai pročitati!!!!!!!! )

71. SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA

Str53.-55.G.I.

a - SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinacapostupa u istoi pravnoi oblasti.CS ----------------C ------ ___^ ----------------------------------- . -----------1 ---------------------------- ^

b - Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja. Niega, po pnbavljenom misljenjusudija odeljenja, postavlia predsednik suda,v - U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoioblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenie.g -U tim sudovima može se obrazovaltodelienie za radne sporove, odeljenje za izvršenje,odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse. ako te poslove obavljajunajmanje trojica sudija.d -. Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenjadj - Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnačinipobolisania rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i drugapitanja od znaeaja za odeljenjee - Sudsko odeljenje odlučuie na sednici. koju mogu sazvati predsednik odelienia ilipredsednik suda.i -. Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivične postupke protivmaloletnika i za radne sporove.z - U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivična delaprotiv Voiske Srbiie. za krivična dela organizovanog kriminala. ratnih zloeina ivisokotehnološkog kriminala, u skladu sa ZUS - om.i - Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog sudarazmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.

j - ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskimposlovnikom.k- Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i medunarodnih sudskih organai obaveštava sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjimasudova.1 - Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuie predsednik suda.

Ij - ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kadie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia.m - Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda. anjome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u čijem je delokrugu pitanjekoje se razmatra.n - Prilikom glasania na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zaiednički stav izjasnivećina članova svakog odelienia.

nj - SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudijejednog suda.o - Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŽjodlučuje se opokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiWrazmatra seprimenapropisa koiima se uređuiu pitania izdelokruga sudova./fldaie se

121

mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjimavažnim za ceo sudp - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenjaili na predlog najmanje 1/3 svih sudija.r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako ioiprisustvuje vise odpofovine sudija.s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno.t - Odluke se donose večinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)

Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenia. čiji se broj određuje u skladu saPoslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtevpredsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju.V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj između pojedinih veea nastane nesaglasnost uprimeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojojpraksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea.G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia.D -Na sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokrugasudskih odelienia.Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia.e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavuodeljenja.

ž - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju činepredsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda.Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskogodeljenja ili najmanje trećine svih sudija.I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))između veća iz razlieitih odelienja ili između različitihodelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupiod načelnog pravnog stava ili^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravnoshvatanie.J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fđ}h

razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnogsuda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi)donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi posloviodredeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.Li - Za punovažno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie učešće večine sudija odukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n -Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenjaVrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici.

BOSINA POTPITANJA1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBAUSTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13)

a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuienezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11članova, pri čemu su 3 člana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministarnadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog ođbora NS članovipo poloja'^u.v - Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom odkoiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g -PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga irukovodi niegovim radom.d - Član Saveta, uživa imunitet kao s u d i i a . Što znači dane može bitepozvan naodgovornost za izraženo mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to onne može biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog uobavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat članova Saveta trajepetg o d i n a , osim za članove po položaju. čiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia.ž - Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanjamandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda.

j - U okviru svojih NADLEŽNOSTI Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmoobavlianie sudijske funkcijeluVodlučuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NSkandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaže NS izbor irazrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaže VKS kandidate za sudifeUstavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoruo udaljenju sudiiajfflodlučuie o nespofivosti vršenja drugih službi i poslova scLsudifskomfunkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnostna program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovimsprovodenjem;(FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećihili donoseniu novih zakona koii ureduiu položai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao idrugih zakona od značajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ određuieJamj sudiia i sudiiaporotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnosto svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadležnostuVnodlučufe o pitaniimaimunitetasudifa ičlanova Saveta:/fl$)odluču\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbognezakonitog i nepravilnog rada sudije;

123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 članaSaveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova.Ona može po odluci Saveta biti javna.I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene,kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.

1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne članove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca.m - Ovlaščenipredlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet.n - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatskakomora Srbiie.nj - Kandidateza izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlažezaiednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS,o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedanbude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših iprjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sateritorije AP. 'p - Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudiia može da obavlja sudijsku funkcijunajmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog sudadovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle položenogpravosudnog ispita.r - Status kandidata stiče sudiia koga predioži sednica svih sudiia jednog ili vise sudovaprema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju.Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višegprekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosnosednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom.s - Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet.t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata saliste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sateritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP.ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 danaod dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizujeponovljene izbore od 60 dana.

PRESTANAK FUNKCIJE

u - Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovukoie su postali članovi Saveta.i-Izbornim članovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti zaobavljanje funkcije člana SavetajfSlostavkorn na članstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!'razrešeniem. *h - Izbornim - članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankomsudiiske funkciie. članovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a članovima izreda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta.c- Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran akofunkciiu člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivičnodel o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostoinirn završenje funkcije člana Saveta.

č - Odluku o razrešeniu. donosi Narodna skupstmadž - Iniciiativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta, aposebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednicesvih sudija, a iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihoviovlašćeni predlagači.š- Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg serazrešenje traži i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Savet ćepismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena.x - Kada prihvati iniciiativu Savetće. pre donošenia odluke o pokretanju postupka, omogućitičlanu Saveta eye se razresenje inicira, da se o navodima iniciiative iziasni.y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijemainiđjatTve iitom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka zarazrešenje.w - Izbornorn članu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od značaja za donošenjeodluke o razrešenju.^ - Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka.. itada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS.

BOSJNA POTPITANJA1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat, 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva inekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu, imao ie vise clanova -13 od koga su dvabila iavna tvzioca, predlasaoie NS iavne tuzioce, zamenike JT, sudiie porotnike i dr.poslove. Protivodluka fog tela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovogatela - samo zalba ustavnom sudu, ali ne i ustavna zalba.

74. SUDSKA UPRAVA U RS (3)

a - Sudsku upravu čineposlovi koji služe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika; 3 poslovivezani za stalne sudske veštake i tumače^razmatranje pritužbi i predstavki.^vodenje

statistika i izrada izveštaianzvršenje krivičnih i prekršajnih sankciia;?finansiisko i materiialnoposlovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom.

PREDSEDNIK SUDA

b - Predsednik suda predstavlia sud. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilani blaeovremen rad suda.v - Predsednik suda obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanienepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, odreduie branioce po službenoj dužnosti poazbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o održavaniunezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskimposlovnikom.

g- Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesuJERIIIJŽBU. predsednik suda dužan jeda je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe,

kao i predsednika neposredno višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijemapritužbe.d - Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, višeg suda iliVisokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se iministar, predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.

dj - Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda, koji zamenjuje predsednikasuda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.e - Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda odredujejednog zamenika koji ga zamenjuje.ž - Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnože poveriti zameniku predsednikasuda ili predsednicima odeljenra.z - Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada.utvrđivanje godišnieg rasporeda poslova. odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja,kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dužnosti.

i - Sud ima SEKRETARA suda, koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi isamostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu saSudskim poslovnikom. Sekretara suda raspoređuie predsednik suda,

OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDA

j - Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda,kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga. k -Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenia o primenipropisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu.1 - Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredaiyiiid u rad nižeg suda, očemu se saeinjava pismeni izveštaj.

75. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15)

a - Pravosudna uprava se stara o sprovođeniu zakona i drugih propisa u vezi sauređenjem i radom sudova.b - Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno zapravosuđe.v - Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštihsmernica za unutrašnje uredenje sudovafvođenje ličnih listova sudija; sudija porotnika isudskog osobljafpredlaganie dela budžeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovihsredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenjenadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

g - Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐEsu:1praćenie rada sudova^rikupljanie statističkih i drugih podataka^davanie saglasnosti napravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu, koji donosipredsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima ipostupaniem po pritužbama i predstavkamaAredlaganie dela budžeta za investicije, projektei druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima. opremaniu i

126

obezbedeniu sudova; nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokogsaveta sudstva^uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^uređenie, razvoj iodržavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovođenje kapitalnih proiekata i drugih programaza pravosudne organe; postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača. d - Kapitalnerashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude, odnosno pravosudni organ uzsaglasnost ministarstva nadležnog za pravosude.

dj -Ništav ie svaki pojeđinačni akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost inezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud.

L i č n i list

e - Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiiu. sudiiu porotnika i zaposlenog usudu.ž - Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda iodgovoran ie za niihovu tačnost, kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.z - Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo usvrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija, u skladusa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o ličnosti.

i - Lični list sudije sadrži ime i prezime. ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu rođenja,podatke o prebivafTštu. završenom pravnom fakultetu. uspehu na studijama, pripravničkojpraksi. pravosudnom ispitu. kretanju u službi. datumu navršenja radnog veka, ocenama rada.upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vodenimkrivičnim postupeima, prestanku duinosti, objavlienim stručnim i naučnim radovima. znanjustranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad ipoložaj sudije.j - Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime, podatke o rođenju,prebivalištu, završenoj školi. zvaniu ili zanimaniu. ocenama rada. kretaniu u službi, znanjustranih jezika i druge podatke.k- Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokomsavetu sudstva.1 - Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva.

Sudski poslovnik

Ij - Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUfiE, uz prethodnopribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

ra - Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA, presvega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zaiedničke sedniceodeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^vođenje postupka idostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpružanie pravne pomoći i održavanjesudskih danafpružanje međunarodne pravne pomoćij^evidentiranje, pozivanje iraspoređivanje sudija porotnika;%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanjupodatakapotrebnih za vodenje ličnih listovarWipravnieka praksa;f postupanie sudskogosoblia sa strankama, vođenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima:

i'h postupanie po predstavkama i pritužbama; vođenje statistika i izrada izveštaja o radu;^naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanie

sa sudskim depozitima: uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova i

127

1* drugih pravosudnih organa; odevanie sudija, sudskog osoblja,stranaka, drugih učesnika usudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja uređenja i

rada suda.

Nadzor nad primenom Sudskog p o s l o v n i k a

n - Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUDE.Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji radnadzire.nj - Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršennadzor, predsedniku neposredno višeg suda. predšeo^nk°uVKS i ministru nadležnom zapravosude.o - Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji odreduje se Sudskimposlovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog zapravosude o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianienedostataka, kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

BOSINA POTPITANJA,l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjojorganizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i kovrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. 5} Razlikaizmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva iMinistarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudneuprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radiministarstvo pravde, koje poslove vrsi ministar pravde- Ministarstvo pravde obavlia poslove državneuprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima iprekršaiirna; oblimcione odnose; nasleđivanie; postupakpredsudovima, izuzev upravnos spora;ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie; veštačem'e; izvršenje sankciia;amnestiiu i pomilovanie; advokaturu i druge pravosudne profesiie; izbor i statusna pitania nosilacapravosudnih funkciia: stručno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima zaprekršaje: međunarodnu pravnu pomoć; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom ipravnom deistvu odluka Ustavnog suda. kao i druse poslove određene zakonom, 9) Maze lipravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka - ne. to radi visi sud

76. SUDSKI POSLOVNIK

-videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi

77. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1)

a - Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda, a akoje to celishodniie, pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama, odnosno odelieniimaizvan sedišta suda.b - Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jedinieepisarniee kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekespediciju poste l si.

128

v - Ove org.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvansedišta suda.g - Poslove koji će se obavljati u sedištu suda, sud.jedinicama, odnosno odeljenjima izvansedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehničko -organizacionih potreba suda. promene godišnieg rasporeda poslova i si.d - Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno može voditi iposlove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice.dj - Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja, radom odseka ili odeljenjarukovodi šef odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom upravitelja pisarniea.RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICIOsnivanje predmeta - Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji surasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada suprimljena, ako se tim pismenom osniva nov predmgt. Telegrami, pismena sa odredjenim rokovima, kao i drygahitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju.Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj jeprimljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraćenognaziva upisnika.Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije - predsednika veaa (primer: K70/93-01).Popis spisa - Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu kogaje predmet osnovan i oznaeava broj listova. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi drugapismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bezvažnosti za tok postupka (dostava adrese i si.).Vraćene dostavnice, odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kaoprilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno govratniceoznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.Združivanje - Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima.Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka, vodilacupisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadležnog sudiju.Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma budeiznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optužnica lepi se, ispred ostalih spisabez obzira na datum prijema, što se konstatuje u primedbi popisa spisaSve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i dapismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe.Predaja pismena u rad- Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću, odnosno sudiji pojedincu i službama,ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta,.O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudiie - predsednikaveća.Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebnoza svako veae, sudiju pojedinca i službu.

78. NADZOR NAD SUDOVIMA URSU POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA(S)

a - Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se odslucaja do slucaja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja,koje propisuje nacionalno zakonodavstvo.b - Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja, kao što je kod radnihsporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseei ili kodsmetanja poseda, gde je rok za okončanje postupka 90 dana.

129

y - Kod od^lovačenie roka sudija eeni Wu spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku(ako je u pitanju maloletno dete, a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^g - Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem popritužbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova topravosudne uprave, preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocenenedostatke, a on je u obavezi da obavesti ministra pravde, predsednika neposredno viseg sudai VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke.d - Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianjanepravilnosti i odugovlacenja u radu.e - Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskimrokovima, ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smejuodredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav.dj - Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova, kaostalno radno telo, jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odiučuje o postojanju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije.

BOSINA POTPITANJA1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica, npr. iz radnih sporova

:J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvopravde

79. PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE (4)

cl. 32. URS Pravo na pravično suđenjea - Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično iu razumnom roku, javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja jebila razlog za pokretanje postupka, kao i o opttdbama protiv njega. b -Svakome se jemčipravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u službenojupotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem. v - JAVNOST semole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samd'radizaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao iradi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

g - Prema Zakonu o sudiiama. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuienezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS, s tim da se RS može od sudiietražiti naknadu, ukoliko se pravnosnažnonf odlukom suda ili dr. organa_dokaže da je štetaprouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom, odnosno odlukom Evropskog suda zaljudska prava ili drugog međ. suda, med.organizacije qji je RS član, utvrdi da su u tokusudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana natakvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, d- O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva, nazahtev ministarstva nadležnog za pravosude.

e - Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje, kao što su povreda načelanepristrasnosti. neopravdano odugovlačenie postupka. neopravdano kašnienie u izradi odluka

130

i dr. za koje se izriču javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrananapredovanja u trajanju do tri godine, kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih jedošlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti. teškog narušavanja ugleda i povereniajavnosti u sudstvo. a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovinistranke u postupku, usled čijeg činjenja se može yokrenuti postupak za razrešenie sudije, Štitise i pravo na pravično sudjenje.

BOSINA POTPITANJA1) U koje prava i slobode spada - licne

80. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6)

a - USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne. Opšti važe za sudije svihsudova, dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste istepena.b - OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS,Jispunjavenost opštih uslova za rad u državnimorganimafzavršen pravni fakultet5položen pravosudni ispit i stručanost. osposoblienost idostoianost sudijske funkcije.v - Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog zaobavljanje sudijske funkcije.g - Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnihpravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.d - Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje uskladu sa tim osobinama.&\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoženogpravosudnog ispita, a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudijuosnovnog suda;(Cgodina za sudiju višeg suda. privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0jgodina za sudiju apelaeionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;/f2*godinaza sudiju VKS.e - Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu ivodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti.

POSTUPAK ZA IZBORa - Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI. glasniku RS" i drugomsredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS.b - Prijave za izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u„SI. glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.v - Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti idostojnosti kandidata, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenjasednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sedniee svih sudijaneposredno viseg suda.g - Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,,Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon položenogpravosudnog ispita, kao i ocena rad a. ako je kandidat sudijski pomoćnik.d - Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.

131

Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor najedno sudijsko mesto..dj - NS bira sudiju,_koji seprvi put bira, među kandidatima koje je predložio Savet.e - Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri čemu se obavezncst bira akoje tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijskufunkciju".ž - Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom ,,nezadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju.z- Svaka ojjuka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS".i - Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine,apredsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.j - Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu.k - Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji jeizabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.1 - Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju uroku od 30 dana od dana izbora.Ij - Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njojobaveštavaMS, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.m - Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva, kojaisključuje pravo na ustavnu žalbu.

IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA

a - Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojanfunkcije sudije porotnika. "b - Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom položajukandidata.''o znanju/stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.v - Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan.g - Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadležnog zapravosude.d - Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik.dj - Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanjaima manje od 70 godina života.e - Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.z - Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenutpostupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje,i udaljenje traje dooKoncanji"postupka.i - Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.j - Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe, poslovi i postupci koji suoprečni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.k - Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji, naknadu zaizgubljenu zaradu i pravo na nagradu, a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visokisavet sudstva.1 - Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.

BOSINA POTPITANJAa) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nijeizabran?

132

81. ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJAPOROTNIKA (3)

a - Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovaraRepublika Srbiia.b - Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda. pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosnoporavnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, utvrđeno da je štetaprouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia može tražiti od sudijenaknadu isplaćenog iznosa.v - Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog međunarodnog suda,odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija clan, utvrdeno da su u tokusudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnomroRu,'^cUi^ e>RepuBIika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjenanamerno ili krajnjom nepamjom.g - O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva. nazahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe. " ~*

82. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4)

a - Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev, nastupanjem zakonompropisanih uslova (kad sudija navrši radni vek. kad trajno izgubi radnu sposobnost zaobavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako nebude izabran na stalnu funkciju.b - Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud, funkcije poosnovu ustava tj. na zahtev sudije i u slučaju neizbora na stalnu sud.funkciju^ po sili zakona tj. kadnavrši radni vek. kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje,v - Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva iona se objavljuje se u „SI. glasniku RS".

g - Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva, a o zahtevu se odlueuje uroku od 30 dana od dana podnošenja, osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka zarazresenje. U torn slučaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje.d - Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 danaod dana podnošenja zahteva.dj - U skladu sa tim, sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ilidanom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci.

2-e - Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina stažaosiguranja, po sili zakona.z - Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji može produžitiradni vek za još dve godine. uz nieeovu saglasnost.

XOZ-1

posbew^J**6

133

■<")■

i - Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetimpredmetima.

3 j - Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNESPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije, odluku za upućivanje na obavezanzdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva. napredlogpreBsednikasuda,predsednikaneposredno višeg sudai samog sudije. "j - Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovumislienia stručne komisije nadležnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanjanesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. k - Sudiji koji je prvi put biran, a NE BUDEIZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu. prestaje sudijska funkcija danom istekatrogodišnjeg mandata.

1 - Sudija se RAZRESAVA kad ie osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanješest meseci ili za kažnjivo de|o koie ga čini nedostoinim sudijske funkcije, kad ^nestrucnovrši funkciju ili zbogfučinjenog teskog diseiplinskog prekršaia, lj - Nesiručnim se smatranedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie, ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava",shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. m - Inicijatiyu za razrešenjesudije može podneti svako lice, dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogompredsednika suda. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS, ministra nadležnogza pravosuđe. organa nadležnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie.

n - Razloge za razrešenie .utvrđuje Visoki savet sudstva, utvrduje činjenlce i odlučuje upostupku zatvorenom za javnost.nj - VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženuODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.o - Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da seupozna s predmetom. pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili prekozastupnikapruži objašnjenja i dpkaze za svoje navode, kao i da svoje navode usmeno izložipred Visokim savetom sudstva. -~—«===-—__p - Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima PRAVO ŽALBEUSTAVNOM SUDU. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. r - Ustavni sud svojomodlukom može odbiti žalbu ili usvoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i taodluka je konačna. s - Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SIglasniku RS".

PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKAt - Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju,^razrešenjem i istekom mandata. a ne prestaie zbog navršenja radnog veka. ć - Postupak ukome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda.predsednik neposredno višeg suda, predsednik VKS i ministar nadležan za pravosude. u -Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.

* ——______________,

134

83. STRUCNI SARADNICI, SUDIJSKIPMPRAVNICI, VOLONTERI ISLUZBENICI U SUDU

a - Sudsko osoblje čine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i državni službenici inameštenici zaposleni na administrativnim, tehniekim, računovodstvenim, informacionim iostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast,b - Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjem uređenju isistematizaciii radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom.Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslovepravosuđa.v - SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji. izraduje nacrte sudskih odluka, proueavapravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojenapravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vršiposlove određene zakonom i Sudskirn poslovnikom.g - Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudiiski saradnik. viši sudiiski saradnik isudski savetnik.d - Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, azvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita imanajmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci.dj - Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.SUDSKI SA VETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.e - Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.z - U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS, koje se stiče u skladu saPoslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.i - Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje, predsednik suda, popribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden, s tim da ukoliko je u tokukalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu.Ako nije raspoređen uodeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi.j - Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla. savesnost. preduzimljivost i objavljenistručni i naučni radovi, osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva.k- Ocene su: „ne zadovoljava", „zadovoljava", „dobar", „ističe se" i „naročito se ističe".1 _ Vi§i sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročitose ističe" može steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višegsuda.lj - Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika, na koje pomoćnik irnapravo da uloži prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. u roku od 15 dana od danaprijema rešenja o oceni.m - Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet iispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.n - Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud u radni odnosna 3 godinenj - Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.o - Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi raeuna o nacionalnom sastavustanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanjustručne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi usudu.

135

p - Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom"prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudiiskog saradnika.r-Diplomirani pravnik može biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva iuslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERls - Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucijanadležna za obuku u pravosuđu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.t- Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik može određeno vreme biti upućen na obuku udrugi sud, državni organ ili organ jedinice LS.Sudsko osoblie dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda.ć - Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, strueno usavršavanje, ocenjivanje iodgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnihslužbenika i nameštenika.

84. ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4)

a - Postoji vise vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove.b - Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu,j)rirodi spora,nacionalnosti arbitrate, itd.).v -Najznačajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže. (j|-

Institucionalne arbitraže imaju sedište, administratora (ili sekretarijat), stalnuorganizacionu strukturu, listu arbitara i pravila postupka.d - One su osnovane za neodređen broj sporova.dj - Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore, trgovačka udruženja, banke, berze idruge relevantne institucije, /e^-Ad hoe arbitraže se uspostavljaju iskljueivo za jedan

određeni spor. Nakon okončanjaspora, ad hoc arbitraža prestaje da postoji.ž - Arbitre sporne stranke same delegiraiu. a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentnistrucnjati iz relevantnih oblasti. Stranke same~imaiu mogućnost da odrede način na koii ee sepostupak voditi.z - Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazunLa stranaka.Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv.arbitrabilnost sporova).i -To su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolažu, osim sporovaza koje je određena iskliučiva nadležnost suda.j - Sporazumom o arbitraži stranke poveravaiu arbitraži rešavanje svoiih budućih ili nastalihsporova iz određenog pravnog odnosa.k - Može se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos, odnosno spor, a ne za sve pravneodnose između određeriih lica.1 - Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova može biti sadržan u odredbi ugovorakoji ureduje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samona arbitražu (sporazum o arbitraži).lj - Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara(arbitražno veee).m - Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara, njihov broj mora da budeneparan.

136

A JAVNO TUZILASTVO

******* NAPOMENA - PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT), izrazi upotrebljeni u ovomzakonu imaju značenje:1. „Javnotužilačka funkcija"je funkcija javnog tužioca i flinkcija zamenika javnog tužioca;2 .„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci;3. „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužiocazameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja;

85. FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS(5) (načela pita kao posebno pitanje)

a - Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugihkažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Iz ove odredbeproizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva.b - Dakle, reč je o pravosudnoj funkciji, koju vrši poseban organ uprave.v -Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona.potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.g - Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva ureduju se Zakonom o javnomtužilaštvu. (ZJT)

d - Institucija javnog tužilaštva uredena je u skladu sa sledećim načelima^' načelomsamostalnosti^S) načelom monokratskog uređenja)(đ) načelom hijerarhjjske podređenosti inačelom nedeljivosti.

NAČELO SAMOSTALNOSTI

a - Javno tužilaštvo je samostalan državni organ kojigoni učinioce krivičnih i drugihkažnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti.b - Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia.v - Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčenajezabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima odstrane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja, sredstava javnoginformisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnogtužilaštva.g - Samostalnost funkcije javnog tužilaštvaprema učesnicima u postupku ogleda se u tomešto se javno tužilašrvo pri pokretanju postupka, po pravilu, rukovodi načelom legaliteta ioficijelnosti gonjenja.d - Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT - a prema kojoj javnotužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. zakona. potvrdenog medunarodnogugovora i propisa donetog na osnovu zakona

a - Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT)u skladu sa zakonom.b - Javno tužilaštvo čine JT. zamenici JT i osoblie javnog tužilaštva.

138

v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo. odgovoran je za radjavnogtužilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini.g - Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT.d-JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS, a niži JT i neposrednovišem JT.dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.

NAČELOHIJERARHIJSKEPODREĐENOSTI

a - Niji JT podređen je neposredno višem JT, a niže javno tužilaštvo neposredno višemjavnom tužilaštvu.b - Osnovno javno tuiilaštvo]t niže u odnosu na vise javno tužilaštvo, a vise javnotužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.v - Javno tužilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu naRepubličko javno tužilaštvo.g -Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnomtužitaštvu.

d - SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji jenadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.dj - Sukob nadležnostrtzmeđujav/t/A tužilacaposebne nadleinosti međusobno i sukobnadležnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tužilaca rešava RepubličkiJT. ' ""

e- Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seffluvidorn upredmet nižeg JT(5) obaveznim uputstvima.^1 devoluciiom. (jlsupstitucijom.

f-i) UVID U PREDMETNIŽEGJT

a - Radi ostvarivanja principa nadredenosti. Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svakipredmet.b - Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet nižeg JT.v - Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT. koji nakon toga neodložno dostavlja predmetneposredno višem JT.

OBAVEZNA UPUTSTVA

a - Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnoe. ali i opšteg karaktera.b - Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanie upoiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.v - Ovakvo obavezno uputstvo Republički /Tmože da izda svakom JT.g - Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie zanjegovo izdavanje.d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano može izjavitiPRIGOVOR, sa obrazloženjem, Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijemauputstva.dj - Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je dužan da uroku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao.

139

v - RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo, odgovoran je za radjavnogtužilaštva i za svoj rad NaročTnoj skupstini.g - Svi u javnora tužilaštvu podređeni su Republičkom JT.d - JTodgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS, a niii JT i neposrednovišem JT.dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.

NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI

a - Niži JTpodređen je neposredno višem JT, a niže javno tužilaštvo neposredno višerajavnom tužilaštvu.b - Osnovno javno tulilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo, a vise javnoiužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.v - Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niže u odnosu naRepublieko javno tužilaštvo.g - Svaki JT]Q podređen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnomtužilaštvu.

d - SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno visi JT koji jenadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.dj - Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tužilacaposebne nadležnosti međusobno i sukobnadleznostiy'avn/A tužilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tužilaca rešava RepublickiJT. " "*

e - Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seOluvidomupredmet nižeg JT^ obaveznim uputstvima,@devoluciiom, ffi:'Supstituciiom.

UVID U PREDMET NIŽEG JT

a - Radi ostvarivanja principa nadredenosti, Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svakipredmet.b - Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nižeg JT.v - Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT. koji nakon toga neodložno dostavlja predmetneposredno višem JT.

OBAVEZNA UPUTSTVA

a - Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnog. ali i opšteg karaktera.b - Neposredno viši JJmože kdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje upojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.v - Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT.g - Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie zanjegovo izdavanje.d - Niži JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjavitiPRIGOVOR, sa obFažIoženjem, Republičkom JT,u roku od osam dana°odlJana prijemauputstva.dj - Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da uroku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.

139

e - JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višegJT, odnosno odluke Republičkog JT.ž - Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku koiom stavlja vansnage svoje obavezno upuTštvo i u torn slučaju prigovor se ne dostavljaRJT. L "z-U suprotnom, Republic!« JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od danaprijema prigovora na obavezno uputstvo.i - Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopuslen.j - Republički JT izdaje, u pismenoj formi, ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JTradi postizania zakonitosti, delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju.k - Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti, ali i napredlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva

DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^

a - Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT, u komslučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome.b - Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovorRepubličkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja.v - Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je dužan da u roku od tridana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao.g - Do donošenia odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnie u predmetu.d - Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, raože doneti odluku kojom stavlja vansnage svoje rešenje i u torn slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT. Postupakšesmatra okončanim.dj - U suprotnom, Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od danaprijema prigovora na rešenje.

SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H,u tK,€T

a - Do supstitueije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih iii stvarnih razlogapostupa u pojedinom predmetub - Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnostidrugog nižeg JT, kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa upojedinom predmetu, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo Eešenja v - Izuzetno,Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinompredmetu iz nadležnosti drugog tužioca, a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnihrazloga, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje g - Protiv rešenja RepubličkogJT prigovor nije dopušten.

"dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadređenost, u okviru jednog javnog tužilaštva postojiodnos nadređenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika. e - Zamenik JT dužan je da lzvršisvejadnje koje tnu JT poveri.ž - Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JTovlašćen.%-JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. i -Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrži obrazloženje zanjegovo izdavanje.j - Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp može izjavitiprigoyor, sa obrazloženjem, neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijemauputstva. Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo

140

k - /Tkqii je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijemaprigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao.1 - JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku da stavi van snage svoje obaveznouputstvo l u torn slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT.Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odlukeneposredno višeg JT. =■—m - Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo, na koje je izjavljen prigovor,dužan je da prigovordostavi neposredno višem JT.n -Neposredno viši /Tdužanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijemaprigovora na obavezno uputstvo.nj - Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna.

4 NAČELONEDELJIVOSTI

a - Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom, prema ZJT zamenik JTmože bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. b - Pritom,radnja koju je, u granicama svog ovlašćenja, preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo ucelini, pa i kada ie ona protivna uputstvu JT,v^lSacaj ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u tokujednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji.

BOSINA POTPITANJA1) Koji principi (načela) su odznačaja, 2) Sta znaci princip devolucije, 3) Sta znaci principsupstitucije, 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo

86. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7)

VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA

a - Javno tuzilastvo RS čine: 1) Republičko javno tuzilastvo, 2) apelaciona javna tužilaštva,3) visa javna tužilaštva, 4) osnovna javna tužilaštva i 5) javna tužilaštva posebnenadležnosti.b - Republičko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratnezločine, osnivaju se za teritoriiu RS.v - Osnivanje, sedište i područja apelacionih, viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju seposebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštavai - Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje određenihkrivičnih deia. u skladu sa posebnim zakonom.d - Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta, u skladu saposebnim zakonom.

OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO

a - Osniva se za područje osnovnog suda.b - U RS postoje 34 javna tužilaštva, čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT)v - Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva.g - Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom.

141

d - Osnovno javno tulildštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. sudapostupa i pred tim sudom.

VISE JAVNO TUŽILAŠTVO

a - Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda.b - U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava.v -Nffi ./Tpodreden je neposredno višem JT, a niže javno tužilaštvo neposredno višemjavnom tužilaštvug - Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.d - Visi JTvrš\ nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudomi drugim sudovima i organima na način propisan zakonom

dj - Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT - om

APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO

a - Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.

b -Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupapred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.v - Takođe, nadzire i usmerava osnovna i visa javna tužilaštva sa svoje teritorije.g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.d - Apelaciono javno tufflastvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.

JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI

a -Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal iTužilaštvo za ratne zločine.b - Osnivaju se za teritoriju RS, sa sedištem u Beogradu.

v - SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnostijavnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT.g - Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.

TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

a - To je tužilaštvo posebne nadležnosti.b - Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.v - Predstavlia ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovimau prvom i drugom stepenu, u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše drugeposlove u skladu sa zakonom.g - Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.

TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE

a -Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenihmedjunarodnim pravom I teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava.b - Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.

g _ predstavlja ga tuiilac w mine zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom idrugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. d - Može osnivati svoja odeljenjaizvan svog sedišta.

REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO

a - Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS, sa sedištem u Beogradu.b - Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaStvo Republičkom javnomtužilaštvu.v - Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštvau okviru prava i dužnosti RS.g - Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS ida preduzima sve radnje na koie je javno tužilaštvo ovlašćeno.d - Nadležan je i da: 1.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn; 2.) nadzirerad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava. 3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava isudova; 4.) vrši druge poslove određene zakonom.dj - U poslovima Iz svoje nadležnosti, Republički JT postupa neposredno i preko svoiihzamenika.

87. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3)

OPŠTA NADLEZNOST

a - Kod gonjenja za KD, privredne prestupe i prekriaje, JT postupa pred sudom i drugimdržavnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.b - JT postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku,vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen.v - JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadležnosti, u okviru nadležnosti organapred kojim postupa.

ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^"

a - JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi dase vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.b - Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke, a ako je izvršenje počeloorganu koii ga sprovodi. zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo.v - U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donoseniaodluke o vanrednom pravnom sredstvu JT. "g - Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da važi ako JT u roku od 30 dana odnjenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo.

PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI

a - Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost, RepJibMki JT može preneti njegovunadležnost nadrugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena.

143

b - Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog iavnoR tužilaštva.

ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE

a - Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT.b-Državno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT, popribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva.

88. IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6)

£jp- JT bira Narodna skupstina. na predlog Vlade.b - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.v - Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tužilačke funkciie i dužan je da postupa ponjegovim uputstvima. 0tr Narodna skupstina, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice

koje se prvi put birana ovufunkciju.d - Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.dj - DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanjefunkeije, u istom ili drugom iavnom tužilaštvu. ""e - DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ilivise javno tužilaštvo.

({%)- Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. z -Republičkog JT, na predlog Vlade, po pribavljenom mišlieniu nadležnog odboraNarodne skupstine, bira NS. i - Republički JT bira se na period od lest godina i možebiti ponovo biran,

■ ■nM'Tt■ .................................. .. 11111«—

fT)- Prema ZJT, za JT i zamenika JT može biti izabran:(T>državljanin RS koji{l) ispunjavaopšte uslove za rad u državnim organima. koji je(^| završio pravni fakultet, ^) položiopravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. Ovo su opšti uslovi.

0- Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Službenom glasniku RS" .1 - Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.lj - Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor, ukoliko se već ne nalaze ujavnom tužilaštvu.m - DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnostikandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucLn - Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena jediskriminaciia.po bilo kom osnovu.

fop- Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. o-JTi zamenik JT kojise prvi put bira. pre stupanja na funkciju, polaže zakletvu pred predsednikom NS.p - JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nepolažeponovo zakletvu.

frX- JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje suizabrani. =

s - Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi nafunkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o čemu odluku donosi RJT. t - Naovu odluku dopušten je prigoyorDVT, u roku od osam dana. ć - 0 odluci Republičkog JT iDVT obaveštava se Narodna skupština, u slučaiu kada jeNS nadležna za izbor javnih tužilacai zamenika javnih tužilaca.

IMUNITET

{a}- JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenjutužilaeke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. odnosnozamenika JT. ($>- JT, odnosno zamenik JT ne može biti Mm slohode u postupku

pokrenutom zbogkrivienog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenjanadležnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu.

UDALJENJE SA FUNKCIJE

a - JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor. b - Oni mogu bitiudaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili zkrivični' postupak zadelo zbog koga mogu biti razrešeni.v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT, a o obaveznom udaljenju JTneposredno viši JT.g - Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT, a odluku o udaljenjuRepubličkog JT donosi DVT.d- Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno. JT, odnosnozamenik JT ima pravo prigovora DVT.dj - Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno, RepubliČki JT ima pravoprigovora nadležnom odboru NS.e - Prigovor se podnosl u roku od~tri dana, a nadležni organ donosi odluku po prieovoru uroku od 30 dana. a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenie odluke. ž - Udaljenje safunkcijetraje do ukUania pntvora, pravosnažnog okončania postupka za razresenie ilipravosnažnog okončania krivičnog postupka.

NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE

a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tužilaca i zamenika iavnih tužilaca.b -.ZJJ-om se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi satužilačkom funkcijom. yb«-/^v - Prema ZJT - u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'>propisejf2)u organima izvršne vlasti.B) javnirn službama jfflorganima pokraiinske *^ ^ 'A^A.autonomiie i iediniea LS.^) ne mogu biti članovi političke stranke.^lne mogu se baviti ?|^^javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz uAfwef?eć^naknadu. 'g - Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. poslovi ili privatni interesi

koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtužilaštva ili štete niegovom ugledu.

d - DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosnonarušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva.dj - JT i zamenik JT može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenia bavinastavnom i naučnomllelatnošću, uz naknadu.e- JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ilizamenika JT pred RJT, kad oceni da za to ima razloga.Ž- DVT pokreće i vodi postupak odlučivania o nespojivosti funkcije Republičkog JT sadrugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima.z- Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vrši JT ili zamenik JT, iliprivatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom, a ne postoje razlozi zarazrešenje, o tome obaveštava neposredno višeg JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka onespojivosti odnosi.i - Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni intereskoji ostvaruje nespojivi sajavnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT, aako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu.

BOSINA POTPITANJA1) Ko ih predlaze a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se bira RJT, 4) Maze li bidreizabran, 5) Upogledu koga URSpredviđa ograničenja za reizbor

89. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIHZAMENIKA PO URS (7)

ip-e/ F ($— Prema URS, JT i zameniku tužioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev.\ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga.ic^

h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT, ako ne bude izabran nastalnu funkciju.

v - ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština, pri čemu odluku orazresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga zarazrešenje utvrđenih od strane DVT.g - Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT.d - Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS."dj- Protiv odluke NS, odnosno DVTopreitanku funkcije, JT, odnosno zamenik JT ima pravožalbe Ustavnom sudu. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja iskljucuje pravona podnošenje ustavne ialbee - Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usyoiiti žalbu i poništiti odluku oprestanku funkcije i ta odluka ie konačna.

A 2.

x - Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. kada sam to zatraži. •3nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom predviđenih razloga. z -Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština. pri čemu odluku o

razresenju dortosi na predlog Vlade.

■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT može doći^l) na osnovu Ustava.(2) po sili zakona,{||razrešeniem

146

PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA

j- Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lični zahtev, kad navrši radni vek, kadtrajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien,k- JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku /Tako ne budeizabran na stalnu funkciju.1 - jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS, o čemu obaveštava DVT, a zamenikJT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT.

PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA

lj - Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti zaobavljanje funkcije. jfnp- JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili

40 godina stažaosiguranja.n - Izuzetno, po zahtevu Republičkog JT. DVT može, JT i zameniku JT produziti radni vekza još dve godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog završavanja rada na započetimpredmetima. /fij - JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja stručne

komisiienadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. (§s~

Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na ličnizahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije,vodi DVT.p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivania oprestanku funkcije JT. ""'''RAZREŠENJE

a - JT i zamenik JT razrešavaju se: (fpkad su pravnosnažno osuđeni za KD na kaznuzatvoraod naimanje 6 meseci(Ž1)ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostoinim funkcije^1 kadnestručno vrši funkciju^))ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.b - Inicijativu za razreSenie JT, odnosno zamenika JT može podneti svako lice.v - Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT, neposredno vi§eg JT, Republičkog JT,ministra nadležnog za pravosude. organa nadležnih za vrednovanie rada i Disciplinskekomisije.g - Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno ie da sprovede postupak i doneseobrazloženu odluku u rok^dTs^anaoi dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.d - Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi.dj- JT, odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanjepostupka, da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži qbiaSnienja i Jokazeza svoje navode.e - JT, odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloži pred DVT.

BOSINA POTPITANJA1) Kad im prestaje funkcija, 2) Postupak

147

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2)

a - Funkciiu iavnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT.b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa ponjegovim uputstvima.v - Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri.g-On može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tužilac ovlašćen.

d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade.dj - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.e - Viada predlaže NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidatakoie utvrduje DVT.z - O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenie nadležnog odboraNS za pravosude i upravu.

i - Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ilimu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT nebude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestanena lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemupdluku donosi DVT.

1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine.Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju naperiod od tri godine.m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnomtužilaštvu.n - DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javnotužilaštvo.nj - Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodnopribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosude

o - OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državnislužbenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim,informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. P - Broi osoblja ujavnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta,uz saglasnost ministra nadležnog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10)

a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuie i garantuje samostalnostjavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom.b - DVT ima 11 članova.v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosude ipredsednik nadležnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao članovipopolozaju i 8 izbornih članova koie bira Narodna skupština.g-Izborne članove čine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa

148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, odkojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta.d - Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.

dj - U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izborRepubličkog JT i javnih tužilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprviizbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izborzamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu;

ffDodlučivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT izamenika JT;(]J odlučivanje o udalieniu Republičkog JT; (fj postavljanje vršioca dužnostiRepubliekog JTfH odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT;

(tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sadostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ilidonošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizacijujavnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju(^| donosi Etičkikodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja idruge poslove predviđene zakonom.e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlognajmanje tri članaTJVTTž - DVTodržava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVTsednica može biti i javna. *"z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova.i - Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je topropisano zakonom i Poslovnikom .

a - OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT jeDržavno veće.b - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komoraSrbije.v - Kandidate za izbomog člana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiedniekasednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii.

g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JTu Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedameodina.d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog ineposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT,e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepenajavnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju.ž - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistukandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP.z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.i - Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednogkandidata sa svake liste kandidata.j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana oddana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran.k - U torn slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana.

149

1 - Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT.lj -To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje iliglasanje prilikom donošenja odluka DVT.m - Čtan DVT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog uobavljanju funkcije člana DVT bez odobrenja nadležnog odboraNS.

a - MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali neuzastopno.

b - Članovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija poosnovu koje su postali članovi DVT.

v - Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti zaobavTjšSjeTuhkcije člana DVT,@ostavkom na članstvo u DVT, (Jlistekom mandata i^razrešeniem. g - Izbornim članovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestajefunkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT,d - Izbornom članu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenikaadvokata.dj - Izbornom čianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvaniaprofesora pravnog fakulteta.

e - Izborni član DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako:(nVfunkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŽf ako bude osuđen za KD nabezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije članaDVT.

z ~~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki elan DVT. z -Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svakiJT.i - Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnogfakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestitipodnosioca da iniciiativa niie prihvaeena.k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućitičlanu DVT^čiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku opokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative.lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okončanjapostupka za razrešenje, ^* " ~"m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, naosnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu.n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje član DVT obaveznoseudaljujedo donošenjaodluke Narodne skupštine.

BOSINA POTPITANJAI) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze seulozitizalba Ustavnom sudu

ADVOKATURA

92. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1)

a - Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći uostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava iinteresa domaćih i stranih tizičkih i pravnih lica. b -Pružanie pravne pomoei obuhvata:1) davanje pravnih saveta;2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima,preduzećima i drugim pravnim licima;5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora iporavnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, naosnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.

v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortačkomadvokatskom društvu.g -Advokat može imati samo jednu kancelariju.Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju.d -Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata.Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica.Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanjetog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv.komore RS.dj - Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja ćeobavljati administrativne, tehničke, finansijske i druge poslove, a ortacka advokatska društva isa advokatima.e - Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavlienie advokaturom,a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati.

93. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7)

a - da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom, potrebdno je da bude upisano u imenikadvokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. Upis u imenik AK, vrsi se na osnovu podnetogzahteva.b - Koji su uslovi za upis u imenik advokata- zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudniispit, kao i arzavljanstvo, poslovna sposobnost, neosudjivanost za kd koje ga cininedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom, da

151

nije u radnom odnosu, da se ne bavi drugom prof.delatnoseu, osim u naucnoj, pedagoskoj,prevodilackoj, umet, publicistlckoj, humanitamoj i sportskoj oblastiv - Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str.drzavljanin koji popravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv.profesije, ima pravo na upis uadvokatsi imenik, ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljenauzajamnost.g - Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom - utvrdjuje se u skladu saopsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokatad - Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenikadvokata i bez položenogpravosudnog ispita.

94. PRAVA, DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA

a - Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći. b -Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć, u skladu sa zakonom,statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. v - Advokat je dužan da čuva kaotajnu ono što mu je stranka poverila g - Advokat ne može da se bavi poslovima koji sunespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.Ti Poslovi bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.d - Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja muse obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju kada bi odbijanjepružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.

Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavisud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan daodbije zastupanje. TGfvokat je dužan da odbiie pruzanje pravne pomoći:

ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku; ako je protivnu stranku zastupaoadvokat koji radi u zajedničkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskomdruštvu; (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao

nosilacivpsudne funkcije, odnosno kao sudija, JT ili zamenik JT; ako^rnu u roku od Rodinu danaod prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj

pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie; 5) u drugim slučajevimapredviđenim zakonom.

dj - Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako biotkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu.O otkazu punomocja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazaopunomocje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se zastranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala, ali naiduže mesec dana po saopitenjuotkaza nadležnom organu koji vodi postupak.z - Advokat je dužan da stavi svoi potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koii ie samsastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.i - U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat, ako zakonom nije

152

af

drugačije određeno.j - 0 određivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbogkrivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštavaadvokatsku komoru republike.k - U krivičnom postupku iz stava 1. ovog člana pretres prostoriia advokatske kancelarije iortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda,l - Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prematarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).lj - Advokat je dužan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade.m - Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanimanateritoriji opštinskog.6n - Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putemsredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.

95. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSEDELATNOSTI

a -Advokatu če se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određenpritvor.b - Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njegapokrenut krivični ili diseiplinski postupak za delo koie ga čini nedostoinim za bavlienieadvokaturom, ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremenezabrane bavljenja advokaturom.v - Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad jepokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokatag - 0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadležni organ određen statutomadvokatske komore republike- Upravni odbor.Dopustena ie zalba. Protiv konačne odluke oprivremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor.Rešenjem oprivremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane.d - Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih jezabrana određena, što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.

2. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROMjy| - Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev zabrisanie iz imenika advokata ako mu prestaje državlianstvo. ako bude lišenposiovne sposobnosti -J4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenikaadvokata @ ako mu je u krivičnorn postupku izrečena mera bezbednosti zabranebavlienja advokaturom(^ ako je pravnosnažnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenjeadvokaturom

(j) ako je pravnosnažnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanjudužem od šest meseci

Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseei(% ako zasnuje radni odnos

153

<W) ako je posle sprovedenog stečajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortačkoadvokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva. a u roku od 60dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu -e -jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dvegodine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanjuposlaničkog, odnosno odbomičkog mandata, kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ilipostavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dokmu traje mandat natoj funkciji.ž - Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo dužan je da o tome obavestinadležni organ određen statutom advokatske komore republike.z - Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbogbolesti, odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom,nadležni organ određen statutom advokatske komore republike odreduje advokatuprivremenu zamenu.

96. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIHPRIPRAVNIKA (10)

a - Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom icuvanjem njenog ugleda.b -_Za utvrdivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, utvrđivanje odgovornosti iizricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika, uski ad u s njihovim statutima, disciplinski sud i disciplinski tuziiac.v - Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa, a to su:uslovi i način izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa, teže i lakše povrede dužnostiadvokata i ugleda advokature; postupak za urvrđivanie disciplinske odgovornosti i izricaniedisciplinskih mera, kao i način izvršenja izrečenih mera.g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su:

(P novčana kazna;(2) brisanja iz irnenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenikaortačkih advokatskih društava.d - Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa nainiže nagrade niti većiod petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. dj -Odlukanadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečenanovčana kazna ima snagu izvršne isprave.e - Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike, a način njihovogkorišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike.ž - Mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenikaortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata iugleda advokature.z - POD TEŽOM POVREDOM DUŽNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svakonarušavanje duinosti, ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata, a naročito očiglednonesavesno vršenje advokaturc^pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokatdužan da odbije pružanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledomi nezavisnošću advokature,-%ovreda dužnosti euvanja tainef traženie naknade veeeodnaknade propisane tarifom, kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos

154

nagrade ili naknade.i - Mera brisanja ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina.j - Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisania iz imenika advokata, imenikaadvokatskih pripravnika, odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenutiupravni spor.k - Osnivač ortačkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano izimenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok trajeizrečena zabrana bavljenja advokaturom.1 - Advokat kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se baviadvokaturom.lj - Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanjaza učinjenu lakšu, a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature, a ako tapovreda ima obeležje krivičnog dela - od dana saznanja za izvršeno krivično delo.m - Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog delanastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona.Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa poproteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.Zastarelost seprekidasvakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinskemere.n - Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da tefie, ali zastarelost u svakom slučajunastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelostpokretanja disciplinskog postupka, odnosno izvršenja izrečene mere.

BOSINA POTPITANJAa - Ima li disciplinsMh prestupa - ne, vec samo lakse i teze povrede duznostib - Koje disciplinske mere se mogu izreci - novcana kazna, brisanie iz imenika advokata

97. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI

a - Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokataosposobljava za samostaino bavlienle advokaturom.Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenikadvokatskih pripravnika.b - Za vreme obavljanja pripravničke prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu.odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom ikolektivnim ugovorom.v - Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove:1) da je državljanin RS;2) da je diplomirani pravnik;3) da ima poslovnu sposobnost;4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenjeadvokaturom;5) da nije u radnom odnosu;6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj,prevodilačkoj, umetniekoj, publicističkoj, humanitamoj i sportskoj oblasti;7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkomadvokatskom društvu.g - Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje

155

ispunjavao uslove za upis, nadležni organ odreden statutom advokatske komore republikedonosi rešenje o ponistaju upisa.d - U slučaju ponistaja upisa, vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kodadvokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.dj - Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine odsticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit.e - Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenihod advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu.z - Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima iorganizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.Advokatski pripravnik može da zameniuie advokata kod kogaje na pripravničkoj praksi ikad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata.i - Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.j - Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa uimenik advokata, o pravima i dužnostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku pravabavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS.

98. ADVOKATSKA KOMORA (8)

a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv.profesije u koju seobavezno udruzuju advokati, ortacka adv.drustva i adv.pripravnici. Organizovane su poleritoriialnom principu. b - postoje Advokatska komora Srbiie, pokrafinske i regionalnekomore.v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. Niša, Kraquievca, Čaćka, Požarevca. Zaiečarai Šapcag - Organizacija - organi su skupstina - koju cine svi advokati ipripravnici, upravni inadzorni odbor, predsednik, disiplinski tuzilac i disciplinski sud.

d - OVLASCENJA - odlucivanje o upisu u imenik, privremenom prestanku bavljenjaadvokaturom i privremenoi zabrani bavllenia,3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenjetarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine.Izdaju I produzuju advokatskulegitimaciju, donose kodeks profesionalne etike. anjihovi disciplinksi organi vodedisc.postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika.dj - Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik.privremenoi zabrani bavlienia, ponjstaju i brisaniu iz imenika.e - Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac idisciplinski sud. Postupak je dvostepeji, a protiv konacne odluke kojom je izrecena merabrisanja iz imenika, moze se voditi upravni spor.

l)Staje advokatska komora 2) Organizacija, 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS, 5)Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak, 6) Koji organivode disciplinski postupak 7) Kako se izricu, tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbogdisciplinskih povreda - prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom. tj.Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukos iznosa nainiže nagrade niti veći od