1GRAANSKO PROCESNO PRAVO

- skripta -

NAELA PARNINOG POSTUPKAU ZPP je dolo do promene u pogledu principa u vezi naela. Naela postoje, ali

su u potpuno drugom odnosu.Naelo dispozicije stranaka i naelo oficijelnosti; raspravno i istranonaeloU l.7 ZPP-a se kae da su stranke dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivajusvoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice, i to je osnovnopravilo. To pravilo se upotpunjuje onim to predstavlja istrano naelo, a to je da sudutvruje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva da bi se upravoostavila sudu uloga da odluuje, ali o onome to su stranke predloile. I, istrano naelokoje je definisano u st.3 ovog lana, ali koji sada ograniava naelo oficijelnosti kaopravilo.Oficijelnost je tamo gde sud po slubenoj dunosti radi, a to je kada se utvruje da li seradi o zahtevima sa kojima stranke mogu da raspolau, to je ono to je predvieno u l.3st.3 ZPP, a da sud nee dozvoliti raspolaganje strankama koja su u suprotnosti saprinudnim propisima i pravilima morala, i u toj situaciji kada sud posumnja da postojikrenje iz l.3 st.3 sud e po slubenoj dunosti sve utvrivati i onda kada je nekimposebnim zakonom to predvieno.Npr. Porodini zakon e uvesti te situacije gde e sud morati ex officio da utvrujerazliite stvari, bez obzira da li to stranke predlau ili ne.U ostalim situacijama sud e biti sada u granicama onog to predlau parnine stranke,znai imaemo dispoziciju stranaka kao osnovno naelo i imaemo samo kao pomononaelo istrano naelo.Ono to je bitno jeste da vidimo kako se to konkretizuje, i osnovni deo u vezikonkretizacije to je odredba l.223 ZPP-a koja predvia da stranka koja neto tvrdi tomora i da dokae. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja injenicakoja je bitna za nastanak ili ostvarenje prava, ako zakonom nije drugaije odreeno .Npr. u situaciji kad se radi o utvrenju oinstva, sud e nekad i ex officio reiti da netoradi sa razloga to u toj situaciji pravo deteta na roditelje mnogo vanije pravo, gde esud kako sam taj zakon kae, uraditi sve da bi obezbedio detetu oca...S druge strane st.3 ovog lana kae: Stranka koja osporava postojanje nekog prava snositeret dokazivanja injenice koja je spreila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje jepravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugaije odreeno.To znai, tuilac mora predloiti dokaze i dokazati svoje tvrdnje, a tueni koji osporavaneto, mora dokazati osnovanost svojih navoda i priloiti odn. predloiti sve one dokazekoji e dokazati osnovanost navoda tuenog.Naelo savesnog korienja procesnih ovlaenja i naelo zabranezloupotrebe procesnih ovlaenja

2Dalje, to je bitno kada govorimo o naelima, treba rei da ovaj zakon naroitosada menja odnos naela savesnog korienja procesnih ovlaenja i naela zabranezloupotrebe procesnih ovlaenja. Dva veoma povezana naela, i ona su sada kaoposebna odredba formulisana u l.9 ZPP koji kae da su stranke dune da savesno koristeprava koja su im priznata zakonom. Da su stranke, njihovi zakonski zastupnici i umeaiduni da pred sudom govore istinu. Sud je duan da sprei svaku zloupotrebu prava kojaimaju stranke u postupku. Konkretizacija ovih naela je sprovedena kroz ceo zakon i onoto je naroito bitno, pored toga to su uvedene razliite sankcije uz odreena injenja ineinjenja, sada je formulisana cela glava, glava XV koja govori o tome da mora da sesavesno koriste procesna ovlaenja i ta se deava kada dolazi do zloupotreba procesnihovlaenja, i regulie sve vrste kanjavanja i regulie pitanje naknade tete u sluajukorienja prava na neadekvatan nain, zloupotrebom, i to ili injenjem ili neinjenjem.Jer, ako sud ne bude inio, a za ta jeste ovlaen, on e neinjenjem omoguitizloupotrebu prava. A, ako stranke injenjem ili neinjenjem vre zloupotrebu svojihprocesnih ovlaenja veoma lako e sud moi da primeni odredbe iz ove glave i dasankcionie sve ono to je vodilo zloupotrebama, odn. onemoguavanju suenja urazumnom roku.Naelo ekonominosti i efikasnosti

Naelo ekonominosti i efikasnosti potpuno je sada regulisano na taj nain to sudu celog zakona, ono je znai veoma potencirano u ZPP-u, i skoro svi rokovi suskraeni. A, rok za iradu prvostepene sudske odluke je faktiki produen. To ete kadabudete govorili o presudi videti tako to ete utvrditi kad budete pogledali tu odredbu, daje rok koji je do sada bio od 8 dana, u praksi u proseku oko mesec dana, a esto sustranke i po godinu dana stranke ekale izradu presude, sada je taj rok konstituisan uzakonu tako to je navedeno: da se presuda radi u roku od 8 dana, a izuzetno, u situacijikada se radi o teem predmetu, dodaje se sudu (sudiji koji radi odluku) mogunost da jo15 dana, znai 23 dana... To je neto to bi se veoma pribliilo onome uobiajenom rokuu praksi. Sa kojih razloga? Zato to taj razumni rok predstavlja jedan od osnovnihelemenata prava na pravino suenje. Pravo na pravino suenje je regulisano l.6Konvencije o ljudskim pravima, i u st.1 ovog lana navedeno je koji su sve to kriterijumii elementi koji daju nekome licu pravo na pravino suenje. Jedan od osnovnih elemenataza to je razumni rok. Imajui u vidu ta se kod nas deava u praksi, zakonodavac je tajrazumni rok kao naelo sproveo u l.10 st.1 tako to je rekao da stranka ima pravo da sudodlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Ovaj razumni rok jekonkretizovan kroz odreene rokove postupanja. Razumni rok se odreuje od sluaja dosluaja. Kad zakon regulie koji je razumni rok Sud u Strazburu e uvek rei, bez obzirana to na koji nain se radi, da je onaj rok koji je preao zakonom predvieni rok nerazuman rok. Jer, ako je nacionalno zakonodavstvo predvidelo neki rok, onda je to roku kome mora neto da se uradi. Naravno, imamo situaciju da imamo prekluzivne rokove ione orijentacione rokove. Ovi rokovi koji se nalaze u ZPP-u, neki su prekluzivni, neki suorijentacioni rokovi. Naravno, kada govorimo o ovim rokovima koji su orijentacioni, kojinisu prekluzivni, nikada nee Strazbur odreagovati ako dolazi do krenja malih, kratkihrokova. Ali, ako u celom predmetu, koji npr. traje 15 godina imamo za sve odreenerokove pomalo krenje, pa to dovede do suenja od 15 godina, evidentno je da se tajpredmet nije sudio u razumnom roku.

3Druga stvar koja se treba znati, to su primeri iz sudske prakse, i pomenuu 2 sudskeodluke koje upravo predstavljaju orijentir ta je razumni rok.PRIMER 1: Odnosi se na aplikaciju koju su pokrenuli roditelji oveka, koji je inaeumro u trenutku pokretanja postupka u Strazburu. To je bila situacija kada je graaninFrancuske pokrenuo parnicu za naknadu tete pred francuskim nacionalnim sudom zbogtoga to je smatrao da je krivicom bolnice u kojoj se leio bio zaraen virusom HIV.Presuda je doneta i parnica okonana u roku od 2 godine. On je vrlo brzo posle togaumro, i roditelji su pokrenuli postupak pred sudom u Strazburu tvrdei da je kreno pravona pravino suenje, jer sud nije potovao razumni rok na tom suenju. Drava jeodgovorila na takvu aplikaciju da 2 godine nije nerazuman rok, jer po zakonu,odluivanje o zahtevu za naknadu tete ne spada u one koji su propisani kao hitnipostupci. Nadalje, radi se o tekoj parnici, jer je sud morao da utvrdi da li je to lice bilozaraeno virusom HIV u bolnici, ili je recimo u seksualnom odnosu 15 godina ranije bilozaraeno, pa je taj virus HIV mirovao, pa se posle toga aktivirao u trenutku kada je ovekbio u bolnici, pa je izaao iz bolnice. To naravno, nosi velika vetaenja, utvrivanjainjenica. Potom, ako se i kad se to utvrdilo, onda je moralo da se utvrdi kakvo je bilopostupanje u bolnici, ko je tu bio nadlean, da li je neto loe uraeno u pogledufunkcionisanja bolnikog osoblja, ili je to bila nekakva nesrea, ili kako se to desilo... Iimajui u vidu ponaanje stranaka u postupku, 2 godine bi bio potpuno razuman rok,tvrdila je Francuska. A, sud u Strazburu je rekao: Tano je da 2 godine ne bi bio straanrok da se ne radi o naknadi tete za lice koje je obolelo od virusa HIV. Kada sud zna daneko ima takvu bolest i da trai naknadu tete upravo zbog te bolesti a ne neeg drugog,onda svrha suenja i pravino suenje mogu se ostvarivati u razumnom roku za njega.Njegov ivot je oroen, kratak, evidentno je. Satisfakcija koja predstavlja neimovinskutetu, nakon proteka nekog roka koji bi njemu znaio neto, svakako ne predstavlja pravona pravino suenje. I rekao je U tom sluaju jeste kreno pravo na pravino suenje,jer rok od 2 godine za donoenje presude za lice koje je obolelo od HIV (a upravo je topredmet parnice), nije razumni rok.

Mi nemamo nigde upisane razumne rokove recimo, za naknadu tete. Ali ako znamo taje razuman rok, i ako znamo da sudija ima 300 predmeta u radu i da ima svaki trei dansuenje, svakako neemo moi da oekujemo da e se suditi i presuditi, recimo nekakvoizdravanje u roku od 10 dana. Ali, ako se radi o tako vanom pravu, i ako je to deteugroeno zato to nema izdravanje, onda svakako, razuman rok ne moe da bude 6godina, ili 10 godina... u krajnjoj liniji dete e postati punoletno, ili e zavriti kolovanje,ako se radi o detetu koje je na kolovanju i vie nije ba ni dete, nego je student.Dakle, sud mora u svakom konkretnom sluaju da razmilja o razumnom roku imajui uvidu ovako izgraene standarde.

PRIMER 2: Najvei ekstrem gde je Strazbur rekao da nije kreno pravo na pravinosuenje, je situacija kada je Grk tuio dravu Grku, jer je ostvarivanje njegovog pravana slobodno uivanje imovine trajalo 17 godina pred nacionalnim sudom u Grkoj. Ali jesud rekao:Cenei ponaanje stranaka u postupku, ocenjujui o kakvoj se vrsti postupkaradilo, kakve teine je bilo, koje su sve tekoe bile, kako su se ponaali advokati,vetaci, koliko vetaenja... to nije bio nerazuman rok.

4U okviru takvog naina razmiljanja, ovo naelo koje govori o efikasnosti suda, oekonomiji suda i ta e izabrati da zakazuje u veoma kratkim rokovima, veoma brzo, a tae izabrati da zakazuje u nekakvim duim rokovima, obzirom na optereenost suda,predstavljae ono to daje pravilo ponaanja u pogledu efikasnosti, odn. potovanjarazumnog roka, koje se kroz ceo zakon provlai tako to se svi rokovi i sva postupanjakoja vode zloupotrebama sankcioniu, a rokovi skrauju, da bi stiglo do onoga topredstavlja razumni rok, i to predstavlja sada jedno od osnovnih naela parninogpostupka.Naelo usmenosti i pismenosti

Kada govorimo o usmenosti i pismenosti, osnovno naelo i dalje ostaje usmenost.Ali, pismenost potpuno menja svoju ulogu u nekoj proporciji jednog i drugog naela, sobzirom da po ZPP-u pismenost poinje da ima i u ovoj naoj proceduri veoma bitnuulogu upravo da bi se dolo do ekonominijeg i efikasnijeg voenja parninog postupka, ipotovanja razumnog roka, pa emo videti da kada govorimo, recimo o vetaenju, da utoj situaciji, za razliku od ranije, kada se izvodi ovaj dokaz, da e vetaenje biti takoregulisano da je obaveza vetaka da pismeno da nalaz, a ne kao to je ranije bilo praviloda nalaz mora da se da usmeno pred sudom, bez obzira to ga je neko uradio u pismenomobliku. Upravo sa razloga to sud vie nee da bude servis graana, ne bi smeo da bude;to parnini postupak i zatita graanskih prava predstavlja dispoziciju stranaka, osimkada je to posebnim zakonom drugaije odreeno, i osim kada sud posumnja da se radi onedozvoljenim raspolaganjima stranaka, sa tih razloga e taj nalaz vetak morati da da upismenom obliku, nee ga sud uzimati na zapisnik, a sa tih razloga e to biti uraeno dabi se stranka na vreme izjasnila, po mogustvu u pismenom podnesku, da bi sekoncentrisali svidokazi i da bi se efikasnije zavrili postupci.Nadalje, kada se govori o institutu povraaja u preanje stanje, ranije je bilo naelousmenosti prioritetno, pa se o predlogu uvek moralo raspravljati na roitu. Sada jesasvim obrnuto, i sadanja situacija kae da e o predlogu za povraaj u preanjestanje sud odluiti van rasprave, a izuzetno e zakazati raspravu kada izvoenjedokaza koji utiu na donoenje odluke o osnovanosti ovoga zahteva zahtevajuroite. Naime, neko predloi u predlogu za povraaj da se izvede dokaz da neko nijemogao, recimo, da doe na roite, pa predlae 3 svedoka. Naravno, kad sud utvrdi da bibio moda osnovan ovakav predlog, ne moe da ga van roita sasluava i onda idemo nanaelo usmenosti i kreemo sa roitem na kome e se sasluati. Ndalje, to naelopismenosti i usmenosti u svojoj proporcionalnosti menjaju svoju ulogu posebno i najviekod toga kako kree parnini postupak, a to je da je sada odgovor na tubu obaveza, toznai da se nee ui u suenje dok nemamo tubu, znai zahtev stranke u pismenomobliku, i obavezan odgovor na tubu, jer ukoliko nema odgovora na tubu u ostavljenomroku i na nain kako je to zakonom propisano donee se presuda zbog proputanja. Nevie zbog izostajanja (jer nema roita), nego zbog proputanja. Potpuno nova presuda.Nee biti zakazano roite, nego e sud doneti presudu zato to tuena stranka nijepostupila po zakonu i odgovorila na tubu.Ono to dalje govori o potpunoj promeni odnosa ova dva naela, jeste i nova situacija ukojoj sud, kada je zahtev koji je istaknut u tubi i kada se navodima iz odgovora na tubuinjenino stanje ne osporava, nego ostaje samo sporan osnov, znai ono to sud mora dautvrdi u vezi zakonitosti, moe bez zakazivanja roita da donese presudu. Ovo jepotpuna novina, i doslednom primenom takve novine sasvim sigurno e se rokovi u sudu

5smanjiti i doi e se do bre pravde, jer imate vrlo esto situaciju da se recimo, podnesetuba za dug. I kae se: Meni kolega duguje 3.000 evra, prilaem priznanicu uz tubu, ipredlaem da sud donese presudu da se obavee da mi vrati tih 3.000 evra. Tueni uodgovoru na tubu (a to je do sad radio obino na roitu) kae: Tano je da sam ja odnjega pozajmio 3.000 evra. Ja neu da mu platim kamatu, a u docnji sam sa razloga tosam ostao bez posla. I ne mogu da mu vratim jer nemam odakle da platim.

VIDA: I, u kakvoj smo ovde situaciji, ta mislite? Da li ovde moe, u ovakvom primeruda se donese presuda bez roita? Ovo su navodi iz tube, ovo su navodi iz odgovora natubu. Moe! Da vidimo u okviru zakona koji bi bili argumenti, ta kae onaj koji moe?ODGOVOR: Pa, tueni je priznao tubeni zahtev, sud e ga obavezati na isplatudugovane sume...VIDA: E, hajde sad odmah da se unapred presliavamo. Priznao je tubeni zahtev.Ako je priznao tubeni zahtev, ovakvim navodima, zato se ne bi donela presuda naosnovu priznanja? Da li je on priznao zahtev?ODGOVOR: Nije ga osporio, priznao je injenice.VIDA: Priznao je injenice. injenine navode. Kada imamo nesporne te injeninenavode, znai te injenice niko nije osporio, rekao je: Jeste, ja dugujem. Ali, smatram dakamatu ne treba od tad da platim, zato to sam ja hteo da mu vratim ali nisam mogao.To je sad pravno pitanje, od kada treba da se vrati kamata, koja nesporno pripada.A druga stvar, od kakvog je uticaja pitanje to to on nema para zato to nije u radnomodnosu?ODGOVOR: To je u vezi sa izvrenjem.VIDA: Tano. Ovo je onda, pitanje izvrenja. Taj zahtev je osnovan. A to da li moe iline moe da plati... On je napravio dug, zahtev je osnovan, on se obavezao u nekakvojpriznanici, ili su ugovorili usmeno da e se do tog i tog datuma vratiti dug. Nije posledana podnoenja tube. Pitanje toga da li e moi da plati ili ne, je pitanje izvrenja. Pae, ili da se prodaje njegova kua, a ako se predlae obustavom, plenidbom linogdohotka to izvrenje biti potpuno nemogue, ili e morati da se sprovede na drugi nain.Ali, to sud prilikom donoenja odluke kojom se odluuje o zahtevu, o osnovanostitubenog zahteva, nita ne intrigira. I u toj situaciji sud e (a mnogo je takvih parnica),i u koliko je kvalitetan sud, sasvim sigurno moi da donese presudu posle tube iodgovora na tubu, kojom e odluiti o zahtevu, i u ovakvom injeninom stanju, utvrditisasvim sigurno da je tubeni zahtev osnovan, obavezati tuenog na isplatu tog duga,utvrditi datum dospelosti, ako je utvren datum u priznanici, onda iz priznanice, a ako ne,ako je ovaj neto naveo: jeste tano da smo rekli za dva meseca, utvrdie koji je todatum, i od tada ga obavezati na isplatu kamate, a pitanja ovog dela, napisae u presudida je bez uticaja na ovu pravnu stvar, i navesti da e to biti pitanje i problem izvrenja, ane donoenja odluke u parninom postupku pred redovnim sudom (Naravno, ne sme ovonapisati, o redovnom i tom sudu, ali e to biti obrazloenje).I to je sada ono to je u potpunosti promenilo odnos izmeu pismenosti i usmenosti, jer

kao to vidite ovakva procedura omoguava samo pismenost. I veoma brzu izmenu misli,i veoma brzo donoenje sudske odluke koja e omoguiti, naravno, taj razumni rok.

Ono to je veoma bitno kada govorimo o naelima, moramo da sad vidimo da jezakon uveo i alternativni nain reavanja sporova. To je medijacija, koja se provodi krozceo zakon, i to je od svih alternativnih naina izabrana medijacija.

6Naelo pouavanja neuke strankeKada govorimo o naelu pouavanja neuke stranke, moramo imati u vidu, da s

obzirom na izmenu odnosa naela dispozicije stranaka, naela oficijelnosti, i odnos kojise promenio u odnosu na raspravno i istrano naelo, da e biti raspravno naelodominantno, da istrano ostaje veoma malo, za one dve stvari kao naelo koje e biti uprimeni, onda se u tom kontekstu u potpunosti menja i naelo pruanja pravne pomoi.Ono to moramo da znamo je da ga imamo na 3 mesta u ZPP-u: 1

1) sud e pomaganje pruiti, na neki nain, onda kada bude nalagao ureenjetube, ali vie ne advokatu, nego samo svim ostalim uesnicima u postupku (l.103);

2) onda kada bude na predlog stranke, a kad stranka dokae da negde nije moglada pribavi neki dokaz (l.232 st.3 ZPP-a). Ovaj lan kae da e na predlog stranke ili exofficio sud traiti odreene dokaze od nekoga, ili nekog organa, u situaciji kada jeevidentno da stranka to sama nije mogla da uradi, a recimo kada sudija bude tano znaoda MUP nee hteti nekom fizikom licu da da odreene podatke sud e ex officiopribaviti ovakve podatke, ali kada stranka bude predloila da sud po slubenoj dunostizatrai izvod iz zemljinih knjiga, sud to vie ne bi trebao da radi nego e to moratistranka da uradi, jer je sasvim izvesno da to stranka moe i treba da uradi.

3) I imamo jo poslednje, najvee pouavanje (l.275 st.2 ZPP-a), to je procesnopouavanje, gde e sud imati ovlaenja da izvri pouavanje o procesnim pravima neukustranku koja nema punomonika. Ako ima punomonika to nee uraditi. Ali, znai, ne upogledu materijalnog prava, nego samo u pogledu onih prava koja se tiu procesnihovlaenja.I u toj situaciji, samo u ta 3 sluaja bie mogue primeniti to naelo, jer ovo naelo sobzirom na drugaije postavljeni nain rada, na naela koja su postavljena, nee vieimati onakav znaaj kakav je do sada imalo.Naelo javnosti

I ovo naelo je sada malo drugaije postavljeno u zakonu. Regulisano je u odredbil.4 st.2, i ono kae da e sud iskljuiti javnost samo u sluajevima predvienimzakonom. Naime, i do sada je uvek postupak pred sudovima bio javan, jedino se javnostiskljuivala onda kada neki poseban zakon kae. Npr. to su statusni sporovi, gde jejavnost iskljuena, jer naravno ne moe niko osim stranaka prisustvovati, i odreenihlica, gde to zakon regulie i kae da moe. Onda gde postoje zahtevi u vezi zatiteprivatnosti, kada sudija kae: zbog zatite privatnosti iskljuie se javnost. Sve ono topredstavlja osnovno ustavno naelo, onda kada se radi o dravnoj tajni, koja je posebnimzakonom regulisana, to su sve bile situacije kada se iskljuivala javnost i tu u praksinikada nije bilo problema. Ono gde je postojao problem u praksi, i gde se ova javnostsada menja, to je postojanje javnosti u pogledu spisa, jer sudovanje ne ini samo suenjeve i ono to pregleda, to znai spis. Gde se konstatuje sve ono to se deava nasuenju, i gde se prikupljaju dokazi. Kod nas je to do sada raeno na taj nain to je samodozvoljavano da spis razgleda stranka u postupku, i izuzetno je dozvoljavao razgledanjespisa nekome ko, recimo radi nauni rad, i predsednik suda daje dozvolu kada nekodonese potvrdu da pie magistarski rad, doktorat, ili nekakav posebno vaan nauni rad,da moe da izvri uvid u spise. Meutim, to nije javnost. Javnost je neto to omoguavameni da pogledam i da traim da izvrim uvid u neke spise iako ne piem nauni rad, iakonisam stranka u postupku, ali sam zainteresovana da kupim neki stan. I ja elim dapogledam spise u vezi toga stana, jer sam naula da se vodi spor u vezi stana i ne znam

7tano ta je u njemu. Ako odem na suenje, malo u ja saznati na jednom suenju gde sesasluavaju svedoci u pogledu neke okolnosti koja mene mnogo ne interesuje. Ali, jahou da vidim, i da ja procenim u kom trenutku je i u kom odnosu stan u pogledu nekogmog prava koje ja elim da realizujem, da li meni lii na to da e taj stan da promenivlasnika pa ja neu da kupim od ovog postojeeg vlasnika, ili ne.E, sad, kada znate na mentalitet, naih graana, naravno ako imamo ovakvu javnost kojase ne bi dovoljno kontrolisala, mi bi sasvim sigurno omoguili da se kri ustavno naelo,a to je privatnost. To je jedno od osnovnih ljudskih prava. Svako od nas ima pravo naprivatnost. Sa tih razloga je zakonom potpuno regulisano u pogledu javnosti da e upogledu sudeih predmeta (koji su u toku), dozvolu za razgledanje spisa morati dadaje sudija, a ne kako se do sad u praksi deavalo da inae slubenik suda kae: ta steu predmetu? Vi kaete: stranka, dobro, pogledaj. A ti kae nita, ali elim dapogledam, a on kae slobodan si. Znai, sudija e bitti taj koji e u toj situaciji moratida uje sa kojih razloga, ili ako vi to napismeno traite, da kae odobrava se pisarnici dapogleda ta stranka pregledanje celih spisa, ili se o ne dozvoljava, jer ako ne pokae utom svom podnesku taj svoj interes za razgledanje spisa, nego je oigledno da eli da vidida li se njegov komija svaa sa svojom enom, pa ima nekakve razne probleme u vezizajednikog poreta, pa on ima onu prirodnu radoznalost, koju na graanin neguje, iliima zaista nekakv pravni interes i zato e sudija biti jedini vlastan da proceni da li navodiiz zahteva, usmenog iliu pismenog, u vezi javnosti spisa su takvi koji e njemu omoguitida izvri uvid u te spise, ili nee.U pogledu arhiviranog predmeta, jer esto e neko traiti i da pogleda predmet koji jeokonan (doneta je pravosnana presuda), u toj situaciji e o takvom zahtevu odluitipredsednik suda.

Dakle, princip je da je kod nas javnost ono naelo koje je osnovno, da se moeograniiti samo zakonom, da u pogledu i spisa i suenja nema ogranienja javnosti, osimu situaciji kada sudija utvrdi u vezi zahteva stranke da postoji krenje prava na privatnost.Tu e sudija morati da razmilja o proporcionalnosti, i morae da razmilja da li je todozvoljeno ili nije.

NADLENOST I SASTAV SUDAJer, kada inae govorimo o nadlenosti i sastavu sudova, uvek je pravilo

da o sukobu nadlenosti izmeu dva suda odluuje neposredno vii sud. Ako su sudovirazliitih nadlenosti, trgovinski sud i redovni sud, o tome uvek odluuje Vrhovni sud, jernemaju zajedniki neposredno vii sud, jedini zajedniki vii sud je VSS, i on eodluivati. Prema tome, to je pravilo. Dakle, sukob izmeu dva optinska suda o njemuodluuje okruni sud. Sukob izmeu optinskog i okrunog suda o njemu odluujeVSS, jer je to neposredno vii sud. Sukob izmeu redovnog i specijalizovanog suda, kaoto je TS, o njemu odluuje VSS jer je to najvii zajedniki sud, jer VSS odluuje uposlednjoj instanci i o predmetima koji se sude i u trgovinskim sudovima i pred redovnimsudovima.

Kada se govori o nadlenosti, moramo uvek da razmiljamo o razliitim vrstamanadlenosti, i tu nema nikakvih promena, s tim to emo kada govorimo o tome uvekrazmiljati sad samo na teritoriji Srbije a ne razmiljati o teritoriji SCG. Na teritorijiSrbije emo imati i sukobe nadlenosti i odreivanje nadlenosti i sve ono to je bitno.Sastav suda

8Pre nego to krenemo na nadlenosti, da vidimo kako sud sudi, u kom sastavu? Uparninom postupku sudovi sude ili kao, sada u rei obrnuto nego to pie u ZPP-u, sakojih razloga? Zato da vidimo koja je tendencija i ta su velike izmene. Kae se uzakonu: sudi se u veu ili kao pojedinac, a ja u ovde rei kao pojedinac ili u veu.

Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmetaspora ne prelazi dinarsku protivvrednost 50.000 evra po srednjem kursu Narodne bankeSrbije na dan podnoenja tube.U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudijapojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u sluajevima predvienimposebnim zakonom. Smatrae se da postoji sporazum stranaka da imovinskopravni spor,bez obzira na vrednost spora, sudi sudija pojedinac, ako jedna stranka to predloi dopripremnog roita, a druga stranka se o predlogu ne izjasni.Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja dravine, sprovodi postupak i donosiodluku u predmetima pravne pomoi.

Jasno je da e skoro sve suditi sudija pojedinac, osim tamo gde je posebnim zakonomregulisano da mora da sudi vee (statusni sporovi, tu e uvek suditi vee; radni sporovi,ali ne sporovi koji su proizali iz radnih odnosa radi naknade tete, nego radni oni kojise odnose na zasnivanje i prestanak radnog odnosa; autorsko pravo; stambeno pravo alivezano za useljenje i iseljenje u vezi prava na stanovanje na osnovu stanarskog prava).Meutim, u praksi nema mnogo ovakvih predmeta, to zbog taksi, to zbog toga tozaista i nemate toliko veliku vrednost spora. I faktiki se i to naelo koje se odnosi nainokosno i zborno suenje u praksi promenilo.

Kad govorimo o veu, kad govorimo o tom sastavu suda, imati u vidu da e predredovnim sudovima, ako se sudi u veu, to vee biti sastavljeno od sudije profesionalca idvoje sudija porotnika. U drugom stepenu se sudi samo pred profesionalnim veem, tusude u veu 3 sudije profesionalca. Kada govorimo o Trgovinskim sudovima, tu sudisudija pojedinac, i u drugom stepenu sada sude samo profesionalci, i u VSS povanrednim pravnim lekovima, a izuzetno po albama, sudi se u veu od 5-7 sudija.

Mesna nadlenostTu imate opte pravilo, imate izuzetke, imate posebne i imate iskljuive

nadlenosti u pogledu suenja.Pravilo je opta mesna nadlenost, ako ne postoji iskljuciva, i ona se odreuje

tako to e biti sud opte mesno nadlean, u principu i to prema podruju prebivalitatuenog. Tako emo izabrati. I to je opte pravilo koje oznaava optu mesnu nadlenost.Ono to je bitno, to je da emo to poslednje prebivalite imati uvek utvreno prema tomegde je prijavljen ovek. I onda emo imati sada, naravno i izuzetke.Naravno, posle emo govoriti i o prigovorima, i na koji nain i ko moe da posumnja i dokog trenutka da uloi prigovor, jer e neko eleti zato to tuilac ivi u Beogradu, dazasnuje nadlenost suda u Beogradu, a ne u Niu. Pa e rei tueni ivi u Niu, a on u Beogradu, pa hajde da se sudimo uBeogradu, ili tueni u stvari ivi u Sopotu gde takoe postoji optinski sud, pahajmo da podnesemo tubu, i do kad taj iz Sopota moe da kae: ne, to nije nadleansud, ja sam iz Sopota. Znai, do trenutka dok se sud ne upusti u raspravu.

9Posebne mesne nadlenostiKad govorimo o posebnim nadlenostima, prvo emo pomenuti nadlenost za

suparniare, i kod nadlenosti za suparniare bie nadlean sud za bilo kog od njih.Znai, imamo jednog iz Sopota, jednog iz Kragujevca, jednog iz Nia, tuilac e tuitibilo prema kom prebivalitu tuenog, i to e onda biti nadlenost.

Kada govorimo o nadlenosti za sporove o zakonskom izdravanju, nadleanje pored suda opte nadlenosti (nadlenost prema tuenom) i sud na podruju gde tuilacima prebivalite odn. boravite. , ili podrucje gde ima imovinu, a stranac je pa se zbog teimovine zasniva srpska nadleznost

- Veina sporova za izdravanje vezana je za maloletnu decu, ili za decu koja vienisu deca, ali su neija deca, znai do onog trenutka do kog moe da se podnese tubaza izdravanje. To je najvei parnica, i naravno zakonodavac onda kae: pa nee nekoko ima kod sebe malo dete da krene sada u Ni iz Beograda da se sudi, nego moe iprema tom prebivalitu, i da se na taj nain regulie. I obino je onaj ko trai izdravanje- onaj koji je manjeg prava, ugroen. Jer, kad ena tui mua, ili mu enu zaizdravanje, ili kad tui roditelj decu (neki ostareo roditelj, ili roditelj koji nema dovoljnosredstava...), on je slabiji u svom pravu. I to vam je opta logika, i kada govorimo oposebnoj nadlenosti vezanoj za zakonsko izdravanje onda, znai uvek razmiljate,imate opte pravilo i ovo to predstavlja tu posebnu nadlenost.

to se tie nadlenosti za sporove o naknadi tete, tu imamo, opet razliitesituacije, jer tu moe da bude pored opte mesne nadlenosti i sud sa podruja gde je tetanastala, opet logika, jer ako znate da je uvek najvei broj dokaza koji se izvode predsudom upravo na mestu gde je teta nastala, logino da moe i po tome; ili sud na ijempodruju je tetna posledica nastala ( ovo vazi i za regresni zahtev), jer moe da se desida je teta bila u Sloveniji. Ali, sad da ne odemo u Sloveniju, nego recimo, mi smo izBeograda da bude u Niu. I on nee da ide u Ni, tueni ivi u Kragujevcu, ali posledicaje to to se ja sad leim, jer posle nekakve saobraajke sam slomila nogu i nosim gips, ituim za naknadu tete jer sada tu. I onda emo uvek omoguiti da se sudi tu, znai, gdeje posledica. Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede I sud gde tuzilacima prebivaliste tj boraviste

Nadlenost za sporove radi zatite prava na osnovu garancije proizvoaa.Imamo, opet, posebnu nadlenost koja ide prema tome ko je dao garanciju (i sud optemesne nadlenosti za prodavca), tu je nadlenost. I naravno, osim onda gde imate dauvek moe da se izabere opte mesna nadlenost.

U pogledu nadlenosti za brane sporove(postojanja ili nepostojanja braka,ponitenja braka ili razvoda braka), tu postoji mogunost, opet da se izabere opta mesnanadlenost, a moe da bude i prema poslednjem zajednikom prebivalitu odn. boravitubranih drugova., a kada se tako utvrdjuje i srpska nadleznost onda i po prebivalistutuzioca

Nadlenost za sporove utvrivanje i osporavanja oinstva. Tu je opet, mogua iopta, i ona koja titi maloletno dete, znai, prema tuiocu detetu gde boravi. a kada setako utvrdjuje i srpska nadleznost onda i po prebivalistu tuzioca

10

U pogledu nadlenosti za sporove o nepokretnostima u pogledu nadlenosti zbogsmetanja dravine, sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskljuivo jenadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost.Ako nepokretnost lei na podrujuvie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.Za sporove zbog smetanja dravine napokretnim stvarima nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem sepodruju dogodilo smetanje.U pogledu nadlenosti svojinska i dr stvarna prava na vazduhoplovu i brodu,iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji jevazduhoplov, odnosno brod upisan. Smetnja drzavine i sud na ijem se podrujudogodilo smetanje.

Tu emo, nadalje imati pitanje nadlenosti za lica koja nemaju optu mesnunadlenost u Republici Srbiji, gde je imovina, gde je obaveza nastala, gde treba da seizvrsi

Kada govorimo o nadlenosti po mestu gde se nalazi poslovna jedinica ako sporproizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovnajedinica.

U pogledu stranog pravno lice, opet imamo sada tamo za sporove fizikog ilipravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane kodnas, ili se ovde moraju ispuniti, tuba se moe podneti sudu na ijem podruju se nalazinjegovo stalno zastupnitvo.

Nadlenost u pogledu sporova sa vojnim jedinicama, je uvek tamo gde se nalazisedite te vojne pote.

Nadlenost za sporove za naslednopravne odnose ide tamo gde je ostavinskipostupak zapoet, a nije zavren onda ide i tu, a naravno, za ostalo idemo u zavisnostiod toga da li se radi o nekoj parnici sa posebnim nadlenostima ili o optim pravilima.

Prema mestu plaanja (menica i cek), imamo nadlenost gde e se moi zbogmesta plaanja odrediti posebna nadlenost.radni sporovi i tamo gde se rad obavljao. Apredvidjena je i retorziona nadleznost (princip ogledala)Na predlog stranke ili nadlenog suda, najvisi sud odredjene vrste odrediti da upojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja ako jeoigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi vanirazlozi.Sud e odbaciti predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda akostranka ponovo podnese istovetan predlog

- Zato to je to do sada bilo veoma veliko sredstvo za zloupotrebu prava iodugovlaenje.

Sporazum o mesnoj nadlenostiMora se ugovoriti, i da bi se potovao, uz tubu (a tuzeni uz odgovora na tuzbu ili

prigovora nenadleznosti) se mora priloiti pisani ugovor o mesnoj nadlenosti, a ako se tone uradi, naknadno prilaganje i pozivanje na ovo nee imati efekta, s tim to ovde uzakonu postoji obaveza tuenog koji eli da se pozove na ugovorenu nadlenost da tomora da priloi uz odgovor na tubu, to ako ne uradi, vie se nee prihvatiti. Ranije nijebilo predvieno zakonom, jer nije bio obavezan odgovor na tubu.

ISKLJUENJE I IZUZEE

11

- Opet, imamo neto to predstavlja pravo na pravino suenje. Pravo na pravinosuenje predstavlja i funkcionisanje od strane nepristrasnog sudije. Nezavistan inepristrasan.Iskljuenje

Ako je neko prema zakonu, a to je ona situacija ako je stranka, ili zakonskizastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, u pobonoj liniji do IVstepena, ako je brani odn. vanbrani drug, ako je srodnik po tazbini, ako je staralac,usvojilac... to su sve oni zakonski razlozi o kojima diskusije nema, tu se mora sudijaiskljuiti iz suenja. Tu ne moemo da priamo da li je u redu ili nije. I to je ostalo topredstavlja razlog iskljuenja. Iskljuenje, pored toga to postoje ovi razlozi zaiskljuenje, imamo sada i s obzirom na promene da ne moe da sudi sudija ako je:akcionar, ako je lan privrednog drutva ili zadruge, kad je jedna od strana njegovpoverilac ili dunik. Ovo je novina koja do sad nije postojala u zakonu, jer gotovo da inije bilo fizikih lica koja su imala akcije, bili lanovi ili neto slino. Prema tome, ovapromena u pogledu razloga za iskljuenje kada je to obavezno, prati celokupne izmene.Nadalje, ako izmeu sudije i lica koje uestvuje u parnici tee neka druga parnica, ilipostoji sukob interesa. Jer, esto nam se sada moe desiti da postoji sukob interesa. Toje iskljuenje. Taj sukob interesa jednostavno s obzirom na drugi nain funkcionisanjanije postojao do sada.Nadalje e se iskljuiti sudija ako je u istom predmetu sudelovao u postupkuposredovanja (medijacije). Sada sudija koji je obavio medijaciju, ne moe da sudi akonije uspela medijacija, i to je razlog za iskljuenje.I imamo jo jedan novi razlog, ako je sudija negde u steajnom postupku povodom kogaje dolo do spora uestvovao kao steajni sudija, jer moe da se desi da sudija u okvirujednog suda radi prvo kao steajni sudija, a potom ga u godinjem rasporedu promene ion ne sme da sudi sada neku parnicu koja je odatle proistekla, i to je razlog za iskljuenje.Izuzee

Predstavlja ono to predstavlja subjektivan odnos, kada stranka kae: ja smatramda je sudija pristrasan, zato to je u veoma dobrim i prijateljskim odnosima sa strankom,ili - oni su komije i svakodnevno veeraju, ili sam sudija kae:Sudija moe biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovunepristrasnost (izuzee)

Jer samo predsednik suda je taj koji e odluiti u razumnom roku o svemu tome. Ito je ono o emu e morati, i o iskljuenju i o izuzeu da uradi sa reenjem, da bi touvelo razumni rok, i imaemo situaciju da taj zahtev mora da bude obrazloen.Neobrazloen zahtev bice odbaen. O tom zahtevu mora predsednik suda u razumnomroku da odlui, to znai to bre, i onda je prvi zastoj sa kojim se susreemo po zakonu,jer kae: Sud e zastati sa odluivanjem u ovoj parnici dok predsednik suda ne odlui ozahtevu za iskljuenje ili izuzee.

Zakon tano predvia kada nije doputeno da se trai iskljuenje ili izuzee,upravo sa razloga da ne bi dolo do zloupotreba. I to je regulisano lanom 69 ZPP-a kojikae da ne moe vie da se trai od strane stranaka izuzee svih sudija, ili nekih sudijakoji ne uestvuju u radu, ili odmah predsednika suda koji nije nita postupaoOno to je nadalje bitno, to je da napomenemo da o sudiji porotniku postoje svi ovi istirazlozi koji su navedeni u vezi njegovog iskljuenja i izuzea, s tim da se doda i to dasudija porotnik ne moe vriti sudijsku dunost odn. porotniku dunost, ako stalno ili

12

povremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. Do sadazakon nije poznavao ovu situaciju, pa se deavalo, recimo da porotnik moe da bude iradnik ZOIL Dunav i da se sudi. Sada je to potpuno regulisano i ovakvih situacija vienee moi da bude.

Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee:

1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogliuestvovati u nekom postupku;

2) o kome je ve odlueno;

3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai;

4) kad stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tompredmetu;

5) kad stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kadapostupa u tom predmetu.

STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICIStranke u postupku mogu biti svako fiziko ili pravno lice plus jpos i neki kojima

posebni zakoni daju to ovlascenje npr NVO, skupstina stanar i sl.Ono to je nadalje bitno, to je da se podsetimo da stranka koja je potpuno

poslovno sposobna moe preduzimati sve radnje u postupku, i ta njihova prava da samepreduzimaju sve radnje u postupku zove se parnina sposobnost.Imamo nadalje, sada, odmah i izuzetke da punoletna lica ponekad imaju ogranienuposlovnu sposobnost, i to ogranienje se uvek kree u granicama te poslovne sposobnosti.To ogranienje uvek e se regulisati posebnim reenjem, i to e biti u situaciji kada nekoinicira postupak pred centrom za socijalni rad, organom starateljstva, koje e donetireenje kojim e nekoga delimino ili potpuno liiti poslovne sposobnosti, i u komreenju e se tano navesti ako je to delimino koji je to domen. Pa recimo, e se liitionda kada se utvrdi da je stranka kverulant, a to je ona situacija kada imate izuzetnopametne ljude, izuzetno obrazovane ljude ali koji uivaju da se parnie. tada emoi da donese organ starateljstva reenje kojim e ga liiti samostalnog voenjapostupaka i u toj situaciji e moi da vodi svoj postupak samo kad mu organ starateljstvapostavi nekakvog zastupnika u toj situaciji.

Stranku koja nema poslovnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik. Usituaciji kada se radi o maloletnim licima, to su roditelji. U situaciji kada se radi opunoletnim licima, organ starateljstva e postaviti zastupnika, i to moe biti i najeejeste neki roak, a moe i da se postavi neko sasvim tree lice, a najee e se desiti danekakvom maloletnom licu koje ima roditelje se postavi tree lice kada npr roditelj vodiparnicu protiv svog deteta koje je narkoman, ima 16 godina, on je jedini zakonskizastupnik, tada e organ starateljstva morati da postavi staraoca, zastupnika za tusituaciju, da titi interes tog maloletnika, jer su sukobljeni interesi inae staraoca po silizakona, roditelja, u odnosu na to maloletno dete.

13

Postoje i odreene situacije koje zakon regulie, a to je pitanje kada e se postavitiprivremeni zastupnik i taj privremeni zastupnik e biti postavljen od strane suda, znai neod stra Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupakoko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle danastanu tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom postaviti privremenogzastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora.1) ako tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika;2) ako postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika;3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;4) ako je prebivalite, odnosno boravite tuenog nepoznato, a tueni nemapunomonika;5) ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze uinostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvriti.sud sada ovlascen da postavi ovakvog privremenog zastupnika i pravnom licu, odn.preduzetniku, naravno pod uslovima i na isti nain kako je to uraeno i za ovogzastupnika koji se postavlja fizikom licu. To do sada nije postojalo.

Ovo reenje kojim sud oglaava nekog za privremenog zastupnika, naravno,mora se odmah dostaviti organu starateljstva, i organ starteljstva ima ovlaenja daodreaguje i da kae: ja smatram da taj ne valja, i zbog toga se dostavlja i organustarteljstva.

Privremeni zastupnik, inae, ako se radi u licu u inostranstvu ima mogunosti dapreduzima sve hitne radnje, i da sve to uradi do trenutka dok se to lice ne pojavi, i u tojsituaciji to lice koje se pojavi moe da prihvati sve ovo to je uraeno, a moe se desiti dase sve to ponavlja i to je ono to je kod nas bitno.Punomonici

Punomonik je svako lice s kojim stranka ugovara da ga neko zastupa. Strankauvek, kod nas u postupku, sve moe da radi lino. I kad je neuka moe da radi lino, to jenjeno pravo, jer suditi se to je lino pravo, pa ta e, izgubie parnicu ako to loe radi.Ali, svaka stranka ima i svoja ovlaenja da angauje nekoga u postupku, i to je obinoadvokat, a moe da bude i neko drugi.

Kada govorimo o punomonicima, imaemo sada dva ogranienja.1) Jedno je nadripisarstvo. Jer, ako neko zastupa neko lice tako to u vidu

profesije naplauje, a za to nije ovlaen, to znai da je nadripisar, i to bi bilo sadanedozvoljeno. Sud nije u obavezi da otkriva nadripisara zbog nacela dispozicije stranaka,eventualno treba da napise dopis policiji i rei molim vas, izvrite radnje da proverite dali je on nadripisar ili nije.

2) Druga eliminacija u ZPP-u u pogledu punomonika i slobode ugovaranja,predstavlja sada zastupanje po vanrednim pravnim lekovima. Pred VKS vie niko nemoe da bude zastupan od bilo kog drugog lica osim od advokata (u pogleduvanrednih pravnih lekova u postupku po reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti). Ito samo u pogledu vanrednih pravnih lekova. U VKS postoje i pravni lekovi albe napostupke koji se kao prvostepeni vode u vezi zatite autorskih prava pred visim sudom, itu nema problema da neko drugi moe to da radi. Meutim, u pogledu vanrednih pravnihlekova, sada e morati, osim onoga to predstavlja razliku, a to je zastupanje DZ SCG,drave lanice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,koje se ureuju posebnim zakonima, znai - pravobranioci, sve ostalo i ako se radi o

14

ZOIL Dunav koji ima savrenu pravnu slubu i sasvim sigurno zaposlena lica kojabolje znaju tu usku materiju nego advokat, morae da ih zastupa advokatKada se daje obrazloenje, morate znati da vanredni pravni lek podrazumeva da postojipravnosnana presuda, a da se pred VSS vri samo provera primene materijalnog prava, ijedna jedina procesna povreda se titi po slubenoj dunosti pred VSS, a to je dabude tokom postupka lice zastupano, odn. onaj koji uestvuje u postupku mora da budesposoban. Sve ostalo se ne radi ex officio. Prema tome, VSS razmilja kod vanrednihpravnih lekova o pravilnoj primeni materijalnog prava. Odluka je pravnosnana, i veuglavnom izvrena. Prema tome, ko eli vanredni pravni lek mora da ima advokata.

Ono to jo predstavlja novinu, i to morate da znate, da kada stranku zastupaadvokat, moe da doe na roite advokatski pripravnik i da ga zastupa samo ako je toizriito oznaeno u punomoju.

Nadalje, kada govorimo o punomonicima, moramo napomenuti da se ono sada, uovome vaeem zakonu, u proceduri pred sudom moe dati samo u pismenom obliku, idoneti i predati prilikom izvrenja prve parnine radnje, , pa e se u suprotnom podnesakodbaciti,

Ono to je bitno, i to je materijalno-pravna odredba, ali to postoji i u procesnimzakonu, to je da punomoje prestaje smru lica.a postupak se prekida. Ako postojipunomonik, on moe samo zatraiti privremenu meru da se zapeati stan, ako sesudimo oko stana. Ili neto tako hitno, i tu se zavrava svaka njegova delatnost.Ista situacija e biti kod prekida postupka kad nastupe posledice steaja, likvidacije i sl.Nema vie dileme postupak se prekida.JEZIK U POSTUPKU

U pogledu jezika u postupku, zna se da se pred naim sudom vodi postupak nanaem jeziku, s tim to imamo tu situaciju i mogunost da se u onim podrujima koja sudvojezika, moe se i mora omoguiti da postupak tee, znate da u Vojvodini imamo tajproblem, odn. problem je u tome to mnogo sudija ne zna taj jezik, a mora se omoguiticelokupno suenje, ne prevoenje, nego i zapisnik i sve, na jeziku, kada stranka kae usvom dvojezikom podnesku ja elim da se suenje vodi na maarskom jeziku.Poseban zakon tano regulie koji gradovi su takve vrste, i koji gradovi moraju da imajusuenje na dva jezika, mogunost suenja na tom i tom jeziku, i tu se mora omoguititakvo suenje.

Da bi stranka imala pravo na pravino suenje, mora da ima omogueno darazume taj jezik i stoga zakon kae da se mora omoguiti prevoenje na njegov jezik,ako se radi o stranom dravljaninu. S tim to moramo da napomenemo da je na ZPP onajkoji ima vee pravo na jezik u odnosu na standarde Evrope. Jer Evropa kae mora mu seomoguiti korienje jezika koji razume, a nama kae maternji jezik. Ali, ovoogranienje je vezano za Ustav.

PODNESCI- Tuba, protivtuba, odgovor na tubu, pravni lekovi, moraju se podneti u

pismenom obliku, znai, potpuno naelo pismenosti,- Moraju da budu odreujui, znai u njih moraju da se stave stvarni ili

profesionalni predlozi. Pripremni podnesci moraju da imaju injenice koje se iznose,predlau. Da se tano opredele. Dalje, u pogledu sadrine, oni moraju da budu

15

razumljivi, da sadre sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Ukolikotoga nema, onda e se smatrati da podnesci nisu u redu.

- ta se deava ukoliko se podnesci ne dostave u dovoljnom broju primeraka?- U toj situaciji, za razliku od ranijeg zakona, sada se kae da e sud fotokopirati o

troku stranke i dostaviti drugoj strani.Kada govorimo o tome ta se deava kada podnesak sada nije razumljiv, ili ne

sadri sve to je potrebno, za razliku od ranije zakonske procedure, sadanji l.103 imaneke izmene. Pa kae ukoliko se dostavi sudu podnesak koji nije razumljiv, koji nesadri sve to je potrebno, sud e vratiti stranci da u odreenom roku (taj rok je onaj kojie sud odrediti i koji se treba potovati, ali nije prejudicijelni), da uredi tubu i da je vratiurednu (ovo ne vazu za advokata). Nekada to moe da bude i neki drugi podnesak, a nesamo tuba.

- ta e se desiti ukoliko stranka to ne uradi?- Imaemo situaciju ako dostavi ureeno u ostavljenom roku, onda e se smatrati

da je podnet podnesak onog prvog trenutka kada je bio podneen. To je nekad veomabitno zbog raunanja rokova, jer kod tube za smetanje dravine, rok je 30 dana i ako sadja dam stranci 15 dana da uredi tubu i ona dostavi 15 dan, ako se ne bi smatralo da jeprvi dan podneta (a podneta je, recimo, 17 dana od smetanja) mi bi smo imali odbaajtube. Sa tih razloga je veoma bitno ovo raunanje rokova.

- ta e se desiti ukoliko se uopte nita ne desi i stranka ne vrati nita?- Smatrae se da je tuba povuena.ta se deava sa protivtubom? Protivtuba je takoe vrsta podneska, koja mora

da sadri sve ono to sadri i tuba.Kada govorimo o podnescima, sada moramo da razmiljamo i o odgovoru na

tubu koji takoe mora da sadri sve ono to je potrebno da odgovor na tubu sadri, stim to kod odgovora na tubu neemo primenjivati odredbu l.103 sa razloga to kododgovora na tubu, kada se dostavlja tuba na odgovor, mora da postoji upozorenje, znainaredba suda u kojoj e tano biti ve unapred napisano ta mora da sadri odgovor natubu, te ukoliko taj podnesak ne sadri sve ono to je zakonom propisano, smatrae sekao da nije bio podnet, i bie uslova da se donese presuda zbog proputanja.

- ta se deava sada, u pogledu podneska koji zovemo proitvtuba?- Protivtube moemo da podelimo na nekakve tri grupe:1) Koneksne;2) prejudicijelne;3) kompenzacione

1) Koneksne protivtube su one koje se odnose, recimo, na razvode. Postojijedan zahtev koji je u vezi drugog zahteva i u toj situaciji e sud, recimo, odluiti dazdrui odluivanje po tubi i protivtubi jer se radi o koneksnim tubama, radi se o istojvrsti zahteva, ali ne radi se o onome to bi predstavljalo litispendenciju zato to postojisituacija da tueni i tuilac nisu isti.

2) Nadalje, postoje postoje one tube koje se zovu prejudicijelne, i to suprotivtube kada je zahtev u vezi sa tubom i tu imamo to deklarativno pravo u vezi togada li emo odvojiti odluivanje po tubenom i protivtubenom zahtevu, ili e sud spojitiodluivanje i zajedniki reiti o ovoj protivtubi, koja ima taj prejudicijelni karakter, pae se odmah u istoj presudi po protivtubenom i tubenom zahtevu regulisati to

16

prethodno pitanje i ta glavna stvar u stvari, i odluiti zajedno, ili e se razdvojiti, pa e seprekinuti odluivanje o onom zahtevu iji ishod takve parnice zavisi od onog zahteva kojipredstavlja to prejudicijelno pravno pitanje koje je smeteno u toj protivtubi.

3) Trea vrsta je kompenzaciona protivtuba, u kojoj sada imamo traenjeprebijanja potraivanja, i to moramo da razlikujemo od onoga to predstavljakompenzacioni prigovor, prigovor prebijanja. Ovde se radi o posebnoj tubi. Naravno,veoma je razliito, sa razloga to ako mi sada odbijemo tubeni zahtev o prigovoru vieneemo ni odluivati. Ako odbijemo tubeni zahtev po tubi, a imamo kompenzacionuprotivtubu, mi emo odluivati o zahtevu koji se nalazi u tubi, jer se radi o posebnompodnesku, o posebnoj tubi, a ne o prigovoru koji je vezan samo za odluku u konkretnojstvari, odn. u pogledu konkretnog zahteva koji je iznet, koji je opredeljen u tom podneskukoji se zvao tuba. Nadalje, izreka presude e nam biti razliita ukoliko se radi okompenzacionoj protivtubi u odnosu na onaj prigovor koji se istie tokom postupka ikoji se zove kompenzacioni prigovor, jer kada budemo govorili o tubi i protivtubi,onda emo o svakom zahtevu, bez obzira to je eventualno dolo do spajanja postupakaodluiti posebno, a kada govorimo o kompenzacionom prigovoru odluiemo tako toemo utvrditi koliko je potraivanje iz tube, da li je osnovan kompenzacioni prigovor, iobavezati u pogledu inidbe na isplatu manjeg iznosa. Za razliku od protivtube, gde ebiti usvojen delimino ili u celosti tubeni zahtev, i delimino ili u celosti protivtubenizahtev, ili se odbiti tubeni i protivtubeni zahtev.

Kada govorimo o podnescima i tubi, odmah nam se namee pitanje preinaenjatube.

- Kada moe da se preinai tuba?- Moe, naravno, do zakljuenja glavne rasprave. Moe da se odluuje o njoj tako

to od dana dostavljanja, nakon dana dostavljanja tube suprotnoj strani dolazi dopreinaenja, pristanak za preinaenje mora da se pribavi od suprotne strane (od kada jojje tuzba dostavkjena), osim kada sud utvrdi da je to celishodno, pa bez obzira napostojanje ili ne donese odluku da e da odlui po preinaenom zahtevu. Nadalje, akostranka upusti u raspravljanje pred sudom o preinaenom zahtevu onda e se smatrati(imaemo fikciju) da je takav pristanak ve dat im se upustio. I to su oni uslovi da moeda se postupa po preinaenoj tubi.

Kada govorimo o preinaenju, moramo da nabrojimo koje su vrste, i da kaemoda postoji:

1) Objektivno i2) subjektivno preinaenje

1) Kod objektivnog preinaenja imamo nekoliko situacija, i kad ve nastupaobjektivno preinaenje:

a) Kad imamo promenu istovetnosti zahteva;b) kada imamo poveanje postojeeg tubenog zahteva; i ondac)kada uz ve postojei zahtev, naknadno tokom parnice, istaknemo

jo neki tubeni zahtev.To su 3 situacije koje predstavljaju objektivno preinaenje tube. Ono to se esto mea,a ne predstavlja preinaenje, to je situacija kada doe do promene pravnog osnova. Paneko trai iseljenje po osnovu toga to neko nije koristio stan, pa tokom parnice kae ja

17

traim iseljenje zbog toga to u stvari, ne da nije koristio nego ga nije ni plaao, e ondaemo razmiljati da li je to uopte mogue da se radi o preinaenju ili samo o promeniosnova, i u toj situaciji emo imati u vidu ta sve predstavlja pa da ovo nee predstavljati.Nadalje, smanjenje tubenog zahteva ne predstavlja preinaenje za koje potrebnasaglasnost. I nadalje, imamo situaciju da promena navoda, znai injenica koje smo iznelinekada u podnesku, pa tokom postupka, ne predstavlja preinaenje.

2) U pogledu subjektivnog preinaenja imamo situaciju da do zakljuenja glavnerasprave, opet je potreban pristanak da moe da umesto jednog lica da u parnicu pristupidrugo lice.

Kada govorimo nadalje o podnesku, i naroito o tubi, onda moramo da se jopodsetimo o tome ta je to isticanje vie tubenih zahteva u jednoj tubi. Pa emo tugovoriti o:

1) kumulativnom spajanju to je ono spajanje kada imamo zahteve u jednojtubi za razliite osnove (za bol, za strah, za umanjenje opte ivotne aktivnosti), inaravno odluiemo uvek jednom presudom, jednom odlukom o svemu tome, i to se zovekumulativnim spajanjem zato to su zahtevi povezani istim injeninim osnovom. Npr.imala sam saobraajku, u njoj sam se povredila, polomila nogu, zbog toga trpim bolove,zatim strah, imamo umanjenje opte ivotne aktivnosti, dolo je do naruenja. Iz potpunoistog injeninog osnova su razliiti vidovi, isto samo nematerijalne tete i tokumulativno potraivanje e biti regulisano u stvari u isticanju takvih vrsta zahtevajednom tubom o kojoj emo odluiti, o zahtevu jednom presudom.Nadalje, moe da bude protiv istog tuenog. Da zahtevi kod tih kumulativnih spajanjanisu povezani. Ali, poto se radi o istom licu, isti sud je stvarno nadlean, u toj situacijimoe da se desi da bude ovo mnogo razumnije, mnogo ekonominije i mnogo efikasnije,da se zajedniki sudi, i u toj situaciji emo naravno, odmah odluivati o takvom istomzahtevu. Npr. kada protiv vie lica imamo razne osnove i tuimo ih za naknadumaterijalne tete, za naknadu nematerijalne tete, za izgubljenu dobit i za rentu . Opetemo sve odjednom uraditi, bez obzira to imamo razliite osnove, ali je sve to injeninovezano, i dozvoliemo to kumulativno spajanje, i odluiti istom odlukom.

2) Imamo eventualno spajanje - tad imamo zahtev koji kae ja traim to, paako ne bude to dobro i osnovano, onda ja traim to. Npr. ja traim da se obavee nekoda mi preda traktor, pa ako nee da mi preda traktor da mi isplati njegovu protivvrednostod toliko i toliko. Za razliku od ovakvog eventualnog spajanja, moramo imati u viduneto to se zove alternativno ovlaenje (facltas alternativa), koji je sada u ZPP-u upotpunosti regulisan, zato to je praksa pokazala da sudstvo nikad nije dovoljno napravilorazliku izmeu eventualnog spajanja, alternativnog ovlaenja i vrlo esto i alternativnogspajanja. Naime, kod facultas alternative imamo situaciju kada se kae ovako, radi sesamo i uvek o zahtevima vezanim za inidbu, pa se kae: ja traim da se neko obaveeda mi preda traktor. I nita drugo ne traim. Ali se on moe osloboditi te obavezeisplatom 50.000.000 evra. To znai da ja traim inidbu. I ako sud utvrdi da je taj zahtevosnovan, on uopte nee ulaziti u vrednost, te druge mogunosti, te facultas alternative,zato to u toj situaciji ja samo traim da mi neko preda traktor. A on se moe osloboditi tepredaje traktora i isplatom tog potpuno nerealnog iznosa. Za razliku od onog prvogspajanja, gde ja kaem: ja traim to, a ako on ne moe to ja u - to. Znai, ja traimjedno pa drugo. A, imamo i alternativno spajanje: ili-ili. Ili mi daj jabuke, ili mi dajkruke. Nema vrednosti. Ili ovo ili ono. Ovde je, kod eventualnog hou to, a ako ne

18

moe to, ako se ispostavi da je taj prvi zahtev neosnovan, onda ja traim ovo, pa da vidimda li e mi drugi biti osnovan. Ako se usvoji kod eventualnog prvi zahtev, onda uopteneemo govoriti o drugom. Ja traim da mi se isporui traktor. Sud utvrdi da jeneosnovan zahtev zato to je taj traktor onaj od koga ga traimo unitio. Imao jesaobraajku i traktor nr postoji. Ja utvrujem da je neosnovan zahtev, ali utvrujem da jeosnovan zahtev da isplati vrednost tog traktora, jer ja tako traim. Meutim, ako ako jautvrdim da je osnovan zahtev za isporuku traktora, a traila sam da se moe osloboditiobaveze isplatom nerealnog iznosa, ja bez utvrenja nerealnog iznosa, piem odmah i tuobavezu. Npr. ja traim da mi kolega vrati moj prsten, koji inae vredi 100 dinara, nemaveze, ali ja sam afekciono vezana za njega, i traim da se obavee on da mi vrati prsten, amoe se osloboditi te obaveze isplatom 5.000.000 dinara. Ovaj prsten, koji vredi 100dinara je za mene vrlo velike vrednosti zato to sam za njega afekciono vezana. I tu nikonee vetaiti. Za razliku od onog drugog, to e rei, ako sam ja takav zahtev postavila,ja traim prsten, a poto sumnjam da ga je kolega izgubio, ja onda kaem, ako jeneosnovan zahtev za to neka mi isplati stvarnu vrednost tog prstena. To su veomavelike razlike i veoma se mogu koristiti.

- Ali sada, ta smo mi doli?- Neko nee protivvrednost. Ja znam da taj prsten postoji, i ja neu uopte da

traim ono eventualno. Ja hou samo moj prsten, i on se moe osloboditi...- I ta je sud radio, do sada?- On krene, poto neko ko trai da se moe osloboditi obaveze isplatom 5.000.000

dinara, pa onda vetai, pa utvrdi da je vrednost tog prstena 100 dinara, pa onda kaemoe se osloboditi isplatom 100 dinara. I ovaj meni da 100 dinara, jer hoe ba da menervira, pa kae ja dajem 100 dianra, jer nemam prsten u izvrenju, a u stvari ima imene iritira. E, to ne moe. Ako se utvrdi da je osnovan zahtev, on se moe osloboditisamo s tih 5.000.000 dinara. Ja zato tako i traim, jer znam da je zahtev osnovan. I, jauspevam u toj parnici, za inidbu. I to je ono to mora da se napravi veoma velika razlikaizmeu eventualnog spajanja, alternativnog, alternativnog ovlaenja. I ZPP direktnogovori o tome, i to su odredbe materijalnog karaktera, ali s obzirom na to ta je praksapokazala, da sudstvo ne razlikuje u praksi ovakve vrste spajanja, ovakve vrstepostavljanja zahteva, navela je na to da se regulie procesnim zakonom ovo ureenjetube, i na ovakav nain izvrenje toga.

Kada govorimo, nadalje, o podnescima i naroito o tubi, moramo rei da sepovlaenje tube (i da pomenemo kako ono nastupa) moe da izvede bez pristanka, preuputanja u raspravljanje, a posle uputanja u raspravljanje, uz pristanak, moe sve dozakljuenja glavne rasprave. Ukoliko se u roku od 15 dana suprotna stranka ne izjasni uvezi poslatog pismena (ako se radi pismeno), da li prihvata ili ne prihvata povlaenje, jeresto e povlaenje biti pismeno, pa e sud suprotnoj strani da kae prihvatate lipovlaenje, a uredno je primio taj podnesak, onda e se smatrati da je tuba povuena.

ROKOVI I ROITAMoramo uvek da obratimo panju na to kako se rokovi raunaju. Rokovi se u

sudu raunaju na dane, mesece i godine. Uvek, kada je rok odreen na dane, onda seuzima posle dana dostavljanja ili saoptenja odluke, ili posle dana u koji pada dogaaj odkoga se po zakonu rauna poetak roka. Na mesece, ili godine se rauna, onoga dana sezavrava u poslednjem mesecu ili godini. Znai, neemo kad kaemo na mesece misliti

19

o broju dana, nego emo poslednji dan tog meseca smatrati okonanjem roka. Znai,zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koje po svom broju odgovara danukoji je sud odredio, ili danu u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetakroka.

Kada govorimo o rokovima, moramo sada da uoimo jo neto novo. Rekli smoda se nekakav rok u sudu, koji je propisan moe uloviti i slanjem telegrama. I to jebitno sada naglasiti, do sada se to veoma zloupotrebljavalo, pa se uhvati rok. Sada seneto promenilo utoliko to se kae da ukoliko se u roku od 3 dana od dana predajetelegrama poti ne dostavi podnesak onakav kakav treba da bude, znai u normalnojformi, pismenoj, u kome treba da sadri sve to treba, imaemo fikciju, smatrae se kaoda nije poslat telegram, i time emo regulisati pitanje roka koje je ostalo uvek sporno, uvezi bilo kog podneska uloenog telegramom, naroito je to bilo bitno u vezi podnoenjaalbi, jer tu su se hvatali rokovi putem telegrama, a onda kad stigne ili ne stigneobrazloenje.Roita

Kada govorimo o roitima, onda moramo da znamo da se ona odreuju kada jeto zakonom propisano, i kada to zahtevaju potrebe postupka. Sada moramo da obratimopanju na novine, nekada neemo roite zakazivati i da emo moi da donesemopresudu i kada nisu roita zakazana ukoliko proizilazi osnovanost zahteva iz samihnavoda u tubi i protivtubi i priloenih dokaza.

Roita se, po pravilu, moraju odravati u sudskoj zgradi, naravno u radno vreme,i izuzetno, mogu se odrati na nekom drugom mestu i to onda kada to zahtevaju posebneprilike, i u tim situacijama mogu da se odre na licu mesta, na nain koji govori o tomeko mora biti uvek prisutan, da mora uvek biti prisutan sudija, zapisniar, stranke,punomonici koji moraju biti uredno pozvani.

Kada govorimo o rokovima i roitima, odmah emo, naravno, razmisliti ipomisliti na to kako e da se desi neto kada neko propusti neki rok. Naravno,proputanje nekog roita ne bi smelo nikada da vodi do okonanja parnice ako je taj rokproputen opravdano. I sa tih razloga postoji institut vraanja u preanje stanje. Tovraanje u preanje stanje regulie problem kada dolazi do situacije kada se propustineki rok, odn. propusti roite a stranka je bila opravdano onemoguena da ispotuje rok,odn. da pristupi na roite. Zakon tano propisuje koji su rokovi u kome se moe traitivraanje u preanje stanje. Ti rokovi su skraeni u odnosu na raniji zakon, i takav zahtevse moe samo traiti u roku od 8 dana raunajui od dana kada je prestao razlog zbogkoga smo propustili rok, odn. roite, a posle proteka roka od 60 dana to se ne moeuopte vie traiti. Znai, imamo onaj subjektivni i objektivni rok, jer posle isteka roka od60 dana i ako nismo znali, vie nema takvog vraanja zbog pravne sigurnosti, i zbogpotovanja onih razumnih rokova. Predlog za vraanje u preanje stanje nee uticati natok parnice dok se o njemu ne odlui ( ali sud moze odluciti da zastane sa postupkom),ono ide svojim tokom. Kada se odlui, onda emo sve vratiti na onaj trenutak kada jeproputen rok, odn. roite. Predlog mora da bude obrazloen i da sadrzi propustenuradnju, i u skladu podnesaka i postupanja u vezi podnesaka i onoga to predstavlja sadanaelo dispozicije stranaka, a to je da svako ta tvrdi mora i da dokae. U tom predloguse moraju navesti razlozi, i dokazati ili predloiti dokazi u vezi tih razloga zbog koga jeneko propustio rok, odn. roite. Jedino se ne mora nita dokazivati i predloiti dokaz,ukoliko se predlog za vraanje u preanje stanje zasniva na opte poznatim injnicama,

20

takodje po pravilu se o njemu odlucuje bez rasprave, ali ne mora da znaci. I, tada ne moraneto posebno da se dokazuje, jer svi e prihvatiti predlog, ako kae bio sam u gradu ukome je bio zemljotres, pa nisam mogao da doem, to e biti, verovatno, opte poznatainjenica. Ako, meutim, stranka kae da je zakasnila na suenje, ili da je propustilanekakav rok sa razloga to je, recmo, u jutarnjim asovima se nala u guvi na Gazeli.To jeste opte poznati razlog, ali to nije razlog za dozvolu za povraaj. Jer, upravoinjenica to je opte poznato da je na Gazeli veiti zastoj, stranka (ili bilo koji uesnik upostupku) mora da planira svoje vreme tako da potuje roite i rok. Znai, to neepredstavljati razlog. Meutim, ako stranka u svom predlogu za vraanje u preanjestanje kae da je na Gazeli toga jutra dolo do velike saobraajke, zbog ega je stajaosaobraaj, onda bi to mogao da bude razlog ali e taj razlog da se utvruje jedino i da gasud prihvati, ako stranka prui ili predloi dokaze. Jer, ako samo kae da je bilasaobraajka, pa taman i da je bila ja joj neu verovati. U toj situaciji e morati ili dapredloi svedoke, ili da prui nekakav dokaz, izvetaj iz novina, policije ili izjavusvedoka... u kojoj e da se utvrdi da to proizilazi, ako ja reim da zakaem roite, odn.ako mi prui dokaz ne moram da zakaem roite, na osnovu ega u ja dozvolitivraanje u preanje stanje. Ono to je bitno, to je da se protiv reenja kojim se usvajapredlog za vraanje u preanje stanje, da tu nije dozvoljena posebna alba nego e uvekda se ide dalje kada se dozvoli.

DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISAVe sam naglasila da se spisi sada mogu gledati na potpuno drugi nain, s

obzirom na potpuno drugi osnov naela javnosti.U pogledu dostavljanja moramo rei da prvo pravimo razliku izmeu dostavljanja

koje mora da se izvri lino i onog uobiajenog dostavljanja. Pravila za dostavljanjejednog i drugog su razliita. Nadalje, moramo rei da se pismena iz suda, po praviludostavljaju potom, a mogu se dostavljati i preko odreenog lica koje je zaposleno usudu, i preko nekog drugog organa, organa optine, a sada, po novini, i preko pravnoglica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. Pa, nadalje emo napravitirazliku da moe da se dostavlja u zemlji preko lica koje dostavlja samo za zemlju, ali ovavrsta dostave, preko lica registrovanog za dostavljanje moe da se obavi i zainostranstvo, ali onda moramo da govorimo i da potvrdimo da se radi o licu koje imamogunost da dostavlja u inostranstvo potu. Znai, registrovano je za inostranstvo. Tu jeDHL najpoznatiji, ali u naem Fi registru ih imamo vie registrovanih. U toj situacijiemo onda moi da skratimo rokove, jer znamo da kada se dostavljanje vri uinostranstvo, za evropske zemlje dostavljanje je takvo da se mora odloiti suenje na 6meseci, a za vanevropske zemlje na godinu dana, ovakvim nainom dostave, u svakomsluaju to nee biti vie potrebno. Naravno ovakvo dostavljanje, koje inae nijeuobiajeno dostavljanje preko suda, morae da finansira stranka. Finansirae stranka kojato predlae, osim u izuzetnim situacijama kada e sud snositi trokove ovakve dostave ikada se radi o onim parnicama koje su izuzetno bitne za zatitu neijih prava. Opet, tumislimo o deijim pravima, o radnim pravima...

Ono to treba da znamo je, kako se vri dostavljanje, u koje vreme. Vremedostavljanja moe da bude odn. dostava od strane pote ili suda se moe izvriti od 07-22h. Dostavljanje na radnom mestu vri se ovlaenom licu. Ne vie, kako je ranije pisalolicu koje se zatekne na mestu... nego ovlaenom licu. to znai da e odgovornost

21

sudskog pozivara i odgovornost potara biti daleko vea. Odmah emo se zapitati kako eznati? Morae da naui. Druga stvar, on e morati da se raspita (ako posumnja, da se onlegitimie kao dostavlja, on ima znaku dostavljaa), koje je to ovlaeno lice. Naravno,zna se da je uvek ovlaeno lice direktor. Tu su problemi... kod pravnih lica koja imajuprijemnu potu, prijemne altere tu nema problema, ali tamo gde nema to e bitiproblem i on e morati da se snae, jer u suprotnom, ako to ne uradi kako treba, imaesvaki sudija ovlaenja iz glave XV, a to je glava koja regulie, inae, zloupotrebeprocesnih ovlaenja, i ta glava regulie sva mogua kanjavanja nepotovanja procesnediscipline, pa e kazniti svakog uesnika i svako tree lice i imae ovlaenja da kazni ipotara i upravnika pote i potu. I sudskog dostavljaa, i njgovog efa i ceo sud ilipredsednika suda, ukoliko doe do odlaganja roita zato to dostavljanje nije bilo u redu.

Dakle, ova glava o dostavljanju uvek ztreba da se povezuje sa glavom onepotovanju procesne discipline, da bi se moglo utvrditi kako e doi do tog dostavljanjakoje je onakvo kako valja.

Ali, kada razmiljamo o tom dostavljanju od 07-22 h, odmah moramo danapravimo razliku u vezi onog dostavljanja koje je nekada nemogue uraditi, jer strankaizbegava poziv. U toj situaciji sudija ima ovlaenje da da poseban nalog, vrlorazmiljajui, opet o onoj privatnosti i tada e doneti reenje da se moe izvritidostavljanje za konkretan predmet, takvo mora da bude ovlaenje dostavljau zakonkretno pismeno u bilo koje vreme ili na bilo kom mestu, pa e tada, taj dostavlja, utoj situaciji imati ovlaenja da zazvoni u 03 ujutru i da vas probudi i da vam urui poziv.Ili, da vas zatekne u kafani s prijateljima i da vam urui poziv, bez obzira to to inae nebi smeo, jer to i nije mesto na kome se moe izvriti dostavljanje poziva.

Kada govorimo o onome ko moe da primi poziv, naravno, pravi se razlikaizmeu pismena koje se mora uruiti lino, i onih uobiajenih dostava koje ne moraju bitiuruene lino, i tada e se smatrati da je, recimo, dostavljanjem lanu porodinogdomainstva izvrena uredna dostava, kada e se smatrati da je uruenje nekom licu,ovlaenom na poslu za prijem pismena meni izvrena dostava preko radneorganizacije, u odnosu na, recimo, onu situaciju kada je dostavljanje presude predvienokao obavezno dostavljanje linosti i kada takvo dostavljanje ne moe da se smatraurednim.

Nadalje, ono to predstavlja novinu, to je i sporazum o adresi dostavljanja, gdestranke mogu da se dogovore gde e se dostavljati pismeno ako oni nisu tu. I ono to jeveoma bitno, da u tubi lica koje ivi u inostranstvu, tuba nee biti uredna ako se odmahu toj tubi ne oznai lice u zemlji, kome e se obavljati dostava. Ranije to nije bilo tako,nego kada se dostavi tuba pa krene parnica, pa se recimo, otkae punomoje advokatu,ili punomoniku koji je ovde radio, mi svi onda imamo velike probleme u sudu kako dapronaemo lice, kako da dostavimo, kada se ono seli po inostranstvu...Vie se uoptenee ui u parnicu i ta tuba e se smatrati neurednom, u kojoj nije tako neto uraeno.

Moramo da imamo u vidu ta treba da sadri dostavnica, jer bez toga neemoimati dostavu kako treba. Znai, ona mora da ima datum, da bi smo mogli da raunamorokove, mora da sadri i potpis dostavljaa i potpis lica koje je trebalo da primi poziv.Svedok, stranka, umea, vetak (ako njega pozivate), dva potpisa, znai, mora da sadri.Mora da, ukoliko se radi o dostavljanju tako to e se neko pozivati da doe u potu dapreuzme, da ima upozorenja koje su posledice nedolaska, ta e se desiti ukoliko neko ne

22

bude prisutan kada mu se da novi rok da preuzme i ta e se desiti ukoliko u oznaenomroku ne doe u potu da podigne poiljku za koju se trai lino uruenje.

TROKOVI POSTUPKAU pogledu trokova postupka moramo da znamo, da imajui u vidu, naravno, sve

to je vezano za parnini postupak, i dispoziciju stranaka, trokove postupka snosi uvekona stranka koja predlae neko izvoenje dokaza i neto to ona tvrdi. Pa, prema tome,trokove recimo, takse za tubu, trokove predlaganja i izvoenje vetaenja snosie onastranka koja to predlae. Ali e u pogledu trokova, na kraju parnice, trokove snositi ibiti obavezani da naknade drugoj strani ona stranka koja je izgubila parnicu. I sud eodrediti te trokove imajui uvek u vidu one trokove koji su bili nuni i neophodni i onetrokove koji su srazmerni uspehu stranaka u postupku.

Nadalje, moramo znati u pogledu uesnika u postupku, da umea moe da trai idobije trokove u postupku samo za one parnine radnje koje je uradio umesto stranke.Za trokove koje je sam, kao umea, elei da uestvuje u parnici imao, za zastupanje odstrane advokata, on nee dobiti trokove, nego samo za onu radnju koja je, recimonjegov punomonik obavio jer parnina stranka to nije uradila. Za ostalo nee suprotnastrana nikada biti obavezana da naknadi trokove.

Kada govorimo, dalje, o opredeljenju tih trokova, zahtev za trokove mora bitidat odmah, kada se zakljuuje rasprava. Nema naknadnih rokova, i ne moe se nikada tona drugi nain uraditi i taj zahtev mora biti opredeljen. Bez opredeljenog zahteva,smatrae se da je taj zahtev neuredan.

Opet, moramo da znamo da se zahtev, u pogledu pravnog leka, suprotna stranamoe traiti u roku od 8 dana, i proputanjem tog roka gubi se pravo na zahtevanje tihtrokova.

Trokova se moe osloboditi stranka u postupku onda kada onda kad prui dokazda je siromanog stanja, i kada sud proceni taj prueni dokaz da zaista ukazuje da je tako.Jer, esto se deava da se prue neki dokazi, ali to nije uvek razlog za osloboenje odplaanja trokova nego sud procenjuje, po slobodnoj oceni da li prueni dokazipredstavljaju razloge da se stranka oslobodi od plaanja trokova postupka. Osloboenjeod plaanja trokova postupka predstavlja u stvari, osloboenje od plaanja taksi, aizuzetno, sada se moe desiti da stranka (i to je novina u postupku), moe da ima pravoda joj sud plati sve trokove, bez obzira na uspeh jer e obezbediti i advokata. Ono to jebitno da tu znamo, to je da je uslov da bi sud regulisao plaanje pravne pomoi, u stvaripravog advokata stranci, to da postoje uslovi za osloboenje od plaanja trokova tojstranci, znai da se radi o stranci koja nema svojih sredstava i da se radi o zatitiodreenih prava koja su zaista veoma bitna. To je veoma bitno, da sud uoi kada e sekoristiti ovim ovlaenjima da se stranci omogui pravo na besplatno zastupanje, i tobesplatno zastuapoanje e biti plaeno svuda, i u situaciji kad stranka gubi trokovepostupka, znai ide iz budeta. Ako uspeva, onda je lako suprotna strana e nadoknadititrokove sudu, u budetu suda, ali, ako ne gubi, onda je to problematino.

POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJAOvo je potpuno nova procedura, i u toj novoj proceduri prvostepeni sud e imati

svoja ovlaenja da se obrati VSS za zauzimanje pravnog stava u vezi nekog spornogpitanja.

23

Da bi se ovaj institut mogao primeniti potrebno je da pred prvostepenim sudompostoji vei broj parnica, a moe se traiti pravni stav samo o prejudicijelnom pravnompitanju. Znai, dva uslova: vei broj parnica i moe da se radi o prejudicijelnom pravnompitanju. Ovakav zahtev upuuje (moe na predlog stranke, a i bez predloga stranke),prvostepeni sud. Prvostepeni sud dostavlja zahtev za prejudicijelno pravno pitanje VSSkoji e odluiti da li su ispunjeni uslovi za odluivanje, jer u suprotnom, ako ne bi bilopotovanja onog uslova ne bi smo imali vie suenja, nego bi VSS reavao svaku parnicu.to znai da VSS nee o injenicama mnogo priati, nego samo o prethodnom, pravnompitanju. Prvostepeni sud koji dostavlja ovakav zahtev VSS u obavezi je da da svoje kraeobrazloenje, da dostavi predmet, da da razmiljanja stranaka i da zatrai regulisanjeovog pitanja. VSS e odluivati o tome da li e da odluuje o tome ili ne, a ako rei daodluuje i ne vrati predmet, u roku do 90 dana donee odluku o spornom pravnompitanju, po pravilima vezanim za donoenje pravnih stavova VSS, znai na sedniciparninog odeljenja, na sednici svih sudija, na kome e zauzeti taj stav i biti u obavezi daga objavi u Biltenu VSS ili jo i nekom drugom asopisu, ako ima za to interesa. Npr. akose radi o spornom pravnom pitanju iz Vranja, dostavie ga Okrunom sudu u Vranju kojiima svoj bilten, a ako se radi o spornom pravnom pitanju koje je vezano za osiguranje,dostavie ga onom specifinom listu koji poseduje nekakva velika osiguravajua kua ina taj nain e obavestiti strunu javnost da je zauzelo stav povodom nekog spornogpravnog pitanja. Da ne bi doli u situaciju da se ponavlja to sporno pravno pitanje, zakondalje kae da se oko tog prejudicijelnog pravnog pitanja ne moe postaviti predlog odsuprotne strane da se trai ponovo stav, jer naravno druga strana nee biti zadovoljna,tako da se tu vie to prethodno pravno pitanje u takvoj vrsti sluaja nee moi da postavi.

TUBATuba mora da sadri tano odreene stvari. Sadrina tube mora da zahteva da

ima u sebi: kom sudu, ime stranaka (njihova prebivalita), osnov spora, vrednost spora.Mora da sadri injenine navode, mora da budu predloeni dokazi u vezi injeninihnavoda i mora uvek da sadri potpis.

PITANJE: Da li se uzima uvek vrednost spora ona koju stranka navede?VIDA: Naravno, kada sud posumnja u vrednost spora koju je stranka navela u tubi,onda e sud da proveri tu vrednost spoar. Meutim, esto e stranke staviti manjuvrednost spora. Ali, ako ona nije bitna, sud nee proveravati, jer e prava stranke bitiuskraena zbog te vrednosti spora. Ono to je bitno je to da je to jedan od elemenata, aline predstavlja apsolutno bitnu povredu kada nije oznaena vrednost spora ukoliko jenekim posebnim zakonom regulisano pitanje vrednosti toga spora. Pa, ako znamo da sevrednost spora u pogledu tubi za izdravanje odreuje tako to se uzima vrednostmesenog izdravanja puta toliko i toliko godina, onda je tu nebitno. Ako se zna da je zarazvod braka nebitna vrednost spora u pogledu pravnih lekova, onda je to nebitno. Jer,zakon o taksama za svaki razvod braka odreuje istu visinu takse. Prema tome, to je vrlobitno kod onih parnica gde je bitna nadlenost suda, sastav suda i tamo gde je bitno pravona reviziju. Tamo gde to nije bitno to nije bitan elemenat. Tamo gde je bitno takvatuba e se odbacivati. Jer e se smatrati da je neuredna. Ako je advokat napisao. Ako jenije advokat napisao, sud e naloiti da se uredi tako to e morati da se oznai i tavrednost spora.

24

Potpuno ista pravila vae i za protivtubu, jer protivtuba je u stvari samopodnesak, isti kao tuba koji samo ima i predlog da se zdrui i da se odluuje zajedniki otubi i protivtubi, a ovlaenje je sudije (to je upravljanje parnicom) da li e on razliitevrste protivtubi zdruiti ili nee, da se jednovremeno odluuje po njima.

ta se deava kod povlaenja tube za razliku od odricanja od tubenog zahteva?Uvek da pravite i da razmiljate, ali zaista vizuelno, da bi ste to nauili. Tuba je papir.I sa tih razloga se tuba odbacuje. Kad je neuredna, kad je neto to nema taj papir sveto je potrebno. Zahtev je ono to stranka trai i to se upisuje na papir, jer ne moedrukije da se prenese. Ali, zahtev je ono to traimo, i sa tih razloga tubeni zahtev se odbija ili usvaja, delimino odbija, delimino usvaja. On ne moe nikad da se odbaci. Inemojte da vam se nikada u praksi desi da zaboravite tu razliku. Da odbijate tubu iodbacujete tubeni zahtev. Jer to je pravni skandal!!! To znai da ne razumete osnovnusutinu. A da bi ste to zapamtili, jer onaj ko to nije nauio na vreme imae veliki problemda razlui ta je tuba, i o tome uvek razmiljajte. Tuba je uvek papir. Papir ne moemoda odbijemo, papir moemo da odbacimo. I tuba moe zbog neurednosti da se odbaci.Zbog neblagovremenosti da se odbaci, jer taj papir nije stigao na vreme. A o zahtevu kojije sadran u tubi, moemo jedino i samo da odluimo. Da ga usvojimo ili odbijemo. I tomorate uvek da imate negde u glavi kada donosite odluku, kada predlaete odluku, znaibilo da piete tubu, bilo da piete presudu to morate da imate u vidu.

- Koja je razlika izmeu povlaenja i odricanja?- Kada povlaimo tubu, mi povlaimo taj papir. Ako mi povuemo taj papir,

neka druga strana moe s tim da se sloi ili ne. Ako nee da se sloi, morae sud danastavi da sudi do kraje. Ako se sloi, smatrae se tuba povuenom, i to e biti pitanjeko e snositi trokove. A posledice povlaenja papira (da budemo slikoviti), jesu dastranka moe uvek ponovo da krene sa istom parnicom iz poetka. Jer, o njenom zahtevunije odlueno, osim ako su roli rokovi. Za razliku od odricanja od tubenog zahteva, kadse tuilac odrekne tubenog zahteva, nije potrebna saglasnost suprotne strane i u tojsituaciji po tom zahtevu se vie ne moe nikada voditi parnica.

SUPARNIARISuparniarstvo je postojanje veeg broja lica na strani tuioca i/ili na strani

tuenog. Svejedno da li se radi o fizikim ili pravnim licima. Suparniarstvo postoji kadase vie lica nalaze na tuilakoj ili na tuenikoj strani ili na obe strane.

Ono to je znaajno i to ima praktini znaaj jesu vrste suparniarstva i tumoemo izvriti klasifikacije po razliitim kriterijumima.1) Prema kriterijumu materijalno-pravnog odnosa izmeu suparniara :a) Materijalnob) Formalno

Najlake ete ovu razliku odrediti ovako: ako izmeu suparniara pre parnice, paak i nezavisno od parnice, postoji neki materijalno-pravni odnos obino se radi omaterijalno-pravnom suparniarstvu. Ako taj odnos ne postoji pre parnice, nego sezasniva tek podnoenjem tube onda se radi o formalno-pravnom suparniarstvu. NaZPP daje zakonske definicije oba.

a) Po ZPP-u materijalno suparniarstvo postoji kada se prava i obavezestranaka zasnivaju na istom (identinom) injeninom i pravnom osnovu.( znaci vezapostoji i pre parnice)

25

PRIMER: sanaslednici, lica koja su po zakonu nasledila istog ostavioca, njihova prava iobaveze poivaju na istom injeninom i pravnom osnovu. Pravni osnov je -nasleivanje, a injenini osnov je smrt odreenog lica i njihovo srodstvo sa timumrlim licem.PRIMER: susvojina, isti pravni osnov se ogleda u istom pravu, a isti injenini osnov ista je stvar na koju se to pravo odnosi.

Ako je zajednika svojina, isti je pravni osnov svojina, i isti je injenini osnov stvar.

Sudravina je takoe primer za materijalno suparniarstvo.Recimo, da imate 5 lica na jednoj ugovornoj strani u ugovoru o kupoprodaji. Ako se kaokupci odreene robe ili stvari javljaju 5 lica. Onda, ako doe do spora, njihova prava iobaveze poivaju na istom pravnom osnovu ugovoru, a injenini osnov je ono to jepredmet kupoprodaje (stvar, roba).

b) Kod formalnog suparniarstva, prava i obaveze suparniara ne poivaju naistom, nego na slinom injeninom i pravnom osnovu, ili kako ZPP kae na bitnoistovrsnom injeninom i pravnom osnovu.

Kod formalnog suparniarstva, prava i obaveze se najee zasnivaju tekpodnoenjem tube.PRIMER: Kada se titular prava pree kupovine pojavljuje kao tuilac, a na tuenoj stranise nalaze prodavac i kupac zajedno.

Jedno lice slinom radnjom nanese tetu veem broju lica. Npr. dete ide ulicom ibui gume na automobilima. Svi vlasnici oteenih vozila mogu jednom tubom kaotuioci na istoj strani da trae naknadu tete.

- Postavlja se piatnje zato uopte suparniarstvo delimo na materijalno iformalno i zato je znaajna ova podela?

- Ta podela nema veliki procesno-pravni znaaj i ona se svodi zapravo nanadlenost.

1) Naime, ako je u pitanju materijalno suparniarstvo (to je prvi aspekt togaznaaja), (dovoljno je) ko imenuje da je sud nadlean za jednog materijalnog suparniarada bi se njegova nadlenost protegla i na ostale suparniare. Dakle, nije potrebno dasud bude stvarno i mesno nadlean za sve, dovoljno je da bude nadlean za jednog odmaterijalnih suparniara i on dovodi do atrakcije nadlenosti(vazi i za nadleznost vrstesuda) u odnosu na ostale materijalne suparniare.

2) Nadlenost vrste suda. Naime, Trgovinski sud koji je inae nadlean zaprivredne subjekte i za preduzetnike, moe biti nadlean za fiziko lice pod uslovom da jeto fiziko lice materijalni suparniar sa nekim od privrednih subjekata koji mogu strankeu sporu pred TS.

- ta je sa formalnim suparniarstvom?- Ako se pokae da je za jednog formalnog suparniara A nadlean sud X, za

suparniara B sud Y, za suparniara C sud Z, ta onda?- Nita. Onda nema formalnog suparniarstva, nego svako mora biti odvojeno

tuen. Dakle, da bi se radilo o formalnom suparniarstvu nije dovoljno da prava i obavezestranaka budu zasnovana na slinom injeninom i pravnom osnovu nego je potrebno ida isti sud bude stvarno i mesno nadlean za svakog od suparniara. Inae, nemanikakvog suparniarstva.2) Prema kriterijumu procesnog poloaja suparniara

26

Prema ovom kriterijumu suparniarstvo moe biti:a) Prosto (obino) ib) Jedinstveno

Po ZPP-u: ako sud po izriitom zakonskom nareenju) ili po prirodi stvari pravni odnos(tu parnicu) mora reiti jednako prema svima (suparniarima) tada je u pitanjujedinstveno suparniarstvo. Ako ne mora u pitanju je prosto(obicno). Dakle, ako sud,bilo da mu to nareuje neka pravna norma, bilo zato to ga priroda stvari na to tera, ocenida spor mora da rei jednako prema svima suparniarima, dakle da mora prema svima dausvoji ili odbije zahtev, onda se radi o jedinstvenom suparniarstvu.PRIMER: Reividikaciona tuba kojom se trai vraanje pokretne stvari. Imate tuioca A(oznaiemo ga kao T1), i imate suvlasnike stvari, lica B i C, oni su zajedno tueni (T2).Tuba je reivindikaciona. To znai da tuilac trai od suda da obavee suvlasnike da mustvar predaju u dravinu po osnovu njegovog prava svojine.

- Da li je mogua ovakva presuda Obavezuje se B da vrati idealnog delastvari, a tubeni zahtev prema C da vrati drugu polovinu idealnog dela stvari se odbija.Da li je mogua ovakva presuda?

- Nije! Po prirodi stvari, sud e ovde ili usvojiti tubeni zahtev prema oba tuena,ili e odbiti tubeni zahtev protiv oba tuena, u svakom sluaju e njegova presudamorati da ima istu sadrinu i prema tuenom B i prema tuenom C. Ne zato to ga na totera neki propis, nego zato to ga na to tera priroda stvari. Priroda odnosa.Ali, ne dovodi uvek tuba sa svojinskim zahtevom do toga da tueni budu jedinstvenisuparniari.PRIMER: Uzmite da je A lice koje za sebe tvrdi da je steklo dravinu na nekojzemljinoj parceli odrajem. Dakle, on je tuilac i podnosi tubu za utvrenje.Deklarativnu tubu protiv lica B i C, koji su zemljjino-knjini suvlasnici zemljineparcele parcele M. Dakle, A trai od suda da utvrdi u odnosu na suvlasnike koji suupisani u zemljinu knjigu kao zemljino-knjini vlasnici, sudraoci, da utvrdi da je on poosnovu odraja postao vlasnik zato to je parcelu drao kao zakoniti dralac, zato to jedrao kao savestan dralac i zato to je njegova dravina bila prava (nije bila manljiva). Iistekao je, naravno, rok odraja od 20 godina. I sada sud vodi postupak i vidi da je,recimo, lice A imalo zakonitu dravinu prema obe stranke, da je imalo savesnu dravinu,ali da je prema licu C imalo manljivu dravinu, jer nije ekalo da mu lice C na osnovunekog nepunovanog ugovora preda stvar, nego je silom ulo u posed.

- Da li sud moe da donese presudu u kojoj e rei: Usvaja se delimino tubenizahtev u odnosu na lice B, pa se utvruje da je po osnovu odraja A postao suvlasnik idealnog dela, pri emu je lice B izgubilo to. A, odbija se zahtev prema licu C zato todravina prema njemu nije ispunjavala uslove za odraj. Jel' mogua takva odluka?

- Mogua je!!! I onda lice A i C postaju suvlasnici na istoj zemljinoj parceli.Dakle, nemojte misliti da apsolutna prava kao to je pravo svojine uvek... vei broj lica ina tuilakoj i na tuenikoj strani... sve zavisi od tubenog zahteva, i zavisi od prirodestvari.Ovde vam je prvi tubeni zahtev bio kondemnatorni traila se osuda, a ovde jedeklarativni trai se utvrenje, i sve to ima znaaja za ureivanje odnosa.

Ima sluajeva i kada zakon izriito kae da se prema obema strankama moradoneti presuda iste sadrine, prema tim suparniarima.

27

PRIMER: ako javni tuilac tui za ponitaj braka iz razloga apsolutne nitavosti, onda sebrak ponitava prema oba brana druga. Kada javni tuilac tui iz razloga apsolutnenitavosti, kao tueni se javljaju brani drugovi i oni su jedinstveni suparniari uvek.

- Da li solidarni dunici moraju biti jedinstveni suparniari?- Imate ugovor, A je poverilac, B, C i D su solidarni dunici. Vi znate da

solidarnost znai da je poverilac ovlaen da od bilo kog od solidarnih dunika traiizvrenje obaveze u celosti, ako pravo izbora pripada njemu (a obino mu pripada), aonda, solidarni dunici meusobno imaju pravo na razne regresne zahteve. Da li susolidarni dunici uvek jedinstveni suparniari?

- Ne moraju biti!!! Oni najee jesu, oni po pravilu, to jesu, ali mi znamo dasolidarna odgovornost moe biti modifikovana. Recimo, moe biti modifikovana uformi roka, na primer. B bezuslovno odgovara. C moe da odgovara ako nijedan drugi neisplati do odreenog datuma. D odgovara samo ako nastupi uslov predvien ugovorom.Dakle, ako imaju razliite modifikacije njihove odgovornosti onda su obinisuparniari. Ako imaju potpuno identian osnov odgovornosti onda su jedinstvenisuparniari. Dakle, sud mora da obavee sve da vrate odreeni dug.

Dakle, jedinstveno suparniarstvo postoji onda kada po pravnoj normi, ili po,prirodi odnosa koji postoje izmeu suparniara sud mora da donese odluku iste sadrineprema svima. A obrnuto, obino suparniarstvo postoji onda kada sud takvu obavezunema.

- Postavlja se pitanje kakav je znaaj ove podele?- Procesno-pravni znaaj ove podele sastoji se u tome to za jedinstvene

suparniare vai fikcija da su svi oni jedna parnina stranka. Kad su u pitanju obini iliprosti suparniari, takve fikcije nema.

- Meutim, ta stvara strahovito velike probleme?- Npr. imate tri suparniara na tuenoj strani, morate ih smatrati jednom

parninom strankom, a oni se ponaaju kao deca u obdanitu. Dakle, jedan, ovaj B budefini, napie odgovor na tubu, ospori tubeni zahtev. D uti, i ne radi nita. C uzme paprizna tubeni zahtev. A morate ih smatrati jednom parninom strankom. ta ete uraditi?

- Zakon vam ne daje odgovor na to pitanje. Ali, odgovor na to pitanje je sadran unekim drugim zakonodavstvima na koje se na zakon ugleda, kao to je Austrijsko pravo,i sudska praksa je, naravno, dola do tog reenja.

- Smatrae se, dakle, u ovom primeru da je izvrena koja radnja? ta jenajpovoljnije za tuene?

- Osporavanje tubenog zahteva. Uzee se da su oni svi zajedno izvrili onureadnju koju je izvrilo lice B.

- Meutim, ima situacija kad uopte ne moete da utvrdite koja je radnjanajpovoljnija. To su sluajevi nekog deliminog osporavanja tubenog zahteva, pa svakoospori neki drugi deo, a ostane neosporen, opet, razliiti deo, ta ete onda kao sudijauiniti?

- Onda ete zatraiti ako se ne zna sta hoce i koja je radnja najpovoljnija dapostave zajednikog punomonika, u odreenom roku, a ako oni to ne uine, onda morateponovo traiti od njih da se izjasne, bilo na roitu, bilo pismeno, u nadi da e to ovogputa biti drugaije.

28

- Onaj princip koji je ovde takoe bitan, jeste da radnje aktivnih suparniaravezuju pasivne suparniare, i smatra se da su i pasivni preduzeli neku radnju, izuzev u kom sluaju?

- Ako je radnja delatnih suparniara manje povoljna od utanja!!!- A koja bi radnja, u ovom primeru bila manje povoljna?- Priznanje tubenog zahteva bi bilo manje povoljno nego obino utanje.

Isto tako, ako imate na tuilakoj strani. Tueni je D. A ostaje pri tubi, B bi da jepovue, a C bi da se odrekne od tubenog zahteva. Onda je najpovoljnija radnja, obziromda je ovo tuilaka strana da se ostane pri tubi, radnja lica A.

Dakle, da li je radnja povoljna ili nije, i koja je radnja povoljnija a koja manjepovoljna, ceni se prema tome na kojoj strani postoji suparniarstvo. Da li postoji natuilakoj (aktivnoj strani) strani ili na tuenikoj (pasivnoj) strani.

2) Prema kriterijumu na kojoj strani postoji suparniarstvoa) Aktivno;b) Pasivno ic) obostrano suparniarstvo

Aktivno suparniarstvo je ono gde postoji samo na tuilakoj strani; pasivno samo na tuenikoj; obostrano na obe strane. Ova podela nema samostalnuvrednost. Ona ima samo znaaja za ocenu povoljnosti, odn