aa1

123

SKRIPTA IZ USTAVNOG PRAVA POJi X X /V11 J 1lYA A. U Av Jt$ \J Y$ Hi li JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog prirunika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog sluanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivaa, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadi i briljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama utedimo trud i ukaemo im na sva vana pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaninih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se nai u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najeea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao vaan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slino, u zavisnosti od vanosti informacija, a na poetku svake reenice nalaze se azbuna slova. Sve ovo uradile smo radi lakeg uoavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su prirunici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priruniku, uz tek poneko teorijsko objanjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih prirunika. Ova skripta e vepma koristiti i kolegama koje polau u ostale dve ispitne komisije, a naroito kod profesorke Olivere Vui. O koristi koju ete imati prilikom uenja iz ove skripte rei emo vam u par reenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugaijim stilom - jasno, logino i lako za pamenje, 1

3. izrazito uotjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budui rad, 4. potpitanja- kao najvanije stvari koje morate znati kod svakog ispitivaa, da bi ste ovaj predmetpoloili izprvogpokuaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najvie pitaju, elele bi smo povratne informacije o vaem iskustvu na ispitu posle korienja ove skripte i da razmotrimo vae sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam elimo sreu prilikom spremanja ovog ispita i odlian uspeh na svim, a naroito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, ve da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdano Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pored 6?Broi u zagradiispitnogpitanja, oznaava koliko puta je to pitanje pitala poev od martovskog roka. 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tuilatvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je raena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadlenosti APV, koji je preduslov za donoenje Statuta APV.

2

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37.

38. 39. 40. 41. 42. 43.

44. 45. 46. 47.

PojamUstava 22.09.2009. Ekonomske slobode i prava, pravo na strajk Vrhovni kasaeioni sud Sluzbenaupotrebajezikaipisma Izvomi i povereni posiovi LS Visoki savet sudstva sastav I nadleznost Drzvavljanstvo Nadleznost Predsednika RS i akti Drzavno veee tuzilaca po TJstavu Licna slobode i prava zabrana diskrimancije Nadleznost Vlade Nadleznost Viseg trgovinskog suda Nacelo podele vlasti Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu, nasledje i poklon su transferna sredstva Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) Pravo svojine po Ustavu Nadleznosti NS i akti Nadleznost trgovinskog siida Naeelo politickog pluralizma Prava i duznosti AP Ustavna zalba Postupak promene URS Nadleznosti jedinicaLS Nadleznost Opstinskog suda Ustavna naeela o sudovitna - 5 puta Odnos Predsednika i NS Nadleznost Okruznog suda Socijalna prava, obavezno socijatao osiguranje Poslanicki imunitet Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema, kreditne i monetarne polltike, devizne politke) Vrste organa drzavne uprave - koji su organi, sta rade ministarstva i koje akte donose ustavna nacela o sudovima Vrste ustava Nadleznost organa jedinicaLS Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece- prelazi u visoki savet sudstva, ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje OdlucivanjeuNS Izbor i prestanak madnata sudije Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju, neposredno, mogu li se ogranici, kada u slucaju vanredno stanju, inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno, u granicama koje je ustav odredio - u kojoj raeri, - u kojoj je neophodno Odnos Vlade iNS Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US, odluka resenje zaljueke, kada ne donosi odhiku, vec resenje - sukob nadleznosti), kad resava po ustavnoj zalbi- i odluku i resenje (procesno) Drzavna teritorija i amblemi Postupak izbor i prestanak mandata Vlade Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici Nacela Tuzilastva

f.

USTAVKAO OSNOVNIIZVOR USTAVNOGPRAVA / ly POJAM USTAVA (it)) @-NORMATIVNIPOJAM USTA VA - OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al USTAV U FORMALNOM SMISLU - prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . Za njega je sininim cvrst ustav, kao sto je nas. a2 - USTAV U MATERIJALNOM SMISLU - odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu , a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava, rfS) teritorijalnu organizaciju drzave. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave..... Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd.... [\bj- SOCIOLOSKI POJAM USTAVA - po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. Q)-POLITICKI POJAM USTAVA - odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti. Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajuci je pod kontrolu.BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava, 2) Staje ustav uformalnom smislu, 3) Staje ustav u materijalnom smislu

2.

MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1)

MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. drugim recima to je predmet ustava. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to - Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA.Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge.

b - Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak, Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona, ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego deo krivicnog, gradjanskog, procesnog ill upravnog prava. v - Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI. g - prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI, prilikom stvaranja drzavne voljeIT ,.u '" ^ .................... .....................................if ......... -......-H-..-..-HH...MM........... il ........................ ......... ^ ...................................... I^lll '-HH,

d- S VOJSTVA USTA VA - imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava. Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA, anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. dj - OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi organs se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. e - NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) - zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustvavotvorna vlast, originarna i neogranicena pravom,^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu, ali i pravnu snagu svih drugih OPA. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. z - 2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona, u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona, u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM./^ JUSTAVNI SUD na zahtev.redovnog suda. i - IDEOLOSKO POLITICKI AKT - jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija, a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto, kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti. Jj-PJEUEAMBITLA - cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS, IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE. OBAVEZE SVIH DR.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti, PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi. 3. VRSTE USTAVA (5)

a - PISANI - to je svecani, pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA. b - NEPISANI - norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih. v - KODIFIKOVANI - izlozen je u iednom pravnom aktu g - NEKODIFIKOVANI - rasut je u vise pravnih akata, koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti; d - CVRSTI - kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak, ili redovni zakonodavni organ, ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. Dakle donosi ih ustavotvornn vlast. dj - MEKI - donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni, Njih donosi zakonodavna vlast. e - prema donosiocu 1) OKTROISANI. donosi ga VLADAR, primer ustavne povelje SCO, 2) USTAVNIPAKTOVI, donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom, 3) USTAVI BILANSI - okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z - ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti; 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN, ustav postoji po imenu, ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti, 3) SEMANTICKI, ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti, ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti.

4. PROMENA URS (9)

a - KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija. ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne moe menjati. /flURS se ne moe se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl.204. b - DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga, II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta. v - ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar.poslanika g - OVLASCENIPREDLAGACI -$ min. 1/3 nar,poslanika,0PredsednikRS,@ Vlada,@}min. 150.000 gradjana. Ako predlog za promenu ne bude prihvacen, promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana. (J- POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS - NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo- odbor za ustavna pitanjaNS . Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog pretresa, usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera . Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu, PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS, A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. dj - FAKULTATIVNI REFERENDUM - odnosi se na uzi krug pitanja. NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima, a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum, gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala vecina izaslih biraca. e - OBAVEZNI REFERENDUM - je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS.(Pnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti.^1 proglaavanie ratnog i vanrednoe stania/?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a. z- OBLICI PROMENE USTAVA - amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava. i- USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav, rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. Ovim zakonom UTVRDJUJU S H l r nastavak rada republickih organa vlasti, organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike, predsednika RS. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS), odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih ( 31. 12.2008. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 - tih godina sa novim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. ier niie ustav. IkmsmJ^. 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da vai prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom, ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze. ^"-WOR%^''PteAMtJliE: - svecana, sastavni je deo ustava- prethodi mu, nije normativnog karaktera, jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za promenu URS , pravno je obavezujuca, jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule, prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum). SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie. ^;K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave , odnosu pojedinca prema drzavi i obratno, medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava. Jednom recju, postavlja nacela ustava, motive za donosenje ustava. BOSINA POTPITANJA: 6

l)Ko proglasava ustav i kojim aktom; 2). ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS; 4.) koja pitanja moraju ici na referendum; 5.) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja; 6.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini; 7.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8). u kojojformi moze bid akt o promeni URS; 9.) kakva je forma preambule; 10.) u cemu se ogleda smisao preambule;

>\^tij

NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA

f NADLEZNOSTI RS (8),4^""

gdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie, a riajvaznije su:

-^a - Regulisane su u clanu 97 Ustava. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti >, (jTsuverenost i , nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen "" meunarodni poloaj i odnose sa drugirn dravama i meunarodnim organizacijama; fTfostvarivanie izatitu sloboda iprava graanafustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona, drugih propisa i optih akatafamnestije i pomilovanja za krivina dela; Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmmta roba, usluga i putnikog saobraaja preko eranice; poloaj stanaca i stranih pravnih lica; (pjjedinstveno trite; pravnipoloajprivrednih subjekata; monetami, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem; 0) svoiinske i oblizacione odnose i zatitu svih oblika svojine; ($ sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i dr. (^sistem zatite i unapredenfaivotne sredine; > sistem u oblastima zdravstva, sociialne zatite, brise o deci, obrazovanja, kulture rp razvoj RS, politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS, finansiranje ostvarivanja prava i dunosti RS. utvrdenih Ustavom i zakonom; B3 organizaciiu, nadleznost i rad republikih organa; b - UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v - OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone, druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g - Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d - Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti - u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS. dj - FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS - iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania, a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije,(f5)prihodi koje svojom aktivnou ostvare organi i organizacije RS.QJ prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom. prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadlenim dravnim organom i

oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u dravnoj svoiini i pokretnosti, ako zakonom nije drukije odreeno; z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE- osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje, bezbednost zemlje itd. i - Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS - porezi u delu utvrdenom zakonom, a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na naslee i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa;{S) lokalne, komunalne i boravisne takse Statutom grada, odnosno grada Beograda utvruje se deo prihoda koji pripada budetu gradske optine, a koji budetu grada, odnosno grada Beograda. j - AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreuju se zakonom. Zakonom se odreuje ueee autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Budet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. BOSINA POTPITANJA: 1). Sta regulise clan 97 Ustava, 2.) Sta znaci obezbedjuje, a sta uredjuje, 3). Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS, 4). Kako se mogu poveriti nadleznosti 5.) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti, 6). Finansiranje nadleznosti RS, 7.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS

DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6)&^J^-

....................................................... - .................. ^ ............. ................... .-........... .... a - Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements, a to su teritorija, stanovnistvo i suverena vlast. b - Teritorija predstavljareajnfelement drzave, stanovnistvo personalni, a suverena vlast idealni. # v - TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast. Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. GranicaRS je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom za promenu Ustava." awM^-? Thsj-^t^ - facu^^u* (OSJJ?. 3