USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

1. POJAM USTAVA

Postoje tri osnovna shvatanja ustava: normativni, politički i sociološki.

1.NORMATIVNI POJAM USTAVA određuje Ustav kao osnovni zakon koji ustanovljana organizaciju države propisuje prava građana. To je akt na osnovu koga se upravlja zemljom koji građanima dodeljuje prava i odgovornosti, a državnoj vlasti ovlašćenja i dužnosti.

Normativni ustav ima dva elementa: materijalni i formalni, pa se shodno tome deli na:

a) USTAV U FORMALNOM SMISLU se određuje prema pravnom postupku svog donošenja kao skup pravila, nezavisno od njihove sadržine, koja se donose i menjaju po postupku težem od postupka za donošenje običnih zakona. Zbog toga je ustvani pravni akt najveće snage.Za njega je sinonim čvrst ustav.

b) USTAV U MATERIJALNOM SMISLU određuje se prema sadržini pravila koja su od najveće važnosti za državu, a odnose se na tri za državu ključne stvari:1) organizaciju državnih vlasti, 2) ljudska prava, 3) teritorijalnu organizaciju države.

To je akt koji uređuje međusobne odnose između vlasti u državi i međusobne odnose između pojedinca i države.

Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovođenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se izvršavaju ti zakoni itd.

Podela ustava u normativnom smislu odgovara podeli ustava na:

1.čvrste

2.meke tj. gipke

Ustav je čvrst kada previđa poseban i pojačan postupak za svoju promenu, a gibak kada se može promeniti pod istim uslovima kao i običan zakon.Gibak je sinonim za ustav u materijalnom smislu zbog poklapanja ustavotvorrne i zakonodavne vlasti, a čvrst ustav je sinonim za ustav u formalnom smislu zbog razlikovanja ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

2.POLITIČKI POJAM USTAVA nema za osnov jedan ili više akata već se određuje prema stvarnom položaju države u društvu, tj.stvarnom odnosu države i društva.Ustav je ograničenje državne vlasti na efektivan, stvaran način, on je osnovni instrument kontrole države. Prema Levenštajnu ne može se očekivati da nosioci državne vlasti sami sebe ograničavaju u cilju zaštite građana od zloupotrebe vlasti.

Ustav je osnovni instrument kontrole države, budući da ograničava državnu vlast, faktički stavljajući je pod kontrolu.

Ovo merilo je osnov za podelu ustava na konstutucionalizovane i nekonstitucionalizovane.

3.SOCIOLOŠKI POJAM USTAVA nema za osnov jedan ili više akata, niti stvaran položaj države u društvu, nego, prema Lasalu to je realni, faktički odnos sila koji postoji u jednom društvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.

BOSINA POTPITANJAl) Normativni pojam ustava, 2) Šta je ustav u formalnom smislu?3) Šta je ustav u materijalnom smislu?

2. MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA

MATERIJU USTAVA čine pitanja koia ustavi regulišu. Drugim rečima to je predmet ustava. O tome koja su to pitanja koja čine predmet ustava postoje četiri shvatanja:

1.Prema jednom shvatanju materiju ustava čini država, ogranizacija i funkcionisanje državnih vlasti, kako međusobno, tako i između države i njenih teriotrijalnih jedinica.Ustav pri tom sadrži samo najvažnija pravila o organizaciji državnih vlasti, samo ona koja imaju načelnu vrednost, a ne i ona koja se bave pojedinostima.

Prema S.Jovanoviću ustav obuhvata 2 vrste pravila:

a) ona kojima se organizuju državne vlasti,

b) i one kojima se jemče lične slobode građana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram države i nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.

2.Prema drugom shvatanju, predmet ustava se svodi na pravila o postupku stvaranja prava u jednoj zemlji tj. na zakonodavni postupak. Prema Kelzenu ustav obuhvata norme kolima se reguliše zakonodavni postupak. Ustav sadrži pravila koja se tiču organa koji treba da donesu zakone i postupka za donošenja zakona, ali u određenoj meri određuje i sadržinu budućih zakona. Takođe ustav moze sadržati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego deo krivičnog, građanskog, procesnog ili upravnog prava.

3. Prema trećem shvatanju materiju ustava čini područje organizacije i rada političkih činilaca i instutucij tj. proces vršenja vlasti.Konkretno, materija ustava svodi se na odnose između nosilaca vlasti i onih nad kojima se vlast vrši prilikom stvaranja državne volje.

4.Prema četvrtom shvatanju, koga zastupaju pristalice političkog pojma ustava, materiju ustava čini sistem stvarnog ograničenja državne vlasti.Sve što nije vezano za ograničenje vlasti nije ustavna nego zakonska materija, koja se uređuje zakonima.

3.SVOJSTVA USTAVA

Ustav u formalnom smislu ima par pravnih i par nepravnih svojstava.

Pravna svojstva su da je to osnovni zakon i najviši opšti pravni akt, a nepravna da je to programsko-deklarativni i ideološko-politički akt.

Ustav je osnovni zakon zbog toga što:

1) donosi ga poseban ustavotvorni organ,

2

2) njime se predviđaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak,

3) sadrži osnovnija, apstraktnija pravna pravila od onih koje sadrži zakon,

4) zato što je on zakon koji obuhvata najširu materiju pravnog normiranja.

Ustav je najviši opšti pravni akt zato što:

1)iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,

2)uslovljava važenje svih drugih pravnih propisa,

3)on stoji na vrhu piramide opštih pravnih akata,

4)njegov donosilac je pravno suveren, pravno slobodan, a to je ustvavotvorna vlast, koja je originerna i pravno neograničena, u tom smislu što nije obavezna da se povinuje nikakvim već postojećim normama,

5)njime otpočinje stvaranje prava, a posle njega, pravo koje se donosi mora biti u skladu sa njim,

6)to je jedini pravni akt koji određuje vlastitu pravnu snagu, ali i pravnu snagu svih drugih opštih pravnih akata,

7)najača pravna snaga ogleda se u sankciji za nesaglasnost svih ostalih opštih pravnih akata koja se ogleda u mehanizmu za lišavanje pravne snage svih onih koji nisu u saglasnosti sa ustavom.

Zakon koji nije saglasan sa ustavom jeste neustavan, što povlači njegovo ukidanje.

Do sada su se u praksi obrazovala dva glavna postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:

1) od strane redovnog suda koji ima ovlašćenje da ispita zakon sa gledišta njegove ustavnosti i da odbije da ga primeni na konkretan slučaj, ako nađe da je zakon neustavan.Sud to može učiniti ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slučaj.Time što odbija primenu zakona na konkretan slučaj, sud ne ukida zakon uopšte, tj. ne prestaje važnost zakona za sve moguće buduće slučajeve na koje se zakon može primeniti, nego ga samo čini nevažećim individualno, samo za slučaj o kome je reč.Zakon i dalje ostaje na snazi i primenjuje se na ostale slučajeve.

Sud može ispitivati formalnu ustavnost zakona, u smislu da li je zakon doneo zakonodavni organ po zakonodavnom postupku utvrđenom u ustavu, a može ispitivati i materijalnu ustavnost zakona, u smislu da li je norma sadržana u zakonu u saglasnosti sa ustavom.

2) od strane ustavnog suda, pri čemu redovni sudovi imaju samo pravo da tom sudu upućuju zahteve za ispitivanje i eventualno ukidanje zakona koji treba da primene na rešavanje konkretnog spora u čiju ustavnost sumnjaju.

Od nepravnih svojstava ustava razlikujemo:

1.Ustav je i ideološko-politički akt jer je zbog karaktera svog predmeta podložan uticajima filozofoskih mišljenja i političikih teorija i ideologija, a u vezi sa ulogom države u društvu, odnosom pojedinca u državi i obrnuto, kao i međusobnim odnosima pojedinih funkcija državne vlasti.Takva gledišta se ističu u preambuli ustava, koja zbog toga što se sastoji od ideoloških stavova, a ne od normi, nema normativni karakter.

2.Ustav je programsko-deklarativni akt jer se od njega očekuje da važi u budućnosti.Kao svaki program, i program ustava je skup zahteva čijim ostvarivanju propisano ustavno uređenje treba da teži.

3

5. VRSTE USTAVA

1.podela:a) PISANI USTAV je svečani, pisani dokument u kojem se nalaze norme kojima se uređuje ustavna materija.b)NEPISANI USTAV ili običajni ustav postoji kada se norme O PREDMETU USTAVA nalaze u ustavnim konvencijama i običajima, koji su stvarani tokom dužeg vremenskog perioda i čija obaveznost proizilazi iz poštovanja istih.nepisani ustav je moguć u društvu u kojem postoji visok stepen političke homogenosti.

Može se reći da nema zemlje čiji je ceo ustav u materijalnom smislu izložen u pisanom obliku, jer pored pisanog akta ustav čine i nepisane ustavne konvencije i ustavni običaji.A sa druge strane nema zemlje čiji ustav čine samo precedenti.Nema u celosti nepisanog ustava.

2.podela:a) KODIFIKOVANI USTAV je izložen u jednom pravnom aktub) NEKODIFIKOVANI USTAV je rasut je u više pravnih akata, koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu

3.podela je podela prema načinu njihove promene:a) ČVRSTI USTAVI su oni ustavi koje donosi poseban državni organ kome je to osnovni zadatak, posle čega on prestaje da postoji, ili redovni zakonodavni organ, ali na složeniji način od onog na koji donosi zakone. Dakle donosi ih ustavotvorna vlast.b) MEKI USTAVI se donose i menjaju na isti način kao i obični zakoni. Njih donosi zakonodavna vlast.

4.podela je podela prema donosiocu:1) OKTROISANI USTAV koga donosi monarh-vladar u svojstvu apsolutnog vladaoca, primer ustavne povelje2) USTAVNI PAKTOVI koje donosi monarh-vladar u saglasnosti sa predstavništvom naroda, 3) USTAVI koje donosi predstavništvo naroda

5.podela je Levenštajnova podela napravljena prema ontološkom merilu pod kojim podrazumeva saglasnost političke stvarnosti s normamam ustava., merilo je da li ustav postoji u stvarnosti ili ne postoji:1)NORMATIVAN USTAV koji podrazumeva saglasnost političke stvarnosti i ustava, što znači da bi ustav bio stvaran i delotvoran, njega moraju poštovati svi kojih se ustav tiče2)NOMINALAN USTAV postoji po imenu, ali se ne primenjuje u političkoj stvarnosti.Kod ovih ustava faktičko stanje stvari ne dopušta ili trenutno ne dopušta potpuno spajanje ustavnih normi sa dinamikom političkog života.On je prevremeno donesen, ali postoji uverenje da će se ranije ili kasnije politička stvarnost uskladiti sa svojim projektom razvoja3)SEMANTIČKI, ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti, ali se kroji po meri aktuelnih nosilaca vlasti.Njime se sprečava pokretljivost u društvu, to je okovani ustav.Osnovni pokazatelji su da predsednik države koji želi sebe da ovekoveči na toj funkciji, on ima ovlašćenja zakonodavnog veta, bez mogućnosti za arbitražu birača, predstavnička skupština je delimično ili cela postavljena itd.

4

6. PROMENA USTAVA RS

Ustav RS je čvrst ustav, što znači da se ne može menjati kao zakon.

Osnovna obeležja postupka za pramenu ustava su sledeća:

1) on važi kako za totalnu promenu (donošenej novog ustava), tako i za parcijalnu promenu (menjanje aktuelnog ustava),

2) on nije jedinstven, već je dvojak, u zavisnosti od delova URS koji se menjaju,

3) u ovom postupku nema zabrana za pramenu pojedinih ustavnih institucija niti delova URS ,

4) nema zabrane da se URS u odredienom vremenskom periodu od stupanja na snagu ne može menjati,

5) URS se ne može se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po čl.204.

Postupak za promenu se odvija u dve faze:

I faza se sastoji od dve radnje:

- podnošenje predloga za promenu URS, i

- usvajanje predloga,

PREDLOG ZA PROMENU Ustava mogu podneti:

-najmanje 1/3 od ukupnog broja narodnih poslanika

-predsednik Republike

-Vlada

-najmanje 150.000 birača.

Predlog za promenu Ustava usvaja narodna skupština 2/3 većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, a ako ona ne bude postignuta, promeni Ustava o pitanjima sadržanim u podnesenom predlogu za promenu ne može se pristupiti u narednih godinu dana.

Ukoliko narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, ulazi se u drugu fazu postupka.

II faza koja se sastoji od dve radnje: izrada akta o promeni URS i usvajanje istog tog akta.

Akt o promeni sastavlja radno telo Narodne skupštine.

Ako se u ustavu menjaju delovi za čiju promenu Ustav ne traži poseban postupak, akt o promeni usvaja Narodna skupština 2/3 većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po usvajanju akta o promeni Ustava Narodna skupština može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu koji je fakultativnog karaktera, i on je moguć samo ako tako odluči Narodna skupština. U ovom postupku za promenu Ustava dovoljna je 2/3 odluka Narodne skupštine.

5

Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni ustava stavi na potvrđivanje, promena je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni stupa na snagu kada ga svojom odlukom proglasi Narodna skupština.

Možemo razlikovati:

1.FAKULTATIVNI REFERENDUM koji odnosi se na uži krug pitanja. Narodna skupština može odlučiti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrđivanje građanima, a ukoliko odluči da akt o promeni URS stavi na potvrđivanje na republički rerferendum, građani se na referendumu izjašnjavaju u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

2.OBAVEZNI REFERENDUM postoji u vezi sa pitanjima koja su predviđena pretposlednjom glavom URS i odnose se na:

1) preambula URS,

2) načela URS,

3) ljudska i manjinska prava i slobode,

4) uređenje vlasti,

5) proglašavanje ratnog i vanrednog stanja.

6) odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju

7) postupak za promenu URS -a.

U ovim slučajevima narodna skupština je dužna da po usvajanju akta o promeni Ustava 2/3 većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, akt o promeni stavi na republički referendum radi potvrđivanja.Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na refrendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana njegovog usvajanja u narodnoj skupštini, i promena je usvojena ako je za nju glasala većina izašlih birača. Akt o promeni stupa na snagu kada ga svojom odlukom proglasi Narodna skupština.

OBLICI PROMENE USTAVA :

1.amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se može menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraiu ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se po postupku predvidjenom za promenu ustava.

USTAVNI ZAKON ZA SPROVODJENJE URS je Akt koiim se uređuie prelazak na novi ustav, rokovi za usklađivanie zakona sa novim URS.

Usvaja se po istim pravilima koja važe za promenu ustava.

Ovim zakonom UTVRĐUJU SE:

1) nastavak rada republičkih organa vlasti, organizacija i službi do njihovog konstituisanja,

2) rokovi za održavanje izbora za narodne poslanike, predsednika RS, poslanike skupštine AP (raspisuje ih predsednik NS), odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave

3) datum prestanka mandata svih sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika i reizbora istih,

6

4) rok za usklađivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih ( 31.12.2008. godine bio je rok za usaglašavanie zakona iz 90 - tih godina sa novim ustavom. U tom periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca)

Ustavni sud može da ocenjuje ustavnost ovog zakona, jer nije ustav. Donosi se 2/3 većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku. Stupa na snagu danom proglašenja od strane NS odlukom.

Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da važi prethodni Ustavni zakon za sprovođenju Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi republički propisi ostaju na snazi do njihovog usklađivanja sa URS u rokovima predviđenim ovim zakonom, ako istim nije određeno da prestaju da važe.

FORMA PREAMBULE je svečana.Ona je sastavni deo ustava, prethodi mu, a nije normativnog karaktera, jer u njoj nisu formulisana pravila ponašanja.Menja se po pravilima koja važe za promenu URS, pravno ie obavezujuća jer je načinom promene ustava učinjen obaveznom što se vidi iz odredbi poslednje glave ustava, koja između ostalog govori o promeni preambule, prema koiima promena preambule ulazi u pitanja koia idu na obavezan referenduma. SPECIFIČNA ie po tome sto se u njoi ne pominje AP Vojvodina, a za KiM se samo kaže da ima položaj suštinske autonomije.

SMISAO PREAMBULE je u izražavanju određenih ideoloških i političkih stavova o karakteru i ulozi države, odnosu pojedinca prema državi i obratno, međusobnim odnosima pojedinih funkcija državne vlasti i navođenju ciljeva koji se žele postići donošenjem ustava. Jednom rečju, postavlja načela ustava, motive za donošenje ustava.

BOSINA POTPITANJA:

l)Ko proglašava ustav, i kojim aktom;

2)Ko sastavlja predlog za pramenu ustava;

3) kako tece postupak za pramenu ustava pred NS;

4) koja pitanja moraju ici na referendum;

5) kakav je referendum za ostali uzi krug pitanja;

6) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skupštini;

7) sta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava;

8) u kojoj formi moze biti akt o promeni URS;

9) kakva je forma preambule;

10) u cemu se ogleda smisao preambule;

7

7.NAČELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA I NADLEŽNOSTI

Ustav je prestao da bude organski zakon kojim se isključivo uređuju organizacija i funkcionisanje državnih organa.U njemu se, pored pitanja vezanih za sastav, izbor, nadležnost i međusobne odnose državnih organa, uređuju i obeležja identiteta i svojstva države, kao i nečela koja prožimaju odnose između države i njenih građana, s jedne, i države i drugih država u međunarodnoj zajednici država, sa druge strane.

Ta načela se razlikuju od odredaba preambule, imaju drugačiju pravnu prirodu od ostalih pravnih normi ustava, jer se one po pravilu ne mogu neposredno primenjivati, već one služe kao oslonac pri tumačenju neodređenih i nejasnih nirmi u ustavu i popunjavanju pravnih praznina.

Načela Ustava je moguće grupisati u šest osnovnih tema:

1.definicija države

Ona glasi: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Ona ima mnogo pojmova koje treba tumačiti.Ustav građansku demokratiju shvata kao građansku suverenost pa kaže da suverenost pripada građanima koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom ili preko slobodno izabranih predstavnika.

2.odnosi između državnih vlasti i granice državnih vlastiUređenje i rad pojedinih državnih organa su regulisani odgovarajućim delovima u

ustavu.Uređenje čitave državne vlasti zasniva se na klasičnoj liberalističkoj doktrini o trihotomiji vlasti, tj. o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pri čemu se odnos tri vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli, a sudska vlast je nezavisna.Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Iz ovoga proizilazi da se pod podelom vlasti ne podrazumeva apsolutna samostalnost tri vlasti.Ta podela je relativizovana međusobnom kontrolom vlasti, zakonodavne i izvršne.

U delu o uređenju vlasti Ustav je napravio kombinaciju dva sistema vlasti:-posebni sistem vlasti-polupredsednički sistem-parlamentarni sistem

Osnovna karakteristika je da postoji bikefalna izvršna vlast koju čine dva organa, predsednik i Vlada, gde su za razliku od parlamentarnog sistema i jedan i drugi nosioci efektivnih vlasti.

Predsednik se bira neposredno, ali on nema ovlašćenja izvršne vlasti, pogotovo nije njen šef.U takvom sistemu moguća je alternacija njegove predsedničke i parlamentarne faze, u zavisnosti od toga da li je predsednik iz iste političke stranke iz koje je i predsednik Vlade, tj. u zavisnosti od toga da li je stranka iz koje je predsednik vodeća u parlamentarnoj većini.

Granice vlasti su u načelu o vladavini prava.Smisao tog načela je u tome da su sve državne vlasti potčinjene ustavu, da vlast mora biti legitimna, njeno vršenje demokratski

8

organizovano, a ljudska prava neotuđiva i stavljena pod neposrednu zaštitu Ustava.

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Pojam vladavine prava je širi od pojma pravne države, jer označava vezanost svih državnih vlasti pravom.Dražva je pod vlašću prava isto kao i pojedinci.Vladavina prava znači isključenje samovolje države, svih državnih vlasti, uključujući i zakonodavnu vlast.

3.teritorijalno uređenje državeNačelo Ustava o teritorijalnom uređenju jeste da je Srbija unitarna, ali

decentralizovana država, po dva osnova.U njoj se ostvaruje pokrajinska autonomija i lokalna samouprava.

4.obeležja identiteta državeObeležja identiteta države jesu njena legitimacija kojom se ona identifikuje u

međunarodnoj zajednici država.To su:grb, zastava i himna,teritorija i granica, glavni grad, jezik i pismo.

Srbija ima grb kao državni simbol, on se koristi kao veliki i kao Mali grb.Srbija ima zastavu, koja postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava.

Srbija ima himnu, to je svečana pesma Bože pravde.

Načelo u vezi sa državnom teritorijom moglo bi se odrediti kao načelo jedinstvenosti i nepovredivosti državne teritorije.Njena teritorija je jedinstvena i nedeljiva.Ona je podeljena na autonomne jedinice, glavni grad, gradove i opštine.Granica je nepovrediva, a menja se u posebnom postupku, i odluku o tome donosi narodna skupština 2/3 većinom.

Jezik kojim se opšti u državnim organima i javnim ustanovama tj. jezik u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo.

5.odnos pojedinca, države i institucija drštvaOvaj odnos je definisan načelom stranačkog pluralizma, načelom svetovnosti države,

načelom ravnopravnosti države, načelo zaštite nacionalnih manjina i načelom dostupnosti ljudskih prava zajamčenih ustavom i zakonom strancima, u skladu sa međunarodnim ugovorima.

6.spoljna politika države i odnos unutrašnjeg i međunarodnog pravaSpoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima

međunarodnog prava.

Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.

9

U čl.97 se ustvari propisuje koje oblasti društvenog života RS uređuje i obezbeđuje, a najvažnije su:

1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;2. ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela;3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana; mere za slučaj vanrednog stanja;5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putničkog saobraćaja preko granice; položaj stanaca i stranih pravnih lica;6. jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem,ekonomske odnose sa inostranstvom, sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom, poreski sistem,7. svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine,8. sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i dr.,9. sistem zaštite i unapređenja životne sredine,10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, briše o deci, obrazovanja, kulture,10. razvoj RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS,11. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS, utvrđenih Ustavom i zakonom,12.organizaciju, nadležnost i rad republičkih orzana.

UREDJUJE znači da donosi zakone kojima će se urediti te oblastiOBEZBEĐUJE znači da izvršava zakone, druge propise i opšte akte koje je tim

zakonom uredila.Nadležnosti RS može poveriti AP i jedinicama lokalne samouprave samo zakonom.

FINANSIRANJE NADLEŽNOSTI RS - iz budžeta RS

IZVORNE PRIHODE BUDŽETA RS čine javni prihodi i primanja, a to su:1) porezi, sudske i administrativne takse2) prihodi od akciza3) carine 4) privatizacije5) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS 6) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom

10

oduzeta imovinska korist u tom postupku7) primanja od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini i pokretnosti

IZ PRIHODA BUDŽETA RS FINANSIRAJU SE osnovne funkcije države kao što su odbrana zemlje, bezbednost zemlje itd.

Po sili zakona prenose se jedinicama LS - porezi u delu utvrđenom zakonom, a to su:1) porez na dohodak građana; 2) porez na imovinu; 3) porez na nasleđe i poklon;4) porez na prenos apsolutnih prava;5) lokalne, komunalne i boravišne takse Statutom grada, odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine, a koji budžetu grada, odnosno grada Beograda.

AUTONOMNA POKRAJINA ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne poh-ajine Vojvodine koristi za jfnansiranje kapitalnih rashoda.

BOSINA POTPITANJA:1)Šta reguliše član 97 Ustava,2)Šta znači obezbeđuje, a šta uređuje, 3)Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS, 4)Kako se mogu poveriti nadležnosti, 5)U čemu je suština Zakona o raspodeli nadležnosti, 6)Finansiranje nadležnosti RS, 7)Koji su izvorni prihodi budžeta RS, 8)Šta se sve finansira iz prihoda budžeta RS.

8.DRŽAVNA TERITORIJA I DRŽAVNI AMBLEMI

Svaka država se sastoji iz 3 elementa, a to su:

1. teritorija,

2. stanovništvo

3. suverena vlast.

Teritorija predstavlja realni element države, stanovništvo personalni, a suverena vlast idealni.

TERITORIJA predstavlja oblast na kojoj se prostire državna vlast. Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. Granica RS je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava."

DRŽAVNA TERITORIJA je trodimenzionalna i sastoji se iz: 1) suvozemne oblasti, zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje,

2) vodenih površina u vidu reka i jezera kao i vazdušne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela državne teritorije.

Suvozemna, vazdušna i vodena oblast čine jedinstvo državne teritorije. Pravni suverenitet RS proteže se na čitavoj njenoj teritoriji.

Neovlašćeno preletanje aviona kroz vazdušnu oblast, potkopavanje zemljine utrobe, ilikršenje pravila rečnog prava smatra se povredom suvereniteta jedne države.

Nad državnom teritorijom po pravilu može postojati samo jedna suverena vlast.

Republika Srbija ima svoj GRB, ZASTAVU I HIMNU. Ova obelezja države bitna su zbog identifikacije države u međunarodnoj zajednici država. Njihova upotreba uređena je zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne RS.

GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije.

Veliki grb se upotrebljava:1) na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda. Vrhovnog kasacionog suda, RJT, NBS,Državne revizorske institucije,Zaštitnika građana i na zgradama dip-konzularnih predstavništava RS u inostranstvu,2) u službenim prostorijama predsednika državnih organa vlasti, kao i RJT, guvernera NBS, obdusmana itd,3) u sastavu državnog pečata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat,4) u sastavu pečata i štambilja gore pomenutih organ,5) na novcu.

Mali grb se upotrebljava:na zgradama ostalih državnih organa, organa AP i LS, javnih službi, prilikom proslava, svečanosti i drugih kulturnih, sportskih i sličnih manifestacija koje su značajne za RS, prilikom međunarodnih susreta, političkih, naučnih, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama službenih lica državnih organa,na vojnim zastavama RS.

ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava.Razlika između Državne i narodne zastave ogleda se u tome što je na Državnoj zastavi istaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su horizontalne trobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela.

Državna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgrade državnih organa, a Narodne skupštine, u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije, i u njihovim službenim prostorijama, kao na glavnim ulazima organa AP i LS, kao i javnih službi na dan državnog praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu. Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za državne organe.

Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP i LS i javnih službi. Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP i LS. Ako se izbori za državne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno, na biračkim mestima ističe se Državna zastava.

HIMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde". Vlada propisuje bliže kriterijume, način i uslove za izvođenje himne Republike Srbije.

PEČATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se zakonom o pečatu drz.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu autentičnosti javnih isprava i drugih akata. Oni su neophodni da bi neki akt državnog organa proizvodio pravno dejstvo. Pečat ima grb.

GLAVNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu, poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni državni organi.

BOSINA POTPITANJA1)Zašto su važni amblemi2)Kako se upotrebljavaju državni simboli3)Razlika između državne i narodne zastave, 4)Kakav je grb na državnoj zastavi 5)Šta su pečati i štambilji i čime se ustanovljavaju 6)Šta čini državnu teritoriju 7)Dokle se proteže pravni suverenitet RS 8)Šta je glavni grad i ima li poseban status u URS 9) Kada ce se propisi RS primenjivati na naše državljane i van granica RS

9. DRŽAVLJANSTVO RS

DRŽAVLJANSTVO je naročita javno pravna veza između država i pojedinca, uslov je za uživanje mnogih prava, spada u lična prava. To je odnos redovnog i najčešće trajnog karaktera. Redovnog zbog toga što se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan je što se obično zasniva rođenjem, a kasnije retko menja.

Na osnovu državljanstva, državljanima RS zajemčena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga, gde se oni nalaze. Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Tim pravima odgovaraju i određene dužnosti RS. Poput podložnosti vojnoj obavezi, dužnosti plaćanja poreza, pokorovanja ustavu i zakonu i sl.

ZAŠTITA koju RS pruža svom državljaninu pruža sledeće garancije: 1) da ne može biti lišen državljanstva, 2) da ne može biti lišen prava da promeni državljanstvo, 3) da ne može biti proteran.

OSNOV STICANJA I PRESTANKA DRŽAVLJANSTVA uređuje se Zakonom o državljanstvu. Prema tom zakonu državljanstvo se stiče:

1) poreklom, 2) rođenjem na teritoriji RS, 3) prijemom u državljanstvo i 4) međunarodnim ugovorima. Prestaje otpustom, odricanjem i po međunarodnom ugovoru.

Da bi smanjio broj apatrida URS predviđa „da dete rođeno u RS ima pravo na državljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne državljanstvo druge države."

Apatridi su lica bez državljanstva, može steći državljanstvo prijemom. Pravni poredak jedne zemlje je u celini važeći za domaće državljane, dok za strance i za apatride mogu da važe određena ograničenja u pravima i u pogledu utvrđivanja određenih obaveza koje se mogu nametnuti samo određenim državljanima.

Bipatridi su lica sa dva državljanstva. Državljanin Republike Srbije koji ima i državljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

BOSINA POTPITANJA1) Kako se stiče, 2) Šta su apatridi, 3) Šta su bipatridi

10.JEZIK U SLUŽBENOJ UPOTREBI I PISMO

U Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.

SLUŽBENOM UPOTREBOM JEZIKA I PISAMA, u smislu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, smatra se upotreba jezika i pisma u radu: državnih organa,organa AP, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja.

Službenom upotrebom JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi, kao i u radu drugih organizacija. Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u:

1. usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija međusobno, kao i sa strankama, odnosno građanima,

2.vođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana,

3.vođenju propisanih, evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine, 4.izdavaniu javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana.

Službenom upotrebom jezika i pisma smatra se i upotreba jezika i pisma pri:- ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva,- naziva trgova i ulica,- naziva organa,- organizacija i firmi, -objavljivanju javnih poziva, -obaveštenja i upozorenja za javnost, -kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa. (Te se stoga primera radi, bolnice

obeležavaju latiničnim slovom H i na putokazima mora stajati označenje bolnice i na ćirilici i na latinici)

SAOBRAĆAJNI ZNACI I PUTNI PRAVCI na međunarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnim i latiničnim pismom.

Saobraćajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se pored ćiriličnog, ispisivati i latiničnim pismom.

Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku".

Što se tiče SLUŽBENE UPOTREBE LATINIČNOG PISMA u opštinama u kojima u većem broju žive pripadnici nacionalnih manjina čije je primarno pismo, u skladu s njihovom tradicijom, latinica, u službenoj je upotrebi i latinično pismo.Statutom opštine, utvrđuje se službena upotreba latiničnog pisma.

Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latiničko pismo, dužni su da građanima, na njihov zahtev, na latiničkom pismu dostavljaju rešenja i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama, kao i svedočanstva i druge javne isprave.

Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latiničko pismo, štampaju se ćirilicom i latinicom.

Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI NACIONALNIH MANJINA, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.

BOSINA POTPITANJAI)Šta se smatra službenom upotrebom JiP, 2) Kada je latinica u službenoj upotrebi, 3) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik

11. NAČELO NARODNE SUVERENOSTI

Svaka država predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj državnoj teritoriji, koji su potčinjeni njenoj suverenoj vlasti.

SUVERENOST predstavlja suprematiju državne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. Moglo bi se reći da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama, a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije.

OBELEŽJA državne vlasti su:

1) nezavisnost, što znači da njena vlast nije potčinjena bilo kojoj drugoj vlasti,

2) neprekidnost tj. njeno stalno trajanje

3) nedeljivost – da je to jedna, državna vlast, čak i kada se vrši posredstvom više organa.

Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u državi, tj. za pitanje od koga potiče ta najviša vlast? Postoji više teorija o tome koje nosilac suverenosti

Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-SUVEREN JE NAROD, u smislu svih građana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka ličnost ima svoju volju, opštu volju koju ne može preneti na nekog drugog i svaki građanin je nosilac svog malog dela suverenosti, te tako i bira svoje predstavnike

Ova teorija vodi do opšteg i jednakog prava glasa, a narod može sam ili preko svojih predstavnika vršiti suverenu vlast. AKO JE VRŠI PREKO PREDSTAVNIKA, NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOŽE OPOZVATI i to je SUŠTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA.

Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI-(RAZLIČITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI je NACIJA, koja nije prost zbir građana. Ona je apstraktni entitet, zajednica sadašnjih, prošlih, a i budućih generacija.

Posledica toga je da nema imperativnog poslaničkog mandata, jer pripadnici nacije ne otuđuju svoj deo suverenosti, već je MANDAT SLOBODAN.

Prema U RS "suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svoiih slobodno izabranih predstavnika.

Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana".

12. NAČELO PODELE VLASTI

16

U RS sadrži načelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi između pojedinih državih vlasti.

Po U RS pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.

Iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontalne podele vlasti.

Pored toga postoji moguće je izvršiti podelu vlasti i po vertikali između različitih nivoa na kojima se vlast vrši. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova državnih vlasti, između centralnih organa vlasti, organa AP i organa jedinica LS.

Što se tiče načela ravnoteže i međusobne kontrole vlasti, predviđenog URS, analizom čl.4 URS, dolazi se do zaključka da ovo načelo važi samo za odnose između zakonodavne i izvršne vlasti, ali ne i za odnose između te dve vlasti i sudske vlasti, za koju se u istom elanu kaže da je nezavisna, a što potvrđuju i kasnije odredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, a sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku (viša instaciona kontrola).

Dakle Narodna skupština ne može da utiče na odlučivanje sudova, međutim možemogovoriti o uticaju skupštine na sudsku vlast.

NS donosi zakone. Sud sudi na osnovu ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.

Smisao podele vlasti je u ograničavanju vlasti.

URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti:1) parlamentarnog - koga karakteriše saradnja i ravnoteža zakonodavne i izvršne vlasti2) predsedničkog - koga karakteriše sistem kočnice i ravnoteže, budući da su tri vlasti organizaciono odvojene.

Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, ti parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsedničkog.

Njegovo osnovno obeležje jeste njegova bikefalna izvršna vlast, kao u parlamentarnom sistemu i čine je predsednik RS i Vlada. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno, nema ovlašćenja izvršne vlasti, pogotovo nije njen šef. Vlada je izabrana od strane NS i njoj je politički odgovorna.

Odredba načela URS o zabrani sukoba interesa uključuje i podelu vlasti budući da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.

BOSINA POTPITANJA

1)Kako je moguće izvršiti podelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanovišta ovog načela (po horizontali i vertikali), 2)Koji principi su ovde važni, na čemu se zasniva ta podela,3)Razlika između predsedničkog i parlamentarnog sistema, 4)Kakav je sistem kod nas,5)Međusobni uticaj sudske vlasti i skupštine i na šta ne može da utiče skupština, 6)Ko može da preispita rad suda

13. NAČELO VLADAVINE PRAVA

Granice vlasti postavljene su u načelu U RS o vladavini prava.

Po U RS vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se OSTVARUJE:

1) slobodnim i neposrednim izborima,

2) ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava,

3) podelom vlasti,

4) nezavisnom sudskom vlašću,

5) povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Pojam vladavine prava označava vezanost svih državnih vlasti pravom i one su

potčinjene ustavu.

Ona znači isključenje samovolje države - svih njenih vlasti, uključujući i zakonodavnu. Vlast mora biti legitimna i njeno vršenje demokratski organizovano.

Dakle, ovim načelom se ograničava samovolja državne vlasti i garantuje demokratski politički poredak, kojim štiti sigurnost i slobodu ljudi.

Ustav je akt na osnovu koga se upravlja zemljom.To je OSNOVNI ZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRŽAVE i propisuje prava građana, dodeljujući im prava i odgovornosti, a državnoj vlasti ovlašćenja i dužnosti.

Ustav kao najviši opšti pravni akt određuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome u čl.3 uspostavlja načelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava, a to je da je pravo iznad svake vlasti.

14. NAČELO POLITIČKOG PLURALIZMA

Političke stranke su obuhvaćene ustavnim pravom građana na udruživanje, koje spada u grupu političkih prava i sloboda.

Načelo URS koje se odnosi na stranački pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopuštenošću političkih stranaka i njihovom ulogom u formiranju državnih organa.

18

Prema URS jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana.

Iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izraženoj volji građana proizilazi da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. A odredba Ustava koja govori o političkim strankama kaže da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi.

S druge strane odredbe o osnivanju i nedopuštenom delovanju političkih stranaka imaju normativni karakter. Po URS osnivanje političkih stranaka je slobodno.

Prema Zakonu o političkim strankama političku stranku osniva najmanje 10.000punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Političku stranku nacionalnemanjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta,programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke. Statut je osnovni opšti akt političke stranke.

Nadalje prema URS NEDOPUŠTENO je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ovo su razlozi za zabranu rada političkih stranaka, prema URS.

Prema Zakonu o političkim strankama O ZABRANI RADA političke stranke odlučuje USTAVNI SUD, kada je njeno delovanje i usmereno na:

1)nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije,

2)kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava, 3)izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (čl.4 st.2) ili kada se

udruži u šire političke saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4. stav 2. ovog zakona.

Zabrana počinje da deluje od dana dostavljanja odluke nadležnom organu koji vodi registar političkih stranaka, pol.stranka se briše iz registra

Tri su ovlašćena predlagača za pokretanje postupka za zabranu rada političkih stranaka: Vlada, RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja gradjana ili verskih zajednica - Ministarstvo

Ako neko udruženje nije registrovano može mu se zabrani rad, a takođe može i da se pokrene krivični postupak.

BOSINA POTPITANJA1)Kako se osnivaju političke partije 2)Ko može pokrenuti postupak za zabranu rada političke stranke 3)Od kad deluje zabrana, 4)Ako neko udruženje nije registrovano može li da se im se zabrani rad

15. NAČELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUČJA I JEDINSTVA TRŽIŠTA

Jedno je od načela u Ustavu, kojim je utvrđeno daje RS jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem robe, rada, kapitala i usluga.

To znači jedinstveno uređenje privrednog života na celoj teritoriji RS. Jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetarni, fiskalni i bankarski sistem.

Iz jedinstva priv.područja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih područja RS, kao i druge politke i mere, pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetništva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

Jedinstveno tržište roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednak položaj svih subjekata na tržištu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ograničava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog položaja.

DVE GARANCIJE ulaze u ovo načelo, a to je: 1) da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti

umanjena i 2) da su strana lica izjednačena na tržištu sa domaćim.

16. ODNOS CRKVE I DRŽAVE

Odnos između crkve i države postavljenje u URS na načelu svetovnosti države, pa kaže da je RS SVETOVNA DRŽAVA. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najširu slobodu savesti i verskih obreda. Prema URS crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

USTAVNI SUD MOŽE ZABRANITI VERSKU ZAJEDNICU samo ako njeno delovanie ugrožava pravo na:

1) život,2) pravo na psihičko i fizičko zdravlje,3) prava dece, 4) pravo na lični i porodični integritet, 5) pravo na imovinu, 6) javnu bezbednost i javni red, 7) ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se briše iz registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Prema URS jemči se SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni

20

promene prema sopstvenom izboru, što znači da je OSNOVNO NAČELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja.

Svetovni karakter RS ogleda se i u tome što verska pitanja smatra privatnom stvari svojih građana.Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANIČITI ZAKONOM, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi:

1) zaštite života i zdravlja ljudi, 2) morala demokratskog društva, 3) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, 4) javne bezbednosti i javnog reda, 5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti.

Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanie rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica čijoj je veri ili ubeđenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja, ali to lice može biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.

BOSINA POTPITANJA1)Šta znači odnos države i crkve, 2)Koje je osnovno načelo, 3)Kad se može zabraniti delovanje verske zajednice i zašto,4)Pod kojim uslovima se može ograničiti sloboda veroispovesti, 5)Šta je prigovor savesti

17. ODNOS UNUTRAŠNJEG PRAVA I MEĐUNARODNIH UGOVORA

Postoje dva shvatanja u teoriji o odnosu unutrašnjeg i međunarodnog prava.

Prvo je DUALISTIČKO prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi važi unutar države, a drugi u međunarodnim odnosima država. Po ovom gledištu norme MP nikad ne mogu biti više pravne snage od normi unutrašnjeg prava, čime se naglašava puna suverenost države u regulisanju unutrašnjih odnosa.

Po MONISTIČKOM shvatanju, MP i unutrašnje pravo čine jedan sistem normi, dok se normama MP često priznaje primat u odnosu na norme unutrašnjeg prava, a čiji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen.

Prema URS, prihvaćeno je monističko shvatanje budući da po čl. 16 st. 2 „Opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo

pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom."

Iz toga sledi mogućnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, što se vidi iz odredaba URS o nadležnosti Ustavnog suda koji shodno odredbi čl. 167 URS, "odlučuje o saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom“.

"Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.Svi zakoni i drugi opšti akti doheti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.“

Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domaćih i međunarodnih OPA, jasno proizilazi daje pravna snaga potvrđenih međunarodnoh ugovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opštih akata.

Što se tiče neposredne primene MP, Ustav sadrži odredbu po kojoj se njime jemče i kao takva neposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava, zajemčena opšteprihvaćenim međunarodnim pravom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonoma.

Osim toga prema čl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

LJUDSKA I GRAĐANSKA PRAVA

17. USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRAĐANSKIH PRAVA

Ljudska prava su predmet ustava.Pored organizacije državnih vlasti, Ustav uređuje još i odnose između državnih vlasti i građana.

Odnos između države i građana izražavaju se međusobnim pravima i dužnostima.Ljudska prava su prava koja građani imaju u državi i odnosima sa državom, kao i dužnosti države prema građanima.Na osnovu toga je izvršena podela ljudskih prava na:

1.prava negativnog statusa kojima se određuje prostor njihove slobode, u koji se država ne može uplitati, već je njena dužnost da štiti ta prava, to su lična prava,2.prava pozitivnog statusa su za građane prava i pogodnosti, a za državu dužnosti i obaveze, to su ekonomska i socijalna prava.

22

Prava aktivnog statusa, to su ovlašćenja građana da utiču na državu, da učestvuju u konstituisanju organa države i njihove volje.

Prema predmetu, odnosno prema sferi ljudskog bića koju štite i razvijaju se, ljudska prava se mogu podeliti na:1.lična, 2.politička, 3.socijalna, 4.ekonomska,5. kulturna.

Prema hronološkom redosledu njihovog nastanka dele se na:1. prava I generacije koju lična i politička, a kojima se nameću ograničenja

državnoj vlasti(lična) ili jemči učešće u državnoj vlasti(politička),2. prava II generacije koju čine socijalna, ekonomska i kulturna, koja

zahtevaju aktivno staranje države o građanima, koja znače nametanje obaveza državnoj vlasti,

3. prava III generacije koju čine kolektivna, poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoć, štrajk.

Uslov za uživanje mnogih prava jeste da između države i pojedinca postoji naročita javnopravna veza koja se naziva državljanstvo.Na osnovu takve veze, državljanima Srbije zajamčena su sva prava koja propisuje Ustav, nezavisno od toga gde se oni nalaze.RS pruža zaštitu svom državljaninu, koja uključuje sledeće garantije:

1.da ne može biti lišen državljanstva2.da ne može biti proteran3.da ne može biti lišen prava da promeni državljanstvo.

Za uživanje ljudskih prava od izuzetne je važnosti načelo zabrane diskriminacije, a koju sadržai čl.21 Ustava:

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Takođe, Ustav je posebno izdvojio pol:

Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

Svako je bez obzira na položaj imovno stanje i druge razlike potčinjen zakonu.Jednakost pred zakonom podrazumeva i jednakost pred vlastima pozvanim da primenjuju zakon: upravna i sudska vlast moraju na isti način postupati prema svakome ko je stranka u upravnom i sudskom postupku.

CILJ propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uživanje od strane njihovih titulara, a da se državnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

18.OSNOVNA NAČELA LJUDSKIH PRAVA

Čl. 18-Neposredna primena zajemčenih prava

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava

zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima.

Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMAČE SE u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Čl. 19- Svrha ustavnih jemstava

Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.

Čl. 20 - Ograničenja ljudskih i manjinskih prava

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.

Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Čl. 202-Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju

Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjivanja ili privremenog obustavljanja, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.

Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja.

Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih čl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47,49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to su:

-čl.23 pravo na ljudsko dostojanstvo,

24

-čl.24 pravo na život,-čl.25 nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta,-čl.26 zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada,-čl.28 postupanje s licem lišenim slobode,-čl.32 pravo na pravično sudjenje,-čl.34 pravna sigurnost u kaznenom pravu,-čl-37 pravo na pravnu ličnost,-čl-38 pravo na državljanstvo,-čl-43 sloboda misli, savesti i veroispovesti,-čl.45 prigovor savesti,-čl.47 sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti,-čl.49 zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje,-čl.62 pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika,-čl-63 Sloboda odlučivanja o rađanju,-čl-64 Prava deteta,-čl.78 Zabrana nasilne asimilacije

Čl. 21 — Zabrana diskriminacije (često pita kao potpitanje)

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a

naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zaštite trudnica, maike, deteta, bolesnih, invalida, npr.poput zaštite zabrana noćnog rada licima mlađim od 18 godina jer se time štiti omladine.

Čl.22-Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.

19. LIČNA PRAVA

- sa osvrtom na

PRAVO NA BEZBEDNOST • TAJNOST PISAMA I DRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA • PRAVO NA SLOBODU PRAVO NA ZAŠTITU PODATAKA • PRAVO NA PRIVATNOST

LIČNA PRAVA

Lična prava su prava ljudi kao lica, kao ljudskih jedinki i njihov cilj je zaštita privatne ličnosti čoveka, vezuju se za ličnost.

To su prava prve generacije i negativnog statusa.

Privatna ličnost čoveka obezbeđuje se dvojako:1.garancijama koje Ustav daje pojedincu u odnosima sa upravnom i sudskom vlašću

s jedne strane, 2.garancijama pojedincu posebnih ličnih prava.

Mogu biti:1.spoljašna kojima se štiti fizički integritet pojedinca kao što su: pravo na život, nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja, 2.unutrašnja kojima se štiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izražavanja nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti.

Lična prava su:

1. PRAVO NA LIČNU SLOBODU I BEZBEDNOST (habeas corpus) najviše je izloženo povredana upravne i sudske vlasti.

GARANCIJE koje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:

1) lišenje slobode i pritvor, 2) poštovanje ljudske ličnosti i njenih prava u krivičnom i drugih pravnim postupcima, 3) kažnjavanje i izricanje osuda i kazni.

A)GARANCIJE KOJE POJEDINAC IMA PRILIKOM LIŠENJA SLOBODE

su sledeće:

-Pravo na slobodnu bezbednost

Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost.

Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na JEZIKU koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izbom.

Svako koje lišen slobode ima PRAVO ŽALBE sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZREĆI samo sud.

26

-Postupanje sa licem lišenim slobode,

Prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti.

ZABRANJENO je svako nasilje prema licu lišenom slobode.

Zabranjeno je iznuđivanje iskaza.

-Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda,

Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se:

1) saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i

2) pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.

Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu.

-Pritvor

Lice za koje postoji osnovana sumnja daje učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno liče mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru.

Pismeno i obrazloženo REŠENJE suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 2 časa od pritvaranja. ODLUKU O ŽALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova. -Trajanje pritvora,

Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora.

Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.

Posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen.

OSTALE GARANCIJE:

-Pravo na pravično suđenje

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem.

JAVNOST se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

-Posebna prava okrivljenog

Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude OBAVEŠTEN o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane.

Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom.

Svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude SASLUŠANI DA SE BRANI.

Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.

Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUŽNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da PRIZNA KRIVICU.

Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo.

-Pravna sigurnost u kaznenom pravu

NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Kazne se određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom.

Svako se smatra NEVINIM za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak

28

pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmeniena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Izuzetno, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.

Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti NE ZASTAREVA.

-Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete

Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

-Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo

Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

2. PRAVO NA ŽIVOT

Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića. (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog

karaktera)

3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčenaUstavom.

4. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA

Ovo obuhvata nepovredivost fizičkog i psihičkog integritetea čoveka, njegove privatnosti i ličnih prava.To još znači da je ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga

poštuju i štite.Fizički integritet podrazumeva isključenje svake toruture, trgovanje ljudskim telom i ekperimenata na čoveku protiv njegove volje.

Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

U vezi sa ovom odredbom je i ci.26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode. Ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

5. PRAVO NA PRAVNU LIČNOST

Ovo obuhvata pravo na pravnu i poslovnu sposobnost i na izbor i korišćenje ličnog imena.

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina, (poslovna sposobnost).

Izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni su.

6. PRAVO NA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Ovo pravo je samo dodatna garancija nepovredivosti integriteta čoveka. Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.

Zaštita podataka o ličnosti postiže se trojako:1. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.2.Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom.3.Pravo na sudsku zaštitu u slučaju zloupotrebe podataka o ličnosti.

7.NEPOVREDIVOST STANA

Stanje nepovrediv.

Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dvapunoletna svedoka prisustvuje pretresanju.

Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.

30

Bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode u činioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.

8.NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

Ovo znači da niko, uključiv i vlast, ne sme otvarati privatna pisma niti se upoznavati sa sadržinom drugih sredstava opštenja osim lica kojima su oni upućeni.

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.

ODSTUPANJA su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

To je pravo na privatnost.

9.SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA

Podrazumeva da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANIČITI ZAKONOM:

-ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, -zaštite javnos reda i mira, -sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili -odbrane Republike Srbije.

Ova sloboda se može ograničiti samo zakonom i samo privremeno, a ne trajno.

ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom.

Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.

10.SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

Ona obuhvata slobodu ispoljavanja vere ubavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, iznošenjem privatno ili javno svojih verskih uverenja, kao i slobodu stvaranja verskih zajednica.

Ustavom se jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promené prema sopstvenom izboru.

Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjemverskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima,kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANIČITI ZAKONOM, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja iii podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje,

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

U vezi sa slobodom veroispovesti jeste i pravni položaj verskih zajednica.Bitni elementi tog položaja su:

1.ravnopravnost između verskih zajednica i odvojenost verskih zajednica od države2.sloboda verskih zajednica da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju i

verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobritvorne ustanove i da njima upravljaju.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju

unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava:1. pravo na život, 2. pravo na psihičko i fizičko zdravlje,3. prava dece, 4. pravo na lični i porodični integritet,5. pravo na imovinu,6. javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku,7. nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili druguobavezu koja uključuje upotrebu oružja.Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.

11.SLOBODA IZRAŽAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

Nacionalna pripadnost uključuje:1) slobodu izražavanja nacionalne kulture,2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma.

Prema URS izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

12.SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.

Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.

Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.

BOSINA POTPITANJA:

l)Zašto se nazivaju ličnim,

32

2)Mogu li se ograničavati,3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne mogu ograničiti, 5) Koja prava ima lice lišeno slobode, 6) Koje mu je dopunsko pravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se mora postupati sa licem lišenim slobode, 9) Ko može izreci kaznu lišenja slobode,10)U pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja šta ustav jemči građanima i kad se može učiniti izuzetak, 11) Zaštita podataka o ličnosti, kada se mogu koristiti ti podaci, 12) Šta se podrazumeva pod slobodom kretanja i može li biti ograničena, 13) Šta je sa slobodom kretanja stranaca, 14) Kada se može ući u tudj stan bez odluke suda, 15)Šta sve čini pravo na privatnost -zabrana proizvoljnog mešanja države u privatni i porodični život, garancije nepovredivosti stana, tajnosti pisama i zaštita podataka o ličnosti

20.EKONOMSKA PRAVA

To su prava II generacije, pozitivnog statusa, jer se od države očekuje da deluje u korist dobrobiti građana, da činjenjem pomogne njihov ekonomski, socijalni i kulturni status.

Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu, nasleđivanje i pravo na rad, kao osnove sticanja ekonomskih dobara.

Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja države , a štite se sudsim putem. Znači to su: pravo na imovinu, na nasleđivanje, na rad i na štrajk.

1.PRAVO NA IMOVINU tj. PRAVO SVOJINETo je individualno pravo.

Ono se jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Ipak, ono nije apsolutno, nego može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine. (recimo oružja)

Oduzimanje ili ograničenje imovine RADI NAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

2.PRAVO NASLEĐIVANJA

Jemči se pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom.

Pravo nasleđivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnih obaveza.

3.PRAVO NA RAD

To je kolektivno pravo.

Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizaciju.

Prema URS:Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA.Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zastiru za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti.Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni u slovi rada, u skladu sa zakonom, (što se može smatrati merama pozitivne diskiminacije). U vezi sa pravom rad je i sloboda rada, kao svakog na slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima.

URS zabranjuje prinudni rad, pa čl.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

S pravom na rad je u vezi sloboda rada tj. pravo svakog na slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima.U suprotnom postoji prinudan rad.

Ženama, omladini, invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada.

4.PRAVO NA ŠTRAJK

To je kolektivno pravo.

To je ustavno pravo zaposlenih u uslovima tržišne privrede, koje znači obustavu rada od strane radnika, kako bi se na taj način poslodavac naterao da prihvati njihove uslove.

Regulisan je Zakonom o štrajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog značaja za društvo, traži obezbedjenje, minimuma procesa rada.

Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

34

Suprotna mera je privremeni prekid aktivnosti ili zatvaranje preduzeća i masovno optuštanje koje vrše vlasnici kao odgovor na štrajk zaposlenih i zove se lokaut.Lokaut nije predviđen ustavom, što ne znači da je zabranjen.

BOSINA POTPITANJA:I Nabrojati ih, 2)Kakve je prirode pravo na štrajk (kolektivne), a kakve pravo na imovinu,3)Od čega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava - od ekonomskog stanja. 4)Jesu li ograničena ili neograničena, 5)Kako se štite — sudski

21. SOCIJALNA PRAVA

Socijalna prava su prava II generacije . To su pravo na socijalno osiguranje, pravo na zaštitu zdravlja, pravo na zdravu životu sredinu, pravo na socijalnu zaštitu i pravo na zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta. Nosioci socijalnih prava su pojedine društvene kategorije građana, stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa, budući da se država stara o fizičkom i psihičkom zdravlju građana.

1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

Izražava se kao obavezno osiguranje zaposlenih, kojim se jemči obavezno osiguranje zaposlenima i njihovim članovima, socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom.

URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u slučaju privremene sprečenosti za rad,2) naknadu za vreme privremene nezaposlenosti,3) pravo na penzijsko osiguranje, osnaženo obavezom države da se stara o

ekonomskoj sigurnosti penzionera.

2) PRAVO NA ZAŠTITU ZDRAVLJA

To je pravo svakoga da ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Deca , trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom.Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.

3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

To je individualno pravo čoveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno i potpuno obaveštenje o njenom stanju.Da bi se ono ostvarilo pojedinci, kolektivi i država moraju imati određene dužnosti.

Prema URS: "Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu."

36

4) PRAVO NA SOCIJALNU ZAŠTITU

Pripada pojedincima i porodicama kojima je potrebna društvena pomoć.

Prema URS:"Građani i porodice kojima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva“

Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita, u skladu sa zakonom, kao posebno ugroženim kategorijama stanovništva.

5) PRAVO NA ZAŠTITU PORODICE, MAJKE, SAMOHRANOG RODITELJA I DETETA (često pita kao posebno pitanje)

Ove kateogrije uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.Ustav određuje u čemu se sastoji ta posebna zaštita i ko je njome obuhvaćen.

Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika

Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred

državnim organom. Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene.

Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom.

Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Sloboda odlučivanja o rađanju

Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece.RS podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.

Prava deteta

Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna

svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog

iskorišćavanja ili zloupotrebljavania.Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku. Prava deteta i

njihova zaštita uređuju se zakonom.

Prava i dužnosti roditelja

Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u

psihičkom ili fizičkom razvoju.

Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.

BOSINA POTPITANJAl)Nabrojati ih, 2)Prava deteta, 3)Koja prava i obaveze jemci ustav za roditelje.

6) KULTURNA PRAVA I SLOBODE (do sada nikad nije pitala, pročitaj samo)

Indivudalna prava pojedinca u oblasti kulture, usmerenana očuvanje, razvoj i sirenje kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naučnog i umetničkog stvaranja, pravo na učešće u kulturnom životu, pravo korišćenja kulture i kulturnog stvaralaštva i slično.

Iako Ustav reguliše sledeća prava, ostala gore nabrojana su zagaranotvana međunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemči.

7)PRAVO NA OBRAZOVANJE

Svako ima pravo na obrazovanje.

Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.

Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju.RS omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno

visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom.

8)SLOBODA NAUČNOG I UMETNICKOG STVARANJA

Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.

Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.

Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.

38

9)AUTONOMIJA UNIVERZITETA

Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova.Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju

i radu, u skladu sa zakonom.

22. POLITIČKE SLOBODE I PRAVA

To su prava i generacije, aktivnog statusa, u smislu ovlašćenja građana da utiču na državu, da učestvuju u konstituisanju organa države i njihove volje. Jednom rečju to su razni oblici učešća pojedinca u javnom životu zemlje.

Politička prava su:1. Biračko pravo2. Sloboda štampe3. Sloboda izražavanja4. Sloboda zbora (okupljanja)5. Sloboda udruživanja6. Pravo molbe (peticije)

1. BIRAČKO PRAVO

To je pravo građanina da bira i bude biran u državne organe.

Ono može biti: 1.Aktivno biračko pravo je pravo građanina da bira svoje predstavnike i izražava njegovu biračku sposobnost. 2.Pasivno biračko pravo je pravo građanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izražava njegovu poslaničku sposobnost.

Za uživanje biračkog prava usav traži ispunjenje tri uslova:1) državljanstvo RS,2) punoletstvo, 3) poslovna sposobnost, 4) prebivalište na teritoriji RS (za prebivalište ne piše u URS, ali piše u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr.)

Pored toga biračko pravo može biti jednako (jedan čovek jedan glas) i nejednako, opšte (imaju ga svi građani pod istim uslovima) i posebno ("npr. samo ga imaju muškarci).

Na osnovu biračkog prava, građani uzimaju učešće u zakonodavstvu tj. u radu Narodne skupštine, i na referendumu i u narodnoj inicijativi.Biračko pravo je osnov legitimnosti državne vlasti.

Prema URS "Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. Građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije".

2. SLOBODA ŠTAMPE (MEDIJA)

U Republici Srbiji svakoje slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.

Novine i druga sredstva javnog obaveštavanja ne podležu cenzuri.

Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi:

1) sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije,

2) sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje 3) radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se

podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Sredstva javnog obaveštavanja dužna su da poštuju pravo svakog da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja.

S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.URS predviđa instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija -pravo na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i pravo na odgovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih prava uređeno je zakonom.

3. SLOBODA MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA

Po URS ovo pravo se u jednom članu formuliše kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti, dok se u drugom članu formuliše kao "sloboda mišljenja" i vezuje se za slobodu " izražavanja" u smislu slobode da se "govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenia i ideje."

Sloboda izražavanja može se ZAKONOM OGRANIČITI ako je to neophodno radi: 1) zaštite prava i ugleda drugih, 2) čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda, 3) zaštite javnog zdravlja, 4) morala demokratskog društva, 5) nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

4. SLOBODA ZBORA (OKUPLJANJA)

Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog okupljanja građana.

Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju, dok se zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljujuse državnom organu, u skladu sa zakonom.

40

Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANIČITI samo ako je to neophodno radi:

1) zaštite javnog zdravlja, 2) morala, 3) prava drugih 4) bezbednosti RS.

5. SLOBODA UDRUŽIVANJA

Ovim pravom jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja.

Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državniorgan, u skadu sa zakonom.

Ni ova sloboda nije apsolutna, nego podleže ustavnim ograničenjima, čak se udruženja koja iz nje proizađu mogu zabraniti.

Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.

USTAVNI SUD može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na; 1)nasilno rušenje ustavnog poretka 2)kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava 3)izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke iz istih razloga.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije ipripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.

5. PRAVO MOLBE (PETICIJE)

To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.

Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice, niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo.

BOSINA POTPITANJA1) Ograničenje slobode političkog delovanja, 2) Šta je sloboda misli i može li biti ograničena,3) Šta je sloboda izražavanja, 4) Čime je ograničena sloboda izražavanja,5) U čemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6) Šta je sloboda medija,7) Ko i kada i kako može ograničiti ovu slobodu, 8) Koji sud odlučuje o zabrani širenja informacija - viši sud!

23. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Prema široj definiciji nacionalna manjina označava grupu lica u jednoj državi koja:

1) prebivaju na teritoriji te države,2) njeni su državljani, 3) održavaju sa tom državom solidne dugotrajne veze, 4) poseduju specifične etničke, kulturne, verske ili jezičke, karakteristike, što su obeležja svojstvena za naciju 5) zastupljene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovništva te države6) podstaknuti su željom da zajedno očuvaju ono sto cini njihov zajednički identite, posebno kulturu, tradiciju , veru i jezik.7) imaju svoju matičnu drzavu,za razliku od etničke grupe koji je nemaju.

SUŠTINA prava nacionalnih manjina je u zaštiti i negovanju obeležja svojstvenih za naciju, kulturu, tradiciju, veru i jezik, tj. očuvanju njihove nacionalne posebnosti i osobenosti.

Osim svih ljudskih prava zajemčenih URS-om, daju im se i manjinska prava, koja mogu biti individualna i kolektivna.

Individualna prava se ostvaruju pojedinačno, a kolektivna se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom i međunarodnim ugovorima.

Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlučuju o pojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.

U cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici nacionalnih manjina, mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom.Oni su pravna lica koji se finansiraju iz budžeta i donacija.

Savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.

Nacionalne manjine mogu osnivati kulturna i prosvetna udruženja koja dobrovoljno finansiraju. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina.

Prema URS pojedinačna prava pripadnika nacionalnih manjina prožeta su načelima:

1) ZABRANA DISKRIMNACIJE pripadnika nacionalnih manjina, koja se sastoji od tri elementa:a)ravnopravnosti pripradnika nacionalnih manjina pred URS i zakonom i jednake zakonske zaštite b) zabrana diskriminacije zbog pripadnosti nacionalnim manjinama,

42

v) stava da nisu diskriminacija posebne mere koje država uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini

2) NAČELO RAVNOPRAVNOSTI u vođenju javnih poslova - pripadnici nacionalnih manjina imaju pod istim uslovima kao i ostali građani pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrše javne funkcije. Pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima AP i jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

3) ZABRANE ASIMILACIJE PRIPADNIKA NACIONALNE MANJINE. Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.Zaštita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji uređuje se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici nacionalne manjine žive tradicionalno i u značajnom broju.

PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA:1) na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne,

etničke, kulturne i verske posebnosti,2) na upotrebu svojih simbola na javnim mestima,3) na korišćenje svog jezika i pisma,4) da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni organi, organizacije kojima

su poverena javna ovlašćenja, organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku,5) na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih

pokrajina,6) na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova,7) da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime,8) da u sredinama gde čine značajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena

ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku,9) na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku,

uključujući i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i idej,a10) na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom.

U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima nacionalnih manjina svojim propisima ustanoviti i dodatna prava.

Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, njihov JEZIK I PISMO može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi.Jedinica lokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.

Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina.

Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva, mogu se obratiti državnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na tom jeziku, kao i narodni poslanik, koji se obraća NS.

Političke stranke nacionalnih manjina i koalicije pol.stranaka nacionalnih manjina mogu da učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali, sto je u skladu sa odredbom čl. 100 URS, prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, u skladu sa zakonom.

Simboli i zastave nacionalnih manjina se mogu službeno isticati tokom državnih praznika i praznika NM na zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. Uz zastave i simbole nacionalne manjine, pri službenoj upotrebi, obavezno se ističu zastave i simboli SR.

BOSINA POTPITANJA1) Šta su nacionalne manjine,2) Koja su njihova prava,3) Koja je razlika između prava zajamčenih strancima i prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih manjina može biti u službenoj upotrebi 4) Šta je sa njihovim pismom, 5)Šta koze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvođenje jezika nacionalnih manjina u službenu upotrebu, 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati škole, 7) Šta je sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupštini, 8) Čime se bavi savet za zaštitu prava nacionalnih manjina,9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole,I0)Mogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima

44

24. USTAVNE DUŽNOSTI

Ustavne dužnosti su tek neke od dužnosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS. To su:1) opšta dužnost poštovanja Ustava i Zakona,2) dužnost poštovanja ljudskog dostojanstva,3) dužnost roditelja da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu,4) opšta dužnost čuvanja životne sredine,5) opšta dužnost čuvanja prirodnih resursa, naučnog, kulturnog i istorijskog nasleđa i dobara od opšteg interesa,6) opšta poreska dužnost u srazmeri sa ekonomskom moći obveznika,7) dužnosti stranaca,8) obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje,9) osnovno obrazovanje.

Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.

Ustav ograničava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih dužnosti i obaveza ne može stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemči građanima.

BOSINA POTPITANJA1) Šta su,2) Gde su propisane, 3)Nabrojati ih, 4)Kad postoji obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina, 5)Kako ustav ograničava zakonodavca, tj. koje su zabrane

25. PRAVA I DUŽNOSTI STRANACA

Stranac je lice sa stranim državljanstvom ili lice bez državljanstva.

URS daje strancima najveća moguća prava u okviru proglašenih ljudskih prava.

Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS.

Osim ovih prava URS garantuje isključivo strancima PRAVO AZILA.

Prema URS:

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom.

O tome odlučuje MUP u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova.

Ustavom jemče i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Takođe mogu sticati pokretne stvari jednako kao i domaći državljani.

Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava određena zakonom.

45

Strana pravna i fizička lica su na tržištu izjednačena sa domaćim. U tome se ogleda načelo ravnopravnosti.

Zbog toga što nisu državljani RS nemaju pravo da glasaju, pravo da stiču nekretnine im je ograničeno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet.

Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uređuje zakonom. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemcenih ovim ustavom.

Osim prava stranci u RS imaju i DUŽNOSTI kao što su poštovanje Ustava i zakona, ljudskog dostojanstva, očuvanje životne sredine i druge dužnosti koje propisuje URS, kao opšte. Što se tiče POREZA plaća ga ako je rezident (lice koje živi u našoj zemlji, a ima državljanstvo druge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko oporezovan tj. da ne plaća porez u državi čiji je državljanin.

BOSINA POTPITANJA1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlučuje o azilu, 2)Može li stranac biti proteran, 3) Šta je diskriminacija, primer pozitivne i zaštita,4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5)Imaju Uprava vezana za činjenicu državljanstva, 6)Mogu li sticati pokretne stvari, 7)Kako stiču pravo svojine, 8) Kakav reciprocitet može biti — formalni ( u potpunosti izjednačava domaće državljanstvo i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima) ili diplomatski, zakonski i faktički 9)Kakav reciprocitet je potreban kod nas — zakonski ili diplomatiski, 10)Koje su dužnosti stranaca,11) K ad stranac plaća porez

26. OSTVARIVANJE I ZAŠTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA

Ustavom je uspostavljen mehanizam za zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Taj mehanizam deluje dvostruko:

1) preventivno tako što napred osujećuje povredu prava

2) represivno, samim tim što predviđa pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.

Ustavni mehanizmi za zaštutu Ustavom proglašenih ljudskih i manjinskih prava su:njihova NEPOSREDNA PRIMENA što važi i za ljudska i manjinaska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima.

1) ZAKONOM se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.

2) Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije

3) Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autnomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.4) Pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU.5) Svako ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko i manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanjae posledica koje su povredom nastale.7) Građani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.8) Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.9) Pravo na VOĐENE UPRAVNOG SPORA tj. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata odlučuje nadležni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita.10)Pravo na PRAVNU POMOĆ koju građanima i pravnim licima pružaju advokatura kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, s tim što se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.11)OGRANIČENJE ljudskih i manjinskih prava i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih ga dopušta.12)Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ AP ili organ jedinice lokalne samouprave pri čemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.13)Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povredu ju ili uskraćuju ljudska i manjinaska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.14)ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda učinjenih aktima organa državne uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja.

BOSINA POTPITANJA1) Kako se ostvaruju-neposredno2) Koji je izuzetak 3) Kako se štite 4) Ko im sve pruža zaštitu - sudovi, medi, insititucife, ombudsman. Ustavni sud. 5) Sta Ustav garantuje kod zaštite ovih prava-jednakost 6) Koji su sudovi za njih nadležni — opste nadležnosti7) O čemu se mora voditi računa pri ograničavanju ljudskih prava 8) Koja se ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. Na život, na rad, pravično sudjenje, poštovanje dostojnastva ličnosti, savesti i veropispovesti. 9) Koja se mogu ograničiti za vreme vanrednog stanja — sloboda kretanja i sl, tj. sva ona za koje izričito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ograničava 11)Kako se tumače —Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokrat, društva, saglasno važećim međunarodnim standardima Ijud. i manj. prava, kao i praksi međ. institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

47

EKONOMSKO UREĐEN JE

27. SVOJINSKI ODNOSI PO URS

Koncepcija-

Ustavna konevepcija ekonomskog uređenja je neoliberalistička, tj. zasniva se na na nečelima slobodne privrede.U ovom sistemu država zadražava odgovornost za regulisanje određenih strana privrednog života:za rešavanje nezaposlenosti, za pružanje zdravstvene zaštite i druge zaštite građanima, za korišćenje instrumenata poreske politike radi podsticanja privrednog razvoja.

Dva su suštinska elementa slobodne privrede:pravo private svojine i slobodna konkurencija.

Pravo svojine nije apsolutno, neograničeno pravo.Javni interes stoji iznad prava svojine, pa se u ustavima predviđa mogućnost izvlašćivanja nosilaca tog prava, mogućnost eksproprijacije u javnom interesu.

Ni sloboda konkurencije nije neograničena:ona trpi dva bitna ograničenja:-prvo je zaštita proizvođača i trgovaca od onih čiji je cilj, da zahvaljujući slobodnom

tržištu obezbede monopolsku dobit-drugo je utvrđeno radi zaštite društva kako bi se izbegle zloupotrebe u koje bi

mogla odvesti apsolutna sloboda konkurencije.

Ova dva načina ograničavanja slobode konkrencije slični sup o svojoj pravnoj formi, ali su sasvim različiti po svom rezultatu i praktičnim posledicama.Drugim načinom se praktično potiskuje sloboda konkurencije.

Liberalističku koncepciju ekonomskog uređenja, kao slobodnog poretka, izražava Ustav i to tako:”Ekonomsko uređenje u RS počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi predizetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine”.

Elementi

Iz ustava proizilazi da su elementi slobodnog provrednog poretka sledeći:-pluralizam i ravnopravnost svih oblika svojine-slobodno tržište-sloboda privrednog delovanja-samostalnost privrednih subjekata.

-Pluralizam i ravnopravnost svih oblika svojine

Ustav jemči jednaku pravnu zaštitu svih oblika svojine, pri čemu razlikuje:-privatnu, -zadružnu i -javnu svojinu.

JAVNU svojinu čine državna svojina, svojina AP i svojina jedinice LS.

Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.

Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u

49

rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji, s tim što je 31.12.2008, bio krajnji rok, nakon čega je predviđeno da se ide na prinudnu likvidaciju.

DRŽAVNU svojinu čine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi RS. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.

Fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđen zakonom.

Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviđen zakonom.

Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava određena zakonom.

Imovina AP i jedinica LS, način njenog korišćenja i raspolaganja, uređuju se zakonom, s tim da s obzirom na to da još nije odgovarajući zakon, imovina jedinica LS je državna imovina.

Kad je reč o stvarima u privatnoj svojini, poljoprivrednom zemljištu, šumskom zemljištu i građevinskom zemljištu, njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno.

Zakonom se mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili da bi se sprečila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.

Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Svakoje dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kao dobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom, što je jedna od ustavnih dužnosti (koju Bosa naročito voli da čuje)

Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS, AP i jedinicama LS.

Dakle URS dopušta konkurenciju svojina s tim sto prepušta tržištu da odredi koji će oblici svojine postojati u privrednoj stvarnosti.

BOSINA POTPITANJA1)Koje vrste svojine štiti ustav, 2)Šta kaže ustav za društvenu svojinu, 3)Koji je rok za privatizaciju,4)Šta čini javnu svojinu, 5)Šta spada u državnu svojinu, 6 ) Ko može dobiti koncesiju, 7)Može li po novom Ustavu gradsko građevinsko zemljište biti u privatnoj svojini, 8)Koja sve prava korišćenja imaju AP I LS prema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novac 9)Način korišćenja sredstava u državnoj svojini - Sredstva u državnoj svojini koja koriste državni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje

prava i dužnosti RS odnosno teritorijalnih jedinica. Ova sredstva mogu se koristiti iza obavljanje privrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanjaprihoda.Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem, davanjem na korišćenje ili u zakup, plasiranjem novčanih sredstava i NOV na tržištu novca i kapitala i na drugi način u skladu sa zakonom.

-Slobodno tržište

Slobodno tržište , prema Ustavu, znači:RS je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem robe, rada, kapitala i

usluga.Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena.Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim.

Slobodnog tržišta nema ako je ograničena sloboda konkurencije.Zbog toga se u Ustavu kaže: Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

28. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA

Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

PREDUZETNIŠTVO je slobodno, ali se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

U vezi sa slobodom preduzetništva su i sledeća dva prava:1)Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom2)Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava određena zakonom.

U suštini sloboda privrednog delovanja je mogućnost privrednih subjekata da se samostalno organizuju i deluju, a radi razvoja tržišne privrede, otvorenog i slobodnog tržišta u RS, što je orjentacija naše zemlje.

29. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA

Radi se o ekonomskoj autonomiji koja je jedna od bitnih obeležja ustavne koncepcije slobodbe privrede

URS ne određuje sadržinu ove samostalnosti, ali nije sporno je da ono obuhvata sledeće elemente:

1) slobodno organizovanje preduzeća i drugih organizacija,

2) samostalnost u obavljanju delatnosti, povezivanju i udruživanju,3) jednak položaj u pogledu uslova privređivanja i pravne zaštite,4) za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolažu.

Element ekonomskog uređenja je i zaštita potrošača u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.

30.BUDŽETSKO FINANSIRANJE DRŽAVE I DRŽAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA – JAVNE FINANSIJE

Javne finansije predstavljaju sticanje i raspodelu sredstava za finansiranje javnih potreba.

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti RS, AP i jedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.

Ustav obavezuje RS, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti moraju biti prikazane u budžetu.

Najčešće, državni budžet je jednogodišnji dokument, koga priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku zakona.

Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu.Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi —kao što su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. Na rashodnoj stani, koja takođe uglavnom proizlazi, iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je po administrativna, odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva itd). Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija.

RS, AP i jedinica LS imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. Sadržaj svih budžeta određen je raspodelom nadležnosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona.

Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog fmansiranja. Ako se budžet ne usvoji u roku, a važnost starog budžeta je istekla, prelazi se na privremeno finansiranje (obično 3 meseca).

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti RS, AP i jedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakon om. Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.

RS, AP i jedinica LS mogu da se zadužuju.Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom.

Pokrajine, opštine i gradovi donose svoje budžete i završne računa na predloge njihovih izvrsnih organa.

AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom. Zakonom se određuje učešće AP u delu prihoda RS.

Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet RS, s tim što se 3/7 od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS budžeta RS, u skladu sa zakonom, i budžeta AP, kada je AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine AP.

Narodna skupština usvaja budžet i završni račun RS, na predlog Vlade.

Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija..

Državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u RS,samostalna je i podleže nadzoru NS, kojoj i odgovara.O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon. Važno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade.

NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije.

NBS je centralna banka RS, samostalna je i podleže nadzoru NS, kojoj i odgovara. To je institucija javnih finansija sa svojstvom državnog organa. NBS rukovodi guverner, koga bira i razrešava NS i nadzire njegov rad.

NS bira i razrešava i Savet guvernera NBS. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon,.

Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.

BOSINA POTPITANJA1 ) Š t a se sve finansira iz budžeta ~ rad državnih organa, organa AP. nadležnosti RS2) U kojoj formi se donosi - u formi zakona, a u obliku završnog računa3) Šta je specifično kod zakona o budžetu, tj. svojstva - temporalnog je karaktera, jer se donosi za svaku godinu, ne sadrži opšte norme, ima formu zakona i pokazuje prihode i rashode RS za jednu godinu.

31. NARODNA SKUPŠTINA - NADLEŽNOST I NAČIN RADA

-Nadležnost

Prema URS narodna skupština (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

NS vrši nadležnost u svojstvu:

1) nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, 2) predstavnika suverenosti građana u RS i 3) u skladu sa shvatanjem načela o podeli vlasti, prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNE I ZAKONODAVNE VLASTI:1. donosi i menja Ustav,2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,3. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja, potvrđuje ih zakonom,4. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, kom prilikom vrši ZAKONODAVNU VLAST,5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine, dok sam statui donosi Skupština AP Vojvodine6. usvaja plan razvoja i prostorni plan, u formi Zakona i po postupku za donošenje zakona,7. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade, u formi Zakona i po postupku za donošenje zakona,8. daje amnestiju za krivična dela, u formi zakona.

NS vrši USTAVOTVORNU VLAST kad:

1) donosi i menja Ustav,

2) donosi poseban Zakon kojim se uređuje suštinska autonomija na KIM

3) kad donosi odlukuo osnivanju novih autonomnih pokrajina i o ukidanju i spajanju vec osnovanih, kao i kad

4) odlučuje o promeni granice Republike Srbije

U slučaju promene URS - a, NS saučestvuje u vršenju ustavotvorne vlasti, s obzirom na to da:

1) može odlučiti da usvojeni akt o promeni URS stavi na republički, ustavotvorni referendum radi potvrđivanja, dok je

2) određena pitanja predviđena URS - om dužna da stavi na republički referendum radi potvrđivanja.

Donošenje zakona i drugih opštih akata je vršenje zakonodavne vlasti, a sva druga navedena pitanja modifikovani su oblik vršenja zakonodavne vlasti.Međunarodni ugovori se potvrđuju zakonom, usvajanje plana razvoja i prostornog plana, kao i budžeta vrši se u formi zakona.Amnestija za krivična dela se daje u formi zakona.

Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRAĐANA u RS, NS:1) raspisuje republički referendum, 2) odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,

3) nadzire rad službi bezbednosti,4) usvaja strategiju odbrane.

NS raspisuje referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti ha zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača.

Prema URS predmet referenduma ne mogu biti: 1) obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode 3) poreski i drugi finansijski zakoni 4) budžet i završni račun 5) uvođenje vanrednog stanja 6) amnestija 7) pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS.

NS nadzire rad službi bezbednosti i usvaja strategiju odbrane.

Prema Ustavu NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana.NS proglašava vanredno stanje većinom svih poslanika.Uvođenje vanrednog stanja ne može biti predmet republičkog referenduma.Radi sprečavanja zloupotreba, maksimirana je dužina trajanja odluke o vanrednom stanju, pa odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. U slučaju proglašenja vanrednog stanja raspuštenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja vanrednog stanja.

Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, većinom glasova svih narodnih poslanika.

Kad NS nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Kad NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe

najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice NS održane po proglašenju vanrednog stanja.

Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS

u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim NS bude u mogućnosti da se sastane.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglašenju vanrednog stanja.

Prema URS NS proglašava RATNO STANJE, i to većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Kad NS nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.

Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. U slučaju proglašenja ratnog stanja raspuštenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog stanja.

Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.

Kad NS ne može da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.

Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogućnosti da se sastane.

Oba neredovna stanja, vanredno i ratno, odlikuju se umanjivanjem ljudskih i manjinskih prava i njihovim prevremenim obustavljanjem, zbog viših interesa, u ovom slučaju opstanka države.Ustav kaže da Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.

Za ratno i vanredno stanje važe još dve ustavne zabrane:1. Narodna skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.2. Ustav ne može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

U okviru svojih IZBORNIH NADLEŽNOSTI, tj. njene zakonodavne vlasti, NS raspolaže određenim instrumentima za postizanje ravnoteže i međusobne saradnje tri grane vlasti:

1.odlučuje o razrešenju predsednika Republike zbog povrede Ustava,

2.bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,

3.bira i razrešava sudije Ustavnog suda,

4.bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova. Republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,

5.bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,

6.bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad, (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina),

7.bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.

Nadležnost NS određuje Ustavom i zakonom.

NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom. (POPUT PONOVNOG IZGLASAVANJA ZAKONA )

Iz ovoga sledi da su "instrumenti ravnoteže i međusobne kontrole tri grane vlasti" u rukama NS: izbor ili učešće u izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nad radom i razrešenje nosilaca drugih vlasti.

S obzirom na to daje sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tužioce, napredlog Vlade, ali nema pravo, nadzora nad radom sudova ili javnih tužilaca.

32.NAČIN RADA NARODNE SKUPŠTINE

NS vrsi svoju nadležnost na sednicama plenuma, ti. svih narodnih poslanika, i na sednicama odbora, kao užih radnih tela NS, kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koji su članovi odbora.

Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS. Sednice se mogu držati kad NS zaseda.

Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Dva su redovna, od kojih prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo počinje prvog radnog dana u oktobru i može trajati najduže 90 dana.

NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.Redosled razmatranja tačaka dnevnog reda za vanredno zasedanje ne može se menjati bez saglasnoti predstavnika predlagača.

Predlog dnevnog reda sednice NS, koja se održava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS.

Predsednik NS pisanim putem određuje dan, čas i mesto održavanja sednice NS, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.

Da bi sednica NS otpočela potrebno je da joj, u sali, prisustvuje 1/3 narodnih poslanika

Rasprava o pojedinim tačkama, iz utvrđenog dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.

NS odlučuje u danima za glasanje. Predsednik NS određuje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda.

Kvorum za rad Skupštine u Danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoj sednici NS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.

Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS, dok se kvorum ne obezbedi.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave.

O dnevnom redu u celini, NS odlučuje bez pretresa.Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS, ponaosob.

Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik NS zaključuje pretres.

Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik NS zaključuje sednicu NS.

Prema URS NS donosi odluke većinom glosova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Većinom glasova svih narodnih poslanika NS:1.) daje amnestiju za krivična dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje,3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP,6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i Zaštitniku građana, 8.) usvaja budžet i završni račun,9.) bira članove Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara, 10.) odlučuje o odgovoru na interpelaciju,11.)bira sudije Ustavnog suda i odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata12.)bira predsednika Vrhovnog Kasacionog suda, predsednike sudova, republičkog javnog tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije13.)bira sudije i zamenike j.tužilaca14.)bira i razrešava guvernera NBS, Savet guvernera i Zaštitnika građana15.)glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje.

NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije većinom glasovanarodnih poslanika na sednici na kojoj ie prisutna većina narodnih poslanika.

Izuzetak od ovog pravila je zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.

Većinom glasova svih narodnih poslanika NS odlučuje o zakonima kojima se uređuju: 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja određena Ustavom.

NS 2/3 većinom odlučuje o: 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS -u odlučuje po postupku predviđenom za

promenu URS — a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uređuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlučuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju već osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovođenje URS - a i 7) odlučuje o razrešenju Predsednika RS.

U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.

BOSINA POTPITANJA1 ) Koji su akti koje donosi, 2) Kako odlučuje NS — po pravilu većinom, tj većinom člaova na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 većinom glasova, 4) Kako odlučuje o ratu i miru - većinom glasova svih narodnih poslanika, 5) Kojom većinom bira sudije za njihov prvi, trogodišnji mandat, 6) Kad počinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvažnije nadležnosti NS8) Šta je ombudsman i na koliko godina se bira

32. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA

Prema URS narodna skupština (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

NS čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika, a mandat im je 4 godine.

U NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.

Građani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji koji je istovremeno i državljanin RS, koji je navršio 18 godina života i poslovno je sposoban.

Birači se upisuju u BIRAČKI SPISAK

Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoj dužnosti. Građanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove ispravke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska).

Birački spisak ie jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga što se u njega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuju svi građani sa biračkim pravom. Jedinstven je jer važi za sve izbore.

Birački spisak se zaključuje najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, REŠENJEM organa koji vodi birački spisak.

Rešenje kojim se zaključuje birački spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji(RIK - u) najdocniie u roku od 24 časa od časa njegovog donošenja, a RIK objavljuje u" Službenom glasniku RS" ukupan broj birača.

Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI.

Biraju se na osnovu lista:

1) političkih stranaka,

2) stranačkih koalicija i drugih političkih organizacija,

3) i lista koje predlože grupe građana.

Dakle, političke stranke, stranačke koalicije i druge političke organizacije, kao i grupe građana nazivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA.

33.IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE

IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana, tj. najkasnije 30 dana pre isteka mandata.

ODLUKOM se određuje dan održavanja izbora i dan od kojeg počinju da teku rokovi za održavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Službenom glasniku RS"

Prema ZINP POSLANIČKI MANDATI raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova, sto znači da je kod nas prihvaćen sistem srazmernog predstavništva.

Izbori se sprovode na osnovu izbornih listi.

Na IZBORNOJ LISTI među svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi.

Ako izborna lista ne ispunjava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglašenje izborne liste, a predlagač liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste.

Ako predlagač liste ne otkloni nedostatke RIK će odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno načelo URS - a o ravnopravnosti polova.

Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste.

Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača, i birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u nadležnom sudu.

Izborna lista dostavlja se RIK- u najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom.

RIK REŠENJEM proglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili više političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe građana (izborna lista grupe građana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste.Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić!

Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju.

Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka.

Ako RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste.

Zbirnu izbornu listu utvrđuje RIK.

Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana određenog za održavanje izbora.

Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

34.ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA

REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA (RIK)

ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIK i birački odbori.

Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao.

Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu.

Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrđivanja tog sastava do završetka izbora.

Organi za sprovođenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosnoproširenom sastavu.

Nijedna politička stranka, stranačka koalicija ili druga politička organizacija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora.

Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imati izborno pravo.

Članovima organa za sprovođenje izbora i njihovim zamenicima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike:

RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koje imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS, a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.

RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe, koji učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja. RIK ima i jednog člana, predstavnika republičke organizacije nadležne za poslove statistike, koji učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja.

Predsednik, članovi RIK i njen sekretar imaju zamenike. Predsednik, članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravnici.

RIK rešenjem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispunjava uslove za određivanje svojih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste. Rešenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za određivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 časa od časa donošenja rešenja.

Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja.

Sastav Republičke izborne komisje objavljuje se u "Službenom glasniku RS".

BIRAČKI ODBORI

RIK obrazuje i imenuje biračke odbore, njihove predsednike i članove.

Birački odbor u STALNOM SASTAVU čine: predsednik i najmanje 2 člana, a u PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenike, najkasnije 10 dana pre dana određenog za održavanje izbora.

Birački odbor imenuje se najkasnije 10 dana pre dana određenog za održavanje izbora.

RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašenju izborne liste, rešenjem utvrđuje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za određivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora.

Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja.

Birački odbor:

1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu,

2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja,

3) utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu i obavlja druge poslove određene ZINP. Birački odbor se stara o održavanju reda na biračkom mestu za vreme glasanja.

35.GLASANJE

S obzirom na to da je u RS prihvaćen sistem srazmernog predstavništva svaki birač glasa za jednu od izbornih lista sa zbirne izborne liste.

Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu. Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2.500, a najmanje 100 birača.

Svaki birač glasa lično. Birač u toku održavanja izbora može glasati samo jedan put.

Glasanje je tajno. Glasa se na overenim glasačkim listićima, samo za jednu izbornu listu sa glasačkog

listića, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.

Glasački listić sadrži:1.redni broj koji se stavlja ispred naziva izborne liste,2.nazive izbornih lista, prema redosledu utvrđenom na zbirnoj izbornoj listi, sa ličnim

imenom prvog kandidata sa liste,3.napomena d a se glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja

ispred.

Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predviđena ZINP birački odbor se raspušta, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja.

Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivanju rezultata glasanja na biračkom mestu. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska, birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali.

Birački odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu, što unosi u zapisnik. Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, birački odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja.

Svaki birački odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga RIK -u. RIK na osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome sačinjava poseban zapisnik.

36.RASPODELA MANDATA

Po utvrđivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA.

U raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali u izbornoj jedinici.

Političke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.

Političke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu s međunarodnopravnim standardima.

O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj političke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje RIK pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavljen pri podnošenju izborne liste.

Na ovaj način se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeđuje ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.

RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada. Ako dve izborne liste ili više izbornih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema više neraspodeljenih mandata, mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova.

Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste. Kad određenoj izbornoj listi pripadne više mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik.

ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi. Ovakav zaključak proističe iz činjenice da podnosilac izborne liste, najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, dostavlja RIK - u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju dobijeni poslanički mandati.

Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, RIK će ga pismeno obavestiti daje dužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema njihovom redosledu na listi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor, niti žalba.

Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS".

RIK izdaje poslaniku uverenje da je izabran.

37.ZAŠTITA IZBORNOG PRAVA

Tokom izbora za narodne poslanike može doći do različitih povreda izbornog prava.

Stoga, svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava. Oni imaju aktivnu legitimaciju da traže zaštitu izbornog prava.

Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor RIK - u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.

Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK- u u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust.

RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od časa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.

Ako RIK usvoji prigovor, poništiće odluku ili radnju. Međutim, ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predviđenim ZINP, smatraće se da je prigovor usvojen.

66

Protiv svakog rešenja RIK - a donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Žalba se podnosi preko RIK-a u roku od 48 časova od prijema rešenja. Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Upravnom sudu prigovor i sve potrebne spise.

Upravni sud odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima, kojima se uređuje postupak u upravnim sporovima. Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima.

Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka, predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.

Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana.

PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovođenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP- om, bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca.

Ti razlozi su sledeći:1) povreda pravila po kome birač glasa lično, jednom utoku održavanja izbora, tajno,

na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta

istaknuti simboli političkih stranaka i drugi propagandni materijal, 3) ako je u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja birača koji su glasali.

Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu, glasanje se ponavlja samo na tom biračkom mestu.

Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje o ponavljanju glasanja. U tom slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasanja.

Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP. Ponovljene izbore raspisuje RIK.

Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana poništenja izbora u Republici Srbiji, odnosno 7 dana od dana poništenja izbora na biračkom mestu. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni, osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrđivanju izborne liste

38.MANDAT NARODNIH POSLANIKA

MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlašćenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače.

Mandat narodnog poslanika počinje teći danom potvrđivanja - verifikacije mandata u NS.TRAJE 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS.

Prema ZINP, narodnom poslaniku PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran:

1) podnošenjem ostavke,

2) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci,

3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti,

4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespojivi sa funkcijom poslanika,(poput funkcije sudije. tužioca, člana vlade, predsednika);,

5) gubitkom državljanstva,

6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije,

7) ako nastupi smrt narodnog poslanika.

Narodnom poslaniku prestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slučajeva.

Dan prestanka mandata konstatuje Narodna skupština na prvoj narednoj sednici posle prijema obaveštenia o razlozima za prestanak mandata narodnog poslanika .

Jednom izabranog narodnog poslanika birači nemaju pravo da opozovu, već je Narodna skupština ta koja ima pravo da svom narodnom poslaniku oduzme mandat.

68

Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, otvara se pitanje popunjavanja upražnjenih poslaničkih mesta, pa na njegovo mesto mora biti izabran neki drugi narodni poslanik, budući da Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika.

S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama, primenom sistema najvećeg izbornog količnika, mandat pripada onoj političkoj stranci sa čije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke, a za koga stranka nije dobila mandat.

Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koji ima sledeći najveći količnik a za njega nije dobio mandat.

Mandat novog narodnog poslanika traje do isteka mandata narodnog poslanika kome je prestao mandat.

U oba slučaja od kandidata se pre utvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.

Mandat narodnog poslanika morao bi da bude slobodan, s obzirom na to da su narodni poslanici za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati, šta će govoriti na sednicama NS, ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom, niti im mogu oduzeti - opozvati mandat.

Međutim, URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački, odredbom prema kojoj je NP slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za NP.

Međutim, Ustav je jednom odredbom slobodni mandat pretvorio u stranački mandat, i to odredbom:

Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.

To u suštini znači da narodni poslanik mora unapred da potpiše tzv. blanko ostavku, koju će stranačko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS.

BOSINA POTPITANJAi1)Ko može da se kandiduje za narodnog poslanika; 2)Kako teče postupak kandidovanja; 3)Šta radi RJK — proglašava izbornu listu REŠENJEM ;4)Ko rešava u prvom stepenu; 5)Šta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjašnjava; 6)Kako teče spor pred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK- a zakonita;7)Kako se rasporedjuju mandati; 8 )Ko postavlja poslanike; 9)Da li se poslanikom postaje pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10)Šta znači verifikacija mandata -potvrda:

ll)Na bazi čega se verifikuje mandat narodnog poslanika-uverenja i izveštaja RIK-a: 12)Šta RIK izdaje narodnim poslanicima - uverenje o izbor u Nar.poslanika; 13)Koliko traje mandat narodnih poslanika; 14)Kad poslaniku moze prestati mandat pre tog roka; 15)Van toga, kada prestaje mandat narodnih poslanika;

39. KONSTITUISANJE NS

Konstituisanje Narodne skupštine znači sačiniti od 250 narodnih poslanika instituciju sposobnu da obavlja nadležnosti koje su joj dodeljene Ustavom.

Da bi se izabrani narodni poslanici konstituisali u Narodnu skupštinu potrebno je da se održi prva sednica NS.

PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakazuje predsednik NS iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora, kako bi što pre mogla da otpočne sa radom.Kvorum za rad na konstitutivnoj sednici postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.

Saziva je narednog dana od dana podnošenja izveštaja RIK o sprovedenim izborima.

Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skupštine, predsedava najstariji narodni poslanik, kome u radu pomažu po jedan, najmlađi, NP sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine.

Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: 1) verifikuje mandat novoizabranim NP, 2) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS, koji

pomažu predsedniku NS u radu i 3) da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS, radi prethodnog proučavanja

pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati, odnosno da se izaberu skupštinski odbori i imenuje sekretar NS.

Prema URS, NS na prvoj sednici potvrđuje poslaničke mandate.

Narodni poslanici stiču prava i dužnosti u NS danom potvrđivanja mandata.

POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnogposlanika i izveštaja RIK o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.

Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava, većinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri člana, i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS.

Komisija, na osnovu izveštaja RIK, utvrđuje da s u podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.

70

Na osnovu izveštaja komisije, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom NS konstatuje daje RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat tim narodnim poslanicima.

NS je konstituisana potvrđivanjem mandata 2/3 narodnih poslanika.

Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je žalba Ustavnomsudu, zbog povrede izbornog prava, koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata.

Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih narodnih poslanika prestaje mandat Narodnih poslanika prethodnog saziva Narodne skupštine.

BOSINA POTPITANJA1)Šta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju,2)Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupštini — ne. ako ie nešto sporno3 ) Šta može biti sporno -da li su podaci iz uverenja o izboru narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK,4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS,5)Šta se još radi na konstitutivnoj sednici NS

40. RASPUŠTANJE NS

Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i daje tako liši mandata.

Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je između predsednika RS i Vlade, a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS.

Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu.

Svako raspuštanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade.

VLADA NE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS, ako je podnet predlog da joj se izglasanepoverenje ili ako je Vlada u NS postavila pitanje svoga poverenja.

Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće seglasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, u kom slučaju predsednik RS neće razmatratipredlog da se NS raspusti.

NS se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.

NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom.

Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon Što konstatuje daje nastupio slučaj za koji je URS vezao raspuštanje NS po sili Ustava.

To su sledeći slučajevi: 1) ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU, 2) ako Narodna skupština NE IZABERE NOVU VLADU u roku od 30 dana od

izglasavanja nepoverenja Vladi, 3) ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 daha od dana neizglasavanja

poverenja Vladi i 4) ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dan konstatacije ostavke

predsednika Vlade

72

30 dana od dana konstatacije ostavke vredsednika Vlade.

U svim ovim slučajevima predsednik Republike ima dužnost da raspusti narodnu skupštinu, dakle on je mora raspustiti, pa istovremeno sa raspuštanjem NS, u svim slučajevima, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

NS koja je raspuštena vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom.

U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

BOSINA POTPITANJA

1) Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja

41. IMUNITET NARODNIH POSLANIKA

Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP su:

1) imunitet - nepovredivost NP i

2) nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima.

Imunitet NP označava njegovu neprikosnovenost s obzirom na to daje NP predstavnik naroda. On je izraz narodne suverenosti, te je stoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti.

Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Kako zakonodavnu vlast vrši NS, koju čine narodni poslanici, ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast.

Poslanički imunitet obuhvata: 1) materijalni imunitet — neodgovornosti i 2) procesni imunitet - nepovredivosti.

Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.

Dakle, MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišljenje i glasanje u NS pa i po prestanku mandata, da bi se isključila bilo kakva vrsta pritiska. U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja, koja je zajemčena NP u cilju obezbeđenja slobode pretresa u NS.

Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno da se NP pozove na njega.

30 dana od dana konstatacije ostavke vredsednika Vlade.

Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja NS.

Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo NS da mu uspostavi imunitet. Ovo je logična posledica činjenice da se radi o imunitetu i nezavisnosti NS, zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.

Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obraća predsedniku NS, koji ga upućuje Administrativnom odboru. Odbor je dužan da svoj izveštaj, sa predlogom o uspostavljanju imunitetnog prava, podnese NS. Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, može uspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji se nije pozvao na imunitet, ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije.

Ako Narodna skupština ustostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet, postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti.

Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja NS.

Međutim, ni u tom slučaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenja NS. Ukoliko je NP pritvoren sudija je dužan da u roku 48 sati o tome obavesti NS koja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor, pritvor će se ukinuti, a narodni poslanik pustiti na slobodu.

IMUNITET NEPOVREDIVOSTI, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se nije pozvao na imunitet, odnosno da NS nije uskratila odobrenje.

Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je za trajanje poslaničkog mandata. Krivično ili drugo gonjenje privremeno se obustavlja, dok NP traje mandat.

Prema URS u krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbije da da odobrenje za pokretanje krivičnog postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom, imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodgovornost usled mogućnosti nastupanja zastarelosti za krivično delo ili prekršaj. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana.

Kada je u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOST n a r o d n o g p o s l a n i k a , ona ne podleže imunitetu, budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike.

Kada je reč o POSLANIČKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti poslanik u skupštini AP, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa.

Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača, a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača,

BOSINA POTPITANJAI)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Sta je sa disciplinskom odgovornošću - ne podleže imunitetu, to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!. 3 ) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet,4)Sta radi sudija ukoliko nar. poslanik bude pritvoren, 5) Kad poslanik, izuzetno, može biti pritvoren, 6)Ko odlučuje o ukidanju imunitetea narodnim poslanicima - NS, 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti

42. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA NS - RADNA TELA I FUNKCIONERI

Dva su oblika rada NS:

1) u PLENUMU, na sednici svih narodnih poslanika , u kome se pretresa i odlučuje,

2) u RADNIM TELIMA, ODBORIMA, na sednicama članova odbora, u kojima se prethodno proučavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu.

To je zbog toga što nadležnost Narodne skupštine mogu vršiti samo svi njeni poslanici, a ne samo jedan njihov deo.Druga osnovna funkcija odbora je da nadziru vođenje politike i izvršavanje zakona od strane Vlade i njenih ministarstava.Zbog toga su odbori po pravilu organizovani po oblastima za koje su formirana ministarstva(resori).

Članove svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoj skupštini.Narodni poslanik može biti član više odbora.

Odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih narodnih poslanika.Prvu sednicu odbora saziva predsednik NS.

Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariji član odbora.Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, predsednika i zamenika predsednika odbora.Odbor ima i svog sekretara.

PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, kao i na zahtev predsednika NS. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednikNS.

Rasprava na sednici odbora, prema utvrđenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broj prisutnih članova odbora.

Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora.

Neke od najvažnijih funkcija odbora su:

1) razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti NS,

2) predlagan je akata,

3) izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata Vlade RSI

4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).

Stoga se ti stalni odbori organizuju po oblastima za koje su formirana ministarstva.

Broj članova odbora utvrđuje se Poslovnikom o radu NS, a broj članova drugih radnih tela utvrđuje se odlukom o njihovom obrazovanju. Odbor može imati najmanje 11, a najviše 25 članova.

Dva najvažnija STALNA ODBORA su:

1. Odbor za ustavna pitanja i

2. Zakonodavni odbor.ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS, statut AP u

postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine, bavi se načelnim pitanjima primene Ustava.Odbor ima 25 članova. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen NS, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom, predlaže donošenje autentičnog tumačenja zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je donela NS. Ima 21 člana.

NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORE I KOMISIJE za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o njihovom obrazovanju.

Narodna skupština može obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.

Odbor ima pravo da traži od državnih organa i pojedinih organizacija podatke, isprave iobaveštenja. Predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.

Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izvestaj sa predlogom mera.Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom szveštaju na sednici

NS.

POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovanja NP za učešće u radu NS.

Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe, koji ima svog zamenika.

Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS.Poslaničku grupu čine NP jedne političke stranke, druge političke organizacije ili

grupe građana koja ima najmanje petNP.

Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP

političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP.

Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.

Narodni poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika određuje poslanička grupa.

FUNKCIONERI u NS, u užem smislu su: predsednik NS, potpredsednici NS i predsednici odbora, a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa.

NS bira predsednika i jednog ili više potpredsednika većinom glasova svih NP.

PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE:

1) predstavlja NS,

2) saziva sednice NS,

3) predsedava njima,

4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom,

5) stara se o primeni Poslovnika NS.

6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS,

7) vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.

Pored ovih, predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. Tako on: 1) raspisuje izbore za predsednika RS, 2) raspisuje izbore za odbornike,3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuje u donošenju odluke

o proglašenju ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, zajamčenih URS -

om, u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane.

POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. Predsednika NS, u slučaju privremene sprečenosti zamenjuie jedan od potpredsednika NS koga on odredi, o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. Ako predsednik NS ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slučaju privremene sprečenosti zamenjivaće ga najstariji potpredsednik.

NS ima najviše 6 potpredsednika, koliko ih ima u ovom sazivu, a njihov broj se utvrđuje prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom, na predlog predsednika NS.

Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS, a imenuje ga NS. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovanja novog sekretara. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS.

BOSINA POTPITANJAI ) Sta su odbori, 2)Koja su stalna a koja povremena radna tela NS, 3) Kako se formiraju, 4)Za šta su nadležni, 5) Mogu li radna tela donositi zakone- ne, ona ih samo pripremaju, 6 ) Koliko potpredsednika ima, 7) Ko predlaže predsednika NS.

43. POSTUPAK DONOŠENJA ZAKONA

Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS.Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. To su faza:

1) predlaganja zakona,2) pretresa,3) odlučivanja o zakonu,4) proglašavanja zakona,5) objavljivanja zakona,6) stupanja zakona na snagu.

PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA, drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada, 2) svaki narodni poslanik,3) skupština AP,4) najmanje 30.000 birača,

Zaštitnik građana i NBS imaju pravo predlaganja zakona, ali ne generalno već samo iz svoje nadležnosti, iz oblasti bankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoje nadležnosti

Vlada nije samo predlagač nego i kontrolor predloga zakona drugih predlagača, jer Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač zato stoje upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava.

Ovlašćeni predlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakondonosi, SA OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži: 1) ustavni osnov,2) razloge za donošenje zakona,3 ) objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja,4) procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, 5) opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo,6) pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama.

Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagao. Predlog zakona, pre razmatranja u NS, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona.

Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika o radu NS, može se uvrstiti u dnevni red sedniceNS kada je ona u redovnom zasedanju, u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana, od dana njegovog podnošenja. :

Na sednicu odbora na kojoj se razmatraju predloži zakona i amandmani napredloge zakona pozivaju se i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.

79

O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES, a zatim pretres u pojedinostima.

Pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora, predlagač zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora.

Nakon završetka pretresa, odbor podnosi NS izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora.

Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, najkasnije pet dana, pre dana početka sednice NS, na kojoj se predlog zakona razmatra, mogu predložiti NS da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu. Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanie zakona u načelu, dužni su da navedu da li zakon pohvataju u celini. ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.

O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES.NS može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na

dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Po završenom načelnom pretresu, NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGU zakona, a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA.

Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, po završenom načelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima.

Od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa.

U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.

PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba.

Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.

Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS.

Ako je predloženi akt prihvaćen u načelu, NS odlučuje O AMANDMANIMA.

Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, NS će posebno odlučiti da li za to dejstvo postoji opšti interes.

Nakon odlučivanja o amandmanima, NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CELINI.

U Danu za glasanje Narodna skupština odlučuje o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

AMANDMAN tj. predlog za izmenu i dopunu predloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga zakona, a najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga zakona.

Podnete amandmane predsednik NS upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi.

Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice NS, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koje amandmane predlažu da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije.

NS u Danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu, odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga zakona.

Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.

Amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.

NS posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač zakona, nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili.

Izuzetno, zakon se može doneti po hitnom postupku. Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sednice NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice

81

Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaja nadležnog odbora jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja, dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do početka pretresa predloga Zakona.

Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje liudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.

Predlagač zakona je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga zakona, navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenia ovog zakona po hitnom postupku

PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosi predsednik RS. Prema URS Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana

izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati NS, na ponovno odlučivanje.

Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.

Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.

UKAZOM O PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnostzakona.

Proglašenje zakona je ustavna dužnost predsednika RS, čije neispunjenje predstavlja povredu URS, kojom se otvara mogućnost za razrešenie predsednika RS.

Zakon dobija obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM, zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje.

Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u republičkom službenom

glasilu.

Statuti, odluke i drugi opšti akti Autonomne pokrajine objavljuju se u pokrajinskom službenom glasilu.

Statuti i opšti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim službenim glasilima.

Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.

BOSINA POTPITANJA

1)Ko su ovlašćeni predlagači 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnošenje predloga zakona NS4)Šta sadrži svaki predlog Zakona5)Rasprava u načelu6) Rasprava o pojedinostima7) Kad se smatra da je predlog zakona usvojen8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u pondc. t j po proteku roka od 7 dana 9) Retroaktivno dejstvo zakona1 0 ) Kakva je procedura kada Vlada hoće da donese neki zakon — prvo nadležno ministarstvo priprema nacrt, zatim se taj nacrt zakona usvaja na sednici vlade i tek nakon topa on postaje predlog zakona koji ulazi u skupštinsku proceduru

44. REPUBLIČKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA

Referendum i narodna inicijativa jesu oblici neposrednog izjašnjavanja i neposrednog učešća građana u vršenju vlasti.

To je ustanova pomoću kojeg biračko telo uzima učešće u donošenju zakona, tj. izražava neposrednim glasanjem svoje gledište ili svoju volju u odnosu na mere državne vlasti koje je preduzela ili tek treba da preduzme i to izjašnjavanjem za dve ponuđene alternative ZA i PROTIV.

Prema vremenu primene referendum može biti PRETHODNI, kad prethodi aktu države i utvrđuje opšta načela za taj akt i NAKNADNI, kad hronološki sledi posle akta države,

Postoje tri oblika referenduma: USTAVOTVORNI, OBAVEZNI, kad je kao takav predviđen Ustavom, prema kome odnosnog akta nema bez pristanka biračkog tela i FAKULTATIVNI, kada ga može zahtevati određeni broj birača.

USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. To je slučaj kad se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Ustavotvorni referendum moguć je i kao fakultativan s obzirom na to daje kod pitanja za čiju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu, ostavljena mogućnnost NS da odluči da li će promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republički referendum radi potvrđivanja.

Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.

Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NS.

83

Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi NS.

Drugi oblik referenduma postoji kada na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača NS raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti.

Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz:1) međunarodnih ugovora, 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, 3) poreski i drugi finansijski zakoni, 4) budžet i završni račun, 5) uvođenje vanrednog stanja i amnestija, 6) kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS.

A to znači da biračko telo ne može imati istu nadležnost kao predstavničko telo.

Treći oblik referenduma odnosi se na pitanja koja se tiču teritorijalnog uređenja RS.Prema URS nove AP mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu, a teritorija autonomnih pokrajina, koja je određena zakonom, ne može se menjati bez saglasnoti njenih građana, izraženih na referendumu, u skladu sa zakonom.Iz ovoga proizilazi da predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih AP utvrđuju svi građani na referendumu, dok saglasnot na promenu teritorije autonomnih pokrajina daju na referendumu građani odnosnih autonomnih pokrajina.Dakle radi se o PRETHODNOM i OBAVEZNOM REFERENDUMU. Konačnu odluku donosi NS, u postupku predviđenom za promenu Ustava, u skladu sa voljom građana.

Teritorija AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom. Teritorija AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom, što znači da je referendum OBAVEZAN.

Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS.

Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritorijalni princip: 1.republički koji se tiče RS,2.pokrajinski koji postoji u AP, 3.opštinama postoji opštinski referendum.

Akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi NS.

Pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji imaiu biračko pravo. Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno, na glasačkim listićima.Od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma ne može proteći manje od 15 ni više od 90 dana.

Organi za sprovođenje referenduma jesu komisija i glasački odbor.Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisija obrazuje glasačke odbore.

Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo, komisije se obrazuju i u opštinama.

Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo jasno tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" ili "protiv", odnosno "da" ili "ne". Kad se referendumom odlučuje istovremeno o više pitanja, svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasačkom listiću.

Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja građana, pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da,se u odgovoru na njega građanin opredeljuje za jedinu od više predloženih mogućnosti.

Glasa se zaokruživanjem na glasačkom listiću jednog od mogućih odgovora.Po završenom glasanju glasački odbor utvrđuje rezultate :glasanja na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik.

Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu s ovim zakonom.Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala većina glasača i ova odluka je obavezna.

Kad su se građani referendumom prethodno izjasnili o određenom pitanju, organ koii donosi akt kojim se uređuje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voljom građana izraženom na referendumu, u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.

Ako građani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od šest meseci od dana glasanja na referendumu.

Ako su se građani referendumom izjasnili za potvrđivanje akta, akt je usvojen danomodržavanja referenduma, odnosno danom proglašavanja tog akta.

Ako građani referendumom nisu potvrdili akt, smatra se da taj akt nije ni donet.

Građanin ima pravo, u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust, da podnese prigovor komisiji za sprovođenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovođenju referenduma, a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja.

Ako je nepravilnost učinjena na jednom ili više glasačkih mesta bitno uticala na rezultate glasanja, nadležna komisija za sprovođenje izbora poništiće izjašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog izjašnjavanja.

Protiv rešenja opštinske, gradske, pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru, kao i u slučaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku, podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe.i njegova odluka je konačna.

NARODNA INICIJATIVA

Narodna inicijativa je ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupak za promenu ustava ili donošenje formalnog zakona.

85

Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi, tj. da pokrene postupak za donošenje takvog akta.

Narodna inicijativa može biti sprovedena kao republička, pokrajinska i u jedinicima LS kada nosi naziv građanska.

Predlog za promenu URS - USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 000, a pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata - ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najmanje 30 000 birača.

Prema statutu APV pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV, ima najmanje 7 000 birača, dok predlog za promenu statuta APV može podneti najmanje 40 000 birača.

Građani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo.

Inicijativni odbor može obrazovati posebne odbore za prikupljanje potpisa na pojedinim mestima.

Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta, odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinjen tako da se iz njega jasno vide pravci promena, odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora.

Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta, odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi, radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi.

Inicijativni odbor prijavljuje prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašnjih poslova organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi.

Potpisi građana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative, čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi.

Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona, a pri tom je prikupljen potreban broj potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i. po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom, odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom

Kad nadležni organ ne prihvati predlog, dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor, a ako inic.odbor smatra da nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna

BOSINA POTPITANJA1)Šta ne može biti predmet referenduma 2)Koji su organi za sprovođenje republičkog referenduma3)Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome što inicijativu može podneti svaki građanin. udruženje itd, a NS odlučuje samo po predlogu ovlašćenog predlagača.

I Z V R Š N A V L A S T

PREDSEDNIK REPUBLIKE

45.POJAM I PRAVNA PRIRODA PREDSEDNIKA

U RS predsednik Republike je inokosni državni organ, neposredno izabran od strane građana, koji vrši funkciju šefa države.S obzirom na tripartitnu podelu vlasti, za predsednika se može reći da on nije nosilac ni jedne od tri državne vlasti, nego da on međusobno usklađuje državne organe nosioce zakonodavne i izvršne vlasti.

Da bi on vršio takvu vlast on mora da bude neutralan.Neutralnost predsednika RS najbolje se obezbeđuje neposrednim izborom birača, jer je tada on predstavnik čitavog birčkog tela koje se izjednačuje sa narodom, tada on ima narodnu legitimaciju.

Nadležnost predsednika se uređuju Ustavom, a izbori za predsednika uređuju se zakonom.

Predsednik države ne može vršiti ni jednu drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost i dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.

46.IZBOR I MANDAT PREDSEDNIKA

Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem.

Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS, sa prebivalištem u RS.

Izbore za predsednika RS raspisuje predsednik Narodne skupštine odlukom, koja se objavljuje u «Službenom glasniku RS».

Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.

Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.

Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat.

Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana. U odluci o raspisivanju izbora utvrđuje se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji.Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja.

87

Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIČKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenom glasniku RS", KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRAĐANA.Grupu građana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv.

Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača. Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata.

Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS, pismenim putem, overenim kod suda.

RJK utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana.

Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku daje kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv. Redni broj kandidata na listi utvrđuje se žrebom u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.

Glasanje za predsednika RS vrši se glasačkim listicima.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS, ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku daje predlagač grupa građana ako grupa građana nema naziv i objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata.

Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.

RIK zapisnički utvrđuje i objavljuje konačne rezultate izbora u „Službenom glasniku RS» u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do objavljivanja konačnih rezultata izbora, RJK objavljuje privremene rezultate izbora.

Za predsednika RS izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, bez obzira na odziv birača. Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.

Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom, koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS” i mora da padne u dan u koji se ne radi.

Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. Više od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih više deli prvo ili drugo mesto.

Na glasačkom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na

prvom glasanju dobio najviše glasova, a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom.

Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova.

Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biračko pravo, ponavlja se celi izborni postupak.

MANDAT predsednika RS počinje kad polaganjem zakletve pred Narodnom Skupštinom, čiji je tekst utvrđen u Ustavu. To je svečana izjava kojom se zasniva moralna obaveza i odgovornost predsednika, ali ona nije pravna norma I nema normativnu snagu. Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu.

Predsednik Republike bira se na PET GODINA, da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i državno in nacionalno jedinstvo. Niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukcesije.

Međutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom.

Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje, već se produžava po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje. Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata.

Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na koje je izabran.

Pre isteka vremena na koje je izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.

Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU, koju dostavlja predsedniku NS, te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu. Nije potrebno da mu NS konstatuje podnošenje ostavke, kao u slučaju nosilaca javnih funkcija koje je ona izabrala, jer mu ona nije dala mandat vec birači na neposrednim izborima.

Predsednik RS dužan je da obavesti javnost o tome daje podneo ostavku i pri tome može daje obrazloži.

Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen.

RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika.

Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav.

89

Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredio Ustav, razrešava se ako za njegovo razrešenje glasaju 2/3 narodnih poslanika.

Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS nije povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u "Službenom glasniku RS".

Ako predsednik RS podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE najduže tri meseca.

Dok zamenjuje predsednika RS, predsednik NS ovlašćen je da predstavlja RS u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za NS, da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduje Vojskom Srbije.

Predsednik NS znači ne može da vrši pravo supsenzivnog zakonodavnog veta, da predlaže NS nosioce funkcija, osim kandidata za predsednika Vlade, da postavlja i opoziva ukazom ambasadore, da daje pomilovanja, da raspusti NS.

Ipak, dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

BOSINA POTPITANJA1)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivalište u RS da bi

mogao podneii kandidaturu - po starom Zakonu o izboru predsednika, najmanje godinu dana pre dana odredjenog za održavanje izbora, a po novom, nema, samo te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalištu, 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava, 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašteni predlagači kandidata po Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglašava izbornu listu 6)Na osnovu čega se sastavlja glasački listić - na osnovu proglašenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kad se smatra da je jedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze li predsednik RS biti reizabran 10) Računa li se Tadicu mandat koji je započeo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na koji je izabran 12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS 13) Kako se regulišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS- shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika

46. NADLEŽNOST I AKTI

Nadležnosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasična 2) nadležnost u okviru koje predsednik RS ostvaruje medijatorsku vezu između izvršne

i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slučaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne može

da se sastane.

KLASIČNU NADLEŽNOST čine sledeći poslovi:

1) predstavlja RS u zemlji i inostranstvu,

2) ukazom proglašava zakone,

3) predlaže NS nosioce funkcija,

4) postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga Vlade,

5) prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

6) daje pomilovanja i odlikovanja,

7) komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske RS.

Tri najvažnija ovlašćenja predsednika kao posrednika između izvršne i zakonodavne vlasti su:

1.PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade.

2.PRAVO SUSPENZIVOG VETA - Predsednik RS je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati NS, na ponovno odlučivanje ako smatra da:

1) zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili

2) da pri donošenju zakona nije poštovana procedura propisana za donošenje zakona ili

3) da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.

Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se" građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.

Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje,zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.

Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom

predviđenom roku, ukaz donosi predsednik NS.

3.PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade.

91

Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS, ceneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu, ili da Vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade.

Ukaz je diskrecioni akt predsednika i ne moze biti predmet ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom, ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS, ako nije poštovao ustavne uslove za raspuštanje NS.

Predsednik RS neće razmatrati predlog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi izglasa nepoverenje, ako je Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.

Predsednik RS DUŽAN je da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:

1) ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili

2) ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat,

3) ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od neizglasavanja poverenja Vladi

4) ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade

Istovremeno sa raspuštanjem NS predsednik RS donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se oni okončaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.

Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje.

Međutim kada Predsednik RS raspusti NS, ona vrši tekuće i neodložne poslove, a u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, uspostavlja se njena puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog ili vanrednog stanja i tada se ona sastaje bez poziva.

SUPSIDIJARNA NADLEŽNOST predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. Kad NS nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i NS, kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja.

Kada je u pitanju proglašenje vanrednog stanja, te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom, u slučaju da NS ne može da se sastane, ali uz supotpis predsednika RS.

AKTI - Predsednik RS obavlja poslove iz svoje nadležnosti donošenjem pravnih akata.On donosi donosi ukaze,odluke, pravila, naredbe, naređenja i dr. pravne akte.

Ukazom predsednik RS proglašava zakon, raspušta NS postavlja i opoziva ambasadore, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske RS.

Odlukom predsednik RS raspisuje izbore za narodne poslanike, predlaže NS kandidata za predsednika Vlade, daje pomilovanja, imenuje generalnog sekretara, šefa Kabineta, savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika RS i odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.

Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka, pravila, naredaba, naređenja i drugih pravnih akata koji, su određeni zakonom.

Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS".

BOSINA POTPITANJA

92

1) Koje su ovlašćenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje3) Koje su to odluke iz nadležnosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja4) Šta može ograničiti za vreme rata — slobodu kretanja i dr.5)Koliko dugo ta ograničenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja - naredbe 8)Koje su nadležnosti predsednika republike 9)Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko proglašava Ustav i cime -NS. odlukom l l ) k o menja predsednika republike kada je u inostranstvu ili kad mu prestane mandat12)U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u tom slucaju13) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom većinom se izglasava zakon po drugi put 16) U kom roku proglašava zakon -15 dana

47.ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS

Predsednika biraju birači te je njegov položaj jači nego u klasičnom parlamentarnom sistemu u odnosu na NS.

Ukazom proglašava ZAKONE koje donosi NS.

Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini mandatara za sastav nove Vlade nakon održanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanička mesta u parlamentu.

On predlaže Narodnoj skupštini 10 kandidata za sudije Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako NS predlaže predsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike predlaže NS i kandidata za predsednika Vlade.

Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne može vratiti zakon na ponovno izglasavanje, a to je kada su se građani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu.

Prilikom vraćanja zakona uz pismeno obrazloženje skupština vraćeni zakon izglasava većinom od od UKUPNOG broja poslanika. Takav zakon je dužan Predsednik da proglasi ukazom, a ako to ne učini onda ce ukaz doneti Predsednik NS.

Kada NS nije u mogućnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Kad NS nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis Predsednika RS.

Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupština. Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u toku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno

94

čim NS bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, Odluku o proglašenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. Kad Narodna skupština ne može da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.

Izbore za NS raspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS.

Važno ovlašćenje Predsednika Republike je i raspuštanje parlamenta na obrazložen predlog Vlade.

Važno je i RAZREŠENJE Predsednika , na osnovu odluke NS, a uz učešće Ustavnog suda.

Predsednik Republike polaže zakletvu pred NS, od kog časa mu počinje teći mandat.

Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obaveštava predsednika Narodne skupštine i javnost, predsednik Narodne skupštine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obaveštava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za predsednika Republike.

48. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE

Kada NS nije u mogućnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada uredbom, uz supotpis predsednika Republike.

Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte kojima se preduzimaiu mere u vanrednom stanju.

Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.

Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika

Republike.

Vlada može da predloži predsedniku RS, putam obrazloženog pismenog predloga raspuštanje NS, o kojoj predsednik mora da odluči u roku od 72h, ceneći opravdanost i dovoljnost razloga. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti, o razlozima neprihvatanja predloga.

Vlada ne može predložiti raspuštanje NS, ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciju.

49.ODGOVORNOST PREDSEDNIKA RS

Predsednik republike u parlamentarnoj republici nije politički odgovoran.Politička odgovornost nije isto što i pravna odgovornost.

Osnov političke odgovornosti je necelishodan (politički pogrešan) rad, a osnov pravne odgovornosti je protivpravan(povreda pravnog poretka) rad.

Politička odgovornost nije isto što i pravna odgovornost.Politička odgovornost postoji kad se rad predsednika Republike ocenjuje jedino na osnovu parametra oportunosti tj. korisnosti, pa su sankcije za to od uklanjanja sa funkcije do političke kritike i ukora.

Pravna odgovornost postoji kad se rad predsednika ocenjuje na osnovu određenih pravnih parametara i kad zbog protivpravnosti podleže sankcijama predviđenim pravom.Pravna odgovornost se snosi pred određenim organom koji može izreći konkretne pravne sankcije, dok kod političke odgovornosti ona je difuzna, tj. pred telom koji je određen na uopšten način tj. biračko telo koje nema vlast da izrekne sankcije,već samo ima pravo na kritiku.Pravna odgovornost je odgovornost za protivpravno delo.

Predsedniku se ne može izglasati nepoverenje za politički pogrešan rad.Za politički rad predsednik odgovara samo tako što ako postoji mogućnost novog izbora posle isteka mandata, on neće biti ponovno izabran.

Ali zato postoji pravna (krivična) odgovornost predsednika, uglavnom za povredu Ustava i za najteža krivična dela(izdaje, primanja mita).

Krivična odgovornost predsednika može biti organizovana na razne načine, pa kada je utvrđuje parlament, reč je o parlamentarnom suđenju predsedniku.Sankcija se sastoji u uklanjanju sa funkcije, odnosno u razrešenju pre isteka mandata.

Ustav poznaje krivičnu odgovornost predsednika zbog povrede Ustava koja za sobom nosi razrešenje od funkcije.I predsednik republike kome je produžen mandat može biti razrešen.Postupak za razrešenje može da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika, a on se pokreće većinom glasova svih narodnih poslanika.

Ustavni sud je po pokrenutom postupku za razrešenje, dužan da najkasnije u roku od 45 dana odluči o postojanju povrede Ustava.Ako ustavni sud odluči da je predsednik povredio Ustav, predsednik biva razrešen, ako za njegovo razrešenje glasaju 2/3 narodnih poslanika.

96

BOSINA POTPITANJAa -Ko proglašava ratno stanje

V L A D A

50. POJAM, SASTAV I IZBOR

Vlada je evoluirala u organ koji samostalno bira i razrešava parlament i koji samostalno obavlja izvršnu vlast i vodi politiku države.

Vladu čine ministri zajedno.Ministri su starešine ministarstava, oni upravljaju radom ministarstva(resorni ministri), ili ne upravljaju nikakvim ministarstvom(ministri bez portfelja).Njima ne čelu stoji predesdnik Vlade ili prvi ministar, koji koordinira rad svojih ministarstava, a ređe i sam upravlja svojim ministarstvom.

Vlada raspravlja o pitanjima opšte politike koja nije u delokrugu ni jednog posebnog ministarstva, a opet se tiču svih njih jer se tiču celine specifične državne vlasti, izvršne vlasti, čiji je vlada nosilac.

Vlada postoji kao organ u parlamentarnom sistemu, kao i u mešovitom sistemu, ali ne i u predsedničkom.

U RS Vlada je nezavisan, samostalan i kolegijalan ustavni organ, koji obrazuju ministri predvođeni predsednikom.Ona je nosilac izvršne vlasti.

Sastav, izbor I mandat

Vlada je kolegijalan organ koji se sastoji od predsednika, jednog ili više potpredsednika i ministrara.Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.

PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice.

Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade, a član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja.

POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da

rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave.

Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana Vlade, a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre.

MINISTAR je član Vlade koji upravlja radom ministarstva, (ukoliko je bez portfelja, ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanje pitanja iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegove nadležnosti.

Ministar je dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran je za sprovođenje programa i politike Vlade, za odluke i mere koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.

-SUKOB INTERESA

Ustav predviđa da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik skupštine autonomne pokrajine I odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti clan izvršnog veća autonomne pokrajine ili izvršnog veća jedinice lokalne samouprave.

Član Vlade je dužan da se povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.

Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu AP, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.

To znači da Vlada pripada tipu neposlaničke Vlade, u kojoj se razdvajaju funkcije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogućuje objektivnost u sprovođenju političke odgovornosti Vlade pred skupštinom. Njeni članovi uživaju poverenje većine u NS i u vladi su samo predstavnici političke većine.

-IMUNITET

Predsednik i članovi Vlade uživaju imunitet kao narodni poslanici.Oni ne odgovaraju za mišljenje izneto na sednici Vlade ili NS ili za glasanje na sednici Vlade. Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njihovom imunitetu odlučuje Vlada.

-IZBOR VLADE

Vladu bira Narodna Skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspušta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara, te iznosi

98

program Vlade i predlaže njen sastav.

US posle obavljene rasprave odlučuje o izboru Vlade u celini tj .istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade.

Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

MANDAT Vlade počinje da teče od polaganja zakletve pred NS i traje do isteka mandata NS koja ju je izabrala.

Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana: 1) raspuštanjem NS 2)izglasavanjem nepoverenja, 3) neizglasavanjem poverenja, 4) izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade 5) ostavkom Vlade i 6) ostavkom predsednika Vlade.

Članu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran:1.konstatovaniem ostavke,2.izglasavanjem nepoverenja u NS i 3.razrešenjem od strane NS na predlog predsednika Vlade.

Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo poslove određene zakonom, te po Zakonu o Vladi vrši samo tekuće poslove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi propise, osim ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.

Ona ne može postavljati funkcionere u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.

Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanje NS. Nova Vlada se menja po istom postupku kao što se bira Vlada posle kon štitu i sanja NS. Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao Član Vlade koji je podneo ostavku.

BOSINA POTPITANJA1) Kada se bira vlada,2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade- 4 god, tj. do isteka mandata NS koja ju je izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih članova

50. NADLEŽNOST I AKTI

Ovlašćenja Vlade mogu se grupisati u tri grupe:

1.UTVRĐIVANJE I VOĐENJE UNUTRAŠNJE I SPOLJNE POLITIKE, a ono se može razdvojiti na:a)ovlašćenja Vlade u oblasti spoljne politike, ib)ovlašćenja u oblasti unutrašnje politike

U okviru SPOLJNE POLITIKE, Vlada kao državni organ:- uređuje i vodi spoljnu politiku, -održava odnose RS sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i institucijama (na predlog Vlade predsednik RS, postavlja i opoziva ambasadore RS), -uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama, -učestvuje u zaključivanju, ratifikovaniu i primeni međ.ugovora,-odlučuje o učlanjenju RS u međunarodne organizacije i dr.

Vlada utvrđuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opštu, tako i u pojedinim upravnim oblastima po resorima, npr. ekonomsku, socijalnu i sl.Najmoćniji instrument vođenja unutrašnje politike jeste pravo Vlade da predlaže Narodnoj skupštini zakone, budžet i druge opšte i pojedinačne.

2.IZVRŠAVANJE ZAKONA I DRUGIH OPŠTIH AKATA NS je bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona. Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava.

Vlada kao vrh državne vlasti usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom. U okviru nadzora ima dva ovlašćenja:-Ako organ državne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi nedonosenje propisa moglo izazvati štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti.-Vlada može poništiti ili ukinuti propis organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.

3.Vlada vrši i druge poslove određene URS i zakonom, pa tako prema Zakonu o Vladi, Vlada se STARA I O USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI tako što je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi ou „Službenom glasniku RS".Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.

Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS im kao osnivač javnih preduzeća. ustanova i drugih organizacija.

Vlada RASPOLAŽE IMOVINOM RS, ako zakonom nije što drugo određeno.

AKTI VLADE su uredbe odluke, rešenja i zaključci.

UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona.

ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom.

100

REŠENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja, m -Vlada donosi ZAKLJUČKE kad ne donosi druge akte.

Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU, koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.

STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.

DEKLARACIJOM se izražava stav Vlade o nekom pitanju.

Vlada donosi POSLOVNIK kojim, u skladu sa zakonom o Vladi, propisuje uređenje, način rada i odlučivanja Vlade.NAČIN RADA i odlučivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.

Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade.

U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka je doneta ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za nju glasao predsednik Vlade.

Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlogvećine članova Vlade. On predlaže dnevni red i predsedava sednicom. a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi.Vlada radi i odlučuje na sednici na kojoj prisustvuje većina članova.

Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade. Generalni sekretar, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i druga pozvana lica.

Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade. Glasanje je javno, a član Vlade može da izuzme mišljenje, uz obrazloženje, što se konstatuje na zapisniku,

U toku sednice Vlade vodi se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverliivosti.

BOSINA POTPITANJA1)Zaključuje li međunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrašnju politiku? 3) Koji je najznačajniji opsti akt vlade — uredba 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu služe?

51. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST

Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku RS, za izvršavanje zakona i drugih

opštih akata NS i za rad organa državne uprave.

Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini.

Odgovornost Vlade Narodnoj skupštini može biti kolegijalna i individualna.

Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su:1.interpelacija, 2.glasanje o nepoverenju,3.glasanje o poverenju Vladi i poslaničko pitanje.

Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje nepoverenja u NS Članu Vlade i razresenje elana Vlade u NS.

-INTERPELACIJA

Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade.

Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.O interpelaciji i odgovoru Vlade vodi se rasprava u NS u kome učestvuju svi narodni poslanici za razliku od poslaničkog pitanja gde se odgovor daje samo onom poslaniku koji je postavio pitanje.

NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili član Vlade kome je interpelacija upućena.Po obavljenoj raspravi, prelazi se na glasanje o odgovoru na interpelaciju.

Izglasavanjem prihvatanja odgovora NS nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu.

Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno Član Vlade ne podnese ostavku.

O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.

-GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmoćnije oruđe kontrole NS nad Vladom.

102

Najmanje 60 narodnih poslanika može predložiti N S da se Vladi ili pojedinom njenom članu izglasa nepoverenje.Predsednik NS je dužan da predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, samim tim što je podnesen, uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine.Vladi ili njenom članu je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a najranije po isteku 5 dana od podnošenja predloga.

Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.

Po okončanju rasprave u NS, pristupa se glasanju o predlogu.NS je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili članu Vlade ako je za njega glasalo više od polovine svih narodnih poslanika.

Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore.

Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade, predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog člana Vlade, u skladu sa zakonom.Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.

-GLASANJE O POVERENJU VLADI

To je sredstvo kojem pribegava Vlada, a ne NS, pa sama Vlada može predložiti NS da se glasa o svom poverenju.

Predlog Vlade se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koja je u toku. Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.

Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.

Ako NS ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat a predsednik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore.

-POSLANIČKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. Njegova prava svrha je da se Vlada ili njen član kritikuje i kompromituje, tj. da se oslabi ugled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti.

Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti i ono mora biti jasno formulisano.

Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta.

Poslanička pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu članova Vlade, u vreme predvidjeno Poslovnikom NS.

Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje. Vlada odnosno ministar, moraju odmahusmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to morajuodmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku odosam dana od dana kada je pitanje postavljeno, a u izuzetnim slučajevima 30 dana.

Pisani odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra, dostavlja se narodnim poslanicima.

Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili dapostavi dopunsko pitanje.

Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.

-RAZREŠENJETo je instrumen individualne odgovornosti člana Vlade.

Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade. NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoj narednoj sednici, a odluka je doneta ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenja odluke o razrešenju.

Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.

Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

-OSTAVKA

Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS, konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost.Ostavka je pismena izjava kojom se predsednik Vlade ili član Vlade odriču svoje funkcije.

NS na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.

Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore.

104

Član Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade, a predsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS, a ona prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku i tim danom mu prestaje mandat.

Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat. Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.

Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

-ODGOVORNOST VLADE

Pored političke odgovornosti ministri podležu i pravnoj i materijalnoj odgovornosti.

KRIVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoje dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini obično krivično delo koje ne stoji ni u kakvoj vezi s vršenjem ministarske službe.

MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vršenja njegove služ.dužnosti nanesenu nekom njegovom nezakonitom radnjom, te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza.

-DRŽAVNA UPRAVA

Pod vođstvom Vlade su sva upravna područja i vršioci uprave u njima u celoj državi.Državna uprava je u vršenju upraven vlasti samostalna, vezano je jedino Ustavom i zakonom i za svoj rad je odgovorna Vladi.Poslove Državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom.Poslovi državne uprave i broj ministarstvava određuju se zakonom, a unutrašnje uređenje ministarstava i drugih organa državne uprave i organizacija propisuje Vlada.

Zakon o ministarstvima odredio je 24 ministarstva i 13 posebnih organizacija i utvrdio njihov delokrug.(Pogledaj u upravnom izmene)

BOSINA POTPITANJA1)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanička pitanja 3) Sta je interpelacija 4)Sta je opasnije interpelacija ili poslanicko pitanje- interpelacija, 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokreće) iono bude izglasano sta se dalje dešava 6) Kome odgovara ministar7)Koje odgovornosti ministra postoje —politička, krivična i materijalna

52. ODNOS VLADE I NS

NS bira Vladu, na predlog presednika RS.

Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, suština je da se izbegne preteran uticaj Skupštine na Vladu.

Vlada u celini i pojedinačno ministri odgovaraju pred NS, a instrumenti kontrole vlade od strane NS su interpelacija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje nepoverenja Vladi i poslanicko pitanje.

Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mišljenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predložila.

Vlada svake godine predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje budžet RS.Predlog budžeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1. novembra tekuće godine.

Vrlo važno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budžeta, jer vlada ne može upravljati bez sredstava, može samo privremeno.

Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre podnošenja predloga završnog računa budžeta Republike Srbije.

Na zahtev NS, Vlada i svaki njen član dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu.

Vlada je dužna da zauzme stav o predlogu Narodne skupštine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade.

Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav.

Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da učestvuju na zahtev Narodne skupštine.

Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.

BOSINA POTPITANJA1) Nadležnosti, 2)Kako NS kontroliše vladu- kroz interpelaciju, pitanje izglasavanja nepovrenja vladi i poslaničko pitanje. 3) Kako teče postupak po interpelaciji.

53. ORGANI DRŽAVNE UPRAVE U RS

106

Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti RS - poslovi državne uprave.

Prema URS Državna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi.

Poslove DU obavijaju ministarstva i drugi organi Državne uprave određeni zakonom.

Unutrašnje uređenje Ministarstava i drugih ograna Državne uprave i njihovu organizaciju propisuje Vlada.

Državnu upravu čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije-organi državne uprave.

Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom.

Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade.

Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade.

Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima.

Pojedini, poslovi državne uprave iz nadležnosti RS zakonom se mogu poveriti AP, opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama - imaoci javnih ovlašćenja, a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad. RS, AP i jedinice LS mogu osnivati javne službe.

Organi državne uprave su:

1) Ministarstva, kao jedini samostalni državni organ uprave u RS. Neka od njih su: spoljnih poslova, odbranem unutrašnjih poslova, pravde, finansija, zdravlja,prosvete i sporta, za ljudska i manjinska prava itd.

2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i službe.3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda, sekretarijata, direkcija, agencija i centara. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada, osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor.

Uredbom Vlade moguće je osnivati upravne okruge, radi vršenja poslova državne uprave izvan sedista organa DU.

NADLEŽNOST ORGANA PUSU:

1)UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE- pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere2)PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga, preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzi manje mera na koje je ovlascena3)IZVRŠA VAN JE ZAKONA. DR. PROPISA IOPŠTIH AKATA- NS i Vlade tako što donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd.4)DONOSENJE PR OPISA - Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlašteni zakonom ili propisom Vlade.

Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.

Naredbom se naređuje ili zabranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj.Uputstvom se određuje način na koji organi državne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.

Ne donose uredbe, jer je to u nadležnosti Vlade.

Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS".

-REŠAVAN JE U UPRAVNIM STVARIMA- u II stepenu donoseći konačno resenje .

MINISTARSTVA u okviru svojih nadležnosti:

1.Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju ih vladi,koja ih predlaže NS.

2.Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi vlada-predlagačka funkcija.

3.Izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte NS i Vlade,donose OPA za

izvršavanje zakona i drugih propisa, kada su za to izričito ovlašćeni zakonom.

4.Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa.

5.resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala - lice nezadovoljno aktom ministra -pokrenuce upravni spor podnošenjem tužbe pred Vrhovnim sudom Srbije

ZAJEDNIČKI POSLOVIMINISTARSTAVA su:

1) ostvarivanje medjunarodne saradnje i staranje o njenom unapređenju

2) usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije,3)predlaganje pokretanja postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnihugovora s drugim državama i međunarodnim organizacijama, 4)pripremanje nacrta međunarodnih ugovora, 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora,6)primena ratifikovanih međunarodnih ugovora

MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

1) krivično zakonodavstvo

2) obligacione odnose; nasleđivanje

3) postupak pred sudovima,4)organizaciju i rad pravosudnih organa; 5)pravosudni ispit; 6) veštačenje; sudske tumače; 7) izvršenje sankcija; 8) amnestiju i pomilovanje; 9) ekstradiciju; 10) advokaturu11) izbor nosilaca pravosudnih funkcija; 12) međunarodnu pravnu pomoć;

BOSINA POTPITANJA1) Vrste organa državne uprave, 2) Nadležnost organa državne uprave, 3) Koja su državna ministarstva - vojske, finansija, spoliniih poslova, pravde 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Koji poslovi dne delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi li uredbe. — ne. njih donosi vlada, 7)Koji su poslovi ministarstva pravde, 8)Nadzorna funkcija ministarstva

109

9) Sta ako je neko nezadovoljan aktom ministra — pokrenuce upravni spor podnošenjem tužbe pred nadležnim sudom,10) Moze li ministar da donese pravilnik bez izričitog ovlascenja - ne, Vlada - moze uredbu, ali da bude u saslasnosti sa zakonom.

USTAVNI SUD

54. SASTAV I IZBOR

Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost izakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.

Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.

Ustavni sud čine predsednik i sudije, s tim što se predsednik bira iz reda sudija, i predsednik je suda.

Ustavni sud čini 15 sudija, s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda.

Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS.

-IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnov za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda, zbog čega u tom procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti.

Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike.

Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži Narodna skupština.

NS utvrđuje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika

Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija između 10 kandidata kojena zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Oba državna organa utvrđuju listu kandidata većinom svih članova.

Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sateritorije autonomnih pokrajina.

Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Bira se i imenuje na devet godina.

Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika, da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.

Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najviše dva puta.

Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju.

Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke.

Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemogući favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih učena posle imenovanja za sudiju.

-SASTAV USTAVNOG SUDAPredsednik Ustavnog suda je ustavna kategorija.Predsednika Ustavnog suda biraju

sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje troje sudija, tajnim glasanjem, većinom glasova svih sudija.

Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vrši zamenik predsednika, odnosno najstariji sudija.

Predsednik Ustavnog suda: 1) predstavlja Ustavni sud, 2) saziva sednice Ustavnog suda,

3) predlaže dnevni red i predsedava sednicama, 4) usklađuje rad Ustavnog suda. 5) stara se o sprovođeniu akata Ustavnog suda i 6) vrši druge dužnosti utvrđene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.

Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije.

Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA, koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda, u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.

Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.

111

Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije.

Ustavni sud ima SEKRETARA, koji se postavlja većinom glasova svih sudija, na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.

Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu.

Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika koga postavlja Ustavni sud većinomglasova svih sudija, na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen.

Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika napoložaju.

Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara određuju se aktom Ustavnog suda.

Za obavljanje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU. Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji uređuju

prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

-PRAVNI POLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA – INKOMPABILITET

Služba sudije Ustavnog suda je javna funkcija oročenog vremenskog trajanja, kao I svaka druga javna funkcija.Njeno vremensko vršenje vezano je za jedan period vremena tj. mandat koji traje 9 godina.

Za pravni položaj sudije Ustavnog suda važna su dva obeležja:-nespojivost(sukob interesa) sudijske službe sa drugim javnim službama I profesionalnim službama-imunitet sudije,

Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju,niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS u skladu sa zakonom.

Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o Ustavnom sudu, ne smatra se delovanje u kultumo-umetničkom, humanitarnom, sportskom ili drugom udruženju, bez naknade, tj. to je svaka ona delatnost koja nije privatna.

Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.

U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja.

Sudija Ustavnog suda ne može biti clan poltičke stranke.

-IMUNITET

Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik.

On uživa imunitet neodgovornosti - ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije.

Takođe, uživa i imunitet nepovredivosti - kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda.

O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud.

-PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE

Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost PRESTAJE: 1) istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, 2) na njegov zahtev, 3) kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziju ili

4) razrešenjem.

Sudija Ustavnog suda RAZREŠAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa2) trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda, 3) bude osuđen na kaznu zatvora ili4) za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke.

Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove.

Nadležni sud, odnosno drugi državni organ dužan je da dostavi ovlašćenom predlagaču za izbor, odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu, pravno snažnu odluku oosudi sudije Ustavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo.

Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud.

U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog sudamože biti udaljen sa dužnosti.

Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na prediog predsednika Ustavnog suda.

Odluka o udaljenju predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troje sudija Ustavnog suda.

Odluku o udaljenju donosi Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, u skladu sa Poslovnikom

O prestanku dužnosti sudije, na zahtev ovlašćenih predlagača za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odlučuje Narodna Skupština.

Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud.

U slučaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran,

113

odnosno imenovan, ovlašćeni predlagao predlaže dva kandidata za izbor, odnosno imenovanje.

Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor, odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda.

Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP kandidati za izbor, odnosno imenovanje moraju biti sa teritorije AP.

BOSINA- POTPITANJA1) Ko ih predlaže, 2) Ko ih bira, 3) Usloviza izbor, 4) Koliko im traje mandat, 5)Kako prestaje

55. NADLEŽNOST I AKTI

Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne definicije.

Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost izakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.

Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima

međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. 2) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, 3) drugih opštih akata sa zakonom. 4) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom. 5) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, pol. stranaka,

sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola, 2) sukob nadležnosti izmedju državnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa

LS, 3) izborni sporovi, 4) zabrana rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja gradjana I

verskih zajednica, 5) ustavna žalba, 6) posebne žalbe predvidjene URS - om, 7) odlučivanje o povredi URS - a od strane predsednika RS.

Opšta normativna kontrola obuhvata kontrolu ustavnosti zakona I drugih opštih pravnih akata I kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata.To je kontrola poštovanja hijerarhije opštih pravnih akata.

Ustav predviđa mogućnost koja se odnosi samo na zakon, a ne I na drugi opšti pravni akt, da Ustavni sud ocenjuje ustavnost zakona koji je NS usvojila, ali ga predsednik Republike

ukazom još nije proglasio.Ustavni sud to čini na predlog najmanje trećine narodnih poslanika.Da se to ne bi u nedogled prolongiralo, Ustavni sud je dužan da ustavnost ovakvog zakona oceni u roku od sedam dana.Smisao ove kontrole ustavnosti, jeste da se spreči proglašenje neustavnog zakona.

Ustav RS predviđa da u slučaju da zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud nastavlja da postupa prema predlogu, saglasno redovnom postupku za ocenu ustavnosti zakona.

Ako ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ova odluka će stupiti na snagu danom proglašenja.

Postoji još jedna situacija kada Ustavni sud odlučuje o ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pre njegovog stupanja na snagu.Naime, u vezi sa mogućnošću Vlade da pred ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine pre njenog stupanja na snagu, Ustavni sud može, do donošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine, ali nije određen rok u kome je ustavni sud dužan da donese odluku o zakonitosti ili ustavnosti. Prema ZOUS ako Ustavni sud donese rešenje da odloži stupanje na snagu osporene odluke organa AP, dužan je da postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik.

Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona I drugih opštih pravnih akata sa Ustavom, ali I sa opšteprivaćenim pravilima međunarodnog prava I potvrđenim međunarodnim ugovorima, kao I kontrolu saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa ustavom.Odatle proizilazi da Ustav daje najvišu pravnu snagu, snagu ustava, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, jer jedino ona podležu kontroli saglasnosti sa Ustavom.

Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa 2) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS, 3) pokrajinskih organa i organa jedinica LS, 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS.

Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima između kojih ie nastao sukob nadležnosti.

Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti.

Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidijama nadležnost Ustavnog suda, što znači daje za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova.

Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno.

Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem na određenu funkciju ili položaj.

115

Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti, u kom slučaju će se ceo izborni postupale ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Ustavni sud ima i jednu krivičnu nadležnost a to je da odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga:

1)Vlade, 2)Republičkog javnog tužioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija,

udruženja građana ili verskih zajednica

Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS - u, zbog toga što su političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.

Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.

USTAVNA ŽALBA je pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS - om.

Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljuje protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije

koioi je povereno javno ovlašćenje, 2) da se njima povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene

Ustavom, 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno

pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema URS, moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva.1) Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnog poslanika, o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.2) Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.3) Protiv odluke NS o prestanku funkcije javnog tužioca, odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe4) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost AP, organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu.5) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine, organ određen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu.

Žalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS – u.

Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajamčenih URS -om. Protiv odluke o prestanku funkcije sudija, javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Kad Ustavni sud u postupku po žalbi Organa određenog statutom AP odnosno LS utvrdi daje pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP, odnosno LS, poništiče pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice.

Ustavni sud je dobio i novu nadležnost a to je razrešenje predsednika Republike.Ali on ne pokreće postupak za razrešenje, niti donodi odluku o razrešenju.

Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika.

U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.

Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike

117

Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine koiim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.

-AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA)

Ustavni sud donosi odluke, rešenja i zaključke.

ODLUKE Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezne.Ustavni sud odlukom, kojom meritorno rešava pitanja iz svoje nadležnosti:

1.UTVRĐUJE da zakon, statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom, opšteprihvaćenirn pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosno zakonom 2.utvrđuje da zakon koii je izglasan, a nije ukazom proglašen, nije u saglasnosti sa Ustavom 3.utvrđuje da potvrđeni međunarodni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom: 4.ODREĐUJE način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom; 5.ZABRANJUJE rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice; 6.ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova; 7.odlučuje o ustavnoj žalbi: 8.odlučuje o žalbi organa AP. odnosno jedinice LS. u postupku, ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP, odnosno jedinice LiS; 9.odlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike; 10.odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva; 12.odlučuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije; 13.ODBIJA predlog za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti,

Ustavni sud REŠENJEM, kojim odlučuje o nekom procesnom pitanju, sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti1) pokreće postupak2) rešava o sukobu nadležnosti između državnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom3) obustavlja izvršenje pojedinačnog akta, odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP5) ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti6) određuje način izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda7) obustavlja postupak8) odbacuje zahtev za oceniivame ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta o kome je već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje9) odbacuje ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.

Kad ne donosi druge akte, Ustavni sud donosi zaključke.

Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.

U uvodu se legitimise Ustavni sud, sastavom sednice datumom njenog održavanja.

Izreka je meritorno rešavanje spora i ima normativnu snagu.Mora sadržati podatke bitneza identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Ustavnim sudom.

Obrazloženje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu uizreci.

Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju se u "Službenom glasniku RS", kao i u službenom glasilu u kome je objavljen statut AP, drugi opšti akt i kolektivni ugovor, odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o kome je Ustavni sud odlučivao.

U "Službenom glasniku RS" može se objaviti odluka po ustavnoj žalbi, kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti

56. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS

Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora.

Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka i fazu raspravljanja i odlučivanja.

PRETHODNI POSTUPAK obuhvata:1.radnju pokretanja postupka, i 2.radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka, a naročito: 1) da li je Ustavni sud nadležan za odlučivanje; 2) da lije predlog podnet od ovlašćenog predlagača, odnosno 3) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumljivi,4) da li su ispunjene i druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Što se pokretanja postupka tiče, kad je reč o oceni ustavnosti ili zakonitosti opštih akata, tri su moguća načina da postupak otpočne:1.predlog ovlašćenog predlagača2.rešenje o pokretanju postupka koje Ustavni sud donosi na osnovu inicjative za pokretanje postupka3.samostalna odluka ustavnog suda da pokrene postupak.

Nosioci predloga za pokretanje postupka jesu državni organi, organi pokrajinske autonomije i lokalne samouprave i najmanje 25 narodnih poslanika.

Inicijativu za pokretanje postupka ima svako pravno ili fizičko lice.Na osnovu inicijative, postupak je pokrenut tek kada Ustavni sud donese rešenje o pokretanju postupka.

Ustavni sud pokreće postupak 2/3 većinom glasova svih sudija.

U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda.

119

Ustavni sud odbacuje predlog, inicijativu, ustavnu žalbu, zahtev, odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak:

1.) kad utvrdi da nije nadležan za odlučivanje; 2) ako utvrdi da nije podnet u određenom roku; 3) kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju

postupanje; 4) kad za vođenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrđene

zakonom.

Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadležan za odlučivanje, može predlog, inicijativu, zahtev, ustavnu žalbu, odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak, ustupiti nadležnom organu.

U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici.

Prema ZUS - u, učesnici u postupku pred Ustavnim sudom su;1)državni organi, organi AP i jedinica LS , narodni poslanici - u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači;2)svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti3)donosilac zakona, statuta AP odnosno jedinice LS i drugog opšteg akta - koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti;4)politička stranka, sindikalna organizacija ili udruženje građana čiji je statut ili drugi opšti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o čijoj se zabrani rada odlučuje;5)verska zajednica - o čijoj se zabrani rada odlučuje;6)svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova, kao i organ za sprovođenje izbora u vezi sa Čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor;7)državni i drugi organi koji prihvataju odnosno odbijaju nadležnost kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao, da ostvari svoje pravo;8)Vlada, RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica - u postupku za zabranu rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica;9)podnosilac ustavne žalbe, kao i državni organ, odnosno organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja - protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljenaaistavna žalba;10) organ određen statutom AP odnosno jedinice LS - u postupku po žalbi, ako sepojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućavavršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS, kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta iliradnje izjavljena žalba;11) NS i predsednik Republike - kada se odlučuje o postojanju povrede Ustava u postupku za razrešenje predsednika Republike;12) sudije, javni tužioci i zamenici JT - u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije, kao i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije;13) i druga lica koja Ustavni sud pozove.

Učesnik u postupku ima pravo da daje predloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obaveštenja u toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda.

Učesnik u postupku može u toku postupka odustati od predloga, zahteva, žalbe, odnosno inicijative.

Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani.

Predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada je predat Ustavnom sudu.

Povodom inicijative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS, Ustavni sud može, pre pokretanja postupka, da zatraži mišljenje od NS.

Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statuta AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud može, pre pokretanja postupka, da zatraži mišljenje od skupštine AP, odnosno skupštine jedinice LS.

Donosilac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju i da pruži podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje.

Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti.

-POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA

Kada je reč o .postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka, koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative.

Ovlašćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se:

1) državni organi2) organi AP i jedinica LS3) najmanje 25 narodnh poslanika

INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fizičko lice

Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno.na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia. Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donošenja rešenia o pokretanju postupka ( videti više o tome u 51. pitanju)

-POSTUPAK REŠAVANJA SUKOBA NADLEŽNOSTI

Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud štiti ustavno načelo vertikalne (podele vlasti

izmedju države i teritorijalnih jedinica u državi) i horizontalne (podele vlasti na različite državne organe,) podele vlasti.

Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između:

121

1) sudova i drugih državnih organa, 2) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS 3) pokrajinskih organa iorgana jedinica LS, 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS.

Ovaj postupak POKREĆE se zahtevom za rešavanje sukoba nadležnosti.

Zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i 2) lice povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti.

Zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijajunadležnost i razloge na osnovu kojih to čine.

U slučaju kada organi odbijaju nadležnost, zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.

Postupak za rešavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu.

Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor. Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja.Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima između kojih je nastao sukob nadležnosti.

Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti.

Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti, rešenje Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti, odnosno licu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti.

Tim rešeniem Ustavni sud poništava i akte koje je doneo nenadležni organ.

-POSTUPAK ODLUČIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA

Rešavanje izbornih sporova je supsidijarna nadležnost Ustavnog suda, što znači daje za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova.

Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno.

Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem na određenu funkciju ili položaj.

Ovaj postupak POKREĆE se zahtevomZahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost

sudova može podneti:

1) svaki birač, 2) kandidat za predsednika Republike, 3) odnosno poslanika ili odbornika, kao i 4) podnosilac predloga kandidata.

Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom-sporu. Zahtev se može podneti najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja izbornogpostupka koji se osporava.

Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovođenje izbora, u vezi sa čijom aktivnošću se izborni spor pokreće, sa nalogom da u određenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.

Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti, u kom slučaju će se ceo izbomi postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnih poslanika možepodneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac pred loga kandidata.

U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24sata od podnošenja žalbe, dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu.

Ustavni sud dužan je da donese odluku u roku od 72 sata od podnošenja žalbe.

-POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE, SINDIKALNE ORGANIZACIJE, UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE

Ovaj postupak se POKREĆE predlogom.Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije,

udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga: l)Vlade, 2)Republičkog javnog tužioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija,

udruženja građana ili verskih zajednica.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga

predviđenih u URS - u, zbog toga što su političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i. ustavne slobode savesti i veroispovesti.

Za zabranu je potrebno daje delo koje je predmet zabrane već izvršeno.

U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice.

Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, ta politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili

123

verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

-POSTUPAK PO ŽALBI USTAVNOM SUDU

Prema URS, moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva:1) Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnog voslanika^.o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.2) Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.3) Protiv odluke NS oprestanku funkcije javnog tužioca^ odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe

4)Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost AP, organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu.5)Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa.ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine, organ određen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu

Žalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS - u, a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu.

Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajamčenih URS -om.

-POSTUPAK PO ŽALBI SUDIJA, JAVNIH TUŽILACA IZAMEMKA JAVNIH TUŽILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE

Protiv odluke o prestanku funkcije sudija, javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na odgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe.

Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu, Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. Sa raspravi se može se isključiti javnost.

Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju ili odbiti žalbu.

Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija, javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.

Navedene odredbe, shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije.

Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP, odnosno LS, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice.

Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku

-POSTUPAK ODLUČIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA, od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika.

Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnov, odredbe Ustava koje su povređene i dokaze na kojima se akt zasniva.

Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu.

Ako Ustavni sud utvrdi daje postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavnim zakonom, akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi. Posle isteka roka za odgovor, predsednik Ustavnog sudazakazaće raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS.

U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.

Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostavi će Narodnoj skupštini i predsedniku Republike.

Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike

Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak: 1) ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupka2) ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike.

Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini.

57.FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA

To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari, nakon čega meritorno odlučuje o suštini stvari.U njoj poseban značaj ima javna rasprava.

Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari.

Ustavni sud, po pravilu, održava javnu raspravu u postupku: 1) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti2) odlučivanja o izbornim sporovima, kao i 3) u postupku za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja

građana ili verske zajednice.

U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine.

Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava u postupku ocennjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:

126

1) oceni daje u toku postupka stvar dovoljno razjašnjena i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučiti i bez održavanja javne rasprave;

2) ako je o istoj stvari već odlučivao, a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari, kao i

3) ako postoje uslovi za obustavu postupka.

Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno, a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.

Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja.

Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta.

Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, naučni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja.

Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku.

Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.

U toku postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Ustavni sud ima jedno važno ovlašćenje a to je da on može do donošenja konačne odluk, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija s eustavnost ili zakonitost ispituje, ako bi njihovim izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.Ustavni sud ovo diskreciono ovlašćenje ima kada su kumulativno ispunjena tri uslova:

1.da je u toku postupak pred Ustavnim sudom2.da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneseni

pojedinačni akt ili radnja3.da bi njihovim izvršenjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Isto ovlašćenje ima i kod ustavne žalbe.Žalba nema suspenzivno dejstvo ali na predlog podnosioca ustavne žalbe, on može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje ako bi to prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu.

-OBLICI RADA USTAVNOG SUDA

Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici.Sednice Ustavnog suda zakazuje i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda.Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik.

Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela. Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela.Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda.

Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici, većinom glasova svihsudija Ustavnog suda.

Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni-sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija

BOSINA POTPITANJA1) Tok postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Sla je preventivna ustavila kontrola, 3) Ima li javne rasprave pred ustavnim, 4) ko moze biti stranka

58. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA

Odluke ustavnog suda su konačne, tj. nema više instance koja bi odlučila po žalbi, izvršne, tj. pogodne za prinudno izvršenje i opšteobavezne.

Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakona ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS"

Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da onšti akt nije u saglasnosti sa zakonom.

Kad Ustavni sud resi sukob nadležnosti, rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti, odnosno licu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti

Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Isto važi i za odluku donetu u postupku po žalbi na odluku u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnih poslanika.

Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, ta politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija, javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.

128

Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. odnosno LS utvrdi daje pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP, odnosno LS, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.

Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opsteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radnjom. povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku.

Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima, pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.

Zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu seprimenjivati na odnose koji su nastali pre. dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.

Izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto -obustaviće se.

Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.

Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta može se podneti u roku od Šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku RS", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.

Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.

Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom.

Kad je u toku postupka opšti akt prestao da važi ili je usaglašen sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ali nisu otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti, Ustavni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom.Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno deistvo kao i odluka kojom se utvrđuje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom.

IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA

Kada je to potrebno Ustavni sud svojom odlukom uredjuje način njenog izvršenja.

U slučaju potrebe, izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediće Vlada, na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda.

BOSINA POTPITANJA1) Vrste akata ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sud presude - ne. vec samo ODLUKE. RESENJA I ZAKLJUČKE 3 ) O cemu odlučuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbija predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. ODBIJA SE PREDLOG PREDLA GA CA ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI TOG I TOG ČLANA. TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. 4)Kako glasi izreka kad je neki elan nekog zakona neustavan - UTVRDJUJE SE DA T A J I TAJ ČLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SA GLASNOSTI SA USTA VOM. 5)Koje je dejstvo takve odluke (kojom je utvrđeno da je neki elan nekog zakona neustavan ), 6) Sta akoje na osnovu njega nekome ush-aceno neko pravo,7) Šta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8) koje su neotklonjive posledice —one kojima je povredjeno ili ugroženo pravo na život i zdravlje, neosnovano lisenie slobode, 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlučuje o tome-odlucuje REŠENJEM. Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice. 10) Kakvo je dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi da je neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom meni a se medjunarodni ugovor ili URS. 11) Koje sukobe nadležnosti resava i kojim aktom, 12) Koje izborne sporove resava, 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima,

14) kako se izvršavaju odlulce Ustavnog suda

59. USTAVNA ŽALBA

USTAVNA ŽALBA je nova nadležnost Ustavnog suda, koji štiti ne samo ustavnost I zakonitost, nego je i pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS - om.

Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljuje protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije

kojoj je povereno javno ovlašćenie, 2) da se njima povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene

Ustavom, 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno

pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavnu žalbu u ime ovih lica, na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja, može izjaviti drugo fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu.

Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.

Ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena.

Na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ih radnje protiv koga je izjavljena ustavna žalba, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem licu.

Ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu.žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak: 1.) ako je ustavna žalba povučena; 2.) ako organ koji je doneo osporeni pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni taj akt u

skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode, uz saglasiiost podnosioca ustavne žalbe;

3.) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana.

Kad Ustavni sud utvrdi daje osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radnjom,povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, poništiće pojedinačni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku.

Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanjanja drugih štetnih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom.

Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.

Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba, podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o visini naknade.

Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete.

Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tužba se može podneti u pogledu ostatka zahteva.

BOSINA POTPITANJA1) Šta je ustavna žalba2) Ko je podnosi 3) Kome se podnosi. 4) Kada se podnos5) Sto je predmet ove žalbe, 6) Kako odlučuje ustavni sud o ustavnoj žalbi - Odlukom, a procesno reseniem - kad se ustavna žalba odbacuje, 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi - usvajajuca ili odbijaiuca. 8) Kako glasi izreka - Usvaja se ustavna žalba tog i tog i utvrdjuie se da je time i time (reseniem ili presudom tog i tog suda), povredi eno pravo podnosioca ustavne žalbe, na

primera .radi, pretpostavku nevinosti, zaiemcenu odredbama tog i tog cl. URS. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj žalbi doneti resenje - resenja su deklarativnog karaktera, ustavni sud ih donosi kad odlučuje o nekom procesnom pitanju.

60. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA

Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlogom oviašćenog predlagača ili resenjem o pokretanju postupka, koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative.

Ovlaštenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se:1) državni organi2) organi AP i jedinica LS3) najmanje 25 narodnh poslanika

INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fizičko lice

Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno,na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija.

Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donošenja rešenja o pokretanju postupka.

Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opšteg akta, osim zakona i statuta AP ili jedinice LS, odnosno pojedinih njihovih odredbi, kojima se regulišu pitanja o kojimaUstavni sud već ima zauzet stav ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud odlučuje bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom oviašćenog predlagača, odnosno inicijatora.

Kad ovlašćeni predlagač, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, ako za to nađe osnova.

Izuzetno, u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.

OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. To je kontrola poštovanja hirerarhije OPA.

Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog najmanje 25 narodnih poslanika.

Medjutim, URS ovlašćuje Ustavni sud da ocenjuje saglasnost zakona i drugih OPA sa URS - om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak

ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut najkasnije u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja.

Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoj prošlosti, ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti.

Prema URS na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika. Ustavni sud je dužan da uroku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a predsednik Republike ga jošnije proglasio ukazom. Reč je o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli.

Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone.

Njen smisao je da se spreči proglašenje neustavnog zakona.

Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekstizglasanog zakona.

Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišljenje NS, niti se o njemu vodi javna rasprava.

O tome daje pokrenut postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, Ustavni sud obaveštava predsednika Republike.

Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ova odluka će stupiti na snagu danom proglašenja zakona.

Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: 1) suprotno je logici ovog instituta, koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona

za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio daje neustavan;

2) krši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. glasniku RS.

Prema URS, ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud će nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli.

To znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona, u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona, imati kasatorno dejstvo u tom smislu što će odnosni zakon, ili pojedine odredbe tog zakona prestati da važe.Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavom utvrđena pre njegovog stupanja na snagu, jer bi se u suprotnom ustavndst istog zakona cenila dva puta.Mana ovoga rešenja, prethodne ustavne kontrole, je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole.

Ustavni sud.može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali, ukinuće meru obustave izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje.Ovo je diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispunjena 3 uslova:

1) da je u toku postupak pred Ustavnim sudom, 2) da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti

pojedinačni akti, ili preduzete pojedinačne radnje, 3) da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

Prema URS, Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP, pre njenog stupanja na snagu.

Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta - odluke skupštine AP, pre njenog stupanja na snagu.

U tom slučaju, Ustavni sud može, do donošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporene odluke AP.

Mada u URS - u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti ili zakonitosti odluke AP, Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan .........ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede, u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o radu Ustavnog suda.

Rešenje kojim Ustavni sud odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koji je odluku doneo.

Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS - om.

Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima, što znači da :

1) obavezuju sve subjekte međunarodnog prava i 2) sva ostala pravila koja nemaju svojstvoopšteprihvaćenih pravila međunarodnog

prava i sve norme međunarodnog prava moraju biti u saglasnosti sa njima.

Odredbe potvrđenog međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, prestaju da važe na način predviđen tim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

BOSINA POTPITANJA1) Postupak - pokretanje i tok

TERITORIJALNA AUTONOMIJA

61. POJAM I JEDINICE

Pokrajinska autonomija je autonomija stanovnika u većim teritorijalnim jedinicama koje obično nose naziv pokrajine.

Jedno od načela ustava je daje državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo građana na pok. autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja isključuje obeležja državnosti. Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug, a pokrajinski organi potčinjeni Ustavu i zakonima RS.

Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju.

Nove AP mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.

Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom.

Osnovna obeležja pok.autonomije prema URS, su:1) asimterično državno uređenje RS - zato što nije cela teritorija podeljena na AP, već samo

jedan njen deo2) nejednak položaj AP u državi ( u AP KIM ostvaruje se "suštinska autonomija" čija će se

sadržina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava, dok se u APV ostvaruje obična)

3) otvoren proces konstituisanja AP zbog postojanja mogućnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih, po postupku predvidjenom za promenu URS.

62. PRAVA I DUŽNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA

Pokrajinski organi potčinjeni su URS i zakonu RS.

Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama drugih država, u okviru spoljne politike. RS i uz poštovanje njenog ter. jedinstva i pravnog poretka.

AP imaju pravo na finansijsku autonomiju, a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadležnosti. Vrsta i visina tih prihoda uredjuje se zakonom, kao i visina učešća prihoda AP u delu prihoda RS.

Donose svoj budžet i završni račun. BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

AP upravlja pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. Svojina AP je oblik javne svojine.

AP imaju svojstvo pravnog lica i pravo da se zadužuju.

AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom, uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju, a preko kojih građani u AP na posredan način ostvaruju svoje pravo na pokrajinsku autonomiju

AP imaju svoju izvornu nadležnost. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadležnosti povere jedinicima LS na svom području uz istovremeno obezbeđivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova.

Takođe pravo je AP da donose odluke i dr.opšte akte iz pitanja svoje nadležnosti.AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i način njihovog koriscenja. AP DUŽNE SU da obavijaju poslove koje irri poveri RS iz kruga svoje nadležnosti,što

su poverene nadležnosti. Sredstva za obavljanje tih poslova obezbeđuje RS iz svog budžeta, i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.Takođe dužne da se staraju o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom.

BOSINA POTPITANJAI ) Koje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlašćenja 3) Sta sve po URS spada u prava i dužnosti AP 4) Zaštita prava autonomne pokrajine

63. ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLEŽNOST I AKTI

Građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju, koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

ORGANI AP su Skupština, Izvršno veće i pokrajinski organi uprave - pokrajinski sekretarijati, a osim njih mogu da se obrazuju pok.upravne direkcije, organizacije i službe.

SKUPŠTINA je najviši organ AP i predviđena je samim URS. Skupštinu AP čine poslanici, koji se biraju na period od četiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa odlukom skupštine AP. U AP u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama.

Skupština AP je nosilac zakonodavne inicijative u Narodnoj Skupštini RS.

Prema Statutu Skupština ima 120 poslanika, s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika.Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupština uređuje odlukom.

Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran.Poslanički imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti. Poslanik za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovornost.

Skupština ima predsednika i jednog ili više potpredsednika, koje bira iz reda poslanika, na četiri godine.

Predsednik predstavlja Skupštinu, raspisuje izbore za poslanike, predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i Poslovnikom Skupštine.

Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvršnog veća ili najmanje jedne petine poslanika. Skupština se sastaje po potrebi, a najmanje dva puta godišnje.

Skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnogbroja poslanika, ukoliko Statutom nije predviđena posebna većina.

Pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi Skupština imaju Izvršno veće,

svaki poslanik, skupština opštine ili najmanje 7000 birača.

Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donose građani pokrajinskim referendumom. Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30.000 birača. Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština.

IZVRŠNO VEĆE sačinjavaju: predsednik, potpredsednik i članovi Izvršnog veća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukom Skupštine. Ako su predsednik, potpredsednik ili članovi Izvršnog veća izabrani iz reda poslanika, zadržavaju mandat poslanika.

Dakle, IV ima dve kategorije članova:-izabrane članove,i-članove po položaju.

Predsednik, potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslanici.

Kandidata za predsednika IV može da predloži najmanje 30 poslanika Skupštine. Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja poslanika.

Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program i predlaže njegove članove. Izvršno veće je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika.

Izvršno veće i svaki njegov član odgovorni su Skupštini za svoj rad.

Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće.

Skupština može razrešiti Izvrsno veće, ali ne i obrnuto. Predlog za razrešenje IV, predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika.

Predsednik IV može predložiti Skupštini razrešenje pojedinog njegovog člana.O predlogu za razrešenje otvara se rasprava.

Odluka o razrešeniu Izvršnog veća, predsednika IV i njegovog člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja poslanika. Izvršno veće koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV.

NADLEŽNOSTI Izvršnog veća su:

1. izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvršavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvršavanje kad je za to ovlašćeno2. izvršava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvršavanje

3. donosi akte u svojoj nadležnosti4. predlaže budžet i završni račun Pokrajine5. predlaže odluke i opšte akte6. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave7. usmerava i usklađuje rad pokrajinskih organa uprave, vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktorn Skupštine ili aktom IV.

POKRAJINSKI ORGANI UPRAVE su pokrajinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave.

Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave:1. izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni,2. primenjuju odluke i opšte akte Skupštine i akte IV, 3. i obavljaju druge poslove utvrđene odlukom Skupštine.

Odlukom Skupštine uređuju se organizacija, delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizacija i službi, kao i položaj, prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima.

Za obavljanje poslova pokrajinske uprave obrazuju se pokrajinski sekretarijari, pokrajinske upravne organizacije, službe i direkcije.Ima ih 17.

AP imaju izvorne i poverene nadležnosti.Prema uopštenom kriterijumu AP nadležne su u pitanjima koja se, na svrsishodan

način, mogu ostvarivati unutar AP, u kojima nije nadležna Republika Srbija.

Koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom o raspodeli nadležnosti, koji je u pripremi.

Kad su u pitanju poverene nadležnosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.

AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. Sredstva za vršenje poverenih nadležnosti obezbeđuje RS ili AP, zavisno od toga koje poverio nadležnosti.

(Pr. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadležnosti uređuju se zakonom).

Kad su u pitanju izvorne nadležnosti prema URS AP , u skladu sa Ustavom i statutom AP, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi.AP imaju širok krug normativne nadležnosti u skladu sa URS i zakonom, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti:1. prostornog planiranja i razvoja.2. Poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,3. Prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.

AP se stara o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u skladu s azakonom. AP utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.

AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. AP u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun.

NAPOMENA: Skripta je rađena pre donošenja novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

AKTI

Akti organa AP su statut, odluka i opšti akt.

Skupština donosi Statut, Odluke i opšte akte, a Izvršno veće donosi opste akte. Pokrajinski organi uprave donose akte. Treba da postoji saglasanost opštih akata nižih organa sa OA viših organa. Statut, odluka i opšti akt Skupštine objavljuju se u "Službenom listu APV".

STATUT je najviši pravni akt AP i donosi ga Skupština AP većinom od ukupnog broja poslanika, uz prethodnu saglasnost NS a koju daje većinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika.Narodna skupština pri tom nema ovlašćenja da menja, popravlja ili dopisuje odredbe u predlogu statuta, ona se sa njim može samo saglasiti ili ne saglasiti.Prilikom odlučivnja o Statutu, NS će se voditi razlozima celishodnosti ili razlozima ustavnosti i zakonitosti.

Pri davanju saglasnost i NS dužna je da pažljivo protumači odredbe URS koje se odnose na AP.

Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40.000:birača, jedna trećina poslanika i

Izvršno veće.O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broja poslanika.

Skupština utvrđuje predlog akta o proment Statuta većinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnpsti.Skupština, po dobijenoj saglasnosti, donosi i odlukom proglašava Statut APV. O promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika.

ODLUKE donosi Skupština, a OPŠTE AKTE donosi Skupština i Izvršno veće.One moraju biti u saglasnosti sa Statutom.Akti Izvršnog veća moraju biti u saglasnoti sa sa Statutom, odlukom i opštim aktom Skupštine.

-ZAŠTITA PRAVA AUTONOMNE POKRAJINE

Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitostiSvi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred

Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti, opštih akata uopšte.

Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupštine AP, pre njenog stupanja na snagu. U tom slučaju, Ustavni sud može, do donošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine, (privremena rnera).

Zaštita pokrajinske autonomije upotpunjena je time što su njom obuhvaćeni, pored opštih, i pojedinačni akti ili radnje državnih organa, pa tako organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnost autonomne pokrajine.

Ustav predviđa i jedno specijalno ovlašćenje, koje se već podrazumeva u generalnom ovlašćenje, naime, da organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju.

BOSINA POTPITANJA1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i. kako se menja, 4) Zaštita prava AP

LOKALNA SAMOUPRAVA

64. POJAM I JEDINICE LS

Prema URS državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i LS. Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti izakonitosti.

Lokalna samouprava je pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.

Dva osnovna obeležja LS u RS jesu:1.jednostepenost, jer je osnovna lokalna jedinica opština ujedno i jedina lokalna

jedinica2.monolitnost, jer je jedinstvena u svim jedinicama lokalne samouprave.

Lokalna samouprava ostvaruje se u opštinu, gradu i gradu Beogradu - jedinica lokalne samouprave. Jedinica LS je administrativno-teritorijalna jedinica u kojoj građani, odlučuju o zajedničkim pitanjima od lokalnog značaja neposredno ili putem organa koje sami biraju. Teritoriju jedinice LS, čini područje jednog ili više naseljenih mesta.

143

Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS, upravljaju poslovima LS, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom jedinice LS, a strani državljani pod uslovima i u skladu sa zakonom.

Lokalnim jedinicama zakonom se može poveritii obavljanje poslova iz nadležnosti države Srbije.To su povereni, tj. decentralizovani poslovi.

Gradovi i grad beograd. Mogu svojim Statutima biti podeljeni na gradske opštine, čija je samostalnost manja od samostalnosti opštine.

Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika.

Samoupravni položaj opštine ogleda se u sledećem:1.Ustavom i zakonom zajamčenom samostalnom delokrugu ovlašćenja i poslova,2.u pravu da samostalno i slobodno biraju svoje organe,3.u sigurnim i stalnim izvorima prihoda kojima mogu samostalno raspolagati,4.u posebnoj zaštiti samoupravnog položaja.

U Srbiji ima 150 opština.

Grad je jedinica LS utvrđena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika.

Statutom grada može se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili više gradskih opština, s tim što će se Statutom odrediti poslovi iz nadležnosti grada koje vrše opštine.Gradu se zakonom mogu poveriti, pored poslova koji se poveravaju pojedinoj opštini, i drugi poslovi koji se poveravaju pojedinoj opštini, i drugi poslovi državne uprave, polazeći od privredne i socijalne razvijenosti grada, kao i drugih obeležja.

Grad može da organizuje komunalnu policiju i obezbeđuje i organizuje vršenje poslova komunalne policije.

U Srbiji ima 23 grada.

Grad Beograd ima status posebne teriotrijalne jedinice.Položaj grada Beograda uređuje se posebnim zakonom o gradu Beogradu.

Jedinica lokalne samouprave je teritorijalna jedinica u kojoj se vrši lokalna samouprava.Teritoriju i sedište jedinice LS određuje zakon.

Teritoriju jedinice lokalne samouprave čini područje jednog ili više naseljenih mesta, odnosno katastarskih opština koje ulaze u njen sastav.Teritorija za koju se osniva jedinica lokalne samouprave prirodna je i geografska celina, privredno povezani prostor.

Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS.

___________U jedinici LS vrši se državna vlast kad država, tj. drz.organ prenese na nju vršenjepojedinih pitanja vlasti, pored njene osnovne nadležnosti — rešavanje pitanja od lokalnogznačaja. U svojoj izvornoj nadležnosti LS podleze samo državnom nadzoru ustavnosti izakonitosti, dok u delegiranoj nadležnosti moze biti podložna i oceni celishodnosti od stranedržave, jer država obezbedjuje sredstva za vršenje te nadležnosti.

65. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS

Nadležnost LS je taksativno određena zakonom.To je izvorna nadležnost opštine, u okviru koje ona uživa autonomiju u odnosu na državu, i prenesenu ili decentralizovanu nadležnost, čiju meru određuje država zakonom.

Prema URS IZVORNI POSLOVI određeni su sistemom enumeracije. To su poslovi od neposrednog, zajedničkog i lokalnog interesa za lokalno stanovništvo. Bliže se određuje statutom jedinice LS i drugim opštim aktom. Prema ZLS, opstina preko svojih organa uređuje i obezbeđuje:

1) obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, 2) koriscenje gradjevinskog zemljišta i poslovnog prostora, 3) lokalni prevoz, 4) održavanje lokalnih puteva i ulica, 5) prosvetu, kulturu, sport, zdravstvenu i socijalnu zaštita6) turizam, zanatstvo, ugostiteljstvo i trgovina 7) zaštita životne sredine, 8)zaštita i korišćenje poljoprivrednog zemljišta itd.

Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija vode, linijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija, uređivanje, održavanje i korišćenje pijaca, parkova, i drugih javnih površina, javna rasveta i dr.

Kada je u pitanju gradsko građevinsko zemljište u nadležnost jedinica LS spada: 1) donošenje programa uređenje građevinskog zemljišta, 2) uređenje i obezbeđenie vršenja poslova uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrđivanje visine naknade za uređivanje i koriscenje građevinskog zemljišta

POVERENI POSLOVI - Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama, u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad.

Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeđuju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova.

Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti, prosvete, zdravstva, zaštite životne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom, kao i vodjenje evidencija i matičnih knjiga i dr.

145

Razlika između izvornih i poverenih poslova:Povereni poslovi su i dalje poslovi RS, samo što se njihovo vršenje poverava

nedržavnim organima - LS za čije obavljanje jedinica LS mora imati specijalni zakonsko ovlšćenje, dok izvorni poslovi uživaju autonomiju u odnosu na državu.

U svojoj izvornoj nadležnosti LS podleže samo državnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti, dok u poverenoj nadležnosti može biti podložna oceni celishodnosti od strane države, jer država obezbedjuje sredstva za vršenje te nadležnosti.

Zakonom o raspodeli nadležnosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog značaja, a koji su od opsteg interesa za RS. U zavisnosti od toga da li je konkretno pitanje od lokalnog, pokrajinskog Hi republičkog značaja zavisi koji ce ga organ resavati.

BOSINA POTPITANJA1)Koji su izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedju poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna sta je cija nadležnost, 6) Sta spada u nadležnost jedinica LS kada je u pitanju gradsko gradjevinsko zemljište 7)Koje su komunalne delatnosti l' 8)Koji suputevi od opstinskog značaja - medjumesni saobraćaj, nur. BGD -LAZAREVAC do kojih ne voze autobusi GSP -a.

66. FINANSIRANJE POSLOVA OPŠTINE U RS

Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jedinice lokalne samouprave mogu zaduživati, uređuju se zakonom o finansiranju jedinice LS. Jedinica LS ima svoju imovinu.

Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u skladu sa zakonom.Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS, budžeta RS, u skladu sa zakonom, i budžeta AP, kada je AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine AP.

Sredstva budžeta jedinice LS obezbeđuju se iz izvornih i ustupljenih prihoda, transfera, primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrđenih zakonom. Kad jedinica LS nije u mogućnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budžeta, njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz državnog budžeta

Izvori javnih prihoda jedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritorijima to su: porez na imovinu, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine, novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku.

Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS, poput poreza na dohodak gradjana, poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava.

Lokalne poreze na imovinu Čine svi porezi na imovinu, koji su izvori javnih prihoda, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, koji predstavljaju ustupljena sredstva.

Lokalne takse - administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa,

147

Transferna sredstva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budžet najčešće po osnovu prihoda od privatizacije.

Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun.

67. UČEŠĆE GRAĐANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS

Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su:

1.građanska inicijativa,

2.zbor građana i

3.referendum.

Statutom jedinice LS utvrđuje se broj potpisa građana potreban za punovažno pokretanje GRAĐANSKE INICIJATIVE, koji ne može da bude manii od 5% birača.Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenje akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnosti jedinice LS, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.

Skupština je dužna da o predlogu gradjana održi raspravu i da dostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja pred loga.

ZBOR GRAĐANA se saziva za deo teritorije jedinice LS utvrđen statutom.

Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS ivećinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predlegs i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS.

Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane.

Referendum može biti fakultativan i obavezan.Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadležnosti.

Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS dužna je da raspiše na predlog koji podnese najmanje 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS.Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala, pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana.Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke.

MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnog neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS.To je oblik interesnog samoorganizovanja građana, koji su najtešnje interesno" povezani, zajedničkim životom na određenoj teritoriji u okviru jedinice LS, a sve u cilju racionalnijeg i efikasnijeg ostvarivanja njihovih zajedničkih interesa i ljudskih prava.Radi zadovoljavanja

potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave.

Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseljima (kvart. četvrt, rejon i sl. Mesna zajednica može se osnivati i za dva ili više sela. Skupština opštine odnosno skupština grada, odlučuje uz prethodno pribavljeno mišljenja građana, o obrazovanju, području za koje se obrazuje i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave.

Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u

okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.

Odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenje određenih poslova iz nadležnosti opštine odnosno grada, uz obezbeđivanje zato potrebnih sredstava.

68. ORGANIZACIJA, NADLEŽNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS

Građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

U opštini se, radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti, obrazuju sledeci ORGANI: 1) Skupština opštine, 2) Predsednik opštine, 3) opštinsko veće,4) opštinska uprava.

Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski.

SKUPŠTINA OPŠTINE je najviše lokalno predstavničko telo koje obavlja osnovnu nadležnost opštine. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opštinskih organa. Ostali organi su određeni statutom opštine.

Prema URS, Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti, usvaja budžet i završni račun opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opštine, raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove.

Skupštinu opštine čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Broj odbornika u skupštini opštine utvrđuje se statutom opštine, s tim što ne može biti manji od 19. ni veći od 75, za skupštinu grada ne može biti veći od 90, dok Skupština grada Beograda ima 110 odbornika.Oni se biraju na 4 godine.

U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama.

Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela, sto znaci daje odbornicki imunitet znatno uzi od poslaničkog imuniteta, jer obuhvata samo garancije

149

neodgovornost.Skupština opštine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine.

Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. On organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove.

Skupština opštine donosi odluke ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.

Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno.

Predsednik skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika. On može biti razreŠen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji je biran.Predsednik skupštine ima zamenika koji ga žamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečeriosti da obavlja svoju dužnost.

Skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se.na period od 4 godine.

Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. Sekretar može imati zamenika, koji se bira na isti način. Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.

IZVRŠNI ORGANI opštine su predsednik opštine i opštinsko veće.

PREDSEDNIK OPŠTINE ima dva svojstva: 1) on je inokosni izvrsni organ opštine s obzirom na to da se u Opštini vrsi LS 2) on je po položaju predsednik Opstinskog veća, kao kolegijalnog organa u opštini

Predsednik opštine ima zamenika.

Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opštine. Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opštine iz reda odbornika, koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opštine.

Predsednika opštine bira skupština opštine, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine. tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Predsedniku opštine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine.

Predsednik opštine: predstavlja i zastupa opštinu, predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, donosi pojedinačne akte i vrši druge poslove.

Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.

Ako skupština ne razreši predsednika opštine, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje predsednika opštine, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.

Razrešenjem predsednika opštine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opstinskog veća, jer je predsednik opštine mandatar ovih lica.

Zamenik predsednika opštine, odnosno član opštinskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog predsednika opštine ili najmanje 1/3 odbornika, naisti način na koji su izabrani.

Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica, predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opštine ili člana opstinskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.

Predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opstinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opstinskog veća.

OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvršni organ opštine i čine ga predsednik opštine, zamenik predsednika opštine, kao i članovi opstinskog veća čiji je broj utvrđen statutom opštine i koje bira skupština opštine, na period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.

Kandidate za članove opštinskog veća predlaže kandidat za predsednika opštine.Kada odlučuje o izboru predsednika opštine, skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća.

Predsednik opštine je predsednik opstinskog veća. Zamenik predsednika opštine je član opštinskog veća po funkciji.

Broj članova opštinskog veća, koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine, ne može biti veći od 11. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odbornici.

Opštinsko veće: 1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština 2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine 3) vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštirh aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine4) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine5) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS, odnosno AP6) izveštava skupštinu opštine o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.

151

Predsednik opštine predstavlja opštinsko veće, saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu.

Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja njegovih članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova, ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina.

Prestankom mandata skupštine prestaje mandat izvrsnih organa opštine, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine.

OPŠTINSKA UPRAVA je organ opštine koji je nosilac upravne funkcije. Opštinska uprava:1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće;2) izvršava odluke i druge akte skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog veća;3) rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine;4) obavlja poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr. opštih akata skupštine opštine;5) izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini;6) obavlja stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće.

Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i opštinskeuprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika.

Opštinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi načelnik, koga postavljaopštinsko veće na 5 godina, a mora da ima završen pravni fakultet, položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci.

U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vršenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice.

Kad se opštinska uprava organizuje u više uprava, radom uprave rukovodi načelnik, koga postavlja opštinsko veće na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet, u odnosu na delokrug uprave, položen ispit ža rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci.

ORGANI GRADA su: 1.skupština grada, 2.gradonačelnik,3.gradsko veće i 4.gradska uprava. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu, shodno se

primenjuju na organe i nadležnost organa grada.

U gradu Beogradu, postavlja se gradski menadžer za obavljanje poslova pomoćnika gradonačelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi, a gradski arhitekta u oblasti urbanizma. Pomoćnike postavlja i razrešava gradonačelnik.

AKTI OPŠTINE su STATUT, kao najviši pravni akt opštine, koji samostalno donosi njena skupština. Skupština donosi završni račun, urbanistički plan, plan razvoja opštine i druge opšte akte i odluke.

Prema UKS opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički plan i program razvoja opštine, utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu. Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opštini.

Opština samostalno upravlja opštinskom imovinom, u skladu sa zakonom. Ta imovina je oblik javne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajući zakon, vodi se kao državna imovina.

Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi, koje osnivaju.

Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa.

BOSINA POTPITANJA

1) dužnosti jedinica LS-povereni poslovi2) pravo3) Koji su akti opštine 4) Ko upravlja opštinom

69. NADZOR DRŽAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS

URS i zakon su predvideli 6 mogućnosti za intervenciju države prema LS, radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti, a gde su ovlašćenja data Vladi i odgovarajućem resornom ministarstvu (za državnu upravu i LS).

1.VLADA je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS".

Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.

2.NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opŠteg akta jedinice LS pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom.Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.

3.Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt organa jedinice LS nije u saglasnosti sa njenim statutom,

153

ukazaće na to skupštini jedinice LS "radi preduzirnania odgovarajućih mera.Ako skupština jedinice LS ne postupi po ovim predlozima, ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt, do odluke Vrhovnog suda Srbije.

Ovom merom se štiti tzv. statutarnost, poštovanje statuta kao najvišeg propisa jedinice LS, pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom.

4.MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS, (nadležni organ teritorijalne autonomije) kad nađe da pojedinačni akt organa, odnosno službe jedinice LS. protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom. odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS. predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi.

Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuće ili poništiti odnosni pojedinačni akt.

5.VLADA, na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS. (nadležnog organa teritorijalne autonomije) može doneti odluku o raspuštani u skupštine jedinice LS, ako:1) skupština ne zaseda duže od tri meseca;2) ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja ostavke;3) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.k - U tom slučaju Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice LS, a mandat odbornika izabranih na ovim izborima traje 4 godine.

Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice LS, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice LS, obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana, koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice LS.

6.VLADA imenuje privremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstttuiŠe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora.

Predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS, s tim da mandat odbornika izabranih na tim izborima, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima.

BOSINA POTPITANJAl)Ko donosi odluku o raspuštanju 2)Kado se raspusta skupština jedinice LS od strane vlade i pod kojim uslovimag 3)Sastav privremenog organa po URSI o cemu mora voditi računa 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje — odredjeno činjenje ili necinjenje 6) Moze li se naložiti činjenje nekom organu LS - moze skupštini, preduzimanje odredjenih mera (pod 3)

155

70. ZAŠTITA PRAVA LS

Lokalna samouprava je pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.

Zaštitu prava LS mogu tražiti i po URS i po ZLS:1)organ određen statutom jedinice LS može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr.opsteg akta RS ili AP, kojim se povređuje pravo na lok.samoupravu, pred Ustavnim sudom RS.2) organ odredjen statutom jedinice LS može da izjavi žalbu Ustavnom sudu protiv pojedinačnih akata ili radnji drzorgana ili organa jedinice LS, kojima se onemogućava vršenje nadležnosti jedinice LS.3) obdusman kontrolise poštovanja prava gradjana, utvrdiuie povrede učinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih službi, ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS.4) Savet za medjunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac.manjina osnovan u nacionalno mešovitim jedinicama LS, ima nravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili

Nacionalno mešovitim jedinicama LS, u smislu Zakona o LS, smatraju se jedinice LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine više od 5% od ukupnog broja stanovnika ili pripadnici svih nacionalnih manjina čine više od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS.

Način predlaganja i izbora članova saveta za međunacionalne odnose treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu Članova saveta.

Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.

Odluke saveta za međunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.

Savet o svojim stavovima i predlozima obavestava skupštinu jedinice LS koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.

Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu.

Dakle instrumeni zaštite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i žalba Ustavnom sudu

BOSINA POTPITANJAl)Kojisu instrumenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da l i j e povredjeno pravo na lokalnu samoupravu.

S U D O V I

71. USTAVNA NAČELA O SUDOVIMA

OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST

Sud je samostalan i nezavisan državni organ koji vrši sudsku vlast.Ova vlast se ostvaruje kroz sudsku funkciju koja predstavlja osnovnu, i po nastanku i po važnosti prvu državnu funkciju, jer održava mir među ljudima i učvršćuje državnopravni poredak.

U Prvom delu Ustava, tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji.

Prvo, to je načelo vladavine prava, koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava. Vladavina prava saglasno Ustavu, pored ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". Samo država utemeljena na vladavini prava, može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka.

Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. Ustava. Saglasno ovom načelu, koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno, "uređenje vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku".

Treće je načelo nezavisnosti sudske vlasti. "Sudska vlast nezavisna". Tako, načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti, u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva u savremenoj Srbiji. Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno ili posredno odnose na sudsku vlast, pre svega, za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti.

U odredbama člana 4. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli". Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti, a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa principima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Takva odredba, tumači se kao specijalna, posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. Da se radi o odredbi koja svojom celinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole", te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku".

1. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godine

Saglasno Ustavu od 2006. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti, kojima je povereno vršenje sudske funkcije, opredeljuju sledeća načela:

l)načelo jedinstva sudske vlasti; 2)načelo samostalnosti i nezavisnosti; 3)načelo legaliteta;

157

4)načelo javnosti; 5)načelo zbornosti i 6) načelo učešća građana u vršenju sudske vlasti.

-Načelo jedinstva sudske vlastiKao posebna grana državne vlasti, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike

Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u suđenju. Načelo jedinstva sudske vlasti, zajamčeno Ustavom, predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. U organizacionom smislu ono podrazumeva jedinstvenu organizaciju sudstva u zemlji. Sudski sistem, koji je samo u načelu uređen Ustavom, čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnosti, odnosno viših i nižih sudova) ustanovljena zakonom, koji su međusobno povezani i između kojih su "kompentenciie podeliene a nadležnosti razgraničene.

-Načelo samostalnosti i nezavisnosti sudova. Ustavno rešenje iz Člana 142. stav 2. po kome su "sudovi samostalni i nezavisni u

svom radu", ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa - organizaciono odvojeni od drugih državnih organa - organa zakonodavne i izvršne vlasti, a potom,da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobođeni od bilo kakvog uticaja sa strane, odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica, odnosno pojedinaca. Načelo samostalnosti sudova izraz je konkretizacije ustavnog načela o podeli vlasti.Ovo načelo znači da nijedan nosilac druge državne vlasti, ali ni bilo ko drugi, ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda, odnosno sudija. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. stav 2). Bez nezavisnog sudstva nema "pravne države.

Sudijska nezavisnost zavisi pre svega od načina izbora sudije i prestanka njegove funkcije.Prvi izbor na sudijsku funkciju vrši Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva, dok je izbor za trajno obavljanje sudijske funkcije poveren Visokom savetu sudstva.

Do prestanka sudijske funkcije dolazi:1.na zahtev sudije2.nastupanjem zakonom propisanih uslova3.razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga4.neizbornom na stalnu funkciju.

Sudijskoj nezavosnosti značajno doprionosi i načelo stalnosti sudijske funkcije.izuzetak od toga postoji u pogledu lica koje se prvi put bira za sudiju, budući da ono vrši sudijsku funkciju tri godine.

Načelo nepremestivosti sudije pruža jemstvo sudiji da će vršiti sudijsku funkciju samo u sudu za koji je izabran, pri čemu do premeštanja ili upućivanja u drugi sud može da dođe jedino na osnovu njegove saglasnosti.Izuzetno. u slučaju ukidanja suda ili ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda, postoji mogućnost da sudija bez svoje saglasnosti bude trajno premešten ili upućen u drugi sud.

U vršenju funkcije sudija je potčinjen samo ustavu i zakonu, a svaki uticaj na njega dok vrši sudijsku funkciju je zabranjen.Veliki značaj za sudijsku nezavisnost ima načelo imuniteta, koje iskuljučuje mogućnost pozivanja sudije na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, izuzev ako je reč o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.

Garanciju sudijske nezavisnosti predstavlja i načelo nespojivosti sudijske funkcije sa političkim delovanjem ili drugim javnim funkcijama, poslovima i privatnim interesima.

-Načelo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti).

Ovo načelo čini suštinu pravne države, jer bez podređenosti vlasti, pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. To što su sudovi nezavisni u svom radu, ne znači da su apsolutno nezavisni.

Organizacija i rad sudova, kao i granice njihove vlasti, odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i građanska prava i slobode utvrđuju se ustavom i zakonom.Ova podređenost suda pravu; predstavlja jemstvo da će sudovi biti ustanovljeni i organizovani na temelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i važećeg prava.

Saglasno članu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude "na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora". U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3. Ustava, po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu".

-Načelo javnosti Načelo javnosti je jedno od najznačajniji garancija nezavisnosti sudstva, ali i pravičnog

suđenja. Ono doprinosi kako opšte,m interesu, tako i neposrednom interesu stranaka.Primena načela javnosti u radu sudova znači da, pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima, suđenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes, bez ikakvih ograničenja. Javnost suđenja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom, tj. služi kao podstrek sudiji da se bolje priprema za vođenje rasprave, garantuie poštovanje zakonom predviđenog postupka, štiti procesni položaj učesnika u postupku, posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti), jača u moralnom pogledu autoritet suda, služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja, podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost suđenja. Sledstveno tome, Ustavom je izričito utvrđeno da je raspravljanje pred sudom javni da se može ograničiti samo u skladu s Ustavom (član 142. stav 3). Saglasno ovoj odredbi, javnost se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite taksativno utvrđenih vrednosti, i to:

a) nacionalne bezbednosti; b) javnog reda i morala u demokratskom društvu; c) interesa maloletnika; g) privatnosti učesnika u postupku.

-Načelo suđenja u veću Načelo suđenja u veću, poznato je i pod nazivom načelo zbornosti suđenja ili načelo

kolegijalnosti. Načelo zbornosti suđenja, nema apsolutni karakter, pošto se zakonom može odstupiti od kolegijalnog suđenja i predvideti da "u određenim stvarima sudi sudija pojedinac". Veće u nižim sudovima čini najmanje troje sudija. Sastav veća zavisi od vrste suda, vrste pravne stvari o koloi se odlučuje, stepena suđenja i dr. Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donošenja sudskih odluka. Ono predstavlja dodatno jemstvo nepristrasnosti suda, jer obezbeđuje da se u sudu potpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku, kao i materijalno pravo na osnoVu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi.

-Načelo učešća građana u suđenju - sistem porote.U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom", s tim da se

"zakonom može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije" (član 142. st. 4. i 5). Dakle, ustavno je pravilo da, pored profesionalnih sudija, u suđenju učestvuju i građani.(porotnici), s tim što su od ovog pravila moguća odstupanja, koja se utvrđuju zakonom. Po ZPP načelo zbornosti je izuzetak.

159

72. VRSTE SUDOVA U RS

Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS.

Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.

Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom ouredien ju sudova ( ZUR).

Vrhovni kasacioni sud j e najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu.Iz ovoga proizilazi daje reč o vertikalnoj podeli strukture sudskog sistema u RS, koja je

utemeljena na načelu hirearhije.

Prema ZUR, sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud.

Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi. Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud.

Podela sudova na sudove opšte i posebne nadležnosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadležan, tako da sudovi opšte nadležnosti rešavaju u svim predmetima, osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadležnosti.

Sudovi opšte i sudovi posebne nadležnosti su redovni i stalni sudovi, jer je isključena mogućnost osnivanja privremenih, prekih ili vanrednih sudova.

Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS, koja je zasnovana na načelu adekvatnosti, s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u njihovu nadležnost.

Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova, s obzirom na to daje opština ili grad osnovna administrativno -tritorijalna jedinica prema kojoj se određuje područje prvostepenog suda.

SUDOVI OPŠTE NADLEŽNOSTI

OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, a VIŠI SUD za područje jednog ili više osnovnih sudova.

Prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT), na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.

Osim Prvog osnovnog suda u BeogrAdu i Prvog osnovnog suda u Boru, ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta, u kojima sude i preduzimaju druge sudske radnje.

Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta - samo kad je to zakonom određeno.

Osnovni sud, viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane. SUDSKI DANI su dani u kojima sud trajnije obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta.

SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda, koja se osniva za deo teritorije na kojoj se prostire sudska nadležnost. ž- Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda.

VIŠI SUD osniva se za područje jednog ili više osnovnih sudova.

Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR - om, kao i za pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudiiama.

U RS postoji 26 viših sudova, od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda, 1 područje tri osnovna suda, a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda.

Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane, za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje.

Mesto, dan i vreme održavanja sudskih dana određuje predsednik suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

APELACIONI SUD osniva se za područje više viših sudova.

Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud, a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.

U RS postoje 4 apelaciona suda, sa sedištem u Beogradu, Kragujevcu, Nisu i Novom Sadu.

VRHOVNI KASACIONI SUD je najviši sud u Republici Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.

SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI

PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili više gradova, odnosno više opština.

U RS postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan svog sedišta po dve sudske jedinice, a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preuuzimaju druge sudske radjne.

161

PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.

Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.

PREKRŠAJNI SUD osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština.Prekršajni sud može imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge

sudske radnje.

Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda.

U RS ima 45 prekršajnih sudova, od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svOg sedišta.

Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane, za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje.

VIŠI PREKRŠAJNI SUD je sud republičkog ranga, sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.Može imati odeljenja izvan sedišta, u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske radnje.

Viši prekršajni sud je neposredno viši sud za prekršajni sud.

UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.Ima odeljenja izvan sedišta, i to u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi i preduzima ostale sudske radnje.

73. VISOKI SAVET SUDSTVA

O važnosti Visokog saveta sudstva govori da je on uzdignut na nivo ustavne kategorije.Reč je o nezavisnom i samostalnom organu koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova u Srbiji.

Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova j sudija, sa sedištem u Beogradu.

Savet ima 11 članova, pri čemu su 3 člana predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora NS članovi po položaju.

Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od kojih je najmanje jedan sa teritorije AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.PredsednikVrhovnog kasacionog suda je ujedno i predsednik Saveta, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.

Član Saveta, uživa imunitet kao sudija. što znači da ne može bite pozvan na

odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta.

Uz to on ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta.

Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju, čiji mandat traje dok im traje osnovna funkcija.Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.

Zavreme trajanja mandata, sudija koji je član Saveta ne može biti biran za sudiju drugogsuda.

U okviru svojih NADLEŽNOSTI Savet izmedju ostalog: 1) bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije; 2) odlučuje o prestanku sudijske funkcije; 3) predlaže NS kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju;4) predlaže NS izbor i razrešenje predsednika VKS ipredsednika suda; 5) predlaže VKS kandidate za sudije Ustavnog suda; 6) imenuje sudije porotnike;

7) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija; 8) odlučuje o nespojivosti vršenja drugih službi i poslova sa suđijskom funkcijom; 9)odlučuje u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda; 10 ) daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovođenjem;11) utvrdjivanje programa početne obuke za sudije, 12) daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji ureduju položaj sudija. organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značaja za obavljanje sudijske funkcije; 13) određuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud; 14) podnosi godišnji ižveštaj o svom radu NS ;15) obaveštava javnost o svom radu 16) obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje nadležnosti; 17) odlučuje o pitanjima imuniteta sudija i članova Saveta; 18)odIučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;

Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna.

Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene. kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.

-IZBOR ČLANOVA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Izborne članove Saveta bira NS na predlog ovlašćenih predlagača.Ovlašćeni predlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet.

Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbije.

Kandidate za izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS.

163

Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da: 1.jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda 2.po jedan iz apelacionih sudova, viših i privrednih sudova. osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda3.i jedan sa teritorije AP.

Kandidat za izbornog člana Saveta izreda sudija može da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rada, iskustva u pravnoj struci, posle položenog pravosudnog ispita.

Status kandidata stiče sudija koga predloži sednica svih sudiia jednog ili više sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije AP u kojima on vrši sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višeg prekrš.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet.

Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP.

Ako izborni član Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatraće se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana.

-PRESTANAK FUNKCIJE

Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi Saveta.

Izbornim Članovima prestaje funkcija u Savetu:1) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana Saveta, 2) ostavkom na članstvo u Savetu, 3)istekom mandata i 4) razrešeniem.

Izbornim članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudijske funkcije, članovima iz reda advokata brisanjem iz imenika advokata, a članovima iz reda profesora prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta.

Izborni član Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Saveta.

Odluku o razrešenju, donosi Narodna skupština.

Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta, a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednice svih sudija, a iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi

ovlašćeni predlagači.

Savet će u roku od 7 dana po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Savet će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena.

Kada prihvati inicijativu Savet će, pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu Saveta čije se razrešenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.

Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijemainicijative i tom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje.Izbornom članu će se omogućiti da se izjasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju.

Predlog za razrešenje Savet donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka., i tada se član Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS.

BOSINA POTPITANJA1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje mandat, 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadašnjeg visokog saveta pravosudja-osim razlike u nazivu, imao je vise članova -13 od kosa su dva bila javna tužioca, predlagao je NS javne tužioce, zamenike JT. sudile porotnike i dr.poslove. Protiv odluka tos tela nije bio dopušten upravni spor 6) Koji pravni lekse moze uložiti protiv odluke ovoga tela - samo žalba ustavnom sudu, ali ne i ustavna žalba.

74. NADLEŽNOST OSNOVNIH SUDOVA

Spoljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost.

SUDSKA NADLEŽNOST je prayo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar. Radi se o zakonom određenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju.

STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da u zavisnosti od prirode spora, sudi u prvom stepenu.

FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda, odnosno organa u okviru suda, da sprovede određeni deo postupka ili obavi pojedine poslove u vezi sa određenom pravnom stvari. Dakle, sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda, odnosno između različitih sudova.

MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrsi sudsku funkciju.

OSNOVNI SUD u prvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili

kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud.

Osnovni sud u prvom stepenu:

165

1) sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud, 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.

Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima; 2) radnim sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; 3) sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; 4) sporovima o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

U FUNKCIONALNU NADLEŽNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti, 2) pružanje građanima pravne pomoći, međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova određenih zakonom.

Zakonom se može predvideti koncentracija nadležnosti u određenim vrstama pravnih stvari, u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda.

BOSINA POTPITANJAl)Ko donosi poslovnik o radu sudova — Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrfiovnoe kasacionog suda. 2)Ko donosi akt o_ o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu — predsednik suda, 3 ) Koji su vanparnicni postupci — lisenje poslovne sposobnosti, prog!asenje''nestalog lica za umrlo, davanje dozvole za stupanič u brak ostavninski postupak kao posebni, postupak za odredjivanie naknade za eksproprišanu nepokretnost. uredjenie media. polaganje stvari u sudski depozit, zaključivanje ugovora ć doživotnom izdržavanju, sastavljanje i overa testamenta. Stidi na osnovu zakona ovanparnicnom postupku, a na vitanja koja nisu regulisana ovim zakonom shodno se vrimenjuju odredbe ZPP-a.

75. NADLEŽNOST VIŠEG SUDA

VIŠI SUD u prvom stepenu, u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI, u krivičnim stvarima sudi za:

1) krivična dela ( KD) za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina,

2) za KD protiv Vojske Srbije

3) odavanje državne tajne: 4) pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja 5) izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti 6) povredu teritorijalnog suvereniteta 7) udruživanje radi protivustavne delatnosti 8) organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina 9) povredu ugleda Republike Srbije 10) povredu ugleda strane države ili međunarodne organizacije.

Nadalje, Viši sud u prvom stepenu,u krivičnim stvarima, sudi i za: 11) pranje novca: 12) odavanje službene tajne;

13) kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; 14) ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja: 15) ubisrvo na mah; 16) silovanje;

Sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima.

Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje

revizije; 2) u sporovima o osporavanju iii utvrđivanju očinstva i materinstva; 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima, 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka

geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud; 5) u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju i 6) naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije

Pored ovoga, u prvom stepenu sudi u radnim sporovima povodom: 1) štrajka; 2) kolektivnih ugovora, ako spor nije rešen pred arbitražom; 3) obaveznog socijalnog osiguranja, ako nije nadležan drugi sud;4) izbora i razrešenja organa pravnih lica, ako nije nadležan drugi sud;

Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidencije, s obzirom na to daje -vođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove.

U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud u prvom stepenu odlučuje o:

1) molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti,

2) o zahtevima za rehabilitaciju; 3) o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisania

Viši sud u drugom stepenu, u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEŽNOSTI odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova o:

1) određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog; 2) o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom

postupku; 3) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima; 4) na presude osnovnih sudova u sporovima mak

vrednosti;

5) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u izvrsnim i vanparničnim postupcima.

Viši sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenihlica.Izvršava krivičnu presudu inostranog suda.

Odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka, ako za to nije nadležan drugi sud.

167

Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja, kao zajednički neposredno viši sud.

Vrši i druge poslove određene zakonom.

BOSINA POTPITANJA1 ) U kojim sporovima sudi u prvom s tepenu u parnici, 2) Kada je nadležan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava, a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1 ) domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća.. zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija tzv. privrednih subjekata. 2 ) privrednih subjekata i driteih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. a kad su subjekti spora iz oblasti autorskog prava fizička lica rešava ih viši sud. 3) Koja KD su u njegovoj nadležnosti, 4)Kada odlučuje u upravnim stvarima

76. NADLEŽNOST PRIVREDNOG SUDA

Prvostepena STVARNA NADLEŽNOST privrednog suda obuhvata suđenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima

U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovima: 1) između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i

njihovih asocijacija, tzv.privrednih subjekata, 2 ) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u

obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

3) U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla, kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. 4) U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadležnosti privrednih sudova. 5) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su doneteu sporovima nastalim između privrednih subjekata, odnosno između privrednihsubjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. 6)TJ sporovima koji proizlaze izprimene Zakona o privrednim društvima ili primenedrugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, 7) kao i u sporovima oprimeni propisa o privatizaciji. 8) U sporovima o stranim ulaganjima: 9) U sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i uniđrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevoiu putnika; 10) o zaštiti firme;

11) povodom upisa u sudski registar,

12) povodom stečaja i likvidacije.

U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u prvom stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima

U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI, Privredni sud u prvom stepenu nadležan je za vođenje postupka:

1) za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, ako za to nije nadležan drugi organ;

2) stečaja i reorganizacije:

Takođe, ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenje izvršenja, na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na.privredne subjekte ili druga pravna lica.

Određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđuje odluke privrednih sudova, a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.

Određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima.Vodi vanparnične postupke koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.

Odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim izineuju privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata0drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.

Odlučuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude za privredne prestupe iz svoje nadležnosti.

Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom.

BOSINA POTPITANJA

1)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata, 2)U kojim sporovima je nadležan, 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. Subjekti, 4)Koje su mu ostale nadležnosti, 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava, 6) Ko se registruje u privrednom sudu — ustanove poput apoteka, škola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar - registrator Agencije za privredne registre . 8) Ko se upisuje u registar — PD, predstavništva, banke, osiguravajuća društva, preduzetnici. 9 ) Da li ce se nadležnosti privrednog suda širiti ili sužavati - SUŽA VATI ZBOG MEDIJA CI JE!

77. NADLEŽNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA

Privredni apelacioni sud, u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje o Žalbama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom.

Takođe, Privredni apelacioni sud je funkcionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti privrednih sudova.

Utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti privrednih sudova' i vrši druge poslove određene zakonom.

BOSINAPOTPITANJAI)Kada odlučuje u prvom stepenu- u stvarima određenim zakonom.. 78. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA

169

Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučujeo žalbama na odluke: 1) viših sudova; 2) osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako zaodlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud; 3) na presude osnovnih sudova ugrađanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadležnosti, odlučuje o sukobu.nadležnosiinižih sudova sa svog područja, ako za odlučivanje nije nadležan viši sud.

Odlučuje oprenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni iline mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari.

Vrši druge poslove određene zakonom.

79. NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA

PREKRŠAJNI SUD, u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI, u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima, ako za to nije nadležan organ uprave.

Odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom.

VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje o: 1) sukobu nadležnosti prekršajnih sudova, kao i o 2) prenošenju mesne nadležnosti prekršajnih sudova.

Vrši i druge poslove određene zakonom.

80. NADLEŽNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

FUNKCIONALNA NADLEŽNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava.

Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije, starajući se tako o pravilnoj primeni prava.

Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veću od troje sudija.

Dakle, reč je o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte, tako i sudova posebne nadležnosti, s obzirom na to daje Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni

apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.Takođe, odlučuje i u drugim stvarima određenim zakonom.

Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivanjem načelnih pravnih stavova, stoje jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUĐENJA.

Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud odlučuje o

1) sukobu nadležnosti između sudova, ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud, kao i o

2 ) prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.

Razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova.Imenuje sudije Ustavnog suda.

Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom.

IZBOR I RAZREŠENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ( najčešće ne pita kao posebno pitanje, više kao potpitanje!!!,)

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira NS.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne može biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ).

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran:

1) na njegov zahtev2) nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili 3) razreŠenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS, u skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

BOSINA POTPITANJA1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja, 2) Ko predlaže predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje mišljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li biti ponovo reizabran — jedino on ne moze

Ko čini veliko personalno veće?

Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužim sudijskim stazom po tri sudije iz Krivičnog, Građanskog i Upravnog odeljenja, čiji je mandat dve godine Predsednika veća biraju Članovi među sobom. Veće je nadležno za utvrđivanje razloga za prestanak sudijske dužnosti, odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (član 56 Zakona o sudiiama. zakona koji prestaje da vazi od januara). Veće utvrđuje Činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren za javnost. Način rada i odlučivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikog personalnog veća. Odluka Veća može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno, kada.postoje naročito opravdani razlozi,

171

ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća.

Sta ie sporno, a sta prethodno pitanje?Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja. Vrhovni sud Srbije je dužan da resi sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Ako Vrhovni sud Srbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan način.Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavovaNe bi trebalo ovo više da pita, ali za svaki slučaj pročitati!!!!!!!!

81. SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA

Sudska funkcija se vrši u određenim organizacionim jedinicama koje mogu biti obrazovane od jednog ili više sudija tog suda.O zbornom vršenju sudske funkcije govori se kada odluku u nekom predmetu donosi veće, a o pojedinačnom kada sudija pojedinac to čini.

-SUDSKO VEĆE

Sudsko veće je organizaciona jedinica u okviru koje se vrši sudska funkcija.Suđenje u veću je pravilo, a zakon može da predvidi slučajeve u kojima će sudija pojedinac da sudi.U postupku po pravnom leku suđenje je uvek kolegijalno.

-SUDSKA ODELJENJA

Sudsko odeljenje je organizaciona jedinica koja objedinjuje veća i sudije pojedince koji postupaju u istoj pravnoj oblasti.

Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja. Njega, po pribavljenom mišljenju sudija odeljenja, postavlja predsednik suda.

U sudovima sa većim brojem veća i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenje.

U tim sudovima može se obrazovati odeljenje za radne sporove, odeljenje za izvršenje, odeljenje za statusne sporove i odeljenje sudske prakse, ako te poslove obavijaju najmanje trojica sudija.

Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja.Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja, načini poboljšanja rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od značaja za odeljenje

Sudsko odeljenje odlučuje na sednici, koju mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda.

U višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove.

U pojedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivična dela protiv Vojske Srbije, za krivična dela organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala, u skladu sa ZUS - om.

Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.

Osnovna funkcija sudskog odeljenja jeste učvršćivanje pravne sigurnosti.

-ODELJENJE SUDSKE PRAKSE

Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i međunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.

Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.

-ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA

Zajednička sednica je organizaciona jedinica u sudu koja se saziva kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.

Prilikom glasanja na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zajednički stav izjasni većina članova svakos odeljenja.

-SEDNICA SVIH SUDIJA

Sednica svih sudija je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudije jednog suda.U radu sednice učestvuju sudijski pomoćnici, osim ako predsednik suda ne odluči drugačije.

Na sednici svih sudija: 1. razmatraju se izveštaji o radu suda i sudija, 2. odlučuje se o pokretanju postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i

drugih opštih akata, 33. razmatra stprimena propisa kojima se uređuju pijan ja iz delokruga sudova,4. daje se mišljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i 5. odlučuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud

Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija.

Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako joj prisustvuje više od polovine sudija.

173

Ako j e o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasa javno.Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija.

82. OPŠTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenja čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odeljenja po sopstvenoj inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev jednog od veća u odeljenju.

Sednica odeljenja saziva se i ako: 1) između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili 2) ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od

pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.

Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odeljenja. Na sednici odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.

Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odeljenja. Pravno shvatan je usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu

odeljenja.

OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona jedinica, koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Opštu sednicu saziva predsednik suda, po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija.

Opšta sednica saziva se i kad: 1) između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja nastane

nesaglasnost u primeni propisa2) kad se u jednom odeljenju odstupi od načelnog pravnog stava ili 3) kada na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje.

Opštom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda: 1) usvajaju se načelni pravni stavovi: 2)razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudova: 3) imenuju se sudije Ustavnog

suda; 4) daje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda; 5)donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog, kasacionog suda i 6) vrše se drugi poslovi određeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće većine sudija od ukupnog broja sudija.

Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda.Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja

Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici.

BOSINA POTPITANJA1 ) O cemu odlučuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lek je moguć protiv odluka ovog suda - ŽALBA USTAVNOM SUDU!

84. SUDSKA UPRAVA U RS

Zadatak sudske uprave jeste u tome da osigura materijalne i personalne uslove za dobro deljenje pravde. Sudsku upravu čine poslovi koji služe VRŠENJU SUDSKE VLASTI, pre svega:

-uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu; -pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; -poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače: -razmatranje pritužbi i predstavki: -vođenje statistika i izrada izveštaia; -izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija:-finansiisko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u

inostranstvu.

Sudska uprava detaljnije se uređuje Sudskim poslovnikom.

85.PREDSEDNIK SUDA

Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda.

Predsednik suda je izvršno ovlašćen da:1. obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu,2. nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, 3. određuje branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje

dostavlja advokatska komora, 4. stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove

određene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu PRITUŽBU, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe,

175

kao i predsednika .neposredno višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.

Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar, predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.

Sud ima jednog ili više ZAMENIKA predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.

Kada sud ima više od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda određuje jednog zamenika koji ga zamenjuje.

Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenja,

Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada. utvrđivanje godišnjeg rasporeda poslova, odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja, kao i o udalienju sudiie i sudile porotnika sa dužnosti.

Sud ima SEKRETARA suda, koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Sekretara suda raspoređuje predsednik suda.

-PREDSEDNIK NEPOSREDNO VIŠEG SUDA

Predsednik neposredno višeg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda, kao i da pri nečinieniu predsednika nižeg suda DONESE AKTE iz njegovog delokruga.

Predsednik neposredno višeg suda može tražiti od nižeg suda obavešten ja o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu.

Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredan uvid u rad nižeg suda, o čemu se sačinjava pismeni izveštaj.

86. PRAVOSUDNA UPRAVA U RS

Pravosudna uprava se stara o sprovođenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.

Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Najvažniji poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SAVET SUDSTVA su: 1.utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova; 2.vođenje ličnih listova sudija; sudija porotnika i sudskog osoblja; 3.predlaganie dela budžeta za rad sudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstava; 4.vršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

Poslovi pravosudne uprave koje Vrši MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐEsu: 1.praćenje rada sudova; 2.prikupljanje statističkih i drugih podataka; 3.davanje sa glasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu, koji donosi predsednik suda, nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama; 4.predlaganJe deia budžeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa; 5.staranje o smeštajnim uslovima. opremanju i obezbeđenju sudova; 6.nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva; 7.uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema; 8.uređenje, razvoj i održavanje baze pravnih propisa; 9.razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe; 10.postavljanje i razreŠenje sudskih Veštaka i tumača.

Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosuđe, odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe.

Ništav je svaki pojedinačni akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud.

-Lični list

Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.To je javna isprava koju za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.

Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.

Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obrađuju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uređenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Lični list sudije sadrži ime i prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ocenama rada. upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije.

Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime, podatke o rođenju, prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i druge podatke.

Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva.

Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva.

-Sudski poslovnik

Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA, pre svega:

1.uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; 2.rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih sudija; 3.obaveštavanie javnosti o radu sudova: 4.vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina: 5.pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana; 6.pružanje međunarodne pravne pomoći; 7.evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; 8.određivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za

vođenje ličnih listova; 9.pripravnička praksa; 10.postupanje sudskog osoblja sa strankama; 11.vođenje upisnika i pomoćnih knjiga; 12.postupanje sa spisima; 13.postupanje po predstavkama i pritužbama; 14.vođenje statistika i izrada izveštaja o radu; 15.naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi; 16.postupanje sa sudskim depozitima: 17.uvođenje zajedničkih službi u mestima s više sudova i drugih pravosudnih organa; 18.odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i

svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, 19.kao i druga pitanja uređenja i rada suda.

-Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika

Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE. Lice koje vrsi nadzor može biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor sudije suda čiji rad nadzire.

Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vršen nadzor, predsedniku neposredno višeg suda, predsedniku VKS i ministru nadležnom za pravosuđe.

Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji određuje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

BOSINA POTPITANJAI)Ko donosi Sudski poslovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Sta je pravosudna uprava i ko vrsi poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjevri sudova. 5) Razliku izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt koji je od značaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodjenie zakona i drugih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sta radi ministarstvo pravde, koje poslove vrsi ministar pravde- Ministarstvo pravde obavlja poslove državne VPlJ?y.e koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima: obligacione odnose: nasleđivanje: postupak pred sudovima, izuzev upravnog spora; organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje; veštacenie; izvršenje sankcija: amnestiju i pomilovanje; advokaturu i druge pravosudne profesije; izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija; stručno usavršavanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekršaje; međunarodnu pravnu pomoć; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda, kao i druge poslove određene zakonom. 9 ) Moze li pravosudna uprava vršiti nadzor nad zakonitošću odluka -ne, to radi visi sud

87. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS

Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u sedištu suda, a ako je to celishodnije, pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedišta suda.

Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice pisarnice kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekespediciju pošte i si.

Ove org.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljeniima izvan sedišta suda.

Poslove koji će se obavljati u sedištu suda, sud.jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedišta određuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehničko -organizacionih potreba suda, promene godišnjeg rasporeda poslova i sl.Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice.

Kada je pisarnica podeljenja na više odseka ili odeljenia. radom odseka ili odeljenja rukovodi Šef odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom upravitelja pisarnica.

-RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI

Osnivanje predmeta –

Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.

Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa odredjenim rokovima, kao i druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odetjenju. Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).

Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije - predsednika veaa (primer: K 70/93-01).

Popis spisa

Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i označava broj listova. Hronološki se uvode u popis i označavaju im se listovi druga pismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i si.).

Vraćene dostavnice, odnosno povratnice za lično dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno povratnice označavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.

Združivanje

Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovođenja jedinstvenog postupka, vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadležnog sudiju.

Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da

180

pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovođenje istrage i optužnica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, što se konstatuje u primedbi popisa spisa

Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sređena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe.

Predaja pismena u rad

Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću, odnosno sudiji pojedincu i službama, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvrši u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.

Kretanje predmeta evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta.O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudije predsednika veća.

Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebno za svako veće, sudiju pojedinca i službu.

88. NADZOR NAD SUDOVIMA U RS U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA

Razuman rok je element bez koga nema prava na pravično sudjenje Određuje se od slučaja do slučaja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja, koje propisuje nacionalno zakonodavstvo.

Takođe kod pojedinih postupaka su određeni rokovi trajanja, kao stoje kod radnih sporova predviđeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseci ili kod smetanja poseda, gde je rok za okončanje postupka 90 dana.

Kod oduglovačenje roka sudija ceni vrstu spora, težinu spora, značaj spora za stranku(ako je u pitanju maloletno dete, a traži se izdržavanje) i dokazni postupak.

Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama ministarstvo nadležno za pravosudie kao jedan od poslova to pravosudne uprave, preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uočene nedostatke, a on je u obavezi da obavesti ministra pravde, predsednika neposredno višeg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke.

Osim toga dužnost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otklanja nepravilnosti i odugovlačenja u radu.

Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima, ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju određivati sudijama kako će rešiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav.Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao stalno

radno telo, jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odlučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije.

BOSINA POTPITANJA1) Sta je razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi trajanja pojedinih parnica, npr. iz radnih sporova 3) Sta se sve ceni kod odugovlačenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5) Sta moze da kontroliše ministarstvo pravde

89. PRAVO NA PRAVIČNO SUDJENJE

cl. 32. URS Pravo na pravično suđenje

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem.

JAVNOST se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

Prema Zakonu o sudijama, predvidjena je i odgovornost sudija za štetu koju prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS, s tim da se RS može od sudije tražiti naknadu, ukoliko se pravnosnažnom odlukom suda ili dr. organa dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog med. suda, međ.organizacije čiji je RS član, utvrdi da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili daje presuda izostala zbog. kršenja prava na suđenje u razumnom roku.

O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe.

Nizom propisanih sankcija za disiplinske prekršaje, kao što su povreda načela nepristrasnosti, neopravdano odugovlačenje postupka, neopravdano kašnjenje u izradi odluka

i dr. za koje se izriču javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine, kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti, teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo, a naročito zastarevania predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, usled čijeg činjenja se može pokrenuti postupak za razrešenje sudile, štiti se i pravo na pravično sudjenje.

BOSJNA POTPITANJA1) U koje prava i slobode spada - lične

90. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA SUDOVA – SUDIJA, IZBOR SUDIJA

182

U sudovima je moguće razlikovati dve kategorije lica, od kojih jedne vrše funkciju suđenja, dok su druga zadužena da im pružaju potrebnu pomoć u cilju nesmetanog obavljanja sudske vlasti.Sudijsku funkciju vrše sudije i sudije porotnici, s tim da se zakonom može propisati da u određenim stvarima sude samo sudije.

Sudija je lice koje vrši sudijsku funkciju kao stalnu i redovnu delatnost.Izuzetak od stalnosti postoji kad se bira prvi put za sudiju, jer se izbor vrši na tri godine.

USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne. Opšti važe za sudije svih sudova, dok se ispunjenje posebnih ustava zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena.

OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS, ispunjavenost opštili uslova za rad u državnim organima, završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i stručnost, osposobljenost i dostojanost sudijske funkcije.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

POSEBNI USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci posle posle položenog pravosudnog ispita, a to su 2 godine za sudiju prekršajnog suda, 3 godine za sudiju osnovnog suda, 6 godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekršajnog suda, 10 godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;, 12 godina za sudiju VKS.

Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoj zastupljenosti.

POSTUPAK ZA IZBOR

Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „Sl. glasniku RS" i drugom, sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS.

Prijave za izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u „SI. glasniku RS".Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.

Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Visoki savet sudstva posebno ceni i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita, kao i ocena rada, ako je kandidat sudijski pomoćnik.Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.

Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na jedno sudiisko mesto.

NS bira sudiju, koji se prvi put bira, među kandidatima koje je predložio Savet.

Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri čemu se obavezno se bira ako je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju".

Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom „ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju.

Svaka odluka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS".

Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine, a predsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu.Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji

jeizabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.

Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora.

Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava NS, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.

Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva.

-POLOŽAJ SUDIJE

Položaj sudije se određuje kroz nekoliko načela:

1.stalnost sudijske funkcije2.nepremestivost sudije3.imunitet sudije4.međusobna nezavisnost sudije5.odnos sudijske funkcije sa drugim službama, poslovima i postupcima6.vrednovanje rada sudija7.materijalna nezavisnost sudija.

-Stalnost sudijske funkcijeOna se ogleda u njenom neprekidnom trajanju od prvog izbora pa do navršenog radnog veka.Izuzetak od toga postoji kod prvog izbora na sudijsku funkciju, kao I u slučaju prestanka sudijske funkcije pod zakonom predviđenim uslovima.Sudiji ne prestaje funkcija ni u slučaju smanjenja nbroja sudija u sudu u kojem sudi.Ako dođe do ukidanja suda, sudija nastavlja da obavlja svoju funkciju u sudu koji je preuzeo nadležnost ukinutog suda, odnosno sudu iste vrste I istog ili približno istog stepena.Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva.

Udaljenje sa sudijske funkcije može da bude obavezno i fakultativno.Udaljenje je obavezno kada je sudiji određen pritvor, a fakultativno u slučaju pokretanja postupka za razrešenje sudije ili krivičnog postupka za delo zbog kojeg može biti razrešen.O obaveznom

184

udaljenju sudije odlučuje predsednik suda.

Udaljenje može da traje do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka, s tim da Visoki savet sudstva može da vrati sudiju na funkciju pre okončanja postupka za razrešenje.Sudija koji je udaljen može da izjavi prigovor Visokom savetu u roku od 8 dana od dan dostavljanja odluke.

-Nepremestivost sudije

To je pravo sudije da stalno vrši svoju funkciju u sudu za koji je izabran.Premeštanje sudije je trajnog, a upućivanje privremenog karaktera.Do premeštanja

sudije u drugi sud iste vrste I istog stepena, dolazi ako postoji potreba za hitnom popunom upražnjenog sudijskog mesta, pod uslovom da se ovaj problem ne može rešiti izborom ili upućivanjem sudije.Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet sudstva.Sudija trajno nastavlja funkciju u sudu u koji je premešten.izuzetno, u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela njegove nadležnosti usled čega je smanjen priliv predmeta, sudija može bez svoje saglasnoti biti premešten u drugi sud.

Sudija izuzetno može biti upućen u sud neposredno višeg stepena ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor u taj sud.Upućivanje može trajati najmanje godinu dana, a vrši se uz saglasnost sudije.

-Imunitet sudije

Sudija ne može biti pozvan na odgovornost z aizraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, izuzev ako je reč o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.Radi se o donošenju nezakonitog akta, ili na drugi način da se u sudskom postupku u nameri da se drugom pribavi imovinska korist ili da mu nanese kakva šteta.

-Međusobna nezavisnot sudija

Ona s eogleda u slobodi sudije u odlučivanju.Sudija nije dužan da drugim sudijama i predsedniku suda objašnjava utvrđno činjenično stanje i svoja pravna shvatanja.

Dva su osnovna jemstva:neizmenjivost godišnjih poslova i raspodela predmeta slučajem.

Reč je o pravu sudije da mu vrste sudijskog posla bude određena godišnjim rasporedom poslova i da se u toku godine ne menja.Do izuzetnog odstupanja može da dođe jedino u zakonom predviđenim slučajevima, kao što je izbor novog sudije, duže odsustvo sudije.

Druga garancija je u prijemu predmeta prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.To se postiže raspodelom poslova u sudu, prema redosledu koji je unapred utvrđen za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake predmeta.Izuzetak i ovde je zbog sprečenosti sudije da postupa.

-Nespojivost sudijske funkcije sa drugim službama, poslovima i postupcima

Funkcija sudije je nespojiva:

-sa funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organim AP i LS

-sa članstvom u političkim strankama i političkim delovanjem, bavljenjem drugim javnim ili privatnim plaćenim poslom, odnosno pružanjem pravnih usluga ili saveta uz naknadu

-sa drugim službama, poslovima i postupcima koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.

Izuzetak je da sudija može da se bavi nastavnom i naučnom deltnošću, pod uslovom da to čini van radnog vremena.

-VREDNOVANJE RADA SUDIJA

Vrednovanje obuhvata sve aspekte sudijskog posla, odnosno poslova predsednika suda i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu osuku sudija i razrešenje.Vrednovanje se vrši na osnovu objektivnih i jedinstvenih kriterijuma i merila koje utvrđuje VSS.U tom postupku mora da bude obezbeđeno učešće lica čiji se rad vrednuje.Pri tom s erad sudija na stalnoj funkciji vrednuje jednom u tri godine, a sudija koji su prvi put izabrani jednom godišnje.

Vrednovanje rada sudija nižeg suda vrše tročlani sudijski savetnici koji se obrazuju u sudu višeg stepena, a vrednovanje predsednika suda obavlja komisija VSS.Izuzetno je moguće i vanredno vrednovanje o čemu odlučuje Savet.

Vrednovanje se izražava ocenom da sudija ili predsednik suda obavlja funkciju „izuzetno uspešno“, „uspešno“, ili da „ne zadovoljava“.Ona s eupisuje u lični list sudije, odnosno predsednika suda koji ima pravo da izjavi prigovor, o kome odlučuje komisija VSS.

-MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJA

Ona se ogleda u pravu na platu koja predstavlja jemstvo sudijine nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.

91.IMENOVANJE I POLOŽAJ SUDIJE POROTNIKA

Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika.

Pozitivni uslovi su:

1.državljanstvo RS

2.punoletstvo

3.dostojnost za funkciju sudije porotnika

Negativni uslovi su:

1.životna dob- da mora imati manje od 70 godina

2.služba, posao ili postupak-ne može da bude advokat, lice koje pruža pravne usluge i stručne savete uz naknadu ili obavlja druge poslove koji su oprečni dostojanstvu i

186

nezavisnosti sudije ili štete ugled suda.

Predlog za imenovanje sudije porotnika upućuje ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju suda.Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovo imenovan.

Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.

Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik.

Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja ima manje od 70 godina života.

Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje i udaljenje traje do okončanja postupka.

Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.

Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na funkciji, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu, a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.

Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.

Do udaljenja sudije porotnika sa funkcije dolazi ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za razšrešenje.

PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA

Funkcija sudije porotnika PRESTAJE:1. ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, 2. razrešenjem i 3. istekom mandata, a ne prestaje zbog navršenja radnog veka.

Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreću predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik VKS i ministar nadležan za pravosuđe.

Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.

BOSINA POTPITANJA

a) Ko predlaže sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran?

92.ODGOVORNOST ZA ŠTETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA

Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Kad je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa.

Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija član, utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili daje presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom.

O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe.

93. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZREŠENJE SUDIJA

Razlozi za prestanak sudijske funkcije su:1.na osnovu ustava(ex contitutione)2.po sili zakona(ex lege)

Do prestanka sudijske funkcije na osnovu ustava dolazi na njegov zahtev, i u slučaju neizabora na stalnu funkciju.

Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva, a o zahtevu se odlučuje u roku od 30 dana od dana podnošenja, osim ako je pokrenut posle pokretanja postupka za razrešenje. U tom slučaju se zahtev ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje.Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

U skladu sa tim, sudijska funkcija prestaje protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci.

Drugi razlog za prestanak sudijske funkcije odnosi se na sudiju koji je prvi put biran.Ako ne bude izabran na stalnu funkciju, danom isteka trogodišnjeg manadata prestaje mu funkcija.

Prestanak sudisjke funkcije po sili zakona jeste posledica izvršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije.

Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja, po sili zakona.

Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još đve sodine, uz njegovu saglasnost.

Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.

Kad se pojavi sumnja u postojanje RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske funkcije, odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva, na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i samog sudije.Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi d a j e zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkcije.

RAZREŠENJE

Sudija se RAZRESAVA U SLUČAJU:1. kad je osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili 2. za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije, 3. kad nestručno vrši funkciju ili 4. zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.

Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu „ne zadovoljava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija.

Inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice, dok se postupak za razrešenjepokreće se predlogom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika VKS, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada sudije i disciplinske komisije.

Razloge za razrešenje utvrđuje Visoki savet sudstva, utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.

VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.

Sudija ima pravo da se upozna s predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode, kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima PRAVO ŽALBE USTAVNOM SUDU, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, r - Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna.

Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Si glasniku RS".

94. STRUČNI SARADNICI, SUDIJSKI PRIPRAVNICI, VOLONTERI I SLUŽBENICI U SUDU

Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast.

Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mestau sudu, u skladu sa kadrovskim planom.

Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudi je vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski savetnik.

Zvanje SUDIJSKOG SARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.

Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.

SUDSKI SAVETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.

Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.

U Vrhovnom kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS koje se stiče u skladu saPoslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u koje je raspoređen, s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne ocenjuje se za tu godinu.Ako nije raspoređen uodeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi.

Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimliivost i objavljeni stručni i naučni radovi, osnovu kriterijuma koje utvrđuje Visoki savet sudstva.Ocene su: „ne zadovoljava“, „zadovoljava", „dobar", „ističe se" i „naročito se ističe".

Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročitose ističe" može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda.

Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomoćnika, na koje pomoćnik ima pravo da uloži prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni.

Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.

Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine.

Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito, se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj, upotrebi u sudu.

Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom"prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.

Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u sud radi sricanja radnog iskustva iuslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog- odnosa VOLONTERI.

Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.

Sudijski pripravnik i sudijski pomoćnik može određeno vreme biti upućen na obuku udrugi sud, državni organ ili organ jedinice LS.

Sudsko osoblje dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda. Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i

odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika.

95. ARBITRAŽE I MIROVNA VEĆA

Postoji više vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove.

Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu, prirodi spora, nacionalnosti arbitraže, itd.).

Najznačajnija je podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže.

Institucionalne arbitraže imaju sedište, administratora (ili sekretarijat), stalnu organizacionu strukturu, listu arbitara i pravila postupka.

Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore, trgovačka udruženja, banke, berze i druge relevantne institucije.

Ad hoc arbitraže se uspostavljaju isključivo za jedan određeni spor. Nakon okončanja spora, ad hoc arbitraža prestaje da postoji.

Arbitre sporne stranke same delegiraju, a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentni stručnjaci iz relevantnih oblasti. Stranke same imaju mogućnost da odrede način na koji će se postupale voditi.

Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazuma stranaka. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koji su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv. arbitrabilnost sporova).

To su imovinski sporovi o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporovaza koje je određena isključiva nadležnost suda.

Sporazumom o arbitraži stranke poveravaju arbitraži resavanje svojih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa.

Može se ugovoriti samo za jedan određeni pravni odnos, odnosno spor, a ne za sve pravne odnose između određenih lica.

Sporazum o arbitraži za resavanje budućih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji uređuje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži).

Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri. odnosno više arbitara (arbitražno veće).

Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno više arbitara, njihov broj mora da bude neparan.

Broj arbitara u arbitražnom sudu određuju stranke. Stranke sporazumno određuju i postupak imenovanja arbitara.

Arbitar može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, bez obzira na državljanstvo, koje ima svojstva koja zahtevaju stranke.

Arbitražni sud donosi odluku primenom prava, ugovora i običaja.Arbitražni sud u međunarodnoj arbitraži odluku donosi primenom prava koje su

stranke sporazumno odredile.

Domaća arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke i izvršava se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršni postupak.

Strana arbitrarna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke nakon što je prizna nadležni sud RS.

Stranom arbitražnom odlukom smatra se odluka koju je doneo arbitražni sud, čije je mesto van RS kao i odluka koju je doneo arbitražni sud u RS ukoliko je na arbitražni postupak primenjeno strano pravo.

Nadležan za priznanje je viši sud mesta gde treba sprovesti izvršenje, a ako se stranom arbitražnom odlukom rešavaju trgovinski odnosi između stranaka, nadležan je trgovinski sud.

Sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa rešava Spoljnotrgovinska arbitraža kao institucionalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije.

Ona rešava sve vrste sporova koji nastanu iz međunarodnih poslovnih odnosa, bilo da su obe stranke u sporu strana lica ili spor postoji između domaćih i stranih lica.Arbitre imenuju stranke, sa postojeće liste arbitara ili van nje, i oni mogu biti kako domaći, tako i strani državljani.

Pri organima lokalne samouprave, za rešavanje međusobnih sporova građana o pravima kojima slobodno raspolažu, mogu se obrazovati MIROVNA VEĆA, ukoliko rešavanje ovih sporova nije stavljeno u isključivu nadležnost suda. Statutom opštine uređuju se pitanja organizacije, postupanja i rada mirovnih veća.

BOSINA POTPITANJAl)Vrste arbitraža, 2)Koja arbitraža postoji kod nas, 3)Kakve arbitrazne odluke mogu biti, 4)Kako se izvršavaju

JAVNO TUŽILAŠTVO

******* NAPOMENA-PREMA ZAKONU O JAVNIM TUŽILAŠTVIMA (ZJT), izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje:„Javnotužilacka funkcija" je funkcija javnog tužioca i funkcija zamenika javnog tužioca„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci„Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja;

96. FUNKCIJA JAVNOG TUŽILAŠTVA I NAČIN NJENOG OBAVLJANJA U RS

Javno tužilaštvo se uobičajeno određuje kao služba izvršne vlasti pred sudovima.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva.Dakle, reč je o pravosudnoj funkciji, koju vrši poseban organ uprave.

Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se Zakonom o javnomtužilaštvu. (ZJT)

Institucija javnog tužilaštva uređena je u skladu sa sledećim načelima: 1) načelom samostalnosti, 2) načeiorn monokratskog uređenja, 3) načeiom hijerarhijske podređenosti i 4) načelom nedeljivosti.

NAČELO SAMOSTALNOSTI

Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja.

Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčena je zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.

Samostalnost funkcije javnog tužilaštva prema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilaštvo pri pokretanju postupka, po pravilu, rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja.

Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT - a prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

NAČELO MONOKRATSKOG UREĐENJA

Ovo načelo upućuje na to da je reč o instituciji u kojoj jedno lice ima svu vlast.Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) ti skladu sa zakonom.

Javno tužilaštvo čine Javni tužilac, zamenici JT i osoblje javnog tužilaštva. RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo, odgovoran je za rad javnog

tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini.

Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT.

Javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu i Narodnoj skupštini, a niži javni tužilac i neposredno višem javnom tužiocu.

Zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu

NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI

Niži JT podređen je neposredno višem JT, a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu.

Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo, a više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.

Javno tužilaštvo posebne nadležnosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.

Svaki JTje podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.

SUKOB NADLEŽNOSTI između javnih tužilaca resava neposredno viši JT koji je nadređen javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.

Sukob nadležnosti između javnih tužilaca posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT.

Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje se: 1) uvidom u predmet nižeg JT, 2) obaveznim uputstvima, 3) devolucijom, 4) supstitucijom.

-UVID U PREDMET NIŽEG JT

Radi ostvarivanja principa nadređenosti Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet.

Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet nižeg JT.

Zahtev za uvid dostavlja se nižem JT koji nakon toga neodložno dostavlja predmetneposredno višem JT.

-OBAVEZNA UPUTSTVA -

Obavezna uputstva mogu biti pojedinačnog, ali i opšteg karaktera.

Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja.

Ovakvo obavezno uputstvo Republički JT može da izda svakom JT.

Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje zanjegovo izdavanje.

Niži JT koji smatra daje obavezno uputstvo, nezakonito i neosnovano može izjaviti PRIGOVOR, sa obrazloženjem, Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva.

Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.

JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT, odnosno odluke Republičkog JT.

Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku koiom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja RJT.

U suprotnom, Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.

Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopušten.

Republički JT izdaje, u pismenoj formi, opšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Opšta obavezna "uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti, ali i napredlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva

-DEVOLUCIJA

Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome.

Niži JT koji smatra da je rešenje neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Prigovor se podnosi preko višeg JT koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao.

Do donošenja odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnje u predmetu.Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT. Postupak se smatra okončanim.

U suprotnom Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje.

-SUPSTITUCIJA

Do supstitucije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih ili stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu

Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT, kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje.

Izuzetno, Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa upojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca, a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga, u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje.

Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten.Kada je u pitanju unutrašnja nadređenost, u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti između JT i njegovih zamenika.

Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnje koje mu JT poveri.Zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen.

JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje.

Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj formi i ono mora da sadrži obrazloženje zanjegovo izdavanje.

Zarnenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor, sa obrazloženjem, neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko JT koii je izdao obavezno uputstvo.

JT koji je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.

JT, u postupku preispitivanja, može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja neposredno višem JT.

Zamenik koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT.

Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo, na koje je izjavljen prigovor, dužan je da prigovor dostavi neposredno višem JT.

Neposredno viši JT dužan je da donese odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.

Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna. -

NAČELO NEDELJIVOSTI

Mada se javno tužilaštvo odlikuje hijerarhijskom strukturom, prema ZJT zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen.Pritom, radnja koju je, u granicama svog ovlašćenja, preduzeo zamenik JT obavezuje tužilaštvo u celini, pa i kada je ona protivna uputstvu JT.

Značaj ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji.

BOSINA POTPITANJA1) Koji principi (načela) su od značaja, 2) Sta znaci princip devohtcije, 3) Sta znaci princip supstitucije, 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo

97. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUŽILAŠTVA

VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA

Javno tužilaštvo RS čine:

1) Republičko javno tužilaštvo,

2) apelaciona javna tužilaštva,

3) viša javna tužilaštva,

4) osnovna javna tužilaštva i

5) javna tužilaštva posebne nadležnosti.

Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, osnivaju se za teritoriju RS.

Osnivanje, sedište i područja apelacionih, viših i osnovnih javnih tužilaštava ureduju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih dela u skladu sa posebnim zakonom.

Tužilaštvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta, u skladu sa posebnim zakonom.

OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO

Osniva se za područje osnovnog suda.U RS postoje 34 javna tužilaštva, čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT)Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrsi nadležnost osnovnog javnog

tužilaštva.Osnovni JT u sedsštu privrednog suda postupa i pred tim sudom.

Osnovno javno, tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo, suda postupa i pred tim sudom.

VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO

Više javno tužilaštvo osniva se za područje višegsuda. U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava.

Niži JT podređen je neposredno višem JT, a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu.Više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.

Viši JT'vrši nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom

Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT - om

APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO

Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda. Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupapred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.

Takođe, nadzire i usmerava osnovna i viša javna tužilaštva sa svoje teritorije.Apelacioni JT u sedišiu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.Apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.

JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI

Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.

Osnivaju se za teritoriju RS, sa sedištem u Beogradu.

SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT.

Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.

TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

To je tužilaštvo posebne nadležnosti.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.Predstavlja ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima

u prvom i drugom stepenu, u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.

Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.

TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE

Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom i teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava.Osniva se .za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.

Predstavlja ga tužilac za ratne zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.

REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO

Republičko javno tužilaštvo je najviše javnotužilaštvo u RS, sa sedištem u Beogradu.Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javnotužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.

Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS.

Republički JT nadiežan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno.

Nadležan je i da: 1.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom; 2.) nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava, 3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova; 4.) vrši druge poslove određene zakonom.

U poslovima iz svoje nadležnosti, Republički JT postupa neposredno i preko svojih zamenika.

98. NADLEŽNOST I OVLAŠĆENJA JAVNOG TUŽILAŠTVA

OPŠTA NADLEŽNOST

Kod gonjenja za KD, privredne prestupe i prekršaje, JT postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.JT postupa u

parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom j drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovlašćen.

JT postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadležnosti, u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.

ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRŠENJA

JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanređnim pravnim sredstvom pobija odluka donetau sudskom ili drugom postupku.Zahtev se podnosi organu koji dozvoljava izvršenje odluke, a ako je izvršenje počelo organu koji ga sprovodi, zajedno sa dokazom daje uložio vanredno pravno sredstvo.U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenja traje do donošenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT.

Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaje da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo,

PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI

Ako javno tužilaštvo ne može.da vrši nadležnost, Republički JT može preiaeii njegovu nadležnost na drugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena.

Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog javnog tužilaštva.

ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZEĆE

Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za izuzeće JT neposredno viši JT. Državno veće tužilaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Republičkog JT po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog'javnog tužilaštva.

99. IZBOR JAVNIH TUŽILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO TJRS

JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade.Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.Zamenik JT zameniuie JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po

njegovim uputstvima.Narodna skupština, na predlog DVT bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na

ovu funkciju.

IVianuai zaiJjejiiJKu J i IS-UJI jc pi V J pm kauian li a luiii^oiju uajo ti 1 gvmmc DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.

DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo.

Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS.Republičkog JT na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine, bira NS.

Republički JT bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.

Prema ZJT, za JT i zamenika JT može biti izabran: 1) državljanin RS koji 2) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je 3) završio pravni fakultet, 4) položio pravosudni ispit i 5) dostojan je funkcije JT. Ovo su opšti uslovi.

Izbor JT i zamenika JT oglašava DVT u „Službenom glasniku RS" .

Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

Uz prijave se podnose dokazi o ispunjenju uslova za izbor, ukoliko se već ne nalaze ujavnom tužilaštvu.

DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupštinom.

JTi zamenik JT koji se prvi put bira, pre stupanja na funkciju, polaže zakletvu pred predsednikom NS.

JT i zamenik JT koji je izabran iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca ne polaže ponovo zakletvu.

JT i zaraenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su izabrani.

Smatra se da JT i zamenik JT nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o čemu odluku donosi RJT.Na ovu odluku dopuštenje prigovor DVT, u roku od osam dana. O odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština, u slučaju kada je NS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

IMUNITET

J T i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. Odnosno zamem'ka JT.

JT, odnosno zamenik JT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog delà učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosuđe i upravu.

UDALJENJE SA FUNKCIJE

JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor.Oni mogu biti udaljeni sa funkcije kad je pokrenut postupak za njihovo razrešenje ili

krivični postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.

Odluku o obaveznom udaljenju zamenika JT donosi JT, a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT.

Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi Republički JT, a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT.

Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono nije obavezno, JT, odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT.

Protiv odluke DVT o udaljenju kada ono nije bilo obavezno, Republički JT'ima pravo prigovora nadležnom odboru NS.

Prigovor se podnosi u roku od tri dana, a nadležni organ donosi odluku po prigovoru u roku od 30 dana, a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenje odluke.Udaljenje sa funkcije traje do ukidanja pritvora, pravosnažnog okončanja postupka za razrešenje ili pravosnažnog okončanja krivičnog postupka.

NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE

Prema URS zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.ZJT - om se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom.

Prema ZJT - u JT i zamenik JT ne mogu: 1) biti na funkciji u organima koji donose propise 2) u organima izvršne vlasti, 3) javnim službama4) organima pokrajinske autonomije i jedinica LS5) ne mogu biti članovi političke stranke6) ne mogu se baviti javnim ili privatnim plaćenim poslom7) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu:

Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije, poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužilaštva ili štete njegovom ugledu.

DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva.

JT i zamenik JT može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnoŠću, uz naknadu.JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT, kad oceni da za to ima razloga.

DVT pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima.

Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vrši JT ili zamenik JT, ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom, a ne postoje razlozi za razrešenje, o tome obaveštava neposredno višeg JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi.

Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republički JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT, a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu.

BOSINA POTPITANJAI ) Ko ih predlaže a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se bira RJT, 4) Moze li biti reizabran, 5) U pogledu koga URS predviđa ograničenja za reizbor

100. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZREŠENJE JAVNIH TUŽILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS

Prema URS, JT i zameniku tužioca prestaje funkcija: 1) na njihov zahtev2) nastupanjem zakonom propisanih uslova ili 3) razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. JT funkcija prestaje i ako ne bude

ponovo izabran, a zameniku JT, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

ODLUKU o prestanku funkcije JT donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT.

Odluku o prestanku funkcije zamenika JT donosi DVT.

Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS."

Protiv odluke NS, odnosno DVT o prestanku funkcije, JT, odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe

Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna.

Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.

Prema ZJT -u do prestanka funkcije JT i zamenika JT može doći: 1) na osnovu Ustava, 2) po sili zakona, 3) razrešenjem

PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA

Funkcija JT i zamenika JT prestaje na njegov lični zahtev, kad navrši radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost ili kad bude razrešen.

JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS, o čemu obaveštava DVT, a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije DVT.

PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA

Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije.

JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.

Izuzetno, po zahtevu Republičkog JT, DVT može. JT i zameniku JT produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.

JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi daje zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje funkcije.Postupak za utvrđivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi DVT.

O utvrđenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlja NS radi odlučivanja o prestanku funkcije JT.

RAZREŠENJE

JT i zamenik JT razrešavaju se: 1) kad su pravnosnažno osuđeni za KP na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci.2) ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim funkcije, 3) kad nestručno vrši funkciju, 4) ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.

Inicijativu za razrešenje JT, odnosno zamenika JT može podneti svako lice.

Postupak za razrešenje pokreće se predlogom JT, neposredno višeg JT, Republičkog JT, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada i Disciplinske komisije.

Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno je da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u roku pd 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.Odluka DVT kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje JT dostavlja se Vladi.

JT odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.

JT, odnosno zamenik JT ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred DVT.

BOSINA POTPITANJA1) Kad ini prestaje funkcija, 2) Postupak

101. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS

Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT.Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa po

njegovim uputstvima.

Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnje koje mu JT poveri.O n može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je tužilac ovlašćen.

JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade.Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.

Vlada predlaže NS jednog ili više kandidata za izbor na funkciju JT sa liste kandidata koje utvrđuje DVT.

0 predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenje nadležnog odbora NS za pravosuđe i upravu.

Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ilimu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT.

Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje 3 godine.

NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju naperiod od tri godine.

DVT bira zamenike JT za trajno obavijanje funkcije, u istom ili drugom javnomtužilaštvu. :

DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo.

Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe

OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo, p - Broj osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.

102. DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA

DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom.DVT ima 11 Članova.

Prema URS u SASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosuđe i 'predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosuđe i upravu, kao članovi po položaju i 8 izbornih članova koje_bira Narodna skupština.Izborne članove čine 6 JT ili zamenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.

U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada: 1) utvrđivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koju dostavlja

Vladi: 2) predlaganjeNS kandidata za prvi izbor za zamenika JT; 3) izbor zamenika JT za trajno obavljanje funkcije zamenika JT; 4) izbor zamenika JT koji su na stalnoj funkciji za zamenike JT u višem javnom

tužilaštvu; 5) odlučivanje o prestanku funkcije zamenika JT: 6) utvrđivanje razloga za razrešenje JT i zamenika JT: 7) odlučivanje o udalieniu Republičkog JT: 8) postavljanje vršioca dužnosti Republičkog JT: 9) odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; 10) utvrđivanje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa

dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva: 11) daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju

položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju;

12) donosi Etički kodeks; 13) donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviđene zakonom.

DVT radi u sednicama, koje saziva predsednik po sopstvenoi inicijativi ili na predlog najmanje tri elana DVT.

DVTodržava sednice kada je prisustno najmanje šest članova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna.Odluke DVT donose se većinom glasova svih Članova.

Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom.

OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće.

Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije.

Kandidate za izbornog člana DVT iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.

Kandidat za izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT najmanje sedam godina.

JT. i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog ineposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT.

JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepenajavnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju.

JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za listu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP.

Izborne Članove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda.javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata.

Ako izabrani član DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da nije ni izabran.

U tom slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana.

Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT.

To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka DVT.

Član DVT n e može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju funkcije Člana DVT bez odobrenja nadležnog odbora NS.

MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.

Članovima po položaju PRESTAJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT.Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje: 1) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana DVT, 2) ostavkom na članstvo u DVT, 3) istekom mandata i 4) razrešeniem.

Izbornim članovima DVT iz reda javnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkcija u DVT i prestankom funkcije JT i zamenika JT.

Izbornom članu DVTiz reda advokata prestaje funkcija u DVT i brisanjem iz imenika advokata.

Izbornom članu DVTiz reda profesora prestaje funkcija u DVT i prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta.

Izborni član DVT RAZREŠAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: 1) funkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i 2) ako bude osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za KD koje ga čini

nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT.

INICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki član DVT.

Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti isvaki JT.

Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.

Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim. DVT će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena.

Kada prihvati inicijativu DVT će, pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT čije se razrešenje inicira, da se izjasni o navodima inicijative.

Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicijative.

Odlukom o pokretanju postupka može se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje.Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od danapolcretanjapostupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešenju.Nakon podnošenja predloga za razrešenje član DVT obavezno se uda lj uje do donošenja odlukeNarodne skupštine.

BOSINA POTPITANJA' I ) Koja je-njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira članove ovog veća, 3) Sastav veća 4) Nabin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima Upravnog lekaprotiv odluke ovoga tela-moze se uložiti žalba Ustavnom sudu

ADVOKATURA

92. FUNKCIJA ADVOKATURE I NAČIN NJENOG OBAVLJANJA

Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.

Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:

1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;

2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;

3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata;

4) donošenjem opštih akata od strane advokatskih komora;

5) odlučivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom

Pružanje pravne pomoći obuhvata:1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja; 2) sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka; 3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava; 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica; 5) posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.

Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva.

Advokat može imati samo jednu kancelariju. Advokat moţe pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova.

Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju

Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo.Društvo se osniva ugovorom koji, osim uslova propisanih zakonom, mora da sadrži i sledeće odredbe:

1) da je advokatura jedina delatnost društva; 2) da pravnu pomoć mogu pruţati samo advokati članovi tog društva;3) da se advokati članovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva; 4) da advokatsko ortačko društvo ne može biti osnivač drugih pravnih lica.Društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik advokatskih ortačkih

društava nadležne advokatske komore. Imenik advokatskih ortačkih društava isključivo vodi Advokatska komora

Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavljenje advokaturom, a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati.

i

93. USLOVI ZA VRŠENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI

Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve. Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije kandidata.

Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata su: 1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u

stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; 2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji; 3) državljanstvo Republike Srbije; 4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 5) nepostojanje radnog odnosa; 6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje

advokaturom; 7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika,

direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrženu zabranu konkurencije; 8)dostojnost za bavljenje advokaturom; 9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije; 10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik

advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Pod kojim uslovima stranac može obavljati advokaturu kod nas-str.državljanin koji po

pravu svoje države ispunjava uslove za obavljanje adv.profesije, ima pravo na upis uadvokatsi imenik, ukoliko je u toj oblasti između RS i njegove domicilne države ustanovljenauzajamnost.

Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled. Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata advokatska komora ceni po slobodnoj oceni.

Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotužilačku funkciju najmanje 12 godina, ne polaže advokatski ispit.

Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita.

Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom drţavljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji. Advokatska zakletva polaţe se pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.

Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju. Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrţi ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom advokatske komore.

94. PRAVA, DUŽNOSTI I POLOŽAJ ADVOKATA

Advokat je dužan:

1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom; 2) da pravnu pomoć pruţa stručno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom; 3) da čuva advokatsku tajnu; 4) da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije. Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata.

Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost. Advokat nema pravo da zasniva radni odnos osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije.

Advokat je dužan da, u skladu sa statutom advokatske komore i kodeksom, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim zakonom. Advokat ne može odbiti pruţanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviženi zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku; 2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka; 3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka; 4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave; 5) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje statutom advokatske komore i kodeksom; 6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom.

Advokat ima pravo da otkaže zastupanje (punomoćje). O otkazu zastupanja (punomoćja) advokat je dužan da odmah obavesti organ koji vodi postupak.

Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana obaveštavanja, nastavi sa pružanjem pravne pomoći, izuzev ako ga stranka te obaveze nije izričito oslobodila ili ako to nije suprotno propisima.

Advokat je dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat.

Advokata moţe zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom.

Advokat ne moţe biti lišen slobode za krivična dela u vezi sa obavljanjem advokatske službe, bez odluke nadležnog suda. Pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud u pogledu tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta.

O pokretanju postupka protiv advokata, o određivanju zadržavanja ili pritvora advokatu, sud ili drugi državni organ koji vodi postupak je dužan da odmah obavesti nadležnu advokatsku komoru.

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije. Visina nagrade za rad advokata utvrđuje se u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne. Visina nagrade za odbrane po službenoj dužnosti, utvrđuje se aktom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Advokat je dužan da klijentu izda obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove.

Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.

95. PRIVREMENA ZABRANA I PRESTANAK VRŠENJA ADVOKATSE DELATNOSTI

Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom: 1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi; 2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga; 3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.

Advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti dostavi nadležnoj advokatskoj komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.

Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega: 1) određen pritvor; 2) pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata.

Advokatu se moţe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom: 1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini

nedostojnim za bavljenje advokaturom; 2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji

je protiv njega pokrenut.

Nadležna advokatska komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom:

1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane; 2) odrediti privremenog zamenika.

Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja avokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.

U postupku koji vodi advokatska komora kad rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Protiv svih

prvostepenih odluka advokatske komore dozvoljena je žalba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Izjavljena žalba odlaže izvršenje prvostepene odluke, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Podnosilac zahteva može podneti žalbu i u slučaju da o njegovom zahtevu nije doneta odluka u roku utvrđenom zakonom.

Protiv drugostepene, odnosno konačne odluke Advokatske komore Srbije, može se pokrenuti upravni spor. Nema nepravilne primene propisa u donošenju odluke advokatske komore kojom je rešavano po slobodnoj oceni, na osnovu, u granicama i u skladu sa ciljem propisanih ovlašćenja i protiv ovakve odluke ne može se voditi upravni spor pune jurisdikcije.

96.PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM

Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:

1) na lični zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu, a u slučaju da u zahtevu za brisanje iz imenika advokata nije određen dan prestanka prava bavljenja advokaturom ili je određen dan koji prethodi danu podnošenja zahteva - od dana donošenja odluke o brisanju iz imenika advokata;

2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglašenja za umrlog; 3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda; 4) u slučaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju iz imenika; 5) u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivičnom postupku - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda; 6) u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda; 7) u slučaju osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne, o čemu nadležnu advokatsku komoru obaveštava sud nadležan za izvršavanje krivičnih sankcija; 8) u slučaju da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika; 9) u slučaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanja statusa statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu, izbora ili imenovanja za člana ili predsednika izvršnog odbora banke, imenovanja za zastupnika državnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora; 10) u slučaju da ne zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika; 11) u slučaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B imenika advokata, prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u matičnoj državi - od dana donošenja odluke nadležnog organa matične države.

Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedišta advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori, što se utvrđuje odlukom nadležne advokatske komore.

97.ADVOKATSKA AKADEMIJA I ADVOKATSKI ISPIT

Advokatska akademija

Advokatska komora Srbije osniva Advokatsku akademiju, kao posebno telo zaduženo za stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i društvima, usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština advokata, potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu,specijalizaciju advokata i izdavanje uverenja o specijalizaciji u određenoj oblasti prava i advokature. Osnivanje, organizacija i rad Advokatske akademije i donošenje programa opšte i specijalizovane obuke uređuju se statutom i drugim aktima Advokatske Komore Srbije.

Predmet i polaganje advokatskog ispita

Advokatski ispit sastoji se od provere poznavanja domaćih i međunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu. Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa položenim pravosudnim ispitom. Advokatski ispit polaže se pred komisijom za advokatski ispit. Program advokatskog ispita, izdavanje uverenja o položenom ispitu, način obrazovanja komisije za polaganje advokatskog ispita, izbor članova, način rada i odlučivanja komisije propisuju se statutom i drugim aktima Advokatske komore Srbije.

98. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA

Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za stručno i savesno bavljenje advokaturom i čuvanje njenog ugleda. Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature, koje se uređuju Statutom Advokatske komore Srbije.

Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i kodeksom, a naročito:

-očigledno nesavestan rad u advokaturi, -pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje

pravne pomoći, -bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature, -povreda dužnosti čuvanja advokatske tajne, -traženje naknade veće od naknade propisane tarifom i odbijanje izdavanja stranci

obračuna nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove.

Lakša povreda dužnosti i ugleda advokature je narušavanje dužnosti i ugleda advokature manjeg značaja.

Disciplinski postupak pokreću i vode disciplinski organi nadležne advokatske komore, odnosno Advokatske komore Srbije.

Disciplinski organi su: disciplinski tužilac i disciplinski sud. Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi

zainteresovano lice ili državni organ, na osnovu predloga organa advokatske komore ili po službenoj dužnosti.

Disciplinska prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tužiocu nadležne advokatske komore. Organizacija, sastav, nadležnost, način odlučivanja disciplinskih organa i disciplinski postupak bliže se uređuju statutom advokatske komore.

Za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature, advokatu se mogu izreći sledeće disciplinske mere:

1) opomena; 2) novčana kazna; 3) brisanje iz imenika advokata.

Za lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature moţe se izreći opomena ili novčana kazna. Visina novčane kazne za lakšu povredu duţnosti i ugleda advokature ne može biti manja od desetostrukog iznosa najniže nagrade propisane tarifom, niti viša od tridesetostrukog iznosa najniže nagrade propisane tarifom koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere. Za teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći novčana kazna ili brisanje iz imenika advokata.

Visina novčane kazne za težu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manja od tridesetostrukog iznosa najniže nagrade za rad advokata niti veća od šezdesetostrukog iznosa najniže nagrade, propisane tarifom koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere.

Mera brisanja iz imenika advokata može se izreći na period od šest meseci do trajnog gubitka prava na bavljenje advokaturom. Advokat kome je izrečena mera brisanja iz imenika advokata na određeni vremenski period može podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je mera brisanja izrečena. Statutom Advokatske komore Srbije utvrđuju se lakše povrede dužnosti i ugleda advokature za koje se može izreći novčana kazna, teže povrede dužnosti za koje se može izreći mera brisanja iz imenika advokata i uslovi pod kojima se izrečena kazna može usloviti. Pravnosnažne izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerak odluke odlaže u dosije advokata koji je oglašen za odgovornog u disciplinskom postupku.

Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku šest meseci od saznanja za učinjenu povredu, a u svakom slučaju po proteku dve godine od učinjene povrede.

Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka. Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi vođenja disciplinskog postupka.

Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče. Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa u svakom slučaju kad proteknu dve godine od pokretanja disciplinskog postupka. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.

Zastarelost izvršenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana konačnosti odluke kojom je mera izrečena.

Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvršenja disciplinske mere. Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, a zastarelost u svakom slučaju nastupa kad proteknu dve godine od dana konačnosti odluke kojom je mera izrečena.

BOSINA POTPITANJAa -Ima li disciplinskih prestupa - ne. vec samo lakše i teze povrede dužnostib -Koje disciplinske mere se mogu izreci - novčana kazna, brisanje iz imenika advokata

99. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI

Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom.

Advokatski pripravnik moţe da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.

Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika, su: 1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta

stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;

2) državljanstvo Republike Srbije; 3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 4) nepostojanje radnog odnosa; 5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za

bavljenje advokaturom; 6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog

zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika drţavnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita;

8) dostojnost za obavljanje advokatske službe; 9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske

prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje.

Nadležna advokatska komora je duţna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za pripravnika polaganje pripravničke zakletve. Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom nadležne advokatske komore ili licem koje on ovlasti. Pripravnička zakletva glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i planom i programom pripravničke obuke koji donosi Advokatska komora Srbije. Za vreme pripravničke vežbe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

U slučaju poništaja upisa u imenik advokatskih pripravnika, vreme koje je upisani advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž za polaganje pravosudnog ispita.

Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutu advokatske komore i kodeksu. Pred državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa, tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata.

Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature. Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.

Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje, ne položi pravosudni ispit. Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dan.

100. ADVOKATSKA KOMORA

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom. Advokatske komore imaju svojstvo pravnog lica.

Organizovane su po teritorijalnom principu.Postoje Advokatska komora Srbije, pokrajinske i regionalne komore.

Regionalne su: Advokatska komora Beograda, Zaječara, Kraguievca, Niša, Požarevca, Čačka i Šapca.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju sledeća javna ovlašćenja:1) odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera; 2) odlučivanje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokatskih ortačkih društava, kao i odlučivanje o zahtevima za promenu sedišta društva i vođenje imenika advokatskih ortačkih društava; 3) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom;4) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom;

5) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom; 6) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije; 7) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera; 8) uređivanje sadržine i načina vođenja9) vođenje imenika;10) izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika; 11) donošenje programa i uređenje organizacije i načina polaganja advokatskog ispita; 12) donošenje kodeksa; 13) donošenje tarife; 14) određivanje visine troškova upisa u imenik advokata; 15) određivanje visine redovnih obaveza prema nadležnoj advokatskoj komori za njenu teritoriju.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu obavljaju sledeće poslove: 1) donose statut i druga opšta akta; 2) zastupaju interese advokata pred državnim i drugim organima i organizacijama; 3) ostvaruju međunarodnu saradnju u oblasti advokature; 4)predstavljaju advokate pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima; 5) organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i specijalizovano stručno usavršavanje advokata; 6) izdaju stalne i povremene publikacije radi obaveštavanja advokata i javnosti o pitanjima od interesa za advokaturu i stručnog usavršavanja advokata i advokatskih pripravnika; 7) organizuju pruţanje besplatne pravne pomoći, u skladu sa zakonom; 8) daju mišljenja na predloge zakona i drugih propisa koji su od interesa za poloţaj advokature; 9) obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Organi Advokatske komore Srbije su:

skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, jedan ili više potpredsednika, disciplinski sud, disciplinski tužilac, savet i drugi organi utvrđeni Statutom Advokatske komore Srbije.

Jedno lice ne može obavljati više od jedne funkcije u organima Advokatske komore Srbije, osim ako ovim zakonom ili Statutom Advokatske komore Srbije nije drugačije određeno.

Postupak izbora, trajanje mandata, opoziv, delokrug rada i sastav i broj potpredsednika uređuje se Statutom Advokatske komore Srbije.

Skupštinu Advokatske komore Srbije čine predstavnici advokatskih komora koje su u sastavu Advokatske komore Srbije. Skupština Advokatske komore Srbije donosi Statut Advokatske komore Srbije i druge opšte akte propisane zakonom i statutom. Skupština Advokatske komore Srbije saziva se najmanje jednom godišnje. Organi

Statut Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom. Statut advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije.

Bosina podpitanja:

l) Šta je advokatska komora

2) Organizacija,

3) Ovlašćenja

4)Koje advokatske komore postoje u RS,

5) Koja javna ovlašćenja vrši Advokatska komora

6)Mogu li voditi disciplinski postupak,

6) Koji organi vode disciplinski postupak

7) Kako se izriču tj. određuju iznosi novčane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda -prema iznosu naknada za rad advokata utvrdienih advokatskom tarifom, tj. Iznos novčane kazne ne može biti manji odpetostrukoz iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukop iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom.

'S