UVODPretovarna sredstva oznaavaju sve tehnoloke elemente kojima se realizuju bilo glavne bilo pomone operacije, a ije tehnike karakteristike obezbeuju ostvarenje zahtevanih funkcija. Pri tome se funkcionisanje pretovarnih sredstava moe bazirati na razliitim tehnikim principima, a uobiajeno je da se kao osnovni kriterijum diferencijacije koristi "kinematika kretanja radnog organa". U odnosu na ovaj kriterijum pretovarna sredstva se diferenciraju u dve velike grupe: pretovarna sredstva sa kontinualnim dejstvom pretovarna sredstva sa ciklinim dejstvomSredstva kontinualnog dejstva karakterie neprekidno kretanje radnog organa pa se shodno tome ostvaruje neprekidni tok materijala, a kao rezultat toga i veoma veliki transportni kapacitet. Ali, kontinualna sredstva po pravilu imaju jedan stepen slobode kretanja - linijsku trasu. Pretovarna sredstva koja pripadaju ovoj kategoriji su:trakasti transporter ,lankasti transporter, struga redler elevator puni transporter, gravitacioni transporteri pneumatski i hidrauliki transporteriSredstva sa ciklinim dejstvom, nasuprot prethodnoj grupi, premetanje robe realizuju u ciklusima, po principu deo po deo, pa ih karakterie prekidan tok materijala. Ciklus rada ovih sredstava sastoji se iz jedne produktivne (radni organ sredstva je optereen realizuje se koristan rad) i jedne neproduktivne faze (radni organ sredstva je neoptereen realizuje se nekoristan rad koji ima funkciju vraanja sredstva ili radnog organa u poziciju ponovnog zahvatanja tereta). Sredstva sa ciklinim dejstvom, iako sa aspekta ostvarenog kapaciteta inferiornija od sredstava sa kontinualnim dejstvom, mogu imati ekstremno veliku nosivost, a uz to po pravilu imaju tri stepena slobode. Tipine kategorije sredstava sa ciklinim dejstvom su razliiti tipovi transportno manipulativnih vozila sa jedne, i dizalice sa druge strane.Kao to se na slici br. 2 moe videti, meu sredstvima sa ciklinim dejstvom se nalaze i viljukari, pretovarna sredstva koja e biti blie opisana u ovom uputstvu.

1. VILJUKARI

Viljukar slaga je najrazvijeniji oblik vozila za rukovanje teretom. Osnovno obeleje je ureaj u obliku rama za podizanje, odnosno slaganje tereta po visini. Du rama za podizanje i sputanje tereta kree se zahvatni ureaj u obliku viljuke po kojoj je viljukar i dobio ime. Prvi motorni viljukar napravljen je u SAD-u 1927 (1919) godine (Clark Equipment Company, Buchanan, Michigan). Funkcionalne osobine, tri stepena slobode kretanja nosaa tj. zahvatnog ureaja, mogunost slaganja robe na velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost, doprineli su brzoj ekspanziji viljukarske tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraajaKovencionalna konstrukcija viljukara je primarno prilagoena za rad sa kompaktnim tj. logistikim jedinicama u obliku palete ili kontenera. Viljuka nije jedini oblik zahvatnog ureaja koji se koristi u viljukarskoj tehnici, a pored viljuke koristi se itav niz razliitih oblika zahvatnih naprava koje su prilagoene razliitim oblicima tereta i zadataka. Smatra se da se danas u eksploataciji nalazi nekoliko miliona viljukara.

1.1. KLASIFIKACIJA VULJUKARAZa klasifikaciju viljukara slagaa koriste se razliiti kriterijumi: nosivost, poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara, da li su sa seditem ili bez sedita (sa rudom) prema vrsti pogonskog agregata i dr.Za klasifikaciju viljukara slagaa najznaajniji kriterijum je poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara Baza viljukara se definie kao povrina oiviena dodirnim takama tokova sa tlom.Prema ovom kriterijumu viljukari slagai se klasifikuju na: eone (frontalne) sa teitem tereta izvan baze viljukara sa teitem u bazi (viljukari bez protivtega) hibridne sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju i za rad u visokoregalnim skladitima.Prema nosivosti viljukari se dela na pet klasa i to: laki do 12 [kN] srednji preko 12 do 32 [kN] srednje teki preko 32 do 80 [kN] teki preko 80 do 500 [kN]1.1.1. EONI VILJUKARIeoni industriski viljukari sa seditem za vozaaeoni vuljukar je najrasprostranjeniji kontruktivni oblik viljukara:Njegovi osnovni delovi su: ram sa osovinama i pogonskom grupom, ureaj za dizanje i sistem za upravljanjePogone je elektrobaterijski i sa SUS- motorom. Izrauje se sa tri i etiri toka. Tokovi su od tvrde, super elastine gume ili pneumatski. Upravljanje se zbog velikog optereenja na prednjim tokovima iskljuivo ozvodi preko zadnjih tokova pomiu polunog mehanizma ili hidrostatiki

Kruti ram povezuje sve elemente viljukara u jednu celinu. Kod eonog viljukara je sa prednje strane rama zglobno povezan ureaj sa dizanje tereta. eoni viljukar se klasifikuje i kao viljukar sa slobodno noenim teretom, to znai da je teite tereta stalno izvan baze viljikara.Zbog velike teine kontratega kod eonog viljukara je nepovoljan odnos nosivosti i sopstvene teine- kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je vea sopstvena teina od nosivosti, a kod veih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog veeg razmaka osovina.

eoni viljukaru se masovno grade sa elektrobaterijskim i SUS- motorom. Danas se elektroviljukari masovnije grade sa veom nosivou (do 75 [kN]). Elektroviljukari imaju manju teinu kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljukara delimino su preuzele baterije.

1.1.2. TERENSKI VILJUKARIRad na graevinski neobraenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugaiju koncepciju gradnje viljukara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja otrije zahteve u pogledu stabilnosti, vrstoe konstrukcije, i dinamikih karakteristika viljukara, a to znai i vee investicione i eksploatacione trokove.Podloge na kojoj rade terenski viljukari klasifikuju se u tri grupe:neravna i vrstamekana do raskvaenaraskvaena, glibava, nestabilna i veoma neravnaNa neravnoj i vrstoj podlozi moe se koristiti i konvencionalni viljukar standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska. Terenski viljukari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grae sa nosivou od 20 do 60 KN. Varijante teih terenskih viljukara sa teleskopom za potrebe graevinarstva grade se i sa dva teleskopa, kosim i horizontalnim.Pravi terenski viljukari za rad na raskvaenom, glibavom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od konvencionalnih industrijskih viljukara. Prve kontrukcije terenskih viljukara nastale su adaptiranjem graevinskih maina (utovarivaa sa kaikom) i poljoprivrednih traktora. Uvoenje novih tehnologija u poljoprivredi, graevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli su razvoj terenskih viljukara.Pored ureaja za podizanje u obliku rama, danas se nude i terenski viljukari sa teleskopskim mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljukara, a prihvaeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljukari.

Kako se kod terenskog viljukara stabilnost obezbeuje poveanjem razmaka izmeu osovina i tokova, terenski viljukari imaju vee gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljukare

Kod terenskih i tekih industrijskih viljukara primenjuju se razliita reenja u cilju poboljanja stabilnosti. Jedno od tih reenja je pokretan kontrateg, koji se uvlai I izvlai u zavisnosti od optereenja viljuki. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanju tekim i kabastim tretom

1.1.3. EONI VILJUKAR SA RUDOM

Osnovna koncepcija eonog viljukara sa rudom je slina kao i kod ostalih transportno-manipulativnih vozila sa rudom - grade se iskljuivo sa elektropogonom kao viljukari lake i srednje klase i to nosivisti: 10; 12,5 i 20 [kN].

Osnovne karakteristike eonog viljukara sa rudom su:Imaju malu brzinu kretanja koja je prilagoena brzini hoda vozaa 4 do 6 km/h, i obino se grade sa tri toka malog prenika. Zbog malog prenika tokova zahtevaju dobar kvalitet saobraajnica.Teite tereta koje je izvan baze viljukara uslovljava relativno velike gabarite za vozilo ovako male nosivosti kao i veliku sopstvenu teinu koja je zbog kontratega vea za 3.5 puta u odnosu na viljukare iste nosivosti bez protivtega.Dobra osobina eonih viljukara sa rudom u odnosu na slina vozila bez kontratega je fleksibilnost kod zahvatanja tereta. Kod njih viljuke nisu koljkastog oblika i ne nalaze se iznad nosaa tokova kao kod viljukara bez protiv tega, tako da mogu da zahvataju sa sve etiri strane poznate standardizovane oblike paletnih jedinica i malih kontejnera.Na tritu se nude varijante eonih viljukara sa rudom izmeu rama za dizanje I rude koji imaju mesto za stajanje vozaa. Ova varijanta olakava rad vozau ali ne omoguava bitnije poveanje brzinekretanja, jer voza u krivini pri veim brzinama nije dovoljno stabilan na pomenutoj platformi.

UREAJ ZA DIZANJE TERETAUeaj za dizanje tereta kod viljukara se sastoji od: rama sa viljukom kao zahvatnom napravom (nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama.Ram se izrauje od U ili I prifila i slui kao voica kolicima na koja su okaene viljuke. Izmeu vertikalnih nosaa rama u centru je postavljen hidraulini cilindar koji preko lanca sa lamelama podie zahvatni ureaj. Centralno postavljen hidraulini cilindar ne obezbeuje dobru vidljivost vozau, tako da se danas ta koncepcije sve ree primenjuje, odnosno zamenjena je sa dva paralelno postavljena cilindra neposredno uz vertikalne nosae rama.Kako su za lanac sa lamelama na jednom kraju vazana kolica na kojima su okaene viljuke, a drugi kraj lanca je fiksiran za ram, pri podizanju hidraulinog klipa kolica sa viljukama se kreu, odnosno podiu dva puta bre od klipa.Ugraivanjem vie ramova po sistemu teleskopa omogueno je postizanje vee visine dizanja uz zadravanje spoljnih gabarita rama u prihvatljivim granicama koje omoguavaju kretanje viljukara kroz standardne dimenzije vrata u industrijskim objektima. U gradnji viljukara, pored sistema sa jednim ramom koriste se za vee visine dizanja i konstruktivna reenja sa dva, tri i etiri rama.

SPECIJALNI ZAHVATNI UREAJIureaji koji olakavaju i ubrzavaju rad sa paletizovanim teretima (produeci za viljule, rotatori, potiskivai)ueaji koji omoguavaju rad sa nepaletizovanim teretima (trn, konzola, kaika, kljeta)

razni oblici zatitnih reetki koje kod rukovanja kavbastim teretima obezbeuju zatitu vozaa i viljukara iureaji koji omoguavaju realizaciju operacuja koje nisu u domenu pretovarnog zadatka (radne korpe za montau ii reparaturu instalacija u halama i dr..)Stabilnost i dijagram nosivosti viljukaraStabilnost vilju[kara predstavlja meru otpornosti viljukara na prevrtanje koja, u principu, zavisi od niza uticaja (statike i dinamike sile koje deluju na sredstvo, sopstvena teina, geometrisjke karakteristike, ubrzanja, usporenja,...). Za proveru stabilnosti kod viljukara koriste se raunske i eksperimentalne metode, u najveoj meri definisane kako nacionalnim, tako i medjunarodnim standardima (na primer, ISO 1074, ISO 3184, ISO 5766,...).Pojam stabilnosti viljukara odnosi se na:stabilnost u podunom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju ine dodirne take prednjih tokova sa tlom.stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku koenja, zbog opasnosti od klizanja teretaTest na precrtanje viljukara kojim se simulira uticaj dinamikih sila, izvodi se najee preko platforme sa promenjivim uglom naginjanja. Meutim, za praktinu primenu poseban znaaj ima provera statike stabilnosti eonog viljukara i dijagram nosivosti u funkciji od udaljenosti teita tereta od pete viljuke.Statika stabilnost eonog viljukara definie se kao odnos statikih momenata tereta Gs i sopstvene teine viljukara Gn, oko prednje osovine.

1.1.4. VILJUKARI SA TEITEM TERETA U BAZI VILJUKARAVuljukar sa teitem tereta izvan baze zbog svog osnovnog nedostatka koji se ogleda u velikoj sopstvenoj teini ili u velikim dimenzijama inicirao je razvoj koncepta u kome se teite nalazi unutar baze. U primeni su dva reenja:viljuke u obliku koljkastog omotaaslobodne viljukeMaksimalna visina nosaa sa debljinom viljuke u obliku koljkastog omotaa od tla do gornje ivice moe da bude 90mm, a irina 180 mm. Visina dizanja zavisi od kontrukcije rama i kree se od 2350mm 5400 mm.Zbog opisanog limita viljukari sa ovom koncepcijom grade se sa nosivostima do 20-30 KN i relativno malim brzinama kretanja pod optereenjem (do 8km/h). Zbog malih dimenzija tokova zahteva se dobar kvalitet saobraajnica.Osnovno obeleje viljukara bez kontratega je da evropsku pool-paletu moe da podie i slae samo ako je zahvaena sa ue (eone) strane. Bono zahvaenu paletu viljukar moe samo da odvoji od tla i transportuje, ali ne i da slae po visini.Opisani concept gradnje viljukara pojavljuje se u jo jednom obliku sa tzv. Slobodnim viljukama.Kod ovog viljukara viljuke nisu koljkastog oblika i ne prekrivaju nosae, ve se nalaze izmeu tokova i potpuno su slobodne. Nosai prednjih tokova su razmaknuti vie od viljuki i znatno su robusnije konstrukcije i sa veim tokovima. Ovde nisu prisutni prethodno pomenuti limiti. Razmak nosaa se bira u zavisnosti od dimenzije tereta I obino se kree od 686 do 1270 mm.Opisani concept danas se koristi u gradnji tzv, Piggy-Back ili Ruxxac viljukara koji su namenjeni za kaenje na drumska vozila pri realizaciji transporta logistikih jedinica (raznih oblika paleta i malih kontenera) po sistemu od .vrata do vrataPiggy- Back viljukari se grade sa rudom ili sa seditem za vozaa, a kao pogonski agregat za razliku od industrijske varijante koja iskljuivo koristi elektrobaterijski pogon, kod Piggy-Back viljukara u iroj je upotrebi SUS-motor. Kaenje Piggy-Back viljukara na drumsko vozilo ima za posledicu redukciju nosivosti vozila, zbog ega je primarno smanjivanje sopstvene mase viljukara. Iz ovog razloga ree se koristi elektrobaterijski pogon zbog velike teine baterije. Nosivost Piggy-Back viljukara je usaglaena sa teinom standardizovanih logistikih jedinica i obino je 10 kN, a visina dizanja je obino usaglaena sa visinom sanduka drumskog vozila..1.5. VILJUKARI SA POMERANJEM TERETA PRI ZAHVATANJU I ODLAGANJUPrema nainu pomeranja tereta pri zahvatanju i dolaganju oni se dele u tri sledee grupe:sa pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozilasa pomeranjem tereta upravno na osu vozilasa rotacijom rama, odnosno teita teretaVILJUKARI SA POMERANJEM TERETA U PRAVCU PODUNE OSEViljukari sa translatornim pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozila grade se prevashodno za rukovanje paletizovanih tereta, nosivosti od 10 do 20 [kN] u vie varijanti i to sa:translatornim pomeranjem itavog ramatranslatornim pomeranjem samih viljuki

Translatorno pomeranje viljuki se realizuje na tri naina: preko makazastog mehanizma, preko klizne viljuke koja je koljkastog oblika i klizi preko viljuke izraene od punog materijala i preko teleskopskog mehanizma. Kod svih varijanti sa translatornim pomeranjem viljuki pojavljuju se veliki momenti savijanja u ramu zbog ega se ee u gradnji ovog konstruktivnog oblika koristi koncepcija sa pokretnim ramom.Viljukari sa kliznom i teleskopskom viljukom imaju izvesne tehnoloke prednosti, jer mogu relativno jednostavno da manipuliu paletema iz drugog reda u odnosu na front pretovara. Ova osobina kod utovara i istovara vozila obezbeuje znatno redukovanje operativne povrine i skraenje vremena realizacije procesa, a kod skladita popravlja koeficijent iskorienja povrine skladita, jer se iz jednog radnog prolaza viljukar opsluuje etiri reda paleta u skladinom polju.VILJUKARI SA POMERANJEM TERETA UPRAVNO NA OSUViljukari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju upravno na osu vozila prevashodno su namenjeni za rukovanje sa teretima velike duine. Njihova osnovna karakteristika je da ram za dizanje stoji popreno u odnosu na podunu osu vozila i da se shodno tome teret zahvata bono. Pri zahvatanju i odlaganju tereta ram se potiskuje na spoljnu stranu, kada je teite tereta izvan baze viljukaraPosle zahvatanja tereta ram se uvlai na unutranju stranu, tako da je za vreme transporta teite tereta u bazi viljukara

Proizvode se u dve varijante:sa dva upravljana toka- boni viljukar isa vie upravljanih tokova etvorostrani viljukar

Kod bonog viljukara teret posle zahvatanja pri transportu ne lei na zahvatnom ureaju kao kod drugih oblika viljukara, ve na platformi koja je postavljena iznad rama vozila. Bona stabilnost viljukara pri zahvatanju i odlaganju tereta obezbeuje se preko oslonaca koji se aktiviraju hidraulinim putem. Kod manjih nosivosti boni stabilizatori se oslanjaju na mostove (osovine) vozila, a kod veih nosivosti na tlo.Pogonski agregat kod bonih viljukara je najee SUS-motor i retko se proizvode sa elektrobaterijskim pogonom. Nosivost im varira u irokom dijapazonu - od 20 do 40 [kN]. Tokovi su relativno velikog prenika, obino su sa pneumaticima, a koristi se i super-elastini toak. SUS-motor i pneumatskitoak omoguavaju velike brzine kretanja (i do 50 [km/h]), dok su brzine kod elektropogona do 20 [km/h].Vuljukari sa pomeranjem tereta upravno na podunu osu vozila i sa vie upravljanih tokova bitno se razlikuju po konstrukciji u odnosu na bone viljukare.Njihovo osnovno obeleje je da se kreu napred-nazad i bono (levo-desno), a da im za to nije potreban poseban manevarski prostor. Zbog ove osobine ovi viljukari su i dobili ime. Opisani nain kretanja postie se tako to se dva toka na nosaima na kojima lei teret, kada se eli promena pravca kretanja, na posebnu komandu vozaa preko hidraulinog cilindra zarotiraju za 90 stepeni.Tokom koji je spregnut sa upravljaem koji je obino i pogonski vri se korekcija putanje i on ima ugao rotacije 360 stepeni.Ova vrsta viljukara se gradi sa tri i etiri toka. Kod varijanti sa etiri toka i kod starijih konstrukcija etvrti toak je sa slobodnim voenjem, to znai da sledi liniju putanje ostalih neposredno upravljanih tokova.Kod najnovijih konstrukcija etvorostranih viljukara upravljaki sistem je opremljen mikroprocesorom koji elekro-hidraulinim putem upravlja svim tokovima, tako da se dobije optimalna putanja kretanje pri odreenom manevru viljukara. Grade se sa seditem za vozaa i sa rudom (bez sedita za vozaa)

1.1.7. VILJUKARI ZA RUKOVANJE TERETOM U VISOKOREGALNIM SKLADITIMAPotreba za boljim korienjem skupog skladinog prostora , koja je danas u prilinoj meri potencirana pomanjkanjem i permanentnim poskupljenjem graevinskog zemljita, a posebno zaotravanjem ekolokih problema, pobudilo je razvoj specijalnih konstrukcija viljukara za opsluivanje regalnih skladita koji bi omoguili formiranje sistema velike gustine i to preko: poveanja visijne slaganja robe i redukovanja irine radnog hodnikaRazvojni put ovog sistema poeo je primenom specijalne zahvatne naprave - tzv. rotirajue viljuke na rotacione viljuke iskljuila je potrebu za okretanjem viljukara u radnom hodniku u skladinim zonama sa redovima, to je dovelo do radikalne redukcije irine radnog hodnika.Proizvodnja tree generacije viljukara sa velikim visinama slaganja i znatno uim radnim prolazima (od 1,5m do 1,8 m) u kojima viljukar ne izvodi bona skretanja pri odlaganju i zahvatanju u radnom hodniku zapoela je 1960 godine. Na tritu se pojavljuju dva oblika ovih viljukara: viljukari slagai i viljukari za komisioniranje.

Savremeno konstruisani viljukari za komisioniranje su funkcionalno sposobni da pored komisioniranja vre i slaganje paletnih jedinica u skladine regale, tako da ih proizvoai esto deklariu kao univerzalan sistem sa eljom da se istaknu njihove prednosti u odnosu na slagae. Viljukari slagai tree generacije poseduju nomimalnu nosivost najee od 10, 15 i 20 [kN] pri udaljenju teita tereta od lea viljuke za 600 [mm], uz napomenu da je sa porastom visine dizanja obavezna redukcija nosivosti, tako da pri graninoj visini dizanja nosivost ne prelazi vrednost od 10 [kN]. Korisna visina dizanja i irina radnog prolaza kod viljukara tree generacije zavisi od oblika zahvatnog ureaja. Kod slagaa se koriste tri tipa zahvatnih ureaja: rotirajua viljuka, teleskopska viljuka i C-kuka. Rotirajua viljuka obezbeuje mogunost direktnog zahvatanja sa poda bono ili sa ela svih poznatih tipova paleta i malih kontenera bez ogranienja visine, uz napomenu da je podeavanje razmaka viljuki manuelno. Unutar radnog hodnika rotirajue viljuke u horizntalnoj ravni rotiraju za 180 stepeni i omoguavaju opsluivanje regala sa leve i desne strane. Zahvaljujui ovoj osobini viljukar moe da realizuje sloene cikluse bez potrebe da naputa radni prolaz radi okretanja (dok je na poetku razvoja ove tehnologije viljukar naputao radni hodnik radi okretanja).

Teleskopska viljuka ne moe da zahvati jedinicu tereta sa poda, to znai da primopredaja jedinice tereta izmeu transportne i skladine zone mora da se realizuje preko posebno prilagoenog postolja koje se nalazi na poetku radnog hodnika u skladinoj zoni. Viljukar sa teleskopskom viljukom zahteva neznatno manju irinu radnog hodnika u odnosu na varijante sa rotirajuom viljukom i C-kukom. Pri izvoenju sloenih ciklusa nema nikakvih ogranienja, a radni ciklus je neto krai u odnosu na rotirajuu viljuku i C-kuku, jer nema rotacije.

C.-kuka poseduje iste funkcionalne karakteristike kao i rotirajua viljuka, zahteva neto manju irinu radnog hodnika, a pri izvoenju sloenih ciklusa moe bez poveanja irine radnog hodnika da prebacuje jedinicu tereta iz regala sa jedne strane radnog hodnika na drugu. Visina jedinice tereta kod .C.-kuke ograniena je visinom izmeu viljuki i konzole koja nosi konstrukciju zahvatnog ureaja i kree se u opsegu od 1000 do 2000 [mm], a bira se u zavisnosti od oekivane visine jedinice tereta. Korisna visina dizanja viljukara sa .C.-kukom je manja za oko 17% (za graninu visinu dizanja) u odnosu na rotirajuu i teleskopsku viljuku. Sve varijante viljukara za komisioniranje imaju ureaj za inicijalno podizanje. Ureaj za inicijalno podizanje je nezavisan od glavnog sistema za podizanje kolica koja nose zahvatni ureaj. Njegova osnovna uloga je da olaka rad radniku koji vri komisioniranje na taj nain to paletu na kojoj se sakuplja i komisionira roba dovodi na visinu koja je u zoni dohvata ruku radnika. Poveanje visine dizanja uslovilo je primenu itavog niza ogranienja: uske tolerancije kod izrade i montae regalne konstrukcije, dobru obradu saobraajnica sa velikim stepenom ravnosti u podunom i poprenom pravcu, kao i prinudno voenje viljukara u radnom hodnikuTekst pripremio: Velibor Vrane dipl.saobraajni inenjer