KINEZITERAPIJAKINESIOTHERAPY

1

SREDSTVA KINEZITERAPIJERESOURCES KINESIOTHERAPY

2

3

ü Osnovno sredstvo – POKRET.

ü POKRET (fizička vežba) – sistem dobro odabranih vežbi i metoda, prvenstveni cilj skladan telesni razvoj.

ü Svaka fizička vežba (odabrana i adekvatno primenjena) ima pozitivan uticaj na lokomotorni aparat i na određene organe i organske sisteme.

ü Vežbe u preventivno-korektivnom radu – pažljiviji pristup, efekat vežbe dobro prostudiran i primenjen.

ü U zavisnosti od veličine oštećenja, stanja pacijenta, očuvanosti mišićne snage:

ü AKTIVNE VEŽBEü PASIVNE VEŽBE

ü Po složenosti pokreti mogu biti:ü PROSTI, SLOŽENI I FUNKCIONALNI.

4

¡ Voljna mišićna aktivnost pri kojoj zdrav ili čoveknarušenog zdravlja može sam da izvodi određenipokret bez ičije pomoći (voljni, refleksni i automatski).

¡ Najvažniji deo korektivne gimnastike (sprečavanje nastanka,popravak nastalih, podizanje fizičkih i funkcionalnih sposob-nosti, neuro motorna edukacija i reedukacija).

¡ ZDRAVE osobe – slika pokreta se stvara u čeonom režnjumozga – prenos do motorne zone mozga (girus precentralis),motorni put kroz kičmenu moždinu do prednjih rogova –periferni NEURON – do efektornog organa.

5

¡ Motorna edukacija i reedukacija – vežbom – ne samo mehaničko ponavljanje.

¡ Motorno učenje – aktivno učešće pacijenta.

U zavisnosti od očuvanosti mišićne snage:

¡ AKTIVNO – POTPOMOGNUTE

¡ AKTIVNE NEPOTPOMOGNUTE

¡ AKTIVNE VEŽBE PROTIV OTPORA

6

¡ primenjuju se kod onih stanja gde je snaga mišića očuvanau onoj meri da može da izvede pokret u posebnim delovi-ma.

¡ Mišić ili grupa mišića može da izvede pokret u rasterećenom položa-ju ili u suspenziji.

¡ Pomaganje u momentu kada je segment koji se pokreće u položajunajvećeg obrtnog momenta – položaj najvećeg uticaja sile gra-vitacije.

¡ Mišićna snaga očuvana 20% od ukupne – (2) manuelnim testira-njem snage mišića.

7

Pomaganje:

¡ otklanjanje negativnog uticaja sile zemljineteže – ekstremitet ili segment u suspenziji.Rasterećenje u vodi, korišćenjem kose ravni,smanjenje trenja sa podlogom…

¡ pridržavanjem određenog segmenta ili eks-tremiteta od strane drugog lica,

¡ samopomaganjem – korišćenje zdravog eks-tremiteta.

¡ Napredak u odnosu na pasivni pokret (volja+ animacija muskulature = motornareedukacija).

8

¡ primenjuju se kada je snaga mišića očuvana oko 50%.Mišići ili grupa mišića sposobni su da savladaju siluzemljine teže i da izvedu pokret u punom obimu.

¡ Motorna reedukacija – stvaranje novog stereotipa pokreta.

¡ Višestruki značaj – samopouzdanje, motivacija, put ka oz-dravljenju i povratku u normalan život i rad. Potpuna motornareedukacija.

¡ Razvoj koordinacije, brzine, lokalne i opšte izdržljivosti.

¡ Pravlino, kontinuirano, ritmički, kroz puni obim pokreta, bezzamaha i u određenim početnim položajima.

9

10

¡ Snaga mišića očuvana iznad 50%.

¡ Uglavnom, posle oporavka od dugotrajne imobili-zacije, oporavak od hipotrofije.

¡ Angažovanje što većeg broja motornih jedi-nica – maksimalno opterećenje.

¡ Otpor manuelno, sa spravama i rekvizitima-

¡ Tegovi, medicinke, palice, čunjevi, vijače….

¡ Preciznije angažovanje određenih mišića i mišićnihgrupa – aparati, bicikl ergometri, ekspanderi.

11

¡ Hettinger i Muller – početna snaga maksimalnogopterećenja 1/3 napetosti koja nastaje pri maksi-malnoj kontrakciji mišića.

¡ Mišić izložen kratkotrajnim velikim naprezanjima –zadebljanje vlakana i hipertrofija.

¡ S obzirom na vrstu mišićne kontrakcije, vežbesa opterećenjem mogu se izvoditi kao:

¡ STATIČKE i¡ DINAMIČKE.

12

¡ Izometrijska kontrakcija – dužina mišića i njihovi pripoji– nepromenjeni.

¡ Ekstremiteti i segmenti se ne pokreću – smanjen utrošakenergije.

¡ Do 15% ukupne mišićne mase – ne dolazi do povećanjasrčanog rada.

¡ OPREZ – osobe sa povišenim krvnim pritiskom, kardiovas-kularnim oboljenjima, starije osobe.

13

¡ Značajne za uspostavljanje i održavanje refleksnog meha-nizma pokreta, za održavanje mišića i sprečavanje atrofije.

¡ Voljno naprezanje – između dve kontrakcije neophodna je pauza.

¡ Široka primena - posebno kod stanja koja zahtevaju imobilizaciju.

¡ Veći terapeutski efekat se ostvaruje primenom statičkih vežbi (u odnosu na dinamičke).

¡ Zohn – koleni zglob.

¡ Dugi mišići lakše izvode izometrijske vežbe od kratkih, uspešnijemišići ekstenzori od fleksora.

¡ Preporuka – paralelno izvođenje sa zdravim i povređenim ekstre-mitetom.

14

¡ Izotonična kontrakcija – približavanje ili udaljavanje pripojamišića.

¡ Koncentrična (aktivna) i ekscentrična (pasivna) kontrakcija.

¡ Princip progresivnog opterećenja.

¡ De Lorme – sistem primene progresivnih vežbi.

¡ Maksimalno opterećenje mišića – testiranje svakog petka.

¡ RM (repetitio maximum) maksimalno kroz celu amplitudu pokreta:

¡ početak 30% X 10 ponavljanja,

¡ pauza 1-2 min,

¡ 40% X 10 ponavljanja.

15

¡ Uticaj prirodnih faktora na organizam:

¡ PRIRODNI i VEŠTAČKI.

16

¡ Značajan faktor – preventivno – korektivne i kurativne svrhe.

¡ Terapijsko delovanje (fizičke karakteristike, termička svoj-stva i mehanički efekti).

¡ Hidrostatski pritisak – povećanje otpora u perifernim krv-nim sudovima – periferne vene se prazne, a centralne dobija-ju više krvi – izlazak – suprotan efekat.

¡ OPREZ – ulazak i izlazak iz vode treba da bude postepen.

17

¡ Sila pritiska – Arhimed (svako telo potpopljeno u vodu gubi privid-no od svoje težine onoliko koliko teži njime istisnuta tečnost).

¡ Otežavajući faktor – kretanje ekstremiteta u pravcu dublje vode.

¡ Sila potiska – slično dejstvo aktivnom vežbanju protiv otpora.

Temperatura vode:

¡ Topla voda – širenje krvnih sudova – hiperemija (smanjenje na-petosti, smanjenje bola).

¡ Hladna voda – vazokonstrikcija (posle nekog vremena – aktivnahiperemija).

¡ Kratkotrajne hladne procedure – pozitivno na senzorne i mo-torne živce.

¡ Podiže se opšti tonus.

¡ OPREZ – mlađi uzrast, stare i iscrpljene osobe.

18

¡ Naizmenična primena toplih i hlad-nih procedura.

¡ HIDROTERMALNE procedure –kupke, plivanje, vlažna uvijanja iobloge.

¡ HIDROKINEMATIČKE procedure– tuširanje, vrtložne kupke, pod-vodne masaže i vežbanje u vodi.

19

¡ Osnovni izvor svetlosnih zraka.

¡ Dejstvo na čoveka: fotoelektrični, fotohemijski i termički efekat.

¡ Nevidljivi deo spektra: UV i IC zraci.

¡ FOTOHEMISJKI EFEKAT (UV) – pretvaranje neaktivnog provitami-na D u aktivni vitamin D (rahitis).

¡ Pozitivni uticaji:

¡ baktericidno i bakteriostatičko delovanje,¡ povećanje otpornosti organizma,¡ poboljšanje prometa materija,¡ uticaj na normalizaciju nivoa šećera u krvi, holesterola o nekih mine-

rala (kalijum i fosfora),¡ pozitivno delovanje na psihu čoveka.

¡ OPREZ – postepeno pripremati organizam i izlagati sunčevim zraci-ma.

20

¡ Individualna i regionalna osetljivost.

¡ INFRACRVENI ZRACI – imaju samo termički efekat.

¡ Širenje krvnih sudova – aktivna hiperemija – LOKALNA HIPEREMIJA (regenerativni procesi, sedativno dejstvo, smanjenje spazma i bola).

¡ UV i IC zraci mogu se koristiti i u pripremama za aktivni pokret.

21

¡ Priprema organizma pre uticaja nekih drugih agenasa.

¡ Vazdušne kupke (povoljan uticaj) – u cilju pripreme organizma za izlaganje dejtvu sunčevih zraka.

¡ Vazduh (vlažnost, čistoća, gustina, pritisak, temperatura).

¡ Najmanji stepen zagađenosti.

22

¡ Aparati koji stvaraju veštački razne oblike energije: elektricitet, magnetizam, veštačko svetlo, zvučna energija…

¡ Glavni izvor veštačkih faktora je ELEKTRIČNA ENERGIJA (jednosmerna i naizmenična niske i visoke frekvencije).

23

Primena struja:

¡ JEDNOSMERNE STRUJE (galvanizacija, hidroelektrične kupke, elektroforeza lekova, negativna elektroliza).

¡ NISKOFREKVENTNE STRUJE (manje od 1000 Hz)

¡ dijadinamična struja,¡ eksponencijalne struje.

¡ SREDNJEFREKVENTNE STRUJE (veće od 1000 Hz)

¡ interferentne struje.

¡ VISOKOFREKVENTNE STRUJE (veće od 1000 Hz)

¡ kratkotalasna dijatermija,¡ ultrakratkotalasna dijatermija,¡ mikrotalasna dijatermija.

24

¡ Kvarc lampe (UV zraci).

¡ Sijalice (IC zraci).

¡ Laser.¡ Elektromagnetne oscilacije.¡ Ultra zvuk.¡ Infrazvuk.

25

26

27

28

SREDSTVA KINEZITERAPIJERESOURCES KINESIOTHERAPY

29