of 54 /54
Podrazavanje je jedan od najvaznijih pojmova poetike kojim se oznacava odn os iz me dju st varnos ti I ume tni ck og ostvarenja. Za Platona podrazavanje predstavlja oponasanje privida stvarnosti, odnosno predmeta iz realnog sveta koji su vec imitacija onoga sto postoji u svetu ideja. On ukazuje na stetno dejstvo podrazavanja jer navodi publiku na empatiju, a po isto ve ci va nj e pu bl ike sa sl ab im ka rakt er ima moze dovesti do toga da covek pocne sam da podrazava dogadjaje I junake iz knjizevnih dela, sto je lose ako su oni los primer. On je prema meri (kolicini) podrazavan ja podelio knjizevne vrste: . mimeza - cisto podrazavanje ! komedija I tragedija ". dijegeza -   jednostavno pesnikovo pripovedanje ! ditiramb #. kombinacija oba ! ep  $ristotel podrazavanje posmatra kao urodjenu aktivnost , kao osnovno sredstvo ucenja.  Teonomija - boziji zakon koji je iznad ljudskog I bezrezervno se postuje.  Tragicka krivica ! uzroci greha, gotovo da se podudara sa harimatijom (prelazak iz sr ece u ne sr ec u zb og loseg postupka junaka)  Stihomitija ! oblik dijaloga u anatickoj drami koji se sastoji iz kratkih replika obicno od jednog stiha. %ajcesce se koristi u najdramaticni je m trenutku zbog povecan ja napetosti desavanja.  Dramska (tragicka) ironija ! situacija u kojoj publika sa autorom zna sta se desa va na pozornici ili sta je izrece no, a dramska lica su u neznanju. Publika moze da predvidi ishod koji junak ne ocekuje. %aziva se I tragickom ironijom I pod njom se podrazumeva srlj an je junaka u propast zb og 1

Pregled Opste Knjizevnosti I

Embed Size (px)

Text of Pregled Opste Knjizevnosti I

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    1/54

    Podrazavanjeje jedan od najvaznijih pojmova poetike kojimse oznacava odnos izmedju stvarnosti I umetnickogostvarenja. Za Platona podrazavanje predstavlja oponasanjeprivida stvarnosti, odnosno predmeta iz realnog sveta koji su

    vec imitacija onoga sto postoji u svetu ideja. On ukazuje nastetno dejstvo podrazavanja jer navodi publiku na empatiju,a poistovecivanje publike sa slabim karakterima mozedovesti do toga da covek pocne sam da podrazavadogadjaje I junake iz knjizevnih dela, sto je lose ako su onilos primer. On je prema meri (kolicini) podrazavanja podelioknjizevne vrste:. mimeza - cisto podrazavanje! komedija I tragedija

    ". dijegeza -jednostavno pesnikovo pripovedanje !ditiramb#. kombinacija oba! ep

    $ristotel podrazavanje posmatra kao urodjenu aktivnost ,kao osnovno sredstvo ucenja.Teonomija - boziji zakon koji je iznad ljudskog I bezrezervnose postuje.

    Tragicka krivica! uzroci greha, gotovo da se podudara saharimatijom (prelazak iz srece u nesrecu zbog losegpostupka junaka)Stihomitija! oblik dijaloga u anatickoj drami koji se sastoji izkratkih replika obicno od jednog stiha. %ajcesce se koristi unajdramaticnijem trenutku zbog povecanja napetostidesavanja.

    Dramska (tragicka) ironija ! situacija u kojoj publika saautorom zna sta se desava na pozornici ili sta je izreceno, adramska lica su u neznanju. Publika moze da predvidi ishodkoji junak ne ocekuje. %aziva se I tragickom ironijom I podnjom se podrazumeva srljanje junaka u propast zbog

    1

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    2/54

    pogresnih pretpostavki, nagli preokret na gore kada se ciniloda junaku ne preti opsanost cime se pojacava kontarstizmedju srecnog I sudbinskog.

    Organska trilogija! je sklop tri dela koja su medjusobnousko povezana istom tematikom I jedinstvom radnje. &elovisu takvi da se nijedan ne moze izbaciti a da se znatno nepromeni sustina I tok radnje, povezani su kauzalno.Teomahijase tumaci na dva nacina:

    . borba izmedju bogova koja predstavlja cestu temu mitova(Primer ovakve teomahije moze se naci u 'omerovim

    epovima gde ratuju bozanstva koja zauzimaju suprotnestrane u rojanskom ratu.)

    ". pobuna protiv bozanskog poretka I njihovih nacela I normi.Zavisno od konteksta pobuna moze znaciti I izickosuprotsavljanje ili samo narusavanje bozanskog poretkazbog cega dolazi do ljutnje bogova.Teodicejaje bozanska pravda, objasnjava postojanje *oga

    u svetu u kome postoji zlo. + tom znacenj se prvi put javljakod ajbnica pocetkom -. veka. + uzem smislu je teoloskipojam koji objasnjava kontardikciju da uprkos *ozijojpravednosti u svetu I dalje ima zla. (+ shilovoj Orestijiteodiceja ili bozanska promisao coveka koji je zgresio krozkaznu I muke vodi do saznanja o zlu)Empatija! sazivljavanje/ pre svega je termin psihologije kojioznacava projekciju utisaka na publiku, citaoca ili gledaoca.

    Hamartija ! greska ili zabluda/ junak dela u zabludi ilineznanju sto pokrece niz katastroa. ($ristotelov primer zahamartiju je radnja 0ooklovog junaka dipa) 1anije jeprema stoickoj I hriscanskoj tradiciji hamartija tumacena kaomana, tacnije moralni nedostatak junaka.

    2

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    3/54

    Hibris ! u najsirem smislu oznacava drskost I preteranusamouverenost zbog koje covek krsi bozanske zakone Ipravila drustvenog ponasanja. + izvornoj upotrebi oznacava

    cin kojim se nanosi nepravda I bol zrtvi I kojim se zrtvasramoti. 0avremena upotreba termina hibris je zasnovanana tumacenju prema kojem ljudi gordim I samovoljnimponasanjem krse norme bogova vredjajuci na taj nacinnjihovu cast I oni ih kaznjavaju. (2ilos &juric govori dashilovi junaci postaju bogoborci, ustaju protiv bozanskepravde I zakona, a to je nasilnistvo, hibris I izaziva gnevbogova.)

    'ibris I 'amartija odredjuju smisao tragicke krvice.atarza ! (grc. 3atharsis 4 prociscenje) ! 3atarzu opisuje

    $ristotel u svojoj Poetici, ona predstavlja bitan koji ostavljatragedija. 3atraza je prociscenje koje nastaje u covekuempatijom. Prikazom dogadjaja koji izaivaju sazaljenje Istrah, gledalac se poistovecuje sa likovima I oslobadja ovih

    aekata, tako dolazi do prociscenja I oslobadjanja negativnihemocija.Stasimon ! stajaca pesma koju hor grcke tragedije pevanakon sto je usao u orhestru. 0tasimon je obicno povezansa temom tragedije. (uripid je bio sklon umetanju horskihpartija koje nisu povezane sa radnjom I prema $ristotelovommisljenju tako se narusava celovitost tragedije). 0tasimoni seu tragediji odvajaju epizodama, a episode su pomocu

    stasimona odvojene od eksode.Eksoda! prema $ristotelovoj kvantitativnoj podeli tragedijepredstavlja zavrsni deo tragedije posle kojeg nema visehorskih partija. Prvobitno znacenje se poklapa sa izlaznompesmom, pa se I odnosi na pesmu koju hor izvodi izlazeci sa

    3

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    4/54

    scene, napustajuci orhestru. 2oze stajati na kraju tragedije,ali moze se pojaviti I pre zavrsetka.Paroda! ima dva znacenja:

    . ulaz u orhestru kroz koji izlazi hor na scenu/". ulazna pesma koju hor grcke tragedije peva ulazeci na

    scenu. +glavnom se poklapa sa prologom, tumaci publicidogadjaje koji su vec prikazani na sceni ili prikazuje ono sto

    je prethodilo samoj dramskoj radnji (kod 0ookla I shilaparoda ima unkciju prikazivanja dogadjaja koji uslovljavajurazvoj radnje u tragediji, opisuje mesto radnje ili sudbinuprotagonista, dok kod jr kod uripida ukljucena u samu

    radnju I prerasta dijalog, tako da I hor preuzima aktivnuulogu).Epizoda:

    . deo radnje koji predstavlja zaokrazenu celinu romana, epaili drame koja je smisaono povezana sa samim delom/

    ". deo radnje koji nije cvrsto povezan sa radnjom, udaljavase od nje , predstavlja digresiju/

    #. dijalog izmedju dve horske pesme u grckoj tragediji.Digresija ! oznacava svako umetanje celina koje nisuneposredno povezane sa osnovnom radnjom, ili temomdela.

    I0O5% 3%6IZ7%O0IEP O !"#!$%ES&Osnovne crte sadrzaja: Ovaj istorijsko ! herojski, a istovremeno I teogonijski Imitoloski ep u centru paznje ima velikog junaka, kralja+ruka, 8ilgamesa. Osnovna tema epa je njegova potragaza besmrtnosc' " porazno saznanje o prolaznosti zivota" svega na svet' " o neizbeznosti smrtiema se otkriva

    4

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    5/54

    tek od osme glave nakon smrti nkidua, 8ilgamesovogprijatelja koga je boginja $rura stvorila da unisti 8ilgamesa Ispase narod +ruka njegove trianije. 8ilgamesa, koji je uprvom delu opisan kao tiranin, svemocan, neunistiv I silan,

    prijateljstvo sa nkiduom oplemenjuje I on postaje zastitiniknaroda I borac za pravdu, stice I mudrost I odbija necasneponude boginje Istar ! pokaz'je se kao ideal m'drosti "pravednosti nepokolebljivosti. Zajedno sa nkiduomspasava grad ubivsi 'umbabu, cuvara kedrove sume. +bija Inebeskog *ika koga besna I ponizena Istar salje da bi seosvetila. %akon nkiduove smrti 8ilgames krece u potraguza vecnim zivotom, prisutan je njegov strah od smrti I

    prolaznosti ! na putu +tnapistimu, njegovom pretku koji je odboga dobio vecni zivot I spasen je potopa, 8ilgames sreceprorocicu 0abitu, zatim ga ladjar prevozi preko 7ode smrtido Ostrva zivota na kome se nalazi +tnapistim. 8ilgamesgubi cudotvornu travu koja pruza veciti zivot, a koju mu jeotkrio +tnapistim, odnosi mu je zmija, veciti neprijateljcovekov, htonsko bice. + ploci prikazan je njegov silazaku podzemni svet I na kraju njegov razgovor sa nkiduovom

    senkom koju doziva a bog dubina. 8ilgames umire u +rukune saznavsi nista o onomsvetu, porazen saznanjem da jesmrt neminovna.Istorijat! &elo pripada sumersko ! akadskoj ili sumersko !vavilonskoj knjizevnosti. 0umeri su narod koji je zacetnikcivilizacije, kulture I pismenosti. %jihovo pismo je prvo,najstarije pismo ! klinasto ili piktograsko, slike su urezivane

    u glinene plocice koje su pekli, u pocetku je imalo 9znakova. Okruzeni semitskim narodima 0umeri oko ".godine pre nove ere bivaju okupirani od strane nomada

    $kadjana koji zauzimaju njihove gradove, ali preuzimajunjihovu kulturu I pismo I prenose je. 6os ranije je stvorenasumersko ! akadska kulturna simbioza I od ". ! -.

    5

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    6/54

    godine je zapisan najveci broj dela sumerske knjizevnosti.Od -. godine povecava se broj dela akadskeknjizevnosti, sumerska knjizevnost se zapostavlja, slabije seprevodi, pa samim tim I polako nestaje. 2edjutim bilo je dela

    koja su ostajala u skolama I izmedju redova je upisivanakadski prevod. akvo delo je I p o 8ilgamesu. + originalu

    je medjutim, sacuvana samo * + *, ** " *ploca, ostalesu rekonstruisane I sklopljena je celina. Ovaj akadski prevod

    je pronadjen u rusevinama $surbanipalove biblioteke u%inivi,a nastao je oko ;. godine. 2noge episode sunastale na osnovu prica iz ciklusa o 8ilgamesu koje supostojale I ranije ! npr. u

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    7/54

    smrt jer je sve podredjeno prolaznosti +tnapistimovgovor predstavlja sustinu dela, on upozarava 8ilgamesa dane treba teziti za onim sto je uzaludno. San se neprestano

    javlja ' Ep' nkidu cetiri puta sanja I njegovi snovigradacijski dovode do predskazanja njegove bolesti I smrti.0an je prema verovanjima povezan sa smrcu. 0vakodnevnisan jeproba smrtiI 8ilgames ne uspevsi da savlada ni tajobicnisan nagovestava da nece moci da se izbori sa vecitimsnom. I onda kada izgleda da je blizu ostvarenja svog cilja,kada ima cudotvornu travu vecnog zivota, 8ilgames ostajebez saznanja I praznih ruku jer je tako predstavljena sva'zal'dnost borbe " traganja za necim sto je 'napred

    odredjeno " dato kao takvo. *ogovima je dat vecni zivot, tou jednom trenutku govori prorocica 0abitu kao I +tnapistim,covek je stvoren da uziva u zemlajskim zadovoljstvima,

    javlja se ideja o hedonistickom shvatanj' zivota(ovo seponavlja kasnije u starozavetnoj 3njizi propovednikovoj u IIIveku pre nove ere). %itoloska gradja nije podredjena'n'trasnjim zakonitostima mita vec knjizevno -/ilozo/skim ciljevima epa u tome se ogleda didakticka

    unkcija epa, nema pozitivnog zavrsteka. !roteska jeprisutna u pu ! u predstavljanju nkidua, 'umbabe.Epizoda o potop' je naknadno dodata to je nezavisnapoema iz vavilonske didakticke knjizevnosti, ali ovdenaglasava odnos smrtnog I besmrtnog, bozanskog Icovecjeg, zivota nasuprot neminovnoj smrt. Prikazompodzemnog sveta I pojavom nkiduove senke koja govori dakada bi 8ilgames cuo zakon zemlje mrtvih samo bi seo Izaplakaoubija se I poslednja nada o dostizanju nedostiznog.

    0"0#"1$*iblija ili 0veto pismo je najvaznija knjiga hriscanske religije

    = temelj hriscanske i judejske kulture. 0tari zavet je svetaknjiga 6evreja, nazivaju je anah, skracenica je sastavljenaod pocetnih slova pojedinih delova = ora (9 kjiga 2ojsijevih

    7

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    8/54

    zakona), %evim (knjiga proroka) i 3etuvim (spisi). Pripadaistocnim knjizevnostima. o je jedna od najstarijih knjiga kojusu hebrejski mudraci, obogativsi je razmisljanjima2esopotamije I gipta, uveli u grcko ! rimski svet, a samim

    tim I u evropsku civilizaciju I kulturu cije temelje ona Ipredstavlja. %e moze se proucavati razvoj nase slovenskepismenost bez *iblije ! prvi spomenici nase kulture sadrzalisu prevode nekih delova iz *iblije. %astala je od grcke recikoja znaci knjizice. Sastoji se iz Starog " 2ovog 3aveta !0tari zavet ima "> knjige, a %ovi ";. 'ebrejski I grcki prevodne glasi zavet, vec savez , sto predstavlja savez izmedju*oga I izabranog naroda, medjutim ovaj pojam kasnije nije

    bio od velike vaznosti hriscanima pa je preveden kao zavet.Izvorni rukopisi *iblije nisu dospeli do nas prvenstveno zbogneizdrzljivog materijala na kome su tekstovi pisani, a I zbogverskih popisa kada su se svi iole osteceni crkveni spisisahranjivali na posebna mesta ! genize. 0tari zavet jesacuvan u prevodu na hebrejski I aramejski jezik I dve knjigena grcki, %ovi zavet je preveden na grcki jezik, osim6evandjelja po 2ateju cija je osnova nastala na aramejskom

    jeziku. Prvi prevod sa hebrejskog na grcki ! septuaginta.*iblija je kanonizovana 4+5godine.0tari zavet je konacno sastavljen u vreme svestenika6ezdre, posle vavilonskog ropstva I stavljen je u 6erusalimskihram. 6reme nastanka tekstova iz 0iblije je veoma d'go- od *7,, godine pre Hrista do *,, godina posle Hrista.0adrzi veliki broj prica i parabola: praroditeljski greh,bratoubistvo, legenda o potopu, jevrejska istorija, savezizmedju *oga i 6evreja, zidanje hrama, egipatsko ropstvo,

    povratak u 6erusalim... %ovi Zavet je nastao u I veku noveere i dokumentacija o vremenu nastanka I autorima jedostupnija. %ovi zavet je celovitiji, bavi se istorijom, zivotom,stradanjem i vaskrsenjem Isusa 'rista, i zivotom covekanakon njegove smrti. Ideja o krvnoj osveti iz 0tarog zaveta

    8

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    9/54

    (oko za oko, zub za zub) zamenjena je sa idejom prastanja(ko tebe kamenom, ti njega hlebom).*iblija je geograski I istorijski odredjena sto je cinidrugacijom od svih religioznih spisa. Ona zahvata podr'cje

    skoro celog Srednjeg "stoka - %esopotamija Egipat " od8""" veka " Palestina0tari zavet obuhvata skoro sve zanrove *liskog istoka !mitove, basne, legende, izreke I pesme (himne, molitve,psalmi, tuzbalice, ljubavne, svadbene I vinske pesme,obredne pesme).%ovi zavet se sastoji od > jevandjelja, Dela svetihapostola, ! "oslanica I #tkrovenja $ovanovog%

    Prvi slovenski prevod novozavetnih spisa jecetvorojevandjelje 5irila I 2etodija u I? veku sto ujednopredstavlja I pocetak slovenske pismenosti. %a nas jezik su*ibliju preveli 7uk 3aradzic (%ovi Zavet) I &juro &anicic(0tari Zavet) ->;. godine.*iblija se sastoji od istorijskih, mudrosnih I prorockih knjiga.%ovi zavet se sastoji od jevandjeljskih istorija (koje su pisaliucenici Isusa 'rista ! apostoli 2ateja, 2arko, uka i 6ovan),

    epistolarne (poslanicke ) knjizevnosti I u okviru toga senalaze jevandjeljske parabole koje su doprinos celokupnojsvetskoj knjizevnosti.3njiga o 6ovuPripada mudrosnoj knjizevnosti, nastala je oko 7I veka prenove ere. Prvobitno delo bilo je u prozi I sastojalo se izdijaloga I teoanije (@A), a kasnije je dodavanjem nekihelemenata dobilo sadasnji oblik ! umetnuta je Pesma o

    mudrosti I lilujeva beseda. Prolog I epilog su ostali prozni, asredisnji deo je pesnicki. + pesnickom delu nema aluzija nadogadjaje iz prologa sto moze potvrditi pretpostavku da jepesnicki deo delo drugog autora.ema dela je nezasluzena patnja pravednika, kusanje Icutanje od strane *oga koji okleva da mu pomogne.

    9

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    10/54

    Postavlja se pitanje porekla zla patnje " nesrecnelj'dske s'dbine. 0otona je predstavljen kao boziji sin, kaobozansko bice, a ne kao zli duh iz kasnije biblijske tradicije.On je u ulozi tuzioca koji podstice boga da iskusa 6ovovu

    ljubav, njenu velicinu I istrajnost tvrdeci da ni pravi vernici nepostuju iskreno *oga vec da to cine zarad nagrade, korsti Iblagostanja. 6ov strada nevin, svestan je da nije pociniogreh, proklinje dan kada je rodjen, razocaran je u boga, alion ne pristaje na to da bog nije ljubav, on se odrice boga kojito ne predstavlja, ne prihvata cinjenicu da bog izdaje, ontakvog boga odbacuje. *og se spusta na zemlju I u tom cinu

    je iskazan njegov odgovor ! odgovor koji je 6ovu dovoljan !

    bog se udostojio razgovora sa njim, on sada priznaje svakigreh, pa I onaj koji nije pocinio. 2i treba da se opravdavamoi kajemo zbog toga sto nismo ustali protiv bilo kakvihpredstava i sopstvenih pomisli o *ogu, u kojima On nepredstavlja jubav. + tome sto smo smatrali dovoljan povodza poklonjenje 8ospodu to, sto je On ! vorac, 0vedrzitelj,0vemoguB, 5ar %ebeski, 0trogi 0udija... $li nikakva inajneoboriva sila nije dostojna poklonjenja ukoliko ona nije

    jubav. +pravo je to greska koju cine 6ovovi prijatelji Eli&as,'o&ar ii (ildad, oni ne gledaju boga uzviseno kao sto to cini6ov, oni ga vole jer znaju da tako treba, mora, jer zaju da jeiznad njih. Zato I stradaju, jer njihova ljubav nije iskrena. Onibrane tradicionalno uCenje, uvereni su da je 6ov poCinio nekigreh i da zbog toga strada. %eki tumaci Eliluja vide kaobozijeg poslanika, on se odjednom pojavljuje I isto takonestaje, nosi poruke koje donosi I sam bog, ali tek prisustvo*oga pojacava eekat izrecenog. &a bi se ispravno

    protumacilo delo potrebno je znati da u vreme nastanka3njige o 6ovu nije bilo ideje o zivotu posle smrti, o nagradiposle smrti, takvo shvatanje javlja se oko II veka pre noveere. Zemaljski zivot je sve sto covek moze posedovati.Ime 6ov sa semantickog stanovista ima dvostruko znacenje !pitanje Gde je bozanski otac?I pridev omrazen, progonjen.

    10

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    11/54

    &elo je parabola(prica koja povrsinskim slojem upucuje nadublji duhovni smisao), ima I dramski karakter zbog svojekompozicije I razvijenih dijaloga.

    3niga propovednikova3njiga propovednikova pripada 0tarom zavetu. Pripadamudrosnoj knjizevnosti, nastala je oko #. veka pre n.e.%apisana je u prvom licu, tonom koji je pesimistican iopominjuci. Pisac se predstavlja kao sin &avidov = 0olomon,ali to je samo knjizevni postupak koji treba da upucuje na toda je pisac mudrac. 8ovori o ispraznosti zivota iovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usreciti coveka.

    0licna misao se srece i u 3njizi o 6ovu. Ista poruka se srecekasnije u %ovom zavetu. Propovednik govori o tome kako icovek koji je pravedan moze da bude nesrecan. 0reca se nenalazi na ovozemaljskom zivotu, vec nakon njega.

    Pesma nad pesmamaPripisuje se 0olomonu, ali to je samo knjizevni postupak,kao i kod Propovednika. 7erovatno je nastala oko >. veka

    pre n.e. o je zapravo zbirka ljubavnih pesama, pisanaveoma slobodnim jezikom. Problem za tumace predstavljapitanje: o kakvoj se ljubavi [email protected] Postoji vise tumacenja:

    a) $legorijsko = ljubav 6ahve prema Izraelu ( u hriscanstusimbolizuje spoj 'rista i 5rkve)/

    b) &oslovno = pohvala ljudskoj ljubavi/c) eolosko = pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u

    perspektivi bozanske ljubavi.Postoji mogucnost da je u pocetku bila zbirka verenickoh ili

    svatovskih pesama. %ajveci deo pesme je napisan u ormidijaloga dvoje ljubavnika.+ pesnistvu 0tarog zaveta ritma i metrika su slobodni. 5estisu paralelizmi, simetrije, igre reci, asonance, aliteracije...

    11

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    12/54

    1evandjelje! hriscanski spis koji prikazuje zivot I objasnjavaucenje Isusa 'rista. Postoje kanonska, apokri&na Ignosticka jevandjelja.3anonska jevandjelja se nalaze u *ibliji, tacnije u %ovom

    Zavetu I ima ih cetiri, njihovi autori su 'ristovi sledbenici.Prva tri nazivaju se sinoptickim (opisju dogadjaje iz'ristovog zivota, njegovo ucenje, dolazak u 6erusalim,sukobe sa arisejima, tajnu veceru, Petrovo odricanje,8olgotu I zbivanja nakon vaskrsnuca) ! 2atejino, 2arkovo Iukino. 5etvrto je 6ovanovo koje je I najmladje (2arkovo jenajstarije).+ apokrinim I gnostickim se osporavajudogmatska nacela I institucija crkve kakvu je sazdao sveti

    Petar (%ikodimovo, omino, 6udino, Dilipovo). 1asporedjenisu u odogovarajuce zbornike, cetvorojevandjelja ili

    jevandjelistare. 1ec jevandjelje potice od reci evangelion ioznacava radosnu vest, odnosno vest o dolasku 'rista. +gradji jevandjelja se razlikuju logije (mudrosne izreke iposlovice, prorocke izreke, propisi, parabole...) i narativnidelovi (opisi cuda, muka i zivota Isusa 'rista).

    AN)I*KA G+*KA KN$IE(N#')$nticka tradicija podrazumeva tekovine stare grcke i rimskekulture koja je trajala oko " vekova. %jeni tragovi prostiralisu se mnogo sire od teritorije danasnje 8rcke. &o vaznihsaznanja u vezi sa ovom tradicijom dosli su 0liman, a zatim i1obert vans (otkrice kritsko = mikenske kulture).0tara grcka knjizevnost nastajala je bez bilo kakvih uticaja,

    potpuno je originalna, bas kao i vavilonska i egipatska.Izvrsila je ogroman uticaj na rimsku knjizevnost, a ona jekasnije taj uticaj prenela na sve mladje zapadnoevropskeknjizevnosti. Pisuci neidu, 7ergilije izvodi poreklo 1imljanaupravo iz trojanskog mita = neida je trojanski junak koji sespasao i osnovao 1imsko carstvo. akodje, rimski stvaraoci

    12

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    13/54

    za likove u svojim delima uzimaju 8rke. 0tara grckaknjizevnost se razvila iz mita o bogovima i herojima iz/olklora i k'ltova pojedinih polisa. 0tih se javlja kaonajstarija pesnicka orma, bilo da je u pitanju epopeja ili

    lirika. &rama se javlja poslednja kao najslozenija pesnickavrsta. Pod njenim uticajem razvile su se retorika, dijalektika ietika.Periodizacija anticke knjizevnosti = deli se na grck' irimsk', a 2ilos &juric daje podelu grcke na osnovu glavnihistorijskih dogadjaja:

    . Pretklasicki period u kojem je stvarao 'omer, kao i0ape i zop/

    ". 3lasicki period koji je obelezilo stvaralastvo grckihtragicara = 0ookla, shila i uripida (Perikleovo zlatnodoba) i

    #. Poklasicki period ili period helenizma, koji se daljemoze podeliti na:

    a) $leksandrijski period ib) 1imski period, u kojem razlikujemo:

    Zapadnorimski ili &okonstantinski period i

    Istocnorimski ili Pokonstantinski period.&o procvata rimske knjizevnosti dolazi zbog noveekonomske i politicke moci i dodira sa helenskom kulturom.Izdvajaju se tri perioda: doklasicni, klasicni I poklasicni (dokraja rimske antike).

    "#"1$D$Homer " homersko pitanje

    O 'omerovom zivotu I poreklu se dosta govorilo u starijimvremenima, ali to pitanje ni danas nije rasvetljeno.3onkretnih podataka o njegovom zivotu I stvaranju nema.2nogi gradovi otimali su se o cast da su otadzbina'omerova, u jednom stihu pominje se sedam gradova, ali tajbroj se ne moze uzeti kao tacan jer predstavlja tradicionalni

    13

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    14/54

    broj I nemoguce je da vise od sedam gradova udje u jedanherojski stih, pa se zato i u raznim varijantama pominje trajbroj sedam ! sedam gradova. 3ao mesta 'omerovogrodjenja navode se I 'ij, Itaka, Pil I 3ima, prema

    pretpostavci da je 'omer odatle jer je slavio junake iz tihgradova (%esor iz Pila, &iomed iz $rga, Odisej sa Itake).

    $ristarh je za 'omerovu otadzbinu smatrao $tinu zbogtragova atickog dijalekta u 'omerovim delima.1aspravljalo se I o tome da li je 'omer rodjen u dorskojoblasti ($tika I egejska ostrva) ili u jonskoj oblasti (Itaka,Peloponez) ! Ilijada I Odiseja pokazuju da je 'omer vezanza obe ove tradicije I da pripada I jednoj I drugoj.

    ! 7reme njegovog zivota je takodje misteriozno, jedni su seorijentisali prema )rojanskom ratu, neki premanepouzdano odredjenom esiodovom vremenu (da je'esoidov savremenik ili stariji ili mladji od njega), neki

    prema upadu Kimerana u Anadol(3imerane identiikuju sa3imeranima u Odiseji). 'omer je najverovatnije ziveo oko ;.veke pre n.e.! timologija 'omerovog imena takodje povlaci pitanje

    autorstva, kao I pitanje njegovog stvarnog posojanja. Zaneke aticke strucnjake znaci ! pratioc taoc slepac dr'g.%oviji ilozoi tumace njegovo ime kao ! sastavljacI smatralida to ne ukazuje na licno ime, vec na umetnika uopste. +'omerovu slepocu ne veruju mnogi upravo zbog njegovihzuivih I slikovitih poredjenja, ali I da je zaista bio slep to gane izdvaja od mnogih drugih pevaca I nije nikakvaindividualna osobina koja bi potvrdila njegovo stvarnopostojanje.

    ! 2nogi su 'omeru osim Ilijade I Odiseje pripisivali I drugepesme koje imaju tematiku vezanu za rojanski rat, Zbornikhimni, saljivu pesmu *oj miseva i zaba, podrugljive pesme2argit i 3erkopi.... $ristotel kao Homerove pesme smatra"lijad' Odisej' " %argit'. senon " Helanik odricali s'Homer' " Odisej' zbog protivrecnosti sa "lijadom, ali ova

    14

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    15/54

    teorija rastavljaca nije prihvacena, vec je prihvacenomisljenje da je 'omer Ilijadu stvarao u mladjim danima, aOdiseju u starijim I oba dela su ostala prihvacena kaonjegova.

    2oderni prouCavaoci su, baveBi se 'omerovim epovima,naiEli na brojne nedoslednosti ! kompozicione, sadrFinske,kulturoloEke, jeziCke, metriCke, stilske i druge, a najveBiproblem predstavljala su ponavljanja i duzina epova. ako jenastalo homersko pitanje: ko je bio 'omer i koliki je bionjegov udeo u stvaranju [email protected] o je pitanje autorstva,nastanka epova, i tradicije kojoj pripadaju (usmena ilipisana). Proucavaoci su se podelili u dve struje, analitiCare i

    unitariste. 6edna od najznaCajnije analitiCkih teorija je teorijao pojedinim samostalnim pesmama, koje je spevao ili 'omerili viEe razliCitih pesnika, a zatim ih je 'omer, kao kompilator,sastavio. &ruga znaCajna teorija je teorija o jezgru. Pristaliceove teorije veruju u postojanje praorme = GPrailijadeH iGPraodisejeH, kojoj je 'omer dao poCetni ili zavrEni oblik.

    $ristotel kao primer celovite price navodi upravo Ilijadu, stone bi bilo moguce da jedan autor nije sproveo karakterizaciju

    likova."storijska osnova "lijade$hilej nije tek kasnije povezan sa rojanskim mitom, vec mu

    je pripadao od pocetka. $hilej je esalac. I $gamemnn jeeselac, nije Peloponezanin, otadzbina mu je $rg, ali ne $rgna Peloponezu, nego $rg u esaliji, ali kada je procvetaopeloponeski $rg, pevaci su taj $rg podrazumevali kao

    $gamemnonovu otadzbinu.

    $hejci su u stvari $hilejev narod iz juzne esalije, a $rgivci$gamemnonov narod iz severne esalije ! ali su oba imenauzimana za sve 'elene pod rojom. Ime &anajci ili &anejevnarod, odnosno peloponeski $rgivici nastalo je tek kada je

    $rg u esaliji zamenjen peloponeskim $rgom.

    15

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    16/54

    Pevac se za borbe oko roje u prvom delu Ilijade posluzioepikom o vojevanju $rgivaca na ebu, samo je ebuzamenio rojom, samim tim se rojanci ne razlikuju od'elena I zato se I oni nazivaju &anajcima I $rgivcima.

    Za borbe u drugom delu Ilijade pevac se posluzio epopejomo vojevanju $hileja oko $dramitenskog Zaliva u $nadoliji.Istorijsko u Ilijadi mogu biti borbe tesalskih iseljenika sastarim stanovnistvom u severozapadnom anadolskomprimorju, te borbe predstavlja $hilej.7ladalac bogate 2ikene na Peloponezu prema mladjem mitubio je $gamemnon, pa je on I postao vodja helenskim

    junacima protiv Prijamovog grada. Povod se lako nalazio !

    jer je otmica zene kod najstarijih 'elena bila obicna stvar Ionda su se sakupljeni junaci morali boriti protiv otmicara. 2ito Paridovoj otmici 'elene isti je kao mit po kome je 'elenuoteo esej, a spasila je braca &ioskuri. Izvor mita je jos uindoevropsko doba,a 'elena, 2enelaj I $gamemnon su, ustvari, lakonska bozanstva. 3ada su 'eleni stigli naPeloponez, mit o $hileju je bio vezan za mit o roji I spojiose sa mitom o 'eleni. ako u razvoju rojanskog mita

    postoje tri perioda ! tesalski, peloponeski I andolsko ! jonski.+ poslednjem periodu 'omer je dao mitu konacan oblik uIlijadi.&erpeld je svojim iskopavanjima utvrdio da stara Itaka nijedanasnja Itaka (aiki) nego eukada. &anasnja eukada senekada zvala Itaka, a dansanja Itaka se zvala 0ama. okomdorskih seoba mnogi nazivi gradova su izmenjeni.2oze se prihvatiti tvrdnja da postoji nesto istorijsko u IlijadiIOdiseji, ali da je veci deo zasluga pesnicke maste,

    prenesenih I izmisljenih prica.%itska pozadina "lijade%astanak Ilijade vezuje se za 2it o rojanskom ratu. Zevsstrahuje od prorocanstva da ce mu sin oteti presto, paboginju etidu udaje za smrtnika Peleja. %a svadbu nije

    16

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    17/54

    pozvana boginja razdora rida I ona gnevna zbog toga bacana sto jabuku sa natpisom Najlepsoj. *oginje 'era, $tena I

    $rodita prepiru se oko toga kojoj od njih je jabuka upucena.Zevs govori da o tome treba da odluci Paris, najlepsi medju

    svim 8rcima. Paris je pastir, sin 'ekabe i Prijama kojeg sukao dete ostavili u sumi saznavsi da ce kad odraste unistitigrad. 'era nudi Parisu moc, $tena mu obecava bogatstvo, a

    $rodita ruku najlepse zene na svetu. On bira $roditu I onamu govori da ce se ozeniti 'elenom, zenom spartanskogkralja 2enelaja. Paris odlazi u 0partu I biva lepo ugoscen odstrane 2enelaja, ali kad 2enelaj ode na 3rit na sahranusvog oca, Parid bezi sa 'elenom, rojanci bivaju ocarani

    'eleninom lepotom. 2enelaj besan zbog otmice njegovezene, sakuplja vojsku koju cine nekadasnji prosci lepe'elene (koji su se bili zakleli da ce mu pomoci da braninjenu cast) I krece na roju. 8rcka lota krece pod

    $gamemnonovim nadzorom, ali $rtemida je besna umirilamore I vetrove I lota nije mogla da isplovi (bilo je to zato sto

    je $gamemnon ubio jednog od njenih svetih jelena ili jeuvredio oholim ponasanjem). Prorok 3alhas izjavljuje da

    Iigenija mora biti zrtvovana da bi se bogovi umilostivili I$gamemnon to I cini I lota krece ka roji. 2it o rojanskomkonju obradjen je u Ilijadi I u 7ergilijevoj neidi.0ogovski svet " covekov odnos prema njem'+ 'omerovim epovima bogovi nis' nosioci moralnihetickih vrednostioni su prikazani kao svemoguci, mocni,nadredjeni, kao oni koji odlucuju o ljudskom zivotu na nacinna koji zele, imaju svoje ljubimce, pomazu im u bojevima,

    svadjaju se medjusobno, imaju slabosti, poroke, veoma suslicni coveku I jedina razlika sa covekom je njihovabesmrtnost, svemocnost I izobilje zivota u kome zive. 7ecnomladi, oni ljudski svet posmatraju kao pozorisnu predstavu,

    jeduci ambroziju I pijuci nektar. 5ovek im se klanja I prinosiim zrtve da ih umilostivi jer ih se boji, poznaje njhovu cud I

    17

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    18/54

    mogucnost da se lako razdraze, pa se trudi da im udovolji dane bi osetio njihov bes (iz prakticnih razloga). Oni nisuvrhovni ideal, ne propisuju moralne vrednosti I u nekimslucajevima su I gori od ljudi, oni stardaju I pate zajedno sa

    ljudima uparvo zbog svojih ljudskih strasti.Odnos vrhovnog boga Zevsa prema ostalim bogvima jeprikazan kao odnos staresine roda prema ostalim clanovimaroda ! njegova odluka je konacna I ne mora uvek bitipravedna. &iv nije ni na ahejskoj, ni na trojanskoj strani, onse stara da se izvrsi sudbina. 6edina boginja kojoj se I &ivpokorava je 0udbina ! ovakav odnos prema S'dbinisvedoci o odmaklom stepen' razvitka religiozne svesti "

    verovanj' ' predodredjenost " zakonitost. Olimpskompanteonu pripadaju: &iv, vrhovni bog/ njegova zena 'era,kraljica neba/ $tena, &ivova cerka/ $polon, sin &iva i ete,bog svetlosti i prorostva/ njegova sestra bliznakinja

    $rtemida, devicanska boginja, kao i $tena, boginja lova/$rej, bog rata/ $rodita, boginja lepote/ njen muz 'eest,hromi bog kovac, bog vatre/ Posidon, brat &iva i $ida, bogmora. $tena i 'era su na strani $hejaca, uvredjene sto nisu

    dobile jabuku, a $rodita, $polon i $rej su na stranirojanaca.judi svoje greske pripisuju bogovima. $gamemnon semireci se sa $hilejem poziva na 0udbinu koja ga je zaslepilaI na nju svaljuje krivicu. & Odisejina vecu bogova &iv govorio gistu koji se suprotstavio sudbini ubivsi $gamemnonaiako su ga bogovi upozoravali da to ne cini ! ovo je najstarijipok'saj teodikeje (bozanske prade), kao I pojava svesti dacovekova sudbina lezi u njemu samom.

    I u samim 'omerovim delima bogovi su podvrgnuti kritici !medjusobno se prekoravaju ili se ljudi zale na njihovuokrutnost. Scene ' kojima s' previse izrazene lj'dskeosobine bogova ('erino zavodjenje &iva, pesma o

    $roditinoj preljubi sa $rejom) predstavljaj' satir' naantropomor/izam Olimpljana.

    18

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    19/54

    Eshatoloske predstave5ovek u 'omerovo doba zna samo za zemaljski zivot, on

    njemu predstavlja sve I zeli da uziva u njemu ma koliko onkratak bio. %e zna za kazne I nagrade nakon smrti, smrcumu se zavrsava sve. Oni strasno vole zivot " tr'de se da'zivaj' ' njem' svim c'lima. 'omerova zudnja za zivotomI njegovim blazenstvima iskazana je najbolje kroz $hilejevereci upucene Odiseju koji ga srece u 'adu ! on govori da bipre bio na zemlji neciji sluga I nadnicar nego vladalacmrtvima. Od smrti lj'de ne mog' spasiti ni bogovi jer je

    to njihova s'dbina. Prikaz podzemnog sveta srece se kod'omera posebno u Odiseji kada Odisej silazi u 'ad Irazgovara sa junacima. Pominju se #rion, 'izi&, )antal I)isija koji su podredjeni odredjenim mucenjima. (Orion seneprestano bori sa zverima, isiju price kljucaju, antal trpivecnu glad I zedj, 0izi neprestano gura kamen uz brdo).Zivot u 'adu je jednolican = nema srece i nesrece/ patnje iradosti/ kazne i nagrade.

    $hilej - herojski ideal'elensko shvatanje zivota je u stvari herojsko shvatanjezivota, a istovremeno i nacin da se savlada pesimizam.'erojski ideal u Ilijadi predstavlja $hil, najhrabriji borac,olicenje snage i lepote, njegovo duhovno I moralno drzanjeuzdizu se iznad ostalih junaka. %jemu je ponudjen dug ineslavan ili kratak i slavan zivot, a on je odabrao ovo drugo.

    $hilej je sredisnji lik u idejnom I kompozicionom smislu, sve

    sto se desava vezano je za njega, cak I ako se on nepojavljuje. On je sin boginje etide I smrtnika Peleja, porodjenju je okupan u reci 0tig (majka ga je drzala za petu I tomu je jedino ranjivo mesto). 9eo ep je izgradjen na motiv'$hilejevog gnevao je pokretacki mottiv epa, junak jesteiza kulisa, ali on je uzrok svih dogadjaja u epu. !nev $hileja

    19

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    20/54

    je dvostr'k ! prema $gamemnonu koji mu uzima lepurobinjicu *riseidu I prema 'ektoru koji mu je ubio najboljeg Inajdrazeg prijatelja Patrokla. &rugi gnev je posledica prvog,proistice iz njega. $hilejev gnev se javlja zbog povredjene

    casti I zelje da se osveti $gamemnonu I pokazu mu kolika jenjegova velicina. On je smiren u trenutku kada kipti od besa,ali u sebi kuje osvetu, on dostojanstveno podnosi uvredusvoje casti I ako u osami zali I roni suze. 2jegov dvostr'kignev je posledica dve njegove lj'bavi koje m' bivaj'od'zete. On je neumoljiv, ne popusta kada ga $gamemnonmoli da se odljuti poslavsi mu Odiseja, $janta I Denika,2edjutim na kraju njegove neob'zdane strasti

    nadvladava covecnost " sazaljenje. On se miri sa$gamemnonom, a to pokazuje pohvalm njegovom junastvu Ipredaje Prijamu telo njegovog sina 'ektora na kome jedvanaest dana iskaljivao svoj gnev. Treca velika lj'bavnadvladava sav bes ' njem' jaca je od ove dve lj'bavia to je lj'bav prema oc' ! na pomen oca on se menja,postaje drugaciji, plemenitost I humanist preovladjuju unjegovom ratnickom srcu. #j'bav prema roditelj' je '

    indoevropskim plemenima najd'blja " najmocnija lj'bavona ovde savladava sve mrznje " nadvisd'je sve lj'bavi.o je upravo pevac Ilijade hteo da pokaze, zato se delo nezavrsava pogibijom 'ektora. $hilej koji nije zeleo da cuje zato da nakon pobede predaju mrtva tela porodici, koji je muciovec mrtvo 'ektorovo telo prikazujuci se kao zver !preobrazava se, strasti u njemu se stisavaju I kao da sveganecovecnog nestaje iz njega.Herojsko ' $hilej' je nesavladivo! on uprkos predvidjanjuda ce poginuti nakon 'ektorove pogibije odlazi da se bori jerzeli slavn' smrt. Odbacuje sigurnost I zivot bez casti,pobede I slave. On je hrabar slavolj'biv j'nak ratnickihpodviga On zna da smrt izjednacava sve ! I one nistavne Ibesposlene sa onima koji se bore I trude, ali on se ipak

    20

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    21/54

    odlucuje za smrt kao cast I pobedu. $hila ce ubiti Parid uzpomoc $polona, ali to nije opevano u Ilijadi.'omer kroz lik $hileja opominje ljude da se cuvaju gneva Irata.

    Ostali likoviIako je rat jedna od glavnih tema Ilijade, 'omerov stavprema njemu je negativan. aj stav je najizrazeniji u likurojanca Hektora, sina Prijama i 'ekabe, vrhovnogkomandanta trojanske vojske. On je mnogo humaniji ratniknego $hilej. Za razliku od drugih ratnika on ne ratuje izosvete, pohlepe, ratobornosti, pustolovina ili radi slave, vec

    radi odbrane otadzbine i porodice i u tome je njegovanajveca moralna vrednost. Ova ideja se ostvaruje i kroz lik'ektorove zene, $ndromahe i njihovih porodicnih odnosa.Ona ne shvata 'ektorovu moralnu obavezu da ide u rat.%jena najveca briga je briga za muza i sina, $stijanakta, alise takodje plasi i za svoju sudbinu, jer zna da nju i sinaocekuje ropstvo. ik suprotan 'ektoru je Parid.2estor je takodje lik kojim pesnik iskazuje gadjenje prema

    ratu. Pored velikog besednickog dara koji poseduje, on jetakodje mudar i hrabar. On ratuje da bi ohrabrio mladicesvojim iskustvom. On se trudi da resi sukob zavadjenihkrakjeva, pomaze $gamemnonu da smiri narod, savetuje dase posalje poslanstvo $hileju $hilej, kojeg 'omer daje uOdiseji, nije isti $hilej iz Ilijade koji bira kratak i slavan zivot.

    Sadrzaj i kompozicija "lijade"lijada opeva srdnj' $hilejev' i njene posledice tokomdesete poslednje godine trojenskog rata 6ezik'omerovih epova pripada starojonskom dijalektu, to jevestacki, izgradjeni jezik, njime se nije govorilo. Ilijada ima9J

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    22/54

    pevanja(knjige) sto je zasluga kasnijih reduktora. Podeljenaje prema "> slova grckog alabeta tako da svaka knjiga nijemogla da ima vise od hiljadu stihova ! zbog toga podela nijepotpuno prema povezanosti dogadjaja, tako da se neki

    dogadjaji prenose iz jedne u drugu knjigu (npr. 'erinozavodjenje Zevsa). Podel' s' 'stanovili ispitivaci "lijade '$leksandriji Pizistrat je u J. veku pre n.e. naredio da seepovi zapisu i mi ih danas znamo u tom obliku.1adnja celokupne Ilijade se prema osnovnom motivu

    $hilejevog gneva moze podeliti na cetiri dela:* $hilej se razgnevio Dogadjaji za vreme $hilejevog gneva (tri borbe

    izmedju $hejaca I rojanaca)4 $hilej se miri sa $gamemnonom ali njegov gnevide ' dr'gom pravc' - prema Hektor' koji je 'bioPatrokla5 $hilej predaje Hektorovo telo Prijam'3ompozicija Ilijade je jedinstvena, a radnja cela i zavrsena,krece se oko $hilejevog gneva i razvija se u uzrocno =

    posledicnoj vezi. Ona je prosta, jer u glavnom sukobuizmedju $hileja i $gamemnona, kao ni u sporednom ($hil ='ektor) nema prepoznavanja. Okret predstavlja Patroklova,a zatim 'ektorova smrt.Postoji sporedno prepoznavanjeizmedju &iomeda i 8lauka u J. pevanju.&elo pocinjetehnikom in medias res cime se citalac odmah uvodi usrediste zbivanja I obavestava se o predmetu radnje. %apocetku se javlja I invokacija! molitva boginji pevanja dapomogne pevacu. 5esto je i izlazenje iz epske objektivnosti

    = kada pesnik govori o sebi obracajuci se muzama. 6ednaod najvaznijih osobina je cesto koriscenje upravnog govora.

    $hilejev gnev uzet kao osnova epa posluzio je za postizanjedramaticnosti radnje I eikasan je nosac cele kompozicijeepa. 2noge epizode koje se nalaze u Ilijadi su kasnijeprosirene tako da se u isto vreme radnja udaljava od

    22

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    23/54

    osnovne teme, ali je I povezana sa njom. Opisi borbi "dvoboja cine sredisnji deo epa. pizoda u kojoj se &iomedodlikuje je jedna od najduzih epizoda I to je verovatno zbogposthomerskih prosirivanja. Ova epizoda se moze izdvojiti

    kao posebna, samostalna celina I verovatno je samostalno Iizvodjena. +bacena je u ep da se poveca eekat prisutnostirata. Ova epizoda, &iomedija, cesto je uzimana kao glavniprimer 'omerove umetnosti kao pesnika bitke.0redstva koja unose realnost I slikovitost scenama borbi suprikazivanje manje zrtve I razvijeno " 'sporenoprikazivanje /atalnih rana + dvobojima nije uvek moralodoci do pogibije, nekada je junak spasen voljom bogova,

    nekada je samo ranjavan, ali sam dvoboj nije uglavnom biopreterano razvijen. 0astojao se iz verbalnog sukoba, zatimsledi razoruzavanje protivnika I zarobljivanje ili spasavanjenjegovog tela. 6unaka koji strada 'omer je predstavljaogovoreci o njemu, o njegovom poreklu, zivotu jer je zrtvauglavnom bio manji junak, nedovoljno poznat I neko ko senece kasnije vise pominjati. 0to se tice prikaza rana, u celomepu gotovo da nema dela tela koji nije proboden I

    razmrskan. 6edan evropski naucnik je izjavio da bi 'omermogao biti hirurg s obzirom na njegovo poznavanjeanatomije ljudskog tela. 2edjutim, ovaj prikaz ranjavanja nijeuvek bio realan, nekad je bio potpuno antastican, bilo jenemoguce to sto pevac opisuje (ispadanje ociju, curenjemozdine iz povredjenog kicmenog stuba I sl.), ali su ovi opisiipak docaravali stradanje junaka. ako je opis ovakvihranjavanja, bez obzira na hirurske nepreciznosti ! realisticanI eektan, naglasava brutalnost rata, patos, nemogucnost

    coveka da ostvari svoje ciljeve I sl.3ao sredstvo skretanja paznje sa ratnih scena I promenuatmosphere zbog otklanjanja monotonije, 'omer koristiscene sa bogovima. u je prikazana svakodnevica, humor Iosobine koje nisu tipicno herojske. Ove scene vode ka

    23

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    24/54

    preokret' ' tok' bitke (licne intervencije bogova,spasavanje junaka, &ivovo merenje sudbine na Idu I sl.)psko delo se ostvaruje retardacijama= odlaganjem tokaradnje ! na dva nacina:

    . Digresijom 'metn'tim epizodama i deskripcijama,npr. kovanje stita, susret &iomeda i 8lauka, opisisvecanosti, 'erino zavodjenje Zevsa...

    ". atalozima (npr. katalog brodova), nabrajanjima( kada 'elena nabraja ahejsku vojsku), prosirenimporedjenjima = ova odstupanja od radnje imajuormalnu, a ne sadrzinsku crtu.

    pizoda kovanja $hilejevog stita = na stitu je dat prikaz sela,

    grada, svadbe, lova, posmrtnih svecanosti tj. ceo zivotzajednice (svakodnevica, verovanja, pogled na svet,obicaji...).Prosirena poredjenjasu bitna karakteristika Ilijade, ona suslikovita, realisticna I obicno su poredbeni elementi u njimaelementi iz prirode (postavljanje dve slike iz prirode, npr.poredjenje $janta sa magarcem koji nece da ode dok se nenajede, iako ga deca gadjaju, kao sto $janta gadjaju

    trojanski strelci). "maj' dvostr'k' /'nkcij' - realisticnopredstavlaj' sl'saoc' ili citaoc' neki prizor ili zv'k ilistanje svesti a ' isto vreme 'nose dinamicnost 'potencijalno monotona ratna zbivanja6edna od glavnih odlika 'omerovog stila su /orm'le.&einiciju ormule dali su Peri i ord: to je skupina reci kojase uvek javlja pod istim metrickim uslovima da izrazi datuosnovnu ideju. +loga ormula je da olaksa razumevanje delaslusaocu i da omoguci pevacu da se odmori, ali i da zapamti

    delo. Dormule mogu da budu inicijlne (pozivanje muze),medijalne i inalne. 2ogu da izrazavaju ime, radnju, mesto ivreme. Postoje i kompozicione ormule koje su obicno iinicijalne.

    24

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    25/54

    Stajaci epiteti uvek stoje uz odredjen pojam i nose nekoznacenje. %pr. 'ektor je sjajnoslemi, $hilej brzonogi, Zoraruzoprsta...

    7eliki deo Ilijade posvecen je velicanju herojskog nacinazivota. %eki kriticari su smatrali da je tema Ilijade, $hilejevgnev, razvijena iz price o 2eleagrovom gnevu (kojom se

    $hilej upozorava na strasne posledice srdzbe), ali to je maloverovatno ! pre bi bilo da je ona samo jos jedan primer dobropoznate teme koja je u osnovi mnogih epskih pesama.

    OD"SE1$

    Sadrzaj i kompozicija Odiseje&obila je ime po Odiseju, kraca je od Ilijade ("#).akodje se deli na "> pevanja prema malim slovima grckogalabeta. Odiseja opeva Odisejev povratak iz rojanskograta na Itaku. aj povratak trajao je godina, dok su muprosci njegove zene Penelope harcili imovinu, ali naposletkuim se on osvetio. &ogadjaji su dati epizodicno i kada bi im sepromenio redosled nista se ne bi promenilo. Odiseja

    prikazuje svakodnevni zivot, ne samo heroja, vec i nizihslojeva, sadrzi u sebi elemente avanturistickog romana,ljubavnu pricu o vernosti, problem porodicnih odnosa...Prema sadrzaju Odiseja se moze podeliti na cetiri dela:

    . Odisej cezne za domovinom kod boginje alipse naostrv' Ogigiji: njegov sin Telemah polazi da ga trazi( Telemahija= neki proucavaoci smatraju da je to bioposeban ep)

    Odisej kod .eacana i kralja $lkinoja govori o svojimdozivljajima

    4 Odisej smislja osvet'5 Odisej ostvar'je osvet' i miri se sa porodicama

    prosaca3ompozicija je prepletena, u prvom planu su karakteri, a nesukobi. *roj sukoba je mali, Odisej se sukobljava sa

    25

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    26/54

    proscima i njihovim porodicama. Postoji mnogoprepoznavanja i peripetija datih gradacijski = Odisejaprepoznaju $lkinoj, elemah, umej, pas $rgos, uriklija,Diletije, prosci, Penelopa, aert... Za razliku od Ilijade, ovde

    se koristi i retrospekcija.pizoda silaska u podzemni svet predstavlja jedno od opstihmesta u knjizevnosti, javlja se kod 8ilgamesa, 7ergilija,&antea...

    Odisej i Penelopa+ Odiseji su opisani dogadjaji posle rata i nesrecan povratak

    junaka (Odisej, 2enelaj, $gamemnon...). ik Odiseja

    predstavlja antipod $hileju i $jantu. Odisejev cilj nijeherojska pogibija, vec da spase sebe i svoje drugove i vratise u domovinu. Zeleci da izbegne odlazak u rojanski rat,Odisej izigrava ludilo, ali neuspesno. On je mudar i smotren,domisljat, lukav, strpljiv i vest je govornik. On je takav I uIlijadi. Za razumevanje njegovog lika bitan je I podatak da jenjegov deda bio $utolik, poznat po svojim kradjama Iprevarama. %jega pokrecu ceznja za porodicom I zavicajem.

    %jegova vernost je najbolje prikazana u epizodi saprincezom %ausikajom koja predstavlja novi izazov. Ipak, liknjegove zene, Penelope, je mnogo istrajniji I moralniji. Onasvojom mudroscu zavarava prosce, brinuci se o sinu I omuzevom povratku, koji strpljivo iscekuje " godina. %jen lik

    je u kontrastu sa likom 3litemestre koja izdaje svog muza, ato 'omer pokazuje 2enelajevoj prici o ubistvu

    $gamemnona. akodje se ostvaruje kontrast preko lika lepe'elene. + Odiseji se javljaju i likovi iz nizih slojeva, ne samo

    heroji (sluzavka, svinjar...). 3olektivni lik prosaca kojibestidno harce tudju imovinu predstavlja sramotu za stalezkojem pripadaju.

    Preobrazavanje herojskog i bogovskog ideala (odnos"lijada ; Odiseja)

    26

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    27/54

    Odiseja, za razliku od Ilijade slavi duhovnu I umnu nadmoc =dolazi do preobrazavanja herojskog ideala iz telesne

    jakosti ' d'hovn' snag' Dolazi i do preobrazavanjabogovskog ideala= bogovi vise nisu samozivi mocnici nipasivni posmatraci, vec zastitnici moralnih odnosa medjuljudima. o je posledica razvijenije moralne svesti. $tenakoja je u Ilijadi bila ljubomorna osvetnica, u Odiseji postajemudra, milostiva i pravicna boginja. Oba epa se zavrsavajupomirenjem.

    !

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    28/54

    Eshil je uveo drugog, a So/okle treceg glumca. Prvi glumackojem su pripadale navece i najteze uloge zvao seprotagonist, a drugi i treci deuteragonist i tritagonist. 8lumcisu nosili obrazine (maske). Prema glumcima stajao je hor iz

    kojeg je tragedija i nastala. *io je sastavljen od " horeuta, akod 0ookla od 9/ u komediji od ">. Zadatak hora sevremenom menjao = kod shila ucestvuje u radnji, kod0ookla uzdrzano prati radnju, a kod uripida gubi svakuvezu sa radnjom. ragedije su u pocetku bile tetralogije,sastavljene od organske trilogije i satirske igre.Po $ristotelu delovi tragedije su dvojaki: po sustini i velicini.&elovi po sustini su (kada je u pitanju pozorisno delo):

    . prica = tragedija prikazuje srecu i nesrecu, a to nemoze bez radnje, odnosno price koja podrazava radnju/

    ". karakteri = ono sto pokazuje volju;#. misli = cija je svrha da iskazuju odluke i izazivaju strah i

    sazaljenje/>. govor = kojim se iskazuju misli, to je metricki sastav i

    pesnicka dikcija, sredstvo podrazavanja/9. predstava = sluzi za to da se cin vrsi/

    J. melopeja (scenski aparat) = pesme koje se pevaju uzmuzicku pratnju.&elovi po velicini su:

    . prolog = pocetni cin/". episodije = srednji cinovi/#. eksoda = zavrsni cin/>. horske pesme koje se dele na parodu (ulaznu pesmu) i

    stasimone (stajace pesme).

    ESH"# Prvi je u tragickoj radnji umetnicki vezao moralno !religiozni ili socijalno ! politicki problem. 1odio se 77godine u leusini. 7reme u kome je ziveo je zlatnoPeriklovo doba, vreme razvoja demokratije, razvoja zivota u

    $tini. I sam je ucestvovao u bitkama kod 0alamine I

    28

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    29/54

    2aratona braneci slobodu cele 'elade. 0alaminska bitkabila je za $tinjane otkrivanje bozije pravde koja dajeslabijima snagu da se odbrane I obara silne I mocne kojidonose ropstvo. Tada se " javilo verovanje da je sve

    lj'dsko desavanje vezano za bozij' pomoc a ta vera je'pravo osnovni elemenat Eshilove tragedije>9-. godine

    je u $tini prikazao Orestiju, potom je otisao na 0iciliju gde jeI umro 57+ godine %apisao je =, drama od kojih je >=poznato po imenu, ali je sacuvano samo ; ! "ersijanci,'edmorica protiv )ebe, #kovani "rometej, ektide."ribeglice/, Agamemnon, oe&ore ."okajnice/ IEumenide% Poslednja tri cine organsku trilogiju ! Orestiju.

    shilove drame su prikazivane I posle njegove smrti jer ga jenarod zavoleo, tako da je on I nakon smrti pobedjivao unadmetanjima. Persijanci su jedina sacuvana istorijskadrama.shil je imao velike ideje koje je temeljno I velicanstvenoobradjivao u svojim dramama, pa su se tako razvijalenjegove tetralogije. On je 'veo dr'gog gl'mca na scen'a' Orestiji " treceg sto je video od So/okla Smanjio je

    horske partije razvio je dijaloske I samim tim pojacaodinamicnost radnje, stvorio vise peripetija I zapleta koji suosnovna odlika dramske radnje. + svojim dramama,posebno u $gamemnonu spojio je dram' " m'zik'jer je onbio u isto vreme pesnik, reziser, glumac I kompozitor,smisljao je cak I koreograije svojim glumcima, odredjivaokostime I sl. %jegove drame su prepune slika kojedocaravaju atmoseru drame, kao I karaktere junaka, I uvodegledaoca u svet uzvisenog I herojskog.

    %oralno - religiozno pitanjeshil uvodi u svoje drame visoka moralna nacela koja sedosta razlikuju od 'omerovih jer se I moralna svest starih8rka dosta promenila. On bogove podize na visi etickinivo! njegova drama postaje primer bozije pravednosti "

    29

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    30/54

    m'drosti nas'prot lj'dskoj krivici " ispastanjima. *ogovimedjusobno ne dolaze u sukobe I otklanja njihovuantropomornost koja je bila prisutna kod 'omera. Div jevrhovni bog svemocan onaj koji je nosilac pravednosti

    " m'drosti. *ogovi postaju moralno savrseni, ne upotpunosti, ali savrseniji od ljudi. Osnova njegovog shvatanjazivota I sveta je teodikeja! bozanska pravda. rivica " grehlj'di 'vek nastaj' zbog teomahije ! sukoba coveka sabozanskim normama I nacelima pravednosti I morala.Teomahija izaziva gnev bogova - osvetljavanje takvekrivice " objasnjavanje n'znosti njenog ispastanja jeglavna tema Eshilove tragedije shil smatra da je zivot

    zasnovan na sukobu strasti I zelja pojedinca I drzave kojazeli da ih okrene u sopstvenu korist, obuzdavajuci ih Iuoblicavajuci ih. Eshil smatra da pronalazenje mere 'svem' stavra harmonij' on os'dj'je samolj'bljevlastolj'blje " takvi j'naci stradaj' " ispastaj' 2jegovaetika je etika mere ; nicega previse nista preko mereakodje do nesrece moze doci I zbog prekomerne srece.%asledstvo teomahijske krivice predaka je preduslov za

    nesrece potomaka, ali, covek sam odlucuje o svojoj sudbini !on se stavlja pred izbor I nikada ne strada samo zbog krivicesvojih predaka, vec zbog toga sto je odlucio da bude njennastavljac. *ogovi ne reaguju dok je covek ispravan, ali kadanapravi prestup, oni se javljaju da isteraju bozansku pravdu Ikazne gresnika zbog svog zla. Svest o pocinjenom nedel'dovodi do isk'pljenja greha " samim tim se covek'napredj'je " razvija

    Odnos etike " politikeshil je odan atinskoj demokratiji, on je cak mitpreobrazavao prema drzavnom idealu karakteristicnom za

    $tinu I na taj nacin ljude ucio moralnim nacelima Ivrednostima, vracajuci im ono sto vec poznaju obradjeno nadrugaciji nacin. + Orestiji objavljuje nacela politicke mudrosti

    30

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    31/54

    (na usta 'ora I $tene) odbacuje samovoljstvo I govori datreba naci sredinu izmedju slobode I zavisnosti. + Orestiji setakodje raspravlja o pitanju matrijarhata I patrijarhata.Problem Orestije I krivice ormulise se u prepirci izmedju

    rinija I Oresta. %amece se i pitanje: da li je Orest kriv zatosto je ubio majku ili zato sto je osvetio [email protected] shil uvodi sudna pozornicu = umesto krvne osvete drzava preuzimapravdu u svoje ruke. 8lavnu ulogu ima porota koju cineslobodni gradjani = aeropag. *roj glasova je jednak, bogtreba da okonca situaciju, pravda treba da bude slepa.rinije od progoniteljki postaju milostive = umenide. Iakopromena prostora nije karakteristicna za tragediju, Orest je

    od greha ociscen u $tini, demokratskoj drzavi.%itska pozadina #restije6edna od najznatnijih moralnih ideja koja pokreBe radnju uOrestiji je nasledstvo teomahijske krivice predaka dato krozmit o lozi abdakoviBa I PlistenoviBa.ada dedovi jedu kiselo groz!e, unucima trnu zubi.0inovi Plistena ! $trej I ijest se otimaju oko vlasti. ijest Cini

    preljubu sa $trejevom zenom $eropom, posle Cega $trej izosvete zakolje sinove svoga brata I daje mu da ih jede nagozbi. o povlaCi dalja zloCinstva koja prouzrokuje $lastor,demon osvete. $trejev sin $gamemnon prinuKen je na to dazrtvuje svoju kBer Iigeniju kako bi ahejska vojska dobilapovoljan vetar za polazak u roju. $gamemnonova zena uzpomoB gista, jedinog ijestovog prezivelog sina, ubijasvoga muza iz osvete nakon njegovog dolaska iz roje.Orest, sin $gamemnona I 3litemestre, sveti se za oCevo

    ubistvo I ubija I majku I gista, Cime se lanac grehovaprenosi sa kolena na koleno, I nasilja iz proslosti neprestanopodstiCu nova u sadasnjosti."or objasnjava predistoriju zbivanja, unosi strepnju zbogprokletstva, iznosi religioznu poruku o sustini teodiceje. I horI horovodja upustaju se u dijalog sa glumcima. +

    31

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    32/54

    umenidama hor cine rinije koje progone Oresta tako daon aktivno ucestvuje u zbivanju.SO.O#E0ookle je rodjen 5=7godine. 0luzio je drzavi I zauzimaovisoke polozaje, nije bio vest ratnik, pa mu je Periklepoveravo poslove u dipolomatiji. 7ecu vaznost od drzavneza 0ookla je imala svestenicka suzba. &ok su shil I uripidostavili otadzbinu otisavsi u tudjinu, 0ookle je voleo $tinu Inije je napustio, smatrao je da je onaj ko ide tiraninu njegovrob. +mro je 5,+ godine. %a nadmetanjima je odneo 5p'ta prvo mesto, vise nego bilo koji drugi helenski tragicar

    (shil ! #, uripid ! 9). Imao je *4,drama od kojih je **5poznato po imenu. 0acuvano je samo > ! Ajant, Elektra,*ar Edip, Antigona, Edip na Kolonu, )rahinjanke,0iloktet% L najveci deo njegove satirske igre 1ovacki psi(pronadjen je

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    33/54

    razvitku i usavrsavanju, napretku kao i kulturi koju on mozestvarati i unapreKivati ako se pridrzava bozjih zakona, alismatra da je pred njim neprekoraCiva granica!smrt i da ga dote granice vodi upravo sva njegova obdarenost i moguBnost

    spoznavanja sopstvene veliCine.

    0ooklova religioznost0ookle smatra da bogove treba postovati molitvama Izrtvama, verovati u njihova prorocanstva, slusati njihovanaredjenja ! to su osnovna obelezja njegove poboznosti kojaon istice I u svojim delima kao ispravna. 3o predje odredjenugranicu I povredi bozanska nacela ! mora da bude kaznjen I

    da ispasta, &akle I 0ookle kao shil smatra da se ljudi nesmeju odupirati bozijim naredjenjima, samo je razlika unjihovom nacinu ophodjenja prema bogovima drugacija.shil u Orestiji prikazuje $tenu kao umernu, mudru I blagu Ina taj nacin umilostivljuje rinije. So/kle se odlik'jenemilosrdnom moralnom strogostc' So/oklovi j'nacise 'zdaj' ' boga " svesni s' nepromenjivosti svojes'dbine " ne dolaze ' s'kob sa bogovima kao sto to

    cine Eshilovi j'naci. 0ooklova religioznost nije strasna kaoshilova. 0ookle apsol'tiz'je bozij' volj', podredjuje jojsve, ljudsko misljenje nikako ne moze biti samostalno !religija je merilo moralnosti ! covekova a'tonomija jepodredjena teonomiji(bozijim zakonima). 1azlika izmedjushila I 0ookla moze se videti na njihovim delima kojagovore o istom liku, caru dipu, ali su drugacije obradjena !dipodija I 5ar dip ! u prvom delu tragika je predstavljenakao nasledstvo krivice I plod prokletstva, a u drugom delu je

    radnja koncentrisana samo na samog dipa I njegovusudbinu. So/okle ' prvi plan istice coveka " njegovostradanje nije posledica bozijeg hira vec (u slucajudipa) njegove radoznalosti, s'koba ' samomsebi, dakle,tragicka radnja je sasvim ljudska, bogovi ucestvuju samo unjenom raspletu. 0ooklovu dramu obelezava karakter I

    33

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    34/54

    njega pesnik obradjuje psiholoski (ali ne onako realisticki kaosto je to cinio uripid). %ajveca kazna za junake je kaznaegzistencije, jer junaci najvise pate kada saznaju za svojadela.

    %itska pozadina dela3ralj aj se ogresio o boga svetlosti $polona ubivsi kosutu unjegovom svetilistu. $polon mu prorice da ce ga sin ubiti Iozeniti se 6okastom, svojom majkom. aj sa zenom6okastom dobija sina. %akon tri dana od rodjenja deteta onmu probada noge, vezuje ih I odnosi dete u kiteronsku gorugde ga daje jednom pastiru. Pastir ga iz sazaljenja daje

    drugom pastiru prijatelju koji ga odnosi Polibu, kralju 3orintaI njegovj zeni 2eropi da ga cuvaju. Prema svojim oteklimnogama dobija ime dip. dip kasnije u &elskom prorocistusaznaje da ce ubiti svog oca I ozeniti se majkom I iz starhada se to ne obistini on napusta 3orint. %a ulazu u ebususrece kralja aja sa pratiocima I dolazi do sukoba. dipubija kralja I njegove pratioce, osim jednog koji uspeva dapobegne. Prvi deo prorocanstva je ostvaren. ebu je

    terorisala 0inga koja je prozdirala prolaznike koji nisu znalida rese njene zagonetke. dip mudro odgovara na njenuzagonetku, resava je I oslobadj ebu nesrece (0inga sebacila u more). 3ao nagradu za spas koji je doneo gradu,dip dobija kraljicu 6okastu za zenu. ako se ostvaruje Idrugi deo prorocanstva. Oni dobijaju decu ! tiokla, Polinika,

    $ntigonu I Ismenu. %akon odredjenog vremena u sreci Iblagostanju bogovi salju zarazu na stanovnistvo I ono semoli dipu za pomoc, posto ga je vec jednom spasio od

    singe. &elsko prorociste prorice da ce zaraza prestati kadabude otkriven ubica kralja aja. I ako zlocin budeobelodanjen. dip preuzima na sebe zadatak da otkrijezlocinca ne znajuci da je upravo to on sam. %akon togsaznanja 6okasta se ubija, a dip sebi vadi oci. 3reont,

    34

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    35/54

    6okastin brat, postaje tebanski kralj I proteruje dipa izebe.9ar EdipI pored svih starhota saznanja o nevolji koja ga je snasla,dip se ne buni protiv bogova, vec prima njihovu volju kaonesto sto nije diskutabilno.Ovu tragediju nazivaju obicno tragedijom sudbine, ali onanije ipak to jer se dip ipak ogresio o nepisane bozijezakone koji su istovremeno I najvisi moralni zakoni. On jebez premisljanja ubio putnika I njegove pratioce, a zatim semirno prepustio vladarskom polozaju I ne pomislivsi vise na

    svoj zlocin ao sto je bio ne'zdrzljiv ' s'sret' sa #ajemEdip je bio " ' trazenj' krivca & tome je njegovatragicka krivica - ne'merenost. 5ar dip prikazujetragicnost velike mudrosti koja se usmerava na svog nosiocaI dovodi ga do saznanja da je ljudska snaga I zemaljskasreca potpuno nistavna I nesigurna. 6okasta strada ne zatosto je odbacila dete, vec zato sto ga je rodila uprkos

    $polonovom prprocanstvu, prisutno je I njeno neverovanje u

    bogove I proroke (tragicka ironija)! cime se u tragediji upravonaglasava suprotno ! potreba za verovanjem u bozanskupravdu.Za 0ookla znanje ima samo bog I to njegov zamenik nazemlji ! vrac. Ova drama mozda predstavlja odbranu delskereligije koja je pod uticajem soistike tada bila mnogonapadana.&loga hora je svedena na komentarisanje dogadjaja (sto

    je jos vise izrazeno kod E'ripida)+ tragediji I nema konkretne tragicke radnje jer se ona vecdogodila, targedija prikaz'je poledice te tragicne radnje -preokret i prepoznavanje, shvatanje krivice junaka koja serazvija iz njegovog karaktera. Prisutna je tragiCka ironija !dip zeli da otkrije istinu kako bi spasio grad od kuge kojahara, ali dolazi do saznanja da je on uzrok sve nesreBe.

    35

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    36/54

    6okasta i glasnik koji govori da on nije Polibov sin bi trebaloda ga umire, medjutim dolazi do preokreta radnje gde sesamo jos vise pojaCava dramski naboj radnje.&elo prikazuje kontrast izmeKu stvarnosti i obmane, sreBe i

    ironije.$ntigona6edna od najpopularnijih tragedija svih vremena. Obradjujese motiv naslednog porodicnog greha, ali se pokrece Ipitanje sahranjivanja pokojnika. $ntigona istice vaznostkrvnog srodstvakoje je ispred materinstva I braka (udacese za drugog coveka I rodice drugo dete, ali ne moze imati

    drugog brata). tiokle I Polinik, dipovi sinovi, svadjaju seoko vlasti I dip ih proklinje. Polinik odlazi u $rg I sa vojskomkrece u napad na ebu (tema obradjena u 0edmorici protivebe). &olazi do bratoubistva. $ntigona se zalaze zaravnopravno sahranjivanje brace, posto je 3reont, vladalacebe, naredio da se tiokle primerno sahrani, a Polinikovotelo baci bez pogreba. + grckoj tradiciji zastupljeno jeverovanje da ce se dusa pokojnika smiriti samo kada se

    sahrani, a do tada luta I uznemirava zive.3arakterizacija glavnog lika, $ntigone, zasniva se nakontrastnom poredjenju sa Ismenom. $ntigonin monologpred smrt prikazuje je kao zivo bice, od krvi i mesa, vise nijebeskompromisna. + delu je dotaknut problem odnosa medjugeneracijama, izmedju starih I mladjih stariji donosi konacnuodluku, ali se postavlja pitanje da li je odluka pravedna Iispravna. 3reont ne zeli da se podredi pred $ntigonom jer jemladja I zena je, a on kao vladar mora da istraje u svom

    naumu I zato dolazi do niza tragedija. So/okle prikaz'jeteznj' za 'spostavljanjem pravedne drzave zasnovanena etickim zakonima a ne zakonima prisile (slicanproblem kao u Orestiji). 5ovek mora postovati eticke zakonekoji moraju biti uskladjeni sa zakonima drzave. Ovaharmonija se moze uspostaviti ako covek svoje postojanje

    36

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    37/54

    shvati kao zadatak da doprinese drzavi I ako svoju moc neprecenjuje.Hegelovo shvatanje! )ragedija je izgradjena na sukobu

    porodicnog .obicajnog/ I drzavnog prava% 0amim tim

    tragedija je zasnovana na suprotnosti, na suprotnimshbvatanjima moralnosti I zakona od strane $ntigone I3reonta. $ntigona zast'pa obicajne nepisane zakone areont drzavneOboje se ogresuju u jednu vrstu zakona,tako da su oboje I krivi I ne. 3reont svojom zabranom zeli dapokaze sopstvenu moc I samim tim postaje bogoborac, a

    $ntiogna je nepokolebljiva u pracenju sopstvenih stavovakoji podrzavaju moralno ! religiozna shvatanja, shvatanja o

    bozanskoj pravdi I zakonima. 3reont se poziva I na voljunaroda, ali ne vidi njihovo potajno neslaganje sa njegovomodlukom I njihov strah da se suprotstave vladaru.%a mestu gde ptice kidaju telo pokojnika I bacaju komade pogradu (kisa mesa) vidi se pobuna bogova protivnarusavanja bozanskih zakona.E&-. godine. *io je izuzetno obrazovan Ipripadao je uglednoj kuci. 2nogo se bavio staromknjizevnoscu sto se vidi iz njegovih dela, ali bio je okren'tso/istima " 'cenj' jonskih kosmologa. 0uprotno vedrom0ooklu, uripida opisuju kao ozbiljnog I namrgodjenog, nijevoleo da se susrece sa ljudima, uglavnom je boravio u svojojkuci ili u usamljenoj pecini na 0alamini. %ije se mesao udrzavne I vojne poslove. Imao je mnoga interesovanja, ali sena kraju odrekao svih I posvetio se knjizevnosti. Priznanje je

    dobio tek nakon smrti. Od strane grckog komediograa$ristoana okrivljen je da rusi stare obicaje. %apisao je ??drama, a pobedio je svega pet p'ta, cetiri puta za zivota I

    jednom nakon smrti. Od njegovih dela sacuvano je *?tragedija ! Andromaha, Alekstida, 2akhe, Elektra,I&igenija na )auridi, I&igenija u Aulidi, Ijon, 3edeja, #rest,

    37

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    38/54

    "ribeglice .ektide/, +es, )rojanke, 0enicanke, ekaba,erakle, eraklovici, ipolit I jedna satirska igra Kiklop%Ziveo je u vreme opadanja moci atinske drzave I razvoja Ipropasti demokratije. 0avio se pitanjima morala etike "

    k'lt're. *io je svedok borbe izmedju starih shvatanjamorala, religije I ilozoije I soistickih ucenja koja su u sveunela sumnju. 0vojim dramama podsticao je narod narazmisljanje o krupnim etickim I socijalno ! politickimproblemima. +mro je >;. M J. godine.Odlike stvaralastvauripid je mitove sam prilagodjavao svojim potrebama ili je

    za osnove dela uzimao lokalna predanja, ili postojece likovepredstavlja u drugacijem, do tada neotkrivenom svetlu. Onprikazije patnj' nagon strast " osecanja 3oristiprepoznavanja. %jegove drame nisu cesto jedinstvene,mada se on trudi da postigne jedinstvenost uvodjenjemprologa, raspletom I gradacijom. Prolog uglavnom prikazujepromene u mitu da bi upoznao ljude sa izmenama koje imnisu poznate, nagovestava radnju ili zaplet. 3aplet se

    rasplice na lak nacin, obicno pojavom boga ili vise sile kojaresava situaciju I sprecava katastrou (d'es [email protected] machina !pr. $rtemida u 'ipolitu, 'elije u 2edeji) ! mnogi su ovakavrasplet zamerali uripidu, jedan od njih je $ristotel kojizahteva da karakteri budu dosledni.E'ripid So/oklov' " Eshilov' teonomij' " teodikej'zamnj'je antroponomijom " antropodikejom. !lavni liknjegovih tragedija je covek ne bog. 0matra da se bogovine mogu smatrati bogovima ako nisu mudriji od ljudi. Onmeri religij' moralom, a ne moral religijom. 6oditeomahij' protiv antropomor/nih bogova jer oni ljudimane mogu sluziti kao moralni obrasci jer su moralnonedosledni. *ogovi koje prikazuje su uglavnom razorni($rodita u 'ipolitu), retke su svete bozanske igure($rtemida na kraju 'ipolita). %jegovo shvatanje je da je

    38

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    39/54

    covek sam gospodar svoje s'bine I on to I predstavlja usvojim tragedijama okrecuci se prema ljudskim osecanjima Istrastima . 0a pojavom jonskih ilozoa pocelo je rusenjeteonomije, poricanje postojanja bogova, oboren je homerski

    teizam.vripid je prvi psiholog koji je uspeo da udje u lavirint ljudskeduse On izvor tragicnosti lj'di ne nalazi ' spoljasnjimdogadjajima vec ' samom covek' ' njegovom src'koje je prep'no strasi " nagona kojima se ne mozeod'preti On ne prikazuje herojsku atmoseru vec slikaborbu prirode same sa sobom. ikovi koje uripidpredstavlja nisu losi, vec su slabi I u nemogucnosti da se

    otrgnu strastima koje upravljaju njima. %e deli 0okratovomisljenje da je dovoljnio da covek zna sta je ispravno, pa dato cini ! on cini pogreske uprkos svesti o njima I tu je njegovatragicnost (Dedra iznosi taj stav u 'ipolitu), E'ripidobjasnjava ono neraz'mljivo nesagledivo spolja onzavir'je ' najskrivenije k'tke covekove d'se " ' njojnalazi sile koje odredj'j' s'dbin' covekov'. Prikazivao

    je strasnu I nagonsku ljubav I prikazao zagonetnost I zenske

    duse. Zene postaju glavni likovi njegovih tagedija. Prikazaoje posledice ljudske strasti. od njega pomahnitalost b'diidej' o lj'dskoj slabosti dok kod Eshila izaziva lj'tnj'bogova.uripid je sklon realisticnom prikazivanj' I on prikaz'jelj'de onakve kakvi jes' (za razliku od 0ookla koji ihprikazuje onakve kakvi bi trebalo da budu), sa svim svojimmanama I strastima. On na nov nacin daje zenske likove,prikazuje ih kao zavodnice, zavedene, supruge, majke,

    cerke + 2edeji istice da bracni moral postoji I zamuskarca I da je I on obavezan da cuva vernost, a ne samozena.uripid prvi prikazuje ljude iz nizeg sloja ! dadilje, sluge,glasnike ! oni postaju aktivni ucesnici.

    39

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    40/54

    %edeja3retej je imao dva sina ! Peliju I siona. %akon oceve smrti,

    Pelija je oteo presto starijem sionu I poceo je da proganjanjegovu porodicu. sion je svog sina 6asona sklonio u goruPeliju, predavsi ga na vaspitanje kentauru. 3ada je 6asonodrastao, vratio se u 6olk stricu. Posto je usput izgubiocipelu, a Pelija je prorocanstvom bio upozoren da se cuvaonog ko mu dodje bosonog, on 6asona salje da donesezlatno runo iz 3olhide, zeleci na taj nacin da ga se otarasi.Posle mnogo avantura 6ason stize u 3olhidu I uz pomoc

    2edeje, cerke kralja eta, uspeva da ubije azdaju koja jecuvala zlatno runo I sa 2edejom bezi u 6olk. &a bi sprecilaoca da je zaustavi, 2edeja ubija brata I kidajuci komadenjegovog tela, baca ih za sobom. Otac sakuplja komade telasvog mrtvog sina I tako zaostaje za njima I oni uspevaju dapobegnu. 2isleci da je 6ason mrtav, Pelija je pogubionjegovu porodicu. 2edeja je osvetila 6asonovu porodicu.Predstavila se kao prorocica I rekla Pelijinim cerkama da

    ubiju oca, a onda ce ga ona podmladiti. Ona to, naravno, necini I Pelijin sin $kast proganja nju I jasona iz 6olka. Oniodlaze u 3orint gde su ziveli srecno I harmonicno dok 6asonnije odlucio da se ozeni cerkom korintskog kralja. u pocinjeradnja 2edeje.Postoje mnoge verzije mita o 2edeji i smrti njene dece, alismatra se da je ova o cedomorstvu vripidova. Za tadasnjipubliku ovakva tragedija bila je neobicna, tj. sokantana.2edeja je varvarka, prinudjena da ode iz svoje zemlje, a u

    3orintu je ocekuje 6asonova izdaja i izgnanstvo. 2edeja nijeuzviseni lik koji je spreman da strada zbog visih ciljeva, ali ninjena dela nisu kaznjena. + njen lik vripid je uneo osobineheroja = nju pokrecu gnev, srdzba i strah od ponizenja/ ona

    je odlucna i smela. 6edino sto bi moglo da joj stane na put jeona sama = uripid pokazuje i njenu drugu stranu: ona se

    40

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    41/54

    premislja da li da ubije decu i kada ih ubije pati zbog toga.Ipak, zadovoljna je, jer je na taj nacin uspela da se osveti6asonu. 'or podrzava njene odluke sve dok ne izjavi da cepored 3reonta i njegove cerke ubiti i svoju decu.

    Hipolit2inojeva zena Psiaja je trazila da joj se napravi drvenakrava kako bi mogla da udje u nju da bi je bik obljubio jer sezaljubila u bika. *ik je obljubio I ona radja sina 2inotaura koji

    je imao telo bika, a covecju glavu. (2inojeva I Pasiajinadeca bili su Dedra, $ndrogej I $rijadna). Posto je $ndrogejpobedio na svecanim igrama u $tini, ubijaju ga iz

    zavidljivosti. &a bi osvetio sina, 2inoj namece danak ! svakegodine moraju da daju sedam mladica I sedam devojaka za2inotaura. esej je osvojio $rijadnu I od nje dobio konacpomocu kojeg je mogao izaci iz lavirinta nakon sto je ubio2inotaura. On bezi sa njom, ali je ostavlja na ostrvu %aksugde je nalazi &ionis I, ocaran njenom lepotom, uzima je zazenu. esej se ozenio $ntiopom, kraljicom $mazonki, I sanjom imao sina 'ipolita. %akon njene smrti ozenio se

    Dedrom, 2inojevom cerkom I ona mu je rodila dva sina !$kamanta I &eboonta.Za razliku od2edeje, u 'ipolitu je razvijen veci broj likova.%jihove karaktere vripid iskazuje kontrastom stavljajucilikove pred alternative = cutanje I govor/ uzbudjenje Irasudjivanje/ prvi i drugi sud. %jihova delanja pokazujurazlike, ali nemoc, jer ishod ni za koga nije povoljan, osim za

    $roditu. judski izbor i delanje su uzaludni. Dedra jeplemkinja koja ima visok moralni kodeks, njena odluka je da

    spasi svoju cast samoubistvom, ali ne uspeva u tome.&adilja je potpuno suprotan lik, nju vode pragmaticni motivi.%jen cilj ja da sacuva Dedrin zivot, a jedino sto postize jeodbacivanje. 'ipolit je u potpunosti posvecen boginji

    $rtemidi. On zeli da sacuva oca od Dedrine izdaje, a

    41

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    42/54

    docekace ga smrt. ezej zeli da sacuva svoj ugled, a svojimpostupcima gubi sina.8153$ 3O2&I6$

    1azvila se u $tici, razvila se iz /alicke pesme, u obredima ukojima se nosio muski polni organ napravljen od drveta Iprevucen crvenom kozom kao simbol plodnosti I radjanja.5ilj obreda je bio dobijanje naklonosti demona plodnosti, akasnije su ti demoni postali deo &ionizijeve pratnje. Prerazvoja komedije postojali su drugi komediograski oblici !megarska arsa I dorska komedija. Spajanjem megarskihdramskih " atinskih lirskih elemenata nastala je aticka

    komedija kao nov 'metnicki oblik. 8rci nisu ozbiljnogledali na komediju I u pocetku je hor sastavljan dobrovoljno,a kasije ga je dodeljivao arhont. Prikazivanje komedijadrzava je uzela u svoje ruke 5+7 godine pre nove ere.Prikazivane su prilikom 7elikih &ionisija. $ticka komedija imatri aze:

    #. Stara komedija ! 7 vek p. n. e/ ijonid, 3agnet,Ek&antid, Alkimen, Eu&ronije, Kratin, Aristo&an

    ". Srednja komedija - pocetak I7 veka p. n. e/ tekstovi nisusacuvani/ bavi se temama preljube, trgovackih prevara,zamenom identiteta I sl, smanjen je udeo politike, izbacen jehor I parabaza

    #. 2ova komedija ! kraj I7 veka p. n. e/ 3enandar,0ilemon, Di&il/ radnja je sa mnogo raspleta I zapleta, tipicnikarakteri cije su osobine prenaglasene pomocu hiperbole Ikognomije (postupak karakteristican za komediju pomocukojeg se ime junaka povezuje sa njegovim osobinama, prvi

    put se javlja u novoj atickoj komediji).Stara aticka komedija prikaz'je akt'elne dogadaje'glavnom iz protekle godine posebno politicke samnogo licnih napada " karikat'ra + njoj se ogledasavremen zivot. Obraca paznju na obicaje, dnevnu politiku Iprosvetu (vaspitanje, ilozoija, poezija). Stara komedija

    42

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    43/54

    brani predanje stara verovanja " ideale " ismeva sve stoje novo. Prvi je politiku uveo u komediju ratin koji jekomediji I dao deinitivni oblik. &rzava je pocela da prihvatakomediju uvidevsi da od nje moze imati koristi jer je slavila

    politicko postenje, staro predanje, rodoljubivost I stvaralackusnagu starih pesnika. Podsticala je na razmisljanje publiku.Izvodjaci hora su nosili maske kao u ritualima. 0tara atickakomedija predstavlja spoj niskog humora, parodije, slobodneantastike, satire I politicke angazovanosti.0tara aticka komedija je iz tragedije preuzela hor I prolog.&akle, sastavni delovi komedije su:

    . Hor! vise se istice nego u tragediji, aktivniji je ucesnik u

    radnji". Prolog! duzi I raznolicniji od prologa u tragediji, u njemu

    se izlaze skica plana glavnog junaka#. Paroda>. Eksoda9. $gon(nadmetanje) ! dva protivnika zastupaju suprotna

    misljenja, a misljenje jednog od njih je misljenje pesnika Iosnovna ideja komedije

    J. Parabasa! najvaznija horska partija/ hor se pri pevanjuokrece publici/ sastoji se iz dva glavna dela, a ukupno izsedam delova0astoji se iz dva dela:! deo bez stroicke kompozicie !

    komadic, prava parabasa ! pesnik govori o sebi, o svojim

    zaslugama za dravu, preporucuje sebe publici dugi deo(zavrsetak parabase)

    ! deo sa stroickom kompozicijom !prvi poluhor peva odu koja je najcesce u slavu boga, horovodja prvog poluhora recituje publici epiremu

    (sala I poruga), antoda koju peva drugi poluhor u slavu boga,

    43

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    44/54

    antepirema koju recituje horovodja drugogpoluhora(sala I podruga)Iz podrugiivanja gledaocima razvila se politicka satira kaovazan element stare aticke komedije.

    $risto/an 3abe

    $ristoan je najslavniji predstavnik stare aticke komedije i odnjegovih dela sacuvano je : $harnjani, 7itezovi, Oblakinje,Zolje, 2ir, Ptice, isistrata, esmoorijazuse, Zabe,klesijazuse,m Plut. Ime su dobijle prema onome sto jeprikazivao hor. %jegove komedije imaju socijalno = politickoobelezje i odrazavaju klasne i politicke borbe u vreme

    Peloponeskog rata.3omedija Zabe je nastala 5,7 godine I njen predmet je

    $tina izmedju pobede kod $rginuza I konacnog sloma kodgospotama.%aslov komedije aludira na rdjave pesnike cije se uporno Ibesmisleno nagvazdanje moze uporediti sa upornim,vecernjim kreketanjem zaba koje niko zivi I nicim ne mozezaustaviti dok same ne zacute. $legorija se mozda odnosi I

    na politicku situcaiju I borbe stranaka u $tini. akodje$ristoan aludira na soiste koji govore praznoverice Ibesmislice. Ipak, njegove komedije je nemoguce potpunorazumeti, jer mnoge aluzije koje on koristi vezane su za tovreme.$risto/an kritik'je bezverje " so/istik' " poziva se napostovanje stare poboznosti iako ' isto vreme " on samismeva bogove. $ristoan je prizeljkivao sistem stareumerene demokratije I stare religije I obicaja. %jegov ideal

    bila je $tina za vreme persijskih ratova ! snazna I mocnadrzava koja je gradjanima pruzala sigurnost. $ristoan nijebio svestan koliko je duh novog vremena zahvatio I njegasamog I koliko je svojom porugom bogovima sluzio duhu togvremena. $ristoan je po svojim politickim idejamakonzervativan I brani nekadasnji zivot.

    44

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    45/54

    Tematski s' abeknjizevna karikat'ra al" je smisao tekarikat're politicki. $risto/an ' abama napadademagogij' ' demokratiji prazna dokazivanja 'so/istici r'senje tradicionalnog morala kod E'ripida a

    da pri tom nije pon'djen bolji On ukazuje na mane usadasnjosti suprotstavljajuci im vrline iz proslosti. $ristoanpredvidja blizak kraj atinske demokratije. + $abama ulogaspasioca $tine ostaje ipak nedodeljena.

    $gon Eshil A E'ripid Odnos 'metnosti i politike%ajveci grcki tragicari su mrtvi, a od zivih niko nije dostojanda zauzme njihovo mesto. Zato &ionis odlazi u 'ad da bi na

    zemlju vratio svog omiljenog tragicara = uripida. + 'adu seza titulu najveceg namecu shil, kome je to mesto pripadalo,i uripid, koji, koristeci se raznim sredstvima zeli to mesto daosvoji. ada &ionis dobija ulogu sudije, ne krijuci naklonostprema uripidu. Ipak, svojim razumnim argumentima, shiluspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobedjuje. + tomsukobu $ristoan kroz shilove reci iznosi svoja poetickanacela. On smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu i

    da penici treba da govore ono sto dolikuje. I uripid kaze datragedija treba da cini ljude boljima, ali se u svojim delima nepridrzava toga. + $ristoanovim Zabama knjizevnost pocinjeda govori sama o sebi. shil za politicku situciju u tomtrenutku svaljuje krivicu na uripida i njegovu umetnost.

    "zgled HadaPrvi susret sa izgledom 'ada nalazi se u 'eraklovom opisu&ionisu koji namerava da ode u podzemni svet da bipovratio svog omiljenog tragicara uripida. 2ora se preci

    jezero preko koga prevozi 'aron, vozac u podzemnomsvetu, zatim slede zmije I bestije % na hiljade sve jezive

    45

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    46/54

    zatim more od govanau kome leze najveci gresnici, a to suprema $ristoanu oni koji uvrede gosta, oni koji zlostavljajudecake I ne plate im pri tome, koji premlate oca I majku, kojiubijaju, a radi komicnog eekta u najvece gresnike svrstava I

    one koji prepisuju stihove 2orsipove jer je on najgor pesnik.%akon ovih prepreka nailazi se na one koji u hadu vodeblazen zivot jer su za zivota pripadali tajnom kultu (mistitijasi).ak je vratar u podzemnom svetu. 0talno se aludirana sujeverje da se mrtvaci moraju dozivati tri puta da bi culidozivanje.

    #ik Dionisa Odnos sa santijom

    3ult boga &ionisa, pored Orejevog i $polonovog, zauzimajedno od najvaznijih mesta u antickoj 8rckoj, iako &ionisspada u mladja bozanstva. %jegov kult slavi covekovu vezusa prirodom, on je bog zivota, entuzijazma i vina. On je I bogdramske umetnosti jer je drama nastala iz pesme u njegovucast. &rame (tragedije i komedije) su se izvodile za vremenjegovih svetkovina 7elikih i 2alih &ionisija. ik &ionisa uZabama nije ni nalik ovom bozanstvu. Iako je bog, on je

    strasljive prirode. %jegova musko = zenska priroda jeiskazana i kroz njegovu grotesknu odecu = on je obucen usaranasto ruho, a preko toga ima lavlju kozu i u ruci nositoljagu. %jegovi postupci ne dolikuju jednom bozanstvu(prepiranje sa zabama). Iako je bog pozorista, 'erakle boljepoznaje knjizevnost i ima bolji ukus od njega.Odnos &ionis ! 3santija predstavljen je jos na samompocetku komedije gde 3santija sluga mora da nosi teret, onkuka I jadikuje. Ova epizoda je istovremeno parodija na

    komedije u kojima se nalaze ovakve scene. 3santija je namagarcu, ali mora on da nosi teret, gde se vidi njegovpodredjeni polozaj. + epizodi u kojoj ak utvrdjuje ko je bog,a ko sluga (zbog zamene odela) ! istaknut je polozaj slugekoji po pravilima atinskog suda mora biti mucen umestogospodara ukoliko je ovaj nesto zgresio. + razgovoru

    46

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    47/54

    3santije I Plutonovog roba prikazan je prezit sluga premagospodarima I njihova prikrivena poruga I osveta onima kojiih muce ! Plutonov rob govori kako se on smeje gospodaruiz ledja, prisluskuje razgovore, pa to svima prenosi, dobacuje

    psovke kada je gospodar u prilici da ih ne moze cuti. Izovoga se ogleda I njihov strah od gospodara, ali Inemogucnost suprotstavljanja autoritetu. 3santija ismevasvog gospodara, pravi sale na njegov nacin, uspeva da ganadmudri i na taj nacin pokazuje neku vrstu superiornosti.Ovaj motiv ce kasnije cesto biti koriscen u komedijama.

    $%I53 POI3 = Platon, $ristotel i 'oracije

    Platon Drzava+ ovom dijalogu Platon je pokusao da da sliku idealnedrzave. + takvoj drzavi postojala bi podela rada, jer jenajbolje da se svako bavi samo jednom stvari i cinila bi je trisloja:

    . upravljci ! ilozoi". cuvari ! ratnici

    #. proizvodjaci ! zanatlijeOn ovu podelu daje praveci podelu sa ljudskim organizmom.0voja poeticka nacela i shvatanje umetnosti, posebnopesnicke, Platon iznosi u "., #. i . poglavlju &rzave.%jegova poetika je deskriptivna. On pravi klasiikacijuknjizevnih rodova i smatra da postoje tri tipa podrazavanja:. mimeza - cisto podrazavanje! komedija I tragedija". dijegeza -jednostavno pesnikovo pripovedanje !ditiramb

    #. kombinacija oba= epPlaton vrednuje dela po kolicini podrazavanja (ono kojenajvise podrazava najmanje vredi). On podrazavanjesvrstava medju tri vestine = vestina upotrebe, vestinapravljenja i vestina podrazavanja = to je poetika vestine. On

    je protiv mimetickih umetnosti je one podrazavaju samo

    47

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    48/54

    izgled u datom trenutku, a ne stvarnost i ideje. + njegovojdrzavi ne bi bilo mesta za pesnike i ta ideja je najizrazenija u. poglavlju &rzave. Platon zamera 'omeru na njegovomprikazu antropomornih bogova, ali i na prikazivanju tuge,

    srece ili strasti kod junaka. On ne odobrava ni tragediju, jerona prikazuje pad iz srece u nesrecu, a ako je u pitanjudobar covek, to moze da vrsi negativan uticaj na citaoca.+loga drzave je da obrazuje ratnike koji treba da buducvrstog karaktera, a tu pesnistvu nema mesta. Pesnik smeda podrazava samo uzvisene stvari. 2imeticka umetnost jemoralno stetna, on prihvata samo himne bogovima i pesmeu pohvalu dobrih ljudi. Pesnicko delo ne sme da sadrzi ni

    muzicke i ritmicke elemente. +loga drzave je da vrsivaspitnu ulogu, a tu pesnicima nema mesta.

    $ristotel O pesnickoj 'metnosti $ristotelova Poetika predstavlja neku vrstu polemike saPlatonom. %jegova poetika je deskriptivna. On kaze da susve umetnosti = ep, tragedija, komedija i ditiramb !podrazavajuce delatnosti. One podrazavaju razlicitim

    sredstvima, razlicite predmete, razlicitim nacinima. 0redstvasu ritam, harmonija i govor. %acini su narativni i dramski.Podrazavanje je urodjeno samom coveku, ali to je i sredstvoza sticanje znanja. Predmet podrazavanja mogu da budukarakteri bolji od nas ('omer), prosecni (3leoont) ili gori odnas ('egemon asanin). popeji i tragediji svojstven jeuzvisen predmet, a komediji i parodiji nizak. Prednostitragedije u odnosu na epopeju:

    a) ima sve sto ima epopeja (i vise)/

    b) postize cilj za krace vreme (radnja = ">h)/c) ima vecu jedinstvenost (potpunije postize cilj).

    0astavni delovi tragedije (kvalitativno) su: prica, karakteri,govor, misli, scenski aparat i muzicka kompozicija.3vantitativo on tragediju deli na: prolog, episodije, eksodu ihorske pesme (ulazna pesma i stasimoni).

    48

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    49/54

    1azlika izmedju istoricara i pesnika je u tome sto jedangovori o onome sto se stvarno dogodilo, a drugi o onome sto

    je moglo da se dogodi. Pesnistvo prikazuje opste = mora dase pridrzava zakona verovatnosti i nuznosti, a istorija

    pojedinacno.1adnja moze da bude prosta i prepletena. $ristotel govori i otri jedinstva: vreme, radnja i mesto (pominje samo prva dva).3ada je rec o rasporedu dogadjaja oni moraju da imajukauzalni poredak.Tragedija je podrazavanje ozbiljne i zavrsene radnje kojaima svoj' odredjen' velicin' govorom koji je otmen iposeban za svak' vrst' ' pojedinim delovima licima

    koja delaj' a ne pripovedaj' a izazivanjem straha isazaljenja vrsi prociscavanje takvih a/ekata +vodecipojam katarze on daje protivargument Platonovoj tvrdnji da

    je pesnistvo stetno. %aprotiv, izazivanjem straha (od toga daim se ne dogodi nesto slicno) i sazaljenja prema onome konezasluzeno pati ljudi se oslobadjaju rdjavih misli. 0trah isazaljenje moze da izazove osoba koja je po sredini = nesme da se previse istice svojom pravednoscu, ali ne sme ni

    da bude los covek. %ajbolje je ako pripada visem sloju.akav lik je npr. dip. ica koja podrazavaju to rade da biprikazali dogadjaje, to je upravo i cilj tragedije. 1adnje kojeizazivaju strah i sazaljenje treba da vrse lica koja su prijatelji,neprijatelji ili nisu ni jedno, ni drugo. %ajbolje ja da to budulica koja su u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi. 8ovor mora daodgovara liku, karakteri moraju da budu dosledni = da seponasaju u skladu sa svojom prirodom.

    Horacije Poslanica Pizonima'oracije je tvorac normativne poetike koja propisujeopstevazeca pravila. On se u velikoj meri oslanja na

    $ristotela. %jegovo delo je u stvari pismo upuceno konzuluPizonu i njegovim sinovima i pisano je u stihu. On je svojompoetikom izvrsio veliki uticaj na %ikolu *oaloa i njegovu

    49

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    50/54

    poetiku klasicizma, koja je dalje imala veliki uticaj na celuevropsku knjizevnost. On govori o izboru reci, neologizmimai stilu/ o stihu epa i elegije, o jambu. iriku samo pominje,iako su on sam i 7ergilije bili liricari. *avi se najvise

    dramskom umetnoscu, u sredisnjem delu pisma, iako onanije imala ni priblizan znacaj kao kod 8rka. 'oracije smatrada je za dela najbolje uzimati opstepoznate teme, koje su8rci vec obradjivali i zato teme u rimskoj knjizevnostinajcesce poticu iz grcke mitologije. &ogadjaji mogu da buduizmisljeni jedino ako odgovaraju principima verovatnog imoguceg. 0tih tragedije i komedije treba da se razlikuje.3arakteri treba da budu dosledni/ tragedija treba da ima pet

    cinova/ pojedine dogadjaje ne treba prikazivati, vec treba dase odigraju iza kulisa/ hor treba da ima ulogu glumca/ bogtreba da razresi situaciju jedino ako je to neophodno. Zalazese za in medias res princip, a delo mora da bude jedinstvenoi celovito. + trecem delu govori o pesniku. Pesnik treba dase usavrsava tokom celog zivota, a cak i najveca dela imajumane. Za 'oracija je pesnicka umetnost spoj nadahnuca ivestine, a svrha umetnost je da zabavi, ali istovremeno i da

    koristi i pouci.Horacije 'vodi siri pojam podrazavanja ; to nije samoodnos izmedj' 'metnosti i stvarnosti vec i odnosizmedj' dela i tradicije.

    1I203$ 3%6IZ7%O0

    Pla't $'l'larija3omedija je dospela u 1im oko ">. g.p.n.e. 1imska

    komedija deli se na dve grupe: rimska togata i rimskapalijata. Palijataje vrsta rimske komedije iz #. I ". veka prenove ere. %astala je preradom ili prevodom nove atickekomedije, ciji su predstavnici 2enandar, Dilemon i &iil.Palijata oznacava tip ogrtaca koji su nosili 8rci, nasuprotrimskim togama. ako se razvila I komedija togata koja je

    50

  • 8/13/2019 Pregled Opste Knjizevnosti I

    51/54

    imala lokalni karakter. Palijata je potpuno preuzela odlikegrcke komedije ! protagonisti su 8rci, prostor I okruzenje sugrcki, zaplet je istovetan sa zapletom iz originala ilipredstavlja kontaminaciju zapleta iz vise razlicitih dela.

    3ontaminacija se koristi kao sredstvo za pojacavanjekomike, a ogleda se u spajanju razlicitih intriga, dvajurazlicitih komada, ili prenosenjunekog prizora iz jedne drameu drugu. Plaut crte grckog zivota zamenjuje rimskim, aunkcija toga je da priblizi komediju gledaocima i da sluzi kaokomicno sredstvo. 8lavni predstavnici su Pla't " Terencije.0acuvana je dvadeset i jedna Plautova komedija. Palijata jekomedija karaktera ili komedija zapleta. 0astoji se iz pet

    cinova izmedju kojih su umetnuti muzicki delovi ( ekspozicija,zaplet i rasplet ). 'ora nema, kao ni u novoj komediji.2uzicki element koje je u novoj komediji skoro nestao ovdese javlja u obliku arija glumaca (cantica). eme poticu izsvakodnevnog zivota, nema parodija ni politike. Zaplet j