1

1. ZAVOD ZA PSIHOFIZIOLOKE I GOVORNE POREMEAJE Prof. dr Cvetko Brajovi,, BEOGRAD, Kralja Milutina br. 52, tel. 011- 2686615, 2681667

RADNI MATERIJAL ( Dopunski program za stimulaciju psihomotornog i kognitivnog razvoja )

Autori: Branka Bulatovi, lekar Ana-Marija Nikoli, psiholog

1 I GODINA OD O DO 3 MESECA A/ MOTORIKA 1. Vebe podizanja glave i ramena iz potrbunog poloaja,podupiranje na podlakticama( postaviti pred dete zvune ,iarane predmete i dozivati ga ;pomoi mu pri pokuaju podupiranja na podlaktice.Predmet se prvo postavlja sa strane kako bi ga dete lake uoila a zatim i ispred njega)..Vebi prethodi masaa odgovarajue muskulature. 2. Vebe podizanja glave iz lenog poloaja ( podizati dete postepeno za obe ruke u poetku-pratiti pojave autoaktivacije deteta-kasnije podizati dete za jednu ruku). 3. Vebe draenja glave kada je dete drano u krilu u sedeem stavu uz oslonac (pritom zabavljati dete arenim ,sjajnim i zvunim igrakama ). 4. Vebe okretanja sa strane u leeem poloaju-na lea i na stomak,uz zadravanje na boku i uz dranje na nogu i pomaganje pri izvlaenju ruke. 5. Veba opruenog potrbunog stava i provociranje puzanja. 6. Redovno sprovoditi pasivne vebe ipsi i kontralateralne koordinacije. B/ KOORDINACIJA 1. V.praenja lampica ( u 3 boje) arenih,sjajnih i zvunih predmeta. ( pratiti mogunosti deteta,dodati i vebu fiksiranja tako to se predmet zadri u jednom poloaju par sekundi,u polozamraenoj prostoriji zadravanje pogleda na svei ). 2. V. fiksiranja predmeta i lica koje se udaljuje. 3. V.lateralizacija zvuka i glasa (postaviti se iza deteta i pomeriti se na jednu i na drugu stranu ). 4. V.stimulacije hvatanja prsta,palca,zveke i sl. iz razliitih poloaja a na uspravnoj i transverzalnoj osi( prvo se dodiruje deija ruka a zatim izmie svoja predmeti su visei ili postavljeni na stolu ). 5. V.okretanja glave ka izvoru hrane (usred hranjenja malo saekati ). 6. V.reagovanja na senke. 7. V.posebnog reagovanja na par zvunih drai ( zveke,trube,svirala). Pri svakoj novoj drai iz para dete menja svoje dranje. 8. V.gledanja u vunicu u boji koja se pomera na stolu (duina 23cm) 9. Pokazati detetu pelenu koja ne proputa svetlo,pomoi mu pri hvatanju i oslobaanju pelene. C/ GOVOR 1.Stimulacija izgovora vokala uz pevuenje. 2.stimulacija izgovora prvih suglasnika ploziva u obliku slogova i intervokalno postavljenih suglasnika.Prvo stimulisati na nivou gukanja ( ka,ge,hi aha,age....) a zatim na nivou poetnog brbljanja ( pa,pa,ba ,de,to...) V.reagovanja na ljudski glas (kada je dete uznemireno i plaljivo polako mu prii uz oslovljavanje i verbalno smirivanje navikavati ga da se smiri na sam govor i ne uzimati ga odmah.

1 D/ DRUTVENOST 1.Reagovanje smekom na poznata lica. 2.V. reagovanja na kratka odlaganja pri uzimanju hrane (dok dete gleda pripremu). 3.V. zapaanja i igranja svojim rukama. 3 - 6 MESECA A/ MOTORIKA 1.V.stimulacije sedenja u krilu uz jastuk. 2.V.stimulacije potporne reakcije uz dranje deteta ispod pazuha u uspravnom stavu i uz dodirivanje podloge. 3.U potrbunom poloaju oslanjanjem na podlaktice dete se sada zadrava i pokuava da dohvati igrake. 4.V.dohvatanja svojih stopala. B/ KOORDINACIJA 1.V.grabljenja predmeta iz razliitih poloaja. 2.V.opipavanja ruba stopala. 3.V.fiksiranja sve manjih predmeta na stolu. 4.V.dohvatanja viseeg premeta koji se ljulja. 5.Z adravanje u svakoj ruci jednog predmeta,obraanje panje na trei(kasnije). 6.V.skidanja pelena sa lica. 7.V.tresenja sveske. 8.Pruanje ruke prema predmetu koji mu nudimo. 9.Udaranje predmeta o sto-obema rukama naizmenino. 10.Davati detetu da dri i opipava predmete razliitih kvaliteta i veliina obema rukama. 11.Razgledanje i baratanje zvonom i igrakama kojima je jedan deo pokretan (tokovi,kutije sa zveeim sitnicama .....). C/ GOVOR 1.Stimulacija zadravanja panje na ljudski glas i govor. 2.esto ponavljamo imenovanje osoba i predmeta kojima je dete svakodnevno okrueno. 3.Provociranje igre ponavljanja i imitiranja brbljanja-pored jednoslonih treba da budu zastupljene i dvoslone verbalizacije i to kako sa plozivima tako i sa drugim suglasnicima(nazalima,lateralima i na kraju afrikatima). 4.Dozivanje deteta po imenu-pokazivati oduevljenje kada se dete osvrne. D/ DRUTVENOST 1.V.diferenciranog reagovanja na mrtenje i smeh. 2.V.imitacija gestikulacije uz ogledalo( propraeno vokalizovanjem i to produenim A,O,E,I,U). 3.Razgledavanje svoga lica u ogledalu sa majinim u pozadini-skretanje panje uz pokazivanje.

1

6 - 9 MESECI A/ MOTORIKA 1.Navikavanje na samostalno sedenje. 2.Stimulacija samostalnog podizanja u sedei stav. 3.V.stajanja uz pridravanje-na krevetu ili stolici uz zabavljanje igrakama. 4.Stimulacija pravljenja naizmeninih koraka-uz dranje ispod pazuha i oslanjanje na jednu pa na drugu nogu-izvoenjem iz ravnotee,klaenjem. 5.Provociranje pomeranja sa mesta na krevetu napred-nazad. B/ KOORDINACIJA 1.Stimulacija premetanja predmeta iz jedne u drugu ruku,dodavanje. 2.Navikavanje na hvatanje sve sitnijih predmeta-provociranje hvatapincete(opozicija palac kaiprst). 3.Hvatanje prevrnutog lonia za ukur ,uzimanje predmeta ispod njega poto je dete prethodno zainteresovano za taj predmet. 4.Traenje predmeta ispod pelena. 5.Obraanje panje na predmet koje je dete bacilo. 6.V.bacanja-u lavor sa vodom iz bliza ,iz daleka. 7.Isputanje predmeta iz jedne ruke i hvatanje treeg. 8.Udaranje predmeta o predmet. 9.Privlaenje predmeta koji nije na dohvat ruke pomou kanapa koji je vezan za predmet. 10.Zvonjenje zvonom. 11.Pritiskivanje gumenih igraaka koje pite( neravnih). 12.V aenje oduzete igrake iz epa. 13.Oduzimanje igrake odraslom. 14.Lupanje sa dve kaike ,lupanje kaikom o sto,po prevrnutoj erpici i po ksilofonu. 15.V.oduzimanja predmeta detetu i njegovog meanja sa drugim predmetima ,a dete treba da obrati panju i oduzeti predmet nae. C/ GOVOR 1.V.ekanja reagovanja na pomenute rei. 2.Provociranje imenovanja jednostavnim dvoslonim reima. 3.V.brbljanja i jednostavnih imitacija u ogledalu. 4.V.duvanja gaenje svee,ibice,upaljaa,vode kroz slamicu.

1 D/ DRUTVENOST 1.V. bravo, pa-pa. 2.Igra skrivaa-iza vrata,kartona i pokrivaa. 3.Navikavanje da jede gustu hranu ,kaikom dete dri kaiku a majka ga hrani preko njegove ruke. 4.Da samo gricka keks ili pare jabuke. 5.Reagovanje na gestove prema njihovom smislu. 9 - 12 MESECI A/ MOTORIKA 1.V. oslobaanja -tj.podizanja jedne pa druge noge pri stavljanju uz oslonac. 2.V.naizmeninog voenja za jednu pa za drugu ruku. 3.V.guranja stolice. 4.V. samostalno hoda na par koraka. 5.V. silaenja sa kreveta. 6.V. podizanja igraaka sa poda. B/ KOORDINACIJA 1.V.traenja sakrivenih igraaka-ispod kutije ,pelene .... 2.V.ubacivanja predmeta u posudu-teglu ili lonac. 3.V.ubacivanja kuglica u boji u flau sa irokim grlom i njihovo vaenje. 4.V.hvatanja sitnog sa dva prsta. 5.V.vaenja i stavljanja u leita 2 oblika diskriminacija npr. kvadrata i kruga. 6.V.aranja olovkom. 7.V.dranja velikih predmeta obema rukama. 8.Snalaenje pri hvatanju treeg predmeta. 9.Otvaranje kutija. 10.Uzimanje predmeta iza zaklona ili npr. reetke duboke pomou tapa. 11.Traenje predmeta ispod 2 poklopljena lonia. 12.Reanje kocke u kocku-po veliini. C/ GOVOR 1.Imitiranje zvukova i umova iz okoline koji mu skreu panju. 2.Korienje prvih osmiljenih rei-ne dati detetu stvar koju trai dok je ne imenuje poto ve zna da je nominalizuje;esto ponavljamo i imenujemo predmete i lica sa kojima je dete u svakodnevnom dodiru, komentariemo dogaaje. D/ DRUTVENOST 1.V.usvajanja prvih zabrana-dete treba da se uzdri od radnje koja npr. moe da prouzrokuje objektivnu opasnost(vrue,struja,prst u vrata....itd). 2.Samostalno pijenje iz olje i lonia. 3.Donoenje predmeta na zapoved ili gest. 4.Zasmejavanje prisutnih pomou v.logomotorike. 5.Suzbijanje ljubomore,dovesti drugo dete i deliti panju i predmete,ne reagovati na pla

1 II 12 - 15 MESECI A/ MOTORIKA 1.Uvebavanje samostalnog hoda. 2.Hod uz strmu ravan. 3.Hod uz prenoenje igraaka uz nalog. 4.Puzanje stepenicama. 5.V.slobodnog stajanja. B/ KOORDINACIJA 1.Reanje kocki jedne na drugu. 2.Nizanje alki na tap. 3.Ubacivanje kuglica uflaicu. 4.Da samo rasporeuje 2 oblika-kvadrat,krug na svoje mesto. 5.Zatvaranje i odrafljivanje kutija. 6.aranje flomasterima u irokim potezima. 7.pritiskivanje gumenih igraaka. 8. ''Hvatanje''keksa u ogledalu. 9.Seanje na nestali sadraj posle 3 minuta. 10.V. vraanja lopte ili automobila.,po stolu,naizmenino. C/ GOVOR 1.Vebe iz prethodnog programa samo obimnije sa naglaskom na bogaenje fonda rei. D/ DRUTVENOST 1.Razumevanje i izvravanje naloga : daj-uzmi,ustani-legni,baci-digni,..itd. 2.V.pokazivanja prstom predmeta koji detetu nisu na dohvat ruke. 3.Pokuavati zajednike igre sa jo jednim detetom,navikavati ga i usmeravati igrumada jo uvek bez uenja saradnje. GODINA

1 15 - 18 MESEC A/ MOTORIKA 1.uenje utiranje lopte. 2.Hodanje uz stepenice uz pridravanje. 3.Prestupanje prepreka,praga ili konopca poloenog na pod. B/ KOORDINACIJA 1.Reanje kocki. 2.Listanje knjiga. C/ GOVOR 1.Pokazivanje i imenovanje predmeta. Slikovnice sa krupnim i jednostavnim slikama. 2.Bogaenje fonda razumevanja rei preko pokazivanja gde je, donesi, ko je to.... 3.Bogaenje ekspresivnog fonda rei- traiti od deteta da imenuje ta hoe/trai. D/ DRUTVENOST 1.Uenje samostalnog jedenja kaaste hrane kaikom. 2.Uenje traenja noe.

18 - 21 MESEC A/ MOTORIKA 1.utiranje lopte-manje nego u prethodnom zadatku iste vrste. 2.Silaenje niz stepenice. 3.Provlaenje ispod stola i kreveta. B/ KOORDINACIJA 1.Reanje kocki jedne na drugu sve preciznije u sve veem broju ( do 5 kockica). 2.Reanje kocki u ''voz'' uz guranje sa kraja na kraj stola. 3.Rasporeivanje tri oblika: trougao,krug,kvadrat u leite. C/ GOVOR 1.Stimulacija upotrebe vezanog govora na nivou reenice od 2 rei=imenica +glagol. Podsticati razumevanje govora postavljanjem pitanja ko je to,ta radi, gde ide... 2.Ispunjavanje neke elje samo na traenje reima. 3.Pokazivanje delova tela na sebi, na lutki i na slici i imenovanje. D/ DRUTVENOST 1.Imitiranje jednostavnih radnji logomotornih modela i imitiranje radnji oca i majke. 2.Izvravanje naloga-jedan predmet se stavlja na tri razliita mesta-v. pamenja

1 21 - 24 MESEC A/ MOTORIKA 1.utiranje lopte. 2.Penjanje i silaeneje stepenicama. 3.Penjanje na stolicu. B/ KOORDINACIJA 1.Kula do 6 kockica. 2.Savijanje papira na pola. 3.Crtanje linija (uz predmet i slobodno). 4.Rasporeivanje oblika-3 osnovna na veliko i malo. 5.Rasporeivanje etona i tapia na razliita mesta. 6.Privlaenje predmeta koji nisu na dohvat ruke tapom. 7.Provlaenje tapa kroz cev. 8.Provlaenje pertle kroz vee perle sa velikim otvorom. 9.Slaganje upljih kocki jedne u drugu. 10.Cepanje papira i guvanje kuglice. C/ GOVOR 1.Imenovanje poznatih predmeta meu nepoznatima. 2.Konstrukcija reenice od 2-3 rei-glagol+imenica-neke zamenice(prisvojne,pokazne...) ili neki pridev. D/ DRUTVENOST 1.Pospremanje svojih stvari na mesto. 2.Uestvovanje pri oblaenju,svlaenju,umivanju i brisanju.

1 I I I GODINA 24 - 30 MESEC A/ MOTORIKA 1.Vezbe stajanja na jednoj nozi. 2.Prenoenje ae sa vodom kroz prostoriju. B/ KOORDINACIJA 1.Nizanje 8 kockica u voz i u kucicu. 2.Pravljenje mosta od kockica. 3.Imitiranje crtanja pravca linije,npr.''kia pada'', ''ide auto''. 4.Rasporeivanje 3 osnovna oblika kada sa oni pomeaju. 5.Razvrstavanje predmeta malih i velikih: malih u flau, velikih u teglu -razvrstavanje na osnovu pokuaja. 6.Bockalice-po ivici polja. 7.Nizanje manjih perli sa malim otvorima na icu. C/ GOVOR 1.V.korienja linih i ostalih zamenica-za stolom su 2-3 osobe sa predmetom,igrakom i situaciono tumae:JA,TI,ON,......MOJE,TVOJE....- govoriti umesto deteta, 2.V.razumevanja prideva uz pokazivanje : hladno-toplo,novo-staro,dobro-loe.... 3.V.razumevanja predloga( uz izvravanje naloga ): u,na,pored,izmeu,ispred.. 4.Pasivna da ponavlja i aktivna samostalna konstrukcija reenice od 2-3 (4) rei. 5.Nastavak rada na poveavanju fonda rei koji koristi u komunikaciji. Sve to dete zainteresuje imenujte, objanjavajte. D/ DRUTVENOST 1.Vezbe obuvanja ,svlaenja i oblaenja. 2.Potkrepljivanje i navikavanje pojava u ponaanju kojima dete signalizira potrebu da piki i kaki. 3. Diferencirano reagovati na uspeh i neuspeh deteta pri izvoenju neke aktivnosti.

1 3O - 36 MESECI A/ MOTORIKA 1.Dohvatanje predmeta pomou stolice sa uzvienja. 2.Dodavanje i utiranje lopte. 3.Poetne vebe na trotinetu. 4.Preskakanje ,provlaenje ,imitiranje skakutanja i tapanja (ritmino). B/ KOORDINACIJA 1.Sklapanja slika i figura od 2 dela. 2.Zakopavanje (oblaenje lutke,mede...). 3.Imitiranje zidanja sa kockama-most,stepenice itd. 4.Kombinovanje razvrstavanja boja kocki,tapia,etona,papiria.. 5.Kasnije zidanje sa kockama izvoditi po odreenim koloristikim pravilima koje odreuju terapeut ili roditelj. 6.Ulaganje desetak oblika pravilnih geometrijskih likova a uz to i nepravilnih likova. 7.Razvrstavanje etona u dve boje u kutije istih boja. 8.Crtanje kruga. 9.Bojenje ogranienih povrina. C/ GOVOR 1.Ponavljanje reenice od 6 slogova uenje kratkih recitacija. 2.Postavljati pitanja detetu-ispoljavati uenje pred razliitim pojavama. 3. Razgovor o odsutnim, a detetu bitnim stvarima- gde je bila mama?ije je to? ta si dobio na poklon, gde smo bili, ko ti je to kupio? itd. 4. Nastavak rada na poveavanju fonda rei koje koristi u komunikaciji. D/ DRUTVENOST 1.Izvravanje 3 naloga u kontinuiranom aktu ( 3 predmeta da postavi na tri mesta). 2.Stimulisati igru sa decom i kanalisati je. 3.Stimulisati igru sa razliitim ulogama (kuvanje,hranjenje,pregledanje...).

1 4. GODINA

A/ MOTORIKA 1.Preskakanje prepreka. 2.Tranje u okviru takmienja. B/ KOORDINACIJA + MENTALNI ZADACI + GOVOR 1.Razlikovanje desetak oblika i poklapanje tih oblika na crteu. 2.Pronalaenje od 3 oblika jednog koji se razlikuje od ostala 2 npr.krug,krug i pravougaonik vebe pojma isto-razliito. 3.Odloena reakcija: dete posmatra tri slike i imenuje,zatim se jedna pokrije a dete pogaa koja je sakrivena vebe upamivanja. 4.Zagonetke na slikama-prepoznavanje preko upotrebe:''gde je ono to leti?''... ''iz ega pijemo?'' ...''ime se eljamo?''. Na slici je desetak crtea. 5.Crtanje i docrtavanje osmiljenih crtea i figura (ia Glia) 6.Pojam brojeva 1,2,3,4,5, (prvo sa predmetima, zatim pomou slika i crtea) i upotrebom prstiju. Brojanje i odbrojavanje do 10 (uz naloge:''Daj mi 2 perle'', ''daj mi 1 kocku'' itd.). 7.Vebanje igrakama koje omoguuju stvaralaku aktivnost-sastavljanje voza,kue i sl.Aktivnosti:nizanje,rafljenje,kucanje,lepljenje,namotavanje..itd. 8.Savijanje papira po dijagonali. 9.Prepoznavanje i imenovanje radnji i aktivnosti koje vidi u okruenju postavljanjem pitanja- sta radi?... (pomou slika, opis slike) 1o.Razvrstavanje predmeta po boji, pa imenovanje boja. 11.Pojam malo-srednje-veliko=slaganje predmeta (olovke,lopte ...) po tom kriterijumu, a kasnije vebati pomou crtea i slika. 12.Analiziranje imenovanje delova kue,auta,haljine... kasnije da sklapa delove . 13.Gde ima? gde stoji? sapun,ealj,pekir...orijentacija u neposrednom okruzenju. 14.Vrste ivotinja koje su domae, a koje su divlje. Gde zive? 15.Upotreba predmeta- verbalno objanjavanje emu neto sluzi. 16.ta radimo ujutru, u podne i uvee cilj je orijentacija u vremenu. 17.Upotreba alatki i pribora objanjenje emu slui predmet: makaze, no... 18.Sinteza- usvajanje zbirnih pojmova: ta je sve: hrana,odea,obua,voe,povre,nametaj.. Prvo reanje slika a posle nabrajanje na pitanje ta je sve voe... 19.ta e da radi kada se posee ?, kada si upav ?, kada curi nos ? itd. 20.Opisivanje slika u detalje uz postavljanje pitanja deteu. 21.Pogaanje stvari na osnovu upotrebne definicije: kako se zove ono ime jede 22.Verbalizovanje pojmova ( imenica i glagola) na osnovu gestualnog pokazivanja upotrebe predmeta ili radnji.( npr.knjigom se asocira kapa stavljanjem rastvorene knjige na glavu ili se rukama imitira letenje itd.)

1 C/ GOVOR 1.Dopunjavanje, korekcija i izgovor reenica od 6 8 rei. 2.Usvajanje reeninih konstrukcija, da koristi: -razliite vrste zamenica (prisvojne,pokazne,upitne) -pridevi (npr:teak-lak,novo-staro..., poredjenje prideva....) -predlozi (u, na, iza, kroz,izmeu,ispod,..) -prilozi ( jue,danas,sutra,tamo,ovamo,sporo,brzo..). -veznici ( ali,ako da,i a ) -brojevi (prvi, drugi...) -staviti naglasak na korekciju padenih i glagolskih promena koje lee u osnovi pravilnog izgovora reenice 3. Jezike formulacije planskih zadataka i postupaka ta radi kad si gladan,kada ti se spava ,kada je hladno..itd. D/ DRUTVENOST 1. Roditelj moralno ocenjuje neke postupake pomou slika: lepo-runo,dobro-loe, uz tumaenja zato.

1

5. GODINA 1.Problem izgradnje stepenica Ispitiva stavi 10-15 kocki ispred deteta i jedanput pokae izgradnju stepenica sa 4 stepenika,pomou 10 kocki.Posle toga ispitiva kae:'' Napravi mi isto ovako 4 stepenika ''. 2.Problem kopiranja kompleksnih figura Ispitiva pokae sliku trougla,etvorougla,petougla i kae detetu da isto to nacrta pomou olovke. 3.Problem shvatanja pojmova- jutro,podne, vee Ispitiva postavlja pitanje:''ta radimo ujutro?ta radimo u podne? itd. 4.Problem ponavljanja reenice od 10-20 slogova Primer: Dobra deca treba da sluaju roditelje i sl. 5.Dete od 5 god.treba da je sposobno da zapamti i da ponovi 4-5 cifara (kao pesmica). 6.Problem utvrivanja teine: Ispitiva uzme 2 predmeta iste boje,istog oblika i veliine u obe ruke i damo ih detetu govorei:''uzmi ove dve koke ili ove dve lopte i kai koja je od njih tea''.Dete treba realno da procenjuje teinu. 7.Problem definisanja upotrebe predmeta: Ispitiva se obraa detetu :''Ti zna ta je to stolica(penkalo,no,kaika..),emu ono slui?''Dete treba da zna za ta se upotrebljavaju naznaeni predmeti. 8.Problem precrtavanja figura olovkom Ispitiva da detetu olovku i papir :pokae sliku kvadrata , pravougaonika i sl. i kae mu da to napravi. Dete treba da je sposobno da izvri zadatak. 9.Zadatak ponavljanja smisaone reenice od 15 20 slogova: Primer: ''Ja imam brata koga mnogo volim.Kad je sunan dan mi idemo da se etamo po polju''. 10.Zadatak upamivanja situacija sa tri/ etiri relacije: Uzmi ovaj klju,stavi ga na stolicu i zatvori vrata''. 11.Problem uoavanja estetske strukture: Dete posmatra dve slike sa istom simbolikom ili razliitog oblika ,jedna treba da je lepa,a druga runa.Dete treba da pogodi koja je lepa slika. 12.Dete je sposobno da se samo sanka ili kliza. 13.Dete ima sposobnost da pie ako se prethodno obuava. 14.Dete treba da igra i igre koje se izvode na stolu. 15.Problem shvatanja sume novca (mnogo/malo) i poverenje: Da se novac detetu i kaemo mu da ga nosi roditelju koji se nalazi u drugoj prostoriji ili u susedstvu. 16.Problem organizovanja igre klasifikacije/razvrstavanja predmeta Uzme se 50 crvenih i 50 belih listia.Ispitiva slae sve crvene listie na svoju stranu.Potom se razvije takmienje ko e prvi da sredi svoje listie.Dete treba da shvati ideju pobede i da se za nju bori.Pobeda treba da bude manifestovana znacima radosti o poraz znacima alosti.

1

DODATAK ZA 4. I 5. GODINU 1.etvorogodinje dete savladalo je svkodnevne radnje oblaenja i savlaenja i samostalno ih obavlja .Trebalo bi da ume da zavee pertle na svojim cipelama ako mu se pokae,i to na sledei nain:Uzmite pare kanapa i zaveite na njemu vor.To izvedite dva puta.Potom kaete detetu da izuje cipelu i ponovo je obuje i samo zavee vor sa manom. 2.Dete ovog uzrasta kontrolie svoje higijensko-bazalne navike i samo,oseajui za to potrebu,odlazi u toalet.Isto tako,dete samo ide u kupatilo i umiva se bez iije pomoi. 3.Upitate li dete na ovom uzrastu''ta leti,ta skae,ko ili ta peva i sl.'' ono e dati realan odgovor.Dete e tano odgovoriti i na pitanja :''ta tebe vozi ,ko hoda,apue,laje,vie, mjaue,pliva see,spava,grebe,gazi, itd.''.etvorogodinje dete razume 10-20 glagola koji oznaavaju radnje iz svakodnevnog ivota. 4.Dete na ovom uzrastu razume 5-6 predloga.Ako elite to da proverite,pred dete stavite kutiju sa otvorom nagore i date mu u ruku razliite predmete koje treba da stavi tamo mu se kae,a to zahteva razumevanje predloga.Npr.''Stavi ovu lutku ispred kutije( iza, ispod ,u ,na, ispred,sasvim pozadi ,levo,desno itd.). 5.Detetu pokaite sliku na kojoj je neka kuna radnja.Poto mu se prethodno skrenete panju i usmerite njegovu aktivnost,kaite mu ''Reci ta sve vidi na slici''.Dete od 4 g. treba da je prevazilo stadjium nabrajanja i da opie jednu ili dve radnje,tj. da shvati odnose sa slike. 6.Dete sasvim dobro zna da odgovori na pitanja ''ta radi kada si gladan,edan,ili kada ti se spava ? i sl.''Ona ,dakle ,zna da objasni zadovoljenje potreba iz svakodnevnog ivota. 7.Neposredno pamenje etvorogodinjeg deteta dosee ponavljanje trocifrenih i etvorocifrenih brojeva.Kaemo detetu da bude paljivo i da nas saslua,a da zatim ponovi brojeve koje izgovorimo.Npr.:382 ( tri,osam,dva ); 651,2795,4380..Odgovor smatramo tanim ako dete ponovi broj istim redosledom kako smo ga izgovorili. 8.Reenica deteta ovog uzrasta je prosta i prosto proirena ,ali ono moe da ponovi i sloenu reenicu koja ne prelazi 20 slogova.Npr.:Ja sam dobro dete i sluam svoje roditelje.Ili :Kad je lep dan ,deca se igraju u dvoritu i sl. 9.Detetova socijalna komunikacija je sada na viem nivou.Damo detetu neki predmet sa nalogom da to odnese u susedstvo ,tano naznaivi ime i stan onoga kome treba da odnese taj predmet.Dete treba da rei ovu ili neku drugu slinu situaciju. 10.Dete je nauilo na niem uzrstu da broji do 5, a sada se njegov brojni niz proiruje do 10.Dete broji 10 predmeta i zna da kae koliko ih ima. 11.Dete treba da ume da savije pravougaonu i kvadratnu hartiju po dijagonali ako mu se to objasni i pokae.Uzmemo papir veliine kolske sveske i upozorimo dete da posmatra ta emo uraditi,pa savijemo papir po diajgonali.Ponovimo savijanje dva puta,a zatim damo detetu papir da to isto ponovi.Dete ne bi smelo da zguva papir ve da ga presavije po dijagonali ili da uradi neto slino. 12.Pred dete stavimo nekoliko iseenih geometrijskih oblika (krug,kvadrat,romb,trapez..) i skrenemo mu panju na njih.Na papiru imamo slike navedenih oblika,pa detetu dajemo jednu po jednu figuru sa zadatkom da isti takav oblik pronae na crteima. Dete ovog uzrasta e uoavati razliite oblike i prepoznae ih na cretima.

1 13.Kako dete od 4 god. zapaa oblike ,kada mu nacrtamo kvadrat,pravougaonik.... ono e ,podravajui na crte,nacrtati traene oblike (ili sline). 14.Ako detetu pokaemo dve vodoravne linije razliite duine,a zatim mu kaemo ''Pogledaj ove dve linije i kai mi koja je od njih dua,a koja kraa?''.treba odmah pravilno da odgovori. 15.Dete moe da naui da ne stupa u sukob sa svojim vrnjacima oko igrake ili nekog drugog predmeta.Dakle,ono ume svesno da kontrolie svoju srbu. Primer:organizujemo igru koju dete najvie voli.Kada dete otpone aktivno igru sa svojim vrnjacima,iznenada prekidamo ga i objasnimo da mora neto da pomogne odraslima ,da mora da prekine igru i da uradi posao iji mu cilj objasnimo.Ako dete prilazi ovom zadatku bez ljutnje ,znai da je relativno ovladalo srbom,tj. da ume da kontrolie svoje ponaanje. To znai da roditelji ne ispunjavaju svaku elju deteta,ali da uvek daju odgovarajue objanjenje i dete ne pada na nii nivo ponaanja(nee ljutito baciti igrake i plakati). Poee da vlada emocijama. Dete mora da navikne da u ivotu ne moe da se radi sve ono to se hoe.Mora da se navikne da se uklapa u elje drugih tj.svoje okoline.Cilj vebe je razvoj struktura koje koje odreuju pravila igre,kao i struktura za ljudske urednosti.Problem sazrevanja emocija je vaan,posebno srbe,koja je najvea u etvrtoj godini. Stepen srbe moe se meriti na osnovu trajanja srbe kada dete padne u frustraciju. Iz srbe ,ako se emocionalni razvoj ne odvija pravilno,mogu da se razviju razne forme tuge,zlovolja..Devojice ree padaju u srbu od deaka.Vreme srbe traje od 1 do 3 minuta. 16.Sa 4 god. dete ima jasan strah od stvari koje su opasne po ivot( od vatre,auta u pokretu,duboke vode..).Strah moe da bude izazvan nekom priom,filmom i sl. zastraujueg sadraja.Bajke najbolje mogu da doprinesu razvoja emocija,kako pozitivnih,tako i negativnih.Obino se deca plae onoga ega se plae i majke. 17.Ljubomora se manifestuje kada roditelji dele ljubav ili je poklanjaju drugome. Dajemo roditelju bombonu,keks,igraku,roditelj je daje mlaem detetu , a ispitivano dete se ljuti pri emu manifestuje svoju ljubomoru. 18.Dete od 4 god. u novim situacijam treba da postavlja pitanja ''ta je to,odakle je to,kako je to nastalo? i sl''.Za 10 minuta,u nekoj novoj situaciji, dete treba da postavi 5-10 takvih pitanja. 19.Dete ovog uzrasta razvija strukturu ljubavi u prvom redu kroz panju,prijateljstvo i simpatije majke i oca.Izmeu roditelja i dece se tako obavlja razmena oseanja. 20.Dete treba da zna da ne sme da prisvaja i unitava ono to nije njegovo. 21.Dete treba da naui da poslua roditelje ili nekoga iz okoline i da taj rad ima odreenu svrhu. 22.Dete treba da shvati da je njegova dunost da govori samo istinu o stvarima i pojavama iz svoje okoline. 23.Dete treba da zna da je osobina dobrog deteta da slua svoje roditelje i starije osobe i da svojim postupcima ne izaziva neprijatno oseanje kod drugih. 24.Dete treba da je sposobno da nosi au ispunjenu vodom 1 cm ispod ruba kroz sobu 5-1 m, a da je ne prospe. 25.Situacije koje izazivaju fiziko zadovoljstvo i ugodnost,kao to je igra,izazivaju radost kod deteta.

1 26.Damo detetu olovku i papir i kaemo mu da nacrta loptu.Problem je reen ako dete nacrta bilo kakav krug. 27.Damo detetu 10-15 kocki i pustimo ga da se spontano igra 5-10 minuta.Ako dete nije napravilo nijednu figuru podstiemo ga ,pitajui ta je napravilo.Problem je reen ako dete pone da ''zida'' neki objekat.

1

6. GODINA 1. Upotreba noa pri jelu za vreme sva tri obroka. 2. Upotreba olovke u spontanom pisanju. 3. Kupanje uz asistenciju majke. 4. Odlazi sam na spavanje. 5. Ponavlja reenice od vie rei. Da zna brojeve telefona vanih osoba . 6. Da rei tekoe :''ta e da radi ako pada kia , a ti ide u kolu?''. 7. Prepoznavanje novca .Da zna novac koji je u svakodnevnoj upotrebi. 8. Brojanje do 10 i unazad. 9. Prepoznavanje levo-desno na sebi. 10.Da zna koliko ima godina. 11.Savladavanje saobraajnih propisa. Znaenje crvenog-zelenog svetla. 12.Da naui 4 stiha,prema uzrastu i u vremenu od 2 4 minuta. 13.Precrtavanje geomatrijskih figura ( trougao,krug,kvadrat,pravougaonik,romb). 14.Pojmovi-iznad,ispod,ispred, iza, u sredini, na poetku reda, na kraju reda.. itd. 15.Suprotnosti -npr. dobar-lo,malo-veliko,lepo-runo,debeo-mrav i sl. 16.Da nabroji dane u nedelji ( po redu )- da zna koji je danas dan?. 17.Pripadnost kategorijama da li neki predmet pripada nametaju,hrani,odei,obui... 18.Zanimanja prvo rta su roditelji po zanimanju, pa stolar,kroja,kuvar ..itd 19.Godinja doba nabrajanje i osnovne odlike, da zna koje je sada godinje doba. TA DETE TREBA DA ZNA U 6 GODINA 1.Devojice stare 6 godina imaju telesnu teinu od 18-25 kg. Visina se kree od 110-123 cm. Obim glave je izmeu 49-53 cm. 2.Deaci stari 6 godina treba da imaju telesnu teinu od 19-26 kg. Visina od 112-124 cm. Obim glave se kree od 50-53 cm. 3.MOTORNI RAZVOJ a.Stajanje na jednoj nozi zatvorenih oiju,sputenih ruku 10''. b.1,5 metara udaljeni cilj pogoditi loptom ( teniskom) Primer:gaati neki predmet ili pogoditi papir veliine 15x10 cm koji stoji na tabli ili zidu. c.Preskakanje prepreka Primer:Lagano vezan kanap na visini od 20 cm,preskakati iz mesta sa obe noge. d.Crtanje uspravnih linija od crte do crte-trai se preciznost. e.Namotavanje kanapa dugakog 2m na kalem ili neki tap ili olovku.

1

4.PERCEPTIVNE ( OPAAJNE ) SPOSOBNOSTI Sluna sposobnost a.Dete izgovara parove rei sline po zvunosti Primer:detetu se kae:reci isto kako ja kaem ( da ponovi )KOST-GOST, ENA-VENA..i sl. ili se postavi pitanje :koja re zvui kao re NOJ? detetu se kau sledee rei: BOR,MOJ,KOS. Vidne sposobnosti a.Primer: Odvedi deaka do kue (na crteu) bez podizanja olovke i bez skretanja sa puta ( detetu se daje crte ). b.Po emu se razlikuju ova dva predmeta? (detetu se pokazuju dva razliita predmeta) c.Zaokui re koja se pominje u sledeoj reenici ''Mama je poslala Miru u samoposlugu da kupi hleb''. (detetu se ispie reenica i kae mu se re koju treba da zaokrui ) Prostorna sposobnost a.Dete treba da proceni prostornu relaciju Primer:Ko e pre stii do lopte,bata ili seka? (daje se crte ) 5.VERBALNE SPOSOBNOSTI a.Dete staro 6 godina ima sve glasove u izgovoru b.Dete ima sposobnost da od glasova sastavi neku re i da neku re rastavi na glasove. Primer:Od kojih glasova je sastavljena re NOS ili koju re moe da napravi od sledeih glasova U,V,O. c.Shvatanje predloga ''U'',''NA'',''PORED'',''IZA'',''ISPRED''. Primer:stavi olovku u kutiju(svesku),na kutiju,ta je ispred tebe,a ta iza tebe. d.Shvatanje pojma suprotnosti (antonimija ) Primer:nai re suprotnog znaenja od rei:LEP,MALI,ZDRAV, i itd. e.ta bi moralo da uradi kad bi te neki tvoj dobar drug zamolio da mu neto da,a ti to nema. 6.KOGNITIVNI (SAZNAJNI ) RAZVOJ Informisanost a.Znanje godina starosti Primer: koliko ima godina? da li e idue godine biti stariji ili mlai? koliko si godina imao prole godine? b.Znanje godinjih doba,redosled nije vaan,pitati dete koje je sada godinje doba. c.Nabrajanje i poznavanje dana u nedelji,redosled vaan. d.Poznavanje nekih zanimanja Pitati dete:Kako se zove ika koji ije odela,kako sezove ika koji pravi nametaj i sl. e.Poznavanje pojmova VOE i POVRE, dete treba da nabroji koje voke zna i koje povre zna. f.U kojoj prodavnoci kupuje eer ?.

1

Stvaranje pojmova a.Koja re oznaava boju BLAG-VESEO- CRVEN b.Zavri reenicu: Sto i stolica su..... So i biber su.... Lasta i roda su..... c.da li psi mjauu d.da li zemljoradnici oru zemlju e.kai re obrnutog znaenja od rei II Snalaenje u razliitim socijalnim situacijama a.Dete ovog uzrasta ide samostalno u kolu. b.Upotrebljava pribor za jelo bez iije pomoi. c.Savladava prepreku da bi doao do neke stvari. e.U igri pokazuje inicijativu,reava neki problem. f.Pitati dete:ta bi uradio da na ulici nae novanik sa parama i dokumentima. Pamenje a.pamenje brojeva unapred i unazad Primer:potrebno je ponoviti 5-4 cifre unapred i 2-3 cifre unazad Primer: 4,5,2,7 unapred i 3.2,5 unazad ili 2,1,4,9,5 unapred ili 2,5 unazad b.Nacrtati figure po seanju-crte sa nekoliko razliitih figura se izlae detetu 10'', a zatim ono crta ono to je zapamtili. Numeriki odnosi a.razne operacije do 10 -brojanje do 10 -procenjivanje ko ima vie olovki,prstiju,klikera itd. ( nastavnik moe na svojoj jednoj ruci pokae detetu dva prsta a na drugoj tri i da pita gde ima vie prstiju). b.Koji je u nizu od tri cifre prvi,zadnji i srednji broj Primer: 2 5 -4. c.Koliko komada dobije ako jabuku jednom presee. d.Pera je imao 4 dinara i majka mu da jo 2, koliko sada on ima ukupno dinara.

1

7.

GODINA

1. Ponavljanje brojeva do 5 cifara. Brojevi su dati u serijama,razliitih varijacija. 2. Nabrajanje razlika izmeu dve konkretne stvari ili predmeta. Dati seriju od 10 parova poznatih predmeta i traiti oigledne razlike 3. Opisivanje slika iz bukvara Pokazati ta predstavlja jedna slika u celini. 4. Nabrajanje detalja na slikama 5. Dovoenje u vezu pojedinih elemenata u okviru jedne slike. Ovde se trai jedna pria koja se moe ispriati na osnovu sadraja na slici. 6. Definisanje rei koje se nalaze u fondu jednog prosenog sedmogodinjaka Kao uzor moe posluiti lista rei iz nekog teksta. 7. Prepriavanje nekih deijih pria Ovde treba obuhvatiti prie iz deije literature. 8. Poznaavanje azbuke verbalno i motorno Potrebno je da dete zna azbuku napamet i da napie svako slovo. 9. Brojanje do 20 i od 20 unazad. 10.Crtanje nekih crtea gde deija mata dolazi do izraaja. 11.Crtanje uz upotrebu boja. 12.Poznavanje osnovnih boja . 13.Opisivanje jednog obroka-tu se trai poznavanje vrste jela i poznavanje ponaanja za vreme jela. 14.Poznavanje ponaanja u razredu. 15.Tumaenje jednostavnih socijalnih situacija Tu se zahteva znanje ta bi radilo u odreenim situacijama. 16.Uenje deijih pesmica. 17.Imenovanje rodbinskih odnosa do III kolena. 18.Poznavanje nekih zabrana koje zahtevaju fino ponaanje. 19.Ophoenje sa starijima. 20.Poznavanje svojih obaveza u kui Dete mora da poznaje neke sitne poslove i da bude svesno da ih mora obavljati. 21.Sabiranje do 20 Davati razliite kombinacije 22.Oduzimanje takoe do 20 Kod sabiranja i oduzimanja koristiti raunaljke ili neka druga uila dok dete ne savlada taj nivo ,a onda se postepeno udaljava od konkretnog.

1

8 . GODINA Za devojice-prosena teina 26 kg, visina 128 cm. Za deake-prosena teina 27 kg, visina 137 cm.

1. Poznavanje rei- daje se lista rei i trai se njihovo poznavanje. 2. Orjentacija u prostoru-dete treba da zna kako bi se orjentisalo u umi,na ulici i sl. 3. Kupovina potrebno je ukljuiti u kupovinu vie artikala i zahtevati poznavanje kako pojedinanih tako i ukupne vrednosti. 4. Kupovina razliite robe potrebno je poznavanje vrste robe i gde se koja prodaje, obzirom da su prodavnice specijalizovane. 5. Nabrajanje domaih ivotinja. 6. Nabrajanje umskih ivotinja. 7. Opisati karakteristike nekih domaih ivotinja. 8. Opisati neke umske ivotinje. 9. Brojanje i poznavanje novca pokazati detetu razliite novanice i traiti poznavanje vrste i koliinu. 10.Imena meseci i njihov broj u godini. 11.Broj dana u sedmici i njihova imena. 13.Definicija vieg roda daju se dva predmeta ili pojave i trai se prvi vii rod. 14.Poznavanje voa nabrajanje. 15.Godinja doba - poznavanje karakteristika. 16.Matematiki zadaci sabiranje i oduzimanje. 17.Crtanje predmeta koji imaju dosta detalja npr. avion,kamion,i dr. sline igrake. 18.Nabrajanje pojedinosti na slikama koristiti slike iz knjiga za 2.razred. 19.Brojanje unazad od 20. 20.Opte ponaanje u razredu- dete mora da zna kako treba da se ponaa i da li je njegovo ponaanje u skladu sa tim. 21.Nain komuniciranja sa drugima u razliitim situacijama-sa nastavnicima,roditeljima..

1

9. GODINA

Za devojice: prosena visina 132 cm, teina 28,9 kg. Za deake: 132 cm, 29,9 kg. 1. Poznavanje oba pisma (irilica i latinica),itanje i pisanje. 2. Vrste rei:imenice,zamenice,pridevi,glagoli i brojevi.Potrebno je da se kroz analizu naui najosnovnije o njima i o njihovoj podeli. 3. Znanje nekih poznatih narodnih pesama koje se lako ue i u kojima postoje junaci pogodni za identifikaciju. 4. Poznavanje vanijih dravnih datuma. 5. Neka osnovna znanja o istoriji. 6. Neka osnovna znanja o geografiji-granice Jugoslavije,reke (opisati slivove i nabrojati najvanije ),planine (najpoznatije i njihov znaaj ). 7. Definicija rei iz nekog teksta.Lista rei mora biti standardizovana. 8. Osnovne raunske radnje i njihova primena.Treba koristiti lake probleme , a dete samo odreuje koje e radnje upotrebiti. 9. Crtanje raznih vrsta geometrijskih figura uz korienje lenjira i estara. Terapeut odreuje figure. 10.Davanje problema u kojima se koristi deljenje. 11.Poznavanje profesije roditelja. 12.Pitanja koja se odnose na organe vlasti. 13.Navesti provokativne situacije i utvrditi snalaenje u njima.Dete treba da zna ta treba da uradi u tim situacijama. 14.Dua interpretacija slika i crtea nekih socijalnih situacija. 15.Poznavanje osnovnih pojmova iz muzike. 16.Neka znanja o sportovima koji se upranjavaju u nastavi. 17.Opisivanje igre sa drugom decom. 18.Poznavanje rada u kui ( misli se na rad koji dete mora da obavlja). 19.Nabrajanje razlika izmeu dana i noi. 20.Znanje datuma i meseca. 21.Razlika izmeu dva predmeta kod kojih je razlika oigledna-potrebno je da terapeut sam da neku pogodnu listu.

1

10. GODINA 1. Teina izmeu 23 i 26 kg. 2. Visina izmeu 127 i 137 cm. 3. Obim glave izmeu 50 i 55 cm. Ove vrednosti vae i za deake i devojice. 4. 4 x 5 glagola iz ivota i isto toliko sa suprotnim znaenjem. 5. Dati instrukciju da po seanju nacrta zaravnjenu kupu i zaravnjenu piramidu. 6. 4 x 5 imenica iz ivota i isto toliko sa suprotnim znaenjem. 7. 4 x 5 prideva iz ivota i isto toliko sa suprotnim znaenjem. 8. Pamenje 10 do 15 detalja iz proitane prie. 9. Neko ima 100 dinara, a njegov drug 35 vie.Koliko imaju zajedno? 10.Treba da budem na poslu u 7 asova , a od kue do posla putujem 23 minuta. U koliko sati treba da poem od kue da bih na vreme bio na poslu? 11. Neko zarauje 250 din. po satu, a dnevno se radi 9 sati.Koliko e zaraditi para za tri nedelje, ako nedejno radi 6 dana ? 12.Za pismo treba marka od 130 dinara, a za dopisnicu od 45 dinara.Koliko je para potrebno za 5 pisama i dopisnica. 13.Pravljenje smisaone reenice sa ne vie od datih umetnutih rei kao: rad,ovek,novac; ili:strpljenje,vreme,rad,uspeh;ili:prolee,cvee,deca;ili:higijena, znanje,zdravlje. 14.Uvianje suprotnosti kao-ta je glupo u ovoj reenici?-Ja imam tri sestre-Jelu,Vidu, Zlatu i mene. 15.Od moje kue do igralita ide se putem sve nizbrdo, a i kada se vraam sa igralita opet idem sve nizbrdo. 16.Proitao sam da se desila saobraajna nesrea.Nije bila velika ,poginulo je samo 100 ljudi.ta je tu glupo?. 17.U umi je naen le iseen na 8 delova .Neki misle da se taj sam ubio.ta je tu glupo? 18.Jedan mainovoa pria da mu voz ide utoliko bre ukoliko vue vie vagona. ta je tu glupo ? 19.Asocijacija rei:dete treba da za tri minuta izgovori to vie rei koje mu padnu na pamet.( 60 -70 gradska deca, 40 -60 seoska).

1

11. GODINA 1. Teina se kree izmeu 31 i 51 kg. 2. Visina je izmeu 142 i 160 kg. 3. Obim glave od 51 do 56 cm. 4. Objanjenje pojedinih apstraktnih pojava.Npr. ta je pravda ,osveta,zavist,ljubav, drugarstvo,egoizam.... 5. Ezopove basne i tumaenje alegorija ( ta se basnama htelo da kae ? ) 6. Slinosti izmeu predmeta i pojava u prirodi ( Po emu su sline krava i zmija, rua i drvo?) 7. Srediti reenicu- npr.''Same izjutra ,polje rano u otili'' ili ''Sam uitelja popravio moj molio zadatak ja'' ili ''Hrabro jedan brani gospodara svoga dobar pas''. 8. Treba da se 100 korpi jabuka prenese od Smedereva do Beograda.Jedan auto moe da primi 25 korpi. Koliko je automobila potrebno da se prenesu sve korpe ? 9. Zamisli trougao i odredi koliko ima strana i uglova. 10.Zamisli kocku i odredi koliko ima ivica i strana. 11.Koliko ima osmina u jednoj polovini ? 12.Pretvori u meovite brojeve sedam treina. 13.Pretvori u neprave razlomke dva cela i etiri petine. 14.Skrati razlomak 20/40, 5/10. 15.Prosti, redni i zbirni brojevi do 20. 16.Crtanje predmeta koji imaju dosta detalja (kamion,avion,deije igrake). 17.Nabrajanje detalja na slikama.Slike koristiti iz knjiga za drugi razred osnovne kole. 18.Brojanje unazad od 20. 19.Opis ponaanja u razredu- dete treba da zna kako treba da se ponaa i da li je njegovo ponaanje u skladu sa tim. 20.Nain komuniciranja sa drugima u razliitim situacijama ( sa nastavnikom, roditeljima i drugima ). 21.Snalaenje u prostoru.

1

VEBE GOVORNOG OSAMOSTALJIVANJA

UZ ZAJEDNIKU IGRU USMERITI PANJU DETETA NA GOVOR IMITIRANJE 1. Ponavljanje pesmica za vama uz tapkanje o podlogu ( prvo re po re, pa red po red ) uvee, pred spavanje 2. Opisivanje slikovnice uz POKAZIVANJE prstom deteta (ivotinje,''Maja'', bajke ) 3. Pogledaj,sakrij pa ispriaj (sakrivanje predmeta u dlanove , a posle igra sa pokrivanjem slike istog predmeta) 4. Opisivanje slike ''kao meda'', ''kao ptiica'', ''apatom'' itd. 5. Govor uz crtanje ( po takicama, uz imenovanje predmeta i upotrebu definicija ) 6. Sluaj priu pa panovi : -bata ima balon, bata je pao, balon je pukao; -baba uva seku, baba je zaspala, seka je pobegla; -seka nosi macu, maca je ogrebla, mama seka plae; -bata uzeo bubu, kidao bubi nogu, buba ne moe da ide itd. 7. Sklapanje priice od tri slike ( koristiti strip sloen po sliicama ) 8. Nalaenje slika prema isprianoj kratkoj prii. ili pesmici 9. Kako se kae ''TUA-KUA ?'' ,''PAPA-KAPA ?'' ; Pa i reenice : ''JA IDEM U KOLU'' itd. 10.Zavriti re ( uz pokazivanje slike ) To je ma-CA. 11.Opisivanje slika na uoptena pitanja (gde su,gde idu,ta hoe,zato,ije je to?). 12.Razgovor : ta voli da jede,koje igrake ima,ta ima kod kue itd. 13.Razgovor u prolom vremenu - ta si radio. 14.Razgovor u buduem vremenu ta e raditi danas. 15.Prianje bajke i bez slika, prianje dogaaja. SVAKO OBRAANJE DETETU ima pravilo - dete MORA DA GLEDA RODITELJA U OI DOK MU RODITELJ GOVORI. NE REAGOVATI NA PLA I GESTOVE DETETA KAD NETO TRAI. UITI GA DA PRVO ZOVE, ili kae DAJ ili IMENUJE TA HOE. OBRAATI SE DETETU KRATKO, JASNO, JEDNOSTAVNO. PONAVLJATI NALOGE DOK IH DETE NE IZVRI. AKO NE RAZUME URADITI ZAJEDNO POHVALITI DETE KADA POSLUA I KADA GOVOROM USPOSTAVLJA KONTAKT. KAD KAE NEKU RE PONOVITI TU RE ZA NJIM NEKOLIKO PUTA I OBRADOVATI SE

1

VEBE POETNOG PROGOVARANJA

1. Vokalizovanje A,E,O,I,U uz oblikovanje prstima na bradi, na obrazu ; ( A- beba plae, E- smejemo se, I- viemo, O zovemo decu, U- ide voz ). 2. Produen izgovor vokala uz povlaenje ruke po stolu, a zatim uz tapanje rukom o sto. 3. Ponavljanje, pa menjanje slogova uz igru tapanja - po telu, o podlogu... 4. Vane radnje igrakama pratiti kratkim reima Opa; Pade; Am- am; Daj .. 5. Pokazivanje i imenovanje ivotinja i likova na slici, uz ponavljanje onomatatopeja. 6. Recitovanje uz zajedniko crtanje ia Glia, Govor uz zajedniko bojenje. 7. Izgovor rei koje poinju istim glasom Na slovo, na slovo...M 10 katica 8. Slaganje slova od tapia uz pevanje odgovarajueg glasa.

VEBE PRAKSIJE

Slaganje kocki, domina u kutiju, po redu, po modelu; Cepkanje hartije u konfete, samo na pritisak prstima; Guvanje vlane hartije u ''kiflu'', ''loptu''; Valjanje oklagije, valjka, olovke, klikera- odgurivanje,zaustavljanje, pogaanje cilja; Podizanje sa po dva prstakocke, olovke, tapia; Podizanje sa stola jednog po jednog prsta koji mu se pokae, naloi; Skidanje tipaljke svim prstima a posle stavljanje sa dva prsta; Skidanje sa prstiju terapeuta- roditelja kapice od papira dok pomiemo ''meamo'' ispred deteta; Kucanje ''ekiem'' po grudvi od hartije , po metalaofonu, po ekserima od plastelina; Bockalicevaenje, pritiskanje prstom, samostalno ubadanje; Skupljanje zrna u flaicu- raznih vrsta; Namotavanje na ruku , na kalem, na prst; Nizanje papira na tapi, perli na icu; Provlaenje pertle kroz rupe na kartonu; Seenje sa deijim makazama - slika po obliku, traka ; niranje vor, mana, pletenje kika....;Rastavljanje i sastavljanje deijih igraaka; Lepljenje kamenia u plastelin, mozaik nalepnica,prilepljivanje traka, sliica...

VEBE ZA PRSTE AKE - tapanje , pesnica na pesnicu - dodirivanje palca svakim prstom ponaosob - izvijanje ake gore dole

1 - ukrtanje prstiju , grenje pesnica, hvatanje lebdeeg predmeta, konopca.... - navijanje klupeta - kasnije presavijanje hartije, otkopavanje zakopavanje, sapunjanje ruku i brisanje, listanje slikovnice, modelovanje plastelina

VEBE ZA RAZVOJ OPTE MOTORIKE TELA

( prethode specifine fizioterapeutske vebe ) - pruanje ruke i etnja - ustajanje i sedanje na stolicu - hodanje po iscrtanoj stazi - skakanje, preskaknje, tranje, uanje - kotrljanje i utiranje lopte, balona - hodanje po stepenocama ( gore- dole ) - pruanje ruku napred, gore, u stranu - vrenje cele ruke spiralno, okretanje ake u krug, gore dole - hvatanje lopte, balona - dodavanje kocki, slaganje u kutiju - slaganje kocki u duinu ( voz ) - klimanje glavom ( DA ), odmahivanje ( NE ), sleganje ramenima

1

AKUSTIKE VEBE ( VEBE RAZVIJANJA SLUNE PANJE ) - skretati panju detetu na izvor zvuka i ko ga proizvodi ( um vode, zvono, sirena , telefon, pomeranje stolice, auto u pokretu...) - izvoditi ritmike pokrete sa detetom ( udarati nekim predmetom o podlogu: palicom po dobou, varjaom po kuhinjskoj dasci.... i pustiti dete da po ritmu skae, tri, taktira, igra ) - muzikim instrumentom ( truba , zvono, dobo, zvuna igraka ) vebati intenzitet i trajanje zvuka : glasno- tiho, dugo kratko, polako- brzo, duboko- visoko... Dete ne treba da se osloni samo na svoj sluh ve sve ovo prati i vizuelno.Kada ste sigurni da je upoznalo sve vrste zvukova , onda se iste vebe izvode iza lea ili skriveno. Lupate, svirate, zvonite, a dete treba da pokae ime ste proizveli zvuk. Iste vebe mogu se izvoditi i sa slikovnicom- dete pokazuje ivotinju koju imitirate. Ceo program od zvukova , tonova i umova izvodite tako da dete naui svojim sluhom da ih razlikuje. Sve ove vebe pretvoriti u igru. Akustine vebe koje slue kao opomena moraju se ponavljati i strogo vezivati za situaciju : Pec! Stani! Pazi! Bei! Ne diraj! itd. VEBE VIZUELNOG OPAANJA - pali gasi ( zajedno dirati prekida) - pokazivati predmete jarkih boja - odabirati kocke iste veliine, predmete istog oblika ( krugove, kvadrate ), istu vrstu igraaka ( samo automobile, lutke, ivotinje, itd ) - slagati ili izdvajati predmete prema boji - reati kocke ili igrake prema veliini ( velike, srednje, male ) - pokazivati slike ivotinja i imitirati ih ( onomatopeja ) - ima nema ( opaanje prisustva ili odsustva ): skretati panju na lica koja uu u sobu pa odu, sakrivati i pronalaziti igrake , igrati murke itd. - navikavati dete da gleda u lice dok mu se govori - ponavljati igru i posmatrati da li je prepoznalo prethodnu situaciju

1 VEBE SHVATANJA REI - shvatanje rei vezanih za konkretne predmete, lica i situacije: mama, tata, teta, kuca, maca, vidi, eno, daj, ode, boli... - shvatanje delova tela ( oko, nos, usta, glava....) - sve to dete okruuje ( prostorije i koja emu slui, ta se u njima nalazi, na ulici, saobraaj, odea, obua...) - vremenske promene ( toplo, hladno, mrak, sneg, kia, sunce, mesec...) - shvatanje senzibiliteta koe : boli, grebe, bode, pee... IZVRAVANJE NALOGA Daj! Uzmi! Doi! Pusti! Donesi! Stavi! Odnesi! Idemo! Spavamo! Jedemo!