43. UGOVOR O FRANIZINGU

Franizing je dugoroni ug kojim se jedna str (davalac franize) obavezuje da vri sukcesivne isporuke robe i da prua odreenje usluge, prenosi svoja znanja i iskustva u poslovanju na dr str (primaoca franize) koja se obavezuje da za to plati odreenu naknadu. Postojbina savremenog franizinga je SAD. Izvori prava Na nivou EU, Komisija Unije je 1988. usvojila pravila o franizingu, a odnose se na zabranu naruavanja slobodne konkurencije i razbijanja monopola. Kod nas se regulie primenom optih naela ZOO i odredbama Zakona o spoljno-trg poslovanju, odn normama ovog zakona o ug o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji, kao i odredbe o pribavljanju i ustupanju prava indus svojine, znanja i iskustva. Karakteristike franizing posla - davalac franize ima svojinu nad odreenim imenom, idejom, teh postupkom ili opremom, poseduje goodwill i know-how. Svojina davaoca franize je conditio sine qua non ugovornog odnosa davalac franize mora izvriti prenos prava na dr str da u svom poslovanju moe koristiti ime, ideju, teh postupak franizing odnos podrazumeva jednobraznost u ponudi robe i usluga krajnem kupcu odn standardizaciju proizvoda i usluga u skladu sa koncepcijom poslovanja. Uspostavlja se nadzor davaoca franize nad poslovanjem primaoca franize Primalac franize plaa ugovorene naknade davaocu franize na ime prenos prava Franizing je ug i ekonomski odnos koji ima karakter trajne saradnje dva pravno nezavisna i samostalna pravna subjekta. Zakljuuju se na period od 5 do 10 god, a nisu retki ni oni na 20 god. Zakljuenjem ug stvara se fudicijarni odnos izmeu ug str: lina svojstva ugovaraa su od znaaja za zakljuenje ug. Obeveze i prava ug strana -obaveze davaoca franize su: ustupanje prodaje nekog proizvoda i prava na korienje trg imena, znaka, formule poslovanja primaocu franize, ukljuujui jednobrazni kvalitet, pakovanje proizvoda, ustupanje znanja, iskustva. Davalac franize obezbeuje uniformnost svih sedita primalaca franize, obuaanje primaoca franize i njegovog osoblja radi uspenijeg poslovanja sa proizvodom, pruanje pomoi u upravljanju preduzeem primaoca franize, reklama.. -obaveza primaoca franize su: da svoja sedita odn radnje uredi po uputstvima davaoca franize, nabavlja robu od davaoca franize ili lice koje davalac franize naznai, plati naknadu davaouc za ustupljena prava i usluge, da dozvoli kontrolu davaocu franize, da ne otvara filijale koje bi se bavile istim ili sl tipom poslovanja, zakljui uobiajena osiguranja od rizika poslovanja. Vrste ugovora o franizingu a) podela na operativni i teritorijalni uinjena je s obzirom na to da li primalac franize moe na svojoj teroitoriji da zakljui nove ug i da tako prenese primljeni franizing na 3.lice (subfranizing), ona postoji kod teritorijalnog, ne kod operativnog b) tradicionalni i franizing novog tipa. Tradicionalni podrazumeva primenu ug u njegovim inicijalnim oblicima. Franizing novog tipa je poznat i pod imenom franizing poslovnog prometa obuhvata i pravo na upotrebu robnog i uslunog iga, metoda poslovanja, pomo u organizovanju, rukovoenju, marketingu.. c) najzastupljenija je podela na franizing proizvoda (robni), prometni (poslovni) i industrijski (tehnoloki) franizing. Kod franizing proizvoda, proizvoa ustupa trgovcu pravo prodaje izvesnog proizvoda ili gr proizvoda na tritu. Prometni se sastoji u pruanju paketa usluga koje davalac prua primaocu, a industrijski se razlikuje od robnog po tome to prodrazumeva i deliminu proizvodnju robe na osnovu usvojenog teh postupka koji davalac prenosi na primaoca. U praksi se zakljuuje na obrascima (formularia, tipskim ug) koje priprema davalac franize. 44. MEUNARODNI POSAO USKLADITENJA

Ug o meun skaldinom poslu skladitar se obavezuje prema deponentu da uz nagradu uva njegovu robu i da je na zahtev deponenta ili dr ovlaenog lica preda. (U Eng, 18.v, pomorske luke) Vrste skladita u me prometu Javna skladita To su privr org koje u vidu stalnog i redovnog zanimanja vre smetaj i uvanje robe deponenta u svojim skladinim prostorima, naplaujui svoje usluge prema odreenoj tarifi. Skladitenjem velikih koliina roba obezbeuje se ravnomernost u snabdevanju trita to povoljno utie na stabilizaciju cena. Javna skladita mogu biti specijalizovana-podeena samo za uskladitenje odreene vrste robe (itarice, rude, voe, povre, pamuk). JS su duna: da primaju robu od svakog komitenta i to do punog iskoriavanja kapaciteta; da primljenu robu uvaju kao dobar privrednik, da sa njom manipuliu; da po nalogu deponenta vade i peate uzorke i da dozvole eventualnim kupcima da pogledaju robu; da po potrebi osiguraju robu od poara i dr rizika; da vre nadzor u pogledu stanja robe i ukoliko opaze njeno kvarenje da obaveste deponenta. JS imaju pravo: da prodaju uskladitenu robu ako se roba ne podigne do odreenog roka, ako postoji opasnost da roba propadne ili ako deponenti ne plate na vreme odgovarajue dabine. Ug izmeu javnog skladita i vlasnika robe je po pravilu realan i formalan. Zakljuuje se na posebnom standardnom obrascu. Predviena je obaveza JS da na zahtev deponenta izdaju skladinicu koja moe glasiti na ime ili po naredbi. Slobodna carinska skladita Organizuju se u velikim lukama, saobraajnim raskrsnicama u kojima ne postoje slobodne carinske zone. Skladita primaju robu koja eka na odgovarajue transportno sr. U njima se mogu vriti poslovi prapakivanja, sortiranja, ienja robe. Specijalna povlastica slobodnih carinskih skladita je u tome to se u njih moe smestiti kako inostrana roba odreena za uvoz ili izvoz, tako i domaa roba odreena z aizvoz bez naplate bilo kakvih carinskih dabina. SCS su pod stalnom kontrolom carinskih organa koji po pravilu imaju svoje prostorije u samom skladitu. Za robu primljenu u SCS plaa se provizija po tarifi, a ako se roba eli uvesti u zemlju naplauje se redovna carina koja vai za robu iste vrste u momentu uvoza. Na robu u tranzitu se ne naplauju carinske dabine. Carinska smetita Carinski organi mogu odobriti osnivanje sopstvenih carinskih smestita u privr org koje se bave poslovima uvoza i izvoza robe. U njima privr org mogu da uvaju uvezenu robu do carinjenja kada u blizini ne postoje SCS, a organi carine nemaju svojih magacina za uvanje robe. Prema naim propisima roba u carinskom smestitu moe se uvati nadjue 90 dana. Sopstvenik smestita je duan da vodi urednu evidenciju o unoenju i iznoenju robe iz smestita. Evidenciju overava carinski organ koji po pravilu prisustvuje unoenju robe. U momentu iznoenja robe iz carinskog smestita vri se carinjenje i naplata dr dabina. Konsignaciona skladita Odreenim zastupnikim preduzeima u me robnom prometu odobrava se dranje konsignacionih skladita za robu inostranih firmi koje zastupaju. Kod nas odobrava Sekretarijat za spoljnu trgovinu na osnovu odgovarajueg zahteva zainteresovane privr org. Roba iz KS prodaje se kupcima koji raspolau deviznim sr i tek u tom momentu vri se carinjenje robe. Naplata carine za prodatu robu vri se po mesecima jednokratno na kraju meseca. Kod KS roba je svojina inostrane firme, nalazi se u poslovnom lokalu, a carinski organi na kraju svakog meseca vre kontrolu pregledom odgovarajue knjigovodstvene evidencije. Slobodne zone i slobodne luke Izdvojene su od carinske kontrole nadlenih organa zemlje u kojoj se nalaze. Promet u tim lukama je slobodan bez obzira odakle roba dolazi i gde se zatim isporuuje. Carinska kontrola se primenjuje tek na prelazu robe iz slobodne luke u unutranjost dotine zemlje.

U zoni se moe vriti skladitenje uvozne neocarinjene robe, domae robe namenjene izvozu kao i robe koja je u tranzitu. Takoe mere oplemenjivanja robe, pakovanja, sortiranja, prepakivanja, popravljanja. U sluaju da se roba ne proda do odreenog roka moe se vratiti vlasniku u inostranstvo. Obaveze i prava skladitara a) donoenje optih uslova poslovanja koji e biti dostupni javnosti b) prijem i uvanje robe sa panjom dobrog privrednika Posledica ove obaveze je i njegova odgovornost za sve tete koje nastanu na robi od momenta predaje deponentu. Ako rok nije ugovoren, uvanje traje do krajnjeg roka koji za tu vrstu robe predvien optim uslovima poslovanja dotinog skladita. c) izdavanje robe na zahtev deponenta U svako doba pod uslovom da je deponent ispunio sve svoje obaveze prema skladinom preduzeu. Prava skladinog preduzea a) pravo na nagradu (uvarinu) prema odobrenoj tarifi ili utvrena ug o skladitenju b) pravo na naknadu trokova ukoliko ovi trokovi nisu bili uraunati u nagradu skladitara. Po pravilu priznaju se samo korisni i neophodni trokovi koji su bili nuni da se roba sauva od neke tete ili dr oteenja. c) pravo retencije (zadravanja) u cilju obezbeenja potraivanja prema komitentu d) pravo prodaje robe na javnoj prodaji u sledeim zakonom predvienim sluajevima: ako deponent ne podigne robu u odreenom roku; u sluaju kvara na robi i opasnosti da robe propadne a deponent ni posle upozorenja nije preduzeo potrebne mere da opasnost otkloni; kada deponent ne podmiri svoje obaveze prema skladinom preduzeu; da na zahtev imaoca varanta koji je podigao uredan protest kod nadlenog suda zbog neisplate dugovane sume od str deponenta.

45. POSAO KONTROLE KVALITETA I KVANTITETA

Ovim ug kontrolna privr org se uz naknadu obavezuje da za raun svojih komitenata izvri kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe kod me prodaje sa ili bez preuzimanja robe. Prema Zak o spolj-trg poslovanju preduzee i dr pravno lice vri kontrolu vri kontrolu prvenstveno radi utvrivanja da kvalitet, kvantitet i dr svojstva robe ispunjavaju uslove iz ug zakljuenog izmeu kupca i prodavca robe i propisane delatnosti u vezi sa tom kontrolom kao npr: kontrola pakovanja i otpremanja robe, kontrola utovara, istovara, pretovara, transporta, kontrola skladinog prostora, kontrola transp sr. Preduzee koje vri kontrolu kvaliteta, kvantiteta i dr svojstava robe odgovorno je za tanost podataka sadranih u ispravi koju je u vrenju kontrole izdalo korisniku usluge. Ekonomski znaaj ugovora Poto u me prometu kupac i prodavac imaju razliita sedita prinueni su ili da sami prime ugovorenu robu ili da se oslone na 3.lice koje e za njihov raun pregledati robu. To je rentabilnije jer putovanja predstavnika te firme u udaljene zemlje iziskivala bi velike trokove. Lica koja obavljaju posao neposredne kontrole kvaliteta i kvantiteta robe se obino nazivaju inspektori. Po izvrenoj kontroli robe inspektori izdaju poseban pismeni dokument o izvrenoj kontroli certifikat. Preduzea za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe Posao ugovorene kontrole kvaliteta i kvantiteta robe rezervisan je za jedan relativno uzak krug privr org jer se radi o delikatnim i odgovornim poslovima koje mogu obavljati samo privr org sa posebno strunim osobljem i velikim strunim i poslovnim iskustvom. Kod nas se tim poslovima bavi uglavnom preduzee Jugoinspekt (BG) i naa najkrupnija pediterska preduzea kao npr Jugoped (BG). Jugoinspekt se uglavnom bavi: a) kontrolom robe pri izvozu; b) kontrolom robe pri uvozu (za raun domaeg uvoznika); c) kontrolom robe za raun inostranih firmi. Predmet rada Jugoinspekta sastoji se u sledeem: a) obavljanje preuzimanja robe kao i predaja te robe u zemlji i u inostranstvu; b) kontrola teine, broja i koliine uopte pri predaji, preuzimanju.. c) davanje

garancije o teini i kvalitetu i izdavanje certifikata; d) vaenje i peaenje uzoraka; e)vrenje ekspertize za raun nalogodavca; f) vrenje posrednikih poslova u vezi sa radnjama oko kontrole robe. Za svoje usluge Jugoinspekt naplauje proviziju po tarifi koja se obraunava u procentu od ukupne vrednosti robe; u odreenom fiksnom iznosu od jed mere ili paualno po nagodbi. Zaklkuenje ug o kontroli kvaliteta i kvantiteta robe Regulisano je optim uslovima rada preduzea za kontrolu robe. Smatra se da je ug zakljuen: -kada je preduzee za kontrolu robe primilo potvrdu o prihvatanju njegove ponude -kada je preduz za kontrolu robe otposlalo svoju potvrdu o prihvatanju prispelog naloga. To znai da se ovaj ug zakljuuje prostom saglasnou volja bez ikakve forme. U pogledu momenta zakljuenja ug vai teorija prijema koja je inae opte prihvaena u naem pravu. U praksi se ovi ug zakljuuju na odreenim formularima koje dostavlja kontrolna org svojim buduim komitentima. Prava i obaveze org za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe Utvruju se ugovorom,, pored ug veliki znaaj imaju opti uslovi poslovanja odreene kontrolne org, pa se mogu izvesti sledee obaveze: -obaveza izvrenja ugovorene usluge. -izdavanja certifikata o izvrenju usluge -obezbeenje robe od zamene -uvanje uzorka -kreditiranje nalogodavca za trokove izvrenja usluga -podnoenje rauna. Prava kontrolne org su sledea: pravo da joj se plati ugovorena provizija ili ustanovljena tarifom; pravo da joj se obezbedi pristup robi radi kontrole kvaliteta i kvantiteta; pravo da zahteva davanje naknadnih ili dopunskih instrukcija u toku vrenja usluge Certifikat o izvrenoj ugovornoj kontroli Pismeni dokument o izvrenom radu,odn nalaz moe biti izvetaj ili certifikat Izvetaj se izdaje kada se obavlja posao po naelima ug o delu, a certifikat kada se usluga obavlja odn posao vri po naelu ug o punomostvu. Certifikat ima dvostruko pravno dejstvo: kupcu slui kao isprava kojom moe da se dokazuje da prodavac nije izvrio svoju obavezu u pogledu kvaliteta i kvantiteta; prodavcu slui kao dokaz da je uredno isporuio robu. Pored toga certifikat ima veliki znaaj kod naplate dokumentarnog akreditiva. esto se kao uslov plaanja zahteva i podnoenje certifikata.

46. UG O OSIGURANJU I REOSIGURANJU

To je pravna veza uspostavljena ugovornom saglasnou volja izmeu lica koje prua uslugu osiguranja (osigura) i lica koje za to plaa odgovarajuu sumu novca na ime premije osiguranja (osiguranik) kojom se utvruju uslovi pod kojima se osigura obavezuje da e stranom ili domaem osiguraniku isplatiti odgovarajuu naknadu pod uslovom nastupanja osiguranog sluaja. Ug o reosiguranju je trg posao kojim reosigura preuzima obavezu da osigurau plati deo iznosa ili ceo iznos koji je on platio ili je duan da plati osiguraniku ili osiguranicima, a osigura je obavezan da za to reosigurau plati odreenu premiju. Meunarodna uloga osiguranja ostvaruje se na 2 naina: zakljuenjem direktnog ug osiguranika o osiguranju na teritoriji strane drave sa domaim osiguraem i uz portfelj stranih rizika ili; sklapanjem ug o reosiguranju kojim se deo rizika iz ug o domaem osiguranju prenosi na stranog osiguraa. Kod ug o direkntom osiguranju ree se pojavljuje strani element, uz izuzetak osiguranja o transportu. Istorijski razvoj osiguranja Jo u starom v za vreme vavilonskog vladara Hamurabija.oko 2200 pne, svi uesnici u transportnim karavanima su se meusobno obavezivali da e nadoknaditi tetu koja bi na putu usled razbojnitva zadesila bilo kog od njih. U grkoj su postojale zajednice Koinonia koje su na uzajamnoj osnovi

naknaivale gubitke nastale u pomorskom prevozu. Prava istorija osiguranja datira iz Srednjeg v kroz razliite oblike osiguranja prisutne u okviru gildi i cehova. U najstarijoj islandskoj Zbirci zakona iz 1721 nalaze se propisi o prinudnom udruivanju seljaka u zadruge radi uzajamnog uea u naknadi tete. U oblasti pomorskih osiguranja prvi ugovori se pojavljuju u Dubrovniku u 13.v, gde je 1562. donet Zakon o pomorskom osiguranju. Prvi pisani ug o osiguranju je sainjen 1347. u enovi u formi notarskih isprava, a krajem 14.v umesto njih izdaju se posebne isprave o osiguranju polise sainjavane uz posredovanje berzanskih posrednika ili pomorskih konzula. Prva pisana zbirka pomorskih obiaja o osiguranju izdata je u Barseloni krajem 18.v. Osnovna karakteristika osiguranja u Novom v je njegova komercijalizacija. Ona je nastala kao posledica nemogunosti pruanja efikasne zatite novonastalim velikim radionicama, industrijskim postrojenjima. To je uslovljavalo i stvaranje veih zajednica osiguranika. U Nem se osnivaju poarne blagajne, u Fra poarni biroi, U Eng je posle velikog poara u Londonu 1666. u kome je izgorelo preko 3000 zgrada 1681.osnovan Ured za poarna osiguranja. Veliki i poznati matematiari Galilej, Paskal i dr dali su matematiku osnovu izraunavanja verovatnoe nastupanja rizika kod osiguranja ivota, na kojoj ono poiva i danas.

47. TRANSPORTNO OSIGURANJE U MEUN PROMETU

Transportno osiguranje jedno je od najstarijih na svetu. U antikom pravu postojao je Lex Rodia de Iactu. Ovaj zakon sa ostrva Rodos bio je primenjivan u pomorskoj trgovini po Sredozemlju. Po ovom zakonu Zapovednik broda je imao pravo da u sluaju pomorske nezgode izbaci teret sa broda radi spasavanja broda i posade, a tako nastalu tetu snosili su svi uesnici u pomorskom poduhvatu. Poseban vid pomorskog osiguranja u Rimu prenet je iz grkog pravnog prometa, bila je jedna vrsta kredita faenus nauticum ili pecunia traiectica. Poverilac je davao na zajam odreenu sumu novca brodaru, a brodar se obavezivao da e taj novac vratiti samo ako brod odn tovar sreno stigne u odredinu luku. U sluaju da brod i tovar u toku plovidbenog poduhvata propadnu, dunik nije bio obavezan ita vratiti. Kod ove vrste zajma, ulogu premije osiguranja imala je kamata. U Dubrovakoj rep primenjivano je osiguranje u pomorskoj trg i to kako za odreeni vremenski period tako i za pojedina putovanja. Donela je poseban zakon o pomorskom osiguranju 1562. Zakonom je ustanovljena posebna kancelarija koja je iskljuivo radila na poslovima osiguranja i utvrivala premije u skladu sa procentom rizika. Takoe je bio ostvaren dravni nadzor nad osiguranjem. Poseban znaaj za razvoj savremenog transportnog osiguranja ima londonski Lojd. Osnivanjem Lojda u Londonu 1779. poeo je intenzivan razvoj pomorskog osiguranja. Lojd je sainio svoju polisu koja je postala standardna polisa osiguranja u itavom svetu. Ona je uz neznatne izmene u upotrebi i danas. Ekonomski znaaj meunarodnog transportnog osiguranja Ako bi tete uvek pogaale ugovorne strane koje uestvuju u savremenom transportu, onda bi ti pojedinani subjekti mogli da budu ekonomoski potpuno uniteni. To bi moglo da utie i na aktivnost dr privrednika. U savremenim uslovima skoro i da ne postoji neki ozbiljniji meun privredni posao bez osiguranja. Velika osiguravajua preduzea zahvaljujui naunim metodama dola su priblino do tane procene rizika i visine naknade , pa srazmerno tome dodajui i svoje znatne zarade odredila i premiju za svaki vid osiguranja. Vrste transportnog osiguranja Stvar na koju se najee odnosi osiguranje je roba i transportno sr, pa se deli na: a) kasko osiguranje iji je predmet osiguranje transportnog sr od raznih rizika i b) kargo osiguranje. Osiguranje se deli na pomorsko, elezniko, osig u renom i jezerskom saobraaju i osiguranje u vazdunom saobraaju. Za MTP od veeg znaaja je kargo osig

Potreba za transportnim osiguranjem Prvo, transporter po osnovu ug o prevozu nije uvek odgovoran za naknadu tete. Odgovara samo za one sluajeve koji se mogu njemu ili licima u njegovoj slubi upsiati u krivicu. Ali odgovarae za sluaj koji je u vezi sa funkcionisanjem prevoznog sr i njegovog pogona uopte i kada nema krivice (iznenadna bolest mainovoe, kada se via sila mogla izbei sredstvima koja razuman ovek u takvoj situaciji treba da upotrebi). Tako da bi transporter bio osloboen u sluaju nastupanja apsolutno neotklonjivih okolnosti, kada se i pored dune panje ne moe izbei tetna posledica. Drugo, vozar ne odgovara za punu vrednost imovinskog interesa. Procedura oko naknade tete od vozara obino dugo traje. Vozar nije toliko finansijski jak kao osiguravajue preduzee. Zakljuenje ug o me transportnom osiguranju Nain zakljuenja ovog ug je pismena forma. Kod pojedinanih osiguranja pismenim putem se ini ponuda i prihvat, a samo kod optih ug o osiguranju sastavljaju se jedinstveni pismeni ugovori. U praksi ima sluajeva da osiguranici pre sklapanja osiguranja trae od osiguraa obaveznu ponudu za osiguranje (kvotaciju) na osnovu koje bi mogli videti pod kojim uslovima i premijskim stopama su osigurai spremni da prihvate osiguranje. Prihavtanje ponude koje vre osigurai moe biti izriito i preutno. Izriito se obino vri ispostavljanjem polise osiguraniku, a preutno kod osiguranja koja su inae obavezna za naa preduzea. Ima sluajeva u praksi da osiguranik nije u stanju da u nalogu za osiguranje da sve potrebne podatke, moe se sklopiti osiguranje i na bazi deliminih podataka o osiguranoj osobi. Nalog koji sadri samo delimine podatke o robi nazivamo privremenim nalogom. Osiguranik je duan da naknadno dostavi sve one podatke koji nedostaju u privremenom nalogu. Polisa osiguranja To je isprava koja preds dokaz da je zakljuen ug o osiguranju. Kod transportnog osig izdaje se ili n aime ili po naredbi. Polise se ne mogu izdavati na donosioca. Polisa je pismeni dokument kojim se osigura obavezuje da e ispuniti ug o osiguranju. Ima poseban znaaj kod naplate dokumentarnog akreditiva. Ug str kada odreuju plaanje dokumentarnim akreditivom odreuju da je za naplatu putem akreditiva pored ostalih dokumenata potrebno prezentovanje odgovarajue polise o osiguranju tereta. Postoji vie vrsta polisa osiguranja: a) polisa za jedan konkretan transport robe spec polisa. Po pravilu premija se plaa odmah b) otpisna polisa, koja se izdaje za sve budue transporte neke vrste robe ili odreenih vrsta roba kod jednog korisnika do potpunog iscrpljenja odreene osigurane sume. Premija se isplaa odmah prilikom izdavanja polise. c) Generalna polisa se odnosi na sve budue transporte izvesnog osiguranika koji treba da zaponu u okviru utvrenog roka, a bez utvrivanja ukupne osigurane sume. Premije se ne naplauju odmah, ve nakon prijave pojedinih transporta ili krajem svakog meseca. Likvidacija transportnih teta u me osiguranju Pod tetom se u transportnom osiguranju podrazumevaju sva oteenja i gubici osiguranog predmeta nastali realizacijom rizika tj osiguranim sluajem. Po pravilu se ne nadoknauje celokupna nastala teta, ve se ugovaraju franize. Franiza je deo tete koji nije pokriven osiguranjem. Ugovaranjem franiza, osigura eli da izbegne naknadu za sitne tete odn sprovoenje procedure koja bi bila skuplja od tete. Franize mogu biti integralne i odbitne. IF podrazumeva obavezu osiguraa da tetu plati u celini ako iznos tete pree visinu ugovorene franize, a nije duan da plati nita ako je teta manja. Kod OF osiguranik e dobiti naknadu tete u visini koja se utvruje tako to se od njenog ukupnog iznosa odbije jedan deo. (1&, 2%, 3% po poiljci, vagonu..). Likvidacija tete vri se na zahtev osiguranika koji on podnosi osigurau. Uz odtetni zahtev podnosi i sva dokumenta koja su potrebna za utvrivanje prava na naknadu tete: polisu u originalu, original prevoznog dokumenta, original zapisnika, certifikate, fakture. Osigurae je kada primi uredna dokumenta obavezan da izvri likvidaciju tete u jednom razumnom roku i da isplati odgovarajuu naknadu osiguranika. Za isplatu nastale tete zahteva se ispunjenje odreenih uslova: a) da je teta nastala kao posledica osiguranih rizika

b) da je osiguranik u momentu osiguranog sluaja imao interes na osiguranom predmetu i pretrpeo odgovarajuu materijalnu tetu. c) Da je osiguranik ispunio svoje obaveze davanja tanih podataka prilikom sklapanja ug o osiguranju. d) Da do tete nije dolo krivicom osiguranika ili lica za koje je on odgovoran e) Da je osiguranik preduzeo sve mere predviene uslovima osiguranja u sluaju natupa osiguranog sluaja f) Da je osiguranik preduzeo mere za izbegavanje eventualne tete, ili ako je do tete dolo da je preduzeo mere za predupreenje nastanka vee tete. g) Da je bez odlaganja obavestio osiguraa o nastanku tete. h) Da je obezbedio dokaze za ostvarivanje regresnog prava prema licima odgovornim za tetu.

50. UGOVOR O GRAENJU U ME PROMETU

Ug o graenju se jedno lice (izvoa, graevinar, preduzima) obavezuje da dr licu u inostranstvu (investitoru, naruiocu) izgradi graevinski objekat ili da izvede odreene graevinske radove na ve postojeem objektu u cilju popravke, prepravke ili adaptacije, a investitor se obavezuje da mu za to plati ugovorenu cenu. Po svojoj prirodi je ug o delu. Katkada se ova materija prouava kao posebna grana prava pravo urbanizma i graenja. Izvoenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu u zemlji smatra se uslugama u spoljno-trg prometu. Ug se zakljuuje u pismenom obliku i upisuje se u poseban registar koji vodi nadleni dravni organ. Ug, njegove izmene i dopune kao i prestanak prijavljuju se u roku od 30 dana od dana potpisivanja, dana nastale promene.odn prestanka vaenja. Meunarodna licitacija Prema Zak o spoljno-trg poslovanju izvoenje investicionih radova odn izvoenje pojedinih radova na investiocionom objektu moe se ustupiti stranom izvoau na osnovu prethodno odranog javnog nadmetanja ili izvrenog prikupljanja ponuda odreenog najmanjeg br ponuaa, u skladu sa propisima kojima se ureuje javno nadmetanje i prikupljanje ponuda. Da bi radovi mogli biti ustupljeni stranom izvoau potrebno je da on: -podnese garanciju banke za naknadu tete koju bi investitor mogao pretrpeti zbog neurednog ispunjenja ug od str izvoaa -prihvati primenu domaih standarda i normi kvaliteta odn primenu me standarda i normi kvaliteta ili standarda stranih drava ako nisu doneti propisi domae drave -angauje domae izvrioce, a rukovodilac radova i strunjaci neophodni za izvrenje tih radova mogu biti i strani dravljani. Dokumenta koja ulaze u pripremljeni elaborat za me licitaciju su: Preliminarna informacija i instrukcije za pretkvalifikaciju Investitor obavetava eventualne ponuae da namerava da raspie me licitaciju za izvoenje radova na izgradnji odreenog objekta. Obavetenje sadri: pun naziv objekta, opis radova koje treba obaviti. Investitor zatim upuuje na ugovornu dokumentaciju, a u tekstu informacije se nalazi i poziv svim zainteresovanim preduzeima da do odreenog roka podnesu svoje reference. Slede podaci o projektantu, vremenu poetka i zavretka i pribline vrednosti radova. Uputstvo ponuaima Cilj je da prui izvesna objanjenja tako da nema karakter ug dokumenta. Uslovi ugovora Sastoje se iz optih i posebnih uslova

U optim se prvo daju tumaenja-znaenja rei koje su u ug upotrebljene, zatim se detaljno ukazuje na prava i dunosti nadzornog organa, ovlaenjima u sluaju nude radi zatite ivota,materijala i radova. Ukazuje se i na mogunost prenosa ug i prava iz ug.. U posebnim sadrane su odredbe o pravima i dunostima nadzornog organa, o pravu izvoaa da angauje podizvoaa, o ugovornim dokumentima. Taksativno se navode svi ugovorni dokumenti, podaci o strunom rukovodstvu izvoaa, o korespondenciji i transportu, o saradnji izvoaa i njihovoj meus pomoi nadzornomorganu. Specifikacije To su obimni dokumenti teh prirode i po pravilu se sastoje od: teh izvetaja investitora, opisa radova, teh uslova za izgradnju. Ove dok sainjava projektant. Ponuda U njoj se izraava spremnost da se za odreenu cenu izgradi objekat za koji je obavljena meun licitacija. Uz ponudu se prilae i garancija banke i potvrda o odluci nadlenih organa preduzea o ueu na me licitaciji. Ponudu prate iodreeni prilozi koje je investitor zahtevao: spisak gra mehanizacije koju ponua predvia da angauje na izvrenju radova iz predloenog ug; struktura strune radne snage koju ponua namerava da zaposli. Ugovor Ovo je zavrni dokumenat koji je posledica me licitacije. Predmet ug o graenju valja jasno odrediti i on moe preds izvoenje graevinskih radova u skladu sa investiociono-teh dokumentacijom ili prepravku, adaptaciju, rekonstrukciju ili opravku na ve postojeim gra objektom. Bez pripremnih radova ne bi se moglo uspeno pristupiti neposrednoj izgradnji objekta. Oni obuhvataju izgradnju prilaznih puteva, izgradnju skladita za gra materijal, magacina, radionica, podizanje ograde i obezbe zemljita za izgradnju. Pod zavrnim radovima se podrazumeva obavljanje niza radova posle zavretka investicionog objekta kao npr: odnoenje preostalog materijala, uklanjanje skela, raiavanje okoline objekta, ureenje zemljita. Cena je dr bitni element ug. Bez odredbe o ceni ug o graenju ne bi mogao da vai. Ona moe biti i odrediva. Odreivanje cene putem klizne skale sasvim je dovoljno. Postoje i dr elementi u ug: rok poetka i zavretka radova, nain naplate izvrenih radova; nadzor nad izvoenjem radova; obaveza izvoaa da se pridrava odreenih uslova graenja; ugovorna kazna u sluaju neizvrenja odreenih obaveza ili zakanjenja u izgradnji; premija koja pripada izvoau ako izgradi objekat pre odreenog roka; takoe premija ako ostvari utedu materijala i energije; garantni rok koji se odnosi na tzv nebitne nedostatke u izgradnji objekta.

51. OBAVEZE UG STRANA I TEH PRIJEM I PRIMOPREDAJA GRAEVINSKOG OBJEKTA Obaveze izvoaa Osnovna je da u skladu sa investicionom teh dokumentacijom izgradi objekat. Duan je da radove izvodi prema vaeim teh propisima, normativima i obaveznim standardima. Izvoa je duan ugraivati materijal koji odgovara propisanim standardima ili za koji postoji potvrda o kvalitetu. Druga obaveza je da po zavretku preda investitoru izgraeni objekat, u suprotnom pada u duniku docnju. Ako str ovo nisu regulisale primenie se dispozitivna norma po kojoj su investitor i izvoa duni da u roku od 60 dana od dana prijema reenja o korienju objekta izvre primopredaju i konaan obraun za izvrene gra radove. Ako nastane neka teta usled vie sile ili dr okolnosti koje se izvoau ne mogu staviti na teret, posledice tete snosi investitor. Vai klasino pravilo res perit domino.

Obaveze investitora Prvu gr ine obaveze obligaciono-pravne prirode. Drugu gr ine obaveze administrativno-pravnog karaktera. Obaveze investitora su sledee: obezbeenje investicionog programa i investiciono-teh dokumentacije za izgradnju objekta; pribavljanje odobrenja za graenje objekata i obezbeenje fin sr za izgradnju. Drugu grm obaveza ine one koje se neposredno zasnivaju na ugovoru., a to je obaveza plaanja ugovorne cene i primanje izgraenog objekta. Po pravilu plaanje cene je postepeno u vidu akontacije. Definitivan obraun a samim tim i definitivno plaanje kupovne cene vri se na kraju posle izvrene primopredaje objekta. U ug moe biti predvieno da je investitor duan da nabavi odreeni gra i dr materijal ako je ug izriito predvieno. Tehniki prijem i primopredaja gra objekta Po zavrenoj izgradnji a pre poetka korienja mora se izvriti teh pregled objekta u cilju proveravanja njegove teh ispravnosti. Pregled obuhvata: pregled gra radova; teh pregled instalacija i teh pregled opreme i postrojenja. Pregledom se utvruje da li objekat odgovara u svemu teh dokumentaciji, bezbednosti u pogledu poara, ivota i zdravlja ljudi, susednih objekata i da li je u skladu sa propisima, normativima i standardima koji su obavezni. Ako se teh pregledom utvrdi da su nedostaci izgraenog objekta neotklonjivi i postoji opasnost po stabilnost objekta, ivot ili zdravlje ljudi, organ nadlean za izdavanje odobrenja za upotrebu donee reenje da se investicioni objekat porui. Ako su svi propisani uslovi ispunjeni donee odobrenje za upotrebu investicionog objekta. Po naem pravu investitor i izvoa duni su u roku od 60 dana po teh prijemu da izvre primopredaju objekta (kolaudaciju), u tom roku su duni i izvriti konani obraun. Takoe mogu ovaj rok i same odrediti. O primopredaji se sastavlja zapisnik u koji se unose sva zapaanja, primedbe i prigovori. U sluaju da postoje neke primedbe u pogledu izvedenih radova, izvoa je duan da u odre roku te nedostatke otkloni. U ug se redovno predvia garantni rok za tzv nebitne nedostatke gra objekta posle ijeg isteka se vri jo jedan pregled objekta superkolaudacija.

52. UGOVOR O ININJERINGU Jedna str,ininjering organizacija se obavezuje da izradi i preda investicioni program i teh dokumentaciju, prenese pravo iskoriavanja teh znanja i iskustva, organizuje i rukovodi poslovima oko realizacije, putanja u probni pogon i pogon radi preuzimanja investicionog objekta, a dr str, investitor se obavezuje da plati odreenu naknadu. Ovo je dvostrani, teretni, trajni , formalni ug. Javljaju se 2 oblika: - ist ininjering (u uem smislu, pravi) ininjering org se obavezuje da izvri prethodna istraivanja, izradi pretprojekt i generalni projekt, predraun trokova izvoenja i pripremanje ug, usmeravanje radova i davanje uputstava izvoaima, nadzor nad izvoaem radova - ininjering klju u ruke (u irem smislu, kompletni) ininjering org se obavezuje da pored radnji koje obuhvata isti ininjering do kraja realizuje investicioni objekat i privede ga njegovoj svrsi. Izvori prava za ug o ininjeringu Osnovni izvor za regulisanje ovog ug u me privred prometu su pravila autonomnog privrednog prava: enevski opti uslovi Ekonomske komisije OUN za Evropu. I meun opti uslovi za izvoenje graev radova Obaveze ug strana Obaveze ininjering organizacije Zavise od obima ininjering posla. a) izrada investicionog programa, Duna je da se pridrava teh propisa, normativa i obaveznih standarda za izgradnju ug vrste investicionog objekta b) izrada investicione teh dokumentacije.

c) Izrada finansijskog plana. Njime treba predvideti izvore i visinu finans sr koja su potrebna za graenje, kao i obrtna sr koja su utvrena investic programom. d) Pribavljanej graevinske dozvole e) Izvrenje radova na investicionom objektu. Na ugovoren ili uobiajen nain. Uz glavne duan je da obavei i pripremne i zavrne radove. U suprotnom investitor ima pravo da zahteva obustavljanje daljeg izvoenja radova. f) Obezbeenje gradilita. Izvoa je duan da sprovede mere sigurnosti, u suprotnom ini privredni prestup i moe odgovarati za naknadu tete. g) Voenje knjiga. graevinski dnevnik i graevinsku knjigu h) Nabavka opreme i instalacija i) Stavljanje izgraenog objekta u pogon j) Osposobljavanje kadrova k) Odravanje objekta Obaveze investitora a) plaanje cene. Cena se utvruje u fiksnom iznosu, ali se esto predvia i mogunost promena u sluaju nastupanja izvanrednih dogaaja koji se nisu mogli predvideti u vreme zakljuenja ug. Moe i primenom klizne skale. Nain plaanja takoe ugovorom. Pravilo je da se vri u ratama jer se radi o ug koji traju i po vie godina b) uvoenje izvoaa u posao. Podrazumeva se predaja izvoau zemljita z agraenje, davanje svih potrebnih podataka i obavetenja, pruanje dokaza oobezbeenju sr za finansiranje izgradnje, kao i za sva plaanja po ugovoru c) nadzor nad izvoenjem radova. Investitor kontrolie kvalitet radova, materijala, opreme , ureaja, postrojenja, prati tok radova, proverava ispostavljene privremene situacije, izvetaje izvoaa.

53. UGOVOR O LIZINGU

Izvesni slini pravni oblici su postojali ranije: prodaja sa zadravanjem prava svojine, prodaja na otplatu. Izvori prava za ug o lizingu Na me planu K o finansijskom lizingu 1988. (unidroit). Cilj donoenja K je da se uniformnim pravilima utie na balans interesa str lizing transakcije, kao i da se postojea pravila upodobe potrebama unapreenja posla finans lizinga. K se primenjuje ako str imaju sedita u razliitim dravama uz kumulaciju sa jednim od 2 alternativno postavljena uslova: a) da su te drave i drava u kojoj isporuilac lizing opreme ima sedite drave potpisale i ratifikovale konvenciju ili b) da je ug o isporuci i ug o lizingu ureen pravom jedne od drava ugovornica. U naem pravu, zak o finansijskom lizingu stvara adekvatni pravni okvir za nabavku opreme ili dr kapitalnih dobara u uslovima kada privredni subjekti takvu opremu zbog nedostatka finans sr ne mobu sami pribaviti. Pojam ug o lizingu (leasing, lease zakup). Znai ug kojim se jedna str obavezuje da preda stvar dr strani za odreeni vremenski period na upotrebu, a dr str se obavezuje da plati utvrenu zakupninu. Nalazi se na granici izmeu zakupa i kredita. Ug o L mogao bi se def kao posao kojim se davalac lizinga obavezuje da preda stvar na korienje korisniku lizinga za odreeno vreme ili za odreeni posao, a korisnik se obavezuje da plati odreenu naknadu u ratama, s tim to po isteku ugovorenog roka vrati stvar davaocu lizinga ili produi korienje ili je otkupi. Normativne def lizinga Finansijski lizing se prema Zak o fin lizingu def kao posao u kome davalac lizinga:

a) sa isporuiocem lizinga odreenim od str primaoca zakljuuje ug na osnovu koga stie pravo svojine na predmetu lizingapod uslovima koje odobrava primalac lizinga (koristi se naziv ug o isporuci) b) sa primaocem lizinga zakljuuje ug o fin lizingu kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlaenja dranja i korienja predmeta lizinga na odreeno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (koristi se naziv ug o lizingu) Prema zak o fin lizingu, ug o lizingu se smatra trgovinskim poslem ukoliko je primalac lizinga pravno ili fiz lice koje obavlja registrovanu delatnost radi sticanja dobiti. Ukoliko se ug o lizingu zakljuuje sa fiz licem koje ne obavlja takvu delatnost ne smatra se trg poslom.

54. UGOVORNE STR, PREDMET I ELEMENTI ME LIZING POSLA

U prvom redu su davalac lizinga (lizing preduzee) i korisnik lizinga. Na odreeni nain stupaju i proizvoa predmeta lizinga i finansijer poslovnog poduhvata Davalac lizinga je firma koja ustupa odreene stvari na korienje uz naknadu Korisnik je preduzee koje uzima na korienje izvesnu opremu za odreeno vreme. Proizvoa predmeta lizinga moe biti davalac lizinga kod direktnog lizinga, ali moe i lice koje posredno uestvuje u lizingu g. Finansijer posla je finans ustanova (banka) koja se pojavljuje kod lizinga u irem smislu i ona kupuje trabinu koju proizvoa ima prema primaocu lizinga. Prema zak o finans lizingu, subjekti su davalac lizinga, primalac i isporuilac lizinga. Predmet ug o lizingu Predmet je ustupanje na korienje jedne ili vie odreenih stvari. Moe biti bilo koja stvar pokretna ili nepokretna. Re je o vrlo skupoj opremi koju preduzee korisnik lizinga ne bi moglo da kupi za gotovinu ili da obezbedi povoljan kredit za kupovinu takve opreme. Prema zak o finans lizingu to je pokretna nepotrona stvar. Na isti nain odreen je i u Unidroit K o fin lizingu Bitni i nebitni elementi ug o lizingu Bitni elementi su ustupanje odreene stvari ili zbira stvari na korienje i cena korienja. Zak o fin lizingu takoe razlikuje bitne i nebitne elemente ug o lizingu. Bitni su precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov br i vreme plaanja, kao i rok na koji je ug zakljuen. Nebitni elementi su odredbe o: mestu, vremenu , nainu isporuke predmeta, svojini na predmetu, strani koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizika od kojih treba da bude osiguran, trokovima transporta, njegovoj montai, tekuem odravanju. Ug o lizingu mora biti zakljuen u pismenoj formi ad solemnitatem. Minimalni rok trajanja ug o lizingu je 2 godine od dana zakljuenja ugovora.

55. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI SUBJEKATA M F L p,o,o davaoca lizinga Obaveze davaoca lizinga su da obavesti isporuioca predmeta lizinga da predmet lizinga pribavlja radi izvrenja ug o lizingu i da oznai lice koje u tom ug ima svojstvo primaoca lizinga. Obavetenje najkasnije do trenutka zaklju ug o isporuci. Davalac lizinga ima pravo na naknadu od str primaoca u iznosima, rokovima i na nain predvien ug o lizingu.

Davalac L moe traiti raskid ug ako primalac zadocni sa isplatom prve rate. Ako posle isplate prve rate zadocni sa isplatom jedne ili vie uzastopnih rata iji ukupan iznos dostie ukupne naknade, davalac moe da raskine ug ili da zahteva isplatu ostatka naknade zajedno sa kamatom. Davalac je obavezan da mu za to ostavi odreeni rok za ispunjenje. Nakon raskida ug zbog neplaene lizing naknade, davalac ima pravo na povraaj predmeta lizinga i pravo na naknadu tete. K o finan L u sluaju da primalac ne plaa L naknadu, davalac ima 2 opcije: da zahteva ubrzanu isplatu buduih rata uz obraun kamate i naknade eventualne tete i da raskine ug i nakon toga zahteva povraaj predmeta L i nadoknadu tete koja bi ga stavila u isti poloaj u kome bi bio kao da je uredno ispunjena obaveza.. Pretpostavka ubrzane isplate odn raskida ug je obavetenje primaocu L o nameri korienja ovih prava. Davalac L moe preneti pravo svojine na predmetu L na 3.lice. 3.lice ne moe zahtevati od primaoca predaju predmeta pre proteka roka na koji je ug o L zaklkuen. Neophodna je saglasnost primaoca L za izmenu sadrine ug o isporuci. Davalac odgovara za pravne nedostatke stvari prema primaocu. Primalac je duan da obavesti davaoca o pravima i pretenzijama 3.lica na predmetu L, te da zahteva da ga davalacu L u razumnom roku oslobodi od prava ili pretenzija 3.lica. Zakon predvia nekoliko moguih situacija u odnosu na ovo pitanje: a) ukoliko je primalac ne obavetavajui davaoca L pokrenuo i izgubio spor sa 3.licem, moe se i dalje pozvati na odgovornost davaoca za pravne nedostatke b) Primalac moe da pozove na odgovornost davaoca L za pravne nedostatke i kada je bez obavetenja davaoca i bez spora priznao osnovano pravo 3.lica. c) Ako davalac ne postupi po zahtevu primaoca L i predmet L bude oduzet od primaoca, ug o L se raskida. d) Ukoliko zbog nepostupanja davaoca po zahtevu primaoca bude umanjena ili ograniena neometana dravina primaoca, on moe raskinuti ug ukoliko to umanjenje, ogranienje spreava ostvarivanje svrhe ug. p.o.o primaoca lizinga a) da zahteva isporuku predmeta u skladu sa ug. Ako ne isporui ili sa docnjom ili ima mater nedostatak, moe odbiti prijem isporuke i raskinuti ug i ima pravo nadoknadu tete. Do ispunjenja obaveze davaoca da isporui predmet L, primalac ima pravo da obustavi isplatu naknade. b) ukoliko je to predvieno ug da otkupi predmet L po ceni koja je ugovorom odreena ili da produi ug o L. Zakonska je pretpostavka da predmet L ne prelazi u svojinu primaoca protekom roka na koji je ug zakljuen, ali to se moe izmeniti ugovorom. Obavezno je obavetenje o tome najkasnije mesec dana pre isteka roka. c) da preda predmet L na korienje 3.licu u celini ili u delovima. Za predaju je potrebna pismena saglasnost davaoca. d) da zahteva od isporuioca pod istim uslovima kao i davalac ispunjenje obaveze iz ug o isporuci. Zakon predvia sledee obaveze primaoca L: a) da davaocu L plaa naknadu na nain predvien ug. b) Da preuzme predmet L c) Da predmet koristi u skladu sa ug ili njegovom namenom, sa panjom dobrog privrednika. d) Obavezu odravanja predmeta L u ispravnom stanju i vrenja popravki uz odg za tetu e) Da osigura predmet L od rizika predvienih ug. p.o.o. isporuioca predmeta L Osnovna obaveza je da predmet L isporui primaocu u ispravnom stanju na nain u vreme i na mestu koje su predvieni ug o isporuci, osim ako je ug predvieno da predmet L isporui davalac. Zak. Predvia solidarnu odg davaoca i isporuioca za tetu koju trpi primalac usled mater nedostatka predmeta L, neisporuke ili isporuke s docnjom.

56. UG O L U PRAKSI I RAZGRANIENJE OD SRODNIH POSLOVA

U dosadanjoj domaoj privrednoj praksi ug o L je uglavnom korien za nabavku sloene elektr opreme; elek raunara, komputerskih sis raznih namena; opreme za automatizaciju proizvodnih procesa. Radi se o tipskim ug koje lansiraju velike firme koje se bave L poslovima. Razgranienje ug o L od srodnih poslova Postoje slinosti izmeu ug o L i ug o Zakupu. Kod ug o Z jedna str-zakupodavac daje na korienje dr ugovornoj str-zakupcu neku stvar, s tim da joj ova plati odreenu naknadu-zakupninu i da po isteku izvesnog vremena vrati stvar. Kod ug o L postoji obaveza davaoca da ustupi odre stvar na korienje korisniku L koji se obavezuje da plati cenu zakupa i da stvar ili vrati ili produi korienje pod dogovorenim uslovima ili otkupi stvar. Pored znatnih slinosti postoje i odreene razlike: U ug o L se redovno predvia obaveza davaoca da odrava ustupljenu opremu i vri odgovarajue servise, da zamenjuje istroene delove, da obezbedi rezervne delove, da obui kadrove za rukovanje opremom. Razgranienje od ug o prodaji je neto lake. Kod ug o P predmet ug je prenos svojine na odree nim stvarima, a kod ug o L ustupanje stvari radi korienja. Situacija se komplikuje kod posebnim modalitetima prodaje kao to je prodaja sa zadravanjem prava svojine, kupovina na otplatu i sl. Ipak i ovde postoji sutinska razlika jer je kod ug o L bitno ustupanje na korienje stvari a ne prenos svojine. Kod kupovine sa zadravanjem prava svojine, kupovina se vri uz raskidni uslov. Ako kupac ne izvri svoju obavezu stvar se vraa prodavcu koji zadrava pravo svojine. Slinosti i razlike L postoje i sa ug o Delu. Ug o D se jedno lice-poslenik obavezuje da izvri jedan ili vie odreenih poslova za raun dr lica-naruioca koji se obavezuje da plati odre nagradu. Slinosti se ogledaju u obavezama odravanja i servisiranja opreme koja je predmet ug o L. Ipak radi se o dopunskom elementu koji ne mora biti predvien. Razgranienje ug o Zajmu je takoe jasno. Ug o Z je takav ug kojim se jedna str-zajmoprimac obavezuje da dr str-zajmodavcu vrati u roku istu koliinu i kakvou potronih stvari koje je primio u trenutku zakljuenja. Kod ug o L se radi o nepotronim stvarima. Osim toga korisnik L nije duan da vrati istu kakvou, ve delimino amortizovane stvari.

57. UGOVOR O FAKTORINGU

Ug o faktoringu se banka obavezuje da preuzme klijentova neplaena potraivanja i da ih za svoj raun realizuje uz ngradu. Ona isplauje klijentu vrednost potraivanja odmah u gotovu umanjenu za iznos ugovorene banine nagrade, a klijent prenosei potraivanja na banku garantuje njihovu istinitost (veritet). Ug se zakljuuje na neodreeno vreme ili na period od vie god (5-10). Obino se radi o klijentima koji nemaju dobro razvijene sopstvene slube: raunovdstvenu, marketing i pravnu slubu, te imaju potrebu za tim uslugama.. Njihovo poslovanje u vezi sa naplatom preuzima banka. Na me planu Unidroit je 1988. usvojio tekst K o Me faktoringu. K su do sada ratifikovale 4 zemlje (fra, ita, nig i nem). Stupila je na snagu 1.sep 1995. Bitni pravni izvori za regulisanje faktoring posla su: pravila autonomnog trg prava, u prvom redu tipski ug i opti uslovi poslovanja izvesnih znaajnih banaka (first national bank of boston, first national city bank) praksa me i nacionalnih A i sudova u zemljama. Poreklo faktoring posla Smatra se da je u Vavilonu jo Hamurabijev zakonik iz 18.v pne regulisao izvesnu slinu trgovaku praksu trg zastupnika. Kasnije se pojavi komisioni posao. Iz njega se i razvio faktoring. U svom poslovanju faktor je sve vie preuzimao celokupno staranje o prodaji i realizaciji potraivanja evropskih izvoznika u Americi, a zauzvrat je dobijao poveanu proviziju. Naravno poveao se i obim usluga koje je vrio faktor za raun klijenta. Kasnije se ovaj posao poeo koristiti i u unutranjoj trg praksi u anglosaks zemljama. Posle 2.sv rata primenjuje se i u dr zemljama.

Ekonomski znaaj faktoring posla F ima vel znaaj za razvoj me privr razmene i sigurnost pravnog prometa. Zahvaljujui ovome mnogi mali i srednji proizvoai mogu bez tekoa da se ukljue u me razmenu i da se njihovi proizvodi pojave na me tritu. Iznos nagrade koju faktor prima za svoje kompletne usluge preds znatno manje nego trokovi koje bi imao proizvoa da je neposredno vrio ove poslove. Uz to bi se izloio znatnom riziku a do naplaene prodajne cene bi doao znatno kasnije. Kreditiranje je posebno znaajna f-ja faktoring posla. Praktino dobija se besplatni (beskamatni) kredit nasuprot vrlo skupim kreditima koje nude komercijalne banke za me finansiranje. Kamata je u ovom sluaju uraunata u nagradu faktora.

58. VRSTE FAKTORING POSLA

a) otvoreni i neotvoreni faktoring Otvoreni F se obavlja na sledei nain: Faktor zakljuuje ug sa izvoznikom koji se saglaava da od izvoznika preuzme (kupi) kratkorona potraivanja koja izvoznik ima prema prekomorskom kupcu. Prekomorski kupac obavezan je da dugovanu kupovnu cenu isplati faktoru, a ne izvozniku. Kupac mora prethodno biti obaveten da cena nee biti isplaena izvozniku ve faktoru. U praksi izvoznik izdaje duplikate rauna faktoru kako bi mu omoguio obavljanje svih poslova oko naplate cene. U poslovima izmeu faktora i izvoznika moguno je nekoliko razliitih aranmana. Najea su 2 oblika. Izvoznik moe da zahteva od faktora samo naplatu cene, Isto tako izvoznik moe pored naplate da zahteva i odobrenje kredita. Ukoliko izvoznik eli da faktor finansira me poslovnu operaciju, pored obezbe usluge naplate, faktor e odmah isplatiti izvozniku obino 90% od knjigovodstvene vrednosti odobrenih rauna. U sluaju neotvorenog f izvoznik prodaje faktoru za gotovinu robu namenjenu izvozu. Faktor preprodaje robu preko izvoznika u svojstvu komisionara insotranom kupcu na kredit. Cena robe kod preprodaje je znatno vea jer je u nju uraunata i faktorova zarada. b) starinski i faktoring o dospelosti SF spada u poetne oblike faktoring posla,dominantne u 19.v. SF se faktor obavezuje da izvozniku odmah posle ukrcavanja robe u brod isplati sumu novca. Tako izvoznik odmah prima gotovinu od faktora. Iznos je najee 90% od naznaene, fakturisane cene isporuene robe. Ovim oblikom faktoringa se koriste manji izvoznici koji ele odmah da dobiju gotovinu rtvujui jedan deo kupovne cene. Kod FoD faktor preuzima od izvoznika dospela potraivanja koja se mogu odmah naplatiti ali ih izvoznik ustupa faktoru radi sigurnije naplate i redovnijeg prispea plaanja za isporuenu robu. Faktor dobija naknadu iznmeu 0.75% i 2% od kreditiranog iznosa vrednosti izvezene robe. c) faktoring sa uslugama i faktoring sa uslugama i kreditiranjem FsU se sastoji u uslugama oko naplate cene za izvezenu robu i eventualno preuzimanja rizika za tu naplatu. Ne vri se nikakvo finansiranje niti obezbeuje kredit izvozniku. FsUiK se sastoji u tome to faktor preuzima celokupno finan poslovanje oko naplate za izvezenu robu koja zbog uslova na tritu ne moe biti odmah plaena. d) pravi faktoring i kvazifaktoring Kod PF pojavljuju se 3 ekonomske f-je: f-ja osiguranja plaanja; f-ja pruanja strunih usluga i fja obezbeenja kredita. Kod KF mogu se obavljati jedna, dve pa ak i sve navedene 3 fje. To znai da se KF posao postepeno pretvorio u PF posao. Obaveze i prava faktora

Faktoring je ovlaen da: proda robu u svoje ime pri emu kod normalnog toka stvari principali nisu naznaeni; izda garanciju da moe zaloiti robu; primi plaanje; izvri naplatu i proda robu na kredit; osigura robu od uobiajenih rizika; zaloi robu. Faktoring je obavezan da: posle odbitka svoje nagrade plati klijentu cenu izvezene robe; kreditira izvoznika nepovratnim kreditima, vri odreene dopunske usluge; vodi knjigovotstvo u cilju pravilnog obrauna uzjamnih potraivanja i dugovanja; prua izvozniku strunu pomo..

59. UGOVOR O BARTERU

Barter je ug kojim se ug str iz razliitih drava obavezuju da jedna dr isporue robu jednake vrednosti, a ukoliko u uzajamnim isporukama doe do razlike u vrednosti isporuene robe, strana debitor nadoknauje razliku dodatnom isporukom ili isplatom u odgovarajuoj valuti. Naziv ug potie iz srednjevek trg prakse italijanskih gradova u kojoj se trgovanje robom nazivalo commercio di baratto. U eng jez je nastao glagol to barter sa znaenjem cenjkati se, trampiti. Barter ug preds razmenu robe za robu (trampu). Po pravilu u svim pravnim sis je za barter poslove potrebna dozvola ili odobrenje nadlenog dravnog organa (takoe i po naem zak o spolj-trg poslovanju) Predmet ugovora Predmet je uzajamna razmena robe i usluga ujednaene vrednosti. Kompenzacioni poslovi se odobravaju ako su u skladu sa zakljuenim trg i me ugovorima i ako se njime ne remeti redovan izvoz robe; ako se obezbeuje zapoljavanje slobodnih domaih proizvodnih kapaciteta i ako se ostvaruje poveanje priliva

60. UGOVOR O LONU

Ug o Lonu se proizvoa iz jedne zemlje obavezuje da obavi poslove oplemenjivanja robe koja je u svojini ug str iz dr zemlje, a vlasnik robe se obavezuje da za to plati cenu i primi oplemenjenu robu. Potiu iz nemakog prava. U naoj pravnoj teoriji se sreu razni nazivi: doradni poslovi, poslovi prerade, poslovi vrenja usluga pri oplemenjivanju robe. Prema Zak o spolj-trg poslovanju, preduzee i dr pravno lice moe da obavlja poslove oplemenjivanja robe stranog lica ili preduzee koje obavlja poslove reeksporta odn moe dati na oplemenjivanje robu stranom licu. Lon poslovi su takoe pod odreenom kontrolom i nadzorom nadlenih dravnih organa, a posebno ako se radi o elementima razmene roba za uslugu oplemenjivanja. Ug o L je po svojoj pravnoj prirodi vrsta ug o delu, ali posotji i niz slinosti i elemenata ug o prodaji, ug o razmeni, ug o kooperaciji i sl. Obaveze naruioca lon posla 1) dostavljanje robe ili dr materijala koji je predmet oplemenjivanja-osnovna obaveza. Na ugovoren nain i u ugovorenom roku. Roba odn materijal treba u svemu da odgovara nameni i da bude podobna za odgovarajue oplemenjivanje.

2) isplata cene ili dr nadoknade izvriocu posla (bilo u novcu, bilo u naturi, ugovorenu cenu ili po koliini oplemenjene robe) 3) prijem oplemenjene robe. 4) saradnja pri izvrenju lon posla. Naruilac posla daje uputstva u toku oplemenjivanja, ispravlja uoene nedostatke. 5) ostale obaveze zavisno od konkretnog lon posla. plaanje osiguranja od posebnih rizika, dostavljanje spec ambalae, etiketa, obezbeenje bankarskih garancija, pribavljanje dozvola, certifikata, atesta i sl. Obaveze izvrioca lon posla 1) oplemenjivanje robe. To ini prema strogim uputstvima, modelima nacrtima naruioca. 2) isporuka oplemenjene robe. Rok i nain se ureuje ug. Za masovnu robu se utvruje kvartalno, polugodinje ili godinje. U sluaju zakanjenja sa predajom predviene su visoke ugovorne kazne (u odg procentimaod fakturne vredn oplemenjene robe. U ug se predviaju izvesni dani tolerancije, toleriu se prva 3, 4 pa ak i 10 dana zadocnjenja predaje. 3) uvanje materijala i oplemenjene robe. Izvrilac je duan da otkloni sve nedostatke koji bi nastali na dobijenom materijalu ili oplemenjenoj robi. Duan je da uva materijal odn da obezbedi adekvatne prostorije radi zatite od vlage, temperature i svetla. 4) izvrilac je odgovaran za kvalitet isporuene oplemenjene robe i koliinu. teta se najee nadoknauje priznanjem odreene bonifikacije (srazmerno snienje cene izrade) ako se roba moe prodati. Ako ne moe roba se stavlja na raspolaganje izvriocu a od njega zahteva naplata tete u celini. 5) obaveza da osigura materijal, a isto tako i da osigura robu dobijenu postupkom oplemenjivanja.

61. POJAM I VRSTE UG O PRUANJU TURISTIKIH USLUGA

Ug se davalac usluga obavezuje da uz naknadu prui odre tursitike usluge (smetaj, ishranu,organizaciju turist putovanja i dr sl usluge) inostranim turistima ili turistikim organizacijama. Vrste ugovora o pruanju turistikih usluga a) ug na osnovu zatraene i potvrene rezervacije Turistika agencija se na osnovu hotelskog cenovnika obraa hotelu i trai rezervaciju za tano odreeni br dana, odn pansiona za svakog klijenta pojedinano. U sluaju da primi potvrdu rezervacije, agencija alje svog klijenta u hotel, a cenu naruene usluge plaa agencija ili klijent. Moe biti ugovoreno da agencija primi od klijenta naknadu i da je kasnije isplati hotelu. Karakteristika ovog ug je u tome to se kao trenutak njegovog nastanka smatra momenat kada agencija primi potrvdu rezervacije, to znai da ne postoji rizik ni za jednu ni za dr str. U stvari agencija ne zakljuuje ug sa korisnikom sve dok nije sigurna da e klijent odre dana moi da bude primljen u hotel i da e mu biti pruene traene usluge. b) ug o alotmanu Uvek se zakljuuje u pismenoj formi i to po pravilu u trajanju od 1 god ili 1 turistike sezone. Hotel se obavezuje da putnikoj agenciji za tekuu sezonu ili tekuu god stavi na raspolaganje tano odreeni br kreveta u svom hotelu, a agencija se obavezuje da e nastojati da popuni hotelske kapacitete koji su joj stavljeni na raspolaganje. Pored smetaja predmet ug je pansionska ishrana (3 dnevna obroka). Cena se utvruje za kompletni pansion smetaj i ishranu. Za ostvarene usluge hotel priznaje agenciji ugovrenu proviziju. Hotel ne sme ugovarati sa nekom dr putnikom agencijom. Za putniku agenciju8 ne postoji striktna obaveza da stvarno popuni ugovorene krevete, ve samo obaveza da u tano predvienom ug roku javi da nije u mogunosti da popuni. Moe da otkae odre br kreveta, a ne i ug o alotmanu. Ug o A moe da sadri i niz dr detalja. Npr ug moe biti predvieno da klijenti mogu dolaziti u grupama ili pojedinano. Ukoliko dolaze u grupama moe biti predvieno da voa puta preda hotelsku

dokaznicu-priznanicu iz koje se vidi da se radi o klijentima putnike agencije koja je sa hotelom zakljuila ug o turistikim uslugama. Ako gost zahteva i neke dr usluge, on ih mora sam neposredno platiti hotelu. Obaveza je putnike agencije da u sluaju otkaza korienja kreveta plati ugovorenu kaznu ili predviene penale. Opravdano je oekivati da e se agencija radi dobijanja ug provizije potruditi da obezbedi hotelu goste i popuni rezervisani hotelski prostor. (aleatornost ug) Ug o zakupu celog objekta Poznat je i pod nazivom ug o fiksnom zakupu. Zakljuuje se izmeu TA i ugostiteljske organizacije. Njima se TA obavezuje da e zakupiti odre kapacitete koje je ugostitelj obavezan da stavi na raspolaganje, a zakupninu je duna da plati bez obzira na to da li je ugovorene kapacitete popunila ili nije uspela u tome., pa je kompletan rizik od neprodatog kreveta na str agencije. Agencija vidi svoj interes u znatno niim cenama zakupa na ovaj nain i odgovaraju TA koje imaju veliki br klijenata.

62. UG O VREMENSKOM KORIENJU TURISTIKOG OBJEKTA (TIME SHARING)

Imalac (korisnik) prava stie pravo vremenskog korienja turist objekta u skladju s njegovom namenom, s tim to je duan da tajm ering org plati cenu tog vremenskog korienja i nadoknadi trokove tekueg odravanja korienog objekta. Imalac prava ne postaje vlasnik turist objekta ve stie pravo punog korienja i raspolaganja u skladu sa ug za vremenske jed odre ugovorom, po pravilu na 7 ili 14 dana u toku god i to za period od 5 do 99 god. Imalac prava duan je da plati cenu pre poetka kori objekta kao i periodine trokove tekueg odravanja. Po svojoj prirodi time sharing je meoviti ug koji sadri elemente ug o zakupu, ug o delu, ug o pravu prodaje-ustupanja 3.licu, ug o kreditu i sl. Time sharing org obavezna je: da koristi sr koja je primila od imaoca prava za tano predviene namene. Sr imaju karakter investicionih sr; da omogui imaocu prava da smetajnu jed koristi u odre vreme u toku god, za odre br god; da odrava turist objekat. Ovo odravanje se odnosi na odravanje zgrada, popravku u objektima. ienje i preuredjenje, osiguranje imovine, naplatu tekuih tr, lokalnih taksi i naknada. Imalac prava ima sledee obaveze: da koristi turist objekat kao dobar domain; da plati cenu vremenskog korienja i naknadi trokove tekueg odravanja; da se pridrava pravila o korienju i redu u turist objektu; da na vreme oslobodi smetajne jed dr imaocu prava koji ovlaeno nastavlja da koristi taj objekat. Ukoliko imalac prava eli da svoje pravo ustupi zahteva se saglasnost time share org. Korienje time share exchange privileges imaoca prava povezano je sa l u meun ili domae exchange org. Ovo obavetenje se mora uputiti 10 ili 15 dana pre poetka korienja vrem jed. 63. POJAM I VRSTE MEUN PLAANJA

Me plaanja se odvijaju izmeu rezidenata jedne i rezidenata dr zemalja, sredstvima meun likvidnosti koja dovode do promena u platnom bilansu pojedinih drava. U naim propisima obuhvaena su optimpojmom platni promet sa inostranstvom. Postoji nekolko osnovnih vrsta meun plaanja

a) slobodna devizna plaanja su ona kod kojih se pokrie obaveza vri deviznim obraunom preko tekuih rauna koje banka jedne zemlje dri kod inostrane banke svog korespondenta. Ako je posredi isplata duga, domae pravno lice daje nalog domaoj banci da isplati odgovarajui iznos na tekui raun inostranog prodavca-poverioca. U naim uslovima pravno ili fiz lice mora prethodno raspolagati deviznim sr. Ovo je redovan nain plaanja izmeu zemalja sa konvertibilnom valutom. Izmeu zemalja koje nemaju vrstu valutu plaanje se vri u nekoj vrstoj valuti. b) klirinko plaanje. Kliring omoguava da se meun plaanja izvravaju u dom valutama bez upotrebe deviza. Nezgodna str kliringa je u tome to se zahteva da se uzajamna plaanja poklapaju, a to je ponekad u praksi teko ostvariti. Ovaj nedostatak se na neki nain otklanja uzajamnim beskamatnim manipulacionim kreditima. c) Kompenzacija je oblik razmene vrednosti uvoza sa vrednou izvoza. Razlika od kliringa je u tome to se kod kliringa celokupna plaanja izmeu 2 zemlje kompenziraju dok se kod kompenzacije radi o neposrednom prebijanju vrednosti izmeu uzajamnih potraivanja poslovnih subjekata. Kompenzacijom se izvoz neposredno naplauje uvozom. d) 64. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM

Pojam ug o kreditu Ug o novanom kreditu je bankarski posao na osnovu koga jedno lice- zajmodavac stavlja na raspolaganje dr licu, zajmoprimcu, inostranom pravnom ili fiz licu odreenu sumu novca, a zajmoprimac se obavezuje da prema ugovorenim uslovima vrati iznos kredita uvean za odgovarajuu kamatu ili dr nadoknadu za njegovo korienje. Prema naem Zak o kred poslovima sa inostranstvom, re je o pravnom poslu zakljuenom izmeu domaeg i stranog lica kojim se pribavlja ili odobrava kredit. Domaa lica su banka, preduzee i dr pravno lice sa seditem u Srb i fiz lice koje obavlja privrednu delatnost i koje ima prebivalite u Srb. Strano lice u smislu ovog zakona je pravno lice sa seditem u inostranstvu i fiz lice sa prebivalitem u inostr. Srb ne garantuje za izvrenje obaveze domaeg lica iz zakljuenog kred posla osim u sluajevima predvienim zakonom. Zakonom je izriito zabranjeno da domaa lica zakljuuju kred poslove sa inostranstvom kojima se stvaraju obaveze za Srb. Banka u Srb moe zakljuiti ug o kreditu sa stranim licem i davati i primati garancije ako ima ovlaenje NBS za obavljanje platnog prometa i kred poslova sa inostr. Banka koja nije ovlaena za vrenje ovih poslova moe zakljuiti ug o uzimanju kredita u inostr za plaanje uvoza robe i usluga iskljuivo za sopstvene potrebe. Preduzee moe uzimati kred iz inostranstva, odobravati iste i davati garancije i dr oblike jemstva za raun stranih lica ako ih koristi za obavljanje delatnosti za koju je registrovano. Preduzee moe odobravati fin kredite str licu samo po osnovu ostvarene dobiti u inostranstvu. Vrste kredita u me bankarskoj praksi a)eskont Ovaj vid kred posla se odlikuje relativno visokom sigurnou garancija datih banci. Svi potpisnici menice su lino i solidarno odgovorni banci za iznos zajma po pravilu itavom svojom imovinom. Banka je u situaciji da izabere najsigurnijeg dunika i da od njega naplati eskontovanu menicu. Dobra osobina je i velika brzina naplate. Potraivanje se moe uvek naplatiti u mandatnom postupku i njega nije potrebno posebno dokazivati osim menicom. Menica je lako prenosiva to omoguava davaocu kredita da je reeskontuje. b)lombard (lombardni zajam) Nastaje na osnovu zalaganja pokretnosti. Zajmoprimac pri zakljuenju ug o zajmu predaje poveriocu pokretnosti najee hart od vredn (konosman, skladinica, tovarni list, akcije), dragocenosti ili neku dr

robu radi obezbeenja. Odobreni kredit je uvek manji od vrednosti zaloenih pokretnosti izuzev ako se radi o zlatu. Visina kredita se kree u procentu 60 do 8o% vrednosti zaloenih stvari. Iznos kamate je znatno vei nego kod eskonta. Banka ima pravo da ako zajam ne bude vraen u roku, pokretnosti izloi javnoj prodaji i da naplati svoje potraivnje, a ostatak vrati duniku. c)kredit po tekuem raunu Banka dajui kredit zajmoprimcu otvara odgovarajui tekui raun. Zajmoprimc ne mora odmah ili do odre roka iskoristiti sr, ve ih moe troiti kako nastaju njegove obaveze. Isto tako sva odobrenja po tekuem raunu znae ujedno i otplatu duga. Pored ovoga banka je u situaciji da ima stalnu kontrolu nad poslovanjem privr org kojoj je odobrila sr i nad stanjem njene imovine. d)akceptni kredit Ovo je poseban vid garantnog kredita kod koga banka svom klijentu ne isplauje iznos u gotovu, ve akceptira menicu koju klijent vue na banku i na taj nain postaje glavni dunik po menici. Poto menica dospeva kroz izvesno vreme, to banka nije obavezna trenutno da angauje svoja novana sr ve njima do dospelosti menice moe neogranieno da raspolae. Ovom vrstom kredita mogu da se pokriju potrebe kratkoronog kreditiranja i to po pravilu od 30, 60, 90 i 120 dana. Ovaj kredit je povoljan i za klijenta. Klijent moe menicu koja je akceptirala banka eskontovati kod dr banke, dobiti gotovinu i podmiriti svoje potrebe. Eskontovanu menicu druga banka moe dalje reeskonotovati. Pogodnost ovog oblika kredita je u vrlo niskim provizijama i trokovima banke ( u promilima). e)rambursni kredit Vrlo je slian akceptnom kreditu. Razlika je to banka otvara kredit u korist prodavca na zahtev kupca-uvoznika, s tim to se taj kredit moe naplatiti samo uz prezentaciju robnih dokumenata. Obuhvata elemente 3 pravna posla: a) akceptnog kredita, b) lombarda i c) dokumentarnog kredita. Nedostatak ovog kredita je jer je rezervisan za relativno ogranien krug banaka, a sve ostale banke mogu se koristiti ovim sredstvom samo preko tih uvenih banaka, tj posredno. Karakteristino je za rambursni kredit da: a) obezbeuje prodavcu da moe doi do gotovine unovavanjem menice i pre roka dospelosti, tj moe reeskontovati i tako podmiriti svoje potrebe; b) osigurava kupca u pogledu isporuke robe jer se roba moe naplatiti odn menica dobiti samo ako je roba ukrcana na brod i ako su robna dokumenta predata njegovoj banci.; c) obezbeuje sigurnost za banku jer se njima menina obaveza na izvesni nain pokriva robnim dokumentima koji su joj urueni i koji glase na njeno ime. Tipovi ovog kredita su: a) opozivi nepotvreni ramburs, kada banka zadrava sebi pravo da opozove ramburs prema prodavcu; b) neopoziv nepotvreni ramburs, kod koga se banka neopozivo obavezuje na davanje akcepta uz predaju urednih robnih dokumenata i c) neopozivi potvreni ramburs, gde se rambursna banka neopozivo obavezuje da e akcept primiti u eskont, tj da e eskontovati menicu uz odgovarajua robna dokumenta. Ovaj vid kredtirianja ima znaajnu ulogu kod krupnih spolj-trg poslova.

65. BANKARSKE GARANCIJE

BG je posebna vrsta jemstva kojom banka preuzima odgovornost za pravilno izvrenje obaveze svog komitenta prema njegovom ug partneru. Obaveza banka da isplati potraivanje nastaje tek ako se to nije moglo realizovati od glavnog dunika. BG je akcesorni pravni posao i bie punovana samo ako je punovana i glavna obaveza.. BG je pismeno obeanje banke da e dunik u ugovorenom roku i na nain predvien u ugovoru izvriti svoju obavezu. S dr str banka se obavezuje da u sluaju ako dunik ne ispuni obavezu u ugovorenom roku, to uini banka i to na prvi poziv i bez spora.

Izdavanje BG se vri po tano predvienom postupku: a)preduzee koje zahteva garanciju obraa se banci s molbom u kojoj iznosi razloge za izdavanje garancije. b)banka ceni te razloge,proverava rokove, u pogledu plaanja i utvruje opravdanost ovog zahteva. c)po pravilu svaka garancija se izdaje u odre formi i glasi na valutu odre zemlje. Pored toga, banka uvek zahteva podnoenje na uvid ug kojim su zasnovana prava i obaveze izmeu glavnog dunika i poverioca ili ako ug jo nije sklopljen, nacrt ug. Na me planu, Me trg komora u Parizu donela je 1978. jednobrazna pravila za ugovorne garancije, ija je primena dobrovoljna i zasniva se na ugovornoj osnovi. Komisija UN za me trg pravo je 1995 donela K o bankarskim garancijama i stand by akreditivima. Stupila je na snagu 1.jan 2000. Vrste bankarskih garancija Uslovne i bezuslovne Podela se zasniva na tome da li je banka u garanciji postavila neki uslov u pogledu ispunjenja svoje obaveze ili ne. Neposredne i posredne Kod NG banka po nalogu svog komitenta garanciju izdaje neposredno korisniku, Kod PG banka po nalogu svog komitenta izdaje takvu garanciju posredstvom korespodentne banke u inostranstvu. Pravi se dalja podela na: dotificirane i sopstvene g baninog korespodenta i na pokrivene, delimino pokrivene i nepokrivene g. Garancije na plaanje i garancije za inidbu Kod GzP banka ima obavezu da isplati dug u punom iznosu ako glavni dunik to ne uini. Kod Gz banka se obavezuje da e korisniku garancije ispuniti neku inidbu na koju se obavezao glavni dunik u sluaju da glavni dunik tu inidbu ne izvri u odre roku. To moe biti garancija za preradu primljenih sirovina iz inostr i vraanje odgovarajue koliine gotovih proizvoda, g za povraaj vagona, vagona cisterni, ambalae, buradi. Samodunika garancija Kojom banka garantuje korisniku g da e mu isplatiti garantni iznos bez obzira da li je prvo pokuao da putem izvrenja obezbedi naplatu od glavnog dunika. Kod ove g ne primenjuje se pravilo beneficium ordinis, tj prigovor jemca da se poverilac dri odreenog reda.

66. MEUN DOKUMENTARNI AKREDITIV

MDA je bankarski posao kod koga banka na zahtev svog komitenta izdaje nalog da se kod iste ili neke dr banke 3.licu stavi na raspolaganje odre suma novca u odre vreme, pod uslovom da to lice prezentira i preda banci uredna robna dokumenta predviena kao uslov naplate. Uestvuje najmanje 3 lica: komitent, banka i 3.lice (korisnik akreditiva). U me platnom prometu pojavljuje se i 4.subjekt banka korespodent koja po nalogu vri isplatu. Me Trg Kom u Parizu je donela Jednobrazna pravila i obiaje za dokumentarne akreditive, poslednja revizija od 1993. Vrste dokumentarnog akreditiva Prema l.1 Jednobraznih pravila, mogu biti opozivi i neopozivi. Opozivi se u svako doba sve do isplate akreditivnog iznosa ili do akceptiranja ili negociranja komisionih trata moe opozvati ili izmeniti. Nije potrebna nikakva saglasnost korisinika niti se zahteva obavetavanje korisnika. Neopozivi akreditiv vrsto vezuje banku koja otvara akreditiv i stvara njenu obavezu prema korisniku akreditiva da na osnovu tog akreditiva, vuenih trata i podnetih dokumenata isplati odre sumu pod uslovom da su sve odredbe i uslovi akreditiva ispunjeni. Pored ove podele postoje i podele na odlazee i dolazee, potvrene i nepotvrene, prenosive i neprenosive, domicilirane u zemlji i domicilirane u inostranstvu.

67. PRAVNI ODNOSI KOD MDA, PRAVNA PRIRODA I EKONOM ULOGA

Bilo je neophodno kreirati instrument koji bi otklonio tetne posledice preuzimanja tzv rizika prvog ina: opasnosti da prodavac isporui robu pre plaanja cene, uz rizik da to plaanje izostane, odn da kupac plati cenu za robu pre isporuke, preuzimajui rizik da roba ne bude isporuena uopte, ili da isporuka ne bude u skladu sa ug. MDA omoguava da prodavac im se lii robe na osnovu dobijenih rob dokumenata dolazi do isplate. S dr str kupac je utvrujui akreditivnom klauzulom osnovnog ug, uslove isplate akreditiva, siguran da e isporuka robe biti izvrena u skladu sa ug. Pravni odnosi izmeu lica koja uestvuju kao str DA Prvo nastaju odnosi izmeu kupca i prodavca (izvoznika/uvoznika). Ovi odnosi se reguliu ug o me prodaji u kome se posebnom klauzulom (akreditivnom klauzulom) utvruje MDA kao nain plaanja ug obaveza. Akred klauzulom kupac se obavezuje da kod akreditivne banke kod koje ima pokrie otvori akreditiv u korist korisnika akreditiva i to po pravilu u visini iznosa prodajne cene. Obaveza nalogodavca (kupca) je da otvori ugovoreni tip akreditiva kod banke predviene ug i prodaji. Zakljuenje ug se vri na odtampanim formularima banke tako da kupac ispunjava te formulare i prihvata sve obaveze koje se tamo predviaju. Kupac e ispuniti svoju obavezu tek u momentu kada banka izvesti da je otvorila akreditiv. Datim nalogom banci za otvaranje akreditiva kupac se ne bi mogao osloboditi preuzete obaveze ako banka nije po njemu postupila. Prodavac mora pristati na otvaranje akreditiva kod dr banke ako se ona u poslovnom svetu smatra sigurnom i solventntom. Obaveze korisnika akreditiva se zasnivaju na ug o prodaji i ne dolaze do izraaja u akred poslu. Njegova glavna obaveza je izvri isporuku robe i da za to dobije odgovarajua robna dokumenta o isporuci robe,a da potom ta dokumenta blagovremeno prezentira i preda akred banci ili korespondentnoj banci koja radi po nalogu akred banke. Korisnik akred nema nikakvih obaveza prema akred banci, on ima samo pravo da podnese akred dokumenta unutar roka vaenja akreditiva. Odnosi nalogodavca i akred banke ureuju se ug. Akred banka je duna da odmah po prijemu urednog naloga za otvaranje akred i odgovarajueg pokria od str nalogodavca otvara akred. Kada primi dokumenta od korisnika, akred banka je duna da ih prethodno ispita. Ukoliko dokumenta svemu odgovaraju uslovima utvrenim ugovorom banke i nalogodavca izvrie isplatu (honorisanje). Ali ako ustanovi da dokumenta ne odgovaraju akred uslovima ona ih moe odbiti i samim tim uskratiti isplatu. Pravna priroda dokum akreditiva Radi se o jednoj vrsti asignacije (uputa). Kod asignacije imamo 3 lica. Asignanta, asignata i asignatara. Asignant isto kao i nalogodavac daje nalog dr licu asigantu da iz njegovor pokria isplati 3.licu asignataru odre vrednost. U ovom sluaju akred banka bi imala ulogu asignata, a korisnik akreditiva asignatara. Ali postoji razlika teh prirode: kd akred se radi o isplati novca i honorisanju robnih dokumenta, eventualno negociranju trata (menica), dok se kod asignacije moe radi o bilo kojoj prestaciji.

68. KLIRING

Od eng rei to clear toznai oistiti, urediti, Kliring je neutralni bankarski devizni posao i sastoji se u prebijanju uzajamnih potraivanja izmeu 2 ili vie drava zasnovanom na me zakljuenom klirinkom sporazumu. Posle sv ekon krize 30.ih prolog v kliring je poeo da se koristi kao nain plaanja u vezi sa brojnim odnosima povodom meun prometa robe i usluga. Naa zemlja je u periodu posle 2.sv rata pobroju zakljuenih klirinikih sporazuma zauzimala jedno do prvih mesta meu l MMFa. injenica je da je dobijao znaaj u periodima ekon kriza u svetu i u pojedinim zemljama. Karakteristike pravnih odnosa izmeu uesnika kliringa K obuhvata 2 tipa odnosa i to: javnopravni i privatnopravni. Oni mogu biti brojni, a najznaajniji su: a) odnosi izmeu drava ugovornica i njihovih klirinkih organa; b)uzajamni odnosi poslovnih subjekata iz str potpisnica sporazuma i c) odnosi izmau drava i banaka s jedne str i uesnika poslovnih odnosa s dr str. Javnopravni odnos nastaje izmeu ugovornica meusobno i izmeu dravnih klirinkih organa i poslovnih subjekata. Normam ius cogens drava zabranjuje isplate stranim poveriocima iz zemlje klirinikog partnera, propisujui obavezu uplate ugovorene sume svom obraunskom organu u nacionalnoj valuti.. Zbog toga je svaka ispalta mimo utvrenog kliringa zabranjena pravno nevaljana i sankcionisana. Privatnopravni odnos kod K ej izmeu poverilaca i dunika. Ogranien je i omeen dejstvom javnopravnog odnosa izmeu drava. Nedostaci i pozitivne str klirinkog naina plaanja Prigovori koji se najee upuuju imaju ekonomsku sutinu. Istie se naime da: a) Bilateralizam u razmeni kod K istovremeno znai diskriminaciju prema 3.zemljama budui da str ugovornice jedna dr mogu priznati povoljniji tretman u odnosu na Povelju GATTa; b) Bilateralizam utie na restrikciju me trg posredstvom cena i kontigenata. Cene su izvozu vee od trinih, a izvoznici na obe str dobijaju premiju; c) U razmeni sa klirinkim nainom plaanja, suficit na klirinkim raunima deluje na porast novane mase to moe imati inflatorno dejstvo, deficit do smanjenja nov mase; d) postoji odsustvo prilagoavanja kretanja poizvodnosti i rentabilnosti na svetskom tritu; e) privreda zemlje koja se koristi kliringom i konvertibilnim plaanjem moe doi u situaciju da stvara potraivanje u nezamenljivim, a dugovanja u konvertibilnim deviznim sr; f) Klirinki saldo se moe koristiti samo za izmirenje obaveza prema strani ugovornici sa kojom je nastao. A pogodnosti zbog kojih se pojavio i odrao u me razmeni su: a) kliring omoguava spolj-trg razmenu i izmeu zemalja koje oskudevaju u konvertibilnim sr; b) bilateralizam je opravdan ukoliko je unosniji od multilateralizma; c) nepovoljne efekte bilateralizma moguno je korigovati odgovarajuim multilateralnim klirinkim sporazumima; d) kako K preds dravni posao on prua veu sigurnost i omoguava bolju kontrolnu fju za sluaj poremeaja u konjukturi na sv tritu; e) tekoe u pribavljanju potrebnih proizvoda nunih za normalno funkcionisanje domae privrede koje su rezultat nedostatka konvertibilnih sr mogu se reiti preko klirinkog trita. K dobija na znaaju u zemljama sa visokim deviznim ogranienjima, rastuom inflacijom, niskoj produktivnosti rada, slabijem kvalitetu proizvoda.

69. POJAM I VRSTE STRANIH ULAGANJA

Pod SU se podrazumeva transfer mater vrednosti iz jedne drave u dr dravu sa ciljem korienja sr u poslovanju preduzea u zemlji prijema radi direktnog ili indirektnog uea u dobiti preduzea. U najirem smislu je transfer kapitala iz privrede jedne u privredu dr drave. Vrste stranih ulaganja

S obzirom na vrstu ekonom vrednosti koja se investira razlikuju se: investicije u stvarima i investicije u pravima. Investicije u stvarima podrazumevaju ulaganje opreme, zemljita, objekata. U pravima obuhvataju ulaganja finans resursa za kupovinu akcija, ulaganje prava intelekt svojine. Prema kriterijumu svojinskog karaktera uloenog kapitala privatne i dravne I. Prema intenzitetu uticaja stranog investitora na upravljanje svojom investicijom razlikuju se: strane direktne I, portfolio I i tzv Nove forme I. Direktne strane investicije (fdi) Pod dsi podrazumeva se dugoroni me transfer kap u dravu domaina posredstvom preduzea koje posluje u toj dravi sa ciljem ostvarivanja ekonom dobiti i uz neposredan uticaj investitora na preduzetniku delatnost kao i snoenje preduzet rizika. Osnovni elementi fdi su: dugoronost, me transfer kap, ekon dobit, neposredni uticaj na proizvodnju uz snoenje ekon rizika. Dsi mogu realizovane osnivanjem preduzea, spajanjem sa postojeim preduzeem domaeg investitora ili osnivanjem zajednikog preduzea sa domaim ulagaem. Zako o deviznim poslovanju pod direktnim I smatraju se sva ulaganja rezidenta u inostr i nerezidenata u zemlji koja ulaga obavlja s namerom uspostavljanja trajnih ekonom odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem u skladu sa Zak o spolj-trg poslovanjem i Zak o stranim ulaganjima. Portfolio ulaganja Pfi se realizuju na me tritu kap i kupovini hart od vred. U prvom planu je dobit u vidu dividende pri emu ulaga ne stie svojinska prava nad preduzeem i ne vri preduz aktivnosti. Takoe pfi ne ustanovljava trajan odnos kao to je to sluaj sa fdi. Portfolio investitori su prevashodno zainteresovani za sigurnost njhovog kap, povraaj uloga. Nove forme investicija Predmet nfi je prenos novih tehnologija i vrenje usluga u dravi domainu. Ugovori kojima se realizuju su najee ug o licenci, ug o voenju preduzea, ug o uslugama, ug klju u ruke. Kod ug o ilicenci, uslugama i klju u ruke radi se o tehnikom, ako kod ug o voenju preduz o preduzetnikom know how.

71. TRETMAN STRANIH ULAGANJA I USLOVI UINKA INVESTICIJE

Realizacija stranih I obuhvata 2 faze: predinvesticionu i post-investicionu. U predinvestic drava odluuje da li e i pod kojim uslovima dopustiti investiranje na svojoj teritoriji. Post-invest poinje kada je I odobrena. Tretman ulaganja u predinvest fazi: pravo stranaca na ulaganje Drava ima pravo da propie mogunosti ulaganja, obim i vrste investiranja uzimajui pri tome u obzir postizanje odre ekonom, soc i pol ciljeva. Ona moe podravati, ograniavati, uslovljavati ili zabranjivati strane investicije. U odnosu na mater-pravnu zatitu str invest u predinvest fazi iskristalisala su se dva osnovna pristupa: -liberalni koncept podrazumeva primenu relativnih standarda postupanja sa str I (nacionalni i tretman najpovlaenije nacije) -konzervativni koncept podrazumeva da drava ne garantuje nacionalni ili tretman najveeg povlaenja u odnosu na slobodu investiranja. Ona zadrava pravo da odlui da li e i pod kojim uslovima odobriti investiranje na svojoj teritoriji. Liberalni koncept ide u prilog dravama izvoznicama kapitala. Uslovi uinka investicije u predinvest fazi Uslovi uinka su odreene obaveze nametnute investitoru determinisane karakteristikama ulaganja, odn razliiit zahtevi koje drava namee stranom ulagau s ciljem optimizacije efekata stranih I na domau privredu.

Ekonomski ciljevi drave domaina mogu se primenom enumeracije eqzempli causa sistematizovati na sledei nain: a) razvoj indus osnove domae drave; b) poveanje zaposlenosti, c) unapreenje izvoza, d) ravnotea spolj-trg bilansa i platnog bilansa, e) transfer naprednih tehnolog u zemlju domaina, f) spreavanje monopolskog ponaanja stranog investitora, g) ouvanje domaih prirodnih resursa, h) zatita politike nezavisnosti. I razvijene drave takloe poznaju praksu nametanja odreenih uslova investitoru a) postupak odobravanja stranih investicija Postupak odobravanja obino vode dravne agencije koje administriraju zahteve za ulaganjem. Imaju dvostruku fju. Eksterna fja je promocija drave kao lokacije za strane investitore. Interna fja je obezbeenje da potencijalna strana investicija nije u suprotnosti sa ciljevima domaeg ekonomskog razvoja. Obino se stranim investitorima omoguava ulaganje u industrije visokog tehnolokog nivoa, kod kojih domaa privreda ne moe da napreduje bez pomoi sa strane. Nasuprot koncepta odobravanja prijave, stoji postupak slobodne prijave stranog investitora. Investitor se obavezuje jedino da prijavi investiciju nadlenog organu koji kontrolie da li je I u skladu sa zakonskim normama. Na zak o stranim ulaganjima prihvata sis slobodne prijave. Izuzetak od ovoga ustanovljen je kod ulaganja u oblasti proizvodnje i prometa oruja, kao i u odnosu ulaganja u podruja koja su u skladu sa zakonom proglaena zabranjenom zonom. b) obaveza kapitalizacije Znai da drave mogu zahtevati da strani investitor unese odreeni iznos utvren procentom od vrednosti celokupne investicije ili na dr nain. Time se spreava da stranci umesto angaovanja svog skupljaju kapital lokalnog porekla i usmeravaju ga u projekte od interesa za stranog investitora. Ukoliko strani investitor ne ispotuje ove uslove postoji pravo drave da raskine ili izmeni postojei ug o stranom ulaganju. c) zahtevi u pogledu zatite ivotne sredine Ovakvi zahtevi opravdani su s obzirom da multinacionalne kompanije izvoze opasne tehnologije ija upotreba nije dozvoljena u njihovim dravama. Prema naem zak o stranim ulaganjima strani ulaga je duan da u obavljanju delatnosti uvek postupa u skladu sa propisima koje reguliu zatitu ivotne sredine. d) izvozno-uvozna ogranienja Zahtev koji se moe postaviti pred stranog investitora je da njegova investicija bude izvozno orjentisana. Mogue je da drava predvidi i dr zahteve poput: a) obaveze nabavke proizvoda domaeg porekla, b) ogranienja nabavke proizvoda dom porekla, c) vezivanja uvoza proizvoda koji se koriste za proizvodnju koju vri investitor za vrednost izvezene investicije, d) vezivanja prava na korienje strane valute za vrednost prihoda u stranoj valuti koji ostvaruje investicija. e) zahtevi u pogledu svojinskog udela domaih pravnih subjekata u stranoj I Moe se postaviti uslov da deo kapitala koji ini investiciju bude u svojini domaih lica, najee kada je re o stratekim ekonomskim granama ili vrstama proizvoda. Prema naem zak o stranim ulaganjima u oblasti proizvodnje i prometa oruja strani ulaga moe osnovati preduzee samo sa domain pravnim subjektom ili ulagati u domae preduzee, s tim to ne moe stei pravo veinskog uea u upravljanju tim preduzeem f) drugi zahtevi Odnose se na nivo zaposlenosti lokalnog osoblja, ime se postie transfer menaderskih znanja na preduzetniku elitu zemlje domaina; obaveza prerade rude ili mineralnih bogatstava u dravi domainu to doprinosi veoj uposlenosti domaih kapaciteta. Itd.

72. STANDARDI POSTUPANJA SA STRANIM ULAGANJIMA, UG DRAVE SA INVESTITORIMA I ZAKON KAO INSTRUMENT UTVRIVANJA STANDARDA

Investiciona zakonodavstva i me izvori predviaju odreene standarde postupanja u stranim I koji se koriste kao metod utvrivanja sadrine i obima prava stranog investitora. Sadrina standarda moe biti utvrena objektivno i subjektivno tj u odnosu na tretman investicija pravnih subj 3.drava ili domaih investitora. Objektivni standardi postupanja sa stranim ulaganjima obezbeuju odre prava stranom invesititoru nezavisno od ovlaenja domaih ili stranih ulagaa. Ubrajaju se: standard pravinog i jednakog tretmana; b) standard zatite i sigurnosti; c) standard nediskriminacije i d) standard minimalnog tretmana. Subjektivni (relativni) imaju za cilj da se korienjem prava domaih ili dravljana 3.drave kao predmeta poreenja obezbedi stranim ulagaima da tite svoja prava zahtevom upuenim dravi receptoru kapitala da u postupanju sa njihovom I ove standarde potuje. Ubrajaju se: a)standard najpovlaenije nacije; b) standard nacionalnog tretmana i c) standard najpovoljnijeg tretmana Ugovori drave i investitora i zakon kao instrument utvrivanja est je sluaj da drave ili entiteti zakljuuju sporazume sa investitorima. Osnovna karakteristika ovih sporazuma je asimetrinost pravnog poloaja ug str: drave kao nosioca suvereniteta na svojoj teritoriji i str investitora, privatno-pravnog subjekta koji ulae u privredu drave domaina. Drave receptori kapitala opozivale su ove ug pozivanjem na princip promenjenih okolnosti. Ove zemlje smatrale su da drava mora zadrati suvereno pravo u odnosu na mere realizacije ekonomskih, pol, i soc ciljeva te da ovaj princip ima prednost nad obavezama preuzetim ugovorom sa str ulagaem. Str ulagai su se pak zalagali za bezuslovnu primenu naela svetosti ugovora (pacta sunt servanda) 73. STABILIZACIONA I REVIZIONA KLAUZULA

Stabilizaciona klauzula je odredba ug drave i investitora odn reenje u investicionom zakonodavstvu kojim se drava domain obavezuje da se naknadne promene legislative veae u trenutku zakljuenja ug ne primenjuju na odredbe ug drave i stranog investitora. Kasnije izmene legislative nemaju dejstvo na prava, obaveze i odgovornosti ugovaraa. Prema kriterijumu naina formulisanja 3 tipa stabilizacionih klauzula: a)klauzula kojom se zakoni drave domaina inkorporiraju u ug drave iinvestitora (inkorporaciona klauzula). b)K kojom se pravo drave domaina u vreme zakljuenja ug pozicionira kao nadleno mater pravo (KL o izboru prava). c)KL kojom se drava domain tokom trajanja ug odrie prava na sprovoenje svog pravnog poretka u odnosu na prava, obaveze i odgovornosti zasnovane na ug drave i investitora. Reviziona klauzula (KL ponovnog pregovaranja) KL ponovnog pregovaranja daje podstrek fleksibilnosti ug dok stabilizaciona kl pojaava njegovu rigidnost. U tom smislu ona je izraz primene naela rebus sic stantibus na pravni poloaj str investitora.

Pokreta pregovora

Bitan element revizione kl je okolnost ije se nastupanje smatra razlogom za pokretanje novih pregovora. Ovajv okida moe biti odreen: primenom odre pravnog standarda ili kriterijumom nastupanja tano odre okolnosti. Predmet pregovora moe biti itav ug. Pregovaranje se moe ograniiti samo na odre pitanja kao to je fiskalni reim. Po pravilu reviziona kl ne konstituie obavezu strana da obavezno postignu sporazum nakon pregovora. U pregovore svaka str treba da ue uz ulaganje napora za postizanje prihvatljivog kompromisa. Ima situacija kada je str investitor prisiljen da ue u pregovore i pristane na reviziju sporazuma ak i kada sporazum ne sadri revizionu kl.

74. ZATITA STRANIH ULAGANJA

Predmet zatite str ulaganja je njihova zatita od posledica nastupanja nekomercijalnih rizika. Rizici za str I se mogu podeliti na nekomercijalne (politike) i komercijalne (poslovne). Nekomercijalni rizik je mogunost da pravna situacija investicije bude izmenjena protivno volji investitora sa posledicom liavanja njegovih prava nakon to je investirao uz istovremeno smanjivanje vrednosti I. Mogu se podeliti na rizik eksproprijacije, rizik transfera vrednosti, rata i graanskih nemira, krenja ug. Komercijalni rizik su okolnosti iji uzrok lei izvan sfere politike volje drave receptora kapitala. Pravna zatita moe se podeliti primenom nekoliko kriterijuma. Prvi kriterijum je poreklo pravnih pravila kojima se tite strana ulaganja, mogu se razlikovati: a) zatita merama drave uvoznice kapitala, b) zatita merama drave izvoznice kapitala i c) meun-pravna zatita str ulaganja. Zatita str ulaganja merama receptivne drave postie se obezbeuje se putem naela pravinosti, nacion tretmana, najveeg povlaenja, jednakosti itd. Pored toga od znaaja su i stabilizaciona i reviziona kl. Takoe i zakljuenjeg ug privatno-pravne prirode ijim zakljuenjem se str investitor moe osigurati od tetnih posledica eventualnog nastupanja rizika. Zatita merama zemalja izvoznica kapitala najee se realizuje izdavanjem garancija investitorima domaeg porekla za ulaganja izvrena u inostranstvu. Ovde spada i diplomatska zatita koju drava porekla prua svojim investitorima za sluaj da je drava domain preduzela odreene mere protiv takvog investitora i njegovog kap koje su u suprotnosti sa pravilima me javnog prava. Me-pravna zatita str ulaganja ima za cilj postizanje odre standarda univerzalnog znaaja u oblasti osiguranja efikasne zatite prava i interesa stranog investitora. Pravni okvir ove zatite ini mrea me dokumenata razliitog pravnog karaktera (K, multilateralni i bilateralni sporazumi, izvori mekog normativiteta) koje u njihovoj ukupnosti nazivamo meun investicionim pravom. Drugi kriterijum sistematizacije se deli na 3 segmenta: a) mater-pravnuz zatitu, b) zatitu osiguranjem i c) procesno-pravnu zatitu. Mater-pravna zatita se ogleda u obavezi receptivne drave da garantuje odreeni tretman stranim I. Drugi segment zatite str ulaganja je osiguranje od posledica nastupanja nekomerc rizika. Ostvaruje se izdavanjem garancija investitorima koji ulau u drave sa visokim stepenom verovatnoe nastupanja pol rizika. A)osiguranjem I kod dr agencija; b) kod privatnih osiguravaa ili c) obezbeivanjem garancija MIGA. Trei oblik zatite je procesno-pravna zatita.Obuhvata proceduralne mehanizme kao to su diplom zatita; zatita u postupcima koje vodi drava porekla investitora protiv zemlje domaina I; zatita prava investitora u proceduri u kojoj drava porekla kapitala istupa kao ravno-pravna procesno-pravna stranka sa dravom domainom I.

75. POJAM I VRSTE NEKOMERCIJALNIH RIZIKA

Nekomerc rizik je mogunsot da pravna situacija investicije bude izmenjena bez saglasnosti odn protivno volji investitora sa posledicom liavanja njegovih prava nakon to je investirao uz istovremeno smanjivanje vrednosti investicije. Deli se na: Rizik eksproprijacije Eksproprijacija je oduzimanje svojine investitora na imovini u dravi domaina koje ini drava domain zbog realizacije javne svrhe. U najirem smislu je deprivatizacija investitora i njegovih svojinskih i dr imovinskih prava od str drave domaina ili prenos prava upravljanja i kontrole investicije sa investitora na dravu receptora kapitala. Za razliku od E, na