ТРГОВИНСКО ПРАВО

-Белешке-

УГОВОРИ ТРГОВИНСКОГ ПРАВА

Правни послови правних лица који се баве непрофитном делатношћу су ништави ако су закључени ван своје делатности. То посебно важи за установе. Ако клинички центар закључи уговор о куповини 5 тона мазута јер се очекује његово поскупљење, па жели да га прода и тако оствари профит, такав уговор је ништав. Али ако купи мазут да би грејала просторије, односно створила услове за несметан рад, онда је важећи.

Привредни субјекти и који нису регистровали одређену делатност па закључе уговор у циљу обаављања те делатности, такви уговори нису ништави, али могу трпети одређене правне последице у виду неких имовинско-правних санкција.

Роба у трговинском праву је предмет намењен промету, те има цену и ако није одређена, тј суд ће је одредити. Услуга је одређена радња која је предмет правног посла.

Оно што је прописано за уговоре у грађанском праву важи и за уговоре у привреди ако законом у нешто није друго одређено законом (чл. 25). Пример – ако ствар има недостатак, купац има обавезу да продавца о томе обавести у року од 8 дана, а код уговора у привреди одмах чим је тај недостатак приметио; зајам у грађанском праву може бити и без накнаде, док у привреди не постоје уговори без накнаде, јер то може указивати на корупцију.

Врсте предаје ствари: директна – предајом из руке у руке, мада је то тешко пствраиво ако се ради о куповини 5 тона шљунка, већ је довољно да се он устовари на одређено, уовором предвиђено место за пријем робе. Симболична предаја – предаја кључева аутомобила, или предаја товарног листа, коносмана – ако је преносив. Фиктивна предаја – традитицио бреви ману, леви ману, конститутум посесорум; предаја се и не врши већ се само сматра да је извршена, замишља се. Пример предаје кратком руком – роба се већ налази код будућег купца по неком правном основу, складиштар чува робу, па одлучи да је купи; шродаја дугом руком је обрнута ситуација – неко купује шлепер од неке фирме, фирма каже у реду је платили сте, купили сте шлепер, али нам је он потребан да у наредних недељу дана га користимо да би завршили неки посао, па нека нам шлепер остане у закуп за то време а ми ћемо платити надокнаду за његово коришћење – закуп. И могуће је да се та ствар налази код трећег лица, нпр. дизалица код трећег лица, и по завршетку рада са том дизалицом то треће лица враћа дизалицу новом власнику – купцу.

Материјални недостатак ствари и одговорност продавца – 4 случаја: - роба нема својства за њену редовну употребу или промет (машина мора имати својства за

њену употребу, или за промет када се роба набавља за даљу продају)- када роба нема својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља, а то је било

познато продавцу или му није могло остати непознато (.)- роба нема својства која су изричито уговорени, али то може и прописано – роба није

саобразна узорку или моделу, осим ако нису узорак или модел показани само ради обавештавања (изричито уговорено - купац је железничко транспортно предузеће,

1

набавља од фабрике из Шида 100 црева за претакање горива, дужине од 10 метара. Продавац испоручује 200 црева од 50 метара и било му је познато да купац набавља црева за претакање горива из цистерне у дизел локомотиве, тј било је тако изричито предвиђено уговором. Пише у свом допису продавац: «Испоручио сам то црева није проблем да их ти спојиш», а купац: «Па ја немам услова, машина да то урадим»; прописано – по стандарду, нпр. бетонско гвожђе, узорак, модел – предат узорак и модел и обавеже се продавац да ће продати робу саобразну узорку или моделу – нпр. опека која је печена на 1500 степени и била приказана као узорак, а продату је пекао на 900 степени – мање енергије трошио, или састав глине лошији, нема одређених састојака, гвожђа па није довољно црвена итд...)Одговорност за материјалне недостатке треба разликовати од гаранције за исправно

функционисање ствари. Одговорност за правне недостатке – постојање неког права трећег лица које ограничава

или спречава купца да се користи правом својине на тој ствари. Посебне врсте уговора о продаји:Продаја по узорку или моделу – лице које трговачки путник вози са собом моделе одеће

обуће, а може бити и нека друга ствар. Знамо да се ради о овој врсти уговора ако је састављен записник да је ствар примљена као узорак односно модел или се та ствара депоновала.

Куповина или продаја ради покрића је могућа само ако је роба по роду одређена, није могућа ако се ради о индивидуално одређеној ствари.

Продаја или куповина ради покрића Продаја са задржавањем права својине – продаја робе са оброчним отплатама цене, ризик

случајног оштећења или пропасти ствари прелази на купца, без обзира што је својина и даље код продавца – ово је изузетак од правила.

Продаја са спецификацијом – обавеза купца да после закључења уговора о продаји у одређеном року да сачини детаљнији опси робе који треба да му се преда (не важи у погледу количине робе) да роба треба да има одређене особине. Пример: спецификације гвожђа – да ли су потребне мреже, фи 18, или 19, у зависности шта је потребно купцу. Ако се не достави спецификацију у року купац пада у доцњу.

Куповина на пробу – најчешћа је објективна проба, али је могућа и субјективна проба (која се чешће јавља у грађанском праву). Пример: вино изузетног квалитета, али не одговара конкретном купцу, па нема ништа од куповине. Објективна проба и сама куповина зависи од контроле квалитета и његовом задовољавању.

Продаја уз претплату – код овог уговора се купац обавезује да плати цену робе пре него што му продавац преда ствар, пример код издавачких уговора, куповина књига у претплати.

Продаја на сајму

Уговор о посредовању је уговор између два или три лица, обично су два лица, при чему је једно лице посредник и оно се обавезује да ће тражити за свог налогодавца лица која ће желети да закључе уговор. Посредник првенствено врши фактичке радње. Треба се разликовати уговор о заступању (трговинском), уговор о посредовању и пословодство без налога. Код уговора о заступању се ради о правним радњама. Послови посредника код продаје непокретности јесте да рекламира послодавца, да покаже заинтересованим лицима непокретности, да их «убеди» да купе непокретност. Пословодство без налога је незвано вршење туђих послова. Посредник има овлашћење да предузима фактичке радње, а код пословодства без налога то не постоји. Обавеза посредника је да штити обе стране, да чува посредничку тајну и да води дневник. Ако се уговор у привреди закључује на основу узорка или модела, онда је правило да се посреднику даје модел или узорак да се чува.

2

Уговор о трговинском заступању – главно је то што има овлашћење да закључи уговор у име и за рачун послодавца, а не и део где се поклапа са посредничким пословима. Уговор са дуготрајним испуњењем обавезама. Врсте заступања: према територији – месно, обласно и генерално (за целу државу); према обиму посла – посебни и општи, према одговорности – обично и дел кредере. Обавеза заступника је да поступи по налогу налогодавца, налози могу бити лимитирани (ограничени), инструктивни, општи. Треба да се стара о интересима налогодавца, за разлику од посредовања где се треба водити рачуна о интересу обе стране. Води заступнички дневник, издаје закључнице када је уговор закључен, по завршетку посла треба вратити налогодавцу све ствари које је добио ради обављања посла (аутомобиле који су служили као модел). Обавеза налогодавца је да плати накнаду и трошкове, обавештавање заступника, омогући му да обави посао. Уговор престаје ако је закључен на неодређено време крајем сваког календарског тромесечја (ако се не продужи), а ако је закључен на одређено истеком времена на који је закључен.

Уговор о комисиону – је уговор у коме се обавезује комисионар да ће у своје име, а за рачун, а за рачун комитента обављати један или више послова које му повери комитент за одређену провизију. Најчешће једно лице продаје робу више комитената (књижара продаје књиге више издавача) – продајни комисион. Двострано обавезан и теретан, неформалан, именован и интуиту персоне (закључује се собзиром на личност). Врсте уговора: продајни, куповни (комисионар стиче право на роби при куповини, а налогодавац тек када му комисионар робу преда), дел кредере (одговара комисионар и за бонитет купца робе, тј. за испуњење обавеза од стране трећег лица, ако то треће лице не испуни онда као солидарни дужник одговара и комисионар). Раликује се од посредовања по томе што комисионар иступа у своје име, он закључује уговор иако и сам може да врши низ фактичких радњи (утовар, истовар робе итд.). Комисионар има право законске залоге. Морамо разликовати заложно право и право ретенције. Право ретенције није стварно право (већ ствара само облигационо правно дејство) и ако ствар изађе из државине повериоца он је не може тражити назад, тј престаје право ретенције, а заложно право је стварно право и делује ерга омнес (пример комшијине краве која је дошла у суседну башту и направила лом. Сусед бесан због штете, ухвати краву и веже је у намери да правом придржавања осигура наплату штете, али падне ноћ, а крава није била добро везана, и она се одвеже и по навици се врати у своју шталу - престало је право ретенције, и сусед нема право да тражи краву назад). Такође и шпедитер има законско право на ствари, ако му није платио провизију комитент или превознину. Да би настала законска залога потребно је да шпедитер или комисионар обавесте дужника о томе. Однос комисионара са трећим лицим – он сам иступа у односима. Код куповног комисиона он купује робу за свог налогодавца, и дужан је да ту робу преда, а док је не преда дужан је да исту чува са пажњом доброг привредника. Пажња доброг привредника јесте један оштар стандард, значи не да робу чува као сопствену, јер је могуће да није добар домаћин. Заступник мора да се легитимише пре закључења уговора, да каже да он за себе не закључује уговор, а код комисиона није то случај.

Хипотека – закон о хипотеци установљава и једну врсту хипотеке на објектима у изградњи (под условом да постоји одобрење за изградњу), и установљава вансудску реализацију хипотека, под условом да садржи све оно што је прописано чланом 15 овог закона и да је то предвиђено самим уговором. Тада намирење иде веома брзо, прво иде опомена, затим забележба у земљишним књигама, а после тога је могућа непосредна продаја, преко агенције или адвоката. Предмет хипотеке може бити непокретност или непокретности по намени, стан у етажној својини, сви објекти на непокретности. Предмет етаћне својине може бити и сувласнички део. На заједничкој својини је могуће установити хипотеку само ако се сви заједничари сложе. Заједничка својина је таква својина када на једној ствари право својине имају два или више лица при чему њихови делови нису одређени, али су одредиви. Када су одређени онда имамо

3

сусвојину, онда се зна идеални део. По новом Породичном закону је одређено да брачни другови на заједничкој имовини имају по једну половини, али је могуће доказивати и другачије.

Уговор о складиштењу се развио из уговора о остави (депозитум). Овим уговором се складиштар обавезује да прими робу на чување, да је чува као добар привредник и као добар стручњак, и да после остека рока преда ту ствар оставодавцу и има право на одређену накнаду. Могу постојати приватна и јавна складишта. Јавна складишта морају бити подигнута са циљем да се роба чува ради царињења, увоза и извоза итд. Обавезе складиштара је да прими робу, чува је и да одговара за штету ако наступи на истој због његове кривице, да поступа по налозима послодавца, да је преда оставодавцу, да обавести оставодавца о променама на роби. Складиштар треба да има и одговарајуће стручњаке, лабораторије које ће утврдити и стање робе при пријему (да утврди у ком је стању вино које је примио, да ли је почело да се претвара у сирће или не). Ако се чува нафта, складиштар мора да предузме све мере да не дође до пожара, јер ће он одговарати за сваку штету која настане пожаром, јер мора робу да чува као добар стручњак. Што се тиче накдаде штете овде се одговара по принципу претпостављене субјективне одговорности за штету. Може ослободити одговорности ако докаже да је штета настала услед више силе, кривицо оставодавца, услед својстава робе које му нису биле познате. Складиштар мора поступати по налозима оставодавца и издати му складишницу ако он то захтева. Обично се складишница тражи ако се роба палнира даље продавати или залагати. Оставодавцу се мора омогућити да разгледа робу. Може се уговорити царињење робе или осигурање. Роба се предаје оставодавцу у стању у којем је примљена, уз изузетак онога што роба губи калирањем. Обавеза оставодавца је да преузме робу, да би омогућио другим оставодавцима да оставе робу.

Код општих услова је могуће договарање око неки услова, а код адхезионих не постоји то, узми или остави. Ово су уговори по приступу и то је најчешће је то случај код уговора о складиштењу. Настао је из уговора о остави који је консесуалан уговор, неформалан.

Предуговор је уговор две стране да ће у одређеном року закључити један уговор. Важи ако садржи битне елементе главног уговора. Потребно је да буде предуговор закључен у форми која се тражи за главни уговор. Шта ће бити ако једна од страна неће да закључи главни уговор по протеку рока који је одређен (и који је најчешће од 3 до 6 месеци). Страна која је остала верна предуговору, може да тражи од суда да донесе пресуду која ће заменити главни уговор. Најчешћа грешка која се чини јесте што стране у предуговору не оверавају предуговор у суду како би уштедели на неплаћању судске таксе, већ сматрају да ће оверити само главни уговор. Међутим дође до тога да се једна страна у предуговору предомисли и да неће да закључи главни уговор, а пошто предуговор није оверен у суду, а ради се о куповини непокретности, не може се тражити судска заштита. Предуговор се често закључује у привреди.

Уговор о контроли робе и услуга – постоји вршилац контроле и наручилац. Вршилац контроле има обавезу да изврши контролу и изда сертификат о томе, без обзира да ли су резултати очекивани од наручиоца онакви какве их је очекивао, вршилац има право на накнаду. Мора да чува робу и узорке, јер је управо могућ спор због квалитета. Ако ништа није уговорено рок за чување је 6 месеци. Он мора обавештавати наручиоца. Вршилац мора стручно и непристрасно извршити контролу.

Уговор о отпремању и шпедицији – у своје име а за рачун налогодавца закључује уговор о превозу и предузима друге правне и фактичке радње ради превоза одређене робе, а налогодавац се обавезује да плати одређену накнаду. Овде се ради о организовању превоза. Шпедитер је обавезан да упозори налогодавца на мане налога и недостатке саме робе или њеног паковања. Најбоље је писано упозорење, ради доказивања. Обавеза налогодавца је омогућавање да се налог изврши и да накнаду плати која је најчешће уређена тарифом шпедитера, као и трошкове који се најчешће не могу предвидети на почетку закључења уговора. Накнада се често везује за врсту превозног средства, брзину и дужину превоза.

4

Уговор о превозу робе железницом – често је прималац треће лице. Уговор је адхезиони, реалан, именован, двостранообавезујући, теретан. Настаје предајом ствари. Врсте – унутрашњи и међународни; споровозни, брзовозни или експресни. По начину како се превозе пошиљке – денчана и колска. Колска – терет тежи од 5 тона, те је потребан један вагон (вагон је до 10 тона) или више. Денчана је лакша пошиљка од 5 тона. Товарни лист је исправа која прати ствари у превозу. Она служи као доказ о закљученом уговору. У њему пише која је роба и која је количина примљена на превоз. Једну копију има прималац робе. Могуђе је да се договоре да је товарни лист преносиви, онда је хартија од вредности на доносиоца. Ако то није уговорено онда је товарни лист непреносив. Дупликат задржава пошиљалац. Пријем ствари – (то може бити шпедитер). Превозилац мора да утврди код денчане пошиљке масу и садржај пошиљке. Одговорност превозиоца – (уговорна одговорност настаје због повреде уговора, али и због повреде било којег другог облигационог односа, она настаје због тога што дужник није испунио своју обавезу или је није испунио онако како она гласи. Вануговорна одговорност настаје између лица која нису била у никаквом облигационом односу (возач аутомобила и пешак којег је ударио. Уговорна одговорност је строжија а посебно за неке стручњаке који обављају неку делатност као што је превозилац у железничком саобраћају) превозилац који је примио ствар са товарним листом одговара за губитак и оштећење ствари од пријема робе до њене предаје. Од дана сазнања за штету рок је 30 дана за подношење захтева за накнаду штете, а ако безуспешно прође тај рок у року од 39 дана се може подићи тужба суду.

Уговор о превозу робе друмом – двостранообавезан, комутативан, именован, теретан и формалан. Битни састојци – означење ствари која се превози од места отпреме до места опредељења. На захтев се издаје непреносиви товарни лист, али може бити и преносиви (на доносиоца или по наредби) ако се тако договоре. Веома је тешко возити живе животиње јер је тешко контролисати терет, јер силе које важе за мртви терет не важе у овом случају. Правило је да удар грома није виша сила, јер су возила по правилу од тога заштићена.

Уговор о превозу ствари у унутрашњим водама – лука укрцаја и лука искрцаја, рекама језерима и каналима (канал је само један у Војводини). Товарни лист нема својство хартије од вредности, али може да се изда и теретница. Вредност је ограничена по јединици терета.

Уговор о ваздушном превозу – линијски и слободан (чартер), обично је формалан (типски). Изда товарни лист и да поступа по накнадним налозима, али то је мало теже у односу на остале врсте превоза. Штета се мора доказати због закашњења. Ограничења из Варшавске конвенције. За скривене мане у року од 14 дана од откривања. Приговор у року од 21 дан од предаје робе за штету због кашњења.

Уговор о комбинованом превозу, мешовити превоз робе – превоз робе делимично ваздушним а делимично копненим. Не представља збир различитих превоза, него представља сложени уговор (мултимодални). Свака грана има различите врсте одговорности за штету, те се поставља питање како се одговара? Сваки превозилац одговара по правилима која важе за грану превоза који се користио за тај део пута, али уговор у целини сматра се посебним уговор. Роба се најчешће превози контејнерима.

Угоститељ којем је роба предата на чување одговара неограничено, или ако је без разлога одбио да прими робу на чување. А ако је роба унета у собу од стране оног који одседа онда угоститељ одговара ограничено.

Опште одредбе о уговору о превозу закона о облигационим односима важе ако постоји правна празнина. Уговор о превозу путника. Ово је консесуалан уговор, неформалан, комутативан и двострано теретан. Битна карактеристика уговора о превозу путника – објављивање општих услова превоза од стране превозиоца. Остале обавезе – да прими сваког на превоз, издавање путне карте, превоз у одређеном року, додатне услуге (храна, пиће). Обавеза

5

путника, куповина карте, плаћање превознине, поштовање прописаног реда током реда. Одговорност превозиоца – лимитирана.

Уговор о лиценце – уступање у целини или у делу права коришћења проналаска, жига, узорак, техничког знања и искуства, модела. Мора у писаној форми. Трајање – не може дуже од законске заштите права. (зашто постоји законско ограничено време трајања – да би други могли да унапређују науку користећи те проналаске, ипак и проналазач је направио одређени проналазак користећи се садашњим проналасцима). Обавезе давалаца лиценце - да преда потребна техничка документација и да се дају свети и гарантује техилку изводљивост и да гарантује да нема правних претензија трећих. Обавезе корисника лиценце.

Уговор о алотману – уговор привредног права, а између агенције и путника је уговор грађанског права. Трајне престације – карактеристика алотмана. Формалан и типски, и регулисан ЗОО. Може и дел кредере клаузула – обично лети се уговара, када најчешће није проблем попунити капацитете. Ваучер – легитимациони папир.

Уговор о осигурању – уговор по приступу. Често постоје општи услови пословања. Алеаторан је. Постоји осигурање од одговорности, лица и имовине. По правилу виша сила није покривена осигурањем. Код осигурања лица нема персоналне суброгације (ступање у права другог лица – регрес).

Уговор о грађењу – битни елементи (опште узансе о грађењу из 1970.) – грађевина, објекат, и други грађевински радови (на постојећим објектима), (узансе морају бити посебно уговорене или ако се сматра да су странке имале у виду узансе при закључењу уговора, а како се сматра да су имале у виду узансе – када су у свој уговор преписале узансе односно неке одредбе узанси иако нису навеле да се ради о узансама или се усвојим дописима позивају на узансе; узансе се могу уговортити увек, и постоје две врсте општих: за промет робе и лучке узансе – почетак, средина и крај месеца односно рокови су другачије дефинисани него у Закону о облигационим односима.) Дефиниција пројекта – постоје идејни и изведени. Овде је реч о изведеном пројекту. Најчешће се уговара фиксни рок. Уговор мора бити у писменом облику, али не мора бити оверен. Грађевински дневник служи да се наведе све оно што се урадило у току сваког дана. Прва привремена ситуација – бетонирана прва плоча, друга – завршена друга плоча, тј завршено приземље, итд. све до окончане стуације. Затезна камата – камата по закону одређена, и тече на новчани износ који дужник није платио. Стопа затезне камате се одређује у односу на стопе цена на мало и има ревалоризациони карактер. Некад затезна камата не може да покрије целу штету. Тада по члану 278. може да се тражи разлика до пуне накнаде штете. Анатоцизам или камата на камату је забрањена, осим код банкарских послова и то по посебним законима. Процесна затезна камата - правило да камата тече све док се не плати главница, када је плаћена главница, а није плаћена затезна камата, чл. 279 ЗОО дозвољава да се тај неплаћени део прерачуна у апсолутном износу (уместо за сваки месец део камата, израчуна се укупан износ камате) у том случају се камата осмаостаљује и постаје она главница. Тада може она да се утужује и тада фактички долази до тога да тече камата на камату (стари став судске праксе). Уговорна казна (пенали) – уговорна казна је правило код уговора о грађењу. Аванс – испуњење новчане обавезе једне стране у уговору пре него што је почело извршење уговора. На аванс не тече камата. Уговорна камата не може бити већа од затезне (може само код банкарских послова). Код уговора о грађење може бити изједначена са каматом по виђењу. Правила у вези уговора о делу се супсидијарно користе.

Уговор о лизнгу – давалац и прималац лизинга. Уговор о закупу – појам. посебни облици уговора о закупу у регулисани Законом о пољоприврефном земљишту из 2006. године. Тим законом обавезано је министарство за пољопривреду да земљиште које је у државној својини, а пољопривредно је, даје у закуп на основу конкурса – тендера. Првенство имају пољопривредици. Карактеристично за закуп је да се једна индивидуално одређена и непотрошна ствар даје на

6

употребу. Може бити плодоносна или не. Ако се не плаћа накнада онда се тај однос претвара у уговор о послузи. Прекаријум је бесплатна употреба једне ствари где нема рока употребе (користи овак пекач па ћу га некада када ми затреба узети) Лизинг садржи још неке елементе поред елемената уговора о закупу. Предмет су најчешће дизалице, машине, аутомобили. Финансијски лизинг је када постоје три лица – онај који продаје ствар, онај који купује и онај који узима у закуп.

Уговор о факторингу – куповина постојећих или будућих потраживања. Банка је фактор. Прави факторинг – дел кредере фактор, када се не може жалити оном који је продао потраживања а она нису се могла наплатити.

Издавачки уговор – појам.Уговор о концесији – уговор на граници привредног и управног права. Зато што је низ

одредаба овог уговора императивног карактера. Предмет концесије је коришћење природног богатства или бављењем одређеном делатношћу. Потписник је министарство. Павловић ћуприја је прва концесија у Србији.

Уговор о трансферу технологије – непатентирана индустријска својина – за предмет има знање и умеће у технолошком процесу.

Уговор о дугорочној производној кооперацији – сарадња два или више лица у одређеној области. Производња сложених ствари, где учествује више коопераната. Не настаје посебан привредни субјекат. Према трећим лицима појављује се финални произвођач. Остали кооперанти одговарају финалном произвођачу.

Уговор о форфетирању – банка купује недоспело потраживање од трећег лица, при чему умањује за недоспеле камате и банканрску провизију. Могуће је откупити и менична потраживања. Уговор је алеаторан. Разликује се од уговора о ферфетингу, јер се код њега купују краткорочна и појединачна потраживања, а код уговора о форфетирању дугорочна и сва потраживања из одређене врсте послова.

Франшизинг – постоји робни и прометни. Уговор о менаџменту Уговор о тиме шерингу

ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

... су писане исправе у којима је садржано неку грађанско право у у вези саме исправе. Требамо разликовати право на хартију и права из хартије. Важније је право из хартије. Те хартје и постају од вредности због тог права. Извори су закон о облигационим односима, закон о чеку и меници. Обележја: писана форма, садржи грађанско право и хартије су преносиве (негоцијабилне). Битни састојци: мора писати да се ради о хартији од вредности (да је менице, чек), морају бити сви подаци о издаваоцу хартије, подаци онога на кога се хартија преноси или да гласи на доносиоца, право које се хартијом преноси, место и време издавања хартије (ако се издају у серији, њихов серијски број), потпис или факсимил издаваоца хартије. Подела хартија: стварноправне (коносман, складишнице) или облигационо правне (меница или чек), корпорационе (акције – дивиденда, учешће у управљању). По начину одређивања имаоца - корисника: на име (меница, штедна књижица), на доносиоца и по наредби. Уговором се преносе на име (цесија), по наредби – индосаментом, на доносиоца – простом традицијом или предајом.

МЕНИЦА

Функција менице – средство плаћања (дужник може тако платити дуг), и средство кредитирања (она доспева када је то одређено уменици) средство обезбеђења кредита. Обавезе из

7

менице настаје потписивањем менице – начело једностране изјаве воље. Менична начела – формалности (све се констатује не меници, инкорпорацији (без подношења исправе о меници не може се остварити право), начело фиксне обавезе – оно што је наведено у меници то важи, начело строгости – нарочито према дужнику, независтан је правни посао и апстрактан; начело солидарности - сви имаоци менице су менични дужници укључујући издаваоца, индосатари и авалисти; начело самосталности; начело непосредности. Елементи менице су прописани законом: да се ради о меници, износ новца ,означење трасата, места плаћања, доспелост, име онога или по чијој се наредби мора платити, означење дана иместа издавања менице и потпис трасанта. Небитни: клаузула – не по наредби или ректа меница; клаузула о презентацији – не сме се презентирати ради акцептирања или се мора обавезно; клаузула о броју меничних примерака (платите за ову другу меницу или пету), соло клаузула (платите за ову једину меницу, забрањује се умножавање менице), касаторна (остали примерци умножене менице се поништавају, губе дејство). Касациони суд – онај који нешто поништава, не одлучује мериторно; (платите за ову, али не и за друге), клаузула о камати (издавалац менице наређује трасату да ремитенту исплати и камата поред главног дуга), клаузула о покрићу (трасан обавештава трасата од кога ће добити покриће за плаћање које ће извршити реминенту.

Прва радња - издавање менице. Ко може издати меницу – свако физичко и правно лице. Ко може бити дужник - сва правна и сва пословно способна способна лица.

Друга радња – умножавање или препис менице. Пренос менице – индосаментом је правило јер се по закону претпоставља да се ради о хартији по наредби. Ако је стваљена ректа клаузула онда је на име - цесијом. Индосамент се налази на полеђини менице и мора га индосант потписати. Први индосант мора бити ремитент, а лице које меницу индосира постаје дужник. Постоје пуни и бланко индосамент. Авалирање менице –менично јемство. Авалиста гарантује да ће менични дужник – хонорат испунити обавезу из менице. Уписује се на лицу менице или алонжу – додатку менице. Она заснива самосталан однос између аваласте и имаоце менице, није одговорност авалисте супсидијарна, већ одговара као и онај за кога јемчи. ( Јемац у грађанском праву се обавезује самостално повериоцу да ће платити дуг коју му дугује одређени дужник, ако му тај дуг претходно не плати дужник. То је лично средство обезбеђења. Битна одлика јемства јесте његова супсидијарност – ако не плати дужник, па тек онда јемац одговара; код уговора о привреди се претпоставља солидарност, тако да је јемац обично јемац – платац односно одговара истовремено са оним за кога јемчи, поверилац може да бира код кога ће наплатити дуг). Активна и пасивна солидарност – више поверилаца или више дужника.

Акцептирање менице – изјава трасата да прихвата обавезу. Пише се на смаој праници и то попречно на менични слог. Тада трасат постаје акцептант.

Плаћање меничног износа – плаћа се после подношења на исплату акцептанту. Трасат може захтевати да му ималац преда меницу са потврдом да му је меница исплаћена. Ако меница није исплаћена, одбијење исплате, мора се подићи од суда протест да би се могла тражити иплата од осталих дужника по меници – индосанта, трасанта, авалисте. Интервенција – радња лица које се обавезује да акцептира меницу или плати менични износ, уменсто другог лица које је било обавезно да плати (интервенијент)

Протест – поступак у коме се на веродостојан начин утврђује да је ималац менице предузео радње ради очувања својих права из менице. Подиже се пред основном судом који је месно надлежан за лице против кога се подиже протест.

Нотификација – обавештење имаоца менице да је безуспешно покушао да од главног меничног дужника добије исплату или акцепт. Регресни дужници су на тај начин упознати са том информацијом, да знају шта их чека!

Регрес – радња имаоца менице кад је главни менични дужник одбио исплату менице којом се захтева испата менице од меничних дужника. Кад ни регресни дужници не исплате меницу,

8

непосредно на осноцу менице поверилац може поднети предлог за извршење. Меница је веродостојна исправа. Меница и чек су по самом закону веродстојне исправе. Да би сте водили поступак платног налога морате доказати постојање правног интереса за вођење поступка. Али у случају менице не води се тај поступак.

Законом су предвиђени дугачији рокови застарелости од општег режима. Менични захтев застарева у року од 3 године рачунајући од доспелости, а у року од 1 године захтеви уперени према индосанту и трасанту рачунајући од дана подигнутог протеста. А захтеви индосанта једни против других и против трасанта застаревају за шест месеци. Рачунајући од дана кад је индосант меницу искупио.

ЧЕКЧек је хартија од вредности којом њен издавалац – трасант даје безусловни налог –

наредбу трасату да имаоцу чека – реминенту или самом трасанту исплати по виђењу износ новца по чеку. Код банке постоји једна модификација, јер банке имају своје обрасце, али права особина чека је да онај који издаје чек, а то је трасант, а не дужник (у којој улози се јавља најчешће банка) има свој образас чека. Износ новца које је уписан у чеку испаћује се повериоцу, али из издаваочевог – трасантовог покрића који он има код трасата. За разлику од менице која је и средство кредитирања, чек је исправа по виђењу, постоји чак и рок у коме се он мора поднети банци на исплату. Због тога што је исправа по виђењу трасант мора имат покриће код трасата, за разлику од менице где то није случај. Ако нема покрића, чини кривично дело (банка наравно неће гонити за неке мање износе новца, већ ће примењивати неке друге мере). Обавезни састојци – да се ради о чеку, безусловни упут, да се плати одређени износ новца из трасантовог покрића, ко треба платити, место где треба платити, време и место издавања чека и потпис трасанта. Наравно неке елементе не уписујемо да би чек направили као средство кредитирања, тако остављамо датум и место издавања чека не попуњен па то накнадно се уписује продавац касније, за месец или два дана. Небитни елементи: клаузула о презентацији (ослобађања од обавезе презентације), клаузула «не по наредби», (чек је по закону преносв по наредби), клаузула «са извештајем» или «без извештаја» трасат се обавезује да плати тек када добије извештај од трасанта, клауузула о ремитенту (ако у чеку није означен ремитент онда он гласи на доносиоца). Недозвољена је клаузула о акцепту, о неодговорности трасанта, камати, о домицилару чека, о доспелости. Врсте чекова: према начину одређена ималаца чека: на име, на доносиоца (ако је изричито одређено), алтернативни чек (ако поред имена ремитента пише и/или доносиоцу), трасирани чек – трасант и трасат су исто лице – то је ситуација када једна банка има више филијала, па једна филијала вуче чек на другу филијалу исте банке, трасирани чек по сопственој наредби – чек у коме трасантсебе означава као ремитента (корисника) да би наплатио своје потраживање од трасата 8палтите мени лични). С обзиром на намену: исплатни – трасант даје наредбу трасату да ремитенту исплати износ готовог новца; вирмански – обрачунски (садржи клаузулу «само вирмански») и служи само за безготовинско плаћање; барирани – прецртани (ако се може исплатити само преко неке банке), путнички чек (издавалац захтева од филијале у другом месту исплату готовог новца или врши се плаћање талвим чековима); циркулациони чек (издаје га банка код које има покриће, а исплати може тражити код те банке, њене филијале или код неке друге са којом његова банка има закључен уговор); документарни чек (тражи се подношење неких робних докумената – коносмана, и том моменту се чек везује са неким основним поравним послом и тада престаје бити апстрактан.

Чековне радње – издавање чека, преноси се индосаментом, јемство – авалирање чека, исплата чека – одма чим се презентује. Чек се мора поднети на исплату у року од 8 дана ако је исто место издања и плаћања (зато трговци када издајете много чекова кажу, немој писати датум, како не би м орали да пазе на ту обавезу, да не би закаснили). У року од 15 дана – различита

9

места Београд – Ниш, 20 дана – издати у европској земљи а наплатив у нашој, 40 дана ако обухвата земље Црног мора и Средоземног мора (Северна Африка), земље ван Европе рок од 80 дана.

Опозивање чека – трасант у писаној форми коју упућује трасату може повући налог за исплату, само ако је протекао рок за исплату (а то се често дешава).

Регрес због неисплате чека - регресна тужба се подноси против трасата који има средства а одбио је да исплати чек. Тужба је могућа и због основног односа.

Рокови застарелости су кратки – 6 месеци.

СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК

У поступку се чињенице утврђују по службеној дужности. Назив Закон о стечајном поступку није примерен јер је ово један од ретких закона који у себи садрже и процесне и материјалне одредбе. Начела се не односе на искључиво на поступак, већ и на материјално право – преклузија и губљење права. Одлуке у стечајном поступку су решење и закључак. Рок за приговор је 5 дана. Приговор се подноси против закључка. Рок за одлуку по приговору је 5 дана. Жалба се изјављује против решења, првостепеном суду, а могуће је по закону и стечајном већу. Рок за жалбу је 8 дана. Одлука по жалби треба да се донесе до 30 дана. Овлашћени предлагачи за подношење захтева за покретање стечајног поступка су: поверилац који не може да наплати своје потраживање, јавни правобранилац и јавни тужилац у одређеним ситуацијама, дужник и они који учине вероватним своје потраживање односно који учине вероватним да је дужник инсполвентан. Инсолвентан је онај који не може да подмирује своје обавезе. Постоје 4 стечајна разлога: ако дужник не може да исплати свој дуг (новчани) у року од 45 дана од дана своје доспелост; ако дужник је потпуно обуставио своје плаћање са својих рачуна; кад дужник учини вероватним да предстоји будућа своја инсолвентност (доспевају обавезе за три месеца, а нема никаквог посла у наредних три месеца); када поверилац има правноснажну одлуку (на ствари, новцу), поднесе на извршење и установи се да не може ту пресуду да изврши (најозбиљнији разлог – ту суд не може да одреди претходни стечајни поступак, а у осталим ситуацијама може). Случајеви на којима се закон не примењује: према Народној банци, Републици Србији, аутономним покрајинама, јединице територијалне самоуправе. Повериоцу су заштићени на тај начин што држава солидарно одговара за обавезе.

Посебни случајеви покретања поступка: када има само један поверилац – поступак се покреће али не спроводи. Случај је и када имовина стечајног дужника је мања од трошкова вођења стечајног поступка. Ако стечајни поверилац одлучи да плати трошкове тада је могуће спровести.

Органи стечајног поступка: стечајно веће, стечајни судија, стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца.

Стечајно веће одлучује: о покретању претходног поступка, и стечајног поступка, именује стечајног судију и управника, одлучује у приговорима против одлука и закључака стечајног судије (о приговорима против закључака стечајног управник одлучује стечајни судија), утврђује постојање стечајног разлога.

Стечајни управник има статус приватног предузтника – ако је направио неку штету у току рада, одговара целокупном имовином за све штете настале намерно или крајњом непажњом. Одговара за радње лица које је он ангажовао и као и за пропуштен надзор над радником.

10

Код стечаја са већинским државним власништвом стечајни управник може бити само онај управник који је у склопу агенције за приватизацију, Агенција има посебно одељење за приватизацију.

Ограничења за стечајног управника – ко не може бити: он који је извршио кривично дело које га чини неподобним, онда рођак власника до одређеног степена, солидарни дужник са правним лицем које је у стечају, запослено лице код дужника или повериоца, лице које је конкурент. Делатности управника: попис комплетне имовине, утврђује се завршни биланс стања до дана отварања стечаја – прави се пресек. Стечајни управник мора да испита све пријаве потраживања кроз књиге дужника, да види шта је основано а шта није. Стечајни управник мора да контактира са стечајим судијом и повериоцима. Повериоци имају право да траже да посебно прегледају њихова потраживања. Има право да стави предлог реорганизације – реструктуирање. Он продаје имовину. Поставља се питање како он то све заврши у кратком року? Па он ће да ангажује помагаче.

Разлози за разрешење: не поштује рокове, поступа пристрасно у односу на поједине повериоце, ако у року од 1 године од испитног рочишта не направи напредак у уновчењу, ако није осигурао имовину, а добијо је налог за то.

Однос стечајног управника са осталим органима стечајног поступка. Подноси месечне извештаје, подноси финансијске извештаје, биланс стања, извештај о новчаним токовима, и подноси извештаје о завршном рачуну. Трокове претходно одређује стечајни судија а коначно одређује стечајно веће.

Скупштина поверилаца – бира одбор поверилаца. Прва седница се заказује на предлог поверилаца који имају 20% вредности свих потраживања. На првој седници се бира председник и чланови одбора, ако скупштина има 5 чланова онда она има положај одбора поверилаца. Ако се сами повериоци не организују, онда је суд дужан да у року од 30 дана отварања одреди прво поверилачко рочиште. Чланови одбора не морају бити повериоци. Најважније овлашћење – доношење одлуке да ли ће бити банкрота или реорганизације. Гласају о плану реорганизације, било ко да га предложи.

Одбор поверилаца може имати највише 9 чланова. Сам одбор поверилаца може разрешити свог члана. Скупштина гласа према потраживању, а одбор простом већином гласова. Код одбора није битно ко има колико потраживање, чак не морају ни бити повериоцу.

Стечајни поступак – странкеСтечајни дужник- ко може бити? Може бити правно лице, предузетник, јавна предузећа

ако се сагласи основач и ако је посебним законом тако одређено.Стечајни поверилац – да ли је исто лице оно које је пријавило своје потраживање и

стечајни поверилац? Није. Има три врсте поверилаца: стечајни поверилац – поверилац новчаног необезбеђеног потраживања; излучни поверилац – његова ствар се налази код дужника (излучи ми моју ствар, врати) он је поверилац стварног права; разлучни поверилац – поверилац који може имати новчано потраживање обезбеђено стварним правом (заложним правом, хипотека и ручна залога). Могу бити и стране трећа лица – солидарни дужници и јемци, који имају тзв условна потраживања (банка је гарантовала неком лицу да ако дужник не плати да ће платити она, то потраживање банке још није доспело, и банка зна да ако дужник оде под стечај она ће морати да је плати,. Али гаранција још није активирана. И банка може своје потраживање да пријави тек када она плати износ по гаранцији, те је њено потраживање условно. Она је потенсијални поверилац.

Зашто излучни и разлучни повериоци имају другачији статус од стечајних поверилаца. Зато што они своје право извлаче из стварног права које делује ерга омнес.

Исплатни редови: први – трошкови стечајног поступка (потражује поверилац које је уплатио трошкове стечајног поступка); други – неисплаћене нето зараде у висини минималних

11

зарада за последњу годину дана и неисплаћени доприноси за ПИО за последње две године. Све потраживања која су пре године или две дана улази у задњи нисплатни ред. Трећи – потраживања по основу јавних прихода али само доспелих за последња три месеца пре отварања стечајног поступка. Четврти – сви остали. Највећа дуговања су према држави и за ПИО – најчешће у пракси.

Какав предлог за покретање стечајног поступка мора бити? Мора бити у писменој форми. Ако се не уплати аванс за трошкове предлог се одбацује.

Претходни поступакПредлог ретко када подноси адвокат. Ако је разлог покретања – не могућност судског

извршења, суд одмах заказује испитни поступак. Ако су други разлози, суд доноси решење о претходном поступку. У том постуку суд утврђује да ли постоји стечајни разлог који је наведен у предлогу. Овај поступак је ограничен временски – 30 дана. Раније је овај поступак годинама трајао. Након истека 30 дана суд мора одржати рочиште на коме ће одлучити да ли ће отворити поступак или неће. Може да се постави привремени управник у овом поступку. Мора да се науче мере обезбеђења у претходном стечајном поступку. То су у ствари мере замрзавања имовног стања дужника. Комуналне услуге према дужнику се морају наставити, али стечајни дужник их мора редовно плаћати од ступања на дужност, момента отварања поступак. Ако их не плаћа та потраживања иду у први исплатни ред.

Рочиште о покретању поступка – заказује ако је било претходног поступка и то након 30 дана претходног поступка. Ако није било претходног поступка, онда суд мора да закаже то рочиште 10 дана од пријема предлога за покретање. На то рочиште позива се предлагач ако је поверилац, стечајни дужник и управник ако је било претходног поступка. Одлука о покретању стечајног поступка доноси се најкасније у року од два дана од закључења рочишта (најчешће је то одмах након одржања рочишта) одлука се доноси у форми решења. Шта решење о покретању стечајног поступка садржи? Садржи: назив суда, фирму и адресу стечајног дужника, атечајни разлог, одлука о именовању стечајног управника, назив стечајног судије, рок за пријаву потраживања, позив за пријаву потраживања уопште, позив повериоцима да пријаве своја обезбеђена потраживања, позив дужницима стечајног дужника да измира своје дугове. Рок за пријаву потраживања не може да буде дужи од 60 дана од дана објављивања огласа – није преклузивни рок. (то је захтевано од стране Светске банке, јер је њихов став да је рок од 60 дана кратак). Након истека тог рока може се пријавити потраживање, али морају се платити трошкови одржавања новог рочишта и не може оспоравати потраживања других повериоца који су пријавили раније своје потраживања. Оглас мора да садржи све оно што садржи и решење, али мора да има датум, време и место одржавања рочишта за испитивање потраживања, и датум и место одржавања поверилачког рочишта.

Рачуни стечајног дужника се гасе и отварају се нови рачуни отварањем стечајног поступка.

Разлучна тужба се може појавити само у два случаја: када се дужник налази у поступку стечаја и у поступку извршења (када неко хоће да се наплати продајом неке ствари на којој већ постоји разлучно право неког другог лица). Излучни повериоци остварују у свим судским поступцима, они нису везани за стечајни поступак. Потраживања других према стечајном дужнику, која и нису доспела доспевају отварањем стечајног поступка.

Процесно правне последице покретања стечајног поступка – шта се дешава са парницама, између повериоца и дужника, или између стечајног дужника и његовог дужника? Парница се прекида јер ту парницу мора да преузме стечајни управник. Једини изузетак – извршење које се односи на трошкове стечајног поступка.

Последице на правне послове – право на избор када двострано теретни уговори нису извршени – стечајни управник о томе одлучује. Последице избора – када да писмену изјаву, она

12

управника обавезује. Уколико дужник престане да извршава уговор, цело потраживање спада у први исплатни ред стечајног поступка, ако трошак стечајног поступка. Последице када је уговор био у фази закључења – понуда за закључење губи правно дејство, али стечајни управник може одлучити и другачије.

Последице на уговор о закупу – закуп не престаје отварањем стечајног поступка. За потраживања закуподавца (закупнина) до дана отварања поступак спадају у четврти исплатни ред, а за потраживања која настају након отварања стечајног поступка а која се не намирују спадају у први исплатни ред.

Уговор о финансијском лизингу није уговор о закупу. Две врсте лизинга: непосредни – давалац лизинга је и произвођач, а посредна – када је давалац и произвођач су два различита лица.

Ако се стечајни поступак покрене над примаоцем лизинга, давалац лизинга има право на одвојено намирење и има право приоритета на предмету лизинга. Међутим и на њега се примењује забрана извршења. Ово је једино стварно право које је изузети из третмана излучења. Знате зашто? То су углавном средства (машине) са којима дужник ради, па је немогуће евентуална реконструкција. Ако се донесе одлука о банкроту, у том случају у року од 30 дана мора дужник да преда предмет лизинга даваоцу лузинга. Ако не преад у року, давалац лизинга има право да тажи повраћај државине у складу са уговором. У случају реорганизације, стечајни управник мора у року од 8 дана од дана писменог захтева, да обавести даваоца лизинга о намери да ли ће наставити са коришћењем лизинга или не.

Пре испитног рочишта стечајни управник је дужан да прегледа сва пријављена потраживања и да утврди листу потраживања. Да ту листу стави на огласну таблу суда, а ако је листа превелика да на огласној табли стави обавештење : «Листа се налази у тој и тој канцеларији». Сваки поверилац има право увида у ту листу и ако га нема на тој листи да нађе стечајног управника и да га пита зашто се не налази налисту, и да са њим у року од 5 дана до рочишта да расправи са њим. Управник има право да одустане од оспоравања и да исправи ову листу. Када дође рочиште судија је добио ту коначну листу. Судија је дужана да гласно и ајсно прочита лису на рочишту. Могуће је оспоравање потраживања међу повериоцима, и након тог рочишта су коначно утврђена потраживања. Спорна потраживања повериоца ће суд послати на парницу. Ни један парнични поступак се не може покренути од стране стечајног или разлучног повериоца (излучни може) ако нема упута суда за вођење парнице. Када суд упути повериоца да у року од 8 дана покрене парницу, поверилац је дужан да покрене парницу и да о томе обавести суд. Мада је могуће и вођење арбитраже, ако се сагласе обе странке (управник и поверилац). Једног арбитра бира стечајни управник, другог поверилац, а председник већа је стечајни судија (ако се ради о тројици судија – већу), а ако се ради о појединцу арбитру – то је стечајни судија. Доноси се одлука по парничном поступку. (нема тужбе, ни таксе – убрзава се поступак)

Паулијанска тужба – побијање правних радњи дужника. Да би се спречило погодовање и привилеговање неких поверилаца на штету других.

Стечајна маса – комплетна имовина која се продаје. Продаја може да се врши појединачна, али постоји и продаја правног лица. Код продаје правног лица купац добија правно лице очишћено од свих обавеза. Те паре које да купац за то правно лице представља стечајну масу, и стечајна маса има правни субјективитет који заступа стечајни управник. Кад се прода правно лице преноси се и фирма. Други начин је појединачна продаја. Разлучни поверилац може да утиче на начин продаје имовине на којој он има заложно право. Има право да у року од 15 дана од обавештења стечајног управника да предложи бољи начин продаје. Иначе сви повериоци имају право приговора у року од 10 дана на начин продаје. Стечајни управник може извршити продају имовине непосредном погодбом без прикупљања понуда само уз одобрење поверилаца. Стечајни управнок даје предлог за нарт главне добе. Како то ради? Он каже: «оволико имам пара,

13

а оволико поверилаца.» оволико пара морам да издвојим пара за трошкове...итд. тај нацрт иде на рочиште код суда. Ако остане пара, намирују се акционари, али прво власници преференцијалних акција (привилеговане).

Реорганизација – планови реорганизације иду на гласање. Гласају стечајни повериоци и то по класама. Класе постоје да би лакше било гласање. Класе одређује суд. Сматра се да је прошао онај план који је добио већину у свим класама – мора у свим класама да прође план, ако у свим класам се не изгласа и један план наступа банкрот. (класе се одређују на основу различитог критеријума – у једну класу иду разлучни повериоци, у другу - они којима потраживања не прелазе 500 еура, итд). Када се план усвоји, тим стручњака води фирму и то по плану реорганизације. Ко контролише – стечајни управник и повериоци. Ако се план реорганизације не спроводи они обавештавају суд о томе. Суд може да промени тим управљања друштва, да примени друге мере или да прогласи банкрот. Ако се реорганизација заврши, онда повериоцу немају већа права од оних права која су ушла у мере реорганизације. Шта то значи? Ако је у план реорганизације ушла мера – отпуст дела дуга од стране свих поверилаца. Када предузеће изађе из реорганизације, повериоци никада не могу да траже тај отпуштени део дуг. Ако реорганизација не успе ово правило не важи – мере се нису показале успешним, и може се тражити цео дуг.

ПРИВРЕДНА ДРУШТВА

Сваки биланс сваке фирме се годишње објављује у регистру. Закон о приватизацији није системски закон, који није био у складу са Уставом у време његовог доношења, јер ликвидира друштвену својину, а Устав пружа заштиту свим врстама својина. Закон треба да буде тако конципиран да има ни превише ни премало чланова, и да регулише све правне ситуације до којих може доћи. Мора да не спутава привредни живот. Како се то омогућава? На тај начин што закон каже «Ако другачије није одређено оснивачким актом или статутом.» осим у оним одредбама које имају императивну природу. Све одредбе закона се деле на оне са императивном и диспозитивном природом. Императивне одредбе су када се каже – ЋЕ, МОРА. А диспозитивне природе када каже – може. То значи закон каже – биће овако ако ниси другачије регулисао. Морзакон да буде јасан потпуно. наш закон има веома мало императивних одредба. Када се говори о скупштинама нису императивне. Извори који су коришћени приликом писања овог закона су: Директиве компанијског права Европске уније којих има 10, принципи ОЕЦД-а, принципи закона о компанијама за економије у транзицији ОЕЦД-а, Закони о привредним друштвима Македоније, Хрватске, Словеније, Француске, Пољске, Чешке и Немачке. Каква су привредна друштва у свету? Два друштва лица и два друштва капитала. Енглеска има једно тајно друштво. Наш закон не регулише јавна и друштвена предузећа, остале су у примени одредбе старог закона о предузећима. Слободан је избор типа друштва.

Начела Закона о привредним друштвима:Начело комплетности – све форме привредних друштава су регулисане само једним

законом. Начело циљне функције, за одређење појма – разграничење између друштава се врши

према карактеру делатности. Циљно тумачење – шта се хтело. Привредно друћтво има увек лукративни циљ, стицање добити. Установа нема тај циљ, већ неки општи интерес.

Начело равноправности свих форми привредних друштава – у односу на делатност, само пословање. Немојте да схватите да се не може забранити неко деловање, пословање. Може се законом забранити да нека форма обавља неку врсту посла. Раније апотеке нису се могле оснивати тек тако – режим дозволе.

Начело трипартитности интереса – у свако друштву имамо три врсте интереса који понекад изазивају велике сукобе. Интереси власника, поверилаца и запослених.

14

Начело јачања одговорности оснивача за друштво – провод правне личности, имовинска одговорност за сопствене одлуке, јачање одговорности оснивача у односу на рад друштва.

Начело транспаретности – информисање акционара, чланова друштва, поверилаца, објава примања управе менаџмента (директора), отворен приступ документима друштва и актима, унутрашња ревизија, ангажовање стручног повереника.

Начело либералност – либералан по решењима и идејама, доминирају диспозитивне одредбе код свих форма друштава, осим код отвореног акционарског друштва где има више императивних одредби. Поједностављен концепт оснивања, смањени износи осноцног капитала за оснивања. Осим код отвореног акционарског друштва, могући су удели у раду и услугама. Флексибилност органа управљања – или директор или управни одбор. Могућност уређења надзора на потпуно аутономној основи. Само један конститутивни акт је довољан (раније су била два – оснивачки и статут). Процена неновчаних улога могу вршити сами оснивачи, осим код отвореног акционарског друштва (раније су то вршили овлашћени процењивачи или овлашћена ревизорска кућа).

Хармонизовали смо компанијско право, берзанско, хартије од вредности, стечајно и право конкуренције са правом ЕУ.

Правне форме у нашем законуДруштва лица - Персонална својства – поверење између чланова друштва лица. Ортачко и

командитно. И друштва капитала – доо и ад. Постоје и друге форме које су регулисане посебним законима – јавна друштва, осигуравајућа.

Огранак никада не може постати посебно предузеће. Посао закључен ван оквира делатности (без потребног решење – дозволе) није ништав

посао, али може бити привредни преступ. Начини оснивања фирми: законски (НБС, акцијски фонд, агенција за приватизацију),

нормативни (на основу акта о оснивању), систем дозволе (банке, осигуравајућа друштва) и систем концесија.

Акт о оснивању је уређен императивним одредбама закона – битне одредбе акта, писмена форма, потписан, оверен. Ако нема потребне елементе онда је ништав, али ништавост не утиче на обавезе према трећим лицима.

Самостална имовина = правни субјективитет привредног друштва. Повериоци друштва нису и повериоци оснивача. Оснивач свој улог не може да компензира за неке своје обавезе, стечај дужника не доводи до стечаја оснивача – то су имовински елементи. Ванимовински елементи правног субјективитета су: фирма, делатност, седиште, национална припадност, пословни рачуни, матични број и пословне књиге.

Шта је регистар? Регистар је у ствари систем евиденције. За разлику од прошлог система, где је суд одлучивао, па ако се судијама није свиђао одређени члан статута они су закључком враћали на исправку. Сада – ако су испуњени законски услови регистратор мора извршити упис. Ако прође одређено време, а не донесе се решење о упису сматра се да је упис извршен. Регистратор не може процењивати целисходност уписа (што је суд раније радио). Регистрација више није у систему одлучивања, већ је у систему евиденције. Региструју се привредна друштва, предузетници и задруге. Евидентирају се огранци и то само они који имају посебна овлашћења са трећим лицима. Шта је предмет евиденције? Оснивање, пословно име, статусне промене, седиште са адресом, овлашћења у правном промету са трећим лицима, ко су оснивачи, оснивачки капитал, шифре и облик делатности, матични бројеви овлашћених лица, заступници, прокуристи, рачуни у банкама, и све оно што је одређено законима.

Какав је поступак уписа? Подноси се писмена пријава на одређеном обрасцу (може и у електронском облику). Одлуке у поступку регистра – решење којим се усваја захтев, закључком

15

се одбацује пријава. Жалба у року од 5 дана министарству. Зашто министарству? Зато што се ради о управном поступку.

Начела регистра: јавности, самосталности у решавању предмета регистрације (нема политичког утицаја), истинитости и савести, економичности и приоритета уписа (онај ко први пријави име - његово је, уписује се време подношења пријаве и то у минут).

Имовина друштва – право својине, удео или акције у другом друштву, право индустријске својине, сва потраживања и сва друга имовинска права. Одвојена је од имовине оснивача.

Одговорност за обавезе – друштво одговара целокупном својом имовином. Оснивачи одговарају до висине неуплаћених, а уписаних износа удела.

Процена неновчаних удела – само код отвореног акционарског друштва процена мора бити урађена споља – овлашћени процењивачи. Код осталих форми сами оснивачи или суд у ванпарничном поступку.

Пробијање правне личности - злоупотреба правног лица. Мора бити утврђена судском одлуком. Власници солидарно одговарају за обавезе друштва – када се користи друштво за преварне и незаконите циљеве, поступају имовином друштва као са својом.

Седиште – ако постоји разлика између оног што је уписано у оснивачком акту и у регистру важи оно што је у регистру. Седиште је битно због испуњавања фискалних обавеза према држави, одређивања месне надлежности, примена меродавног права код примене ЗМПП-а (инострани елемент). Роба се испоручује у седишту продавца, када није уговорено где се испоручује.

Пословно име – име не сме да доводи до забуне у промету, не могу два иста или слична имена. Начела: истинитост, јавност, јединственост (само једно име може), трајност (не може један дан да траје), заштита, обвезност (мора се употребљавати), слобода избора имена. Обавезни елементи – ознака правне форме доо, ад, у стечају.

Факултативни елементи фирме: цртежи, боје, слике. Не сме национални елементи, државни знакови. Пренос имена се врши преносом друштва.

Заступање – могу постојати индивидуални (директор, прокуриста итд) и колективни заступници (сви заједно морају да иступају или одвојено где свако заступа друштво у некој области пословања). По закону заступници – директор или сви ортаци. Постоји и статутарни. Ако је овлашћење прекорачено друштво одговара (супротно у односу на решења ЗОО-а). Ограничења чак и када су регистрована не могу се истицати према трећим савесним лицима. Прокура – законска форма овлашћења када друштво овлашћује једно или више лица за закључивање правних послова и предузимање неких радњи у вези са делатношћу предузећа. Не ограничава и не даје се на одређено време. Обавезно се региструје, ако се не региструје ње нема. Ако постоје законска ограничења да прокурист не може извршити одређена заступања оно делује према трећим лицима. Ако заступник закључи уговор ван делатности друштва тај уговор је апсолутно ништав. Особине прокуре: даје у писменом облику, непреносива, прокуриста мора увек да се означи као такав. Врсте прокура: појединачна и колективна - заједничка.

Лица која имају дужност према предузећу – ортаци, комплементари, лица која се сматрају контролни чланови друштва (лица која имају већи удео у доо, или број акција већи од 50%) чланови управног одбора, надзорно, интерни ревизор, ликвидациони управник, чланови одбора ревизора. Шта обухвата дужност – послове да извршавају савесно, као добри привредници, да раде у уверењу да је је то најбољи интерес друштва, мишљење морају да заснивају на процени и инфромацији стручних лица и ако се понашају по побројаним принципима не одговарају за штету нанету друштву због погрешне оцене. Повлашћена информација је она која је за јавност недоступна, али је позната унутар предузећа. А да је позната утицала би на вредност хартија од вредности. Инсајдер је лице која располаже том информацијом. Он не може ове информације

16

користити за себе или трећа лица. Не може трговати хартијама на берзи ако се информација односи на ове хартије. Одговорност је субјективна.

Д.О.О – основни капитал је збир свих улога чланова. Удео не може да се стиче упућивањем јавне понуде, тј продајом на слободној берзи.

Могуће је повлачење удела. Свако може добровољно повлачење свог удела. То незначи да ће он добити паре за то, већ више неће бити регистрован као оснивач. Одлуку о повлачењу доноси скупштина. Одлука садржи основ повлачења, износ који се повлачи, члан који повлачи, дејство на основни капитал. По повученом уделу се оснивач брише из регистра.

Да ли акционар може бити и стечајни поверилац у стечајном поступку који се води према друштву у којем је он акционар? МОЖЕ. Када скупштина друштва одлучи да изврши поделу добити својим акционарима, онда акционари постају повериоци друштва за износ добити која је утврђена, а не исплаћена. Ако након тога се отвори стечајни поступак према друштву, они се за тај износ могу појавити као стечајни повериоци и подпадају под 4 исплатни ред.

Заштита мањинских чланова – 10% од укупног основног капитала. Имају права у вези сазивања, одржавања и дневног реда скупштине. Скупштину они сазивају, па ако нема кворума, они траже од суда да у ванпарничном поступку постави привременог заступника који ће сазвати скупштину. Ако ни тада нема кворума или постоје неке друге сметње за одржавање, онда мањински акционари могу да траже да им се откупе акције. Могу и поднети индивидаулну или деривативну тужбу или да траже ликвидацију друштва.

Индивидуална тужба – повређено право једног члана, па је он и улаже. А деривативна – када одређен број лица примети да је донета одлука на штету друштва.

Иступање члана – не може у свако време, због заштите поверилаца. Ако иступи из оправданих ралога, онда тек има право на накнаду тржишне вредности свог удела. Онај ко иступи без оправданих разлога, мора надокнадити штету. Да ли то може бити случај када је удео у раду, на пример требао је да ради 5 година, а он хоће раније да изађе из друштва. Овде је у питању повлачење улога, на шта он нема право, ако он то учини дугује штету, али не ради се о иступању из друштва већ о повлачењу друштва.

АКЦИОНАРСКООснови капитал је подељен на акције номиналне вредности или рачуноводствене (квотне).

То значи да постоје акционарска друштва која имају акције са књиговодственом вредношћу, а не и номиналном. Ово правило уводи по први пут овај закон.

Смањењем номиналне вредности акција мора да прати и смањење основног капитала. Уплата улога од кредита које издаје друштво је забрањена.

Отворено Котирано и некотирано акционарско друштво? Да би неко друштво ушло на берзу,

односно да би могао да се достави јавни позив, односно да би свако могао да купи ту акцију, друштво мора да буде котирано. Да би постало котирано друштво, све акције морају да буду уписане у Централни регистар. Да би биле уписане, фирма мора доставити захтев Регистру да региструје сваку акцију и додели идентификацоне бројеве свакој акцији. Када добију те бројеве онда иду на берзу. Берза не може да ради са некотираним акцијама.

Упис и уплата акција – како се то врши? Рецимо одређен број лица хоће да оснује отворено А.Д. направе оснивачки акт, предвиде капитал који хоће да имају и све остало и онда крену на емитовање акција и то преко Комисије за хартије од вредности. Преко Комисије објављују јавни позив свима ко хоће да купи те акције. И када купе акције трећа лица, сви они који су купили морају да закључе уговоре о оснивању, морају да када се заврши упис и уплата акција по понудама обавесте Комисију о успешности уписа и после тога одржавају оснивачку скупштину. На скупштини они се конституишу. Ако на оснивачкој скупштини не дође довољан

17

број акционара, нова се одржава за 15 дана, па иако та не успе, онда се сматра да се друштво није основало и враћају се сви уплаћени износи.

Регистрација акција – регистрација се врши у Централном регистру. Пренос акција се врши индосаментом, ако су материјализоване.

Зашто се одређује дан утврђивања листе акционара који имају право за исплату дивиденде? Зато што лица су на тај дан акционари они само имају право на дивиденду, а не и лица која су касније постали акционари. Ако после овог дана се пренесе акција, право на дивиденду има онај власник који је раније био.

Како настају сопствене акције? Када акционар више није зантересован за друштво па поклони акцију друштву, или када неко упише акцију али је не уплати и не жели да је уплати. Износ сопствених акција не сме да пређе 10% основног акционарског друштва у отвореном. Морају се отуђити у одређеном року. Не дају право гласа и не дају право на дивиденду.

Дивиденда се не може исплатити ако је износ за исплату овогодишње дивиденде већи од износа добити друштва за прошлу годину. Зашто? Зато што постоји очигледно велика несигурност у половању друштва, па се на зна како ће друштво пословати следеће године. Не може се исплатити дивиденда и ако је извесно да се исплатом дивиденде неће моћи платити дугови који доспевају.

Најмања вредност акције мора бити 5 еура, али може бити и већа од тога. Вредност акција мора бити таква да када се прерачуна на динарски износ, та цифра мора бити дељива са 10, да би се могло заокружити. Значи може бити 5,23 еура ако је та вредности изражена у динарима дељива са 10. Ово важи и за акције са књиговодственом вредношћу.

Када се одлучи да се повећа капитал друштва издавањем накнадних акција, како се то ради? Мора прво постојати одлука фирме о томе. Та одлука се доставља Комисији за хартије од вредности. Комисија одлучује, да је сагласност да се емитују акције и то иде на јавни позив. Позивају се сви да упишу акције. Када се пријаве да упишу акције, предузеће мора да обавести Централи регистар да је упис успео, и тада се уписују у регистар и добијају своје бројеве, и тада су оне на слободном тржишту.

Поједностављено смањење капитала јесте када се не обавештавају повериоци о томе јавним огласом. Код редовног објављује се смањење два пута у року од 30 дана.

Ликвидација Само ако је друштво солвенто. Када се одузме дозвола за рад, када су престало природни

услови за рад предузећа, истеком времена на који су основани, промени се број акционара – чланова, а у одређеном року се не промени правна форма, или суд утврди ништавост уписа. Именује се ликвидациони управник.

Разлика између холдинга и капитала је та, што је код холдинга у питању повезивање само по капиталу, а код концерна и по делатности. Код концерна, матично друштво производи финални производ, а зависно предпроизвод.

Закон не важи на јавна и друштвена предузећа се не примењује. Већ се примењује одредбе старог закона.

Приватизација – шта се ради са средствима од продаје. Продаје се само 70% капитала, само ако је фирма била у реструктуирању, онда се продаје 100% капитала. Када се продаје 70%, шта се дешава са 30% капитала? Тај део капитала иде у приватизациони регистар, из кога ће сви они који нису имали среће да раде у јаким фирмама имати право да конкуришу. 5% иде на старе власнике. Нема стратегије приватизације – не сме се продавати вода, струја.

Хартије од вредностиПроспект је писани документ о основним подацима о издаваоцу хартија. Служи

инвеститору да се упозна са финамсијским стањем и осталим подацима емитента.

18

Када се крене са продајом акција нико не сме да утиче на друге у том правцу да се акције купују или не купују.

Фјучерс уговори - ја имам са неком фирмом закључен неки уговор и ја сам тој фирми дала неку суму новца да она мени испоручи или не испоручи за најмање три дана, али увек је више, на пример 3 месеца. Ја затим идем на пордају тог уговора, и ја га продајем, појављујем се са њим, и појављује се неко коме одговара да управо за три месеца добије ту робу, и он купује тај уговор. Уговор је дериват. Овај и опциони уговор мора да буде стандардизован, односно морају да имају прописану форму, како би се што више приближили хартијама од вредности, и ти уговори се могу продавати као хартије од вредности. Унапред знам да ћу ја тај уговор продати, а код опционог то не знам.

Опциони уговор – када је у тај уговор унесем да ја нећу то своје право на неку робу продавати путем тржишта него можда продајем или да сачекам 2 месеца да узмем ту робу. Увек је цена која је одређена у уговору стална и то знаи да је одређена цена загарантована и на тај начин се приближавају хартијама од вредности. То значи ако је у међувремену дошло до повећања или пада цене те робе, ја одлучујем шта ћу радити. Ако расте цена робе онда ћу узети робу, јер ми је то боље.

Индивидална и деривативна тужба – акционари имају право да поднесу тужбе. Ко има право да поднесе индивидуалне? Индивидална тужба се подноси против лица која имају дужност према друштву (члан 31 ЗПД), ако је њиховим радњама наступила штета за појединог акционара. Подноси је један или више лица заједно. Разлози: утаја дивиденде која припада поједином акционару, нетачно приказивање пословања да би се избегло плаћање дивиденде, повреда права пречег уписа акција, и онемогућавање остваривања права гласа. Тужен може бити друштво и свако ко је договоран за штету. Деривативна – против лица из члана 31. ЗПД ако је штета настала за друштво. Могу акционари који имају 5% основног капитала. Али не могу одмах јер се прво морају обратити друштву да утужи, па ако друштво неће онда они туже. Накнада штете иде друштву.

19