Meunarodno poslovanje obuhvata sve poslovne aktivnosti i poduhvate, ostvarene sa dve ili vie ili unutar dve ili vie zemalja.Ukoliko se poslovanje svodi na trgovinu izmeu zemalja ili njihovih kompanija, onda se kae da one meunarodno trguju.

Fiziko-geografskiEkonomskiPravniTehnolokiKulturniJedan od glavnih razloga jeste razlika u efikasnosti

Sa stanovita potroaa robe i usluge iz drugih zemalja postaju znaajne za ivotni standard stanovnitvaRazmena sa inostranstvom je nuna, ali postoje razlike u teorijama kada uvoziti a kada proizvoditi u sopstvenim granicama

Poslovanje kompanije u meunarodnoj okolini je pod uticajem pristupa u definisanju:Podruja poslovanja iKompanijskog odnosa prema sopstvenom poslovanju

Alternativni pristupi u definisanju podruja poslovanja su:Pristup orjentisan na proizvod iPristup orjentisan na trite

Alternativni pristupi u definisanju odnosa kompanije prema poslovanju, koje obavlja izvan nacionalnih granica su:Klasian spoljnotrgovinski pristup i Meunarodni marketing pristup- kontinuelno i sistematsko istraivanje, planiranje, primena i kontrola.

Spoljnotrgovinsku mreu zemlje, u najirem smislu, sainjava spoljnotrgovinska mrea na nacionalnoj teritoriji kao i mrea razvijena u inostranstvu sa cijem unapreenja spoljne trgovine.Sama mrea je sloena i veliki broj uesnika moemo podeliti u dve grupe:Direktne ili neposredne uesnike u spoljnotrgovinskim poslovima iIndirektne ili posredne uesnike u spoljnotrgovinskim poslovima

Direktni ili neposredni uesnici u spoljnotrgovinskim transakcijama su firme- preduzea iz raznih sektora privrede registrovani na nacionalnoj teritoriji sa pravom bavjenja spoljnotrgovinskim poslovima.Pridravaju se prvenstveno propisa i reima delovanja koje nameu nadlene dravne institucije.Nadlenost nedravnih institucija za sektor ekonomskih odnosa sa inostranstvom prethodno je ratifikovana od strane nadlenih dravnih institucija.

Indirektni ili posredni uesnici u spoljnotrgovinskim transakcijama su brojni. To su razne dravne, nedravne i nadnacionalne institucije nadlene za sektor ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Neposedni i posredni uesnici u spoljnotrgovinskim transakcijama, registrovani na nacionalnoj teritoriji, grade spoljnotrgovinsku mreu jedne zemlje u irem smislu.U uem smislu spoljnotrgovinsku mreu zemlje sainjavaju samo neposredni uesnici registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova na teritoriji domae zemlje, kao i firme koje su domaa pravna i fizika lica osnovala u inostranstvu.

Spoljnotrgovinsku mreu u zemlji predstavljaju firme registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova na njenoj teritoriji.U neposredne uesnike spadaju sva pravna lica koja ispune zakonske uslove i registruju se za bavljenje spoljnotrgovinskim poslovima.Firme mogu biti u privatnom, dravnom, zadrunom i meovitom vlasnitvu.Javljaju se u svim formama: jednopersonalne i porodine firme, ortaka drutva, komanditna drutva, akcionarska drutva, drutva sa ogranienom odgovornou.U savremenim uslovima ogroman uticaj imaju transnacionalne kompanije.

Spoljnom trgovinom se mogu baviti samo one firme koje su registrovane za ovu delatnost.Broj firmi varira u zavisnosti od otrine uslova koji su postavljeni pred preduzea.Do devedesetih godina XX veka spoljnotrgovinske firme nisu mogle biti u privatnim rukama. Nagla liberalizacija treba da obezbedi rast nacionalnog izvoza i podrku trinim uslovima privreivanja.

U spoljnoj trgovini uestvuju kako proizvodne, tako i trgovake firme, iz dve ili vie zemalja , koje se sa stanovita vlasnitva mogu svrstati u :Privatna preduzeaDravna preduzeaZadruna preduzeaMeovita preduzea

Ako se posmatra nain na koji se obezbeuje kapital za osnivanje i rad preduzea, kao i oblik njihovog organizovanja, u spoljnotrgovinskim transakcijama mogu uestvovati:Jednopersonalne i porodine firmeOrtaka drutvaKomanditna drutvaAkcionarska drutvaDrutva sa ogranienom odgovornou

U spoljnotrgovinskom poslovanju izvoznici i uvoznici se susreu sa raznim inostranim partnerima.Vrlo je vano u kojoj meri je inostrani partner solidan, naroito u pogledu obaveza koje je preuzeo zakljuenjem ugovora o kupoprodaji.Ispunjenje ovih obaveza zavisi od boniteta, renomea i poslovne sposobnosti partnera.Ve pri prvom kontaktu po prijemu upita za ponudu ili odgovorom na ponudu izvoznika, strani partner e ukazati na osnovne reference svoje firme. Dobri poslovni obiaji nalau da se na memorandumu firme pored naziva, adrese, broja telefona, e-maila, nae i skraenica koja opisuje vrstu i oblik firme.

U naelu sva trgovaka drutva se mogu podeliti na:Drutva licaDrutva kapitala i Hibridna drutva.

Drutva lica se po pravilu osnivaju odlukom ili ugovorom i za osnivanje ovih drutava nije neophodan osnivaki kapital iako se on definie.Ovde uloga linosti svih lanova ima presudan znaaj za sve promene koje se tiu drutva.Iz drutva se ne moe istupiti bez saglasnosti ostalih lanova drutva.U nazivu firme se po pravilu pojavljuje ime bar jednog lana drutva, dok drutvom upravljaju svi lanovi drutva.lanovi drutva su odgovorni za poslovanje drutva celokupnom imovinom.U drutva lica spadaju jednopersonalne i porodine firme, kao i ortaka drutva.

Drutvo kapitala osniva se osnivakim aktom i ima statut.lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva celokupnom svojom imovinom ve samo do visine uloenih sredstava.Linost lnova drutva ne igra nikakvu ulogu u odnosu na samo drutvo.Udeo lana drutva se moe prenositi bez saglasnosti ostaih lanova drutva.Tipian primer drutva kapitala je akcionarsko drutvo.

Hibridno drutvo ima osobine i drutva lica i drutva kapitala. U drutva hibride spadaju komanditno drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornouU spoljnoj trgovini najveu ulogu imaju akcionarska drutva i drutva sa ogranienom odgovornou.U manjoj meri se pojavljuju jednopersonalne i porodine firme, ortaka i komanditna drutva.

Jednopersonalne firme su vie prisutne u unutranjoj trgovini nego u spoljnoj trgovini.Vlasnik ovih firmi je pojedinac koji odgovara za poslovanje firme celokupnom svojom imovinom.Po pravilu ove firme zapoljavaju mali broj radnika.Jednopersonalne firme ne raspolau velikim kapitalom, ali su u prednosti u odnosu na ostale firme, poto se lako prilagoavaju trinim okolnostima i pokazuju visok stepen fleksibilnosti.

Porodine firme su se razvile iz jednopersonalnih firmi da bi vremenom dobile oblike neke od postojeih formi trgovakih drutava.Za njih je karakteristino da zapoljavaju lanove porodice.Ovaj oblik preduzea prisutan je irom sveta a pre svega u Italiji i SAD-u.Porodine firme su bile i sledee: BENETON, LEVIS STRAUS, ESTE LAUDER...Porodine firme imaju prednosti i nedostatke. Poetkom devedesetih 50% zaposlenih u SAD radilo je u porodinim firmama koje su davale polovinu amerike proizvodnje.

Osnove prednosti ogledaju se kroz dugoroan razvojni pristup.Njihovi vlasnici nisu voeni trenutnim ostvarenjem profita, ve dugoronim interesima svojih potoaka.U njima vlada porodina atmosfera i briga za zaposlene.Tradicionalni pristup koji neguje tradicionalne porodine vrednosti moe podstai unapreenje kvaliteta.

Porodine firme su optereene problemima kojima su optereene sve porodice.U njima je prisutno rivalstvo brae i sestara praeno borbom za prevlast i kontrolu nad firmom. Ovo naroito dolazi do izraaja posle smrti vlasnika i osnivaa firme.Porodini odnosi nuno donose prisustvo ljubomore i napetosti meu lanovima porodice, to moe da se negativno odrazi na poslovanje firme.Naroit problem predstavljaju lenji roaci i beskorisni porodini prijatelji kojih je teko osloboditi se.

Zasnovana su na udruivanju kapitala dva i vie ortaka radi zajednikog bavljenja trgovinom ili nekom drugom privrednom delatnou.Za obaveze ortake firme prema treim licima ortaci odgovaraju celokupnom svojom imovinom.Ulog u ortaku firmu moe biti novac, nekretnine, steena prava, imovina i drugo.Ortaka drutva su fleksibilna i lako s preorjentiu na nova trita i proizvode.Ako za potencijalnog poslovnog partnera izvoznik/uvoznik ima ortaku firmu u inostranstvu dobro mora obratiti panjuna to da li su istupanja ortaka iz ortakog drutva uestala.U savremenim uslovima ortake firme nisu prisutne u velikoj meri u spoljnoj trgovini, upravo zbog solidarne neograniene odgovornosti ortaka.

Udruivanjem kapitala jedne grupe ljudi i preduzimljivosti druge grupe ljudi nastaju komanditna drutva.Komanditno drutvo je takav oblik trgovakog drutva koji osnivaju komanditori(poverivai sredstava) i komplementari (trgovci) sa cijem obavljanja trgovake delatnosti ili neke druge privredne delatnosti.Komanditori su tajni ortaci dok su komplementari javni ortaci.Komanditno drutvo ima najmanje dva ortaka: jednog javnog i jednog tajnog ortaka.Maksimalan broj odreen je zakonodavstvima konkretnih zemalja.

Komanditno drutvo se osniva ugovorom u pisanoj formi.Ulog mogu sainjavati: novac, stvari, prava.U nazivu drutva pojavljuju se samo imena komplementara (javnih ortaka).Komplementari odgovaraju za poslovanje drutva celokupnom svojom imovinom i upravljaju drutvom. Prenos prava steenih u drutvu mogua je samo uz saglasnost svih lanova drutva (domen drutva lica)Komanditori odgovaraju za poslovanje drutva prema poslovnim partnerima samo do visine svoga uloga u drutvo (domen drutva kapitala). Zato se za komanditno drutvo kae da predstavlja drutvo hibrid.

Komplementarima je zabranjeno da osnivaju konkurentske firme, dok komanditori imaju pravo da svoj kapital ulau i u konkurentske firme.Komanditna drutva su u prolosti igrala veliku ulogu u prekomorskoj trgovini.U savremenim uslovima komanditna drutva se pojavljuju u manjoj meri iako su prisutna u zakonodavstvima skoro svih zemalja.

Komanditno drutvo na akcije ima sve osobine klasinog komanditnog drutva samo to svoj kapital prikuplja emitovanjem akcija.Akcije mogu posedovati i komplementari i komanditori.Komplementari i ovde imaju neogranienu odgovornost prema poveriocima drutva, dok komanditori imaju odgovornos do visine uloenih sredstava.Komanditnim drutvom na akcije upravlja skuptina akcionara koja bira upravni i nadzorni odbor.Komplementari imau pravo veta na skuptinske odluke koje nisu u skladu sa interesima firme sa stanovita komplementara.Komanditno drutvo na akcije je gotovo izgubilo svoj znaaj od druge polovine devetnaestog veka kada je u veini zemalja poeo da preovlauje normativni princip osnivanja akcionarskih drutava.

U razvoju spoljne trgovine najveu ulogu je odigrala pojava akcionarskih drutava.Prva akcionarska drutva su se pojavila da bi se organizovali trgovaki poduhvati nabavke kolonijalne robe iz Indije i drugih prekomorskih zemalja.Pronalaenje puteva do novih kontinenata uslovilo je osnivanje trgovakih kompanija u XV, XVI i XVII veku, koje se specijalizuju za nabavku kolonijalne robe i njenu prodaju na evropskom tritu.

Akcionarsko drutvo je tipino drutvo kapitala u kome lanovi drutva imaju odgovornost samo do visine uloenih sredstava.Svaki lan drutva dobija certifikat o upisanim akcijama.Akcija ima nominalnu vrednost koja se definie prilikom upisa i trinu vrednost koja zavisi od uspenosti poslovanja drutva.Vlasnik akcije stie pravo na prihod od akcije, dividendu, koja se isplauje po zavretku poslovne godine.Pored prava na dividendu akcije daju svojim vlasnicima razliita prava u zavisnosti od vrste akcije koja se poseduje (pravo na upravjanje, pravo na prioritet u podeli dividendi)Ukoliko vlasnik akcije poseduje kontrolni paket akcija on stie prevlast u upravljanju drutvom.

Minimalan broj akcionara jeste jean, dok maksimalan broj akcionar nije ogranien.Akcionari mogu biti i fizika i pravna lica.Ulog akcionara mogu biti: novac, stvari, prava...Akcije se prodau na tritima hartija od vrednosti gde dobijaju trinu vrednost. Za osnivanje akcionarskog drutva zakon propisuje minimalan osnivaki ulog.

Akcionarska drutva su ostvarila, u ekonomskoj istoriji sveta, nevienu koncentraciju kapitala i obezbedila ubrzani rast i razvoj spoljne trgovine i ostalih privrednih delatnosti.Danas je najvei broj spoljnotrgovinskih kompanija formiran kao akcionarska drutva. Akcionarski drutvom upravlja Skuptina akcionara koja bira upravni i nadzorni odbor.Skuptina se sastaje po potrebi, a najmanje jednom godinje, i ima obavezu javnosti u radu.

Engleski Company limited by sharesSrpski a.d.Francuski i panski S.A.Nemaki A.G.Italijanski S.p.A.SAD Inc.

Minimalan broj osnivaa ovog drutva je jedan lan i zakon zahteva polaganje minimalnog osnivakog uloga.Broj lanova drutva se po pravilu kree do pedeset, poto preko ovog broja prerasta u akcionarsko drutvo.lanovi ulau novac, stvari i steena prava i imaju ogranienu odgovornost, do visine uloenih sredstava.Ulozi lanova predstavljaju osnovu za raspodelu profita i u ovom delu se govori o osobinama drutva kapitala.Ukoliko bi neko od lanova drutva poeleo da svoj deo otui ili da se povue iz drutva mora dobiti saglasnost ostaih lanova drutva i u ovom domenu govorimo o osobinama druva lica. Zato je ovo drutvo u grupaciji hibridnih drutava.

Drutvom sa ogranienom odgovornou upravlja skuptina koju sainjavaju svi lanovi i ona bira upravni i nadzorni odbor.Skuptina nema obavezu podnoenja izvetaja namenjenih javnosti.D.o.o. je veoma rasprostranjeno u Nemakoj.Mnoga ova drutva su transnacionalne kompanije koje raspolau velikim kapitalom i imovinom.

Nemaki G.m.b.h.Srpski d.o.o.

Ako se uesnici u spoljnotrgovinskim poslovima posmatraju sa stanovita vlasnitva primeujemo da, krajem dvadesetog veka i danas, dominiraju privatne firme.U veini zemalja postoje sektori koji su po pravilu u dravnim rukama.Dravna preduzea su u mnogim zemljama prisutna u energetskim sektorima, kao to je proizvodnja elektrine energije, eksploatacija rudnih bogatstava i eksploatacija nafte.Sektori za koje privatni kapital nema velikog interesa takoe ostaju u dravnim rukama.Pokazalo se da su ova preduzea po pravilu neefikasna, i proizvode gubitke, posluju ispod kapaciteta i optereena su brojnim administriranjem.Dravne kompanije su vrlo prisutne u trgovini orujem i stratekim proizvodima.

Zadruge predstavljaju kolektivne ekonomske organizacije sa elementima preduzea ali i privrednog udruenja.Meunarodni zadruni savez (ICA) definie zadruge kao autonomnu asocijaciju lica dobrovoljno udruenih da bi zadovoljili svoje zajednike, ekonomske, socijalne i kulturne potrebe kroz preduzee koje zajedniki poseduju i demokratski kontroliu.Karakteristine su proizvoake, potroake, poljoprivredne (ribarske, vinarske, sirarske), bankarske, tednokreditne, stambene, transportne i brojne druge forme.

Na nacionalnom nivou formiraju se nacionalni zadruni savezi, dok je na meunarodnom nivou formiran Meunarodni zadruni savez (ICA) 1895. godine sa seditem u Londonu.U spoljnoj trgovini zadruge mogu uestvovati kako u poslovima izvoza, tako i u poslovima uvoza. Potroake zadruge su veliki kupci, pa mogu biti i veliki uvoznici, dok proizvoake zadruge mogu biti veliki izvoznici proizvoda svojih lanova.

MONOPOLI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJUU drugoj polovini XIX i poetkom XX veka slobodni kapitalizam prerasta u monopolski kapitalizam. Veliki monopoli nastaju u Engleskoj, Nemakoj, a najvei razvoj doiveli su u SAD.U proizvodnji postoji monopol ukoliko etiri firme kontroliu preko 50% odreene proizvodnje.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanjuVelikim preduzeima je svojstveno da sve vie rastu, to im tehniki progres, metode rukovoenja i razvijene komunikacije omoguavaju.Koncentracija je postala sve produktivnija i ekonominija, a najvie je razvijena u industriji elika, energetici, saobraaju, mainskoj industriji, elektronici i hemijskoj industriji.Ukrupnjavanje privrede u kapitalizmu poinje od odreenih sporazuma o cenama, tritu, proizvodnji, preko potpune integracije i koncentracije, a najvei oblik udruivanja doseu transnacionalne i multinacionalne kompanije.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanju -PulPul je sporazum vie krupnih kapitalista o koordiniranoj akciji, udruivanju odreenih interesa u proizvodnji i zajednikom nastupu na tritu.Najee se dogovaraju cene.Svaka lanica zadrava potpuni pravni suverenitet, a saradnja se svodi na ispunjavanje dogovorenog.Ovo je, u principu, privremeni sporazum, iako nekada moe da traje vie godina, pa i decenija.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanju -KartelKartel je ozbiljniji sporazum izmeu slinih preduzea iste grane u cilju monopolske vladavine na tritu, putem sporazuma o podeli proizvodnje, zajednikoj prodaji svojih proizvoda ili nabavci sirovina, podeli trita, odreivanju cena, uslova plaanja i slino.I u okviru kartela preduzea ostaju pravno i finansijski samostalna, a sporazumno reguliu samo one funkcije koje su od zajednikog interesa za sve lanice kartela.Najbolji primer kartela je OPEC, udruenje zemalja proizvoaa i izvoznika nafte.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanju- TrustTrust je oblik trajnog povezivanja preduzea kroz fuziju i preuzimanja, obino, okviru iste privredne grane ( npr. trust elika, trust kafe, trust aluminijuma).To je vrst i trajan oblik monopolske organizacije.Kada je u pitanju fuzija, najee nastaje nova kompanija (A+B=C). Kada je u pitanju preuzimanje (akvizicija) velika firma guta- ponitava manju firmu (A+B=A)- nova firma nastavlja poslovanje sa imenom vee firme.Trust ima prednost nad kartelom. Pri formiranju cena kartel se rukovodi najmanje rentabilnim preduzeem, a trust moe formirati interkompanijske (tzv. transferne cene) putem kojih moe prelivati kapital iz rentabilnih u nerentabilne i lake ukidati nerentabilne pogone.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanju Holding kompanija Holding kompanija je preduzee (grupa) koja raspolae kontrolnim paketima akcija niza preduzea, objedinjenih pod jedinstvenim rukovodstvom i veinskim vlasnitvom.Mogu biti potpuno nova, postojea udruena ili postojea podeljena preduzea, s tim da nova preduzea postaju lanovi holdinga.Isto kao to se mogu integrisati vertikalno, horizontalno ili konglomeratski, preduzea se mogu i razdvajati (raslojavati), kako bi se odvojili njihovi dobitniki od gubitnikih delova.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanju- KoncernKoncern (konglomerat) predstavlja najobuhvatniji oblik monopolske organizacije. On grupie vei broj preduzea, esto iz raznih proizvodnih grana, koje se udruuju sporazumom u kome se reguliu zajedniki interesi, pojedinano uee i druga vana pitanja. To je, najee, sistem proizvodnih, transportnih, trgovinskih i bankarskih drutava, objedinjenih pod jedinstvenom upravom. Privredne i pravne veze koncerna su veoma sloene i raznovrsne.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanju Grupe ili poslovne alijanseManje obavezujui oblici integracije gde se udruuju samo odreeni interesi, nazivaju se grupe ili poslovne alijanse.Nastaju kako radi poveanja prihoda, tako i radi smanjenja rizika.

Monopoli u spoljnotrgovinskom poslovanju Transnacionalne i multinacionalne kompanijeKoncentracija i centralizacija kapitala dovela je do gigantskih monopola transnacionalnih i multinacionalnih kompanija u svetskoj privredi.Re je o gigantskim, superiornim, preduzeima, koja kontroliu ponudu, tranju, cene kao i sva druga deavanja na meunarodnom tritu.Transnacionalne kompanije formiraju se na bazi kapitala jedne zemlje u veem broju drava, a kod multinacionalnih kompanija kapital je vlasnitvo iz veeg broja zemalja.

Transnacionalne kompanije (TNC- Transnational Companies) od polovine dvadesetog veka imaju dominantnu ulogu u meunarodnoj trgovini a time i u spoljnoj trgovini pojedinih zemalja.Njihov uticaj je dvojak. One utiu na jedan nain na spoljnu trgovinu matine zemlje a na drugi nain na spoljnu trgovinu zemlje domaina.Mnoge zemlje su istovremeno i zemlje domaini i matine zemlje za transnacionalne kompanije. Po pravilu u ovoj ulozi su razvijene zemlje, dok su zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje u naglaenoj ulozi domaina transnacionalnih kompanija, dok su u neznatnoj ulozi matinih zemalja transnacionalnih kompanija.

Pod pojmom transnacionalnosti podrazumeva se, u najirem smislu, prenoenje posovnih aktivnosti izvan granica matine zemlje.Ovo je veoma iroka definicija i zato bi prihvatljivo bilo pod transnacionalnom kompanijom podrazumevati svaku kompaniju koja ostvari minimum 100 miliona USD, godinjeg prometa, ima svoje filijale u bar 6 zemalja i 20% vrednosti svoje imovine prenete u inostranstvu.

Multinacionalna kompanija se, u odnosu na transnacionalnu kompaniju, razlikuje po tome to se njeno rukovodstvo nalazi u vie zemalja, znai ne moe se rei samo za jednu zemlju da je matina zemlja, odnosno, zemlja porekla, ve je to vei broj zemalja.

Transnacionalne kompanije se definiu kao inkorporirana (inkorporirano akcionarsko preduzee) i neinkorporirana (neinkorporirano- kompanije koje nisu organizovane kao akcionarska drutva, odnosno svi ostali oblici preduzea) preduzea koja se sastoje od matinog preduzea i njegove strane filijale.Matino preduzee je ono koje ima kontrolu nad ostalim preduzeima, van matine zemlje, obino posedujui izvestan udeo u kapitalu.

Strana filijala Foreign affiliate- transnacionalne kompanije je inkorporirano ili neinkorporirano preduzee u inostranstvu u kome jedan investitor, koji je rezident druge zemlje, poseduje ulog koji mu obezbeuje trajne interese u upravljanju tim preduzeem (kontrolni paket akcija od min 10% za inkorporirano preduzee i odgovarajui iznos za neinkorporirano preduzee).

Transnacionalna kompanija podrazumeva investiranje u inostranstvo i to u formi direktnih investicija.Strane direktne investicije (FDI Foreign direct investments) su definisane kao investicije koje ukljuuju dugorone odnose i odraavaju trajne interese i kontrolu firme- rezidenta jedne zemlje (investitora strane direktne investicije ili matinog preduzea) u preduzeu koje je rezident druge zemlje.Proizvod izraen u inostranoj filijali nosi oznaku zemlje domaina.

Krajem XX veka , prema statistici UN, irom sveta deluje oko 60.000 transnacionalnih kompanija, sa preko 500.000 svojih filijala.

Prevazilaenje carinskih barijera, odnosno irenje tritaNii trokovi proizvodnje u inostranstvuAntimonopolski zakoni Ekoloki faktori

Transnacionalne kompanije misle i rade globalno.Odluka da se investira u inostranu filijalu sve ee nije zasnovana na proizvodnji za trite zemlje domaina, ve je rukovoena ostvarenjem globalne konkurentnosti.Zahvaljujui savremenim sredstvima komunikacije i savremenoj tehnologiji kompanije mogu investirati na teritoriji zemlje gde imaju najoptimalnije uslove za korienje odreenih resursa, dok e preostale faktore proizvodnje nabavljati sa najkonkurentnijih izvorita, bez obzira na njihovu lokaciju.Zemlja domain je posluila samo kao najpovoljnija lokacija u pogledu kombinacije faktora koji utiu na globalnu konkurentnost.Ona je odavno prestala da bude ciljno trite za transnacionalnu kompaniju.

irenju transnacionalnih kompanija doprineli su brojni faktori, kojima se objanjava uspena proizvodnja u filijalama podignutim daleko od svoje matine zemlje.Razvoj tehnologije, savremenih komunikacija i saobraajnih sredstava, doprineo je da filijale transnacionalnih kompanija irom sveta mogu biti u meusobnoj vezi, kao i u vezi sa svojom centralom, matinom kompanijom, u svakom momentu.Razvoj savremenih saobraajnih sredstava premostio je ogromne prostorne udaljenosti, kao i razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije i doprineo da se stvori globalna kompanija, koja proizvodnju organizuje u jednoj zemlji, resurse crpi sa raznih taaka sveta, da bi njen finalni proizvod bio distribuiran na trea trita.

Razvoj meunarodnih trita, imao je za posledicu ujednaavanje ukusa potroaa, na raznim krajevima sveta.Tendencija liberalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa, a posebno liberalizacija meunarodne trgovine, doprinela je ekspanziji transnacionalnih kompanija.Liberalizaciju u trgovini pratila je liberalizacija nacionalnih zakonodavstava o stranim ulaganjima to je ubrzalo i podstaklo strane direktne investicije.Konvertibilnost valuta je faktor koji je doprineo da se dosta precizno i realno sagledaju trokovi podizanja filijala u inostranstvu i rentabilnost ulaganja.Upotreba engleskog jezika u poslovnim komunikacijama.

Naini delovanja transnacionalnih kompanijaTransnacionalne kompanije imaju ogromnu ekonomsku snagu, putem koje ire svoje interese, uticaj i mo po celoj planeti.One kombinuju faktore proizvodnje u celom svetu i to svoje suficitarne sa deficitarnim u zemljama u kojima posluju.Nastoje da imaju potpuno zaokruen lanac proizvodnje, trita, robe, finansija, radne snage, informacija, nauke i tehnologije.Najveu ekspanziju dostiu one firme koje su uspele strateki locirati svoju proizvodnju i koje su izgradile specifian sistem meunarodne integracije, koristei na najefikasniji nain komparativne prednosti pojedinih drava u oblasti sirovina, radne snage, trita i tehnologije, ime ostvaruju brz obrt kapitala i visoke profite.

Naini delovanja transnacionalnih kompanijaNajvei broj kompanija ima ameriko poreklo, a sa kompanijama Evropske unije i Japana ine 90%.Transnacionalne kompanije ponaaju se po putanji sticanja to veeg profita.Specifian oblik moi nameu zemljama u razvoju. U periodu od 1980 do 2000 godine amerike firme su investirale u zemljama u razvoju 320 milijardi dolara proizvodnog kapitala, dok je priliv profita iz ovih zemalja bio 620 milijardi.Transnacionalne kompanije eksploatiu sirovinu zemlje u razvoju, prerauju ih u svojim razvijenim zemljama. Ceni se da samo 15-20 % cene od nafte, kafe, ruda i drugih sirovina pripada zemljama u razvoju, vlasnicima tih sirovina, a ostalo pripada stranim kompanijama.Najvee profite ostvaruju kod prerade nafte, zatim u rudarstvu, a trei najunosiji sektor jeste sektor usluga.

Naini delovanja transnacionalnih kompanijaOblasti gde se lociraju ove kompanije, su od poetka ezdesetih godina XX veka, slobodne zone i ofor centri.Slobodne zone su pomogle razvoj mnogih zemalja (Irska, Kina, Meksiko, Singapur, Hong Kong, Tajvan i dr.). Karakteristika im je potpuna sloboda spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja za preduzea koja u njima posluju ( i u zemljama ija valuta nije konvertabilna), te znaajno smanjenje ili ukidanje carina i poreza.U svetu ih ima preko 1500, a neke posluju na principu eksteritorijalnosti (iskljuenja iz nacionalne spoljnotrgovinske, carinske i devizne jurisdikcije), isto kao to je sluaj sa ambasadama i konzularnim predstavnitvima.

Naini delovanja transnacionalnih kompanijaOfor (off shore), po engleskom nazivu, posluju sa subjektima van teritorije zemlje na kojoj imaju sedite. Eksteritorijalnost (nerezidentni status, odnosno nerezidentni poslovi) ogleda se u dva kljuna elementa: vlasnik kompanije mora da bude strano lice, a kompanijama koje posluju u ovim centrima dozvoljeno je samo meusobno poslovanje i poslovanje sa subjektima izvan granica zemlja gde im je sedite. Poto su u ofor zonama porezi mnogo nii nego kod redovnog poslovanja, obino u tim zonama strane kompanije otvaraju fiktivne firme za transfer novca. U svetu ima oko 250 ofor zona koje koriste ove kompanije. Preko ovih zona obavljaju se sumljive operacije i najee izbegavanje poreza i pranje novca. Neki ofor centri u svetu: Britanska devianska ostrva, Kajmanska ostrva, Kukova ostrva, bermudska ostrva, Holandski Antili, Aruba i mnogi drugi.

Naini delovanja transnacionalnih kompanijaRazliito je tumaenje efekata transnacionalnih kompanija u pojedinim zemljama. Razvijene zemlje smatraju da se njihove kompanije rtvuju da pomognu razvoj zemalja u razvoju, da su njihovi profiti nii od uloenog truda.Nasuprot njima, zemlje u razvoju opravdano ukazuju na njihovo nedozvoljeno ponaanje i eksploataciju.Koncentrisana ekonomska mo ovih kompanija esto se transformie u politiku mo.Pozitivni efekti za zemlje u razvoju i tranziciji najvei su u onim zemljama koje su sposobne da pravilno sarauju sa transnacionalnim kompanijama, da iskoriste njihove ekonomske prednosti, a spree nepovoljne politike uticaje i meanje.

Posredni uesnici u spoljnotrgovinskom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije spoljnotrgovinskih poslova.Ovi uesnici nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova, ali bez uea mnogih od njih teko da bi se ostvarila uspena realizacija izvozno uvoznih poslova.Zajedno sa neposrednim uesnicima ovi akteri grade spoljnotrgovinsku mreu u irem smislu.

U posredne uesnike u spoljnotrgovinskim transakcijama spadaju:Nezavisni akteri koji nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti ali vre odreene poslove tokom realizacije spoljnotrgovinskog posla, i predstavljaju logistiku podrku (transportne firme, pediterske firme, banke, skladita, itd.).Dravne institucije od znaaja za spoljnu trgovinu.Razne nedravne institucije.Multilateralne institucije meunarodne trgovine, koje imaju veliki uticaj na odvijanje spoljnotrgovinskih transakcija.

Ovde spadaju:Razne uslune firme koje se bave, na primer marketingom, istraivanjem trita i procenom boniteta inostranih partnera.Firme registrovane za saobraajnu delatnost koje su neophodne u meunarodnom transportu robe.pediterske firme koje imaju zadatak da se brinu o otpremi, carinjenju i dopremi robe, kao i brigom o robi tokom procesa isporuke.Firme koje se bave skladinim poslovima iji je zadatak uvanje robe u sluajevima kada se za to ukae potreba.Razni trgovaki posrednici koji ne uestvuju direktno u spoljnotrgovinskim operacijama (zastupnici).

Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi preko kojih se vre sva njihova plaanja i naplate prema inostranstvu.Banke garanti posla su najee prvoklasne poslovne banke koje obezbeuju sigurnost naplate u meunarodnim transakcijama.Osiguravajue kompanije obezbeuju smanjenje rizika gubitka dobara tokom njihovog transporta i na taj nain pospeuju obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti.Mnogi instituti i istraivaki centri za atestiranje ovlaeni su za ispitivanje pojedinih vrsta dobara koja cirkuliu u meunarodnom prometu. To su razni instituti za kontrolu materijala, instituti za kontrolu kvaliteta robe i laboratorije koje kontroliu pogodnost proizvoda za odreenu upotrebu.

Meunarodnom pedicijom se mogu baviti firme upisane u sudski registar za obavljanje ove vrste usluga.Uloga peditera u meunarodnoj trgovini je vrlo kompleksna i sloena i sastoji se u organizaciji i praenju robe od mesta njene otpreme do ugovorenog mesta isporuke.Pri tome se treba voditi rauna da roba stigne do primaoca neoteena, u predvienim rokovima, uz minimalne trokove otpremanja.peditersko preduzee je specijalizovano za obavljanje usluga, irokog spektra a koje se odnosi na nadzor i praenje robe prilikom realizacije isporuke u spoljnotrgovinskim transakcijama.

Meunarodni pediter je firma koja se iskljuivo bavi poslovima pedicije i koja deluje u svoje ime a za raun svoga komitenta- nalogodavca (izvoznika/uvoznika).Ugovor o pediciji je komisioni ugovor i zakljuuje se izmeu nalogodavca (izvoznika/uvoznika) i peditera u pisanoj formi.Po ovom ugovoru se pediter obavezuje da e u svoje ime, a za raun svoga komitenta (nalogodavca), da uini sve potrebne radnje radi dopreme/otpreme robe i da zakljui sve potrebne ugovore, radi otpreme (dopreme) robe po osnovu izvozno (uvoznog) posla koji je komitent prethodno ugovorio.Za ovaj trud pediter ima pravo da naplati ugovorenu cenu (peditersku tarifu), plus ima pravo da izvri naplatu svih trokova koji su nastali prilikom otpreme/dopreme robe.

pediter izvoznika/uvoznika, nadgleda kvantitativni pregled i otpremu/dopremu robe, njenu predaju vozaru, angauje transportno sredstvo i vozara, prati ta se deava sa robom u transportu (u zavisnosti od vrste robe), osigurava robu, smeta robu u skladita, obezbeuje uslove za brzo i efikasno izvozno/uvozno carinjenje.pediter ne mora posedovati svoj vozni park, ali nije neuobiajeno da pediterske kue raspolau sopstvenim voznim parom.Sve vreme otpreme i dopreme robe pediter korespondira sa nalogodavcem, obavetava ga o realizaciji i u naelu postupa po njegovim uputstvima.

Pored trokova (pediterske tarife), koja nastaje po osnovu osnovne pediterske usluge, koja podrazumeva organizovanje i nadzor nad otpremanjem robe u izvozu (i dopremanjem robe u uvozu), komitent nalogodavac peditera (izvoznik/uvoznik) e biti u obavezi da plati i trokove angaovanja svih ostalih aktera neophodnih u lancu isporuke.

pediter sa komitentom moe saraivati na trajnijoj osnovi, tako to e zakljuiti ugovor o meusobnoj saradnji, najee krajem godine za narednu godinu. Ovim ugovorom preciziraju se i cene (tarifa) pediterskih usluga odreenih tereta po raznim vidovima transporta. Na bazi ovih cena bie obraunate pediterske usluge po svakom konkretnom poslu.S druge strane izvoznik moe za svaki ugovoreni izvozni posao traiti zasebnu ponudu pediterskih usluga, veeg broja pediterskih firmi, od kojih moe izabrati najpovoljniju.Prvi sluaj, zasnovan na ugovoru o trajnoj saradnji je vie prisutan u praksi.

Ostali trokovi nastaju po osnovu ugovora koje je pediter morao zakljuiti sa brojnim uesnicima u lancu aktivnosti koje se imaju obaviti da bi se izvrila otprema ili doprema robe. Najvaniji meu ovim trokovima su: vozarina, osiguranje, skladitenje, kontrola kvaliteta, sortiranje, trokovi carinjenja i drugi.Naini njihovog plaanja i naplate mogu biti sledei:pediter moe vriti sva plaanja sopstvenim sredstvima, sa svog rauna-naplauje to kasnije uz mogunost uveanja za iznos kamate u zavisnosti od duine perioda angaovanja.pediter e traiti avans, odnosno deo sredstava, kako bi vrio pratea plaanja.Trea mogunost podrazumeva da izvoznik/uvoznik vri direktno sva plaanja trokova nastalih po osnovu otpreme/dopreme robe.

Obaveza nalogodavca (komitenta) je da na vreme dostavi svome pediteru detaljno uputstvo o otpremi/dopremi robe, da bi pediter mogao postupiti po njemu. Ovo uputstvo se naziva dispozicija (nalog) za otpremu/dopremu robe.Ukoliko nalogodavac u dispoziciji ne navede prevozno sredstvo i put kojim e se roba prevoziti, podrazumeva se da e to uiniti pediter koji e izabrati najpovoljniju varijantu.Izbor najpovoljnijeg puta, kombinacije i odabira prevoznih sredstava, naina transporta u skladu sa vrstom robe predstavlja instradiciju (izbor prevoznog puta) koju vri meunarodni pediter.

Primljenu dispoziciju pediter evidentira u svojoj evidenciji, takozvanoj pozicionoj knjizi, i ona dobija broj pozicije (pozicioni broj).Ovo je za peditera identifikacioni evidencioni broj koji e do okonanja posla obezbediti praenje i povezivanje svih dokumenata koji stiu a vezani su za konkretnu dispoziciju.Sva poslovna korespodencija sa pediterima u inostranstvu vezuje se za pozicioni broj.

Za peditera najvaniji akteri koji se pojavljuju u procesu otpreme robe po izvoznom poslu su: komitent (izvoznik), izvoznikov nalogodavac (isporuilac robe, proizvoa, ako je re o komisionom poslu izvoza), pediter kupca u inostranstvu, prevoznik, osiguravajua institucija, ispostave (filijale) peditera na terenu, razne institucije za kotrolu i merenje, carinska sluba itd.Za peditera najvaniji akteri koji se pojavljuju u procesu otpreme robe po uvozno poslu su: komitent (uvoznik), nalogodavac uvoznika, pediter prodavca iz inostranstva, prevoznik, osiguravajua institucija, ispostave (filijale) peditera na terenu, razne institucije za kontrolu i merenje, carinska sluba itd.

Da bi obezbedio efikasan transport robe od mesta otpreme do njenog konanog odredita meunarodni pediter e zakljuiti veliki broj ugovora od kojih navodimo najvanije:Ugovor o prevozu robeUgovor o : utovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, kontroli kvaliteta robeUgovor o skladitenju robeUgovor o osiguranju robe.

Meunarodni pediteri, za svoje nalogodavce, mogu obezbediti i znaajne povlastice (refakcije) kod prevoznika robe.Ove refakcije prevoznici odobravaju kada su angaovani za prevoz veih koliina robe.Oni ih odobravaju pediterima sa kojima ugovaraju prevoz robe.Refakcije se ugovaraju u procentualnom iznosu od plaene vozarine i progresivnog su karaktera. To znai da se sa poveanjem koliine prevezene robe u odreenom roku poveava i procenat refakcija.

Meunarodni pediter organizuje i svoje slube na terenu i to:Na mestima gde se vri pretovar robe kao to su aerodromi, eleznike stanice, lukeNa mestima carinjenja robe, u blizini carinarnica.Tamo gde pediter nema svoju filijalu moe ovlastiti korespodentnog meunarodnog peditera da obavi potrebne radnje. pediterski predstavnici prisustvuju carinskom pregledu i ulau sva potrebna dokumenta u svrhe carinjenja robe.

Meunarodna pedicija ima veliku ulogu u organizovanju tranzitnog prevoza, odnosno prevoza robe koja na svom putu od mesta otpreme do odredita, prolazi kroz nau zemlju. Pri tome roba moe biti u:Direktnom tranzitu, kada se roba prevozi jednim prevoznim sredstvom ali se tokom toga puta u zemlji tranzita zaustavlja zbog same prirode robe i usputnih formalnosti, pri emu e usluge peditera prema inostranom nalogodavcu zavisiti prvenstveno od prirode robe.Tranzitu koji zahteva vei broj prevoznih sredstava. Kod ovog tranzita dolazi do pretovara robe u zemlji tranzita tako da je pediter inostranog nalogodavca u vezi da vri istovar, skladitenje, utovar na novo prevozno sredstvo, izbor novog prevoznog sredstva, carinske formalnosti i itav niz drugih radnji koje zavise od dispozicije ali i prirode robe u tranzitu.

Svako angaovanje domaeg meunarodnog peditera od strane inostranog nalogodavca predstavlja izvoz usluge pedicije, koji predstavlja devizni priliv, i svako angaovanje stranog peditera od strane domaeg nalogodavca predstavlja uvoz usluge pedicije za koju treba izdvojiti devizno plaanje.Na meunarodnom nivou meunarodni pediteri su 1926. godine, osnovali Meunarodni savez udruenja peditera FIATA prvobitno sa seditem u Beu a potom u Bernu. Osnovni cilj ovog udruenja je da unapredi rad pediterskih slubi kao i da harmonizuje pediterska dokumenta na meunarodnom nivou.

Otprema i transport robe praeni su izdavanjem brojnih dokumenataTo su dokumenta koja svedoe o predaji robe vozaru, odnosno, o otpremi robe, kao to su razliiti tovarni listovi, potvrde o skladitenju, kopija teleksa o izvrenoj otpremi robe, potvrda peditera i mnoga druga.Transportna dokumenta predstavljaju deo seta dokumenata koja se moraju staviti na uvid carinskim oragnima prilikom uvoznog i izvoznog carinjenja robe.

Na osnovu izdatih transportnih dokumenata izvoznik e vriti fakturisanje zavisnih trokova izvoza. Ova dokumenta imaju veliku ulogu prilikom dokumentarne naplate izvezene robe. Ona slue izvozniku kao dokaz da je izvrena otprema robe i na osnovu njih se vri dokumentarna naplata izvoza.Kada je uvoz u pitanju, transportna dokumenta su veoma znaajna jer sadre podatke o trokovima prevoza do nacionalne granice, to ulazi u carinsku osnovu prilikom obrauna visine uvozne carine.

Kod eleznikog, drumskog i avionskog saobraaja, vozar prilikom prijema robe na otpremu izdaje pediteru tovarni list koji ima snagu ugovora o prevozu.Svaki tovarni list sadri datum izdavanja, to je ujedno i datum otpreme robe.Tovarni list sadri osnovne podatke o robi kao to je naziv, koliina, teina, naziv poiljaoca i primaoca, otpremnu i uputnu stanicu, kao i visinu trokova prevoza i nain naplate istih.

U meunarodnom transportu najzastupljenija su sledea transportna dokumenta:elezniki tovarni listKamionski tovarni listAvionski tovarni listBrodski tovarni listPotanske priznanice ipediterska potvrda.

elezniki transport je pogodan za kabastu robu, velikih dimenzija i teine, kao to su rude i prehrambeni proizvodi i moe se rei da je relativno brz, ak bri od kamionskog transporta.Ovaj prevoz je zgodan u okviru evropskog kontinenta, ali ve za interkontinentalni prevoz na raspolaganju su brodovi, tankeri ili avioni.Kod transporta robe eleznicom, eleznilki tovarni list e izdati otpremna eleznilka stanica, na ime primaoca robe.Original ovoga tovarnog lista pratie robu dok e pediter izvoznika dobiti overenu kopiju eleznikog tovarnog lista. elezniki tovarni list (CIM) je prevozna isprava za vagon i robu u njemu.Na poleini ove isprave upisuju se trokovi prevoza.

U meunarodnim razmerama kamionski prevoz je sporiji od eleznikog, ali je sa razvojem konternejskog prevoza i on dostigao vii stepen primenjivosti i efikasnosti.Prilikom krcanja robe na kamion vozar izdaje primerak kamionskog tovarnog lista pediteru izvozniku, koji ovaj prosleuje izvozniku kao dokaz o izrenoj isporuci, radi naplate izvoza.U kamionskom tovarnom listu navode se podaci o robi, registarski broj kamiona, naziv i adresa poiljaoca, naziv i adresa primaoca, bruto teina robe, trokovi prevoza. Kamionski tovarni list s izdaje za svaki kamion i robu u njemu. Rei je sluaj da se jednim kamionskim tovarnim listom pokrije isporuka robe u vie kamiona upuena jednom kupcu.

Kod robe za koju vreme i brzina dostavljanja predstavljaju faktor konkurentnosti, podrazumeva se prevoz avionom (tampe, sveeg cvea...).Prevoz avionom je skuplji od ostalih vrsta prevoza ali je neuporedivo bri.Prilikom otpreme robe avionom prevoznik izdaje avionski tovarni list koji predstavlja potvrdu o otpremi robe.Avionski tovarni list se izdaje za svaku poiljku posebno. To znai da se po jednom vazduhoplovu moe izdati onoliki broj avionskih tovarnih listova koliko ima poiljaoca.Avionski tovarni list se sastoji od tri originala i 9 kopija, znai seta od 12 primeraka koji se distribuiraju pediteru, izvozniku, aviokompaniji, primaocu.

Najvaniji dokument, kod otpreme robe brodskim prevozom, jeste brodski tovarni list, konosman ili teretnica, koji izdaje prevoznik.Ovaj dokument predstavlja ugovor o prevozu i istovremeno je dokaz o vlasnitvu nad robom. Original konosmana izdaje vozar pediteru, prilikom prijema transporta na otpremu.Primljeni konosman pediter dostavlja izvozniku radi honorisanja isporuke.Izvoznik e prezentovati banci sva, potrebna dokumenta, pa i konosman.Po naplati isporuene robe banka izvoznika e sva dokumenta, pa i konosman dostaviti korespodentnoj banci kupca, koja e original konosmana dostaviti svome pediteru, radi uvoznog carinjenja robe.

Konosman moe da glasi na ime, po naredbi i na donosioca. Zahvaljujui svojstvu da onaj ko poseduje konosman ima vlasnitvo nad robom, korisnik konosmana, moe robu prodavati ili zaloiti jo u toku transporta.Konosman sadri podatke o vrsti robe, koliini, teini ili broju, stanju i prilikama na robi prema spoljnom izgledu tereta, datum izdavanja, koji je ujedno i datum otpreme.Po jednom plovnom objektu izdaje se onoliko konosmana koliko ima poiljalaca. Znai konosman se ne izdaje za plovni objekat, nego za robu.

Obaveza peditera je da u skladu sa dispozicijom svoga nalogodavca izvoznika/uvoznika zakljui ugovor o osiguranju robe u prevozu sa osiguravajuom institucijomDokument iz koga se vidi da je izvreno osiguranje robe, kao i cena usluge osiguranja (premija osiguranja) navedena u njemu, je deo seta dokumenata koji se prezentira carini prilikom carinjenja robe.Polisa osiguranja igra znaajnu ulogu u postupku carinjenja i to pre svega uvoznog carinjenja robe.Iznos plaene premije osiguranja uraunava se u carinsku osnovicu, prilikom obrauna carine na uvoz robe

Polisa o osiguranju je dokument, koji izdaje osiguravajue drutvo i predstavlja dokaz da je zakljuen ugovor o osiguranju robe.Polisa osiguranja je tipski obrazac u koji se unose svi podaci o robi, nainu njenog transporta, datum otpreme, zatim uslovima pod kojima je roba osigurana.Uslovi osiguranja se odnose na vrste rizika obuhvaenih osiguranjem, osiguranu vrednost, koja e biti isplaena u sluaju propasti ili oteenja robe, kao i premiju osiguranja.Ugovor o osiguranju zakljuuje pediter izvoznika, sa osiguravajuom ustanovom.Poto ovi trokovi mogu biti dosta visoki pediter po toj osnovi moe od izvoznika/uvoznika zahtevati da mu stavi na raspolaganje odgovarajuu sumu uanpred.

Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi spadaju u red najvanijih posrednih uesnika pri realizaciji spoljnotrgovinskih poslova.Ove banke vre poslove platnog prometa sa inostranstvom, po nalogu svojih komitenata- spoljnotrgovinskih firmi.Meunarodni platni promet predstavlja zbir svih obavljenih platnih transakcija prema inostranstvu.Platni promet moe biti gotovinski i bezgotovinski. U ukupnom meunarodnom platnom prometu dominira bezgotovinski nain plaanja.

Poslove meunarodnog platnog prometa mogu obavljati samo one banke koje imaju ovlaenje Centralne banke (Narodne banke).Banke koje imaju malo ovlaenje mogu obavljati devizno valutne poslove samo u zemlji, one koje imaju srednje ovlaenje mogu obavljati platni promet sa inostranstvom, a one koje imaju veliko ovlaenje mogu obavljati pored meunarodnog platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom kao i ostale devizno valutne poslove u zemlji i inostranstvu.Vrsta ovlaenja zavisi od renomea i uspenog poslovanja banke.

Sve firme, pa i spoljnotrgovinske, dune su da svoja devizna sredstva dre na svojim deviznim raunima kod svojih poslovnih banaka.Izbor poslovne banke preputen je samim firmama.Spoljnotrgovinske firme su komitenti ovih poslovnih banaka.Po nalogu svojih komitenata, poslovne banke, sa njihovih deviznih rauna vre plaanje po osnovu ugovorenog uvoza ili vre uplate priliva po osnovu realizovanog izvoza.Sva dugovanja i potraivanja spoljnotrgovinskih firmi, realizuju njihove poslovne banke

Za izvrenje obaveze plaanja ili naplate prema inostranstvu, pored poslovne banke u zemlji, mora se ukljuiti i poslovna banka u inostranstvu.Banka u zemlji, koja vri meunarodni platni promet, zakljuuje sporazume o meusobnoj saradnji i izvrenju naloga za plaanje sa odabranim inostranim bankama.Ovim sporazumima se meu bankama uspostavlja poslovni korespondentski odnos, dok se banke povezane ovakvim sporazumom nazivaju korespondentske banke, odnosno korespondenti.Ovim sporazumom se utvruje nain na koji e banke izvravati meusobna plaanja.Po pravilu svaka poslovna banka, ovlaena za poslove meunarodnog platnog prometa, ima po jednu korespondentsku banku u svakoj zemlji sa kojom posluje.

Ukoliko je teritorija zemlje velika ili to zahtevaju komitenti banke, poslovna banka moe na teritoriji jedne zemlje imati vie korespondentskih banaka.Ukoliko poslovna banka nema korespondentsku banku u nekoj zemlji, a potrebno je izvriti plaanje ili naplatu po osnovu spoljnotrgovinske transakcije sa rezidentima te zemlje, ukljuie korespondentsku banku iz tree zemlje preko koje e izvriti platne transakcije.

Postoje dve vrste korespondentskih odnosa: direktni i indirektni.Direktni korespondenti imaju otvoreni kontokorentni raun kod jedne od dve banke koje su u korespondenskom poslovnom odnosu, preko koga se vre sve platne transakcije.Indirektni korespondenti nemaju otvoren kontokorentni raun, ve svoja meusobna plaanja izvravaju preko svojih kontokorentnih rauna otvorenih kod drugih banaka.Firmama vie odgovara plaanje posredstvom direktnih korespondenata, jer je time eliminisana jo jedna banka posrednik.

Meunarodna plaanja se ostvaruju uglavnom preko banaka prenosom potraivanja.To se radi tako to banka kada dobije od svoga komitenta nalog za plaanje, vri prenos deviza sa njegovog rauna na raun korespondentske banke, takozvani kontokorentni raun. U daljem postupku se ova sredstva prenose sa kontokorentnog rauna na devizni raun izvoznika.Uspostavljanjem korespondentskih odnosa dve banke iz razliiih zemalja proiruju svoju poslovnu saradnju i na poslove kreditiranja, davanja garancija, razmene poslovnih informacija itd.

Sve banke svoje korenspodente dele na prvoklasne i na ostale banke.Ako banka od svoje korespondentske banke dobije nalog za isplatu a da u tom momentu nema pokria na kontokorentnom raunu i bez prethodnog obezbeenja izvri naloeno plaanje, to znai da svoga korespodenta tretira kao prvoklasnog korespodenta.Ako pak, prihvata naloenu isplatu tek po dobijanju odgovarajueg obezbeenja pokria, znai da je svoga korespodenta svrstala u kategoriju manje pouzdanih, odnosno, ostalih korenspodenata.

Savezna skuptinaSavezna VladaNadlena ministarstvaNarodna banka (Centralna banka)Carinska slubaIzvozne kreditne agencije

Savezna skuptina je najvanija makro institucija u spoljnotrgovinskoj mrei zemlje.U njoj se donose najvanji zakoni koji reguliu oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom.Jednom usvojeni ovi zakoni, odreuju karakter spoljnotrgovinske mree zemlje i nain obavljanja transakcija sa inostranstvom. Tu svakako spada donoenje propisa iz tri najvanije oblasti koje predstavljaju okvir za spoljnotrgovinske transakcije: iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja preduzea, iz oblasti deviznog poslovanja, iz oblasti regulisanja carinskog sistema.

Vlada ima zadatak da kroz svoja resorna ministarstva detaljnije razradi i primeni usvojene zakone, izmeu ostalih i zakone znaajne za oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom, od kojih su najznaajniji: Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom posovanju i Carinski zakon.

U spoljnotrgovinskom poslovanju svakako najvaniju ulogu ima Ministarstvo za spoljnu trgovinu.Pored Ministarstav za spoljnu trgovinu sva ostala ministarstva mogu imati odreenu ulogu, u zavisnosti od vrste dobara koje uestvuje u spoljnotrgovinskom prometu.Ministarstvo za spoljnu trgovinu je resor Vlade, najvieg ranga, nadlean za praenje sektora privrede koji uestvuje u sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom.U ovom ministarstvu se vode trgovaki registri, kako firmi registrovanih na nacionalnoj teritoriji tako i domaih firmi koje su registrovale svoja preduzea u inostranstvu a bave se spoljnom trgovinom.

U Ministarstvu za spoljnu trgovnu se donosi okvir spoljnotrgovinske politike koji se predlae Skuptini na usvajanje.Po usvajanju spoljnotrgovinske politike od strane Skuptine, ministarstvo detaljnije definie instrumente koji treba da obezbede sprovoenje ove politike.Ministarstvo za spoljnu trgovinu, ima u nekim sluajevima, pravo da pojedine poslove sa inostranstvom direktno odobri i da zahteva na uvid zakljuene ugovore.Ovi ugovori ne mogu stupiti na snagu , bez obzira to su ih stranke potpisale sve dok Miinistarstvone da zeleno svetlo, odnosno ne odobri zakljuenje ovih poslova.Ministarstvo za spoljnu trgovinu izdaje razne dozvole, uesnicima u spoljnotrgovinskom poslovanju, kao i dokumenta kojima se odobravaju razna prava po osnovu robnih reima.Miistarstvo ima kontrolnu funkciju i moe pokrenuti postupak za brisanje iz registra firmi koji kre propise koji reguliu ovu oblast.

Finansijsku i deviznu stranu spoljnotrgovinskog posla prati posredno,na bazi dobijenih izvetaja (dokumenata) Narodna banka.Vrednost deviznog priliva po osnovu izvoza robe u okviru konkretnog spoljnotrgovinskog posla i vrednost izvrenog izvoza po carinskim dokumentima mora biti uravnoteena. Ukoliko se po ovom osnovu pojave odstupanja (vea od+/-2%) izvozni posao se dovodi pod sumnju na ta Narodna banka upozorava deviznu kontrolu koja sankcionie izvoznika. Isto vai i kod uvoznog posla.Ukoliko vrednost uvezene robe nije uravnoteena sa vrednou deviznog odliva po konkretnom uvoznom poslu narodna banka je duna da alarmira deviznu kontrolu koja sankcionie uvoznika.Narodna banka utvruje devizni kurs koji je od velikog uticaja na spoljnu trgovinu i raspolae deviznim rezervama zemlje.

Carinska sluba je u nadlenosti carinske uprave kao dravnog organa.Radi carinjenja robe i putnika osnivaju se na graninim prelazima i u privrednim i saobraajnim centrima carinarnice i carinske ispostave.Takoe se osnivaju i carinske laboratorije radi pregleda robe prilikom carinjenja.U carinarnicama i njihovim ispostavama se obavlja:Carinski nadzor nad robomPostupak carinjenja i kontrole robe u izvozu i uvozuPraenje, obrada i distribucija statistikih podataka o izvozu i uvozu robe

Izvozne kreditne agencije osnivaju vlade zemalja kako bi obezbedile kreditnu podrku svoga izvoza.Ove agencije kreditiraju dugorone i skupe infrastrukturne spoljnotrgovinske poslove, za koje privatne finansijske institucije zbog velikih rizika nisu zainteresovane.Izvozne kreditne agencije takoe osiguravaju izvozne kredite od politikih i nekomercijalnih rizikaFinansijska podrka koju ove agencije pruaju spoljnotrgovinskom sektoru doprinosi rastu konkurentnosti izvoza i osvajanju novih trita.

Udruenja privrednika (Privredne komore)Agencije za promociju izvoza

Razna udruenja privrednika od kojih su najee privredne i trgovake komore predstavljaju institucije koje prvenstveno treba da pomognu svojim lanovima u unapreenju obavljanja njihove delatnosti.Kada je re o spoljnotrgovinskim firmama oekuje se da komora svojim lanicama (firmama) ukae na pravce unapreenja spoljnotrgovinske saradnje.Privredna komora se finansira iz doprinosa firmi lanica.

Privredna komora u svojim registrima vodi spoljnotrgovinske firme, prati i kroz konsultacije i razne privredne akcije podrava njihov nastup na inostranom tritu.Privredna komora moe organizovati zajedniki nastup domaih firmi na inostranim sajmovima.Trebalo bi da raspolae zavidnom bazom podataka neophodnom firmama spoljnotrgovinske grupacije sa ciljem unapreenja izvoza.Mnoge privredne komore imaju svoja predstavnitva u inostranstvu sa ciljem ostvarenja to veeg izvoza domaih firmi na inostrana trita.

Agencije za promociju izvoza su institucije koje uivaju veliku podrku vlade i osnivaju se sa ciljem obezbeenja uspene promocije i nastupa nacionalne privrede u svetu.esto su organizovane u okviru dravnih izvoznih kreditnih agencija.Nude raznovrsne informacije o izvoznim mogunostima zemlje.Za strane partnere je znaajno da na jednom mestu dobiju podatke o najvanijim propisima koji se tiu spoljnotrgovinskog sektora kao i konkretne podatke o izvoznoj ponudi.Istovremeno one daju i povratne informacije domaoj privredi o meunarodnoj tranji.

Od meunarodnih institucija najvei uticaj na pojedinane aktere u meunarodnoj trgovini ima Svetska trgovinska organizacija (WTO).Posredno utiu i Meunarodni monetarni fond i Meunarodna banka za obnovu i razvojZa nadgledanje i regulisanje tokova meunarodne trgovine od 1955. godine, u svetskim okvirima, nadlena je Svetska trgovinska organizacija sa seditem u enevi.Nadlena je za praenje tokova meunarodne trgovine svih zemalja svojih lanica.

Zemlje lanice Svetske trgovinske organizacije moraju se striktno pridravati donetih pravila ponaanja koje je ova institucija formulisala kroz Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije.Svetska trgovinska organizacija je stvorena sa ciljem da se eliminiu sve barijere u meunarodnoj trgovini i stvore uslovi za njeno slobodno odvijanje.Pored Svetske trgovinske organizacije veliki uticaj na odvijanje spoljnotrgovinskih transakcija i njihovo ubrzavanje ili usporavanje imaju Centri za svetsku trgovinu (WTC) i Meunarodni trgovaki centar (ITC).

Osnovni cilj delovanja WTO bi trebalo da bude liberalizacija meunarodne trgovine prvenstveno radi poveanja blagostanja naroda zemalja lanica.Osnovni zadaci WTO su:Administratiranje trgovinskih sporazuma i ako to namee poslovna praksa, razmatra nove oblasti meunarodne trgovine i donosi nove sporazume.Pojednostavljivanje i ubrzavanje realizacije spoljnotrgovinskog posla kroz donoenje propisa.

Multilateralni trgovinski sistem utie na sve uesnike u meunarodnoj trgovini. Ovaj sistem namee pravila igre kojih se pridravaju njegovi lanovi.To znai da se firma pre nego to nastupi na maeunarodnom tritu mora upoznati sa pravilima koja na tom tritu nameu meunarodne insistucije.Mnoga od ovih pravila reguliu proizvode kojima se trguje, kao i nain na koji se trguje.Ovim pravilima se eliminie nefer trgovinska praksa u meunarodnoj trgovini.

Centri za svetsku trgovinu predstavljaju poslovne komplekse u okviru kojih se koncentrisane sve aktivnosti neophodne za brzo i efikasno obavljanje i zakljuivanje poslova u meunarodnom prometu roba, usluga i svih ostalih oblika spoljnotrgovinskih poslova.Na kraju dvadesetog veka u svetu je postojalo 300 centara za svetsku trgovinu, u preko 80 zemalja, po pravilu smetenih u glavnim gradovima, kao i veim metropolama.Osniva Centra moe biti drava, privatni sektor ali centar moe biti osnovan i meovitim kapitalom.lanice centra su firme iz svih sektora privrede. Poseban interes za lanstvo imaju male i srednje firme, kako bi se informisale o vanim, kako poslovnim, tako i neposlovnim informacijama koje doprinose uspenijem poslovanju i trgovini.

Sedite Meunarodnog trgovinskog centra je u enevi.Meunarodni trgovinski centar ima izvrnu ulogu i operativnog je karaktera. U sistemu Ujedinenih nacija obezbeuje tehniku kooperaciju sa zemljama u razvoju radi promocije njihovog izvoza.Naroito veliku ulogu ima u podrci izgradnje efikasnog spoljnotrgovinskog sistema u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji.

Broj uesnika u spoljnotrgovinskoj mrei zemlje kao i njihova veliina, njihova meusobna poslovna saradnja, stepen slobode aktera u spoljnoj trgovini, ostvarivanje prava bavljenja spoljnotrgovinskom delatnou, kao i niz drugih pitanja koja se bave organizacijom i strukturom spoljnotrgovinske mree odreeni su spoljnotrgovinskom politikom zemlje.

U naelu postoje dve krajnosti u voenju spoljnotrgovinske politike. Jedna predstavlja vrlo krut pristup kroz takozvani monopol spoljne trgovine a druga se svodi na liberalan pristup voenju spoljnotrgovinske politike zemlje.U praksi ni jedan ni drugi pristup nisu poeljni, jer mogu izazvati neeljene posledice. Zato je izvestan stepen liberalizacije spoljne trgovine uz doziranu kontrolu vlade najee prisutan u savremenim uslovima odvijanja trinih privreda.Za trine privrede integrisane u globalnu svetsku privredu karakteristina je relativno liberalna usmerenost spoljnotrgovinskih politika, dok izolovane privrede, zatim privrede u nekim posebnim uslovima, mogu pribei dravnom monopolu spoljne trgovine.

Dravni monopol spoljne trgovine pojavio se prvi put u bivem Sovjetskom Savezu neposredno posle rata. U takvim uslovima formira se dravno telo (ministarstvo) koje ima direktnu nadlenost nad spoljnotrgovinskim transakcijama zemlje.Monopol spoljne trgovine na poetku 21 veka izgleda kao prevazien fenomen, ali nam ekonomska istorija ukazuje da je ovaj oblik trgovinske politike mogu i u periodima velikih ekonomskih kriza kroz koje prolaze neke zemlje i kada je neophodno racionalizovati potronju, izvoz i uvoz.

U zatvoreni netrinim privredama vrlo esto se pribegava monopolu spoljne trgovine.Monokulturne zemlje, iji izvozni prihodi zavise od jednog izvoznog artikla ili nekoliko njih bie bliski primeni dravnog monopola spoljne trgovine.Monopol spoljne trgovine karakterie velika uloga i direktno meanje drave u spoljnotrgovinske operacije i transakcije. Praktino drava kontrolie kompletno odvijanje spoljne trgovine, kroz vrlo detaljne godinje i petogodinje planove.Za monopol spoljne trgovine se kae da predstavlja nuno zlo i da ima opravdanja primeniti ga u vanrednim okolnostima i na kratak rok.

Preduzea, direktni uesnici u spoljnotrgovinskim poslovima nemaju inicijativu, niti mogu odluivati ta e se izvoziti i uvoziti. To je preputeno dravnim orgnima, iji su puki izvrioci spoljnotrgovinske firme.Izvoze se samo vikovi, tako da marketing na igra nikakvu ulogu.U ovakvom sistemu odnosa poveava se administriranje na svim nivoima i razvija birokratija.Poseban problem predstavlja nezainteresovanost spoljnotrgovinske operative.

Liberalna spoljnotrgovinska politika predstavlja drugu krajnost u odnosu n na dravni monopol spoljne trgovine.U ovakvom sistemu spoljne trgovine spoljnotrgovinske firme imaju potpunu slobodu odluivanja o izvozu i uvozu.Eliminisana su sva ogranienja izvoza i sav izvoz se obavlja na slobodnom reimu, bez meanja dravnih organa.Broj spoljnotrgovinskih firmi je ogroman.Da bi jedna privreda vodila liberalnu spoljnotrgovinsku politiku mora prethodno dostii znaajan stepen konkurentnosti.

Apsolutno liberalna spoljnotrgovinska politika u realnim uslovima ne postoji.U praksi najrazvijenijih zemalja sveta, koje imaju realne mogunosti da budu blie modelu apsolutne liberalne spoljnotrgovinske politike, po pravilu, je prisutna umereno liberalna spoljnotrgovinska politika, po kojoj su spoljnotrgovinske firme maksimalno stabilne, dok drava prati okvire uravnoteenog spoljnotrgovinskog sistema.Drava ne utie direktno na odluivanje spoljnotrgovinskih firmi o tome ta i koliko uvoziti, ali moe indirektno, kroz odreene instrumente podrke obezbediti povoljnije uslove za izvoz ili uvoz proizvoda odreenog sektora, koji predstavlja njen strateki interes.m

Poto je izvoz znaajan faktor razvoja domae privrede, veina zemalja se trudi da posredstvom instrumenata svoje spoljnotrgovinske politike izvri sektorsko i regionalno usmeravanje izvoza, kako bi obezbedile konkurentan nastup i prodor na meunarodno robno trite.Instrumenti spoljnotrgoviske politike mogu delovati podsticajno na izvoz nekih proizvoda i destimulativno na izvoz drugih proizvoda.Instrumenti spoljnotrgovinske politike mogu delovati restriktivno na uvoz proizvoda i tako obezbediti zatitu domae industrije.Spoljnotrgovinske firme pri realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija neposredno mogu biti izloene delovanju sledeih instrumenata spoljnotrgovinske politike:robnim reimimasubvenconiranju izvozacarinama.

Radi zatite domae proizvodnje i razvoja, izvoz i uvoz robe, moe biti usmeravan sektorski, kroz regulativu robnih reima.Robnim reimima se mogu ograniiti volumen, kao i vrednost izvoza i uvoza.Robu na pojedine oblike uvoza i izvoza (robne reime) razvrstava Savezna vlada, na predlog Ministarstva za spoljnu trgovinu, na bazi utvrene spoljnotrgovinske politike.Odlukom o razvrstavanju robe na oblike uvoza i izvoza, preciziran je robni reim za sve robe koje se nalaze u carinskoj tarifi. Postoje sledei oblici uvoza i izvoza robe:Slobodan izvoz/uvoz (LB)Reim dozvola (D)Kontigenti (vrednosni Kv i koliinski Kk)Kvote (K)

Sobodan izvoz/uvoz odvija se bez uslovljavanja spoljnotrgovinskog posla.Za robu koja se nalzi na slobodnom reimu, nije potrebno pribaviti nikakva odobrenja da bi se izvrio izvozni, odnosno uvozni posao, ve se ovaj posao odvija slobodno.

Potpuna suprotnost slobodnom reimu izvoza/uvoza robe je spoljnotrgovinski posao koji zahteva prethodno odobrenje, odnosno, dozvolu koju izdaje nadleni administrativni organ.Na reimu dozvola se obavezno nalaze opasne materije, proizvodi naoruanja, retki plemeniti metali, itd.Kod onih roba za koje je predvieno pribavljanje bili izvozne, bilo uvozne dozvole, zakljueni kupoprodajni poslovi sa inostranim partnerom stupie na snagu tek poto se pribave potrebne dozvole.

Kontigenti predstavljaju instrumente kojima se ograniava izvoz i uvoz robe.Kontigenti mogu biti vrednosni i koliinski.Obim kontigenata se utvruje krajem godine za narednu godinu i deli na zainteresovane korisnike (izvoznike/uvoznike).Ovaj oblik izvoza i uvoza predstavlja restrikciju u meunarodnoj trgovini prtiv koje se Svetska trgovinska organizacija najvie bori.Na nacionalnom nivou, egzistencija robnog reima kontigenata daje mogunost da pojedini predstavnici nadlenog administrativnog organa koji realizuju raspodelu kontigenata na korisnike zloupotrebe svoj poloaj, tako to favorizuju pojedine korisnike i time pribave korist za sebe.

Kvote su takav oblik razvrstavanja robe kojim se utvruje, takoe bilo koliinski, bilo vrednosno, obim robe koji moe u jednom periodu (u toku godine) biti izvezen ili uvezen.Kvote se ne dele unapred, kao to je to sluaj sa kontigentima, na potencijalne korisnike, ve se izvoz ili uvoz obavlja sve dok se ne iscrpu kvote predviene u odreenom periodu.Kvote se iscrpljuju tako to se prilikom izvozno/uvoznog carinjenja evidentira iscrpljivanje kvota.Za kvote vai pravilo da jedna spoljnotrgovinska firma moe uvesti maksimalno do 10% vrednosti ukupno predviene kvote za odreenu robu po regularnim uslovima uvozne carinske stope.Ako firma uvoznik/izvoznik prilikom carinjenja robe ustanovi da su kvote za konkretnu robu u konkretnom periodu iscrpljene, njen uvoz/izvoz nee biti stopiran, ali e ona trpeti odreeni rast trokova koji je izvesna kazna za prekoraenje kvota.

U praksi jugoslovenske spoljnotrgovinske politike primenjivane su sledee forme podsticaja izvoza:Povraaj carinskih i drugih uvoznih dabina Povraaj vozarineIzvozni podsticajiPosebni podsticaji

Pravo na povraaj carine i drugih uvoznih dabina ostvarilo je preduzee poto je izvezlo robu ili uslugu domae proizvodnje i izvrilo njenu naplatu u konvertabilnoj valuti, ili je izvrilo uvoz robe na osnovu kompenzacionog posla, ili prebilo dug potraivanjem.Povraaj carine se obraunava na ugovorenu vrednost izvezene robe preraunatu u dinarsku protivrednost po srednjem kursu utvrenom na Meubankarskoj berzi deviznog trita na dan obrauna.

Ovim podsticajem izvoznik stie pravo povraaja dela plaene vozarine za prevoz robe od domae granice do odredita kupca.Izvoznici dnevne i nedeljne tampe, knjiga, asopisa i filmova imaju pravo naplate vozarine u iznosu od 2.5% vrednosti plaene vozarine u inostranstvu.

Izvozni podsticaji se ostvaruju posredstvom formiranja posebnih fondova koji se koriste u svrhe podsticanja izvoza prioritetnih sektora definisanih ekonomskom politikom.U jugoslovenskom izvozu sektoru poljoprivrede, kao prioritetnom izvoznom sektoru, bio je namenjen fond za podsticaj poljoprivrede i prehrambene industrije.

Ova grupa podsticaja moe biti vrlo raznovrsna.Tako su izvoznici koji su Narodnoj banci Jugoslavije prodavali ostvarene devize od izvoza imali pravo naplate dodatnog iznosa koji je tokom 2000. godine iznosio 33% vrednosti ostvarene prodaje deviza.

Najznaajniji instrument spoljnotrgovinske politike zemlje predstavljaju carine.One su i najznaajniji instrument spoljnotrgovinske politike koji preferira i Svetska trgovinska organizacija.Carina je iznos koji se naplauje prilikom uvoza i izvoza robe.Re carina je inae kovanica koja potie od dve rei careve dabine, jer su prve ubirane carine bili carski prihodi i pripadali su caru.U savremenim uslovima izvozna carina je gotovo iezla.Funkcija uvozne carine je prihodna i zatitna. Ona obezbeuje dravi prihode, ali i zatitu odreenim proizvodnim sektorima u razvoju, tako da posredno ona ima i razvojnu ulogu.

U zavisnosti od metoda koji se primenjuju prilikom obrauna carine primenjuju se sledee vrste carina: carine po vrednosti, specifine carine i kombinovane carine, dok se u zavisnosti od toga koji cilj drava eli postii primenjuju sledee vrste carina: fiskalne, zatitne, prohibitivne, retorzivne, preferencijalne, diferencijalne, antidampinke, kompenzatorne, sezonske.Carine takoe mogu biti minimalne (preferencijalne) i maksimalne.

Carine po vrednosti utvruju se u procentualnom iznosu na vrednost uvezene robe.Specifine carine se primenjuju na jedinicu mere robe koja se uvozi.Kombinovane carine predstavljaju kombinaciju carina po vrednosti i specifinih carina.Fiskalne carine su namenjene prvenstveno rastu budetskih prihoda. Fiskalna carina je tipina u sluaju carinskog optereenja robe koja se ne proizvodi u zemlji.Zatitne carine imaju za cilj da zatite domau proizvodnju. Prohibitivne carine imaju za cilj da zabrane uvoz roba za koje su propisane. Retorzivne carine propisuju se kao kontra mera na postupak druge zemlje koja je zavela carine na uvoz nae robe.Preferencijalne carine se daju po osnovu klauzule najpovlaenije nacije.

Diferencijalnim carinama se optereuje roba samo iz odreene zemlje ime se vri diskriminacija.Antidampinke carine su carine koje se uvode na robu koja se uvozi po dampinkim cenama.Kompenzatorne carine se uvode na uvoz robe proizvedene ili uvezene uz pomo subvencija.Sezonske carine se propisuju na uvoz poljoprivrednih proizvoda u odreenim periodima kada uvoz ovih proizvoda preti da ugrozi domau proizvodnju i trite.Vrsta kao i visina carinskog optereenja za svu robu koja cirkulie u spoljnotrgovinskom prometu propisana je u carinskoj tarifi zemlje uvoza.

Re tarifa na arapskom jeziku oznaava cenovnik. U najuem smislu rei, pod carinskom tarifom se podrazumeva sistematizovan pregled robe po tarifnim oznakama, tarifnim brojevima, nazivu robe i carinskim stopama.ira definicija carinske tarife bi pored ostalog obuhvatala i oblike uvoza i izvoza robe, odredbe o carinskoj osnovici i nainu primenjivanja carinskih stopa, carinskim osloboenjima, posebne mere carinske zatite i druge vaee odredbe carinske zatite.

U meunarodnoj trgovini stvorena je standardna carinska nomenklatura, koju SR Jugoslavija, primenjuje od 1.1.1995. godine, na bazi Harminizovanog sistema kao i nomenklature Kombinovane carinske tarife Evropske Unije.Materija carinske tarife regulisana je Zakonom o carinskoj tarifi.Ovaj Zakon rukovoen je savremenom tendencijom liberalizacije meunarodne razmene i zahtevima Svetske trgovinske oragnizacije, po kojima dozvoljeni instrument zatite domae privrede mogu biti samo carine. Svi ostali oblici vancarinske zatite su nedopustivi, ukoliko zemlja ima nameru da pristupi Svetskoj trgovinskoj orgsnizaciji.

Osnovna delatnost carinske slube jeste vrenje kontrole robe i putnika pri izlasku sa teritorije zemlje i ulasku na njenu teritoriju.Carinjenje robe se vri u prostorijama i prostorima sedita carinarnice, odnosno njene organizacione jedinice bilo da je to carinska ispostava ili carinski referat.Carinarnice i njihove ispostave mogu biti locirane na graninim prelazima ali i u unutranjosti zemlje.Na zahtev podnosioca carinskih isprava, carinarnica moe odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi, odnosno, izvozi izvri van tih mesta, u prostorijama i prostorima koji odgovaraju podnosiocu carinskih isprava.Podnosilac carinskih isprava, kada je spoljnotrgovinski promet u pitanju, je uglavnom pediter.

Postupak carinjenja robeu izvozu i uvozu se sastoji od sledeih faza:Prijem carinskih i ostalih dokumenata.Pregled robe i poreenje stvarnog stanja sa podacima iz dokumentacije. Ovo se pre svega odnosi na podudarnost dav vrlo vana podatka: tarifnog broja i vrednosti robe. Tarifni broj deklarie vrstu robe mora odgovarati stvarnom opisu robe kao to stavrna vrednost robe mora odgovarati deklarisanoj vrednosti u carinskim dokumentima.Obraun carine i ostalih dabina na carinsku osnovicu.Naplata obraunatih iznosa carine i ostalih dabina.Prilikom izvoznog carinjenja u nadlenosti carinske slube je izdavanje odgovarajuih dokumenata koja prate robu kao to su certifikati o poreklu proizvodnje izvezene robe.Zakon obavezuje carinske organe da robu koja se nalazi u eleznikim vagonima, kamionima i kontejnerima, avionske i ekspresne poiljke ocarine u roku od pet radnih sati od momenta podnoenja konkretnih carinskih isprava.

Pod carinskim dokumentima podrazumevamo dokumenta koja izdaju carinski organi prilikom sprovoenja carinskog postupka i po zavrenom carinjenju. Tu spadaju:Jedinstvena carinska isprava (JCI)Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)Uverenje o poreklu robe (EUR)Specifikacija za razduenje privremeno izvezene robe

Jedinstvena carinska isprava (JCI) predstavlja dokumenat (jedinstveni obrazac), na osnovu koga se vri prijavljivanje robe za carinjenje i sprovoenje carinskog postupka na robi.Jedinstvena carinska isprava se koristi za sve vrsta spoljnotrgovinskih poslova, tako to se u njoj, kodiranjem (ifrom) naznaava o kom poslu je re (izvozu, uvozu, privremenom uvozu/izvozu, konsignaciji, reeksportu itd.). Ovaj obrazac je prilagoen elektronskoj obradi podataka, tako da slovne rubrike imaju svoje ifarske pandane.

Jedinstvena carinska isprava (JCI)Sadrinski, JCI ima dva nivoa rubrika, odnosno podataka koji se popunjavaju.Jednu grupu podataka sainjavaju opti podaci i to su: vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, primalac i poiljalac robe, ukupna vrednost robe koja se carini, odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe, razni rabati i drugi popusti, zemlja iz koje se roba uvozi, registarski broj prevoznog sredstva.Drugu grupu podataka sainjavaju podaci koji se odnose na konkretnu robu, i tu spadaju: ifra robe, vrednost robe po tarifnim naimenovanjima, carinska osnovica sa podacima o obraunu carine, koliina, datum carinjenja, robni reim uvoza/izvoza, namena uvoza itd.

Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR)Carinska isprava za prijavljivanje robe je dokument prilagoen nacionalnim potrebama voenja carinskog postupka.CIPR se koristi iskljuivo za sprovoenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u eleznikom, vazdunom i saobraaju vodenim putevima.CIPR sadri rubrike oznaene brojevima koje popunjava njen podnosilac, pediter i rubrike koje popunjava carinski organ.Prvi nivo podataka predstavljaju podaci koji se odnose na samu ispravu, drugi nivo su podaci vezani za prevoznu ispravu, dok trei nivo ine podaci o samoj robi.

Specifikacija za razduenje privremeno uvezene/izvezene robeSpecifikacija za razduenje privremeno uvezene/izvezene robe se podnosi samo u sluajevima kada se privremeno uvezena ili izvezena roba vraa u inostranstvo ili iz inostranstva u promenjenom stanju (poslovi oplemenjivanja, ugradnje i opravke).Sadri rubrike koje su pznaene brojevima, koje popunjava podnosilac i rubrike oznaene slovima koje popunjava carinski organ.Ovaj dokument je vie internog karaktera i koristi se uporedo sa JCI kod poslova privremenog uvoza i izvoza, gde ima evidencione prednosti kod razduivanja parcijalnih poiljki po osnovu privremenog izvoza i uvoza.

Uverenje o poreklu robeUverenje (certifikat) o poreklu robe, izdaje se na zahtev kupca koji eli da se osigura da je roba nova, proizvedena u pogonima proizvoaa od koga i kupuje robu i da nije reeksportovana pa izvezena.Ovo uverenje, koje predstavlja izjavu da je roba domaeg porekla, popunjava izvoznik, a sadri sve bitne podatke o robi, i dostavlja je na overu carini uz JCI.Radi unificiranja ovog dokumenta po propisima Evropske unije uvedena je forma obrasca potvrde o poreklu robe EUR 1, koju praktino izdaje nadlena carinarnica prilikom izvoznog carinjenja robe.

ORGANIZOVANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH OPERACIJA Spoljnotrgovinske operacije se mogu organizovati kako u okviru proizvodnih preduzea tako i u okviru firmi koje se ne bave proizvodnom delatnou.Da bi se bavilo spoljnotrgovinskim poslovanjem preduzee-firma mora biti registrovana za obavljanje ove vrste posla kod nadlenih administrativnih institucija.Spoljnotrgovinske operacije se mogu obavljati na dva naina:Direktno i Indirektno.

Direktan metod spoljnotrgovinskih operacijaDirektan metod spoljnotrgovinskih operacija ostvaruje se:U okviru proizvodnih firmi:Odeljenja plasmana proizvodaIzvozno/uvozna odeljenjaZasebna izvozna i zasebna uvozna odeljenjaOsnivanjem zasebne firme specijalizovane za uvoz/izvozU okviru klasinih trgovakih firmiAngaovanjem zastupnikaProdajom robe distributeru.

Indirektan metod obavljanja spoljnotrgovinskih opercija Indirektan metod obavljanja spoljnotrgovinskih operacija ostvaruje se:Preko posrednika:Eksportno importnih zajednica proizvodnih firmiMarketing izvoznih/uvoznih udruenjaEksportno importnih joint venturs firmiPreko posrednikih (komisionih) trgovakih firmi:Uvozni komisionIzvozni komisionKonsignacija

Direktno obavljanje spoljnotrgovinskih operacija1.Proizvodne firme i spoljnotrgovinske operacijeKada proizvodna firma svoj proizvod sama plasira na inostrano trite (vri izvoz)i kada sama uvozi repromaterijal i sklopove za potrebe sopstvene proizvodnje kaemo da se spoljnotrgovinske operacije obavljaju direktno.Proizvodna firma u ovom sluaju izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj raun.Ovi poslovi se obavljaju u okviru izvozno uvoznih odeljenja koja se formiraju unutar proizvodne firme ili u okviru zasebne spoljnotrgovinske firme koju formira proizvodna firma.

1.Proizvodne firme i spoljnotrgovinske operacijeOrganizovanje spoljnotrgovinskog (izvozno/uvoznog) odeljenja unutar proizvodne firme zavisie od veliine same firme, njene pozicije na tritu, ekonomske moi.Za direktno organizovanje spoljnotrgovinskih operacija proizvodno preduzee e se odluiti u sledeim sluajevima:Kada trokovi angaovanja komisionog posrednika u velikoj meri prevazilaze trokove organizovanja sopstvenog spoljnotrgovinskog aparata.Ako se u budunosti oekuju veliki uvozno izvozni poslovi. Ovo je povezano sa razvojem firme i njenim planovima i strategijom osvajanja inostranih trita. Ukoliko firma proizvodi visokosofisticiran proizvod, nestandardan i koji zahteva angaovanje njenih strunjaka u svim fazama, ukljuujui fazu prodaje, prezentacije, montae, obuke kadrova i slino.

1.Proizvodne firme i spoljnotrgovinske operacijeUkoliko firma moe da obezbedi u zemlji prodaje svoje predstavnitvo koje e organizovati servis, skladite rezervnih delova, svoje prodavce.Kada priroda proizvoda zahteva neposredan kontakt proizvoaa sa tritem. Direktno obavljanje spoljnotrgovinskih operacija zahteva kvalifikovan kadar koji moe biti skup za mala i srednja preduzea.Odluka da sam izvozi ili ne zavisie i od same prirode robe.Na nekim tritima su posrednici obavezni (Bliski Istok, Malezija, Indijski podkontinent), jer pojedine porodice tradicionalno dre trita.

1.Proizvodne firme i spoljnotrgovinske operacijeDirektan izvoz robe moe vriti sam proizvoa robe. U tom sluaju proizvoa postaje izvoznik i obavlja sve aktivnosti izvoznika.Potpisnici ugovora o meunarodnoj kupoprodaji robe su: proizvoa sa jedne strane i njegov kupac u inostranstvu sa druge.Ugovorne stranke: izvoznik (proizvoa robe) i kupac u inostranstvu imaju po osnovu sklopljenog ugovora odreena prava ali i obaveze.Osnovna obaveza izvoznika jeste da isporui ugovorenu robu a kupca da plati ugovorenu vrednost.Izvoznik (proizvoa robe) deluje u svoje ime i za svoj raun.

2. Klasine trgovinske firme u spoljnotrgovinskim operacijamaPored proizvodnih firmi direktan oblik obavljanja spoljnotrgovinskih operacija prisutan je i kod klasinih trgovaca.I klasini trgovci izvoze i uvoze u svoje ime i za svoj raun.Oni su prvo kupili robu (na odmaem ili na inostranom tritu), zatim tu robu izvoze.Rezultat ove spoljnotrgovinske transakcije treba da bude zarada trgovca koja se ostvaruje kroz razliku u ceni kupljene i izvezene robe.Prilikom uvoza trgovci zarauju izmeu vrednosti po kojoj je roba prodata na domaem tritu (ili nekom treem tritu) i vrednosti koja je za nju plaena na inostranom tritu .Klasini trgovci uvoze robu radi njene prodaje na domaem tritu. Oni zaradu ostvaruju na razlici u ceni po kojoj je roba nabavljena u inostranstvu i ceni po kojoj se prodaje na domaem tritu.

2. Klasine trgovinske firme u spoljnotrgovinskim operacijamaStranke u ovom ugovoru o uvozu, odnosno kupoprodaji su: trgovac-uvoznik i prodavac robe u inostranstvu.Realizaciju uvoznog posla u potpunosti e izvriti trgovac, koji radi u svoje ime i za svoj raun.Trgovake firme u spoljnoj trgovini uestvuju i kao izvoznici i kao uvoznici.Neke od njih se iskljuivo bave izvoznim poslovima to ih deklarie kao izvozne (eksportne ) firme, dok se druge bave iskljuivo uvoznim poslovima to ih svrstava u grupu uvoznih (importnih) firmi.

3. Izvozne (eksportne) spoljnotrgovinske firme Trgovinske firme koje kupuju robu na domaem tritu i potom je prodaju na inostranom tritu predstavljaju klasine spoljnotrgovinske izvozne (eksportne) firme.One na domaem tritu kupuju a na inostranom tritu prodaju robu u svoje ime i za svoj raun.Zaradu ostvaruju u razlici u ceni i u potpunosti preuzimaju rizik.Kako se iskljuivo bave trgovinom izvanredni su poznavaoci trita na kome nastupaju kao i dobra koje prodaju.Ove firme se mogu orjentisati na izvoz irokog spektra dobara (kako proizvoda tako i usluga) i onda ih sreemo pod nazivom univerzalne izvozne spoljnotrgovinske firme.Kada u izvoznoj strukturi trgovinske firme preovlauje jedan ili odreena grupa proizvoda govorimo o specijalizovanim izvoznim spoljnotrgovinskim firmama.

4.Uvozne (importne) spoljnotrgovinske firme Trgovinske firme koje kupuju robu na stranom tritu i potom je prodaju na domaem tritu predstavljaju klasine spoljnotrgovinske uvozne (importne) firme.One takoe zaradu ostvaruju na razlici u ceni i u potpunosti preuzimaju rizik nastupajui u svoje ime i za svoj raun.Spoljnotrgovinske uvozne firme takoe mogu biti univerzalne i specijalizovane.Univerzalne uvozne firme uvoze irok spektar proizvoda i usluga koji potom same distribuiraju ili prodaju trgovcima na malo.Specijalizovane uvozne firme su orjentisane na uvoz jednog ili homogenih proizvoda koji u ukunoj vrednosti godinjeg uvoza dostie uee od bar 50%.

5. Spoljnotrgovinske firme opteg tipaSpoljnotrgovinske firme opteg tipa bave se spoljnotrgovinskim transakcijama i to u podjednakom obimu kako izvozom tako i uvozom.I ovde je re o klasinim trgovcima koji kupuju i prodaju u svoje ime i za svoj raun i u potpunosti preuzimaju rizik poslovanja.Ove firme su podeljene najee na dva odeljenja (referata): uvozno i izvozno odeljenje. A zatim su u okviru izvoznog i uvoznog odeljenja formirani odseci koji se bave izvozom, odnosno uvozom odreenih proizvoda i usluga.Spektar proizvoda i usluga koji mogu biti predmet spoljne trgovine ovih firmi je vrlo irok.Podela u okviru odeljenja moe biti napravljena i prema geografskoj strukturi izvoza i uvoza.

6. Direktan izvoz uz angaovanje zastupnika (agenta)U spoljnotrgovinskom poslovanju zastupnitvo je karakteristino kod izvoza i prodje na inostrana trita kada proizvoa svoju robu plasira angaujui zastupnika na inostranom tritu.Zastupnik moe biti firma ili pojedinac.Zadatak zastupnika je da locira kupce, primi porudbine i dostavi ih svome nalogodavcu (principalu) kako bi ovaj dalje realizovao spoljnotrgovinski posao.Za ove poslove zastupnik od principala naplauje zastupniku proviziju.Zastupnik (agent) deluje u tue ime i za tu raun.Zastupnik mora tititi svuda i u svakoj prilici interese svoga principala koji sa njim ulazi u dugoroan, ponekad i viegodinji, poslovni odnos.Za proizvoaa robe koji eli da uspe na izvoznom tritu vaan je izbor zastupnika.

6. Direktan izvoz uz angaovanje zastupnika (agenta)Ako se radi o sloenom predmetu i usovima kupoprodaje zastupnik e po pronalaenju kupca obavestiti svog principala i uputiti ih na meusobnu saradnju.Proizvodna firma (principal) ugovorom o zastupanju ovlauje svoga (zastupnika) agenta za obavljanje svih poslova koji mogu dovesti do prodaje robe na teritoriji zastupanja.Generalno zastupnitvo, daje zastupniku ekskluzivno pravo prodaje principalove robe (ili usluga) na odreenoj teritoriji. Ukoliko je teritorije neke zemlje isuvie velika, generalni zastupnik moe angaovati podzastupnike (podagente), koji e na uim teritorijama raditi po njegovom nalogu.Ukoliko zastupnik ima nameru da pored ve postojeeg, zastupa jo nekog principala, moe to ostvariti, ali uz prethodno odobrenje prvog nalogodavca.

6. Direktan izvoz uz angaovanje zastupnika (agenta)Zastupanje se vri na odreenoj dogovorenoj teritoriji a po obimu ovlaenja zastupnitvo moe biti specijalno i opte.Po stepenu odgovornosti postoji obini zastupnik i on ne odgovara za izvrenje obaveze kupca iz ugovora o kupoprodaji.Ukoliko pak zastupnik prihvati obavezu da garantuje za izvrenje preuzetih obaveza kupca iz ugovora o kupoprodaji govorimo o delkredere zastupnitvu.Ukoliko bi principal mimoiao svoga zastupnika i na teritoriji gde je ugovorio generalno zastupnitvo, direktno zakljuio posao, zastupnik i ostvario pravo na zastupniku proviziju, u neto manjem iznosu od ugovorene. Smatra se da je do zakljuenja posla i dolo zahvaljujui prethodnim aktivnostima i uloenim sredstvima zastupnika u istraivanje, reklamu i druge marketing aktivnosti na dotinom tritu.

6. Direktan izvoz uz angaovanje zastupnika (agenta)

Zastupnik nastupa u tue ime i za tu ran.Zastupnik ima obavezu urednog voenja poslovnih knjiga, prvenstveno dnevnika, u kome se evidentiraju ugovori robnog prometa nastali posredovanjem zastpnika. Najee obaveze koje zastupnici preuzimaju jesu organizovanje servisne slube i konsignacionih skladita.Na sopstvenom skladitu rezervnih delova zastupnika, nalazi se roba koju je on kupio, pod najpovoljnijim uslovima, od svog principala. Ova roba je regularno uvezena, plaena i ocarinjena i prvenstveno slui za snabdevanje servisne slube zastupnika.Zastupnik vrlo esto preuzima obavezu dranja konsignacionog skladita, i konsignacionih prodavnica. U konsignacionim prodavnicama zastupnik prodaje robu svog principala pod odreenim uslovima.

7. Distributeri u spoljnotrgovinskom poslovanjuDistributer deluje u svoje ime i za svoj raun.On kupuje proizvode od prodavca (proizvoaa ili trgovca) sa kojim zakljuuje ugovor o distribuciji.Poto nabavlja velike koliine dobara, distributer kupuje po specifinim cenama, niim nego na slobodnom tritu.Firma, prodavac robe, ne mora da uestvuje u formiranju cene, po kojoj distributer prodaje.Prodaja dobara posredstvom distributera moe za prodavca, ovih dobara, predstavljati veliki rizik kada se radi o posedovanju prava na intelektualnu svojinu, trgovako ime proizvoda, trgovaku marku, kopiranje proizvoda.Veliki distributeri mogu zloupotrebiti svoju poziciju i u svome poslovanju koristiti trgovaku marku prodavca i ostala prava intelektualne svojine prodavca.

Obavljanje spoljnotrgovinskih operacija preko posrednikaPretea savremenih formi posredovanja u spoljnoj trgovini jesu klasini posrednici koji su posredovali u zakljuenju poslova robnog prometa, prvo na domaem tritu a potom i na inostranom.

1. Trgovaki posrednici u uem smisluPosredovanje je jedan od najstarijih poslova koji prate trgovinske transakcije. Nastalo je sa ciljem da se olaka i ubrza proces trgovanja.Posrednici se pominju jo u staroj Grkoj kada su pojedinci posredovali izmeu stranih trgovaca i lokalnog stanovnitva.Uloga posrednika u spoljnotrgovinskom poslovanju se odrala i evoluirala u agenturu, odnosno zastupnitvo i komision kao nove forme.

1. Trgovaki posrednici u uem smisluUloga i znaaj posrednika ogleda se u sledeem:Posrednik poseduje struno znanje o odreenoj vrsti robe i o odreenom tritu. Smatra se da on najbolje poznaje ponudu i tranju i da zahvaljujui svojim saznanjima ubrzava proces zakljuenja ugovora robnog prometa.Zahvaljujui posredovanju, poslovanje uesnika u poslu je efikasnije, poslovi se bre odvijaju, eliminiu se pojedinani trokovi i istraivanja trita.Smanjuje se rizik i poveava sigurnost zakljuenja poslova. Iako je izgubio slubeniki i javnopravni karakter, savremeni posrednik je zadrao obavezu nepristrasnosti.

1. Trgovaki posrednici u uem smisluPosrednik obavlja sve one poslove koji su neophodni da bi dolo do uspostavljanja pravnih i poslovnih odnosa izmeu poslovnih partnera, koji ele da zakljue neki od ugovora robnog prometa, za ta ostvaruje nagradu.Pored posredovanja pri zakljuenju ugovora o kupoprodaji robe (trgovaki posrednici) javljaju se posrednici u osiguranju, transportu, turizmu, kao i pomorski posrednici. Poslove na berzama obavljaju berzanski posrednici.

1. Trgovaki posrednici u uem smisluDelatnost posrednika je struna, specijalizovana privredna usluga koja se regulie ugovorom o posredovanju. Ovaj ugovor spada u grupu neformalnih ugovora i moe biti zakljuen i u usmenoj i u pisanoj formi.Osnovna obaveza posrednika je da bude nepristrasan i objektivan. On ne moe istovremeno biti posrednik kupca a zastupnik prodavca.Osnovno pravo posrednika je pravo na nadoknadu, posredniku proviziju, koje se stie kada je ugovor njegovim posredovanjem zakljuen.Osnovna karakteristika posrednika je povremen odnos posrednik-nalogodavac. Posrednik radi po nalogu za odreeni posao i na odreenom tritu, uproeno, radi od sluaja do sluaja.

2. Posrednici u formi udruenja i izvozno/uvoznih zajednicaMale i srednje firme svoje izvozno/uvozne poslove mogu prepustiti takoe posrednicima ali u ijem osnivanju i same uestvuju.One mogu osnovati neku vrstu izvozno-uvoznih zajednica koje bi se finansirale procentom od vrednosti obavljenih poslova.Ove zajednice bi formirale struan spoljnotrgovinski aparat koji bi obavljao spoljnotrgovinske operacije za lanice izvozno-uvozne zajednice.U mnogim zemljama ovakve zajednice potpomau vladine asocijacije, pre svih specijalizovane agencije za podrku izvoza.

3. Posrednici komisionari u spoljnotrgovinskim operacijamaKomisioni poslovi su se razvili u srednjem veku kada su italijanski trgovci plasirali zanatsku robu u druge gradove.Oni su radili u svoje ime a za raun zanatlija koji su im poverili robu na prodaju. Za uzvrat trgovci su dobijali novanu nadoknadu raunatu u procentu od p