Seminarski Rad - Analiza Spoljno-trgovinskog Poslovanja Srbije i BDP Srbije

UNIVERZITET „EDUCONS“

DOKTORSKE STUDIJE

EKONOMSKE ANALIZE

ANALIZA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA

SRBIJE I BDP SRBIJE U PERIODU OD 2000 – 2011.

GODINE

MENTOR : STUDENT:

Prof. dr Bojan Dimitrijević Stupar Nebojša

21 avgust 2012.

Аnaliza spoljnotrgovinskog poslovanja Srbije i BDP Srbije 2000-2011

SADRŽAJ

1. Uvod: bruto društveni proizvod Srbije..................................................................... 2

1.1. Uvodne napomene: godišnji nacionalni računi.............................................2

1.2. Bruto domaći proizvod.....................................................................................3

1.3. Cilj i primena nacionalnih računa.................................................................4

1.4. BDP u tekućim cenama..................................................................................7

2. Uvoz i izvoz Srbije ....................................................................................11

2.1. Spoljnotrgovinska razmena......................................................................11

2.2. Izvoz u periodu 2000.-2011…......................................................................12

2.3. Uvoz u periodu 2000.-2011..........................................................................13

3. Odnos između uvoza i izvoza u periodu 2000.-2009................................... 16

4. Struktura uvoza i izvoza po privrednim granama po godinama....................... 18

4. Zaključak............................................................................................................. 26

5. Literatura ..........................................................................................................28

2


1. Uvod: bruto društveni proizvod Srbije

1.1. Uvodne napomene: godišnji nacionalni računi

Sistem nacionalnih računa jeste internacionalno usvojeni standard (SNA93, odnosno ESA95) koji za svoje polazište ima širi koncepa proizvodnje, u kome se ne uračunavaju samo materijalna dobra koja su proizvedena, već se uračunavaju i nematerijalne usluge u delatnostima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, usluge bankarskih i osiguravajućih organizacija, državnih organa na svim nivoima i sve ostale usluge koje nisu povezane sa materijalnom proizvodnjom.

Kada se definiše proizvodnja na ovaj način, može se reći da se ona tada odvija se u institucionalnim jedinicama koje se dele na profitne, neprofitne, državne i na domaćinstva. Rezidentne institucionalne jedinice formiraju nacionalnu ekonomiju. Čitava ekonomija može se podeliti na institucionalne sektore koji nastaju grupisanjem rezidentnih institucionalnih jedinica po funkcionalnom principu. Možemo reći da u sistemu nacionalnih računa postoji pet institucionalnih sektora:

nefinansijski finansijski sektor države sektor domaćinstava sektor neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima

(NPID).

Nerezidentne institucionalne jedinice koje stupaju u transakcije sa rezidentnim jedinicama formiraju sektor pod nazivom „inostranstvo“. Osim informacija o tokovima i stanju ekonomske aktivnosti, kako na nivou Republike Srbije tako i za pojedine institucionalne sektore, sistem nacionalnih računa predstavlja efikasan analitički instrument za sagledavanje kvantitativnih odnosa i međusobnih veza između različitih subjekata, za vođenje ekonomske politike, a omogućava i najrazličitija međunarodna poređenja.

Ako želimo da izračunamo BDP Srbije, kao polazna osnova za obračun BDP-a Republike Srbije koriste se administrativni izvori (Godišnji finansijski izveštaji – Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički aneks privrednih društava, zadruga, preduzetnika, banaka i drugih finansijskih institucija, društava za osiguranje, berzi i brokersko-dilerskih društava, korisnika budžetskih

3


sredstava i drugih pravnih lica, podaci Narodne banke, Ministarstva finansija, Poreske uprave i drugih institucija), redovna statistička istraživanja i raspoloživi podaci iz statističkog sistema.

1.2. Bruto domaći proizvod

Bruto domaći proizvod (BDP, engleski GDP od Gross Domestic Product) je najpoznatiji i najčešće korišćen makroekonomski agregat sistema nacionalnih računa. On je indikator ekonomskih aktivnosti na nivou svake države, pa konsekventno i Republike Srbije. On predstavlja rezultat proizvodnih aktivnosti rezidentnih institucionalnih jedinica i jednak je sumi njihovih dodatih vrednosti, koje se obračunavaju za sve institucionalne sektore.

Što se tiče konkretnog proračuna, za njegovo izračunavanje primenjuje se proizvodni metod. Polazeći od BDV-a u baznim cenama (iznos koji proizvođač prima od kupca za jedinicu proizvedenih dobara i usluga, koji isključuje poreze na proizvode i uključuje primljene subvencije na proizvode), dodavanjem poreza i oduzimanjem subvencija i FISIM-a (Usluge finansijskog posredovanja indirektno merene), dobija se BDP u tržišnim cenama na nivou ukupne ekonomije.

Postoje tri metoda obračuna bruto domaćeg proizvoda, i to:

proizvodni, rashodni i dohodovni metod.

Bruto domaći proizvod (BDP), obračunat proizvodnim metodom, predstavlja zbir bruto dodatih vrednosti (BDV) svih rezidentnih institucionalnih jedinica uvećan za iznos poreza na proizvode i umanjen za iznos subvencija na proizvode. Bruto dodata vrednost se dobija po proizvodnom metodu, kao razlika između ukupnog autputa (vrednosti proizvodnje) i međufazne potrošnje.

Po rashodnom pristupu, BDP jeste suma agregata: finalne potrošnje (domaćinstava, neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima i države), investicija u osnovne fondove, promena u zalihama i vrednosti izvoza umanjene za vrednost uvoza dobara i usluga. Trošenje dobara i usluga u procesu proizvodnje (međufazna potrošnja) i investicije nemaju karakter finalne potrošnje.

4


BDP se može obračunati i po dohodovnom metodu kao zbir bruto zarada zaposlenih, poslovnog viška/mešovitog dohotka i poreza umanjenih za subvencije na proizvode i na proizvodnju.

Pored obračuna u nacionalnoj valuti, za potrebe međunarodnih poređenja, vrši se preračunavanje BDP-a i drugih makroekonomskih agregata u američke dolare i evre po prosečnom godišnjem kursu. Takođe, jedan od osnovnih i najčešće korišćenih pokazatelja razvijenosti ekonomije jeste BDP – po stanovniku. On predstavlja vrednost dobara i usluga koje, u proseku, proizvede stanovnik jedne zemlje i obračunava se na osnovu procenjenog ukupnog broja stanovnika sredinom godine.

Slika 1: Nominalni BDP po glavi stanovnika 2011. Tamnije obojene su zemlje sa većim BDP-om po stanovniku. Vidimo da Srbija spada u sredinu

Bruto nacionalni dohodak (BND) jednak je zbiru BDP-a i salda primarnih dohodaka (od rada i kapitala) iz inostranstva. Za razliku od BDP-a, koji je mera proizvodnje, BND je mera dohotka. U sistemu računa, ovaj agregat predstavlja bilansnu stavku računa raspoređivanja primarnog dohotka ukupne ekonomije.

Bruto raspoloživi dohodak (BRD) jednak je zbiru BND-a i salda tekućih transfera u novcu ili naturi iz inostranstva. U sistemu računa, ovaj agregat predstavlja bilansnu stavku računa preraspodele dohotka ukupne ekonomije.

5


1.3. Cilj i primena nacionalnih računa

Nacionalni računi predstavljaju srž, informativni i analitički potencijal statističkog sistema. Kroz njih se ogledaju, povezuju i objedinjuju najrazličitiji izvori podataka, opšteprihvaćeni i primenjeni metodi obračuna, postupci, pravila, definicije i klasifikacije i dobija najobuhvatnija i najpribližnija slika ekonomske stvarnosti, tj. u granicama prihvatljive razlike (statističke greške).

Osnovna svrha Sistema nacionalnih računa jeste da pruži što detaljnije informacije o osnovnim makroekonomskim kategorijama, ekonomskim aktivnostima, vezama, tokovima i promenama stanja kako unutar zemlje, tako i onih koje se odvijaju sa inostranstvom i nastaju u procesu ekonomske razmene. Sistem nacionalnih računa ima višestruku primenu.

Kao prvo, računi su nezaobilazna osnova za vođenje ekonomske politike i donošenje odluka na svim nivoima, jer omogućuju merenje nivoa ekonomske razvijenosti, stope ekonomskog rasta, promena u proizvodnji, potrošnji, štednji, investicijama u osnovne fondove, izvozu i uvozu, deficitu, bogatstvu, ne samo za ekonomiju u celini već i na nivou njenih institucionalnih sektora (nefinansijski sektor, finansijski sektor, država i njeni podsektori, domaćinstva i neprofitne institucije koje pružaju usluge domaćinstvima – NPID), na nivou regiona (regionalni nacionalni računi) i za pojedine delatnosti (satelitski računi poljoprivrede, turizma, zdravstva, obrazovanja, životne sredine). Mogu se koristiti u predviđanju budućih kretanja i sagledavanju mogućnosti dugoročnog razvoja i ekonomskog rasta, kao i u ocenjivanju i proučavanju uticaja mera ekonomske politike na kretanja kratkoročnih, strukturnih, regionalnih i makroekonomskih pokazatelja.

6


Slika 2: BDP u milijardama dolara 2005. godine (CIA Factbook)

Sistem računa pokazuje kako proizvodnja stvara nova i transformiše već postojeća dobra i usluge, a u isto vreme ostvaruje dohodak, koji se kasnije raspodeljuje, preraspodeljuje i koristi za finalnu potrošnju i štednju, koja će omogućiti povećanje proizvodnje i potrošnje u budućnosti.

Savremena makroekonomska analiza ne može se zamisliti bez podataka prikazanih u formi sveobuhvatnog skupa jedinstvenih, međusobno povezanih i po međunarodnim standardima usaglašenih računa, bilansa stanja i tabela koje obezbeđuje Sistem nacionalnih računa.

Rang Zemlja US$ po

glavi (2011.

)

1 Luksemburg 113,533

7

http://en.wikipedia.org/wiki/Luxembourg

http://en.wikipedia.org/wiki/United_States_dollar


2 Katar 98,329

3 Norveška 97,255

4 Švajcarska 81,161

5 Ujedinjeni Arapski Emirati 67,008

6 Australija 65,477

7 Danska 59,928

8 Švedska 56,956

9 Kanada 50,436

10 Holandija 50,355

Tabela 1: BDP po glavi najbogatijih 10 zemalja sveta, po MMF-u

Na kraju, kao opšteprihvaćeni međunarodni standard, omogućava lakše poređenje podataka između različitih zemalja i regiona sveta. Upotrebljava se za izveštavanje međunarodnih organizacija i međunarodna poređenja najznačajnijih agregata (Bruto domaći proizvod – BDP, BDP po stanovniku, odnos investicija, državne potrošnje i štednje prema BDP-u) na osnovu kojih se odobravaju međunarodna pomoć, zajmovi i krediti i određuje njihova visina, a takođe određuje i kotizacija i članarina u međunarodnim organizacijama.

Sistem nacionalnih računa je makroekonomski sistem prezentacije podataka koji pruža uvid u celokupnu ekonomiju, kao i informacije o svakom od institucionalnih sektora u jednoj zemlji. U isto vreme, odabranim nizom transakcija i agregata prikazuje se odnos između institucionalnih sektora i njihovo učešće u ukupnim rezultatima ekonomskih aktivnosti.

Merenje transakcija između ekonomskih činilaca podrazumeva postojanje niza definicija, klasifikacija, odnosa među računima i pravila za njihovo

8

http://en.wikipedia.org/wiki/Netherlands

http://en.wikipedia.org/wiki/Canada

http://en.wikipedia.org/wiki/Sweden

http://en.wikipedia.org/wiki/Denmark

http://en.wikipedia.org/wiki/Australia

http://en.wikipedia.org/wiki/United_Arab_Emirates

http://en.wikipedia.org/wiki/Switzerland

http://en.wikipedia.org/wiki/Norway

http://en.wikipedia.org/wiki/Qatar


prikazivanje. Metodologija Sistema nacionalnih računa objedinjuje niz preporuka koje su prihvaćene od strane svih zemalja sveta i međunarodnih organizacija, tj. naučnih i političkih krugova, kao i drugih profesionalnih korisnika. Principi iz SNA93 su integrisani i dalje su se unapređivali za potrebe zemalja Evropske unije, pa je tako nastala metodologija koja je poznata pod nazivom Evropski sistem računa 1995 (ESA95). Upravo su to standardi koje Republički zavod za statistiku Srbije nastoji da dostigne. SNA93 i ESA95, pored ostalog, pružaju odgovore na sledeća osnovna pitanja:

Ko obavlja ekonomske aktivnosti, tj. koje su to institucionalne jedinice uključene u transakcije;

Kada se registruju ekonomske aktivnosti, tj. šta su stanja i šta su tokovi i na koje se vreme oni odnose;

Gde se odvijaju ekonomske aktivnosti, tj. koji je geografski opseg ekonomskih aktivnosti koji se u sistemu nacionalnih računa uzima u obzir;

Kako se registruju i prikazuju ekonomske aktivnosti, tj. koja su to pravila za beleženje i prikazivanje određenih transakcija.

1.4. BDP u tekućim cenama

BDP u tekućim cenama prema proizvodnom pristupu predstavlja sumu bruto dodatih vrednosti (BDV) svih oblasti ekonomije, umanjenu za usluge finansijskog posredovanja indirektno merene (FISIM) i uvećanu za neto poreze na proizvode u tekućim cenama.

Kvartalni obračuni BDP u tekućim cenama izvedeni su korišćenjem vrednosnih podataka iz redovnih statističkih istraživanja, različitih informacija o cenama i količinama, kao i drugih indikatora iz statističkog sistema i ostalih raspoloživih izvora podataka. Na osnovu informacija o njihovom kretanju, vrši se dezagegacija raspoloživih godišnjih podataka u tekućim cenama i ekstrapolacija kvartalnih vrednosti tekuće godine, uz pomoć statističkih modela.

Obračun u tekućim cenama urađen je od prvog kvartala 2001. godine, za nivo oblasti Klasifikacije delatnosti (2010). Obračun za nivo 21 sektora Klasifikacije delatnosti izveden je sumiranjem BDV pripadajućih oblasti.

Tabela 2. prikazuje razne parametre BDP u Srbiji u raznim valutama, od 2000. do 2009. godine.

9


2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009BDP, u tekućim cenama – ukupno, mil. RSD

384225,0

762178,4

972579,7

1125839,6

1380711,6

1683483,3

1962072,9

2276886,2

2661386,7

2713205,5

BDP, u tekućim cenama – po stanovniku, RSD

51119 101577 129677 150501 185004 226251 264731 308455 362082 370616

Prosečan broj stanovnika sredinom godine, u hilj.

7516,3 7503,4 7500,0 7480,6 7463,2 7440,8 7411,6 7381,6 7350,2 7320,8

BDP – ukupno, mil. USD

23429,8 11484,7 15102,6 19550,8 23649,9 25234,4 29221,1 38952,1 47760,6 40152,3

BDP – po stanovniku, USD

3117,2 1530,6 2013,7 2613,5 3168,9 3391,4 3942,6 5276,9 6497,8 5484,7

Prosečan kurs, USD

16,3990 66,3647 64,3983 57,5854 58,3814 66,7138 67,1458 58,4535 55,7235 67,5729

BDP – ukupno, mil. EUR

25538,6 12820,9 16028,4 17305,9 19026,2 20305,6 23304,9 28467,9 32668,2 28883,4

BDP – po stanovniku, EUR

3397,7 1708,7 2137,1 2313,4 2549,4 2729,0 3144,4 3856,6 4444,5 3945,4

Prosečan kurs, EUR

15,0449 59,4482 60,6785 65,0553 72,5689 82,9074 84,1916 79,9809 81,4672 93,9366

BDP, u stalnim cenama prethodne godine, referentna godina 2005. – ukupno, mil. RSD

1296544,4

1365876,1

1425165,9

1460855,6

1597180,3

1683483,3

1743357,2

1837187,7

1907351,2

1840483,9

Stopa rasta (%)

… 5,3 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5

BND, u tekućim cenama – ukupno, mil. RSD

384208,6

762576,6

967878,6

1118008,0

1368101,2

1665243,7

1941288,8

2228762,6

2586951,9

2670519,7

BND – ukupno, mil. USD

23428,8 11490,7 15029,6 19414,8 23433,9 24961,0 28911,5 38128,8 46424,8 39520,6

10


BND – ukupno, mil. EUR

25537,5 12827,6 15950,9 17185,5 18852,4 20085,6 23058,0 27866,2 31754,5 28429,0

Tabela 2. Različiti parametri BDP u Srbiji u raznim valutama, od 2000. do 2009. godine.

11


2. Uvoz i izvoz Srbije

2.1. Spoljnotrgovinska razmena

U periodu 2000.-2009. godine dogodile su se mnoge promene u obimu i donekle u strukturi spoljne trgovine Republike Srbije. Na te promene uticala su dešavanja unutar bivše SRJ, kao i izmenjen ambijent i status bivše SR Jugoslavije u međunarodnoj zajednici. Republika Srbija je u jednom kraćem periodu bila i u sastavu SCG (Srbija i Crna Gora), sve do konačnog odvajanja Crne Gore u maju 2006. godine.

Međutim, iako ćemo posmarati period od 2000. do 2009. godine, moramo se osvrnuti na period koji je tome prethodio. Pored secesije četiri republike SFRJ tokom 1992. godine, SR Jugoslaviji su uvedene međunarodne sankcije 31. maja 1992.1 godine i oktobra 1998. godine2. Posebna naznaka je na 1999. godini, koju karakterišu NATO bombardovanje i velika razaranja privrede. Godina 2000-ta, koja nam je početna referenca, pod jakim je uticajem prethodnih dešavanja, a naročito 1999. Ova godina, posebno njena druga polovina, u znaku je skidanja većeg dela sankcija3 i ponovnog uključivanja naše zemlje u veliki broj međunarodnih institucija. Spoljnotrgovinska robna razmena, u svakom od naznačenih perioda, je imala svoje specifičnosti, naročito u domenu obuhvata, kao rezultat opšteg položaja zemlje.

Ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu čine uvoz i izvoz roba zajedno. Sa Slike 1. primetno je da se obim spoljnotrgovinske razmene kretao napred u periodu posle 2000. godine pa sve do 2008. godine, kada je zbog Svetske ekonomske krize, od septembra nadalje, ovaj obim počeo da se smanjuje, da bi 2009. godine dosegao svoj minimum u novijem razdoblju. Čak je primetno da je obim razmene u 2009. godini bio manji i od onog 2007. godine, i tek nešto viši od 2006. godine. Obim spoljnotrgovinske robne razmene je imao najveću vrednost 2008. godine, kada je iznosio blizu 34 milijarde dolara.

U 2009. godini nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine. Kao glavni uzrok ističemo svetsku ekonomsku krizu koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i kod nas. Pad našeg izvoza je posledica i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi našeg izvoza. Glavni uzrok smanjenja uvoza je pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji.

1 Trajale do 1995. i potpisivanja Dejtonskog sporazuma krajem te godine2 nešto blaže nego prethodne3 Posle petooktobraskih promena

12


U daljem delu rada pokazaćemo, ilustrativno, da je 2010. godine i 2011. došlo do povećanja uvoza i izvoza i da se 2011. po svojim performansama kretala negde u okvirima nivoa iz 2008. godine.

2.2. Izvoz u periodu 2000.-2011.

Izvoz (ili eksport) označava količinu robe, dobara, usluge, tehnologije, licenca i autorskih prava, koje je država u stanju da proizvede i izveze u inostranstvo. Većina današnjih bogatih zemalja (kao što su Japan, SAD, Nemačka) je stekla bogatstvo kroz izvoz svojih proizvoda u inostranstvo. Ako je vrednost izvoza veća od vrednosti uvoza, razlika pridonosi povišenju bruto doma ć eg proizvoda .

Slika 3: Zemlje sveta po izvozu: tamnije obeležene zemlje više izvoze (CIA Factbook)

Tabela 3. će pokazati kakav je bio uvoz u Republiku Srbiju od 2000. do 2011.4 godine. Vredi napomenuti da za godine od 1999. do 2011. Republički zavod za statistiku ne poseduje podatke za AP Kosovo i Metohiju, tako da su svi ovi podaci dati bez AP KiM.

4 poslednje dve godine, 2010. i 2011. date su samo kao referenca kako se provreda oporavljala posle Svetske ekonomske krize i nisu tema analize

13

http://hr.wikipedia.org/wiki/Bruto_doma%C4%87i_proizvod

http://hr.wikipedia.org/wiki/Bruto_doma%C4%87i_proizvod

http://hr.wikipedia.org/wiki/Uvoz

http://hr.wikipedia.org/wiki/Licenca

http://hr.wikipedia.org/wiki/Tehnologija

http://hr.wikipedia.org/wiki/Usluga

http://hr.wikipedia.org/wiki/Dobro


Godina USD

Procentualna promena u odnosu na prethodnu

godinu2000 1.557.794.79

5referentna godina

2001 1.720.561.762

+10,48%

2002 2.075.075.931

+20,60%

2003 2.261.713.852

+9,00%

2004 4.161.649.054

+84,00%

2005 5.194.178.015

+24,81%

2006 6.627.592.597

+27,60%

2007 9.027.649.876

+36,21%

2008 11.389.740.001

+26,16%

2009 8.682.442.122

-23,76%

2010 10.185.222.570

+11,73%

2011 11.291.703.474

+9,71%

Tabela 3: Izvoz iz Republike Srbije u periodu 2000.-2011. godine

Vidljiv je konstantan rast od 2000. do 2008. (sa naglim skoko od 84% u 2004. godini) i nagli pad u 2009. da bi usledio oporavak tokom 2010. godine, a 2011. godine se izvoz vratio na nivo iz 2008. od pre Svetske ekonomske krize, koja je počela da se oseća već u 3. kvartalu te godine.

2.3. Uvoz u periodu 2000.-2011.

Uvoz (import) naziv je za uvoz proizvoda, usluga ili poslovnih subjekata koji dolaze izvan države. Predstavlja deo međunarodne trgovine. Uvoz robe obično zahteva sudelovanje carinskih vlasti, a često je predmet uvozne kvote, carine i trgovinskih sporazuma.

14

http://hr.wikipedia.org/wiki/Carina

http://hr.wikipedia.org/wiki/Usluga

http://hr.wikipedia.org/wiki/Proizvod


Iznos uvoza značajan je indikator za stanje u privredi, osobito monetarna vrednost odnosa uvoza u odnosu na izvoz. Visoki uvoz ukazuje na nedostatak konkurentnosti privrede. Ukoliko vrednost uvoza prelazi vrijednost izvezenih dobara i usluga, nastaje trgovinski deficit, a suficit u suprotnom slučaju. Ako je vrednost uvoza veća od vrednosti izvoza, razlika pridonosi smanjenju spoljnog duga.

Rang

Zemlja Uvoz 2011.

— EU bez interne trgovine

$ 2,344,000,000,000

1 SAD $ 2,314,000,000,000

2 Kina $ 1,743,468,000,000

3 Nemačka $ 1,339,000,000,000

4 Japan $ 794,700,000,000

5 Francuska $ 684,600,000,000

6 UK $ 654,900,000,000

7 Italija $ 541,200,000,000

8 Južna Koreja $ 525,200,000,000

9 Holandija $ 514,100,000,000

- Hong Kong (Kina) $ 493,200,000,000

10 Indija $ 488,600,000,000

Tabela 4: Top 10 zemalja po količini i obimu uvoza, 2011. godine

15

http://en.wikipedia.org/wiki/India

http://en.wikipedia.org/wiki/Hong_Kong

http://en.wikipedia.org/wiki/Netherlands

http://en.wikipedia.org/wiki/South_Korea

http://en.wikipedia.org/wiki/Italy

http://en.wikipedia.org/wiki/United_Kingdom

http://en.wikipedia.org/wiki/France

http://en.wikipedia.org/wiki/Japan

http://en.wikipedia.org/wiki/Germany

http://en.wikipedia.org/wiki/China

http://en.wikipedia.org/wiki/United_States

http://hr.wikipedia.org/wiki/Vanjski_dug

http://hr.wikipedia.org/wiki/Izvoz

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Deficit&action=edit&redlink=1

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Konkurentnost&action=edit&redlink=1

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indikator&action=edit&redlink=1


Tabela 5. će pokazati kakav je bio uvoz u Republiku Srbiju od 2000. do 2011. godine.

Godina USD Procentualna promena u odnosu

na prethodnu godinu

2000 3.330.057.067 referentna godina

2001 4.260.464.165 +27,40%

2002 5.613.160.892 +31,74%

2003 6.407.897.778 +14,16%

2004 11.431.255.888 +78,39%

2005 10.680.279.995 -6,57%

2006 13.297.617.988 +24,50%

2007 18.317.342.862 +37,75%

2008 23.004.875.769 +25,59%

2009 15.630.130.166 -32,57%

2010 16.880.348.780 +7,80%

2011 17.975.001.961 +6,48%

Tabela 5: Uvoz u Republiku Srbiju u periodu 2000.-2011.5

I ovde je vidljiv konstantan rast od 2000. do 2008. (nagli rast od čak 78,39% u 2004.) osim u 2005. godini, kada je došlo do malog pada6. Primetan je još nagliji pad u 2009. (u odnosu na pad uvoza) da bi usledio oporavak tokom 2010. godine, ali se 2011. godine se uvoz nije vratio na nivo iz 2008. od pre Svetske ekonomske krize. Čak se vidi da je 2011. uvoz još uvek manji od uvoza iz 2007. godine.

5 takođe kao pod 4), bez KiM6 može se protumačiti povećanjem konkuretnosti domaće privrede i privrednim rastom u tom delu decenije

16


3. Odnos između uvoza i izvoza u periodu 2000.-2009.

Odnos između uvoza i izvoza je veoma značajan jer pokazuje suficit ili deficit zemlje u spoljnoj trgovini.

2000. godine deficit spoljno-trgovinske razmene je bio veći od vrednosti izvoza Srbije. Pokrivenost uvoza izvozom je u toj godini ispod 50%. Ovo se vidi na Slici 4. koja pokazuje pokrivenost uvoza izvozom od 1988. do 2000. godine, gde je 2000. godina poslednja. Sliku prikazujemo jer će 2000. godina biti referentna za dalji period.

Slika 4: Pokrivenost uvoza izvozom od 1988. do 2000. godine

U periodu posle 2000. godine, pokrivenost uvoza izvozom je konstantno ispod 50%, osim u 2009. godini. Veliki deficit u posmatranom periodu ostvaren je najpre u 2004. godini, a osnovni razlog je uvođenje PDV-a. Naime, uvoz mnogih roba koji je bio planiran za sledeću godinu, obavljen je u decembru prethodne godine kako bi se smanjilo plaćanje PDV-a od strane uvoznika u prvim mesecima 2005. godine. Pokrivenost izvoza uvozom u ovoj godini je najmanja u čitavom periodu i iznosila je svega 33%. Rekordan deficit ostvaren je 2008. godine – 12 milijardi dolara. Osnovni razlog za tako visoki deficit u ovom periodu bili su - rast lične i javne potrošnje (realni rast plata u javnom sektoru i prevelika javna potrošnja) i nedovoljna ponuda nekih neophodnih proizvoda iz domaće proizvodnje koji bi bili konkurentni proizvodima iz uvoza. U poslednjoj godini posmatranog perioda, došlo je do

17


smanjenja deficita (na nivo iz 2004. godine), zbog već pomenutog uticaja svetske ekonomske krize.

Slika 5: Pokrivenost uvoza izvozom u periodu 2001.-2009.

Slika 5. pokazuje da je pokrivenost uvoza izvoza bila najmanja 2004. godine, a da se od tada blago popravlja da bi 2008. godine prešla 50%.

18


4. Struktura uvoza i izvoza po privrednim granama po godinama

Proizvodi se po BEC nameni svrstavaju u tri osnovne kategorije: Proizvodi za investicije (oprema), Proizvodi za reprodukciju i Proizvodi za široku potrošnju, a samo svrstavanje se vrši po principu pretežnosti. U okviru razvrstavanja proizvoda po nameni, najveće su vrednosti i na strani izvoza i uvoza ostvarene kod proizvoda za reprodukciju; slede proizvodi za široku potrošnju, a na kraju su proizvodi za investicije.

Slika 6: Uvoz i izvor iz RS po VES nameni, 2001.-2009. godine

Struktura izvoza po nameni proizvoda od 2000. godine, koja se uzima kao godina u kojoj je nastavljena tranzicija naše ekonomije je ista kao i u godinama pre toga. Tokom čitavog perioda imamo visoko učešće sirovina i poluproizvoda (preko 50%), dok se učešće proizvoda široke potrošnje smanjuje (od preko 37% u prvoj godini posmatranog perioda do procenta koji se kreće oko 26% u 2008. godini), a učešće opreme je relativno konstantno i kreće se u procentu manjem od 10%. Struktura izvoza po nameni proizvoda je nepovoljna, jer se uglavnom izvoze proizvodi u kojima ima malo novododate vrednosti i za koje se na svetskom tržištu dobija manje novca, a oni nažalost prelaze polovinu ukupnog izvoza (pretežno proizvodi za reprodukciju i poluproizvodi od osnovnih metala). U strukturi uvoza po nameni proizvoda za period 2001-2009, takođe nema bitnih promena; najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju i roba za široku potrošnju. U grupi roba za široku potrošnju, dominiraju netrajni proizvodi, što je uz činjenicu da se uvozi oprema u procentu manjem od 20% ukupnog uvoza, nepovoljno za zemlju u tranziciji kakva je Srbija. Kod trajnih proizvoda za široku potrošnju najviše su zastupljena drumska vozila i električni aparati.

19


Ovako visok procenat uvoza proizvoda za reprodukciju, koji ne prati u toj meri industrijska proizvodnja, verovatno je rezultat više faktora. Prvi je nerealan kurs dinara, zbog koga su neki proizvodi iz uvoza bili jeftiniji od domaćih (samo za one koji imaju alternaciju u domaćoj proizvodnji). Drugo, s obzirom da je princip svrstavanja proizvoda po nameni – pretežnost, izvestan procenat proizvoda za reprodukciju koristi se, zapravo u širokoj potrošnji.

Ako bi smo analizirali strukture izvoza i uvoza u periodu posle 2000. godine, na nižem nivou od sektora - po odsecima SMTK došlo bi se do zanimljivih zaključaka. Struktura pokazuje da u izvozu Srbije najveće učešće imaju: Gvožđe i čelik, Obojeni metali; Odeća; Proizvodi od metala, nigde pomenuti; Razni gotovi proizvodi; Proizvodi od kaučuka; Povrće i voće i Žitarice i proizvodi. Izvoz prvih pet odseka iz godine u godinu čini u proseku oko trećine ukupnog izvoza. Iz gore pomenutog može se zaključiti da, u posmatranom periodu, kod izvoza nema većih promena u strukturi proizvoda, osim kod poljoprivrednih proizvoda (sektor 0), gde se, u zavisnosti od viškova pojedinih proizvoda i trenutne konjunkture na svetskom tržištu, smenjuju odseci Povrće i voće i Žitarice i proizvodi od njih. Od voća se najviše izvoze maline, šljive, višnje, kupine i drugi proizvodi izuzetnog kvaliteta, pre svega zbog podneblja u kome se gaje. Što se žitarica tiče, prednjače pšenica i žuti kukuruz koji ima povoljne cene na svetskom tržištu (manji rod u Evropi i povećana potrošnja u SAD-u zbog proizvodnje etanola). Izvoz šećera je takođe značajan (preferencijalni tretman u izvozu na tržište EU). Odseci sa najvećim učešćem u uvozu su: Nafta i naftni derivati, Drumska vozila, Gas, prirodni i industrijski, Gvožđe i čelik, Industrijske mašine za opštu upotrebu, Električne mašine i aparati i Specijalne mašine za pojedine industrijske grane. Uvoz prvih pet odseka po godinama čini oko 33% ukupnog uvoza, odnosno tačno trećinu uvoza. Dakle, i na uvoznoj strani je takođe nepromenjena struktura proizvoda, s tim što se u zavisnosti od trenutnih potreba za određenom vrstom opreme, smenjuju odseci koji određuju neku grupu mašina (Industrijske mašine za opštu upotrebu, Specijalne mašine za pojedine industrijske grane i Električne mašine i uređaji).

20


Slika 7: Uvoz RS po sektorima SMTK, period 2001-2009.

Slika 8: Izvoz RS po sektorima SMTK, period 2001-2009.

21


Slika 9: CEFTA je organizacija u kojoj je Srbija punopravni član od 2007.

22


Slika 10: Procentualni raspored sektora u ukupnom uvozu i izvozu RS za period 2000-2009.

Uvoz i izvoz iz EU je najznačajnija stavka naše spoljnotrgovinske razmene. Naš drugi po važnosti partner su zemlje u tranziciji, odnosno od 2006. godine zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika. Što se uvoza tiče – najviše se uvoze električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće. Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Republike Srbije, posmatrajući pojedinačno zemlje, jesu - Nemačka, Italija i Ruska Federacija, od 1996. godine i bivše jugoslovenske republike - Bosna i Hercegovina i Makedonija, a od 2006. godine i Crna Gora.

23


Slika 11: Učešće najznačajnihi spoljnotrgovinskih partnera u strukturi izvoza RS

Slika 12: Učešće najznačajnih spoljnotrgovinskih partnera u strukturi uvoza RS

U razmeni po zemljama Ruska federacija zauzima vodeće mesto kao zemlja sa kojom Srbija ostvaruje najveći uvoz ali i deficit zbog uvoza energenata, pretežno nafte i gasa. Među prve tri zemlje po rangu deficita obavezno su

24


prisutne Kina (pretežno uvoz elektronike) i Nemačka (uvoz putničkih automobila i motornih vozila za prevoz robe, kao i raznih vrsta mašina tj. opreme).

Početkom 1996. godine EU formuliše tzv. „regionalni pristup“ prema delu Balkana na kojem se nalaze države nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Regionalna politika EU prema pet zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, SRJ) je od sredine 1999. godine dobila naziv „proces stabilizacije i asocijacije“. Nakon zaključenja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zemlja-partner ima otvoren pristup komunitarnim programima na isti način kao i zemlje kandidati, a može da postane i zvanični kandidat za članstvo u EU nakon podnošenja kandidature. Stvarni proces približavanja zemalja Zapadnog Balkana Uniji, počeo je u novembru 2000. godine u Zagrebu, kada su se prvi put sastali lideri EU i zemalja Zapadnog Balkana, a CEFTA sporazum je potpisan 2006. godine.

Slika 13: Postojeći carinski i ekonomski savezi u svetu

Srbija u razmeni sa EU, Ruskom federacijom i Kinom ostvaruje 80% svog deficita sa manjim oscilacijama po godinama. Od zemalja članica EU najveći deficit je u razmeni sa Nemačkom i Italijom, a od susednih zemalja sa Rumunijom i Bugarskom, koje su od 2007. godine nove članice EU. Interesantno je da 90% suficita Srbija ostvaruje u razmeni sa samo 3 zemlje: Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, što je rezultat bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.

25


Slika 14: Evroazijsko ekonomsko prostranstvo koje se pretvara u Evroazijsku Uniju može biti idealno tržište za našu robu. U Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana uključuju se nove zemlje, a Vijetnam i Novi

Zeland su potpisali ugovor o slobodnoj trgovini sa Carinskim savezom i postaju njegovi punopravni članovi

26


4. Zaključak

Pored pada robnog prometa sa inostranstvom u periodu, detaljnija analiza pokazuje da su sankcije ostavile različite posledice na izvoz i uvoz. U okviru uvoza roba promene su manje i po obimu i strukturi. Nameće se zaključak da su izolacija naše privrede od svetskih tržišta, a posebno velika razaranja koja su pretrpljena tokom bombardovanja naše zemlje, ostavili traga i na spoljnotrgovinsku robnu razmenu Srbije. U okviru podele po grupama zemalja dolazi do manjih promena. Kod izvoza, zemlje potpisnice CEFTA sporazuma postaju tržište na koje Republika Srbija izvozi više roba nego ranije, a zemlje EU i dalje su na prvom mestu u izvozu kao i pre sankcija. Naravno, primetan je, posebno u periodu posle ukidanja sankcija i ratne 1999. godine (posle 2000.), otežan povratak na stara tržišta, pretežno zapadnoevropskih zemalja. I kod uvoza ima manjih promena, mada se i dalje najviše uvozi iz razvijenih zemalja EU, izuzev energenata koji dolaze iz Ruske federacije i bližeg okruženja. Može se generalno konstatovati da nije došlo do većih promena u strukturi tržišta i uglavnom se naša razmena obavlja sa evropskim zemljama, a znatno manje su partneri sa drugih kontinenata.

Dakle, nameće se zaključak da je upravo to problem Srbije – povećati izvoz proširenjem tržišta (izvoz na tržišta, pre svega zemalja Azije, Afrike i Amerike) ili boljim korišćenjem preferencijalnog statusa naše robe na postojećim tržištima. Pored ovoga, sporazume o slobodnoj trgovini treba bolje iskoristiti. Ovo se posebno odnosi na Rusku federaciju gde su mogućnosti za plasman naših proizvoda, posebno poljoprivrednih, nedovoljno iskorišćene. Kina je takođe, tržište koje bi trebalo da ima više značaja za naš izvoz. Međutim, to zahteva da se ostvari odgovarajući obim proizvodnje za tako veliko tržište i naprave dugoročni aranžmani kod isporuke određene robe za koju postoji interes.

U okviru CEFTA sporazuma postoji mogućnost kumulacije porekla, pa se na osnovu toga može obezbediti jedinstveni nastup na tržištima izvan CEFTA sporazuma (npr. kada komponente jednog proizvoda potiču iz različitih država partnera, a finalni proizvod iz neke od tih država, ili neke treće zemlje). Formiranje klastera je takođe mogućnost za povećanje izvoza, posebno za velika tržišta kojima treba velika količina određene robe (posebno iz oblasti poljoprivrede). Na primer, trebalo bi da više firmi proizvodi iste proizvode po istim zadatim standardima koje nalaže tržište kome je namenjeno. Formiranje regionalnih klastera je jedna od mera regionalnog razvoja Srbije i put ka formiranju naših brendova. Takođe bi trebalo razmotriti mogućnost da se kroz više oblike saradnje sa zemljama

27


razvijene ekonomije iskoristi preferencijalni status naše robe na ruskom tržištu i drugim tržištima.

28


5. Literatura

1. Antevski M, 2008, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd.

2. Devetaković S., Jovanović-Gavrilović B., Rikalović Gojko, Osnovi ekonomije, Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005. godina

3. Dragičević-Radičević, Tatjana; Međunarodno poslovanje; Megatrend Univerzitet;

Beograd 2007.

4. Godišnjaci statistike spoljne trgovine

5. Grandov, Z., Spoljnotrgovinsko poslovanje – savremena teorija i praksa; Beogradska

trgovačka omladina; Beograd 2000

6. IMF, World economic outlook statistical database

7. Josifidis K., Makroekonomija, Futura publikacije, Novi Sad, 2006.godina

8. Kozomara, J., Spoljna trgovina i spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut za ekonomsku

diplomatiju, Beograd, 2005.

9. Mankiw N. Gregory, Taylor P. Mark, Ekonomija, Data status, Beograd, 2008.

10. Metodologija statistike spoljne trgovine (2007) - Metodologije i standardi br. 20,

Republički zavod za statistiku Srbije

11. Nikolić, G., Jovanović, N., Todorić, V., CEFTA – iskustva, potencijal i perspektiva, CNP,

Beograd, 2011

12. Prekajac, Z., Međunarodna ekonomija, Futura publikacije, Novi Sad, 2009.

13. Produkciona baza statistike spoljne trgovine RZS

14. Rakita, B., Međunarodni biznis i menadžment; Centar za izdavačku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu; Beograd 2006.

15. Saopštenja statistike spoljne trgovine ST12 i ST15 u periodu od 1989-2009. godine

16. Unković, M., Savremena međunarodna trgovina; Beogradska knjiga, Beograd 2004.

17. Zdravković M, 2006, Stepen sličnosti i komplementarnosti izvozne ponude Srbije sa

zemljama Jugoistočne Evrope, zemljama Centralne Evrope i uvoznom tražnjom EU

29


Internet

1. www.fren.org.rs

2. www.siepa.sr.gov.rs

3. www.trademap.org

4. www.wikipedia.org

5. www.worldbank.org

6. www.wto.org

30

Documents

Seminarski Rad - Analiza Spoljno-trgovinskog Poslovanja Srbije i BDP Srbije