1.

Preduzetnik jeste fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti. Jedno fizicko lice moze organizovati preduzece i steci status individualnog trgovca- preduzetnika kumulativnim ispunjavanjem odredjenih uslova. Prvi preduzetnik moze biti samo fizicko lice, punoletno i poslovno sposobno koje nije osudjivano za neka krivicna dela ili privredne prestupe. Drugi uslov se odnosi na delatnost. Treci uslov je da individualni trgovac moze organizovati preduzece podnosenjem prijave za registraciju u registar privrednih subjekata. Individualno organizovano preduzece u formi individualnog trgovca nema pravni subjektivitet. Za obavljanje trgovacke delatnosti individualni trgovac osniva radnju. Trgovacka radnja je skup dobara organizovanih sa ciljem da se iskoriscava preduzece ili sfera poslovne delatnosti trgovca stvorena njegovim radom. Individualni trgovac preduzetnik odgovara za svoje obaveze bez obzira na to jesu li one nastale u delovanju preduzeca ili proizilaze iz njegovih privatnih odnosa izvan tog poslovanja svom svojom imovinom.

2.

Privredno drustvo je pravno lice koje osnivaju osnivackim aktom pravna i ili fizicka lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Svaka pravna forma privrednog drustva ima svoja specificna pravna obelezja. Privredno drustvo je subjekt privatnog prava. Udruzenja lica javnog prava ne mogu se smatrati privrednim drustvima jer nisu na privatnopravni nacin organizovana. Privredno drustvo nastaje na osnovu ugovora. Ugovor je pravna osnova na kojoj nastaje bilo koja forma privrednog drustva a samo drustvo je samostalan subjekt koji je nezavistan od subjektiviteta osnivaca. Ugovor mora biti sacinjen u posmenom obliku. Ugovorne stranke kod ugovora o osnivanju drustva mogu biti pravna i fizicka lica. Minimalan broj osnivaca je dva. Privredno drustvo je profitna organizacija. Ono ima za cilj sticanje dobiti. Za razliku od drugih povezivanja na ugovornoj osnovi za postojanje privrednog drustva vazno je postojanje volje za udruzivanje radi postizanja zajednickog cilja. Prema organizacionom obliku drustva se javljaju u obliku ortackog drustva, komanditnog drustva, komanditnog drustva na akcije, akcionarskog drustva i drustva sa ogranicenom odgovornoscu.

3.

Privredna drustva osnivaju se za obavljanje delatnosti po razlicitim sistemima. Po normativnom sistemu svako lice ima pravo da osnuje privredno drustvo ako je ispunilo zakonom predvidjene uslove i ako bude sproveden propisan postupak. Privredno drustvo moze biti osnovano i zakonom ili upravnim aktom donetim na osnovu zakona. Sistem koncesije predstavlja podvarijantu sistema dozvole. Kao osnivaci privrednog drustva mogu se pojaviti fizicka i pravna lica ukljucujuci i javnopravna. Fizicka lica mogu osnivati sve pravne forme privrdnih drustava. Privredna drustva se osnivaju osnivackim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju drustva ako ga osniva vise osnivaca ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osnivac. Osnivackim aktom osnivaci odredjuju i pravnu

1

formu drustva. Osnivackim aktom odredjuje se i da li se drustvo osniva na odredjeno ili neodredjeno vreme. Osnivcaci koji nameravaju da osnuju privredno drustvo mogu zakljuciti predugovor o zakljucenju ugovora o osnivanju privrednog drustva u skladu sa opstim pravilima ugovornog prava.

4

Privredno drustvo je pravno lice koje osnivackim aktom osnivaju pravna ili fizicka ilca radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno drustvo predstavlja institucionalno jedinstvo personalnog i materijalnog supstrata. Imovina drustva je garancija u sigurnost u privredno pravnom prometu. Kao poseban pravni subjekt privredno drustvo je u pravnim odnosima odvojen od clanova. Privredno drustvo osamostaljuje se u odnosu prema clanovima time sto je od njih odvojeni pravni subjekt koji je nosilac prava i obaveza. Privredno drustvo kao subjekt u pravu mora da ima individualna obelezja: poslovno ime, selatnost i sediste. Ono ima i svoj maticni broj kao i registarski broj. Jedno privredno drustvo je jedan subjekt u pravu. Ogranci privrednog drustva obrazuju se i njihov status utvrdjuje se iskljucivo aktima privrednog drustva. Smisao i cilj postojanja ogranaka je u tome da njihov rad i poslovanje bude uvek u funkciji privrednog drustva kao jedinstvene celine.

5.

Poslovno ime ( firma0 je naziv pod kojim privredno drustvo posluje. Privredno drustvo i preduzetnik kao privredni subjekti u pravnom prometu se pojavljuju pod posebnim imenom-poslovnim imenom. Poslovno ime je obelezje privrednog subjekta kao celine. Poslovno ime treba razlikovati od zastitnog znaka. Zastitnim znakom nosilac preduzeca oznacava robu ili uslugu koja proizilazi iz njegovog preduzeca. U vezi sa poslovnim imenom treba razlikovati tri vrste elemenata. 1. elemente koje poslovno ime mora da sadrzi, 2. fakultativni elementi poslovnog imena, 3. elementi koje poslovno ime ne sme da sadrzi. U obavezne elemente spada: oznaka kojom se upucuje na delatnost, oznaka koja upucuje na oblik privrednog drustva ili onzaka da se radi o preduzetniku, oznaka posebnog statusa (stecaj, likvidacija) Fakultativni elementi su: oznaka da je privredno drustvo povezano u neki oblik povezanih drustava, razni dodaci u vidu skica, slika i crteza ili pojedini ukrasi koji se mogu istovremeno koristiti i kao robni i kao usluzni znaci, oznaka godine osnivanja. Poslovno ime ne sme da sadrzi: neistinite podatke, oznake suprotne moralu i sluzbene znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta. Poslovno ime se u prometu upotrebljava u punom obliku.Poslovno ime privrednog drustva je na srpskom jeziku u pismu koje je u sluzbenoj upotrebi.

6.

Svako privredno drustvo postoji da bi obavljalo delatnost. Delatnost je poslovna aktivnost privrednog subjekta usmerena ostvarenju zajednickog cilja radi koga su clanovi tj. akcionari i udruzili u drustvo. Uslovi za obavljanje delatnosti dele se na opste i posebne. Uslovi u pogledu tehnicke opremljenosti, zastite na radu i zastite i unapredjenja zivotne sredine predstavljaju opste uslove. Poslebni se odnose na strucnu spremu zaposlenih,

2

posloovne prostorije...Sloboda izbora delatnosti podrazumeva i pravo privrednog subjekta da promeni svoju delatnost. Postoje 3 tipa promena: prosirenje, suzavanje i postpuna izmena delatnosti. Sediste privrednog drustva se odredjuje osnivackim aktom registruje i objavljuje. Kod nas sediste je mesto iz koga se upravlja poslovima drustva. Privredni subjekt moze promeniti sediste.

7.

Registar privrednih subjekata je jedinstvena, javna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima u koju se podaci unose i cuvaju u skladu sa zakonom. Registar se sastoji iz registarskih ulozaka. Registracija se obavlja upisom u registarske uloske. U registar privrednih subjekata se vode: 1. kontrolnik brojeva registarskih ulozaka, 2. zbirka isprava i 3. druge propisane knjige i evidencije. Registrovani podaci treba da odgovaraju stvarnom stanju. U registar privrednih subjekata se registruju privredna drustva, preduzetnici, zadruge i dr. subjekti predvidjeni zakonom. Tu se registruje osnivanje privrednog subjekta, organizovanje dela privrednog subjekta koji ima samostalna ovlascenja u pravnom prometu... Registar sadrzi podatke: poslovno ime, sediste, datum i vreme osnivanja, broj pod kojim je registrovan, maticni broj dodeljen od strane zavoda za statistiku republike srbije, poresko indetifikacioni broj, oblik organizovanja, sifra i opis delatnosti, brojeve racuna u bankama. Registracija privrednih subjekata zasniva se na sl. nacelima: javnosti, istinitosti i savesnosti, samostalnosti u resavanju, efikasnosti, dostupnosti, ekonomicnosti, prioriteta i jedinstva unosa podataka.

8.

Postupak registracije se pokrece podnosenjem registracione prijave agenciji. Uz registracionu prijavu prilazu se 1. dokumentacija koja je u skladu sa zakonom i 2. dokaz o uplati naknade za registraciju. Podnosilac prijave je osnivac privrednog subjekta ili lice koje ovlasti osnivac za registraciju osnivanja, lice ovlasceno za zastupanje privrednog subjekta i zakonom ovlasceno lice za registraciju drugih podataka odredjenih zakonom. Registrovana prijava se podnosi agenciji u jednom promerku neposredno ili postom.Registrovani podaci se po sluzbenoj duznosti objavljuju na internet strani agencije za privredne registre istog dana kada je doneto resenje kojim se zahtev za registracione prijave usvaja. S obzirom na vreme vazenja registrovanog podatka razlikujemo konacne i privremene registracije. Zavisno od kategorije ovlascenog lica za pokretanje postupka registracije razlikujemo registracije koje se vrse po podnetoj registracionoj prijavi ovlascenog subjekta upisa i one koje se vrse na zahtev nadleznog organa. Zavisno od dejstva registracije mogu biti konstitutivne i deklarativne- obavestavajuce.

9.

Po prirodi stvari privredni subjekt kao pravno lice ne moze neposredno preduzimati pravne radnje vec to moze ciniti samo preko fizickih lica. Zakon ta lica naziva zastupnicima privrednog drustva. U pravnm smislu zastupanje znaci preduzimanje radnji u ime i za racun drugoga s neposrednim pravnim dejstvom za onoga za koga se deluje. Za

3

pravno dejstvo zastupanja bitno je istupanje: 1. u ime zastupanog lica, 2. u okviru ovlascenja datog zastupniku, 3. da se iz ponasanja zastupnika moze utvrditi prem aokolnostima da istupa u ime drugog lica i 4. da deluje prema nalozima zastupanog.Zakonom o privrednim drustvima je predvidjeno da drustvo sa ogranicenom odgovornoscu zastupa direktor ili upravni odbor. Privredni subjekt najcesce ima vise zastupnika. Zakonski zastupnici svoja ovlascenja za zastupanje zasnivaju na zakonu i osnivackom aktu.

10.

Prokura je najsira trgovacka punomoc. Ona sadrzi ovlascenja za zakljucivanje ugovora i vrsenje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnoscu privrednog subjekta. U nasem pravu prokura ne ovlascuje na otudjenje i opterecenje nepokretnosti. Prokura se tako javlja kao opste ovlascenje za zakljucivanje ugovora potpisivanje preduzeca i obbavljanja drugih pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnoscu privrednog subjekta. Prokuru daje individualni subjekt. Osnivackim aktom odredjuje se ko je ovlascen na davanje prokure. To je po pravilu direktor uz saglasnost upravnog odbora ili samo preduzetnik. Prokura se daje u pismenom obliku, registruje se i objavljuje na internet stranici agencije za privredne subjekte istog dana. Prokura se moze dati samo fizickom licu koje mora biti punoletno i poslovno sposobno. Prokura moze biti pojedinacna ili kolektivna. Opoziv prokure se registruje i objavljuje. Prokura ne prestaje po osnovu smrti ili prestanka jednog clana ili akcionara koje je dalo prokuru.

11.

Svaki privredni subjekt ima imovinu. Imovina privrednog subjekta cini ukupnost subjektivnih prava imovinskog karaktera koja mu kao pravnom licu pripadaju. Imovinska prava privrednog subjekta cine sva prava koja ulaze u pojam imovine. Ta prava mogu biti apsolutna i relativna. Predmeti imovinskih prava cine imovinsku masu a to su stvari i novac u obimu u kojem se na njih odnosi pravo koje je sastavni deo imovine. Imovinsku masu privrednog subjekta cini ukupnost predmeta imovinskih prava koja ulaze u njegovu imovinu. Imovinska prava imaju dva bitna svojstva. Prvo da imaju realnu imovinsku vrednost koja se uvek moze izraziti u novcu i drugo, imovinskaprava se nalaze u prometu tako da ih privredni subjekt moze slobodno prenositi odgovarajucim pravnimposlovima na druga lica. Cinjenica da jedno lice moze imati smao jednu imovinu je od vaznosti za odvijanje pravnog rezima onoga sto se nalazi u drustvu od pravnog rezima ovlascenja prava koje imaju clanovi u drustvu. U imovinu privrednog subjekta ulaze samo njegova imovinska prava ali ne i obaveze. Imovinu drustva cini pravo svojine i druga stvarna prava koje drustvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem. S obzirom na samostalnost pravnog subjektiviteta privrednog drustva jai u ba umovinsku odvojenost clana od drustva osnovno je pravilo da drustvo i njegovi clanovi odgovaraju u pravnom prometu odvojeno svaki za svoje obaveze i svako sopstvenom imovinom.

12.

4

Pocetnu imovinu drustva cine ulozi osnivaca. Kod drustva kapitala ti ulozi istovremeno stvaraju i osnovni kapital drustva. Kod drustva kapitala pri osnivanju imovina drustva se po vrednosti poklapa sa vrednoscu osnovnog kapitala. Drustva lica imaju smao imovinu u kojuprilikom osnivanja ulaze sve imovinske vrednosti koje osnivaci prenose na drustvo u vidu uloga. Uloga clana u drustvu odrejenja je pravnom formom privrednog drustva, osnivackim aktom, ugovorom clanova drustva, tj. statutom i zakonom. Osnovni kapital drustva je svojevrstan oblik naknade za neodgovornost clanova za obaveze drustva. Clanovi i akcionari privrednog drustva koji ne izvrse obaveze u vezi sa osnivanjem privrednog drustva ili daju netacne podatke o ulogu odgovaraju drustvu za prouzrukovanu stetu.

13.

Udeo u drustvu je po svojoj pravnoj prirodi clanski odnos ili clanstvo u drustvu i kao takav predstvalja ukupnost prava i obaveza clana tj. akcionara. Osnivaci drustva slobodno odlucuju hoce li osnovati drustvo gde i kada ce ga osnovati i kako ce ga osnovati. Akcionari uvek odlucuju o njegovoj sudbini bez obzira na pravnu formu drustva. Za ostvarivanje zajednickog cilja drustva pored funkcije poslovanja bitna je i funkcija nadzora poslovanja drustva. Rezultati poslovanja drustva neposredno se odrzavaju na interes njegovih clanova. Akcije i udeo u drustvu sastavni su deo imovine clanova. Clanovi drustva imaju pravo raspolaganja svojim clanskim pravom u drustvu. Snoseci ekonomski rizik poslovanja drustva clanovi drustva odlucuju o njegovoj sudbini.

14.

Pri ostvarenju zajednickog cilja clanova drustva, drustvo ulazi u pravne odnose sa trecim licima. Kao pravni subjekt i ucesnik pravnog prometa privredni subjekt zakljucuje ugovore i preduzima druge pravne radnje kojima raspolaze svojom imovinom. Privredni subjekt sa statusom pravnog lica za svoje obaveze odgovara svom svojom imovinom jer je u pitanju njegova obaveza. Drustvo odgovara svim sredstvima kojima raspolaze u trenu relevantnom za angazovanje njegove odgovornosti bez obzira na osnov pribavljanja sredstava. U pogledu vrsta odgovornosti treba razlikovati dve situacije. 1. kada za obaveze odredjenog drustva odgovara iskljucivo samo ono i 2. kada uz drustvo koje je obavezu preuzelo za njegovo izvrsenje odgovaraju i drugi subjekti. Za obaveze drustva (ortacko drustvo i komanditno drustvo) zakonom je predvidjena neogranicena solidarna odgovornost clanova ortackog drustva i komplementara komanditnog drustva za obaveze drustva. Institut 'probijanja pravne licnosti' predstavlja najvaznije odstupanje od pravila da clanovi drustva kapitala ne odgovaraju za obaveze drustva i da je njihov rizik za poslovanje drustva ogranicen na vrednost njihovog uloga. Zakonska i autonomna odgovornost za drugoga je odgovornost in apstracto a ne odgovornost in concreto. Solidarna odgovornost za drugoga znaci da za preuzetu ugovornu obavezu glavnog duznika poverilac ima prema svom izboru pravo da zahteva ispunjenje obaveze bilo od glavnog duznika bilo od solidarnih duznika, bilo istovremeno od glavnog i svih solidarnih ne drzeci se pri tom reda. Supsidijarna odgovornost je posebna vrsta koja se ralzikuje u redosledu naplate od solidarne. Pre svega to je odgovornost glavnog duznika.

5

15.

Konkurencija je rec latinskog porekla izvedena iz reci concurrentia sto znaci suparnistvo, takmicenje, nadmetanje... U slobodnoj konkurenciji privredni subjekti pod jednakim uslovima takmice se na trzistu i podsticu se na uspesnije poslovanje, proizvodnju i stavljanje u promet najkvalitetnijih proizvoda, na sto cesce iznosenje na trziste novih proizvoda koji ce biti atraktivni za kupce, na snizenje cena itd.U slobodnoj konkurenciji proizvodjaci cine napore da privuku potrosace nudeci im nize cene visi kvalitet bolje usluge nego kada je trziste kontrolisano od strane monopoliste ili nekolicine kompanija. Prema nasem zakonu o zastiti konkurencije povredom konkurencije smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizickih i ostalih ucesnika na trzistu i to: 1. sporazumi kojima se bitno sprecava ogranicava ili narusava konkurencija, 2. zloupotreba dominantnog polozaja 3. koncentracija kojom se bitno sprecava ogranicava ili narusava konkurencija pre svega stvaranjem tj.jacanjem dominantnog polozaja na trzistu.

16.

Trzisna utakmica treba da bude lojalna u odnosima izmedju ucesnika. U suprotnom kada utakmica izmedju privrednih subjekata na trzistu prelazi razumne granice kada se odvija na nacin suprotan dobrim poslovnim obicajima i poslovnom moralu kazemo da postoji nelojalna konkurencija. Ucinilac nelojalne konkurecije je trgovac. Izvrsenje nelojalne konkurencije vrsi se u obavljanju delatnosti. Nelojalnom konkurencijom se smatra: 1. reklamiranje, oglasavanje ili nudjenje robe navodjenjem podataka kojim se stvara zabluda.2. iznosenjem neistina o drugom trgovcu.3. prodaja robe sa oznakama koji stvaraju zabludu u pogledu kvaliteta, kolicine, porekla. 4. prikrivanje mana robe. 5. preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnih odnosa izmedju drugih trgovaca. 6. oglasavanja privredne rasprodaje.7 neovlascena upotreba zakonom zasticenih spoljnih oznaka trgovca. 8. davanje drugom trgovcu ovlascenja za koriscenje svojih spoljnih obelezjaako se time stvara zabluda na trzistu. 9. neovlasceno koriscenje usluga trgovackog putnika. 10. pridobijanje kupaca davanjem ili obecavanjem nagrada. Spekulacija je sticanje neosnovane imovinske koristi izazivanjem poremecaja u snadbevanju trzista ili neopravdanim povecanjem cena. to JE DELO PRIVREDNOG SUBJEKTA KOJI SE SASTOJI U NEDOZVOLJENOM PONASANJU KOJIM SE ISKORISCAVA NEPOVOLJNO STANJE NA TRZISTU RADI STICANJA NEOPRAVDANE IMOVINSKE KORISTI I KOJOM SE PROUZRUKUJU ILI SE MOGU PROUZROKOVATI POREMECAJI NA TRZISTU ILI SE NEOPRAVDANO POVECAVAJU CENE.

17.

Potrosac je lice koje kupuje radi zadovoljenja svojih licnih ili porodicnih potreba. Drzava mora da vodi racuna o zastiti potrosaca jer su oni po pravilu slabija ugovorna strana u odnosima prem aprivrednim subjektima koji zadovoljavaju njihove potrebe. Trgovac na malo duzan je da u prodajnom objektu ucini sledece: da na uocljiv nacin istakne cenu robe i da se pridrzava te cene, da izda racun za prodatu robu, da na uocljiv nacin istakne radno vreme i da se pridrzava tog vremena,... Potrosac ima pravo na reklamaciju u

6

prodajnom objektu u kojem je roba kupljena. Bezbednost potrosaca kao i svakog drugog lica moze da bude ugrozena zbog nedostatka raoba i usluga. Ambalaza mora da bude neskodljiva za zdravlje potrosaca i zivotnu sredinu. Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora da bude ucinjeno na nacin kojim se obezbedjuje ocuvanje zdravstvene, sanitarne higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda. Na trzistu se mogu plasirati samo sigurni proizvodi.

18.

Pod dobrim poslovnim obicajima podrazumevaju se pravila poslovnog morala. To su pravila ponasanja u privrednom poslovanju koja proizilaze iz moralnog shvatanja poslovnog sveta. Od nacela postovanja dobrih poslovnih obicaja treba razlikovati nacelo savesnosti i postenja. Jedna od delatnosti privrednih komora je i negovanje dobrih poslovnih obicaja i poslovnog morala. Mere koje okrivljenom moze izreci sud casti utvrdjuju se statutom komore. To su disciplinske mere: opomena, javna opomena sa objavljivanjem na sednici skupstine komore, javna opomena u ibjavljivanju u sredstvima javnog informisanja. Sudovi casti pri privrednim komorama ne mogu odlucivati o imovinskopravnim zahtevima.

19.

pRAVO NA INFORMISANJE OBUHVATA: PRAVO NA TRAZENJE INFORMACIJA, 2. PRAVO UVIDA U POSLOVNE KNJIGE I DOKUMENTACIJU DRUSTVA. Pravo informisanja je realnost profesionalnog i trgovackog zivota. Kod vrsenja prava informisanja uvek se radi o individualnom informisanju. Ortaci, clanovi ili akcionari imaju pravo uvida u poslovne knjige i dokumenta drustva. Zakonom o privrednim drustvima se da individualno obavestavanje akcionara zatvorenog drustva pisanim pozivom za sednicu skupstine drustva ili elektronskom postom ako je akcionar dao pisanu saglasnost za obavestavanje elektronskom postom kao i otvorenog akcionarskog drustva. Umesto slanja poziva akcionara otvoreno akcionarsko drustvo moze da osnivackim aktom predvidi da se akcionari obavestavaju o sednici skupstine neprekidnim objavljivanjem na internet stranici drustva. Zakonom o pprivrednim drustvima postavljeno je opste pravilo informisanja svih ortaka clanova ili akcionara privrednog drustva kao i posebno pravilo koje vazi za akcionarsko drustvo. Radi zastite i informisanja clanova akcionara i poverilaca prava direktiva eu odradjuje da je drustvo duzno da objavi bilans stanja i bilans uspeha za svaku poslovnu godinu. Privredno drustvo koje emituje hartije od vrednosti putem javne ponude dostavlja registru radi objavljivanja informacije sadrzane u dokumentima utvrdjenim zakonom kojim se regulise trziste hartija od vrednosti a radi zastite investitora u hartije od vrednosti. Poslovna tajna je relanost trgovackog zivota. Njome se smatra informacija o poslovanju odredjena osnivackim aktom, aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom clanova drustva za koju je ocigledno da bi prouzrokovalo znatnu stetu privrednom drustvu ako dodje u posed treceg lica.

20.

7

Za rad i poslovanje trgovackog drustva zainteresovano je vise interesnih grupa. Lica koja imaju duznost postovanja odgovarajuce paznje prema privrednom drustvu duzna su da se ponasaju savesno i lojalno prema drustvu. Klauzula konfliknosti interesa ima za cilj da obezbedi zastitu interesa privrednog drustva kao celine i svih njegovih clanova tako sto onemogucava zloupotrebu faktickog polozaja lica koja imaju duznosti prema privrednom drustvu i za koja vazi pravilo o duznosti lojalnosti prema privrednom drustvu kao i lica koja su povezana sa licima na koja se odnosi pravilo sukoba interesa sa privrednim drustvom. Klauzula konkurencije je pravilo o lojalnom ponasanju lica koja imaju duznosti prema privrednom drustvu i nekonkurisanje svom drustvu.

21.

Individualnu tuzbu moze podneti ortak, clan ili akcionar privrednog drustva kome je povredjeno neko individualno pravo ili koji je odlukom organa drustva pretrpeo neposrednu stetu. Kao pasivno legitimisana strana u sporu po individualnoj tuzbi moze se naci samo privredno drustvo. Individualna tuzba je usmerena prema privrednom drustvu u svim slucajevima kada je nezakonitom odlukom naneta steta ortaku clanu ili akcionaru. Kolektivnom tuzbom ostvaruje se zastita prava svih clanova ili akcionara koji se nalaze u istom pravnom polozaju jao i lice koje je takvu tuzbu podnelo. Derivativnu tuzbu moze da podnese komanditor komandantnog drustva, clan drustva sa ogranicenom odgovornoscu ili akcionar akcionarskog drustva koji pojedinacno ili skupno poseduju propisani procenat kapital ucesca protiv bilo kog lica koje se ne pridrzava zakonskih duznosti prema privrednom drustvu. Komanditor komanditnog drustva clan drustva sa ogranicenom odgovornoscu i akcionar mogu podici derivativnu tuzbu u ime drustva samo ako prethodno ispune 2 kumulativna uslova: 1. da pojedinacno ili zajedno poseduju zakonom propisani procenat od 5% ucesca u osnovnom kapitalu drustva. 2. da su pre podnosenja tuzbe obratili drustvu sa zahtevom da ono neposredno ostvari naknadu za pricinjenu mu stetu a ono to ne ucini u roku od 30 dana od dana kada mu je takav zahtev dostavljen.

22.

Ortacko drustvo je takvo privredno drustvo koje osnivaju sva ili vise fizickih i ili pravnih lica u svojstvu ortaka drustva radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Ortacko drustvo u nasem pravu ima svojstvo pravnog lica. Ortacko drustvo nema korporativne organe. Najvazniju karakteristiku predstvalja solidarna i neogranicena odgovornost clanova za obaveze drustva. Ugovor o osnivanju ortackog drustva je osnovni i konstitutivni akt drustva.Pored osnivackog akta ortacko drustvo moze da ima i ugovor ortaka drustva kojim se odredjuje narocito poslovanje drustva i upravljanje.

23.

Zakonom je izricito predvidjeno da pravni odnosi izmedju ortaka i ortaka sa ortackim drustvom uredjuju se osnivackim aktom i ugovorom ortaka drustva ako drustvo ima takav ugovor. Ortacko drustvo kao pravno lice ima svoju imovinu. Pocetna imovina drustva se

8

obrazuje se ppri njegovom osnivanju unosenjem uloga svakog osnivaca. Za ortacko drustvo je posebno znacajno kako su uredjena pitanja vezan aza ulog i udeo ortaka jer odredbe o ulogu predstavljaju bitne elemente ugovora o osnivanju drustva. Osnivaci ugovorom o osnivanju slobodno odredjuju vrstu uloga za svakog osnivaca odnosno clana drustva.

24.

Ortak ortacckog drustva ima upravljacka i imovinska prava. Upravljacka prava su neprenosiva. Ortak ortackog drustva ima imovinska i upravljacka prava. Upravljacka prava jesu: pravo na vrsenje poslovodstva, pravo na ucesce u donosenju odluka, pravo na informisanje i kontrolu rada drustva. Imovinska prava jesu: pravo na ucesce u dobiti drustva, pravo na podizanje novca iz kase drustva, pravo na alikvotni deo ostatka imovine drustva nakon prestanka drustva.

25.

Zastupanje ortackog drustva je spoljna manifestacija vodjenja poslova drustva. To znaci da se u ortackom drustvu funkcije poslovodjenja i zastupanja poklapaju odnosno obavljaju ih ista lica. Pravo na zastupanje drustva kao i pravo na poslovodstvo moze biti pojedinacno ili kolektivno. Osnovno obelezje ortackog drustva po kojem se ono razlikuje od drugih formiprivrednih drustava jeste to da svaki njegov ortak odgovara poveriocima drustva neograniceno solidarno celom svojom imovinom. Odgovornost ortaka drustva za obaveze drustva je akcesorna, solidarna neogranicena, neposredna, primarna i potpuna. Po svojoj pravnoj prirodi odgovornost ortaka za obaveze drustva je odgovornost solidarnog jemca. Za odgovornost ortaka drustva za obaveze drustva bitno je vreme nastanka obaveze a ne vreme njene dospelosti. Ortak drustva moze se pojaviti i kao poverilac drustva. Ortak drustva koji je izmirio obavezu drustva je tudju obavezu. On ima pravo regresa. Svaki oprtak poveriocu drustva odgovara za ceo dug a svi ortaci su duznici prvog reda kao i smao ortacko drustvo

26.27.

Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i ili fizickih lica u svojstvu clanova drustva radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu predstavlja formu drustva u kojoj su se sacuvale osobine drustva lica prevashodno ortackog drustva i osobine drustva kapitala u prvom redu zatvorenog akcionarskog drustva. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je pravno lice. Svojstvo pravnog lica stice registracijom osnivanja u propisani registar. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu kao drustvo kapitala bez obzira na izvesne personalne karakteristike ima osnovni kapital. Drustvo posluje pod zajednickim poslovnim imenom. Prema zakonu o privrednim drustvima drustvo sa ogranicenom odgovornoscu obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu mogu osnivati fizicka i pravna lica. Posto vise vlasnika istog udela zajedno imaju prava i obaveze jednog clana to vlasnika odnosno suvlasnika udela

9

moze biti vise od 50 ali ne mogu imati vise od 50 udela u drustvu. Osnivace pri osnivanju drustva mogu zastupati punomocnici. Osnivaci drustva su i clanovi drustva a lica koja su kasnije stupila u drustvo imaju samo pravni polozaj clanova drustva.

28.

Clanstvo u drustvu sa ogranicenom odgovornoscu je pravni polozaj lica u privatnopravnoj zajednici lica organizovanoj kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu na osnovu pripadanja lica toj zajednici. Clanstvo u drustvu cini skup prava i obaveza clana. Ono se zasniva na ulogu u drustvo a iskazuje kao udeo clana u drustvu. Jer ulog je deo osnivackog kapitala drustva a udeo daje skup clanskih prava i obaveza. Iz clanstva u drustvu sa ogranicenom odgovornoscu za clana drustva proizilaze sledece obaveze: obaveza unosenja uloga, obaveza dopunskih uloga, obaveza na sporednu cinidbu i obaveza lojalnog ponasanja.

29.

Clanovi drustva sa ogranicenom odgovornoscu cine skupstinu drustva a skupstinu akcionarskog drustva cine akcionari. Jednostavnija organizacija drustva sa ogranicenom odgovornoscu omogucuje da skupstina drustva bude podvrgnuta znatno manjim formalnostima nego skupstina akcionarskog drustva.Sednice skupstine drustva sa ogranicenom odgovornoscu saziva se po potrebi a obavezno u slucajevima propisanim zakonom. Dnevni red sednice skupstine drustva utvrdjuje sazivac. Clan drustva moze svoje pravo glasa u skupstini drustva ostvariti licno ili preko jednog punomocnika ako osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva nije drugacije uredjeno. Odluke na skupstini donose se ostvarivanjem prava glasa. Zakonom o privrednim drustvima predvidja dve vrste skupstine drustava: redovnu i vanrednu skupstinu. Drustvo sa oogranicenom odgovornoscu svojim osnivackim aktom odredjue da li drustvo ima direktora ili upravni odbor.

30.

Akcionarsko drustvo je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i ili fizickih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen zajednickim poslovnim imenom ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije odredjene vrednosti. Zbir vrednosti svih akcija cini osnovni kapital drustva. Akcionarsko drustvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionarsko drustvo je samostalno pravno lice koje je potpuno odvojeno od pravnog subjektiviteta svojih clanova. Akcionarsko drustvo kao pravno lice ima posebnu unutrasnju organizaciju koja je strogo propisana. Akcionarsko drustvo je drustvo kapitala i to tipicni predstavnik ove vrste privrednog drustva. Imovina akcionarskog drustva je odvojena od imovine lica koja su ulozila sredstva u drustvo.Postoje dva nacina osnivanja akcionarskog drustva i to simultano i sukcesivno.

31.

10

Zatvoreno akcionarsko drustvo jeste drustvo cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju drugih lica u skladu sa zakonom kojim se uredjuje trziste hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Zatvoreno akcionarsko drustvo moze imati najvise 100 akcionara. Akcije kao hartije od vrednosti su u slobodnom prometu. Pravo unosenja u osnivacki akt ili statut akcionarskog drustva odredaba koje uredjuju rezim prenosenja akcije otvorilo je vrata da akcionarsko drustvo postane jedno zatvoreno drustvo. Akcionarsko drustvo se smatra otvorenim ako osnivaci ucine javnipoziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja drustva odnosno ako takav poziv ucini drustvo nakon osnivanja u skladu sa zakonom o privrednim drustvima i zakonom o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

32.

Osnivaci akcionarskog drustva mogu biti fizicka i pravna lica, domaca i strana. Uloga osnivaca je vazna i odgovorna. Zakonom je odredjena sadrzina osnivackog akta akcionarskog drustva. Osnivacki akt drustva mora biti sacinjen u pisanoj formi. U slucaju neuskladjenosti statuta i ostalih popstih akata akcionarskog drustva primenjuje se statut drustva. Pri osnivanju akcionarskog drustva neophodno je da osnivaci utvrde ukupnu vrednost osnovnog kapitala koji ce biti prikupljen upisom i uplatom akcija. Ukupna vrednost osnovnog kapitala akcionarskog drustva deli se na akcije takod a vrednost svih akcija drustva mora biti identican sa vrednoscu osnovnog kapitala. Akcionari sticu akcije po osnovu unosenja u drustvo uloga koji je jednak nominalnoj vrednosti akcija koje kupuju. Zakonska je pretpostavka da troskove osnivanja drustva snose osnivaci.

33.

Osnovnikapital ostvarenog akcionarskog drustva povecava se odlukom skupstine akcionara osim u slucaju odobrenog kapitala kada takvu odluku moze doneti i upravni odbor. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog drustva moze se povecavati na 3 nacina i to: 1. novim ulozima, 2. pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upismom akcija po osnovu prava imalaca varanta na zamenu za akcije i 3. iz sredstava drustva. Tehnika povecanja osnovnog kapitala ostvaruje se 1. izdavanjem novih akcija ili 2. povecanjem nominalne vrednostu postojecih akcija. Zakon razlikuje dve vrste akcija zatvorenu i otvorenu emisiju. Postupak povecanja osnovnog kapitala zapocinje donosenjme odluke skupstine kvalifikovanom vecinom. Prilikom povecanja osnovnog kapitala novim ulozima postojeci akcionari imaju pravo preceg upisa akcija iz novih emisija akcija akcionarskog drustva srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija u momentu izdavanja odnosno srazmerno racunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti.

34.

Prilikom smanjenja osnovnog kapitala umanjuje se njegova nominalna vrednost a samim tim smanjuje se i vrednost sredstava koja su u drustvu trajno vezana i sluze kao garantni fond za poverioce drustva. Prilikom smanjivanja osnovnog kapitala drustva mora se voditi racuna o tome da osnovni kapital drustva ne sme biti smanjen na nizi iznos iod

11

onog koji je kao minimalan propisan za osnivanje akcionarskog drustva. Smanjivanje nominalne vrednosti akcija vrsi se za isti procenat ili iznos za sve akcije. Osnovni kapital akcionarskog drustva moze se smanjiti odlukom skupstine akcionara odnosno upravnog odbora. Odluka o smanjenju osnovnog kapitala moze se sprovesti tek nakon sto je drustvo isplatilo dospela potrazivanja poverilaca ili dalo garanciju za nedospela potrazivanja.Smanjenje osnovnog kapitala moze se sprovesti na 3 nacina; u redovnom postupku, pojednostavljenom postupku i postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve (poseban postupak)

35.

Od povlacenja akcija treba razlikovati sticanje sopstvenih akcija od strane drustva. Akcionarsko drustvo moze steci svoje akcije delimicno ili u celosti u skladu sa ogranicenjima iz zakona. Anglosaksonski sistem omogucuje sticanje sopstvenih akcija bez ogranicenja. Po kontinentalnom sistemu ima ogranicenja. Unapred odredjen iznos krece se od 10 do 33 posto osnovnog kapitala. Sopstvene akcije akcionarsko drustvo moze ponovo prenetidrugim licima u skladu sa zakonim. Sopstvene akcije koje akcionarsko drustvo stekne do iznosa od 10% od osnovnog kapitala duzno je da proda u roku od 1 god od dana sticanja a akcije koje stekne preko iznosa od 10% od osnovnog kapitala duzno je da proda otudji u roku od 3 godine od dana sticanja. Sticanje sopstvenih akcija direktno ili indirektno kao i uzimanje akcija u zalogu akcionarsko drustvo prijavljuje centralnom registru hartija od vrednosti radi upisa a ako akcionarsko drustvo vodi knjigu akcija upis se vrsi i u tu knjigu.

36.

Svaki akcionar kao clan drustva ima odredjena clanska prava i obaveze. Prava akcionara mogu biti upravljacka i imovinska prava. Upravljacka prava su pravo glasa i pravo na informisanje. Osnovno upravljacko pravo je pravo glasa. Pravo glasa obuhvata pravo ucesca u radu skupstine i pravo ucesca u raspravi pojedinih pitanja koja su na dnevnom redu skupstine. Pravo glasa u uzem smislu nemaju akcionari koji nemaju akcije sa pravom glasa. Pravo glasa moze biti iskljuceno zbog klauzule o konfliktu interesa. Imovinska prava jesu pravo na dividendu, pravo ucesca u raspodeli likvidacionog viska drustva a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo kojih prefercijalnih akcija, pravo preceg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica i pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. Imovinska prava ostvaruju se srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija ili racunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

37.

Uplata odnosno unosenje uloga predstavlja osnovnu obavezu akcionara zato sto se izvrsenjem te obaveze formira osnovni kapital drustva i utvrdjuju medjusobni odnosi akcionara. Drustvo ne moze sa dejstvom prema trecim licima osloboditi akcionara obaveze uplate niti moze te obaveze odloziti ili smanjiti. Sticalac akcije za koju je prenosilac preuzeo obavezu unosenja nenovcanog uloga pa nije ulozio nenovcani ulog

12

moze odluciti da ulozi novcani iznos jednak vrednosti neulozenog uloga po prethodnoj saglasnosti drustva. Prilokom uplate moze doci i do docnje. Ako se neuplaceni iznos ne ostvari prodajom akcija i ako usled toga za drustvo nastane steta iskljuceni akcionar odgovara akcionarskom drustvu za prouzrukovanu stetu drustvu po osnovu neizvrsenja ugovora o otkupu akcija. Osnovno nacelo na kome se zasniva organizacija akcionarskih drustvaa je da uplata predstavlja jednu jedinu obavezu koja tereti imovinu akcionara. Osnivackim aktom ili statutom drustva moze se ograniciti prenos akcija u zatvorenom akcionarskom drustvu. Kontrolni akcionari akcionarskog drustva zastupnici drustva upisani u registar clanovi upravnog odbora clanovi izvrsnog odbora jesu lica koja imaju duznosti prema privrednom drustvu. Navedena lica duzna su da postupaju savesno i lojalno prema drustvu.

38.

Akcionarsko drustvo je demokratska zajednica u kojoj vazi nacelo jednakog polozaja akcionara i u kojoj se odluke donose vecinom glasova. Po nacelu tripartitnosti u strukturu akcionarskog drustva ugradjena su ne samo rirodna i logicna prava vecinskih akcionara vec i prava manjinskih akcionara. U funkciji zastite manjine proklamuju se sledeca nacela: 1. eticnosti i pravednosti, 2. demokraticnossti, 3. jednakog polozaja akcionara, 4. dominacije interesa drustva, 5. nacelo fiducijarne duznosti akcionara prema drustvu i na toj osnovi nacelo lojalnosti drustvu. Prava manjinskih akcionara: Pravo manjine po kapitalu u vezi sa sazivanjem skupstine i postavljanjem odredjenog pitanja na dnevni red, Pravo manjine akcionara po apitalu na upravnu 9administrativnu) zastitu i na pokretanje mehanizma kontrole-pravo na istragu,Pravo manjine akcionara po kapitalu na sudsku zastitu, Pravo manjine akcionara po kapitalu na izbor u organe drustva, Pravo manjine akcionara po kapitalu na prodaju akcija drustva (pravo izlaska iz drustva) i Pravo manjine akcionara po kapitalu na predlaganje likvidacije drustva.

39.

Organizaciona struktura akcionarskog drustva obuhvata vise organa. Clanovi drustva mogu ali ne moraju biti clanovi organa drustva, a skupstina drustva jedini je organ u kome oni ostvaruju svoja upravljacka prava. Skupstina je organ drustva i cine je clanovi drustva, akcionari. Nacin rada skupstine kao tela akcionara onemogucava efektivnu kontrolu rada uprave. U jednodomnom sistemu nema striktne odvojenosti vodjenja poslova od nadzora nad vodjenjem poslova jer nadzor ne obavljaju lica koja bi bila jasno odvojena od onih koji vode poslove druzenja.Dvodomni sistem pociva na tome da su vodjenje poslova i nadzor nad poslovanjem drustva povereni razlicitim organima koji su medjusobno potpuno odvojeni. Nas zakon o privrednim drustvima nacelno izrazava opredeljenje za jednodomni sistem organa otvorenog akcionarskog drustva mada dozvoljava i drugu opciju dvodomni sistem u varijanti dozvoljenog sistema statuta evropske kompanije s tim da oba odbora bira skupstina drustava.

40.

13

Skupstina je organ drustva i cine je clanovi drustva. Ona je istovremeno institucionalni okvir za realizaciju prava glasa u sirem smislu clanova drustva. Osnivaci akcionarskog drustva koji osnivaju drustvo na sukcesivan nacin obavezni su da sazovu i odrze osnivacku skupstinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija. Vanredna skupstina se odrzava izmedju godisnjih sednica. Zakon o privrednim drustvima predvidja grupno glasanje ali ne i postojanje specijalne skupstine. Skupstina akcionarskog drustva obavezno se saziva u slucaju postojanja ozbiljnog gubitka pri cemu se nacionalnim pravom kao ozbiljan gubitak ne moze ustanoviti gubitak koji proizilazi polovinu osnovnog kapitala.

41.

Istorijski posmatrano problem korporativnog upravljanja tice se jedne vremenski duge potrage za primerenom praksom spajanja dispozitivnog vlasnistva nad akcionarskim drustvima s jedne strane i individualnog upravljanja i rukovodjenja s druge strane. U vezi sa korporativnim skandalima koji su doveli do kolapsa velikih korporacija preovladjuje misljenje da je glavni uzrocnik korporativnih kolapsa neadekvatnost odbora direktora. Anglosaksonski koncept organizacije upravno izvrsne funkcije koncept fiducijarne duznosti direktora kumulativnog glasanja neizvrsene i nezavisne direktore i njihova vecinska struktura u upravnom odboru kotiranih drustava sve su vise zastupljeni u kontinentalnom pravu.

42.

Revizija finansijskih izvestaja obavlja se u skladu sa zakonom o racunovodstvu i reviziji, medjunarodnim standardima revizije i kodeksom etike za profesionalne racunovodje radi davanja misljenja o tome da li su finansijski izvestaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa navedenim izvorima. Nasim zakonom o reviziji i racunovodstvu predvidjeno je samo zvanje ovlascenog revizora. Revizija finansijskih izvestaja obavezna je za velika i srednja pravna lica kao i za sve emitente koji prodaju svoje dugorocne hartije od vrednosti putem javne ponude. Reviziju finansijskih izvestaja obavljaju ovlasceni revizori zaposleni u privrednim drustvima za reviziju.

43.

Za postojanje i poslovanje banke bitna su sledeca osnovna nacela: banka se osniva kao akcionarsko drutvo, banka samostalno pbavlja delatnosti radi ostvarivanja dobiti a na nacelima likvidnosti, rentabilnosti i sigurnosti, banka ima status pravnog lica njoj upravljaju osnivaci odnosno akcionari uz znacajna kontrolna ovlascenja narodne banke srbije, banka se osniva radi obavljanja depozitivnih kreditnih i drugih bankarskih poslova kao i radi obavljanja drugih poslova utvrdjenih statutom u skladu sa zakonom, banka samostalno utvrdjuje svoju unutrasnju organizaciju kao i eksterno povezivanje u skladu sa potrebama trzisnog nacina privredjivanja a u funkciji ostvarivanja dobiti.Za osnivanje banke potrebno je zakljucenje ugovora o osnivanju, 2. obezbedjenje minimalnog novcanog kapitala propisanog zakonom, 3. donosenje statuta, 4. preliminarno odobrenje

14

za osnivanje banke od strane narodne banke srbije, 5. izdavanje dozvole za rad, 6. Osnivacka skupstina, 7. registracija.Banka ima svojstvo pravnog lica koje stice upisom u registar. Za svoje obaveze odgovara svojom imovinom a osnivaci i drugi akcionari banke snose rizik njenog poslovanja do visine svog uloga u osnivacki kapital banke.

44.

Banka samostalno obavlja delatnost radi ostvarivanja dobiti a na nacelima likvidnosti, renatabilnosti i sigurnosti. Ulaganje banke u jednno lice koje nije u finansijskom sektoru ne sme preci 10% kapitala banke. Bankom upravljaju akcionari zavisno od visine akcionarskog kapitala u skaldu s ugovorom o osnivanju i statutom banke. Radi obavljanja godisnje revizije svojih finansijskih izvestaja banka , bankarsa grupa i bankarski holding godisnje angazuju spoljnog revizora.

45.

Berza je poslovnopravni subjekt cija je delatnost organizovanje masovne kupoprodaje na veliko standardizovanih predmeta. Na berzama se moze trgovati robom, hartijama od vrednosti, zlatom i drugim plemenitim metalima, valutom koje su berze primile u svoj promet. U zavisnosti od toga cime se trguje na berzi vrsi se podela na efekte (finansijske), robne (produkte) i mesovite berze. U uporednom pravu postoji 3 osnivanja berzi i to sistem drzavne odluke, normativni sistem i sistem dozvole nadleznog drzavnog organa.

46.

Berza samo organizuje trgoinu hartijama od vrednosti bez ikakvog ucesca u kupoprodajnim ugovorima. U njoj posluju samo njeni clanovi kroz zakljucivanje i izvrsavanje berzanskih poslova. Ostala lica mogu da posluju samo preko clanova kao svojih zastupnika ili komisiionara ili preprodavaca. U uporednom pravu postooje dva sistema kontrole poslovanja berze- anglosaksonski i germanski sistem kontrole. Stvaranje razvijenog finansijskog sektora jedan je od osnovnih temelja uspesne transformacije centralizovane privrede u trzisnu privredu. Hartije od vrednosti su dematerijalizovane sto znaci da ne postoje kao komadi papira vec kao zapisnici u upisnicama koji se elektronski beleze u centralnom racunarskom evidencionom sistemu za celu zemlju kod centralnog registra hartija od vrednosti.

47.

Poslovi osiguranja svrstavaju se u finansijske usluge. Finansijske usluge smatraju se jednim od kljucnih elemenata za funkcionisanje trzisne privrede. U poslove tzv. direktnog osiguranja spadaju poslovi zakljucivanja ugovora o osiguranju, saosiguranju i reosiguranju kao i sprovodjenje preventivnih mera radi sprecavanaj nastanka rizika. Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno. Poslove osiguranja obavljaju 3 organizacione forme. Poslove direktnog osiguranja, poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja i intelektualno i tehnicke usluge.

15

48.

49.

50.

Pod fuzijom se podrazumeva statusnopravno povezivanje najmanje dva postojeca privredna drustva. U nasem pravu regulisane su obe vrste fuzija, spajanje uz pripajanje i spajanje uz osnivanje. Spajanje uz pripajanje je statusna promena kojom jedno drustvo prestaje da postoji bez likvidacije. Specificnost fuzije spajanja uz osnivanje novog drustva , drustva koja se spajaju prestaju da postoje bez likvidacije.Fuzija po pravilu obuhvata istu formu privrednih drustava .

51.

52.

53.

54.

Odnosi maticnosti i zavisnosti proizilaze iz dominantnog kontrolnog celnog polozaja drustva majke u odnosu na potcinjena zavisna drustva drustva cerke na osnovu raspolaganja od strane drustva majke kontrolne upravljacke pozicije u drustvima cerkama. Kad drzava odluci da pravno uredi preuzimanje osnovno pravno politicko pitanje je pitanje strogosti pravnog rezima preuzimanja. Preuzimalac ciljnog drustva ima pravo na kupovinu preostalih akcija bez saglasnosti njihovih imalaca.

55.

Koncern je pravna forma koja nastaje povezivanjem pravno nezavisnih drustava u ekonomskom cilju pod jedinstvenom ekonomskom upravom jedog privrednog drustva. Zakonom su definisani bitni elementi preduzetnickog ugovora. Preduzetnicki ugovor zakljucuje se odlukom skupstina maticnog i svakog podredjenog drustva kvalifikovanom vecinom. Sa aspekta interesa koncern se javlja izmejdu privrednih drustava cije su delatnosti komplementarne tzv.vertikalni koncern ili pak izmedju privrednih drustava koja obavljaju istu ili srodnu delatnost tzv horizontalni koncern.

56.

Holding je takav oblik povezivanja privrednih drustava u kome jedno drustvo upravlja drugim drustvom na osnovu posedovanja kapitala u njemu. Za oznacavanje holding drustva koriste se jos izrazi maticno drustvo, dominantno drustvo, drustvo majka, a za drustva kojim ono upravlja zavisno drustvi, filijala, drustvo cerka... Ucesce maticnog drustva u kapitalu zavisnog drustva moze biti posredno i neposredno. Jedno drustvo moze

16

interesovanjem svog kapitala osnovati jedno ili vise novih drustava. Jedno drustvo moze kupiti akcije vec postojeceg drustva, odnosno steci udeo u vec postojecem drustvu ili moze otkupiti novu seriju akcija koju postojece drustvo izdaje radi povecavanja svog osnovnog kapitala. U toku stecajnog postupka stecajno vece moze odluciti da se duznik kao pravno lice izlozi prodaji. Medjusobni odnosi u holdingu zasnivaju se na upravljanju po osnovu kapitala ucesca u zavisnim drustvima a sa druge strane na pravnim poslovima.

57.

58.

59.

60.

61.

62.

Stecaj je zakonom utvrdjeni postupak koji se sprovodi nad imovinom duznika radi namirenja poverilaca. Po svom karakteru stecaj je oblik generalnog izvrsenja nad celokupnom imovinom stecajnog duznika. Stecaj se zasniva na vise nacela. Nacelo jednakosti poverilaca podrazumeva njihov ravnopravan i jednak tretman tako da se onemogucavaju nedozvoljene transakcije i time pogodnosti za pojedine poverioce u odnosu na druge. Nacelo univerzalnosti sastoji se u tome sto sva imovina stecajnog duznika sluzi za kolektivno i srazmerno namirenje potrazivanja poverilaca. Nacelo unovcenja imovine stecajnog duznika ostvaruje se u stecajnom postupku putem stecajnog upravnika javnim nadmetanjem. Nacelo ogranicenja stecajnog duznika podrazumeva nemogucnost raspolagaja imovinom stecajnog duznika. Nacelo atrakcije sastoji se u tome sto nadlezni sud koji sprovodi stecajni postupak privlaci u svoju nadleznost sve druge sporove koji nastanu u vezi sa stecajnim postupkom a u kojima je stecajni duznik aktivno ili pasivno legitimisan. Nacelo ekonomicnosti ogleda se u tome sto je stecajni postupak hitan tako da kratko traje sa sto manje troskova. Nacelo supsidijarnosti postupka ogleda se u tome da se stecaj preduzima samo ako ne uspe plan reorganizacije stecajnog duznika.

63.

64.

65.

66.

Danom pokretanja stecaja obrazuje se stecajna masa koju cini sva imovina duznika. Stecajna masa se obrazuje po principu univerzalnosti buduci da sva imovina stecajnog

17

duznika sluzi namirenju stecajnih poverilaca. Stecajna masa je posebna vrsta imovinske mase drugih pravnih lica od kojih se razlikuje po tome sto njome upravlja poseban organ. Svojstvo subjekta prava stecajna masa stice u slucaju prodaje stecajnog duznika kada se potpuno odvaja od pravnog subjekiviteta stecajnog duznika. Prodaja imovine se vrsi javnim nadmetanjem mada stecajno vece moze odobriti i prodaju prikupljenjem pisanih ponuda i neposrednom pogodbom. Imovina koja se nije prodala moze biti predata poveriocima ako je prihvate.

67.

U uporednom pravu licna uprava moze se postaviti u postupku bankrotstva kao i u postupku reorganizacije jer se odredjuje resenjem o pokretanju stecajnog postupka. Stecajno vece resenjem o pokretanju stecajnog postupka moze ovlastiti stecajnog duznika da sam upravlja i raspolaze stecajnom masom pod nadzorom stecajnog upravnika.Da bi stecajni duznik bio ovlascen da sam upravlja i raspolaze stecajnom masom neophodno je da se kumulitivno ispune sledeci uslovi: 1. da se stecajni duznik tome ne protivi, 2. da se sa tim saglasi stecajni poverilac koji je pokrenuo postupak, 3. ako je verovatno da odredjivanje licne uprave nece dovesti do ostecenja prava i interesa poverilaca niti do odugovlacenja stecajnog postupka. Stecajno vece ima pravo da odredi poslove za ciju punovaznost je potrebna prethodna saglasnost sstecajnog upravnika. Resenjem o pokretanju stecajnog postupka kojim se odredjuje licna uprava postavlja se stecajni upravnik koji vrsi nadzor i kontrolu nad imovinom i poslovanjem stecajnog duznika koji licno upravlja svojom imovinom u stecaju.

68.

Savremeni kompanijski zakoni najcesce regulisu postupak likvidacije soloventnog privrednog drustva. U nasem zakonu o privrednim drustvima likvidacija se uredjuje jedinstveno za sve forme privrednih drustava i na jednom mestu. U uporednom zakonodavstvu postoje resenja kojima se nastoji da se ubrza i ucini efikasnim postupak sprovodjenja likvidacije u praksi. Zakonom o privrednom drustvu regulisu se pitanja vezana za zastitu poverilaca drustva koje se likvidira. 1. individualno obavestenje poznatim poveriocaima i 2. objava obavestenja svim poveriocima o likvidaciji sa propisanim sadrzajem. U uporednom pravu uredjuje se pitanje donosenja i sadrzine odluke o likvidaciji. Tako zahteva se da odluka o likvidaciji trgovackog drustva obavezno sadrzi: 1. firmu i sediste drustva, 2. organ koji je doneo odluku, 3. razlog prestanka drustva, 4. rok za prijavu potrazivanja poverilaca i akcionara koji su imaoci akcija na donosioca, 5. ime likvidatora.

69.

Privredni subjekti stupaju u mogobrojne pravne odnose. Ugovorima u privredi smatraju se oni ugovori koje privredne organizacije kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljucuju medju sobom u obavljanju delatnosti koje sazinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Prema opstim uzansama za promet robom smatraju se kupovina i

18

prodaja robe, zamena robe, posrednistvo, zastupnistvo, komision, prevoz, otpremnistvo, uskladjenje, osiguranje. Pored njih tu su i ugovor o gradjenju, ugovor o kontroli kvaliteta i kvaliteta robe, izdavacki ugovor, ugovor o turistickim uslugama...

70.

Ugovori u privredi su po svojoj pravnoj prirodi gradjanskopravni uovori. Kao ugovorne strane javljaju se preduzeca. Predmet ovog ugovora su robe ili vrsenje raznih usluga u vezi sa prometom robe. Ugovore u privredi subjekti robnog prometa zakljucuju svakodnevno i u velikom broju. Odgovornost ugovornih strana je poostrena. Rokovi zastarelosti su kraci nego u gradjanskopravnom prometu od 1 do 3 god.

71.

72.

73.

Ugovor o prodaji u privredi je takav ugovor kojim se preduzece ili druga privredna organizacija ili imalac radnje i drugi pojedinac koji u vidu registrovanog zanimanja obavlja neku privrednu delatnost kao prodavac obavezuje da robu koju prodaje isporuci drugom privrednom subjektu kao kupcu tako da kupac stekne pravo svojine na robi, a kupac se obavezuje da prodavcu plati odredjenu cenu. To je osnovni ugovor u privredno pravnom prometu. Bitni elementi ugovora o prodaji su predmet i cena. Ugovor o prodaji je dvostrano obavezujuci pravni posao. U privredi je teratan, komutativan ugovor, aleatoran, neformalan, jednostavan i imenovani privredni ugovor. On ima obligaciono pravno dejstvo. Zavisno od ugovornih strana razlikuju se ugovor o prodaji gradjanskog prav i ugovor o prodaji u privredi. Zavisno od predmeta prodaje razlikuju se ugovori o prodaji pokretnih i nepokretnih stvari. Zavisno od sadrzine razlikujemo fiksnu prodaju, prodaju na probu i prodaju po uzorku ili modelu...Zavisno od sedista ugovornih strana postodi domaca i medjunarodna prodaja i zavisno od nacina placanja cena rzazlikujemo gotovinsku prodaju, prodaju na kredit i prodaju sa obrocenim otplatama cene i prenumeracionu prodaju.

74.

75.

Obaveza isporuke robe, obaveza garancije za svojstvo robe. Kupac je kupio robu od prodavca zato sto mu je ona potrebna. Obaveza je prodavca da isporuci robu kupcu je nenovcana obaveza. Kao mesto otpreme smatra se utovarna stanica. Ugovorom moze biti odredjen datumisporuke. Nacin isporuke moze da bude regulisan unosenjem u ugovor tzv. transportna klauzula. Ugovor o prodaji predstvalja dvostrano obavezujuci i teretan pravni posao. pRODAVAC JE U OBAVEZI DA GARANTUJE I ZA MATERIJALNA SVOJSTVA ROBE. Kao i za garantovanje pravnih svojstava robe.

19

76.

U pogledu mesta placanja cene vazi ono sto su ugovorne strane ugovorile. Placanje cene u privredno pravnom prometu vrsi se bezgotovinski nacinom, putem virmanskog prenosenja sredstava sa ziro racuna kupca na ziro racun prodavca. Postoji placanje pre isporuke, placanje za gotovo i placanje posle isporuke. U pogledu placanja cene ugovorne strane mograju voditi racuna o imperativnim propisima. Po pravilu placanje se vrsi u domacoj valuti. Nasi privredni subjekti placanja vrse obracunom bezgotovinski sa racuna i gotivim novcem. Kod ugovora o prodaji u privredi uobicajeno je da prodavac preda kupcu uz robu i racun. Isporuka robe od strane prodavca i prijem isporuke od strane kupca su uzajamno uslovljeni akti koji se nuzno nadovezuju jedan na drugi.

77.

78.

Pri prijemu isporuke preduzimaju se radnje koje imaju za cilj da se utvrdi da li roba kvalitetno i kvantitativno odgovara ugovoru. Da bi zastitio sebe sam prdavac nezavisno od kupca moze izvrsiti pregled radi utvrdjivanja da li roba u trenu isporuke ima trazen asvojstva. Rok u kojem kupac treba da izvrsi pregled isporucene robe je vrlo kratak a odredjuje se prema okolnostima svakog konkretnog slucaja i zavisno od toga da li su u pitanju vidljive ili skrivene mane. Uzansama je posebno regulisano mesto utvrdjivanja kolicine isporucene robe kao pretpostavljeno mesto ukoliko ugovorom nije sta drugo predvidjeno. Pravilo je da se roba pregleda u mestu njene isporuke. Ako je mesto isporuke skladiste prodavca poa je kupac dosao da preuzme robu pravilo je da se izvrsi na tom mestu. Troskove vaganja, merenja i prebrojavanja koji su potrebni za izvrsenje isporuke snosi prodavac.

79.

Garancija za ispravno funkcionisanje stvari koju je proizvodjac proizveo moze prema nacinu nastanka da bude obavezna ili dobrovoljna. Osnov za davanje obavezne garancije je zakon dok je osnov za davanje dobrovoljne garancije ugovor. Zakonom o obligacionim odnosima je predvidjeno da izdavanje garancije za ispravno funkcionisanje stvari ne dira u pravilo odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari. Pored zakljucenog ugovora o prodaji izmedju prodavca i kupca izdatom garancijom jednostranom izjavom o ispravnom funkcionisanju stvari doslo je do zasnivanja drugog pravnog odnosa izmedju proizvodjaca stvari i kupca. Kupac moze zbog neispravnog funkcionisanja kupljene stvari zahtevati od prodavca odnosno od proizvodjaca opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio. Troskovi za prevoz stvari radi opravke padaju na teret proizvodjaca.

80.

Uslucaju duznicke docnje prodavca kupcu alternativno pripadaju dva prava, da trazi ispunjenje ugovora i naknada stete zbog zadocnjenja ili pravo da raskine ugovor i trazi

20

naknadu stete. Svoju odluku o raskidu ugovora kupac mora saopstiti prodavcu bez odlaganja na siguran nacin. Naknada konkretne stete odmerava se prema okolnostima konkretnog slucaja. Prodavac se nalkazi u poverilackoj docnji ako bez opravdanih razloga odbije da primi isplatu cene koju mu je ponudio kupac ili ako ne preduzme ugovorene ili uobicajene radnje kako bi omogucio kupcu placanje kupovne cene. U pogledu prava prodavca prema kupcu koji je u duznickoj docnji postoje dva slucaja: 1. kada roba jos nije isporucena kupcu i 2. kada je kupac u docnji sa placanjem kupovne cene ali je robu primio. Ako kupac nije platio cenu ali mu ni prodavac nije isporucio robu prodavac ima pravo da trazi ispunjenje ugovora, , placanje kupovne cene od strane kupca i naknadu stete zbog zadocnjenja ili moze izjaviti da raskida ugovor i traziti naknadu stete zbog neispunjenja ugovora. Ako je kupac primio robu ali nije platio kupovnu cenu prodavac se moze opredeliti za raskid ugovora.

81.

Ugovor o nalogu je takav ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje i istovremeno ovlascuje da za racun nalogodavca obavi odredjene pravne i fakticke radnje. Ugovor o nalogu je dvostrano obavezujuci pravni posao. To je teretan ugovor, od osobitog poverenja. Ugovor o nalogu nije jedinstven i osamostaljen ugovor robnog prometa vec je to zbirni ojam koji obuhvata veci broj imenovanih ugovora robnog prometa. Bitni sastojci ugovora o nalogu po prirodi posla jesu nalog nalogodavca i ugovorena naknada za izvrsenje naloga.

82.

Obaveze nalogoprimca iz ugovora o nalogu su: 1. Obaveze nalogoprimca da prilokom izvrsenja dobijenog naloga postupa sa paznjom dobrog privrednika. 2. Obaveza nalogoprimca da odstupi od dobijenih naloga i uputsrtava. 3. Obaveze nalogoprimca da licno izvrsava dobijene naloge i uputstva. 4. Obaveza nalogoprimca da nalogodavcu podnosi izvestaj o radu. 5. Obaveza nalogoprimca da polozi racun nalogodavcu. Obaveze nalogodavca iz ugovora o nalogu: 1. Obaveza nalogodavca da plati naknadu za obaveljeni posao. 2. Obaveza nalogodavca u pogledu predujmljivanja buducih ocekivanih troskova, 3. Obaveza nalogoprimca u pogledu naknade troskova i preduzimanja obaveza.

83.

Ugovor o posredovanju je takav ugovor kojim se posrednik obavezuje da nastoji naci i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljucivanju odredjenog ugovora a nalogodavac se obavezuje da za to plati odredjenu cenu ako taj ugovor bude zakljucen. Bitni element ugovora je odredjenje predmeta ugovora. Posrednik je ovlascen samo da dovodi u vezu nalogodavca i trece lice. Posrednik nije ovlascen da zakljuci ugovor sa trecim licem u ime i za racun nalogodavca.Prema svojoj pravnoj prirodi ugovor je mesoviti ugovor. On sadrzi elemente ugovora o nalogu i ugovora o delu. To je neformalan ugovor sto znaci da moze se zakljuciti na bilo koji nacin. Po tehnici zakljucivanja ugovor o posredovanju je athezioni ugovor zato sto se zakljucuje na

21

osnovu opstih uslova poslovanja posrednickih organizacija. Ugovor o posredovanju je samostalni, imenovani ugovor privrednog prava.

84.

Kao ugovor o trgovinskom zastupanju smatra se takav ugovor o trgovinskim uslugama na osnovu kojeg se zastupnik obavezuje da se stalno stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje izmedju njih i nalogodavca. Trgovinski zastupnik je lice koje se profesionalno bavi poslovima zastupanja i to uz naknadu. Posto je predmet ugovora o trgovinskom zastupanju stalno staranje da treca lica zakljucuju odredjene privredne poslove sa nalogodavcem iz prirode ovog ugovora proistice njegovo obelezje da je trgovinsko zastupanje uvek trajan odnos. Ovaj ugovor ima samo jedan bitni element po samoj prirodi posla. Ovde mora biti odredjen predmet ugovora. To je dvostrano obavezan i teretan ugovor. On je formalan ugovor, samostalni, imenovani ugovor privrednog prava.

85.

Ugovor o komisionu je takav ugovor u privredi kojim se komisionar obavezuje da za naknadu obavi u svoje ime i za racun komitenta jedan ili vise poslova koje mu poverava komitent. Posto obavlja poslove u svoje ime u obavljanju poverenih poslova komisionar istupa prema trecim licima kao samostalna ugovorna strana. Komisioni posao je vrlo slozen pravni posao koji stvara 3 vrste pravnih odnosa: interni, eksterni i zavrsni odnos. Ugovorom o komisionu moraju biti precizno odredjeni poslovi koje ce komisionar obaviti u svoje ime a za racun komitenta. Komisionar se najcesce obavezuje da u svoje ime i za racun komitenta zakljuci ugovor o kupoprodaji robe i to tako da u ugovoru se pojavi kao kupac ili kao prodavac u zavisnosti od interesa komitenta. Ugovor o komisionu je samostalni imenovani ugovor ui privredi. To je dvostrano obavezujuci i teretan ugovor. On se najcesce u praksi zakljucuje u pismenoj formi radi lakseg dokazivanja prava i obaveza ugovornih strana.

86.

87.

Ugovor o skladistenju je takav ugovor o privrednim uslugama kojim se skladistar obavezuje da primi i cuva odredjenu stvar i da preduzima potrebne ili ugovorne mere radi njenog ocuvanja u odredjenom stanju te je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odredjenu naknadu. Skladisne organizacije za robu primljenu na uskladistenje izdaju posebnu hartiju od vrednosti skladisnicu. Ovaj ugovor je samostalni imenovani ugovor u privredi. Spada u adhezione ugovore jer se zakljucuje pristupanjem ostavodavca opstim uslovima poslovanja.U robnom prometu kao skladistar iz ugovora o uskladistenju najcesce se pojavljuje javno skladiste. postoje dva tipa javnog skladista: javna skladista opsteg tipa i specijalizovana javna skladista.

22

88.

Ugovor o spediciji je takav ugovor o privrednim uslugama kojim se otpremnik obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime a za racun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza stvari kao i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Spediter je specijalizovani posrednik izmedju korisnika i prevozilaca. Spediter po pravilu posluje u svoje ime a za racun komitenta. Delatnosti nasih spediterskih organizacija su: carinjena robe, ukrcaj i iskrcaj robe iz prevoznih sredtava, pakovanje i spoljno obelezavanje robe, dovozenje i odvozenje robe do glavnih prevoznih sredstava kao i sprovodjenje svih nuznih formalnosti u vezi sa tim, sprovodjenje transportnog osiguranja i osiguranja spedicije, skladistenje robe, obelezavanje i sortiranje robe, kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta robe...Ugovor o spediciji mora biti precizno odredjen, zadatak speditera je organizovanje prevoza odredjene stvari na odredjenoj relaciji. To je samostalni, imenovani ugovor u privredi. Spediter ne sme samostalno da istupa u slucaju kada je to komitent izricito ili precutno zabranio.

89.

Ugovorom o prevozu robe zeleznicom prevozilac se obavezuje da ce zeleznicom izvrsiti prevoz odredjene robe od otpremne do uputne stanice za odredjeno vreme i u neostecenom stanju i tamo je predati primaocu a posiljalac se obavezuje da ce za to da plati prevoziocu ugfovorenu prevozninu. Bitni elementi ovog ugovora po prirodi posla su oznacenje predmeta prevoza, odrzanje prevozne distance i oznacenje prevoznine. Ugovor o prevozu robe zeleznicom je dvostrano obavezujuci i teretan ugovor jer se stvaraju uzajamne obaveze i za prevozioca i za posiljaoca. Posiljalac je duzan da za svaku posiljku preda prevoziocu tovarni list. Tovarni list mora da sadrzi mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja, naziv uputne stanice prema imeniku zeleznickih stanica ime i prezime odnosno naziv primaoca i njegovu adresu, naznacenje vrste i mase stvari, broj kola a za kola korisnika prevoza.Tovarni list se izdaje u vise primeraka. Tovarni list je p[o pravilu neprenosiv.

90.

Prevozilac iz ugovora o prevozu stvari zeleznicom uvek odgovara za stetu do koje dodje zbog neispunjenja ili zbog neurednog ispunjenja obaveza iz ugovora. Zakonom o ugovoima o prevozu u zeleznickom saobracaju je izricito predvidjeno da prevozilac odgovara za stetu nastalu zbog potpunog ili delimicnog gubitka ili ostecenja stvari. Zeleznica odgovara za gubitak ili ostecenje posiljke po principu objektivne odgovornosti zato sto je njena obaveza obaveza rezultata.Pored odgovornosti za gubitak, ostecenje i zakasnjenje zeleznica odgovara i za povredu drugih ugovornih obaveza: za ispunjenje administrativnih formalnosti, za posledice gubitka transportnih isprava, za neizvrsenje naknadnih zahteva i uputstava korisnika prevoza. Zeleznica odgovara ne samo za svoje radnje nego i za stetu koju prouzrukuju lica koja su po njenom nalogu radila na izvrsenju prevoza. Odgovornost zeleznice je vrlo stroga. Ona se kao prevozilac i duznik oslobadja odgovornosti za transportne stete ako dokaze da je do njih doslo zbog krivice imaoca

23

prava, mana same stvari ili okolnosti koje zeleznica nije mogla da izbegne niti da otkloni njihove posledice.

91.

Ugovorom o prevozu robe u drumskom saobracaju prevozilac se obavezuje da drumskim prevoznim sredstvom preveze odredjenu robu od mesta otpreme do mesta opredeljenja za odredjeno vreme i u neostecenom stanju i da je nakon prevoza preda primaocu ili drugom ovlascenom licu koje primalac odredi a posaljilac se obavezuje da prevoziocu plati prevozninu za izvrseni prevoz. Bitni elementi ugovora o drumskom prevozu robe po prirodi posla jesu odredjenje predmeta i relacija na kojoj prevoz treba obaviti. Ugovor o prevozu robe drumom je neformalan ugovor. Ovaj ugovor se smatra zakljucenim kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elementima. To je athezioni ugovori dvostrano obavezujucii teretan ugovor. Kod ugovora o prevozu robe drumom izdavanje tovarnog lista je fakultativno. Tovarni list se izdaje samo ako to zahtevaju ugovorne strane.Tovarni list je po pravilu neprenosiv. U drumskom prevozu robe osnovno je pravilo da se obaveza prijema robe na prevoz zasniva na ugovoru izmedju posiljaoca i drumskog prevozioca. Drumski prevozilac je duzan da postavi utovar ugovoreno vozilo. Roba cija priroda to zasniva treba da bude upakovana na odgovarajuci nacin kako bi bila zasticena tokom prevoza.

92.

Drumski prevozilac odgovara za integritet robe koju prevozi kao i za stetu zbog zakasnjenja u prevozu jer se obavezao da izvrsi prevoz robe drumskim prevoznim sredstvom u mesto opredeljenja za odredjeno vreme i u neostecenom stanju. Prevozilac odgovara za stetu na robi od trena preuzimanja robe na prevoz do trena zavrsetka prevoza i njene predaje primaocu.Drumsko transportno pravo propisuje specijalni rezim oslobodjenja od odgovornosti za dva privilegovana osnova. Prvi prevoz narocito pokvarljive robe u specijalnim vozilima za zastitu robe protiv dejstva toplote, hladnoce, promene u temperaturi ili vlage u vazduhu. Drugi prevoz zivih zivotinja. Prevozilac odgovara i za stetu nastalu zbog zakasnjenja u prevozu i predaje stvari primaocu izuzev ako dokaze da je steta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza svojstava stvari ili stranih uzoraka koji se nisu mogli predvideti otkloniti ili izbeci.

93.

Ugovorom o prevozu robe morem brodar se obavezuje da brodom preveze odredjenu robu na odredjenoj prevoznoj relaciji, a narucilac prevoza se obavezuje da za to plati odredjenu vozarinu kao cenu prevoza. Brodar je prevozilac. Saugovarac brodara je narucilac prevoza. Pomorski agent je ugovorni zastupnik stranaka u pomorskom poslovanju. Primalac robe nije ugovorna strana iz ugovora o prevozu robe brodom vec ovlasceno lice za prijem robe od brodara u luci odredista. Korisnik prevoza jeste lice koje prema brodaru ima odredjena prava prema ugovoru o prevozu robe brodom. To su narucilac prevoza, krcatelj i primalac robe. Bitni elementi ovog ugovora po prirodi posla su oznacenje predmeta prevoza, oznacenje relacije na kojoj ce biti obavljen prevoz i

24

oznacenje vozarine. Kod tzv brodarskih ugovora bitni element ugovora je oznacenje broda kojim ce biti izvrsen prevoz. Predmet ugovora o prevozu robe brodom jeste roba koja se predaje na prevoz. Prevozni put treba ugovorom da bude odredjen ili da je odrediv s tim sto se mora znati ko ima pravo da ga odredi ako je on odrediv da li je to brodar ili narucilac prevoza ili je to neko trece lice. Ovo je dvostrano obavezujuci i teretan ugovor. To je ugovor na vreme za ceo brod zakljucujuci ex lege u pisanoj formi. Spada u formalne tipske ugovore.

94.

Prema teritorijalnom kriterijumu razlikujemo domaci i medjunarodni pomorski prevoz robe. Zavisno od korisnika usluga razlikujemo prevoz za sopstvene potrebe i prevoz za treca lica (javni prevoz). Zavisno od bitnih elemenata razlikujemo vozarske i brodarske ugovore. Vozarskim ugovorom brodar se obavezuje da ce izvrsiti prevoz pojedinih stvari brodom. Bitni element po prirodi posla kod ovog ugovora je odredjivanje robe koju treba prevesti do odredjene luke. Brodarskim ugovorom o prevozu robe brodar stavlja naruciocu na raspolaganje odredjeni brod ili srazmerni deo odredjenog posla ili odredjeni brodarski prostor za odredjeno vreme ili za jedno ili vise odredjenih putovanja radi obavljanja prevoza robe.

95.

Na osnovu zakljucenog ugovora o prevozu robe brodom brodar preuzima obavezu da preveze teret koji je primio na prevoz uredno i u ispravnom stanju i da ga u luci iskrcaja preda primaocu. Osnovno je pravilo da brodar odgovara za svako ostecenje manjak ili gubitak tereta koji prima na prevoz i to od trena preuzimanja tereta na prevoz pa do predaje primaocu. Odgovornost brodara za ostecenje , manjak ili gubitak kao i za zakasnjenje predaje tereta zasniva se na pretpostavljenoj krivici brodara za nastalu stetu. Osnovno je pravilo da brodar odgovara i za radnje i propustanja zapovednika broda, drugih clanova posade broda i ostalih lica koje rade za brodara kao za svoje radnje i svoje propuste ali.

96.

Zajednicka havarija je svaki nameran i opravdan vanredan trosak i svaka namerna i opravdana steta ucinjena od zapovednika broda ili drugog lica koje ga zanemaruje radi spasavanja imovinskih vrednosti ucesnika u istom pomorskom poduhvatu od stvarne opasnosti imovinskih vrednosti ucesnika u istom pomorskom poduhvatu od strane opasnosti koja im zajednicki preti. Zajednicka havarija je takva steta koja je prouzrukovana radnjom coveka a po odluci zapovednika broda ili drugog lica koje ga zamenjuje. Zajednickim havarijama mogu se smatrati samo one stete koje su prouzrukovane namerno i razumno zbog izvanrednih opasnosti koje su bile neposredne i ozbiljne i koje su ugrozavale sve ucesnike tako da je plovidba zbog toga dobila neredovan tok. Zajednicka havarija moze postojati samo onda kad postoji zajednicki pomorski poduhvat u kojem su angazovani najmanje dva ucesnika. Zajednicka havarija

25

moze postojati samo kad je u trenu prouzrokovanja stete postajala zajednicka ozbiljna, neposredna i stvarna opasnost za sve interese angazovane u plovidbenom poduhvatu.

97.

98.

Vzdusni prevozilac odgovara za stetu koja je nastala zbog gubitka ili ostecenja robe primljene na prevoz kao i za stetu zbog zakasnjenja u prevozu i predaje robe primaocu. Vazdusni prevozilac odgovara za stetu na stvarima od momenta njihovog preuzimanja na prevoz na aerodromu polaska vazduhoplova pa sve do predaje robe ovlascenom primaocu na aerodromu opredeljenja. U nasem pravu vazdusni prevozilac odgovara za stetu nastalu zbog gubitka ili ostecenja stvari koju je primio na prevoz kao i za stetu nastalu zbog zakasnjenja u prevozu osim ako dokaze da su on ili lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov racun radilo na izvrsavanju prevoza preuzeli sve potrebne radnje da sesteta izbegne ili ako dokaze da nije bilo moguce preduzeti takve mere. Visina naknade stete vazdusnog prevozioca odredjuje se tako sto prevozilac odgovara za vrednost robe ili jednog njenog dela ili za umanjenje vrednosti ostecene stvari. Pored iznosa nadnade stet zbog gubitka ili ostecenja robe i zbog zakasnjenja u prevozu prevozilac je duzan da posiljaocu naknadi placenu prevozninu i druge troskove nastale u prevozu robe i to u potpunosti u slucaju gubitka robe a u srazmernom iznosu u slucaju ostecenja robe.

99.

Mesoviti ili kombinovani prevoz robe je takav oblik prevoza u kojem ucestvuje veci broj prevozioca raznih vidova grana saobracaja. Da bi se izbegli nepotrebni transportni troskovi otklonili ili makar ublazili rizici ostecenja robe tokom utovara iz jednog u drugo prevozno sredstvo kao i kad bi se stvorila sto jednostavnija pravila resenja odnosa iz mesovitog ili kombinovanog prevoza zakljucuje se jedinstveni ugovor o prevozu robe na celoj prevoznoj relaciji i izdaje jedinstvena prevoznma isprava za prevoz robe koji vrsi vise razlicitih vrsta prevozilaca i kodkoga postoji jedinstven sistem odgovornosti za stetu do koje dodje tokom prevoza od mesta otpreme do mesta opredeljenja.Ovim ugovorom organizator prevoza obavezuje se da organizuje prevoz robe do mesta opredeljenja pomocu prevozilaca iz najmanje dve vrste prevoza sa jedinstvenom ispravom i jedinstvenom odgovornoscu a prema jedinstvenim pravilima i uslovima prevoza a narucilac prevoza se obavezuje da ce da plati prevozninu.

100.

101.

Ugovor o organizovanju putovanja obavezuje organizatora putovanja da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od prevoza boravka i drugih usluga koje su povezane u jednu celinu i kojima mu se omogucava da ostvari organizovano i prijatno putovanje i odmor u zemlji ili inostranstvu a putnik se obavezuje da organizatoru putovanja plati jednu ukupnu cenu. Ovaj ugovor je neformalan ugovor. U cilju upoznavanja zainteresovanih

26

lica sa putovanjima koja planiraju turisticke agencije stampaju programe putovanja. Pretpostavka za uspesno ostvarenje ugovorenog putovanja je da putnik blagovremeno dobije potrebna obavestenja o svim znacajnim pitanjima u vezi sa organizovanim putovanjem. Za vreme putovanja organizator putovanja je duzan da se stara o pravima i interesima putnika. Odgovornost organizatora putovanja za izvrsenje usluga predvidjenih ugovorom je jedno od najznacajnijih pitanja. Prilikom zakljucenja ugovora o organizovanju putovanja organizator putovanja istupa samostalno u svoje ime i za svoj racun. Osnovna obaveza putnika iz ugovora o organizovanju putovanja je da organizatou putovanja plati cenu za organizovanje i izvrsenje ugovornog putovanja.

102.

Posrednicki ugovor o putovanju je takav ugovor kojim se posrednik obavezuje da u ime i za racun putnika zakljuci bilo ugovor o organizovanju putovanja bilo ugovor o izvrsenju jedne ili vise posebnih usluga koje omogucuju da se ostvari neko putovanje ili boravak a putnik se obavezuje da za izvrsenu posrednicku uslugu plati naknadu. Na osnovu posrednickog ugovora o putovanju posrednik se obavezuje da posreduje radi zakljucenja ugovora izmedju putnika sa jedne strane i organizatora putovanja, ugostitelja, prevoznika itd. sa druge strane koji su potrebni putniku radi zadovoljavanja njegovih potreba. Posrednicki ugovor o putovanju je neformalan ugovor . Posrednik je duzan da izda putniku potvrdu. Delatnost posrednika na osnovu posrednickog ugovora o putovanju usmerena je u pravcu zastite interesa putnika.

103.

Ugovor o alotmanu je takav ugovor kojim se ugostitelj obavezuje da u toku odredjenog vremena stavi na raspolaganje turistickoj agenciji odredjeni broj lezaja u odredjenom objektu, pruzi ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj odredjenu proviziju a ova se obavezuje da nastoji da ih popuni tj da u utvrdjenim rokovima obavestava ugostitelja da to nije u mogucnosti kao i da plati cenu pruzenih usluga ukoliko je koristila angazovane hotelske kapacitete. Turisticka agencija je duzna da obavestava o toku popunjavanja ugostiteljskih kapaciteta koji su angazovani ugovorom o alotmaru. Ona je duzna da se pridrzava ugovorenih cena. Za ustupljen lezaj i druge pruzene ugostiteljske usluge putniku koja je uputila turisticka agencija ugostitelj ima pravo na ugovorenu cenu.

104.

Pod ugovorom o gradjenju podrazumeva se takav ugovor kojim se izvodjac obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistuili da na takvomz emljistu izvrsi kakve druge gradjevinske radove a narucilac se obavezuje da obavi sve potrebne radnje kojim a se omogucuje izvrsenje gradjvinskih radova i da za izvrsene gradjevinske radove plati izvodjacu odredjenu cenu. Bitni elementi po prirodi posla jesu predmet obaveze izvodjaca, rok u kojem je izvodjac duzan da izvrsi svoju obavezu i cena koju placa narucilac. Ugovor o gradjenju je dvostrano obavezujuci i

27

teretan ugovor. Prema sirini obaveza koje preuzima izvodjac sve ugovore o gradjenju mozemo podeliti u 2 grupe: u uzem i u sirem smislu.

105.

Ugovor predstavlja saglasnost volja najmanje dva lica o bitnim elementima ugovora po prirodi posla koja proizvodi odredjeno pravno dejstvo. Ugovor nastaje tako sto jedno lice ucini ponudu drugom licu a drugo lice tu ponudu prihvati. Ugovor o gradjenju moze se zakljuciti tek kad se ispune prethodni uslovi i obave prethodne radnje koje supredvidjene pravilima- administrativno pravne obaveze narucioca. Odluku o izgradnji objekta donosi nadlezni organ investitora. Ustupanje izgradnje objekta vrsi se javnim nadmetanjem kad su u pitanju investicioni objekti koji su po pravilu od velike vrednosti kao i objekti koji se finansiraju iz medjunarodnih kredita.

106.

Obaveze izvodjaca da prijavi pocetak radova. Obaveza izvodjaca da prouci tehnicku dokumentaciju,Obaveza izvodjaca da imenuje rukovodioca gradilista, obaveza izvodjaca da izvede ugovorene gradjevinske radove, obaveza izvodjaca da se pridrzava ugovorenih rokova, obaveze izvodjaca da vodi odredjene knjige, obaveza izvodjaca da obezbedi gradiliste i da osigura gradiliste,obaveza izvodjaca da obavestava narucioca o svim znacajnijim okolnostima u vezi sa izvodjenjem ugovorenih radova, obaveza izvodjaca da omoguci naruciocu vrsenje nadzora, obaveza izvodjaca u pogledu upotrebljenog materijala, obaveza izvodjaca da plati ugovornu kaznu i obaveza izvodjaca da zastiti obustavljene radove.

107.

Obaveza narucioca da izvodjaca radova uvede u posao. Obaveza narucioca da vrsi nadzor nad izvodjacem radova, obaveza narucioca da plati ugovorenu cenu i obaveza narucioca da plati avans.

108.

Tehnicki pregled gradjevine vrsi se po zavrsetku izgradnje objekta a pre pocetka njegovog koriscenja. Ako komisija za tehnicki pregled utvrdi da objekat nije izgradjen prema tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je odobreno gradjenje narucilac je duzan da pribavi odobrenje za izmenu tehnicke dokumentacije. Pitanje snosaja troskova tehnickog pregleda gradjevine uredjuje se ugovorom o gradjenju. Primorpedaja izgradjenog objekta se odvija izmedju ugovorenih strana. Zapisnik o primopredaji gradjevine moze da sastavi samo jedna ugovorna strana ako druga strana odbije da ucestvuje u primopredaji ili se neopravdano ne odazove na poziv da ucestvuje u tome.

109.

28

Odgovornost u pogledu nacina izvodjenja radova. Izvodjac radova odgovara ako su nedostaci gradjevine rezultat greske u projektu cak i u slucaju kad je radove izvodio prema projektu koji je primio od narucioca. Izvodjac radova odgovara ako su nedostaci gradjevine nastupili zato sto je prilikom izvodjenja radova postupio po pismenim zahtevima narucioca. Izvodjac radova i u slucaju kada je ozvodjenje odredjenih radova poverio podizvodjacu i to kao da je sam te radove izveo. Bez obzira na to da li je materijal za izgradnju gradjevine dao izvodjac ili narucilac izvodjac odgovara za kvalitet materijala. Za opremu koju ugradjuje izvodjac vazi u pogledu sadrzine i roka garancija proizvodjaca opreme s tim sto je izvodjac duzan da svu dokumentaciju o garancijama proizvodjaca opreme zajedno sa uputstvima za upotrebu pribavi i preda naruciocu. Izvodjac odgovara i za nedostatke zemljista na kome je podignuta gradjevina.

110.

Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovarac osiguranja da plati osiguravacu premiju osiguranja a osiguravac se obavezuje da ako se desi dogadjaj koji je ugovorom predvidjen kao osigurani slucaj isplati ugovaracu osiguranja naknadu odnosno ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo.Ugovorne strane u pravnom poslu osiguranja su osiguravac i ugovarac osiguranja. Ugovarac osiguranja moze zakljuciti ugovor o osiguranju u svoje ime a za racun nekog drugog lica. Osigurano lice je ono lice kojem ce osigurac isplatiti naknadu iz osiguranja ako se dogodi osigurani slucaj. Osiguranje sa retroaktivnim vazenjem naziva se osiguranje od putativnih rizika.Osigurani slucaj moze da se dogodi jednom ili vise puta za vreme trajanja ugovora o osiguranju. Ugovor o osiguranju spada u grupu aleatornih ugovora. To je dvostrano obvezujuci teretan ugovor sa trajnim prestacijama. Ugovor o osiguranju je imenovani ugovor. Podela osiguranja prema mestu ostvarenja rizika, podela osiguranja s obzirom na to sto se osigurava, podela osiguranja s obzirom na nacin izravnavanja rizika, podela osiguranja s obzirom na nacin organizovanja osiguranja i podela osigurnaja na to koliko lica obuhvata.

111.

Prilikom zakljucenja ugovora o osiguranju ugovarac osiguranja ili osiguranik duzan je da prijavi osiguravacu sve okolnosti koje su od znacaj za ocenu rizika osiguranja a koje su mu bile poznate .Obaveza placanja premije, obaveza obavestavanja osiguravaca o promenama rizika, obaveza sprecavanja nastupanja osiguranog slucaja i obaveza spasavanja, obaveza obavestavanja o nastupanju osiguranog slucaja. U obaveze osiguravaca spadaju obaveza izdavanja polise osiguranja, obaveza da organizuje svoje poslovanje saglasno ekonomskim nacelima poslovanja i obaveza da isplati naknadu ili osigurani iznos.

112.

U oblasti osiguranja imovine nacela su: nacelo obestecenja, postojanje interesa osiguranja, zabrana kumulioranja naknade iz osiguranja i naknade stete od odgovornosti

29

lica, zakonska subrogacija osiguraca u prava osiguranika prema odgovornom licu, nedozvoljneost nadosiguranja o dvostrukog osiguranja i dozvoljneost podosiguranja i visestrukog osiguranja.

113.

Osiguranje lica deli se na osiguranje zivota i osiguranje od posledica nesrecnog slucaja. Osigurana suma je osnovni cinilac od kojeg u odnosima osiguranja lica zavisi visina obaveze osiguravaca jer predstavlja granicu obaveze osiguravaca. Osiguranje za slucaj smrti se zakljucuje u korist treceg lica.

114.

Bankarski poslovi su poslovi platnog prometa. U vrsenju svojih poslova banke moraju da postupaju sa paznjom dobrog strucnjaka. To su formalni pravni poslovi. Adhezioni pravni poslovi, Zakljucuju se kao formalni ugovori, karakterise ih njihova tajnost. Najcecse su poslovi intitu persone.

115.

Ugovor o bankarskom novcanom depozitu je takav bankarski posao kojim se banka obavezuje da primi na cuvanje odredjeni novcani iznos a deponent se obavezuje da polozi kod banke taj iznos novca.

116.

Ugovor o ulogu na stednju je takav bankarski posao na osnovu kojeg se ulagac obavezuje da ce poloziti kod banke ili kod druge odgovarajuce organizacije odredjenu svotu novca na cuvanje, raspolaganje na odredjeno ili na neodredjeno vreme dok se banka obavezuje da ce preuzeti ta sredstva na cuvanje sa pravom raspolaganja njima da ce za to placati ugovorenu kamatu sa obavezom vracanja deponentu na njegov zahtev. To je realan ugovor.

117.

Ugovorom o bankarskom tekucem racunu banka se obavezuje da odredjenom licu otvori poseban racun i da preko tog racunna prima uplate i vrsi isplate u granicama njegovih sredstava i odredjenog kredita.Ugovor o bankarskom tekucem racunu je dvostrano obavezujuci, teretan i komutativan ugovor. U pitanju je ugovor intitu perseone. Po svojoj pravnoj prirodi ugovor o bankarskom tekucem racunu je mesoviti ugovor jer u sebi sadrzi elemente nekih drugih ugovora.

118.

30

Ugovor o bankarskom nenovcanom depozitu je takav bankarski posao na osnovu koga deponent predaje banci na cuvanje odredjene telesne pokretne stvari i preuzima obavezu da za to cuvanje plati banci odredjenu naknadu a banka se obavezuje da promljene stvari cuva kao dobar strucnjak i da ih vrati deponentu saglasno uslovima ugovora. S obzirom na nacin cuvanja predmeta koje je banka primila u depozit razlikujemo otvorene i zatvorene depozite. Izdavanje stvari deponentu vrsi se uz povracaj depozitara koju je banka izdala deponentu prilikom zakljucenja ugovora.

119.

Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da ce uz naknadu preuzeti hartije od vrednosti od deponenta radi cuvanja i vrsenja prava i obaveza koje se u vezi sa tim zahtevaju. Ugovor o deponovanju je dvostrano obavezujuci teretan i komutitativan ugovor.

120.

Ugovorom o sefu obavezuje se banka da stavi na upotrebu korisniku sef za odredjeni period vremena a krisnik se obavezuje da za to plati banci odredjenu naknadu. Ugovor o sefu je dvostrano obavezujuci teretan i komutativan ugovor. On pripada grupi konsensualnih ugovora. Bitni elementi su oznaka sefa vreme trajanja ugovora i naknada za koriscenje sefa.

121.

Osnovna obaveza banke kao davaoca kredita je da korisniku kredita stavi na raspolaganje ugovorom o kreditu odredjeni iznos novca na ugovoreni nacin i u ugovoreno vreme. Na osnovu zakljucenog ugovora o kreditu korisnik ima vise obaveza prema banci davaocu kredita. Korisnik kredita je duzan da iznos novca koji mu je banka stavila na raspolaganje koristi prema ugovorom utvrdjenoj nameni ako je u pitanju takva vrsta kredita. Korisnik kredita je duzan da placa banci kamatu. Kamata je cena za koriscenje tudjeg novca. Kada je lice koje je zainteresovano da dobije kredit insolventno najlogicnije je ocekivati da ce banka odbiti da sa takvim licem zakljuci ugovor o kreditu. Medjutim banka moze i pored toga da sa njim otvori stecajni postupak , odluciti da sa njim zakljuci ugovor o kreditu.

122.

UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJE OD VREDNOSTI I UGOVOR O ESKONTU ( pitanja 123 i 124)

123.

Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti banka odobrava kredit u odredjenom iznosuuz obezbedjenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku kredita ili trecem licu koje na to pristane. Ovaj bankarski posao sadrzi pored elemenata ugovora o kreditu i neke elemente ugovora o zalozi. Ova vrsta ugovora o kreditu najcesce

31

se koristi za obezbedjenje potrebnih novcanih sredstava za tekucu proizvodnju i promet. Ugovor o kreditu na osnovu zalaganja hartija od vrednosti je kratkorocni bankarski kredit. On mora biti zakljucen u pismenoj formi. Ugovor o kreditu na osnovu zalaganja hartija od vrednosti je dvostrano obavezujuci pravni posao Ako korisnik kredita ne vrati dobijeni kredit o dospelosti i na ugovoreni nacin banka moze namiriti svoje potrazivanje na jedan od dva nacina. Banka moze prodati zalozene hartije od vrednosti Banka moze da ostvari svoje zalozeno pravo i vrsenjem prava iz zalozenih hartija od vrednosti.

124.

Ugovorom o eskontnom kreditu imalac hartije od vrednosti koja jos nije dospela za placanje se obavezuje da istu prenese na banku kreditora a banka se obavezuje da mu za to plati ugovoreni iznos novca. Osnovno obelezje eskontnog kredita jeste da je to kratkorocni bankarski posao koji banka odobrava na osnovu neke nedospele hartije od vrednosti ili redje nekog nedospelog potrazivanja. Visina iznosa banka isplacuje imaocu hartije od vrednosti zavisi od boniteta hartije odnosno od platezne sposobnosti lica koja su duznici po toj hartiji. Eskontna banka kao kupac stice pravo svojine na eskontovanim menicama ili drugim hartijama od vrednosti. Eskontna banka kao vlasnik eskontovanih hartija od vrednosti moze sa njima slobodno da raspolaze.

125.

Akreditiv je instrument placanja kod koga se banka po nalogu svog komitenta i u skladu sa njegovim instrukcijama obavezuje da ce korisniku akreditiva isplatiti odredjenu novcanu svotu bez ikakvih uslova ili ukoliko korisnik ispuni ugovorene uslove. Akreditiv je slozeni pravni posao u kome ucestvuje vise lica.

126.

Akreditivni posao je slozen pravni posao koji predstavlja skup pravnih odnosa. Akreditiv se otvara povodom nekog ugovora u privredi. jer je otvoreni akreditiv sredstvo za ispunjneje novcane obaveze duznika iz osnovnog posla. Za odnos nalogodavca i akreditivne banke bitan je nalog za otvaranje akreditiva. Posto je ugovor o otvaranju akreditiva dvostrano obavezujuci pravni posao to na osnovu njega nastaje obaveza za obe ugovorne strane. Do pravnih odnosa izmedju akreditivne banke i drugih banaka dolazi na osnovu nekog drugog pravnog posla a ne na osnovu akreditivnog posla. Duznik je ispunio obavezu otvaranja akreditiva onog dana kada je banka korisniku akreditiva saopstila da je otvorila akreditiv. Obavezu placanja cene iz osnovnog ugovora duznik je ispunio tek kad korisnik akreditiva naplati od banke iznos na koji akreditiv glasi.

127.

32

Osnovna i opste prihvacena je podela na bezuslovne i uslovne akreditive. Bezuslovni predstavljaju takvu vrstu akreditiva kod koje se od korisnika akreditiva ne trazi ispunjenje nekog uslova da bi od banke mogao da zahteva isplatu akreditivnog iznosa. Uslovni je takva vrsta kod koje banka isplacuje korisniku akreditivnu svotu samo ako dokaze da je ispunio sve uslove navedene u ispravi o akreditivu.Podela na opozivi i neopozivi akreditiv vrsi u zavisnosti od cvrstine obaveza akreditivne banke. Podela na potvrdjeni i nepotvrdjeni akreditiv vrsi se samo u zavisnosti od karakternih obaveza korispodentne banke. Podela na prenosivi i neprenosivi akreditiv je izvrsena zavisno od toga da li korisnik moze prenositi nalog za isplatu na treca lica ili to ne moze uciniti. S obzirom na to da li se akreditivni iznos moze naplatiti u delovima ili samo odjednom razlikuju se deljivi i nedeljivi akreditivi. S obzirom na to gde je akreditiv izdat i dge se moze koristiti razlikuju se odlazeci i dolazeci akreditivi.

128.

Bankarska garancija je izjava banke kojom se ona obavezuje prema primaocu garancije da ce mu po dospelosti duznikove obaveze iz osnovnog posla isplatiti odredjeni iznos novca ako duznik ne izvrsi svoju obavezu ili ako je ne izvrsi uredno. Bankarska garancija je slozeni pravni posao. U pogledu odnosa koji nastaju u vezi sa bankarskom garancijom ogleda se slicnost izmedju bankarske garancije i akreditiva. Najveca je slicnost bankarske garancije sa jemstvom. posebno kad je u pitanju uslovna bankarska garancija koja je akcesorna od osnovnog pravnog posla radi kog se izdaje. Osnovna obaveza banke garanta iz ugovora o izdavanju bankarske garancije je da korisniku garancije izda garanciju prema onim uslovima koji su odredjeni nalogom i uputstvima nalogodavca.

129.

Inkaso posao jeste takav posao koji se sastoji u naplati potrazivanja bancinog komitenta prema trecem licu uz predaju odredjenih dokumenata na osnovu kojih ono moze raspolagati robom, posredstvom banke. Dokumentarni inkaso ima dosta slicnosti sa akreditivom ali i znacajne razlike. Osnovna razlika proizilazi iz razlicitih polozaja banaka i bancinih klijenata u tim poslovima. Postoje robni dokumentirani inkaso i nerobni dokumentirani inkaso.

130.

hARTIJA OD VREDNOSTI JE PISMENA ISPRAVA KOJOM SE NJEN IZDAVALAC OBAVEZUJE DA ISPUNI OBAVEZU UPISANU NA TOJ ISPRAVI NJENOM ZAKONOM IMAOCU. Hartija od vrednosti je isprava sastavljnea u zakonom propisanoj formi koja sadrzi sve bitne elemente predvidjene zakonom. Hartija od vrednosti u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima pravo koje ona u sebi sadrzi. Sve hartije od vrednosti bez obzira na vrstu imaju odredjene zajednicke osobine. Bitne osobine hartija od vrednosti su: hartije od vrednosti su pismene isprave, hartije od vrednosti su isprave koje se odnose na neko prenosivo imovinsko pravo mada se mogu odnositi i na neko drugo pravo, pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze se ostvariti niti

33

prenositi bez posedovanja isprave koja na simbolican nacin predstavlja to pravo, prenosivost.

131.

Izdavanjem hartija od vrednosti stvara se odredjeni pravni odnos izmedju izdavaoca hartije ili drugog lica koje je preuzelo obavezu na koju se hartije odnose kao duznika, zakonitog imaoca hartije kao titulara prava na koje se hartija odnosi. Hartije od vrednosti koriste se kao sredstvo robnog prometa jer omogucavaju promet robe bez njenog realnog prisustva u prometu. Hartije od vrednosti koriste se i u monetarno kreditnoj sferi i to kao sredstva za placanje, kreditno sredstvo, mogu imati raznovrsne kombinovane funkcije... Hartijama od vrednosti prvenstveno se stite interesi poverioca. Poverilac cije je pravo inkorporisano u hartiji od vrednosti ako poseduje tu hartiju ima sigurniji i obezbedjeniji polozaj u odnosu na poverioca koji ne poseduje hartiju.

132.

Hartija od vrednosti uvek se izdaje sa odredjenim ciljem-radi zasnivanja i ostvarenja obaveza iz nekog drugog osnovnog pravnog posla ili povodom osnovnog posla i radi njegovog izvrsenja i obezbedjenja. Izmedju duznika iz hartije i poverioca redovno i pre izdavanja hartije postoji neki osnovni pravni odnos. Prema teoriji emisije pravni odnos iz hartije od vrednosti nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca hartije kao i svakog docnijeg potpisnika ove isprave i to u trenu kad on izvrsi predaju hartije. Ako je hartija od vrednosti izasla iz ruku njenog izdavaoca mimo njegove volje obaveza iz hartije nije ni nastala.

133.

Polazeci od ovog kriterijuma treba razlikovati hartije na ime, hartije po naredbi, hartije na donosioca, alternativne i mesovite hartije. Hartije od vrednosti na ime su hartije u kojima je oznaceno ime fizickog lica tj. firme preduzeca ili drugog pravnog lica koje je imalac hartije i njen korisnik. Hartije od vrednosti po naredbi su hartije od vrednosti kod kojih je kao i kod hartija na ime upisano ime korisnika ali za razliku od hartija na ime ove hartije sadrze i ovlascenje oznacenom korisniku da moze jednostranom izjavom svoje volje da odredi i neko drugo lice kao korisnika. Hartije od vrednosti na donosioca su hartije od vrednosti u kojim anije naznaceno ime lica koje je titular prava na koje se hartija od vrednosti odnosi tako da se zakonitom imaocen hartije smaatra svako lice koje poseduje tu ispravu i koje moze o dospelosti da je prezentira njenom izdavaocu.

134.

Polazeci od ovog kriterijuma razlikujemo stvarnopravne, obligaciono pravne i hartije sa pravom ucesca. Stvarnopravne hartije od vrednosti u sebi sadrze odredjeno stvarno pravo (pravo svojine ili pravo zaloge) Jao sto se i iz samog naziva obligacionopravne hartije

34

moze zakljuciti u njima je inkorporisano odredjeno obligaciono pravo. One se odnose na neko placanje. Kod hartija od vrednosti sa pravom ucesca je inkorporisano pored nekog imovinskog prava i pravo upravljanja i odlucivanja u pojedinim pravnim licima.

135.

S obzirom na odnos prava iz hartije od vrednosti prema osnovnom poslu razlikujemo kauzalne hartije od vrednosti i apstraktne hartije od vrednosti. Kod klauzulnih hartija od vrednosti vidi se pravni posao koji je prethodno nestao koji postoji izmedju izdavaoca hartije i imaoca hartije radi koga je hartija izdata i kome sluzi. Ako se iz hartije od vrednosti ne vidi razlog njenog izdavanja i obavezivanja duznika radi se o apstraktnoj hartiji od vrednosti. Podela hartija od vrednosti prema nacinu nastanka prava iz hartije: konstitutivne i nekonstitutivne hartije. Podela hartija od vrednosti prema karakteru potrazivanja dele se na novcane hartije od vrednosti i robne hartije od vrednosti.

136.

Puni indosement sadrzi najmanje 3 bitna elementa: 1. izjavu o prenosu, 2. firmu, tj. naziv ili ime lica na koje se hartija prenosi i potpis prenosioca. Blanko indosement na poledjini hartije po naredbi ili na njenom produzetku sadrzi smao potpis indosenta. U njemu nije oznaceno ime firme novog imaoca hartije po naredbi. Indosament na donosioca postoji kada se u klauzulu o indosementu umesto oznacenja imena indosatara stavlja rec donosiocu. Hartijama po naredbi moze se oduzeti svojstvo prenosivosti stavljanjem rekta klauzule na hartiju. Povratni indosament je takva vrsta indosamenta kod kojeg se kao indosatar pojavljuje lice koje je vec menicni duznik izdavalac hartije po naredbi ili neki raniji imalac hartije.

137.

Kod hartija od vrednosti osnovni i najvazniji je svojinski prenos hartije. Svojinski indosament se uvek predstavlja ako na hartiji od vrednosti nije izricito navedeno da se radi o zalozenom ili punomocnickom indosamentu. Prenos hartije od vrednosti se moze izvrsiti radi konstituisanja zaloznog prava na robi ili na potrazivanju na koje se odnosi hartija. Zalaganje hartije od vrednosti vrsi se stavljanjem na hartiju klauzule vrednosti za zalogu iz koje se vidi da ser adi o prenosu hartije za zalogu. Zakoniti imalac hartije od vrednosti moze ovlastiti neko drugo lice kao svog punomocnika da u njegovo ime i za njegov racun ostvaruje prava iz hartije.

138.

Kod hartija od vrednosti osnovni i najvazniji je svojinski prenos hartije. Svojinski indosament se uvek predstavlja ako na hartiji od vrednosti nije izricito navedeno da se radi o zalozenom ili punomocnickom indosamentu. Prenos hartije od vrednosti se moze izvrsiti radi konstituisanja zaloznog prava na robi ili na potrazivanju na koje se odnosi hartija. Zalaganje hartije od vrednosti vrsi se stavljanjem na hartiju klauzule vrednosti za

35

zalogu iz koje se vidi da ser adi o prenosu hartije za zalogu. Zakoniti imalac hartije od vrednosti moze ovlastiti neko drugo lice kao svog punomocnika da u njegovo ime i za njegov racun ostvaruje prava iz hartije.

139.

Menica je tipicna hartija od vrednosti koja sadrzi sve opste osobine hartij eod vrednosti i posebne osobine podvrste hartije. Menica je hartija od vrednosti po naredbi po samom zakonu sa odredjenim izuzecima. Menica je obligaciono pravna hartija od vrednosti jer potrazivanje koje je u njoj sadrzano odnosi se na isplatu odredjenog novcanog iznosa. Menicna obaveza je apstraktnog karaktera jer je odvojena od osnovnog posla radi kog je nastala. Menica je strogo formalna hartija od vrednosti. Menica je prezentaciona hartija od vrednosti jer pravo iz hartije moze vrsiti samo ono lice koje je u mogucnosti da o roku dospelosti hartiju prezentira njenom izdavaocu ili drugom duzniku. Posto je pravo na koje se odnosi menica u tesnoj vezi sa menicom prenos ostvarivanje i prestanak prava iz menice neophodno postojanje menicnog pismena. Menicne obaveze imaju fiksni karakter jer menicnog duznika obavezuje samo ono sto je upisano u menicnu ispravu.

140.

Zavisno od broja lica u menici razlikujemo vucenu (trasiranu) i sopstvenu menicu. Prema nacinu izdavanja i svojstvu izdavaoca menice razlikujemo menice koje je izdavalac izdao u svoje ime i za svoj racun, menice izdate na tudje ime i za tudj racun i menice izdate u svoje ime a za tudj racun. Zavisno od nebitnih sastojaka koje sadrze ili koje su menicne radnje u vezi sa menicom izvrsene razlikujemo akceptirane i neakceptirane menice, protestovane i neprotestovane mneice avelirane i neavelirane, umnozene i neumnozene menice... U zavisnosti od osnovnog posla radi koga se menice izdaju razlikujemo robne menice, finansijske... Zavisno od forme razlikujemo punu i blanko menicu, zavisno od roka dospelosti razlikujemo menice po vidjenju-pokazne menice, menice na odredjeno vreme po vidjenju-rocne menice, menice na odredjeno vreme od dana izdanja datumske menice i menice na odredjeni dan kalendarske menice. Prema mestu upotrebe razlikujemo domacu menicu rimnesu i stranu menicu devizu.

141.

Mediteranska skola ima neke odlike po kojima se razlikuje od ostalih skola. Menica je strogo formalna isprava kojom se dokazuje pravni odnos iz kojeg je proizisla i kome ona sluzi. Germansku skolu odlikuje da je menica bezuslovni i apstraktni pravni posao koji je nezavistan od osnovnog posla kome sluzi. Anglosaksnonska skola dozvoljava punu slobodu oblika i sadrzaja. Za postojanje menice ne zahteva se neka posebna forma.

142.

36

,enica je strogo formalni pravni akt jer je pisana forma uslov postojanja menice. Menica ne moze postojati u usmenom obliku. Pisana forma menice ogleda se u vise pravaca. Ona mora da sadrzi zakonom propisane elemente. Sve menicne radnje moraju da budu preduzete u strogo propisanoj formi... Zahtev stroge menicne forme ustanovljen je da bi olaksao upoterebu menice i obezbedjuje njenu sigurnost,. Stroga formalnost menicne isprave otklanja mogucnost nastanka sporova u vezi sa sadrzinom menice i radnjama preduzetim u vezi sa njom. Izmedju menice koja je izdata na odstampanom formularu i menice koja je izdata na obicnom papiru postoji razlika sto se kupovinom formulara istovremeno placa i taksa koja je ustanovljena odgovarajucim fiskalnim propisima za izdavanje menice.

143.

Pravo da zahteva isplatu menicnog iznosa ima samo lice koje drzi menicnu ispravu. Nacelo inkorporacije je delimicno ublazeno time sto je pod odredjenim uslovima dopustena mogucnost amortizacije menice. Menica je vrlo stroga isprava a menicno pravne obaveze su stroge obaveze. Nacelo menicne strogosti predstavlja znacajno obelezje menice po kome se ona razlikuje od ostalih hartija od vrednosti. Za menicu kao vrlo strogu ispravu znacajno je to sto se njena strogost ogleda ne samo u odnosu porema duzniku nego i prema odnosu prema poveriocu. Menicna strogost se moze posmatrati sa dva aspekta materijalno pravne i formalno pravne.

144.

Ovo nacelo je u najneposrednijoj vezi sa nacelom menicne strogosti. Pravo menicnog poverioca i obaveza menicnog duznika strogo su fiksirani u menicnoj ispravi. Nacelo solidarnosti umenicnom pravu sastoji se u tome sto su menicni duznici solidarno odgovorni za isplatu m,enicnog iznosa,. Menicni duznici se dele na glavnog menicnog duznika i na regresne duznike. Menicni poverilac mora da se za isplatu menicnog iznosa prvo obrati glavnom menicnom duzniku. Ostali menicni duznici tzv regresni duznici nisu solidarni duznici sa glavnim menicnim duznikom. Kad menicu isplati glavni menicni duznik obaveza se ne deli izmedju solidarnih duznika jer se gasi.

145.

Nacelo neposrednosti se sastoji u tome sto se svaki od potpisnika menice nalazi u neposrednom pravnom odnosu sa menicnim poveriocem a sadrzina tog odnosa je iskljucivo sadrzinom menicne isprave zakoniti i savesni imalac menice je titular prava iz menice. Strogost nacela neposrednosti je delimicno ublazena unosenjem u menicnu ispravu rekta klauzule. Unosenjem u menicu ove klauzule iskljucuje se indosiranje menice i ovlascuje menicni duznik na isticanje subjektivnih prigovora prema poveriocu koji ne proizilaze iz njihovog neposrednog odnosa. Nacelo samostalnosti menicnih obaveza cini menicne obaveze razlicitim od obaveza u gradjanskom pravu. Glavna obaveza je osnovna i do njene pravne valjanosti zavisi valjanost supsidijarnih obaveza.

146.

37

1. Oznacenje da je to menica. 2. Bezuslovni nalog za isplatu odredjene svote novca. 3. Ime lica koje treba da plati (trasat). 4. Oznacenje dospelosti menice. 5. Mesto gde placanje menice treba da se izvrsi. 6. Ime lica kome se ili po cijoj se naredbi mora platiti (remitent) 7. Oznacenje dana i mesta izdavanja menice. 8. Potpis lica koje je izdalo menicu.

147.

Menicna isprava mora da sadrzi oznacenje da je to menica. Vucena menica mora da sadrzi bezuslovni nalog za placanje odredjene svote novca. Menica moze da glasi samo na odredjeni novcani iznos. Svota novca u menici mora da bude jasno odredjena i po iznosu i po valuti tako da u tom pogledu ne moze da dodje do zabune. Obaveza iz menice se svodi na placanje menicne svote.

148.

Trasat kod menice moze da bude bilo koje fizicko lice ili pravno koje ima pasivnu menicnu sposobnost. U pravnoj teoriji prihvaceno je stanoviste da i vise lica mogu da budu kumulativno naznaceni kao trasati vucene menice. U pogledu alternativnog oznacavanja trasata u pravnoj literaturi postoje dva shvatanja. Prvo takve menice su punovazne, drugo, alternativneo odredjivanje satrasata nije dozvoljeno jer unosi u menicu elemente nezavisnosti zbog neodredneosti lica kkoje treba da plati menicnu svotu.

149.

Oznacenjem dospelosti menice odredjuje se vreme kad njen imalac ima pravo da je podnese duzniku sa zahtevom za isplatu menicne svote. Menica koja dospeva na odredjeno vreme po vidjenju je takva vrsta menice u kojoj se nalazi klauzula za tri meseca od vidjenja platite...ili neka slicna klauzula. Dospelost menice na odredjeno vreme po vidjenju izracunava se dodavanjem odredjenog vremena na dan vidjenja menice. Oznaka dana izdavanja menice ima veliki pravni znacaj. Prema tom danu moze se odrediti rok dospelosti nekih vrsta menice, odredjuje se rok za podnosenje akceptiranje menice vucene na odredjeno vreme po vidjenju, utvrdjuje se pasivna menicna sposobnost trasanta, resava se sukob u vremenu.

150.

Menica je strogo formalna isprava koja mora sadrzati sve propisane bitne elemente. Ako makar i samo jedan od bitnih menicnih elemenata nije upisan na jednoj pismenoj smatra se da nema menice. Takva pisemna isprava koja ne sadrzi sve propisane bitne elemente predstavlja ispravu o dugu. U nasem pravu postoje tri pretpostavljena bitna elementa menice. 1. rok dospelosti, 2. mesto izdavanja i 3. mesto placanja.

38

151.

Nebitni menicni elementi mogu se odnositi na menicne klauzule i na oznacenje i potpise pojedinih fakultativnih lica. Unetim fakultativnim klauzulama u menicnu ispravu menja se neko od pravnih dejstava menice ili naosnovu njih menica dobija neko novo pravno dejstvo. Zbog velikog prakticnog znacaja fakultativnih klauzula za vecinu ovih klauzula predvidjen je odgovarajuci prostor u stampanom menicnom formularu.

152.

Izdavanje menice predstavlja takvu menicnu radnju kojom izdavalac vucene menice jednostranom izjavom volje daje nalog trasatu da u vreme dospelosti isplati remitentu ili licu po njegovoj naredbi oznacenu svotu novca. Izdavanjem vucene menice istovremeno je ustanovljen i pravni odnos izmedju trasanta i trasata. Izdavanje menice po pravilu predstavlja prvu menicnu radnju. Menicna sposobnost je sposobnost nekog lica da bude subjekt menicno pravnog odnosa. Izdavalac vucene menice odnosno sopstvene menice moze izdati menicu u svoje ime i za svoj racun.

153.

Blanko menicom nazivamo onu menicu koja u momentu njenog izdavanja proizvodi menicno dejstvo. Izdavalac menice je propustio da u trenu izdavanja menice u nju unese sve bitne menicne elemente ali je ovlastio menicnog poverioca da je naknadno popuni saglasno sporazumu sa izdavaocem tj. saglasno sporazumu iz osnovnog posla radi koga je menica izdata. Menica mora da bude sastavljena u zakonom propisanoj gformi i mora da sadrzi zakonom propisane bitne elemente. To znaci da mora u trenu izdavanja biti u celosti popunjena. Ako duznik iz osnovnog posla ne izvrsi svoju obavezu blanko menica mora biti popunjena pre prezentacije na isplatu a najkasnije u trenu prezentacije,.

154.

Menica se najcesce izdaje u jednom primerku. Ciljevi umnozavanja menice su visestruku. Prvo umnozavanjem menice obezbedjuje se nesmetano i brzo odvijanje menicno pravnog prometa a samim tim i potpunije ostvarivanje menicne funkcije. Drugo umnozavanjem menice znacajno se doprinosi pravnoj sigurnosti imaoca menice. Pod izdavanjem duplikata menice podrazumeva se izdavanje jednog ili vise naknadnih primeraka vec izdate menice o trosku imaoca menice. Sopstvena menica se ne sme umnozavati zato sto svaka sopstvena menica stvara posebnu menicnu obavezu. S obzirom da je menicna obaveza jedninstvena to akceptant potpisuje samo jedan primerak menice. Svaki imalac menice ima pravo da sam sacini njen prepis (kopiju). Prepis menice mora da predstavlja vernu sliku originalne menice. U prepisu se moraju navesti sve klauzule koje su sadrzane u originalu menice kao i najznacenje svih potpisa koji se u trenu umnozavanja nalaze u originalnoj menici.

155.

39

Menica kao hartija od vrednosti koja glasi po naredbi remitenta po pravilu se prenosi indosamentom. Na taj nacin postize se neophodna brzina i olaksava menicno pravni promet. Indosiranje menice se vrsi pre njene dospelosti. Indosament na menici ne mora biti datiran. Menici se moze oduzeti svojstvo prenosivosti putem indosiranja unosenjem u nju tzv,. rekta klauzule. Menicno potrazivanje moze se kao i svako drugo preneti i gradjanskopravnim putem ili cesijom.

156.

Avaliranje menice je menicno pravna radnja kojom neko lice sastavkljanjem svog potpisa na menicu izjavljuje da preuzima jemstvo da ce odredjeni menicni duznik uredno ispuniti svoju menicnu obavezu. Lice koje daje aval naziva se avalistom a lice za koje avalista jemci naziva se nonoratom. Izjava o oavalu sa potpisom avaliste upisuje se po pravilu na licu menice ili na alonzu a moze i na duplikatu menice. Ako se izjava o avalu stavlja na lice menice utvrdjuje se pasivna menicna sposobnost avaliste a samim tim i pravna valjanost avala. Aval se najcesce odnosi na celokupni iznos menicne svote koja je naznacena u menicnoj ispravi.

157.

Akceptiranje menice je menicna radnja koja se sastoji u neopozivoj izjavi trasata kojom on prihvata nalog trasanta da isplati menicnu svotu. Izjava trasata koja se unosi u menicno pismeno naziva se akcept. Menice koje dospevaju pa odredjeno vreme po vidjenju obavezno se podnose na akcept jer kod takvih menica rok dospelosti pocinje da tece tek od trena kad se trasat izjasnio da prihvata nalog za isplatu menicne svote. Menice koje dospevaju po vidjenju ne podnose se na akcept. Podnosenje menice na akcept je pravo a ne obaveza menicnog poverioca. Ako trasat odbije u celini da akceptira menicu imalac menice ima pravo da mu je podnese na akcept ponovo sve do njene dospelosti zato sto mu je u medjuvremenu mozda reseno pitanje menicnog pokrica izmedju trasanta i trasata.

158.

Izdavalac menice je izdao menicu sa ciljem da njen imalac moze naplatiti menicno potrazivanje. Pod redovnim okolnostima isplata menicne svote je poslednja menicna radnja. Placanje menicne svote u celosti od strane glavnog menicnog duznika dovodi do prestanka menicno pravnog odnosa. Menicu podnosi na isplatu njen zakoniti imalac ili njegov punomocnik. Menicni duznik koji placa menicnu svotu prilikom isplate menice mora da postupa savesno i posteno. Isplata menice moze da bude u celosti i delimicno. Ako je menica izdata u vise primeraka menicni duznik koji je u celosti platio menicnu svotu ima pravo da trazi da mu se preda akceptirani primerak menice jer se njegova obaveza gasi samo kad mu se predaju svi akceptirani primerci menice po kojima je obavezan.

159.

40

Intervencija je menicno pravna radnja kojom neko trece lice umesto trasata akceptira menicu ili umesto nekog menicnog duznika placa menicnu svotu. Klauzula o intervenciji unosi se obavezno u menicu. Pozivna intervencija je takva menicna radnja koja se preuzima kada je u menicu uneta klauzula adresa po potrebi. Pod spontanom intervencijom podrazumeva se takva vrsta intervencije kod koje neko trece lice koje nije naznaceno na menici u klauzuli i adresa po potrebi kao intervenijent samoinicijativno i spontano intervenise za nekog menicnog duznika radi akceptiranja ili isplate menice. Akceptiranje menice intervencijom moguce je u vezi sa vucenim menicama koje dospevaju na odredjeni dan na odredjeno vreme od dana izdavanja ili na odredjeno vreme od vidjenja. Ako glavni menicni duznik odbije da isplati menicu moze doci do intervencije zbog neisplate menicne svote.

160.

Protest je postupak koji se preduzima kod suda i u kojem imalac menice ili njegov punomocnik kao i imalac duplikata ili imalac prepisa menice na verodostojan nacin utvrdjuje da je ostao bezuspesan njegov pokusaj da se odredjena menicna radnja izvrsi ili da se uredno izvrsi. Vrste protesta: protest zbog neakceptiranja, protest zbog neisplate menice, protest zbog nedatiranja akcepta, perkvizicioni protest, protest zbog neisplate protestnih troskova. Ako je trasat odbio da akceptira menicu ili je glavni menicni duznik odbio da isplati menicu pa je zbog toga podignut protest zbog neakceptiranja ili zbog neplacanja menicne svote imalac menice obavestava o tome regresne duznike. Mencicna radnja kojom se vrsi ovo opbavestenje nazivase notifikacija. Notifikacija regresnih duznika moze se izvrsiti tek nakon podizanja odgovarajuceg protesta od strane imaoca menice.

161.

Regres predstavlja menicnu radnju kojom imalac menice zahteva naplatu menicne svote od svojih prethodnika po menici kao solidarno menicnih duznika ako je trasat odbio da akceptira menicu tj ako je akceptant odbio sa isplati menicnu svotu ili je delimicno isplatio ukoliko su se za to stvorili potrebni uslovi. S obzirom na razlog pokretanja razlikujemo regres zbog neakceptiranja u regres zbog neisplate menice. Naplata menice putem regresa se vrsi nakon dospelosti menice. Imalac menice vrsi notifikaciju sa ciljem da regresni duznici steknu saznanje da su ispunjeni uslovi za regres da je dospela njihova menicna obaveza da tu obavezu dobrovoljno izvrse i da na taj nacin smanje troskove u vezi sa naplatom menice.

162.

Redovnu menicnu tuzbu imalac menice podize protiv glavnog menicnog duznika radi isplate menice. Regresna menicna tuzba prenosi se protiv regresnih duznika. Uz regresnu tuzbu prilaze se protest kojim se na verodostojan nacin dokazuje da menica nije naplacena. Pored menicnih tuzbi imaocu menice stoje na raspolaganju i gradjanskopravne tuzbe. Na primer tuzba akceptanta protiv trasanta do koje dolazi u slucaju kada je trasat

41

akceptirao i isplatio menicu a da nije dobio pokrice ni nakon toga od trasanta. iLi vlasnicka tuzba pokretaca amortizacionog postupka protiv imaoca menice koji nema materijalnu legitimaciju.

163.

Pod amortizacijom menice podrazumeva se vanparnicni postupak u kojem se donosi odluka o proglasenju nastale ili ostecene menice nevazecom u cilju zastite interesa savesnog i zakonitog imaoca menice koji je ostao bez nje tako sto mu se omogucava da ostvari menicna prava prema odredjenim menicnim duznicima i istovremeno da bi se sprecile eventualne zloupotrebe menice od strane trecih nesavesnih lica. Predlagac amortizacije pokrece amortizacioni postupak podnosenja pismenog predloga za amortizaciju sudu mesta placanja menice kao mesno nadleznom sudu, predlog mora da sadrzi glavnu sadrzinu nestale menice, oznaku glavnog menicnog duznika, oznaku menicne svote, oznaku roka dospelosti menice. Ako sud oceni da su dokazi dovoljni izdace oglas u kome ce izneti sadrzinu menice.ako se u roku ne javi nalazac smatrace se da je menica definitivno nestala. Donosenjem resenja o amortizaciji nastupaju pravna dejstva: 1. nestala menica koja je proglasena nevazecom pravno ne postoji tako da se na osnovu nje ne mogu ostvarivati nikakva menicna prava. 2. zakoniti imalac amortizovane menice na osnovu resenja o amortizacijinastale menice je dobio zvanicnu potvrdu suda da moze prema glavnom duzniku ostvariti svoja menicna prava. 3. ostali potpisnici menice oslobadjaju se u potpunosti od svoje menicne obaveze.

164.

Nacelo strogosti menice posebno dolazi do izrazaja kod poostrenih rokova koji su predvidjeni ne smao za ispunjenje menicnih obaveza vec i za obezbedjenje uslova u kojima treba da dodje do ispunjenja. Nacelo menicne strogosti prema menicnom poveriocu dolazi do izrazaja i u slucaju kad je menicno potrazivanje zastarelo prema pravilima menicnog prava. Do gubitka prava ostvarenja dolazi u slucaju kad je menica amortizovana. Tuzbu iz neopravdanog obogacenja ima pravo da podigne lice koje je posedovalo menicu u trenu nastupanja zastarelosti menicnog potrazivanja.

165.

Cek predstavlja hartiju od vrednosti kojom se omogucava raspolaganje novcanim sredstvima koja imalac tekuceg racuna drzi kod banke. Pravno lice i preduzetnik duzni su da vrse placanja preko racuna kod nosilaca platnog prometa. Upotrebom ceka pojednostavljuje se odvijanje platnog prometa.

166.

1. vrste cekova prema nacinu kako je odredjen imalac ceka: CEK NA IME, CEK PO NAREDBI, CEK NA DONOSIOCA, ALTERNATIVNI CEK, TRASIRANI CEK, SOPSTVENI TRASIRANI CEK. 2. VRSTE CEKOVA PREMA NJIHOVOJ NAMENI: isplatni (gotovinski) cek, obracunski (virmanski) cek, barirani (precrtani) cek, putnicki

42

cek, cirkularni cek, certificirani cek, vizirani cek, dokumentovani cek, cek za potrosacki kredit, komisioni cek.

167.

Postoje 6 bitnih elemenata: 1. oznacenje da je cek napisano samo u slogu isprave ili ako je ova izdata na stranom jeziku izraz koji na tom jeziku odgovara pojmu ceka. 2. bezuslovni nalog da se plati odredjena svota novca iz trasatovnog pokrica. 3. ime onoga koji treba da plati. 4. mesto gde treba da plati cekovnu svotu.5. oznacenje dana i mesta izdavanja ceka, 6. potpis onoga koji je cek izdao. Nebitni elementi se unose u cekovni slog. Oni se pojavljuju u obliku fakultativnih lica i fakultativnih klauzula.

168.

Izdavanje ceka ima slicnosti sa izdavanjem menice. Izdavanje ceka je uvek prva cekovno pravna radnja. Smatra se da je cek izdat onog trena kada je popinjen,potpisan i predat korisniku. Trasantovo pokrice u novcanim sredstvima kod banke trasata je jedan od uslova na osnovu koga izdavalac ceka moze da vuce cek na banku trasata. Posto je cek hartija od vrednosti namenjena kratkorocnoj cirkulaciji to do umnozavanja ceka dolazi samo izuzetno. Cek koji je izdat i plativ u nasoj zemlji ne moze biti umnozen. Cek se moze indosirati samo do dospelosti jer dospeva po vidjenju u okviru zakonom predvidjenog roka, kod ceka nije dozvoljen delimican indosament, potpis jednog lica na poledjini ceka na donosioca bez klauzule o indosamentu nema znacaj blanko indosamenra nego se smatra avalom za trasanta. Indosiranje ceka na trasata nema dejstvo indosamenta vec ima karakter priznanice o isplati. Kod ceka je moguc samo svojinski i punomocnicki indosament.

169.

U pogledu avala kod ceka primenjuje se isto pravilo kao kod menice. Aval kod ceka ima odredjene specificnosti. Cekovnim avalom se moze garantovati isplata cekovne svote u celini ili delimicno a mogu ga dati kako treca lica tako i potpisnici ceka. Transant ne moze dati aval. Drugo avalista moze dati jemstvo za trasanta i za indosanta ali je potrebno da oznaci za koga je jemstvo dato. Kao i menica cekl je prezentaciona hartija od vrednosti. Posto od ceka ne postoji akcept to s e kod ove hartije od vrednosti prezenrtacija vrsi samo jednom-prezentacija za isplatu. Sama funkcija ceka kao instrumenta placanja opredelila je njegovu dospelost po vidjenju. Cek se prezentira na isplatu banci trasatu.

170.

Isplatu ceka vrsi banka cije je ime oznaceno u ceku i kod koje se nalazi transatovo pokrice. Banka ce izvrsiti isplatu pravno i uredno popunjenog ceka samo ako su obe strane ispunile odredjene obaveze. Imalac ceka mora da izvrsi prezentaciju na pravno valjanog i uredno popunjenog ceka u roku njegovog vazenja u mestu placanja. Pre isplate cekovne svote banka je duzna da izvrsi dve osnovne obaveze. Prva ona je duzna

43

da ispita formalnu legitimaciju imaoca ceka, a druga je da trasit sme da prihvati cek samo ako mu nije stavljena na uvid cekovna kartica. Prilikom isplate ceka banka moze zahtevati da joj imalac ceka preda cek sa potvrdom na njemu da je isplacen. Trasat ne sme izvrsiti isplatu ceka ako zna da je nad imovinom trasanta otvoren stecaj jer otvaranjem stecaja nalozi stecajnog duznika prestaju da vaze. Trasantova smrt nema nikakvog uticaja na dejstvo ceka. Nacini isplate kod ceka zavise od vrste ceka u gotovom, uplatom cekovne svote u korist racuna imaoca ceka kod trasata, vremenom, prenosom cekovne svote sa racuna trasanta na racun imaoca ceka i kompenzacijom.

171.

Jednoobraznim zakonom o ceku nije predvidjeno placanje ceka intervencijom ako trasat ne isplati cekovnu svotu. U tom slucaju o isplati ceka brine njegov izdavalac (trasant). U pravnoj teoriji sve je vise pristalica shvatanja po kome bi trebalo dozvoliti isplatu ceka intervencijom. Pod opozivom ceka podrazumevamo svojevrsnu izjavu trasanta upucenu trasatu kojom se zabranjuje isplata ceka koji je izdao. Opoziv ceka moze da bude pre roka za prezentaciju ceka na isplatu ili nakon proteka tog roka. Jednoobraznim zakonom o ceku usvojeno je nacelo neopozivosti ceka do isteka roka za prezentaciju ceka na isplatu. Neki se cekovi mogu opozvati ako su ispunjeni uslovi: 1 ako se radi o ceku koji glasi na ime ili po naredbi, 2. ako je transit neposredno poslao trasatu cek na isplatu 3. ako izjava o opozivanju ceka stigne trasatu pre nego sto je izvrsio isplatu cekovne svote.

172.

Kod ceka postoji vise vrsta protesta, Postoji protest zbog neisplate, zbog neisplate protrestnih troskova, protest zbog odbijanja zavoda za obracun da obracuna cek, amortizacioni protest, prekvizicioni protest zbog odbijanja obracuna koji se podize kod obracunskog ceka, amortizacioni protest, prekvizicioni protest. Imalac ceka radi zastite duzan je da radi zastite svojih prava izvrsi notifikaciju. Posledna cekovna radnja u vansudskom postupku je regres. Pravo na regres imalac ceka ima samo u jednom slucaju- kada banka je odbila da isplati uredno i na vreme prezantirani cek. Imalac ceka ne moze da trazi prinudnu naplatu ceka od trasanta i pored postojanja pokrica jer nije sa njim u obligacionom odnosu.

173.

Ako regresni duznici ne postupe po regresnom zahtevu imaocu ceka za zastitu njegovih prava iz ceka stoje na raspolaganju odredjene tuzbe. Kod ceka postoji samo jedna cekovna tuzba- regresna tuzba. Imalac ceka ne mora da se obazire na svoje pravo regresa vec moze da podigne tuzbu iz osnovnog posla koji usled odbijanja transata da isplati cek nije realizovan. Imalac ceka takodje moze podici ovu tuzbu i kad nisu ispunjeni uslovi predvidjeni za ostvarivanje regresnih zahteva. Konkretno ova tuzba ce se podici u slucajevima predijuciranja ceka ili zastarelog ceka kada se ne moze podici regresna tuzba. Nasim zakonom o ceku predvidjena je i mogucnost za imaoca ceka koji u cekovno pravnom prometu ije ostvario svoja prava a to je pravo imaoca ceka da protiv transanta podigne tuzbu iz neosnovanog bogacenja. Tuzba se podize u roku od 3 godine od dana

44

prejudiciranja, tj. 3 godine od zastarelosti cekovnog potrazivanja ili 3 godine od opoziva ceka.

174.

175.

Akcija je hartija od vrednosti koja glasi na jedan deo osnovnog kapitala akcionarskog drustva i tako na simbolican nacin oznacava da je njen zakoniti imalac uneo odredjeni ulog u osnovni kapital drustva. Akcije izdaje akcionarsko drustvo. Osnovni kapital akcionarskog drustva je podeljen na pojedinacne udele i oni se zovu akcije. Prema nasem pozitivnom pravu akcionarsko drustvo moze umesto stampanja akcija akcionarima izdati potvrde. Akcija se sastoji iz dva dela. Plasta akcije i kuponskog tabaka. Plast akcije saddrzi oznaku da je isprava u pitanju akcija, oznaku vrste akcije, firmu i sediste izdavaoca akcije, oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije, firmu odnosno ime kupca akcije ili oznaku da akcija glasi na donosioca, ukupni novcani iznos na koji se izdate akcije one serije kojoj pripada , broj izdatih serija u toj akciji, nominalna vrednost akcije. Kuponski tabak sadrzi sledece elemente. redni broj, broj akcije, firmu i sediste izdavaoca akcije, godinu za koju se dividenda oisplacuje, faksimil potpisa ovlascenog lica izdavaoca akcije.

176.

S obzirom na nacin na koji je odredjen zakoniti imalac akcija moze se izvrsiti podela akcija na vrste: akcije na ime i akcije na donosioca. S obzirom na sadrzinu prava inkorporisanih u akcijama vrsi se podela na lkase ( rodove) akcija. Pod klasom ili rodom akcija podrazumevaju se akcije koje daju ista prava njihovim zakonitim imaocima. S obzirom na vrstu i obim prava koja su sadrzana razlikujemo redovne i prioritetne akcije. Redovne su one akcije koje akcionaru daju pravo na ucesce u upravljanju drustvom, pravo na ucesce u deobi dobiti drustva, pravo na deo likvidacione tj. stecajne mase koja preostane nakon podmirenja obaveza drustva u likvidaciji i pravo na raspolaganje akcijom kao hartijom od vrednosti. Prioritetna ili povlascena akcija daje svom zakonitom imaocu odredjene privilegije koje se krecu u dva pravca. prvo to su imovinske privilegije i drugo to suprivilegije u pogledu upravljanja drustvom. Prioritetne akcije mogu da budu kumulativne i participativne Kumulativna akcija daje pravo prvenstva naa isplatu svih neisplacenih dividendi pre isplate dividendi imaocima redovnih akcija. Participativna akcija daje pravo svom imaocu pored utvrdjene prioritetne dividende i na isplatu dividende koja u skladu sa odlukom o emisiji akcija pripada imaocima redovnih akcija.

177.

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da ce licu oznacenom u obveznici ili licu po njegovoj naredbi tj donosiocu obveznice isplatiti o dospelosti iznos naveden u obveznici sa ugovorenom kamatom. Osnovna obaveza imaoca obveznice je placanje cene. Izdavaoci obveznica mogu da budu preduzeca, drzava i druga pravna lica. Oni izdaju obveznice u svoje ime i za svoj racun. Izdavanje obveznica se vrsi

45

na osnovu odluke izdavaoca o emisiji obveznica ili na osnovu posebnog zakona kad je u pitanju prikupljanje slobodnih novcanih sredstava radi sirih drustvenih potreba. Obveznica koja se isplacuje u jednom iznosu sastoji se samo iz jednog dela u kome su svi elementi. Obveznica koja se isplacuje u vise iznosa sastoji se iz dva dela. Obveznice spadaju u dugorocne hartije od vrednosti. To su instrumenti za prikupljanje slobodnih novcanih sredstava za potrebe izdavaoca. Zavisno od kategorije izdavaoca obveznice se dele na obveznice javnog i obveznice privatnog sektora, obveznice na ime, po naredbi i na donosioca, zatim postoje garantovane, negarantovane obveznice i hipotekarne obveznice, obveznice koje se emituju po normalnoj vrednosti, obveznice koje se emituju iznad normalne vrednosti i obveznice koje se emituju ispod normalne vrednosti. Kratkorocne i dugorocne obveznice, obveznice koje glase na dinare i obveznice koje glase na stranu valutu, obveznice sa fiksiranim potrazivanjem i oveznice sa nefiksiranim potrazivajem, zamenljive obveznice i nezamenljive obveznice, jednokratne i anuitetske obveznice i obveznice koje izdavalac moze otkupiti i obveznice koje izdavalac ne moze otkupiti.

178.

Kreditna kartica je pismena isprava koja glasi na ime odredjenog lica na osnovu koje je njen imalac ovlascen da uz njenu prezentaciju bezgotovinski nabavlja robu ili koristi razne usluge kod njenog izdavaoca ili kod drugog preduzeca koje je sa izdavaocem prethodno zakljucio ugovor. Kreditna kartica je instrument bezgotovinskog placanja. Ona uvek glasi na ime odredjenog lica. Sadrzi oznaku firme i simbola izdavaoca kartice. Ime i prezime imaoca, originalni potpis imaoca kartice, oznaku drzave u kojoj je izdata i klauzulu kojom se oznacava da kartica nije prenosiva. S obzirom na br ucesnika u pravnom poslu razlikujemo specijalne i univerzalne kreditne kartice. Imalac kartice ima pravo da od ugovornog preduzeca zahteva bezgotovinsko i odlozeno placanje na osnovu ugovora izmedju izdavaoca kartice i preduzeca.

46