1. 1.     POJAM MEĐUNARODNE POSLOVNE OPERACIJE

        Odnos međunarodne poslovne operacije i MTP korespondira odnosu koji postoji između privrednog posla i domaćeg trgovinskog prava. Razlika je u elementu inostranosti kod međun poslovne operacije. Element nacionalnosti uzrokuje pitanja koja se obično ne javljaju kod privrednog posla u granicama jedne države.   Međun poslovna operacija je složen pravni odnos koji se deli fazno uz primenu 2 kriterijuma: a) hronološkog – prema vremenu preduzimanja faznih operacija i         b) teleološkog – prema ciljevima preduzimanja faznih operacija.  -Prema Hronološkom, međun poslovna operacija se deli u 3 faze: a) trgovinska operacija u užem smislu (trg ug sa aneksima i poslovnom prepiskom), b) međun plaćanja i c) međun transport.   -Faze posmatrane kroz prizmu teleološkog kriterujuma: a) uvoz, b) izvoz c) tranzit.Uvoz i izvoz robe su uzajamno uslovljene operacije. U konkretnom slučaju interesi država i ugovarača ne moraju se međusobno podudarati. Tako država može zavesti restrikcije u pogledu uvoza ili izvoza određene robe u zavisnosti od interesa u konkretnom slučaju. Tranzit predstavlja međun opraciju koja se sastoji u prelasku robe ili dr ekon vrednosti preko teritorije trećih država s ciljem realizacije izvoza odn uvoza. U državi preko čije se teritorije obavlja tranzit vrše se uslužne privredne delatnosti prevoza, servisa na transportnim sr i dr vrste usluga. Ovo je posebno izraženo kod tranzita sa zadržavanjem.Dokumenti koji prate međun poslovnu operacijua)    Prepiska zainteresovanih stranaPoslovni partneri kod međun robne razmene često nisu u ličnom kontaktu, pa se neposredno pre zaključenja vodi odgovarajuća prepiska. Rezultati prepiske su dokumenti kao ponuda za zaključenje, prihvat, specifikacija robe, fakture, aneksi ugovornih odredbib)    Dokumenti međun plaćanjaDokumenti kod gotovinskog plaćanja su isplatni nalog (ređi slučaj) odn razne vrste akreditiva. Naročit značaj ima dokumentarni akreditiv. Plaćanje se može vršiti i dr instrumentima plaćanja.c)     Transportna dokumentacijaZavisi od vrste transportnih sr i vrste ug o prevozu. Najčešći je tovarni list. U pomorskom pravu su karakteristični konosman i ug o čarteru, odn ug o zakupu broda. U vazdušnom postoji vazdušni tovarni listd)    Isprave koje se zahtevaju prinudnim propisima zainteresov državaBr i vrsta ovi dokumenata varira u zavisnosti od države i posla u pitanju: izvozna i uvozna dozvola, izvozna i uvozna dekleracija vrednosti, dekleracija za izvozne carine, dekleracija za uvozne carine, certifikat o sanitarnom pregledu, konzularna faktura vizirana od konzulata zemlje uvoznice. 

1. 2.     PREGOVORI ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA

  Pojam pregovora –  Pregovori se u najširem smislu definišu kao proces u kome 2 strane nastoje da otklone međusobne razlike i psotignu sporazum.Imaju 3 osnovna obeležja:1)    kontradiktornost – jer se odvija između strana sa suprotnim interesima..2)    Aleatornost – ishod pregovora nije moguće predvideti sa apsolutnom sigurnošću, svaka strana može prekinuti kad hoće3)    Privremenost. Pregovori su prolazno, privremeno stanje i nestabilan odnos. Pravni značaj pregovora  U kontinentalnim pravima je izražena težnja za pravnim uređenjem perioda pregovaranja, ali i ovu fazu ne treba potpuno prepustiti slobodnom i nekontrolisanom ponašanju strana.   U anglosaksonskom pravu strane zadržavaju potpunu slobodu sve do zaključenja ugovora.Pismo o namerama (letter of intent, letter of understanding)

  U određenom momentu u toku pregovora se postigne saglasnost po određenim pitanjima i formuliše se u vidu pismena koje se najčešće naziva pismo o namerama. Po pravilu usaglašena su osnovna pitanja budućeg ugovora, ali još ima mesta pregovorima o nizu detalja koji će se urediti prilikom zaključenja ugovora. Pregovarač koji je zlonamerno ili iz grube nepažnje (culpa lata) pregovarao sa ciljem obmanjivanja dr str ili isključivo radi dobijanja nekih pogodnosti u pregovorima sa 3.licima i u tom smislu potpisivao ili slao pismo o namerama, mogao biti podvrgnut predugovornoj odgovornosti i obavezi naknade štete dr savesnoj strani. Predmet i obim naknade se može odnositi na troškove u vezi pripreme projekta, putovanja i boravka predstavnika i angažovanih stručnjaka,kao i štete zbog gubitka u vremenu i nemogućnosti da se zaključi povoljan aranžman sa 3.licima.Pismo o namerama kao pravni termin je u MTP ušlo preko prakse međun finans org, u prvom redu Međun Banke za obnovu i razvoj i MMF-a.            

1. 3.     PREDUGOVORNA ODGOVORNOST (culpa in contrahendo)  i MERGER KLAUZULA

        Pravni sistem common law ne reguliše culpa in contrahendo. Kontinentalna pava uglavnom zasnivaju predugovornu odgovornost na povredi opštih načela, npr da se drugome ne nanosi šteta, odn obaveza poštovanja načela savesnosti i poštenja.    Culpa in contrahendo označava nepažnju kao stepen krivice u toku pregovaranja.U pravnom režimu predugovorne odgovornosti dolazi do sukoba 2 fundamentalna pravna načela. Jedno je da je svako dužan da naknadi štetu koja je nastala skrivljenom radnjom (neminum laedere). Dr je načelo autonomije volje. Ako bi odgovornost za culpa in contrahendo bila suviše rigorozna, mnoga lica ne bi ni učestvovala u rizik pregovaranja.  ZOO ustanovljava slobodu pregovaranja kao opšte pravilo. Krivica za prekid pregovora pojavljuje se u 2 slučaja. Prvo kada je namera za zaključenje ug nedostajala od samog početka pregovora, drugo kada je namera postojala od trenutka stupanja u pregovore, ali je pregovarač od nje docnije odstupio. Teškoću predstavlja diferenciranje neosnovanog od osnovanog razloga za prekid pregovora. Neosnovanim se smatra svaki prekid koji nije izazvan ekonomskim razlozima. Osnovan razlog za odustajanje se može javiti na strani jednog pregovarača koji je prekinuo pregovore zbog saznanja da neće moći održati rokove, isporučiti tražene količine robe..ili na strani dr pregovarača – insolventnost, nepostojanja bankarske garancije. Razlozi za prekid mogu biti i okolnosti izvan kontrole pregovarača (zabrana uvoza ili izvoza)     Predugovorna odgovornost u opštim izvorima međun trgov ug pravaUCP i PECL sadrže norme kojima se reguliše predugovorna odgovornost, dok u Bečkoj K takvih pravila nema. Po BK predugovorna odgovornost se zasniva na obavezi poštovanja principa ponašanja u skladu sa načelom savesnosti i poštenja.    PECL i UCP usvajaju načelan princip da pregovori ne obavezuju, pa je culpa in contrahendo izuzetak a ne pravilo. Izvode institut culpa in contrahendo iz prinicpa savesnosti i poštenja. Drugi osnov za culpa in contrahendo u PECL i UCP je kršenje obaveze poverenja: ukoliko je tokom pregovora jedna strana dala dr str

poverljivu informaciju, str primalac obaveštenja ima obavezu da tu informaciju ne otkriva ili da je ne koristi za sopstvene potrebe bez obzira da li je ug zaključen.Tako, o postojanju osnova za culpa in contrahendo treba suditi restriktivno.    Bečka K nema odredbe o predugovornoj odgovornosti, pa se culpa in contrahendo ustanovljava na 3 načina: a) primenom principa dobre vere, b) primenom pravila UCP o predugovornoj odgovornosti i c) primenom nacionalnih pravila o predugovornoj odgovor određenih kolizionim normama Međun privatnog prava.      Merger klauzula   Pravnici iz zemalja anglosaksonske pravne civilizacije prilikom sastavljanja nacrta ugovora unose klauzulu prema kojoj sve prethodne radnje i pregovori u trenutku zaključenja ug gube pravnu važnost. Ovom odredbom se precizira koje isprave i dokumenti ulaze u sadržinu ug uz isključenje važnosti prethodnih sporazuma.    

1. 4.     PONUDA ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA U MEĐUN PROMETU

      Pregovori najčešće započinju ponudom jednog lica dr licu da zaključe određeni ugovor. Ponuda može biti pismena ili usmena, saopštava se neposredno ili preko svog zastupnika, trgovinskog agenta ili preko sr veze. Bitno je da takva izjava volje ima sve elemente valjane ponude i da je učinjena u nameri da se ponudilac obaveže da pod uslovima sadržanim u ponudi zaključi ugovor.    U većini tipskih ug i nizu opštih uslova o međun prodaji ustalile su se formulacije iz kojih je jasno da je ponuda učinjena bez obaveze na zaključenje ugovora. U savremenoj međun trg praksi ponuda je izgubila stari čvrsti karakter, ranije je predstavljala ultimatum na koji ponuđeni u kratkom odgovoru treba da odgovori sa da ili ne. U tipskim ugovorima ona je više poziv na pregovore. Tako se razlikuje 2 vrste ponuda a) čvrsta (ultimativna) i b) ponuda – poziv na pregovore.   Čvrsta je obično rezultat manje ili više uspešnih pregovora.   Ponuda u formi poziva na pregovore ne obavezuje jer se započeti pregovori mogu svakog trenutka prekinuti bez pravnih posledica.   Trajanje razumnog roka faktičko je pitanje. Naša sudska praksa oslanjajući se na opšte Uzanse za promet robom smatra da je ponudilac ako nije odredio rok za prihvat vezan ponudom za vreme koje prema redovnom toku stvari potrebno da ponuda stigne ponuđenom i da blagovremeno učinjena izjava ponuđenog stigne ponudiocu, uz uračunavanje vremena potrebnog za razmatranje ponude. Dužina vremena zavisno od okolnosti može biti jedan dan, nekada 2 ili 3 pa i više. Vreme potrebno za razmatranje ponude podrazumeva vreme za ispitivanje ponude, za izvršenje kalkulacija rentabilnosti, upoređenja sa dr ponudama, konsultovanje eksperata.   Ponuda za zaključenje ug je predlog ponudioca učinjen dr licu ili većem, br lica u cilju zaključenja ug.Karakteristike ponudeDa bi se jedna izjava volje smatrala ponudom potrebna su 3 uslova:a)     da je učinjena u nameri da se lice koje čini ponudu obaveže ukoliko lice koje je ponuda upućena prihvati uslove sadržane u predlogub)    da je njena sadržina dovoljno definisanac)     da je upućena jednom ili većem br lica-         Namera obavezivanjaDa bi volja mogla stvoriti pravna dejstva ona mora dobiti spoljnu manifestaciju. Manifestacija volje može biti izričita ili prećutna i direktna ili indirektna.Izričita je ona koja je jasno i precizno izražena rečima, dok se prećutna utvrđuje tumačenjem radnji ili ponašanjem lica koje čini prećutnu izjavu.

  Ima radnji i ponašanja koja poput plaćanja cene ili odašiljanja robe jasnije nego reči iskazuju volju za zaključenje ug, pa je pogodnije razlikovati direktnu i indirektnu izjavu volje. Direktna je učinjena sa primarnim ciljem zaključenja ug, a indirektna sa dr ciljem, ali iz nje proizilazi volja izjavioca da se obeveže ugovorom.-         Sadržina ponude Prema većini kontinentalnih pravnih sis bitni elementi ug o prodaji su predmet i cena. U anglosaksonskim, italijanskom, skandinavskim i našem pravu cena ne predstavlja bitan element. Bečka K predviđa da su predmet i cena bitni elementi, to ne čine UCP i PECL.-         ponuda kao predlog za zaključenje ug upućen određenim licima Potrebno je da pored postojanja animus contrahendi i određene sadržine bude upućen određenim licima. Postavlja se pitanja da li javni oglasi, slanje cenovnika, kataloga i sl predstavljaju ponudu. Većina prava smatra da ne predstavljaju već poziv na ponudu zbog neodređenosti objekta ponude (količina nije određena).  Bečka K predviđa da ponuda upućena neodređenom br lica ne predstavlja ponudu osim ukoliko lice koje takav predlog čini jasno ne ukaže na suprotno.  PECL pak predviđa da ponuda može biti učinjena jednom ili većem br lica ili javnosti.   

1. 5.     OPOZIV PONUDE

       Izvesna zakonodavstva dozvoljavaju opoziv dok ga dr isključuju.U zemljama anglosaksonskog područja ponuda se može opozvati jer u njihovoj pravnoj teoriji postoji pojam consideration (razmatranje) koji je neophodan uslov nastanka ug. Većina evropskih zemalja je svojim pravnim sis usvojila rešenje prema kome je ponuda neopoziva, pa obavezuje ponudioca od momenta kada je saznao za nju. Francusko pravo prihvata srednje rešenje, dozvoljavajući da se ponuda opozove uz obavezu ponudioca da ponuđenom nadoknadi štetu ako je time nastala. Opoziv ponude u opštim izvorima međun trg ug pravaPrema Bečkoj K u načelu je opoziva. Pravilo o opozivosti ponude koriguje se na 2 načinaa)     ograničenjem vremena u kome se ponuda može opozvatib)    ustanovljenjem kriterujuma za određivanje ponude kao neopozive.Opoziv je moguć do momenta odašiljanja prihvata ponuđenog Pretpostavlja se da je ponuda neopoziva :-         ukoliko je u njoj određen rok za prihvat ili je na dr način označena kao neopoziva-         ako je ponuđeni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponašao se saglasno tome.  Sve dok se ug ne zaključi ponuda može da se opozove, ukoliko opoziv stigne ponuđenome pre nego što je on otposlao svoh prihvat.    

1. 6.     PRIHVAT PONUDE

       Prihvat ponude načelno mora u svemu odgovarati ponudi. Prihvat mora ispuniti određene uslove:a)     komplementarnost sadržini ponudeb)     izraz volje ponuđenog da pristaje zaključiti ug pod predloženim uslovima

c)     Blagovremenostd)    Da potiče od ponuđenog.  Sadržina prihvataSaglasnost postoji kada odstupanja uslova prihvata od uslova ponude nisu takve prirode da menjaju njenu suštinu. Razlike između ponude i prihvata mogu biti verbalne i stvarne. Verbalne nisu same po sebi dovoljne da se prihvat ostavi bez dejstva – kada se u prihvatu koriste izrazi kojih u ponudi nema, ili su prevod odn tehnička obrada teksta loši. Stvarne se odnose na sadržinu i uslove ug koji se namerava zaključiti, a ne na upotrebljene formulacije. Ukoliko se te razlike odnose na suštinske elemente ug one oduzimaju izjavi karakter prihvata.Kako odrediti razliku između stvarnih i verbalnih razlika? Stvarne razlike postoje ako:a)     ponuđeni prihvata ponudu ali iskazuje da nije sasvim zadovoljan ugovorom i da je očekivao bolji posaob)    ponuđeni u prihvatu izražava nade, želje ili sugestije kojima ne menja uslove predloženog ugovora.c)     Prihvat sadrži ponudom dopuštene dodatked)    Prihvat sadrži uslove koji nisu izričito utvrđeni ponudom, ali su u njoj prećutno sadrani U gotovo svim pravnim sistemima izmenjeni prihvat predstavlja protivponudu.Germanska pravo polazi od principa da iz svrhe prihvata proizilazi da on mora u svemu odgovarati ponudi i da ne sme menjati njene uslove i imati dodatke ili ograničenja.Englesko pravo zahteva da prihvat bude saglasan sa uslovima ponude, u protivnom nema ugovora – naziva se principom „odraza u ogledalu“.   Kako def „suštinsku izmenu“ uslova ponude?Bečka K tretira suštinsku izmenu kao pravni standard. U određivanju sadržine ovog pojma služi se egzempflikativnom enumeracijom. Suštinskom promenom uslova ponude BK smatra dopunske ili različite uslove u izjavi o prihvatanju koji se odnosi na plaćanje, kvalitet i količinu robe,mesto i vreme isporuke.   Problem bitke formulara nastaje kada ponuđeni slanjem sopstvenih opštih uslova, prihvataa ponudu koja je učinjena upotrebom opštih uslova ponudioca. Ovaj problem rešava se primenom 2 koncepta:A)  doktrine poslednjeg udarca – ug je zaključen u skladu sa uslovima koji su poslednji otposlati. Ova teorija prihvatljiva je u situacijama kada strane jasno uslove zaključivanje ug inkorporacijom svojih optših uslova.B)   Knock-out doktrina – ug je zaključen ukoliko str postignu sporazum, osim u pogledu njihovih opštih uslova. Namera ponuđenog da zaključi ugovorPonuđeni se može ponašati na 1 od 3 načina: prihvatiti ponudu i time zaključiti ug, odbiti ponudu ili u potpunosti uskratiti za odgovor. Prihvat se može učiniti ne samo izričito već i konkludentnim radnjama, Ponuda se može prihvatiti svakim ponašanjem dvoljnim da pokaže volju ponuđenog za obavezivanjem. Blagovremenost prihvataIzjava o prihvatu učinjena posle isteka roka obaveznosti ponude ne stvara ug, smatra se novom ponudom. Moć prihvata je vremenski ograničena.Ponuđeni često nije svestan zakašnjenja svog prihvata, veruje da je ug zaključen i ponaša se shodno tome. Postoji zaštita ponuđenog kada je prihvat poslao na vreme ali je on bez njegove krivice stigao sa zakašnjenjem, tako zakasneli prihvat uz ispunjenje određ uslova dovodi do nastanka ugovora (kontinentalni pravni sistemi). Common law sistemi za određivanje trenutka zaključenja ug usvajaju teoriju odašiljanja. Ug je nastao u momentu u kome ponuđeni pošalje svoju izjavu o prihvatu.  Osnovno pravilo opštih izvora međun trg ug prava je da takav prihvat ne dovodi do zaključenja ug uz 2 izuzetka: a) ukoliko je ponudilac bez odlaganja obavestio ponuđenog da se obavezuje zadocnelim prihvatom b) ako je zakasneli prihvat otposlat blagovremeno. Može se reći da se ovde vodi računa o ostvarenju načela in favorem contractus.   

1. 7.     MOMENAT ZAKLJUČENJA UG U MEĐ PROMETU

       Prema mestu i vremenu zaključenja ug određuju se i pravna pravila koja treba primeniti u slučaju sukoba zakona u vremenu i prostoru.   Vreme zaključenja ug je vrlo značajno za određivanje roka isporuke robe, a s tim u vezi za utvrđivanje cene kada je u ug predviđeno da će važiti srednja tržišna cena u određ mestu na dan isporuk.  U pogledu utvrđivanja momenta zaključenja ug između odsutnih lica postoje 4 t:- teorija izjave, ug između odsutnih lica je zaključen u trenutku kada je ponuđeni, na bilo koji mogući način izjavio da prihvata ponudu.- teorija otpreme vezuje nastanak ug za momenat predaje pošti ili odašiljanja preko nekog dr teh sr veze- teorija prijema: je trenutak u kome ponudilac primi saopštenje o prihvatanju ponude od ponuđenog- teorija saznanja, merodavan je momenat saznanja ponudioca o prihvatu.   Opšti izvori međun trg ug prava usvajaju teoriju prijema za određivanje momenta zaključenja ug.  Kod prihvata ponude konkludentnim radnjama UCP i PECL smatraju ug zaključenim u momentu u kome obaveštenje o prihvatu stigne ponudiocu. Prema BK kda je prihvat izvršen konkludentnim radnjama, ug je zaključen u momentu preuzimanja takve radnje.    8. POJAM, VRSTE KLAUZULA EGZONERACIJE (NEODGOVORNOSTI)        Može se reči da je klauzula Egz deo teksta u ug kojim jedna ili obe ugovorne strane, s obzirom na vrstu ug i njegovo zakonsko regulisanje, na povoljniji način uređuju svoju odgovornost timešto isključuju ili modifikuju sopstvene obaveze ili ograničavaju svoju odgovornost pozivajući se na određene okolnosti ili bez.Kriterijumi podele klauzula egzoneracije-         prema obimu oslobođenja od odgovornosti vrši se podela na klauzule o: isključenju i ograničenju odgovornosti-               prema stepenu određenosti oslobađajućih okolnosti na specijalne i generalne. Kod prvih se te okolnosti nabrajaju (rat, poplava, požar, štrajk..) dok kod dr na uopšteni način predviđa oslobođenje ili ograničenje odgovornosti.-               Prema kriterujumu vremenskog trajanja koje: trajno oslobađaju i b) odlažu dejstvo odgovornosti (elementarna nepogoda ograničenog trajanja)   Postoje i klauzule neodgovornosti kojima se ograničava odgovornost do određenog iznosa npr za svaki dan docnje sa isporukom prodavac plaća ugovornu kaznu od o.o5%, ali ne više od 8% od vrednosti predmeta isporuke.  Poseban vid se sreće kod tzv „ugovornog proširenja pojma više sile“ tako što pojam više sile ugovorne strane izmeniti i za njeno dejstvo će vezivati i obične, svakodnevne pojave (poledica, kiša, sneg, teškoće u transportu).  U domaćoj literaturi zapažena je podela na:1) kaluzule o isključenju i sužavanju ug obaveza – omogućavaju ekonomski jačem partneru da pojedine svoje obaveze koje bi prema prirodi posla trebalo da duguje, izbegne, a samim tim i ograniči svoju odgovornost.2) klauzule o okolostima koje sprečavaju izvršenje ugovora i isključuju odgovornost su postale najrašireniji način ugovaranja oslobođenja od odgovornosti.  Klauzule o isključenji i ograničenju odgovornosti za krivicu se smatraju klauzulama egzoneracije u užem odn pravnom smislu.   

1. 9.     KLAUZULE EGZ U IZVORIMA MEĐUN AUTONOMNOG TRG PRAVA

   U BK uređeno je pitanje oslobođenja od odgovornosti, ali se te norme ne mogu primeniti na klauzule egzoneracije. Najbolje je da ugovorne strane predvide slučajeve oslobođenja od odgovornosti samim ugovorom. K će se primeniti jedino ako u ugovoru nije ništa ni izričito ni prećutno predviđeno u tom smislu.  UCP i PECL za razliku od BK uređuju pitanje pravnog dejstva klauzule egzoneracije, razlog je taj što su one uobičajne u međun ugovornoj praksi iizvor kontroverzi između strana. Prema UCP klauzula koja ograničava ili isključuje odgovornost jedne str za neizvršenje ne može imati dejstvo ukoliko bi to bilo veoma nekorektno s obzirom na svrhu ugovora.  Prema PECL, pravna sr poverioca protiv dužnika koji nije izvršio svoju obavezu,mogu se isključiti ili ograničiti osim ukoliko bi to bilo suprotno prinicpu dobre vere i poštenog poslovanja.  U međun poslovnoj praksi posebno su karakteristične klauzule o neodgovornosti brodara – klauzule nemarnosti. Njima se može isključiti odgovornost brodara za radnje zapovednika, za radnje brodske posade i lica koja brodar angažuje.   Međun K za izjednačavanje nekih pravila o odgovornosti vlasnika pomorskih brodova – Briselska K iz 1924 sa dopunama iz 1957 izričito je zabranila neke klauzule kao što je klauzula o pravu brodara na korist iz osiguranja koje plaća krcatelj, zatim klauzula kojom se određuje najniži iznos od sto eng funti na ime novčane naknade štete.    Nacionalna zakonodavstva i međun org koje se bave unifikacijom prava s jedne i sudski i arbitražni organi s dr str trebalo bi da budu najbolji čuvari savesnosti i poštenja u prometu i zaštitnici od zloupotrebe priznatih egzeneratornih klauzula.    10.  UGOVOR O MEĐUN PRODAJI ROBE (POJAM, KRITERIJUMI DEF I IZVORI PRAVA)        Ug o međun prodaji robe je osnovni posao međun poslovnog prava i pravni instrument regulisanja neposrednih pravnih odnosa između prodavca i kupca.30-ih god prošlog v započet je rad na donošenju univerzalnog „zakona“ međun prodaje. Napori su urodili plodom 1980.g kada je usvojena K UN o ugovorima u međun prodaji robe na diplomatskoj Konferenciji u Beču marta meseca. SFRJ je ratifikovala K 1984.god.Teorijski kriterijumi def ug o međun prodaji robe.Iskristalisala su se 3 kriterijuma određivanja pojma međun prodaje:-         subjektivni polazi od subjekta pravnog odnosa, različita nacionalnost kupca i prodavca dovoljan su uslov-         objektivni uzima u obzir pitanje transfera prodate robe. Ukoliko je transfer vrednosti izvršen sa teritorije jedne na teritoriju dr države.-         Mešoviti zahteva kumulaciju subjektivnog elementa sa jednim od 3 alternativno postavljena objektivna uslova i to: a) da se u času zaključenja ug stvar prevozi ili će biti prevezena sa teritorije jedne države na teritoriju dr b) radnje koje čine ponudu i njen prihvat budu izvršene na teritorijama različ država c) isporuka stvari bude izvršena na teritor neke dr države od radnji sačinjavanja ponude i njenog prihvata.Kriterijumi konvencijskog prava def ug o međun prodaji robe.BK prihvata subjektivni kriterijum određivanja pojma međun prodaje robe i njena pravila se primenjuju na ug o prodaji između strana sa sedištem na teritor različitih država ako su:-te države potpisnice K ili-kada pravila međun privatnog prava upućuju na primenu pravila jedne od potpisnica K. Usvajanje subjektivnog kriterijuma u f-ji je uspostavljanja širokog kruga država koje prihvataju K.Izvori prava međun prodaje

Osnovni izvor je BK. Prethodni pokušaji harmonizacije prava međun prodaje činjeni u okviru UNIDROIT rezultirali su Jednobraznim zakonom za međun kupoprodaju telesnih pokretnih stvari i Jednobraznim zakonom o zaključenju ug o međun kupoprodaji robe. Oba zak usvojena su na diplomatskoj Konferenciji u Hagu  1964. Stupili su na snagu 1972. ali zbog dominacije rešenja evropske pravne civilizacije nisu bili široko prihvaćeni.  Od značaja je i K UN o zastarelosti potraživanja iz oblasti međun prodaje usvojena u Njujorku 1974. Ona ustanovljava jedinstvena pravila za regulisanje perioda vremena zastarelosti potraživanja iz ug o međun prodaji, ustanovljavajući ga na period od 4 godine.  Za pravno uređivanje prodaje pojedinih vrsta robe od značaju su i Opšti uslovi i tipski ug Evropske ekonom komisije. Osnovna svrha Ženevskih ug je smanjenje stepena nesigurnosti u međ prometu. Oni su:-međun dokumenti, - akti koje u jednakoj meri vode računa o interesima i kupaca i prodavaca, - dobrovoljni su pravni instrumenti.   Pravni aspekti zastupanja kod ug o međun prodaji robe predmet su uređivanja UNIDROIT K o zastupanju u međun prodaji robe iz 1983.   

1. 11.       KONVENCIJA UN O UG U MEĐUN PRODAJI ROBE – BK

         Usvojena je u Beču 11.apr 1980., na snagu je stupila 1.jan 1988.  Direktna primena K u odnosu na ug o međun prodaji robe postoji ako prodavac i kupac imaju svoja sedišta u državama koje su ratifikovale. Indirektna dolazi u obzir ukoliko kolizione norme upućuju na primenu prava države koja je ratifikovala K.Ako bilo prodavac, bilo kupac imaju više sedišta,relevantno je ono mesto koje ima najbližu vezu sa ug i njegovim izvršenjem.     K u pogledu prava ug strana da isključe ili ograniče njenu primenu usvaja princip opting out- primena K se pretpostavlja osim ukoliko strane nisu isključile njeno važenje za konkretan ugovorni odnos. Suprotan princip optin out značio bi da strane ugovornice moraju izričito optirati za primenu K kao merodavnog mater prava.  U čl2. K se isključuje primena u odnosu na prodaju:a) robe koju kupuju potrošači za ličnu ili porodičnu upotrebu izuzev ako prodavac nije znao niti je mogao znati da se roba kupuje za takvu upotrebub) na javnoj dražbic)u slučaju zaplene ili dr postupka od str sudskih vlasti.d) hartija od vrednosti i novcae) brodova, glisera na vazdušni jastuk i vazduhoplovaf) električne energije.  Smatramo da bi od primene K trebalo izuzeti i prodaju krupnih industrijskih postrojenja. Odredbe K su nedovoljne za rešavanje složenih pravnih situacija koje nastaju u vezi prodaje krupnih investicionih sr.   Čl.3 isključena je primena njenih odredbi na tzv Lohn poslove u kojima je strana koja je robu naručila preuzela obavezu da isporuči bitan deo materijala potrebnog za njenu izgradnju.  Primena K se isključuje u odnosu na ug u kojima se pretežni deo obaveze str koja isporučuje robu sastoji u izvršavanju rada ili pružanju usluga Punovažnost ug o prodaji prema BKBK prema čl 4 se ne odnosi na:-punovažnost ug, bilo koje od njegovih odredaba ili običaja-dejstvo koje bi ug mogao imati na svojinu prodate robe.Međun karakter BK i obaveza poštovanja savesnosti

Uvođenje međun karaktera BK ukazuje da međun ima prednost nad nacionalnim pravom. Obaveza poštovanja načela savesnosti i poštenja prilikom interpretacije odredaba K znači da se one ne mogu tumačiti na način kojim se štiti nesavesno ili nepošteno ponašanje ug strane u konkretnoj pravnoj situaciji.Utvrđivanje namere ug strana prema BKSadržano je u čl 8: izjave i dr ponašanja jedne strane tumačiće se u skladu s njenom namerom kada je dr str znala tu nameru ili joj ta namera nije mogla biti nepoznata. – usvaja se kriterijum formalnog tumačenja. Ukoliko navedeno pravilo ne može da se primeni, primeniće se dr pravilo: izjave i dr ponašanja tumačiće se onako kako bi ih razumno lice istih svojstava shvatilo u istim okolnostima.  U st.3 istog čl dati su dopunski kriterijumi za utvrđivanje namere jedne str koje bi razumno lice moglo imati u tom pogledu.. Vodiće se računa o svim relevantnim okolnostima, na kojoj praksi su međusobno uspostavile, običajima i svakom docnijem ponašanju strana.. Pod izrazom „o svim relevantnim okolnostima“ se mogu podvesti: trgovačka praksa i poslovanje strana, običaji u trgovni, ponašanje obe strane pre, za vreme i posle zaključenja posla.Primena običaja prema BKObičaj ima znatno veći značaj u međun trgovini nego što je toslučaj u domaćem prometu robe i usluga. Strane su vezane bilo kojim običajima na koje su pristale kao i praksom među njima.Određivanje sedišta ug strana prema BKU čl 10 dato je nekoliko kriterijuma određivanja sedišta strana iz ug o međun prodaji robe:-ako jedna strana ima više sedišta uzima se u obzir sedište koje ima najtešnju vezu sa ug i njegovim izvršenjem imajući u vidu okolnosti koje su bile poznate stranama-ako jedna strana nema sedište, uzeće se u obzir njeno redovno boravište.U pogledu pojma redovno boravište koje se odnosi na fiz lice moglo bi se prihvatiti da se radi o prebivalištu u smislu našeg prava.    

1. 12.      FORMA UGOVORA U REŽIMU BK

         Postoje 2 osnovna shvatanja u pogledu forme ug uopšte. Prvo da se radi o konsensualnom ug gde je kao i za sve ostale ug dovoljna samo prosta saglasnost volja. Suprotno, u eng pravu se ug dele na pismene koji se potvrđuju i ugovore na reč. Međutim ug na reč su ipak u izvesnom smislu formalni, pa prema tome za eng pravo je forma ne neki način uvek nužna.  U SAD se takođe zahteva pismena forma za dokazivanje postojanja ug za sve ug čija vrednost prelazi iznos od 5oo dolara.   Opšti izvori međun trg ug prava načelno usvajaju princip slobode forme. Kada je reč o BK načelo solo consensu je jedno od osnovnih principa na kome ona počiva. U tekst je uneta rezerva čijim stipulisanjem dražve mogu isključiti primenu pravila o slobodi forme – države izjave rezervu na odrede.   Osnovne obaveze prodavca iz ugovoraProdavac ima 3 osnovne obaveze:a)     da isporuči robub)    da garantuje kupcu da je roba saobrazna ugovoruc)     da garantuje kupcu da roba nema pravnih mana. Predmet predaje robe može biti sama roba ili robni dokumenati koji prate robu. BK predviđa 3 osnovne obaveze prodavca: isporuku robe, predaju dokumenata koji se na robu odnose i prenos svojine na robi.  Pored osnovnih prodavac može imati i dr obaveze,najčešće obezbeđenje transporta i osiguranja robe.  

 

1. 13.       OBAVEZA ISPORUKE ROBE (rok, mesto, način) 

        Isporuka robe u međun prometu je skup svih neophodnih radnji i mera koje je prodavac dužan prema ug da preduzme kako bi omogućio kupcu da primi isporuku i raspolaže sa kupljenom robom ili robnim dokumentima koji preds ili prate robu.  Zavisno od načina predaje razlikuju se:-         Ug o prodaji uz dispoziciju je takav pravni posao na osnovu koga se roba odmah pri zaključenju ug stavlja na raspolaganje kupcu. Potrebno je da je roba proizvedena, da nije suviše udaljena pa se isporuka vrši odmah ili u kratkom roku od trenutka zaključenja ug--         Prodaja sa isporukom je ug na osnovu koga se isporuka robe odlaže do momenta koji ug strane sporazumno odrede. U našem pravu pojam isporuke je vrlo jasno dat u Opštim uzansama za promet robom. Isporukom se smatraju sve radnje koje je prodavac dužan obaviti prema ug i prirodi posla da bi kupac mogao primiti isporuku.  Rok – vreme isporuke robeU ug o međun prodaji robe može biti označen tačan dan isporuke. Češće se predviđa okvirno: nrp u roku od 15 dana. Postavlja se pitanja kada teče rok isporuke?Najprirodnije je da se datumom početka roka smatra dan zaključenja ug. Određivanje roka u ug o međun prodaji vrši se često i upotrebom termina prompt, hitno ili odmah. Prompt bi značio kratak rok. Shvatanje o tome šta je hitno zavisi od vrste robe.    U autonom međun trgovniskom pravu, postoje vrlo različita rešenja pa su česti sudski i arbitražni sporovi o ovom pitanju.     U pogledu vrste rokova, autonomno MTP predviđa čvrste i gipke rokove.  Specifičnost pitanja roka isporuke je kada se isporuka vrši predajom robnih dokumenata, za nju važe posebna pravila o prenošenju i datiranju. Prilikom prenosa predviđeno je da se stavlja datum koji se uzima kao dan isporuke, npr datum izdavanja konosmana kod nekih vidova prodaje se smatra danom isporuke.   Neizvršenjem isporuke robe prodavac pada u dužničku docnju, ali ako kupac neopravdano odbije prijem isporuke koju mu prodavac nudi, on zapada u poverilačku docnju. Međutim skoro svi tipski ug i opšti uslovi za pojedine vrste poslova predviđaju mogućnost davanja naknadnih rokova.    Postoje i tehnički termini za određivanje rokova kao što su: roba u vožnji, ploveća, putujuća, na putu.. Znače da će roba biti isporučena čim prispe prevozno sr u koje je ona utovarena i nalazi se na putu.     BK predviđa 3 pravila za određivanje roka isporuke:-prvo pravilo se primenjuje ukoliko je ugovorom određen ili učinjen odredivim. Rokom isporuke se tada smatra onaj utvrđen ugovorom-drguo važi ukoliko je ug određen ili učinjen odredivim okvirni rok. Potrebno je da prodavac izvrši isporuku bilo kog dana unutar ugovorom utvrđenog perioda.-treće ako rok isporuke nije ug o prodaji određen precizno ili okvirno, prodavac je obavezan da robu isporuči u razumnom roku nakon zaključenja ugovora.Kupac nije dužan da isporuku prihvati pre utvrđenog roka isporuke.  Mesto isporuke robe   Po pravilu mesto isporuke je određeno samim ugovorom. Kada to nije slučaj mesto isporuke se vezuje za neku dr činjenicu iz ugovora. – mesto do koga prodavac plaća vozarinu; mesto prelaza troškova i rizika. Teškoće nastaju ako ova navedena mesta nisu određena ugovorom ni na koji način. Često se navodi u ug da jedna str zadržava pravo izbora mesta isporuke.   Naše Opšte uzanse za promet robom su precizno uredile pitanje mesta isporuke i podudaraju se sa navedenim rešenjima u Jednobraznom zakonu i trgov praksi međun prodaje. Izričit značaj imaju uzanse koje regulišui pitanje mesta isporuke robe u slučaju smetnji, npr zbog obustave saobraćaja. Prodavac je dužan da

o tome obavesti kupca. Kupac tada ima pravo da zahteva isporuku robe u mestu u kome se ona nalazi, ali o tome mora odmah obavestiti prodavca.   BK u slučaju da mesto isporuke nije precizno određeno razlikuje 3 situacije:-prvo kada ug ima distancioni karakter. Tada je prodavac svoju obavezu isporuke ispinio kada je robu predao prvom prevozniku.-drugo kada ug ne uključuje prevoz kao samostalnu obavezu. Ako je predmet individualno određena stvar ili određena po rodu koju treba izdvojiti iz određene mase ili je treba proizvesti ili izraditi, a u vreme zaključenja ug str su znale da je roba u određenom mestu ili je treba izraditi, prodavac je obavezu ispunio ako je robu stavio na raspolaganje kupcu u mestu u kome se roba proizvodi ili nalazi.-u svim dr slučajevima, prodavac je obavezu ispunio ukoliko je robu stavio na raspolaganje kupcu u mestu u kome je prodavac imao sedište u momentu zaključenja ugovora.Način isporuke robe   Po pravilu ugovorom utvrđuju način isporuke. Ukoliko u ug nema odredaba o načinu isporuke, a ne postoje ni običaji kojima se ovo pitanje uređuje, način isporuke zavisiće od prirode posla i vrste robe koja je predmet.- izdvajanje generične robe iz mase, pakovanje, obeležavanje, predaja robe na prevoz, plombiranje. Ubrajaju se i sve one radnje i postupci koje je dužan da izvrši kupac npr prijem transportnih dokumenata, preuzimanje robe, pregled robe.  Ukrcavanje i iskrcavanje robe najčešći su načini otpremanja.Isporuka robe može biti efektivna (kada se predaje sama roba) ili dokumentarna (predaja dokumenata koji daju pravo raspolaganja robom).    BK posebno uređuje dokumentarnu isporuku robe. Prodavac je svoju obavezu ispunio ukoliko je dokumenta predao u vreme, na mestu i u obliku koji su predviđeni ugovorom. Ako dokumente preda pre roka isporuke, prodavac može sve do njegovog isteka popraviti svaki nedostatak saobraznosti u dokumentima pod uslovom da to kupcu ne prouzrokuje nerazumne troškove.     BK predviđa 3 obaveze prodavca kod isporuke robe na osnovu međun distancione prodaje.-prvo ukoliko prodavac prevoziocu preda robu koja nije jasno obeležena kao roba namenjena za izvršenje ug. Tada je dužan da kupcu pošalje obaveštenje o otpremi kojim se bliže određuje roba.-drugo ako je prodavac preuzeo obavezu da obezbedi prevoz robe, obavezan je da zaključi sve ug potrebne za prevoz do određenog mesta-treće obaveza prodavca je da ukoliko nije dužan da robu u prevozu osigura, kupcu će na njegov zahtev dostaviti sve raspoložive podatke koji su mu potrebni da bi on sam mogao osigurati robu. (češće se primenjuju incoterms klauzule od K).    

1. 14.       AMBALAŽA ROBE

       U međun prometu robe važi opšte pravilo da je prodavac dužan da obezbedi odgovarajuću ambalažu, da obezbedi tzv uzuelnu ambalažu koja štiti robu od fiz oštećenja u toku transporta i pogodna je za identifikaciju robe. U slučaju prevoza robe i isporuke u rinfuznom stanju (žitarice) ne postoji ni potreba za ambalažom. Može se posebno radi bezbednosti broda ugovoriti da se određena količina rasute robe mora „uvrećiti“, na čijem trošku će pasti zavisi od običaja koji važe u mestu utovara robe.    Ug strane obično regulišu na čiji trošak se obezbeđuje ambalaža ugovorom. Ako to nije slučaj smatra se da je prodavac dužan da da uobičajnu ambalažu (za neto težinu). Za bruto težinu prodavac najčešće naplaćuje njenu vrednost uračunavanjem „bruto za neto“.

    Kod ambalaže koju prodavac daje kupcu na poslugu (cisterne, buradi, spec sanduci) se obično ugovara rok za vraćanje ambalaže i određuje do kog mesta kupac treba da je vrati o svom trošku. Ponekad se ostavlja pravo izbora kupcu da vrati ambalažu ili da je plati.   Posebne odredbe važe za ambalažu kod prekomorskih pošiljki koje su izložene prekrcavanju i jačem uticaju vlage i vode. Ovde je uobičajno pakovanje koje se naziva prekomorskim.    Prema običajima u međun prodaji ako strane nisu posebno ugovorile način pakovanja, ambalaža mora ispunjavati zahteve da:-         uspešno štiti upakovanu robu i pogodna za manipulaciju-         omogućava primenu najnižeg vozarinskog stava-         omogućava primenu najnižeg stava carinske tarife u zemlji opredeljenja-         odgovara propisima o uvozu, naročito sanitarnim i zdravstvenim propisima zemlje opredeljenja. U slučaju da je ambalaža oštećena ili da ne odgovara uslovima transporta, prodavac neće moći da dobije čistu teretnicu (konosman).     BK predviđa da je prodavac dužan da robu isporuči pakovanu i zaštićenu na način utvrđen ugovorom. K najpre prepušta volji ug strana da odrede vrstu i kvalitet ambalaže. Za slučaj da ug ne sadrži odredbu o ambalaži zahteva se uobičajno odn adekvatno pakovanje. Uobičajno znači da je u skladu sa poslovnim običajem koji postoji za prodaju te vrste robe.    Nacionalna zakonodavstva po pravilu samo teže slučajeve povrede pravila o ambalaži tretiraju kao razlog za prigovor na kvalitet robe. Kupac mora istaći prigovor u tačno predviđenom roku i formi koja važi za prigovore na kvalitet robe. Teže mane su one koje onemogućavaju ili otežavaju dalju prodaju robe ili one povrede koje krše pravila o vrsti ambalaže koja je sastavni deo opisa kvaliteta robe (limene kutije u koje se pakuje neki proizvod, prigovor na težinu buradi u kojoj se isporučuje mast.Manji nedostaci ne daju pravo kupcu na prigovor na kvalitet robe, već može zahtevati naknadu štete u vidu izvesne bonifikacije.       

1. 15.      OBAVEZE PRODAVCA NA PREDAJU ROBNIH DOKUMENATA

         Pored dokumenata o transportu robe (konosman, tovarni list, otpremnica) veliki značaj imaju i dokumenti kao što su:-               Uverenje o poreklu je dokument koji se često zahteva. Traže ga carinske vlasti radi primene carinske tarife prema trgov sporazumima ili da bi se na uvoz odn izvoz robe mogle primeniti pogodnosti ili spec uslovi, nekad i zbog primene odredaba o kontigentima. Ne traže ga sve zemlje.Da bi se roba smatrala da je domaćeg porekla treba da je proizvedena (ubrana) ili isfabrikovana (građevine) na teritoriji određene zemlje. Proizvodi stranog porekla prerađeni u dr zemlji ako su pretrpeli stvarnu transformaciju mogu se smatrati kao da su nastali u toj zemlji.-               Trgovinske fakture su po pravilu namenjenu kupcu, treba da sadrži: preciznu specifikaciju da bi se olakšalo prepoznavanje robe, cenu robe, eventualno specifikaciju cene, oznaku, broj i prirodu pošiljke, način ekspedicije, uslove plaćanja.-                  Konzularne fakture se nekad zahtevaju pri uvozu strane robe. Obično se traže da bi se odredila zemlja ekspedicije i zemlja porekla, utvrdila cena robe, realizovala lakša evidencija i naplatile odgovarajuće takse i ostali prihodi koje država ubire od spoljnotrgov razmene.      Od značaju mogu biti i dr vrste dokumenata (polise osiguranja, skladišni list, uverenje o kvalitetu, uverenje o težini, o izvršenoj analizi).

    

1. 16.      OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU SAOBRAZNO UGOVORU

         Prodavac je dužan da isporuči količinu i kvalitet robe koji je ugovoren. Odstupanja prema auton trg pravu mogu biti dopuštena ili nedopuštena. Po našim uzansama za promet robom najviše do 2% od ugovorene količine, a ako je količina ugovorena približno do najviše 5%..   Formularni i tipski ug u rasponu od 1 do 10%. Ukolika nema odstupanja iznad predviđenih granica kupovna cena se obračunava za stvarno isporučenu količinu. Ukoliko su odstupanja znatnija, kupac viškove stavlja na raspolaganje prodavcu, a za manje isporučenu količinu kupac zahteva naknadnu isporuku uz pravo na naknadu nastale štete.    Moguće otkupiti drva dobijena sečom ili poljoprivredne proizvode dobijene sa tačno određenog poseda. Tada je reč o globalnoj isporuci odn kupovini i prodaji đuture.   Do odstupanja u pogledu količine robe dolazi i zbog kapaciteta prevoznog sr (brod).     Smatra se da je kvalitet robe dovoljno određen ako je određena: a) vrsta robe,    b) stepen u vrsti, c) stanje u kome se nalazi. Posebno se vodi računa i o cilju njene upotrebe (krompir za jelo ili krompir za setvu), zadovoljenju različitih ukusa, poreklu, starosti.    U Tipskim ug pitanje kvaliteta robe se rešava standardom. Kvalitet se često određuje izrazom FAQ (fair average quality) prosečno dobar kvalitet. U ovom smislu uređuju i Ženevski tipski ugovori, Londonski ugovori. Često se ako nije ništa ugovoreno traži uobičajeni (merkantilni) kvalitet robe odn proizvoda.   Prema BK ako se strane nisu drukčije sporazumele smatra se da roba nije saobrazna ugovoru ukoliko a) nije podobna za svrhe za koje se uobičajeno koristi b) nije podobna za naročitu svrhu c) ne poseduje kvalitete koje je prodavac kupcu predočio u vidu uzorka ili modela d) nije pakovana ili zaštićena na način uobičajen za takvu robu.    Da bi se kupac koristio pravom na prigovore dužan je da pregleda robu ili je da na pregled u što kraćem roku. Ako je predviđen prevoz robe pregled se može odložiti do stizanja robe u mesto opredeljenja.  Kupac takođe mora da pošalje obaveštenje prodavcu o prirodi nedostatka u razumnom roku od trenutka kada ga je otkrio (najkasnije 2 god od dana stvarne predaje robe kupcu.     Da bi kupac mogao da istakne prigovor prodavcu neophodno je da utvrdi količinu odn kvalitet isporučene robe.    Utvrđivanje količine vrši sam kupac ili org za kontrolu kvaliteta i kvantiteta. Mnogo češće na osnovu robnih dokumenata, uz prisustvo obe strane odn njihovih predstavnika. Količina naznačena u dokumentu smatraće se utovarenom količinom određene robe.     Utvrđivanje kvaliteta robe vrši se po pravilu u momentu prijema isporuke, može se odložiti do prispeća dokumenata neophodnih za taj postupak. Značajan je način određivanja kvaliteta. Najbolje je kada se ug tačno predvide sva bitna svojstva robe. Kvalitet je moguće odrediti po mustri ili uzorku. Kada je određen specifikacijom ili uzorkom roba mora u potpunosti odgovarati specifikaciji ond uzorku. Postoje razni načini utvrđivanja kvaliteta: stručni pregled, hemijska analiza, fizički pregled, vađenje uzorka, organoleptički pregled,      

1. 17.       OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU BEZ PRAVNIH MANA

        Prema BK prodavac je dužan da isporuči robu slobodnu od prava ili potraživanja 3.lica, izuzev ako se kupac složi da primi robu pod tim uslovima.    Uslov odgovornosti prodavca je da ga je kupac u razumnom roku obavestio o postojanju prava i potraživanja 3-lica na robi. Razuman rok računa se od momenta kada je kupac saznao ili morao da sazna za postojanje takvih prava ili zahteva.    K posebno predviđa obavezu prodavca da isporuči robu slobodnu od svakog prava ili potraživanja 3.lica na industrijskoj ili intelektualnoj svojini, a bila su mu u trenutku zaključenja ug poznata odn nisu mu mogla biti nepoznata. Da bi se kupac pozvao na obavezu prodavca, potrebno je da pravo 3.lica postoji alternativno: a) po pravu države u kojoj će roba dalje da se prodaje ili na dr način koristi ako su to starne imale u vidu b) u svakom dr slučaju po pravu države u kojoj kupac ima svoje sedište.   

1. 18.      OBAVEZA KUPCA DA PLATI CENU

           Plaćanje je određeno mestom, rokom i načinom plaćanja.Mesto plaćanja je ono u kome se o roku dospelosti mora izvršiti plaćanje. Za mesto plaćanja vezuje se nadležnost suda za utuženje kupca, prema mestu plaćanja se određuje postupak pri plaćanju, valuta plaćanja.    BK predviđa da se mesto plaćanja određuje ugovorom, ako nije određeno predviđa 2 pravila: 1)kupac je dužan da cenu plati u mestu sedišta prodavca, b) ako se isplata vrši uz predaju robe i dokumenata, u mestu predaje. Ako prodavac ima više sedišta, onda u ono koje ima najtešnju vezu sa ug i njegovim izvršenjem, Ako nema sedište, njegovo boravište.     K predviđa i da prodavac snosi svako povećanje troškova vezano za plaćanje zbog promene njegovog sedišta posle zaključenja ug.  Vreme plaćanja. Modaliteti roka plaćanja dele se u 3 grupe: plaćanje pre isporuke, plaćanje istovremeno sa isporukom i posle isporuke  robe. Pre isporuke može i samo njen deo (avans).    Ako ug nije određeno vreme isplate cene, kupac plaća cenu kad prodavac stavi kupcu na raspolaganje bilo robu, bilo dokumente na osnovu kojih se robom može raspolagati. Prodavac može usloviti predaju robe ili dokumenata plaćanjem cene. Kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnosti pregledati robu.     Način plaćanja cene u velikoj meri zavisi od načina isporuke (efektivna ili dokumentarna). Kod efektivne isporuke kada se robe preda kupcu i kada je on pregleda. Kod plaćanja uz predaju robnih dokumenata roba se plaća pre pregleda i prijema. Po pravilu prodavac predaje banci dokumenta da ih ona preko svog korespondenta u mestu kupca prezentira kupcu uz naplatu. Kod prekomorske kupovine tak kada brod prispe u luku i kada mu buud prezentirana robna dokumenta. Pri prodaji na poček kupac plaća cenu posle izvesnog vremena po prijemu robe.       Visinu cene strane najčešće ugovaraju u jednom tačno određenom iznosu (fiksna cena), ali mogu i tako što će ona biti odrediva (najčešće kada se isporuka vrši posle izvesnog dužeg vremena posle zaključenja ug). Ukoliko je cena utvrđena prema težini, uzima se njena neto težina.    Ug strane mogu predvideti da će cena zavisiti od visine troškova proizvodnje ili od promena vrednosti valute (klizne cene).    Prema BK ako strane nisu ni izričito ni prećutno odredile cenu, smatraće se da su str pristale na cenu koja se u trenutku zaključenja ug „redovno naplaćivala“ za takvu robu.  

 19. OBAVEZA KUPCA DA PRIMI ISPORUKU          Kupac je dužan da primi isporuku robe koju mu nudi prodavac što podrazumeva preduzimanje određenih radnji i priprema.      Prema BK kupčeva obaveza preuzimanja isporuke uključuje: 1. obavezu obavljanja svih radnji kako bi omogućio prodavcu da izvrši isporuku (obezbeđenje neophodnih uvoznih dozvola ili specifikaciju robe) i 2. obavezu preuzimanja robe.   

1. 20.                       POJAM BITNE POVREDE UG PREMA BK

          Smatraće se bitnom ukoliko se njome prouzrokuje takva šteta dr strani da je suštinski lišava onoga što je opravdano očekivala od ug izuzev ako takvu posledicu nije predvidela strana koja čini povredu. Ukoliko je povreda bitna, dr strana je ovlašćena da raskine ug, u suprotnom može zahtevati samo naknadu štete odn izvršenje ug.   Dva su uslova postojanja bitne povrede:a)     suštinsko lišavanje dr strane onoga što je suštinski očekivala od ugb)    da je strana koja je povredu izvršila mogla predvideti da se njome dr strana suštinski lišava onoga što je opravdano očekivala od ug ili mogla predvideti.  Kod vremena predvidljivosti suštinskog lišavanja dr str u teoriji ima mišljenja da bi bilo opravdano kao vreme predvidljivosti utvrditi „vreme zaključenja ug“.    21. PRAVNA SR KUPCA ZA SLUČAJ PRODAVČE POVREDE UGOVORA           Ukoliko prodavac ne izvrši bilo koju obavezu iz ug, kupac prema BK može zahtevati od prodavca: Izvršenje ug, smanjenje cene ili raskid ug. Pored toga može zahtevati i naknadu štete. Kupac može birati koja će od tih prava koristiti (ius varandi). Ne može koristiti nespojiva prava npr, ako bira da raskine ug mora robu vratiti. K izričito isključuje pravo sudova i A da produže rok izvršenja obeveze prodavca kada kupac optira za određeno pravno sr.  Pravo kupca da traži izvršenje ug.Pretpostavke su da a) ispunjenje ug nije u suprotnosti sa dr pravnim sr kojim se koristi kupac (raskid ug, ili smanjenje cene) b) da je zahtev kupca moguć po domaćem pravu zemlje suda koji to pitanje rešava. Kupac može zahtevati isporuku robe kao zamenu. Zahtev mora biti učinjen bilo istovremeno sa obaveštenjem o nesaobraznosti robe koje kupac šalje prodavcu, bilo u razumnom roku posle tog obaveštenja.   Kupac može zahtevati otklanjanje nedostatka opravkom osim ako bi to bilo nerazumno uzimajući u obzir sve okolnosti (istovremeno sa obaveštenjem o nesaobraznosti robe ili u razumnom roku posle tog obaveštenja). Nerazumno bi bilo ako stvara previsoke troškove prodavcu, tada može tražiti samo nadoknadu štete ili smanjenje cene.Pravo kupca na smanjenje cene

Ovo je racionalno rešenje kada je necelishodno ili otežana realizacija za otklanjanje nesaobraznosti zamenom ili opravkom stvari odn nisu ispunjeni uslovi za raskid ug. Cena će se smanjiti u srazmeri između vrednosti isporučene robe u trenutku isporuke i vrednosti koju bi u to vreme imala roba saobrazna ug o prodaji. Smanjenje cene nije sankcija nego mera uspostavljanja realne ekvivalencije vrednosti uzajamnih činidbi.   Pravo da traži smanjenje trpi 2 ograničenja:-prvo kupac ima pravo na smanjenje ne samo u slučaju nesaobraznosti ug, već i kada na robi postoje prava 3.lica zasnovana na indust ili intelektualnoj svojini-kupac nema pravo da zahteva ukoliko je prodavac otklonio nesaobraznost.    Pravo kupca da raskine ugovor  Krajnja je mera kojom se kupac može koristit. K razlikuje 2 situacije:Prvo kada roba nije isporučenaa)     ako neizvršenje bilo koje obaveze predstavlja bitnu povredu ugovorab)    u slučaju neisporuke, ako nije isporučena u dodatnom roku koji je kupac odredio ili je prodavac izjavio da je neće isporučiti u određenom roku.Drugo, kupac gubi pravo da raskine ugovor kada je roba isporučena ukoliko to nije učinio:a)     u razumnom roku u odnosu na zadocnelu isporukub)    u odnosu na bilo koju dr povredu u razumnom roku nakon što je saznao ili morao saznati za povredu, zatim po isteku svakog dodatnog roka koji je kupac odredio ili pošto je prodavac izjavio da neće izvršiti svoje obaveze. K ne predviđa automatski raskid ug, već kupac mora o tome obavestiti dr stranu u razumnom roku.   Posebna pravila važe za raskid kod ug o uzastopnim isporukama.Kupac može raskinuti ug u odnosu na neizvršenje jedne od uzastopnih isporuka od str prodavca ako neizvršenje takve isporuke preds bitnu povredu ug. Ako kupac na osnovu povrede obaveze izvršenja jedne od više uzastopnih isporuka može zaključiti da će doći do bitne povrede i u odnosu na buduće isporuke, može u razumnom roku izjaviti da raskida ug za buduće isporuke.    22.PRAVNA SR PRODAVCA ZA SLUČAJ KUPČEVE POVREDE UGOVORA       Ako kupac ne izvrši bilo koju svoju obavezu iz ug ili K,prodavac može zahtevati ispunjenje obaveze kupca ili raskinuti ug. K izričito isključuje pravo sudova i A da produže rok izvršenja kupca u slučaju kada prodavac optira za određeno pravno sr raspoloživo u slučaju povrede ug dr strane.    Pravo prodavca da zahteva ispunjenje ugovoraI to: preuzimanje isporuke, isplatu prodajne cene i ispunjenje dr obaveza. U cilju izbegavanja raskida ug prodavac može odrediti kupcu dodatni rok razumen dužine. U okviru tog roka prodavac se ne može koristiti sr predviđenim za slučaj povrede ug, ali ne gubi pravo naknade štete.   Pravo prodavca da raskine ugovorU 2 slučaja:- kada neizvršenje bilo koje obaveze predst bitnu povredu ug npr kada je kupac u docnji sa plaćanjem, a prodavac zbog inflatornih tokova trpi gubitke ili slučaj kada je prodavcu neophodno da isprazni skladište kako bi primio novu robu- kada se iz ug ne može utvrditi da li je povreda bitna u smislu K. U cilju otklanjanja nedoumica oko karaktera povrede obaveze kupca može dati dodatni rok kupcu za ispunjenje ug.   Pod određenim uslovima prodavac može ug raskinuti čak i kada je kupac platio prodajnu cenu. Ako se povreda sastoji u docnji sa izvršenjem obaveze, a cena je plaćena, prodavac ima pravo na raskid pre nego što je saznao za takvo zadocnelo izvršenje. Dalje, ako je kupac povredio bilo koju dr obavezu pri čemu je cena za robu plaćena prodavac može raskinuti ug u razumnom roku: nakon što je saznao ili morao saznati za povredu ug ili nakon isteka dodatnog roka odn nakon što je kupac izjavio da neće izvršiti svoje obaveze u dodatnom roku.

      Prava prodavca za slučaj neispunjenja obaveze specifikacije robeAko je prema ug kupac dužan odrediti specifikaciju robe, prodavac može tu specifikaciju sam izvršiti u skladu sa kupčevim potrebama koje su mu mogle biti poznate. Ako to učini dužan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok u kome kupac može učiniti neku dr specifikaciju. Ako to ne učini obavezna ostaje ona koju je prodavac sačinio.  Prodavac koji je samostalno sačinio specifikaciju zadržava dr prava koja su mu na raspolaganju (zahtev za ispunjenje, raskid ug..)    23. ODGOVORNOST PRODAVCA I KUPCA ZA ANTICIPATIVNU (PRETPOSTAVLJENU) POVREDU UGOVORA            Moguće je da jedna str pre dospeća obaveze dr str proceni (anticipira) da ta dr str neće biti u stanju da izvrši svoje obaveze iz ug. Ova eventualna povreda ug naziva se pretpostavljenom (anticipativnom) povredom. Strana anticipator ima na raspolaganju 2 mogućnosti:Pravo na suspendovanje izvršenja Postoje 3 pretpostavke koje daju pravo jednoj od strana da suspenduje izvršenje sopstvene obaveze.

1. da je očigledno da dr str neće izvršiti bitan deo svoje obaveze, kriterijum mora biti objektiviziran (kriterijum razumnog lica), subjektivni stav nije dovoljan.

2.   tiče se vremena anticipiranja povrede. Da je pretpostavljeno neizvršenje postalo očigledno nakon zaključenja ug.

3.   da anticipirano neizvršenje nastaje zbog ozbiljnog nedostatka sposobnosti za izvršenje i kreditne sposobnosti ili zbog njenog ponašanja u pogledu izvršenja.

 Nedostatak sposobnosti za izvršenje ili kred sposobnosti na strani prodavca može postojati ako je verovatno da će doći štrajka, zabrane izvoza, embarga. Kada je reč o kupcu: ako je bio dužan da prvi izvrši svoju prestaciju, a to nije učinio (da otvori dokum akreditiv u određ vreme).   Ponašanje u pogledu izvršenja ili pripreme – kada str ne ispunjava obaveze preuzete dr ug zaključenim u svom poslovanju.   K izričito ustanovljava obavezu stra koja ima nameru da odloži izvršenje zbog anticipiranja povrede ug da o tome odmah obavesti dr stranu. Ako dr str pruži odgovarajuće obezbeđenje da će uredno izvršiti svoje obaveze, str koja je odložila izvršenje mora nastaviti sa ispunjenjem ug. Pravo na anticipativni raskid ugovoraPrema BK str može izjaviti da raskida ug ako je pre roka za izvršenje ug jasno da će dr str učiniti bitnu povredu ug. Uslov je da str koja namerava da raskine ug pošalje razumno obaveštenje dr str kako bi ova dr mogla da pruži odgovarajuće obezbeđenje da će izvršiti svoje obaveze i to kada joj to raspoloživo vreme dopušta (nije potrebno ako je str već izjavila da neće izvršiti)Odgovarajuće obezbeđenje može se smatrati npr garancija izvršenja eminetne banke ili otvaranje akreditiva kod takve banke.Pravo na raskid ug sa uzastopnimisporukama    Str koja anticipira povredu ug na raspolaganju je mera raskida ug u odnosu na jednu isporuku, na buduće isporuke i raskid čitavog ug (u odnosu na buduće i već primljene).   24. PRAVO NA NADOKNADU ŠTETE KOD UG O MEĐUN PRODAJI  

        Cilj naknade štete je da se oštećena str stavi u istu imovinsku poziciju u kojoj bi bila da je dr str izvršila svoje obaveze saglasno ugovoru. Visina naknade štete jednaka je pretrpljenom gubitku i izmakloj dobiti  koji su usled povrede nastali za dr str.  Iz BK mogu se izvesti 4 karakteristike uređivanja nadoknade štete. Prvo, naknada štete realizuje se u monetarnoj formiDrugo, nije od značaja vrsta povrede, da li se radi o bitnoj povredi ug, da li je povreda izvršena sa umišljajem ili je posledica grube ili obične nepažnje. Dovoljna je samo činjenica nastupanja štete.Treće, naknada obuhvata stvarnu štetu i izgubljenu dobit.Četvrto, str je dužna nadoknaditi samo štetu koju je predvidela ili morala predvideti u momentu zaključenja ug. Kriterijum predividljivosti je mešovitog karaktera i obuhvata subjektivni elemenat (štetnik predvideo štetu) i objektivni elemenat (štetnik morao predvideti štetu).   Kada se radi o štetama koje mogu nastati na imovini trećih lica zbog nesaobraznosti robe, ta lica mogu zahtevati nadoknadu. S dr str to ne važi za štetu nastalu smrću ili telesnim povredama koje je roba prouzrokovala bilo kom licu.    Metode obračuna nadoknade šteteBK def način određivanja visine nadoknade štete u 2 slučaja: kod kupovine ili prodaje radi pokrića i u situaciji kada postoji tekuća cena za robu koja je predmet ug o međun. Prodaji. 25. NADOKNADA KONKRETNE I APSTRAKTNE ŠTETE   Određivanje visine štete kod kupovine ili prodaje radi pokrića (nadoknada konkretne štete)To je situacija kada kupac posle povrede ug od str prodavca kupi robu u cilju zamene one koju nije dobio ug, ili prodavac posle povrede od str kupca proda robu 3.licu. Str koja je izvršila kupovinu odn prodaju radi pokrića može dobiti razliku između ug cene i cene kupovine kao i svaku dr naknadu štete koja je pretrpljena.   Za kupovinu radi pokrića uslovi su:

1. da je ug raskinut2. da se kupovina odn prodaja radi pokrića učini na razuman način (kupac kupi po najnižoj ceni, a prodavac

proda po najvišoj mogućoj ceni).3. da se učini u razumnom roku. Da je izvrši lice u istim ili sličnim okolnostima, istih svojstava kao str koja takvu

transakciju vrši neposredno. Početak trajanja razumnog roka je kad je oštećena str raskinula ug.

Određivanje visine štete za robu sa tekućom cenom (nadoknada apstraktne štete)   Str koja je povredila ug duguje štetu u visini razlike u ceni koja je predviđena ug i tekuće cene u trenutku raskida (market prica rule). BK poznaje 3 kumulativna uslova:

1. da je ug raskinut.2. da pre obračuna apstraktne štete nije izvršena kupovina ili prodaja radi pokrića3. da za robu koja je predmet raskinutog ug postoji tekuća cena. Za Robu proizvedenu po posebnoj narudžbini

ne može se korisiti metoda određivanja apstraktne štete.

  Za utvrđivanje visine tekuće cene od značaju su način, vreme i mesto njenog određivanja.    Za način određivanja tekuće cene koriste se službene kvotacije robe na berzama, cene slične ili iste robe na tržištu, podaci trgovinskih komora.    Kao vreme K utvrđuje vreme raskida ug. Ovakvim rešenjem se oštećenoj str omogućava da špekuliše i čeka najpovoljniji trenutak da ug raskine (prodavac kada je roba najskuplja, kupac kada je najjeftinija). Da bi se ovo predupredilo str koja zahteva nadoknadu, a ug je raskinula nakon preuzimanja robe ima pravo na razliku između ugovorene i tekuće cene koja je važila u trenutku preuzimanja robe, a ne u trenutku raskida.     Mesto određivanja tekuće cene je mesto u kome se isporuka trebala da bude izvršena.

   Kada ne postoji tekuzća cena u mestu isporuke, strane treba da odrede razumnu zamenu za ovu cenu uz uvažavanje razlike u troškovima isporuke i transporta.   26. PRAVO NA KAMATU KOD UG O MEĐ PRODAJI          Nakon više predloga usvojena je sledeća odredba: Ako jedna str ne plati cenu ili neki dr iznos sa kojim je u zaostatku, dr stra ima pravo na kamatu na takav iznos, pri čemu ne gubi pravo na naknadu štete koja joj pripada. Iz ove odredbe BK izvode se sledeće karakteristike pravnog regulisanja prava na kamatu.

1. pravo na kamatu nezavisno je od prava na naknadu štete, ova osobina prava na kamatu se naziva apsolutnošću kamate.

2. BK ćuti o visini i načinu određivanja kamatne stope. Kupac i prodavac bi trebalo sami da odrede visinu kamatne stope. Ako ne učine, tendencija je da se odredi u skladu sa lex contractus-om odn pravom koje bi bilo merodavno u slučaju da se na njega ne primenjuje BK. K ne utvrđuje početak roka od kada počinje da se računa kamata (trebalo bi dan dospevanja obaveze)

3. BK ne utvrđuje pravo obračuna kamate na kamatu iz 2 razloga: takva kamata je često zabranjena javnopravnim propisima nacion zakonodavstava, drugi da se ona retko javlja u praksi međun poslovnih transakcija.

   27. OSLOBOĐENJE STR OD ODGOVORNOSTI PO BK  Opšti uslovi oslobođenja od odgovornosti3 kumulativno ispunjena uslova: da je smetnja bila izvan kontrole str koja je povredila ug; da od te str nije bilo razumno očekivati u vreme zaključenja ug da smetnju uzme u obuzir; da ta str smetnju nije mogla izbeći i savladati.     Ugovarači mogu samim ug def okolnosti koje su izvan njihove kontrole. U suprotnom smatra se da je smetnja izvan kontrole ukoliko bi to bilo u skladu sa očekivanjima i namerama razumnog lica u istoj situaciji. U teroiji se navode primeri: prirodni događaji (poplave, požari, zemljotresi), događaji polit ili soc karaktera (ratovi, revolucije, štrajkovi), pravne smetnje (embargo, eksproprijacija robe, zabrana transfera novca iz zemlje kupca, zabrana ili ograničenje uvoza, izvoza).   Smetnjom se ne smatraju događaji sa polja lične odgovornosti i rizika (likvidacija, bankrot, hapšenje, bolest, smrt).   Da bi smetnja bila osnov oslobođenja potrebno je da ona bude nepredvidljiva. Sudska i A praksa određuju značenje nepredvidljivosti ukoliko je verovatnoća njegovog nastupanja toliko mala da razumne str ne moraju izričito da odrede ko snosi rizik njegovog nastupanja, ali u slučaju veće verovatnoće pregovarale bi o njegovom uređivanju.    Potrebno je da se smetnja nije mogla ni izbeći ni savladati. Savladavanje se postiže kontrolom nad pripremama za izvršenje, organizacijom svojih aktivnosti, takođe postojanje odgovarajuće opreme kojom se fabrika štiti od nepogoda. Kada je smetnja već nastala str mora pokušati da njene posledice prevlada, npr protiv mere zabrane izvoza određene robe treba pokušati pravni sr protiv takve odluke pod uslovom da imaju šanse za to.     Ugovarač koji usled smetnje nije izvršio obavezu dućan je da dr str obavesti o smetnji i njenom uticaju. Ako obaveštenje ne stigne u razumnom roku ta str odgovara za štetu koju je dr ugovarač pretrpeo zbog neprijema obaveštenja. Za momenat utvrđivanja dejstva obaveštenje koristi se teorija prijema.     Oslobođenje od odgovornosti za povredu ug od strane 3.lica

   Str iz ug može se osloboditi odg za neizvršenje ug obavezaa ako je to neizvršenje posledica neizvršenja nekog 3.lica koje je ta strana angažovala da izvrši ug u celini ili delimično.   K ne def kriterijume određivanja 3.lica. U teoriji se ističe da kod oslobođenja odg u režimu BK mogu razlikovati 3 situacije:Prvo, str je uvek odgovorna za rad svog personala odn lica čiji rad organizuje i kontroliše. To nisu 3.lica koja učestvuju u izvršenju, za njihov rad odgovara kao za sopstveni.Drugo, str iz ug može se osloboditi odg za rad 3.lica samo ukoliko bi i ona sama i 3.lice bili oslobođeni od odgovornosti kad 3.lice direktno ispunjava obavezu glavne strane.   Posebna situacija nastaje kad 3.lice ne ispunjava direktno obavezu prema glavnoj str iz ug već je njegovo ispunjenje samo pretpostavka ispunjenja glavne ug obaveze (snabdevač prodavca). Ne bi bilo opravdano da prodavac odgovara u ovakvom slučaju.   28. PRETPOSTAVKE ZA RASKID, DEJSTVO I OBAVEZE STRANA NAKON RASKIDA UGOVORA          BK predviđa kao pretpostavku prava kupca da izjavi raskid njegovu mogućnost da robu vrati u „suštinski istom stanju“ u kome ju je primio. Ne znači da kupac mora vratiti identičnu robu onoj koju je dobio od prodavca.  Kupac koji je izgubio pravo na raskid zbog toga što nije mogao vratiti robu u suštinski istom stanju zadržava dr prava koja može koristiti zbog povrede ug od str prodavca (naknada štete, otklanjanje nedostataka, zahtev za sniženje cene).  Čak i ako ne može da vrati robu u suštinski istom stanju ima pravo na raskid ukoliko:a)nije kriv što se roba ne može vratiti u suštinski istom stanju; b) ako je roba propala ili bila oštećena u toku pregleda obavljenog, C) ako je roba u celini ili delimično prodata u redovnom toku poslovanja, ili je kupac potrošio ili preradio u toku normalne upotrebe pre nego što je otkrio ili je morao otkriti nedostatak saobraznosti.   Kupac ne gubi pravo na raskid i kada roba ne može biti vraćena u sušt istom stanju ako je prodavac učinio bitnu povredu ugovora.    Dejstvo raskida ug   Osnovno je pravilo da se raskidom ug obe strane oslobađaju svojih ug obaveza, izuzev eventualne nadoknade štete. Raskid takođe ne utiče na ug odredbe koje uređuju rešavanje sporova.        Obaveze str nakon raskida ugStr koja je izvršila ug u celini ili delimično može zahtevati od dr str povraćaj datoga. Uzajamna vraćanja vrše se istovremeno. Str vračaju ne samo ono što su primile već i koristi koje su imale od primljene robe. Za prodavca to su kamate, za kupca sve koristi od robe ili njenih delova.   29. POSEBNE VRSTE MEĐUN PRODAJE  međun prodaja investicija       Posebnu ulogu u pravnom regulisanju ovih ug odigrala je Evropska ekonomska komisija OUN. Ug o međun prodaji investicija im anekoliko karakteristika koje se razlikuju od klasičnog ug o prodaji robe.  Prvo, predmet je nepotrošna roba, to nije obična serijska masovna proizvodnja već vrlo složenih i skupih objekata.   Pored toga, ovaj ug prate pojedini akcesorni ug kao što je ug specijalizaciji i obučavanju stručnog kadra za rukovanje investicionom opremom.Izvođenje investiocionih radova u inostranstvuOvo je poseban vid međun prodaje investicija. Mešovit je ug koji sadrži elemente ug o prodaji stvari i ug o građenju.

  Za izvođenje investicionih radova u inostranstvu ovlašćena su preduzeća i dr pravna lica upisana u registar za obavljanje takvih usluga. Ovakvo preduzeće može uvoziti deo opreme i materijal za ugradnju u opremu koju izvozi u inostranstvo radi izvođenja investicionih radova. Na kupovinu ove opreme ne primenjuju se propisi koji se odnose na uvoz te vrste opreme i materijala u zemlju.  Prema zak o spoljno-trg poslovanju zaključuje se u pismenom obliku i upisuje se u registar koji se vodi kod posebnog nadležnog državnog organa.  Karakteristike ug o međun prodaji investicijaŽenevski opšti uslovi za nabavku i montažu investicione opreme uređuju ovu materiju na dispozitivan način, osim kada ih ug str ne isključe izričitim pismenim sporazumom. Ug se smatra zaključenim kada isporučilac-izvođač posle prijema porudžbine pošalje pismenim putem svoj prihvat i to u roku koji je kupac eventualno odredio, ug je u pisanoj formi.    Opšti uslovi predviđaju osnovno pravilo da podaci o težini, dimenziji, ceni i ostali podaci u katalozima, prospektima,listama cena..imaju karakter približnih podataka. Ti podaci dobijaju obavezni karakter samo ako se ug na njih izričito poziva.  Drugo, planovi i teh dokumenti koji omogućavaju potpunu ili delimičnu proizvodnju ili montažu uređaja, koji su predati kupcu posle zaključenja ug ostaju isključiva svojina isporučioca-izvođača. Kupcu je zabranjeno da se sa planovima i teh dok koristi bez ovlaščenja isporučioca-izvođača, ne sme ih saopštiti 3.licu.    Izuzeci: ako je izričito predviđeno ug da postanu svojina kupca; ako se odnose na prethodni ug o proučavanju, različit od ug o izvršenju; i ukoliko kupac predaje planove i teh dokumente isporučiocu-izvođaču.  Cena u listama i cena u katalozima se odnosi uvek na neupakovanu robu. Cene u čvrstim ponudama i ug obuhvataju ambalažu ili zaštitna sr potrebna da bi se sprečilo oštećenje robe u normalnim uslovima trasnporta.   Kupac investicija ima pravo na kontrolu kvaliteta upotrebljenog materijala i njegovih delova preko svojih predstavnika i to bilo za vreme izvođenja radova, bilo posle. I ukoliko na osnovu kontrole zaključi da su materijali ili neki delovi neispravni, isporučilac je dužan da izvođaču uputi pismeni obrazložene prigovore. Sve probe, izuzev probe radi preuzimanja postrojenja vrše se u radionicama isporučioca-izvođača.    U pogledu plaćanja važi ono što su ug str predvidele. U slučaju da plaćanje ne bude izvršeno za isporučenu robu i opremu, isporučilac-izvođač će i dalje ostati vlasnik te opreme sve dok cena ne bude plaćena ako to dozvoljava zakon zemlje u kojoj se materijal isporuke nalazi.  U pogledu privremenih radova, po pravilu njih izvodi kupac u skladu sa nacrtima i obaveštenjima koja mu je dao isporučilac-izvođač. Ako bi usled greške ili propusta u nacrtima za izvođenje pripremnih radova došlo do nepredviđenih troškova pre preuzimanja snosiće ih isporučilac-izvođač.Rok za početak-završetak. Po pravilu predviđa se rok za početak radova koji počinje teći obično u toku 30 dana po prijemu pismenog naloga inžinjera da izvođač otpočne sa radovima. Predviđa se i rok završetka i to obično sa tačno određenim datumom, s tim što se stavlja rezerva u pogledu osposobljavanja investicionog objekta za normalno funkcionisanje.   Međunarodne licitacijeTo je složen postupak koji ima za cilj da investitor dođe do najpovoljnijeg ponuđača.Postupak se obično sastoji iz 2 dela. U prvom, pretkvalifikacionom postupku treba utvrditi elemente na osnovu kojih se može započeti licitacija. U drugom delu postupka prikupljanju ponuda izabira se najpovoljniji ponuđač radi zaključenja ugovora. U postupku međun licitacije kao ravnopravni učesnici javljaju se: privredne org, udruženja, grupacije udruženja oformljene za konkretan slučaj. Uspeh međun licitacije dobrim delom zavisi i od dokumenta investicionih planova koje na uvid daje investitor.   Učesnici u P međ L su Investitor i Izvođač. Investitor je lice koje raspisuje međ L, a Izvođač je privredna org ili gr privred org koje u toku L budu izabrane kao najpovoljniji ponuđači. Pojavljuju se i 3.lica (projektanti odn gr projektanata). Projektanti su lica koja z aračun investitora izrađuju idejni projekt objekta čije je izgradnja predmet međ L. Ako ih ovlasti investitor, mogu vršiti f-ju stalnih ili privremenih nadzornih organa. S dr str i na strani izvođača može se pojaviti 3.lice, a to je agent ili zastupnik u zemlji realizacije međ L.Međunarodna prodaja energije    Na razmenu energije, naročito električne naročito su upučene susedne zemlje čiji se energetski izvori po pravilu prirodno dopunjuju, pa u cilju boljeg i racionalnijeg korišćenja prirodnih resursa za dobijanje energije dolazi do međudržavnih sporazuma.

    Po svojoj pravnoj prirodi ug o međ prodaji E su češće ug o razmeni nego ug o prodaji. Ug se predviđa da će jedna str u određenom roku isporučiti tačno utvrđene količine el energ i to baš u periodu kada se dr str nalazi u tzv špicu potrošnje ili u opštem nedostatku elekt energ, tada je dr str upućena na uvoz elek energ. S dr str druga str je baš u tom vremenskom periodu u mogućnosti ne samo da zadovolji svoje potrebe, već i da ima izvesne viškove za izvoz. Ovde se u stvari radi o razmeni energije. Isporučene količine se uzajamno obračunavaju i vrši se prebijanje, a samo se razlika naplaćuje.   Ima i takvih međun ug gde se jedna str pojavljuje isključivo kao kupac, a dr kao prodavac energije. Tada se radi o čistom ug o prodaji.    Kod isporuke elek energ može se postaviti pitanje docnje i odg za mane stvari. Slab kvalitet struje (raspadanje elek sistema) može da nanese ogromne štete čitavoj privredi zemlje uvoznice i da prouzrokuje kvarove i oštećenja na dr instalacijama i postrojenjima, pa je pitanje odg za prouzrokovanu štetu jedno od najdelikatnijih. U ug valja predvideti obaveze kupca energije da i on sa svoje strane preduzme odgovarajuće mere npr isključenje energ sistema i sl da bi se štetne posledice umanjile ili izbegle.  Što se tiče nuklearne energ i njene razmene, reč je o materiji koja nije u običajnom robnom prometu, već se nalazi u administrativnom režimu.Međunarodna prodaja transportnih sredstava   S obzirom da se radi o sr od izuzetnog privrednog značaja i ogromne materijalne vrednosti BK se ne primenjuje na prodaju brodova, glisera na vazdušni jastuk i vazduhoplova. U većini zemalja se tretiraju kao nepokretnosti po pravnom režimu. Na njih se primenjuje poseban pravni režim kao što je upis u odgovarajuće registre i knjige, stavljanje hipoteke i sl.   Predviđen je poseban postupak oko preuzimanja ovih objekata, gde glavnu reč imaju odgovarajuće stručne, teh komisije koje nakon pregleda transportnog sr daju odobrenje za registraciju i upotrebu.    Za brodove je od velikog značaja da se utvrdi njihova klasa. Klasa se određuje prema sigurnosti broda za pomorsku plovidbu. Posebne komisije stručnjaka osiguravajućih zavoda pregledaju ne samo izgrađen brod već i pojedine elemente u toku izrade. Tek na osnovu certifikata koje daju ovlašćeni stručnjaci može doći do određivanja klase broda. Slično je i u pogledu modernih vazduhoplova.  30. PRELAZ SVOJINE, RIZIKA I TROŠKOVA KOD UG O MEĐ PRODAJI  Prenos prava svojineFrancusko shvatanje prelaz svojine vezuje za momenat zaključenja ug, pod uslovom da je ug o prodaji predviđena cena za robu bez obzira da li je plaćena ili ne.Srednje-evropsko sledi tradiciju rimskog prava. Prodavac ostaje sopstvenik stvari sve dok je na određeni način ne preda kupcu.Anglosaksonsko usvaja opšti princip da se način prenosa svojine može regulisati ug. Ovde je odlučujuća volja ug strana.   Razlike između pravnih sis nemaju veći praktičan značaj za pravni režim međun prodaje. Razlog je što se transportnim klauzulama precizno određuje vreme i mesto prelaska rizika i troškova sa prodavca na kupca. Prelazak svojine je za njih (poslovne ljude) teorijsko pitanje jer im je osnovni interes predvideti trenutak od koga snose rizik i troškove za prodatu robu.   BK predviđa obavezu prenosa svojine kao jednu od osnovnih obaveza prodavca s ciljem da se naglasi priznanje ove obaveze, pri čemu se načini njene realizacije razlikuju i predmet su regulative nacionalnih zakonodavstava.Prelaz rizika i troškova   Šva, Špa, zemlje Južne Ame prihvataju srednjeevropski sis a rizik prelazi na kupca u trenutku zaključenja ug o prodaji   Skandinavska prava -  rizik i troškovi prelaze sa prodavca na kupca u trenutku isporuke. Shvatanje skandinavskog prava imalo je znatan uticaj i na rešenja prihvaćena najpre u Jednobraznom zakonu o međun kupovini i prodaji robe, zatim i u BK. BK uređuje prelaz rizika i troškova kada:a)     postoji obaveza prodavca da preveze robu, ali nije dužan da je preda u određ mestub)    prodavac ima obavezu da preveze robu iz nekog dr mesta i isporuči je prevoziocu u tačno određenom mestuc)     kada se prodaja robe dešava u prevozu.

        U prvom slučaju rizik i troškovi prelaze sa prodavca na kupca u momentu kada prodavac robu preda prvom prevoziocu. U situaciji pod B rizik prelazi na kupca tek u momentu kada je proba predata prevoziocu na tako određenom mestu. Treća situacija je čest slučaj u međun trgovini. Mada kod ovakve prodaje pregled robe često nije moguć, a i kada jeste oduzima mnogo vremena i novca.   U kontinentalnim pravima  prihvaćeno je rešenje po kojem se kao trenutak prelaska rizika smatra momenat kada je roba predata prevozniku: poslendji kupac stupa na mesto prethodnog i snosi rizik retroaktivno. Prema eng pravu rizik na kupca prelazi u momentu zaključenja ug.     31. PRELAZ RIZIKA I TROŠKOVA UZ PRIMENU INCOTERMS PRAVILA           U cilju izbegavanja eventualnih sporova izazvanih različitim interpretacijama trg termina, Međ Trg Komora je u Parizu 1936. donela Međ pravila za tumačenje ugovornih termina uobičajnih u trgovini, poznata pod skraćenim nazivom      Incoterms 1936. Izvršena je revizija ovih pravila i 1953. doneta su revidirana pravila Incoterms 1953. Usledilo je više revizija od kojih je poslednja izvršena 2000.god.     Prilikom revizije predloženo je da se trg termini radi lakšeg čitanja i razumevanja prezentiraju na nov način. Klauzule su grupisane u 4 fundamentalno različite kategorije označene sa E, CF,C i D.  U gr E spada samo klauzula EXW-franko fabrika po kojoj rizik prelazi na kupca u vreme kada mu je roba individualizovana, stavljena na raspolaganje u prostorijama prodavca   Klauzule F tipa (FCA, FAS i FOB) predviđaju da je prodavac dužan da robu isporuči prevozniku koga je odredio kupac. Od tog momenta rizici i troškovi prelaze na kupca.  Prema klauzulama C tipa (CFR, CIF, CPT i CIP) prodavac je dužan da ugovori prevoz, ali ne preuzima rizik nakon predaje prevoziocu.    Prema klauzulama D tipa (DAF, DES, DEQ, DDU i DDP) prodavac je dužan da snosi sve troškove i rizike za dopremu robe kupcu u određenu zemlju opredeljenja.   U svim odredbama odgovarajuće obaveze ug strana grupisane su u 10 naslova: obaveze prodavca obeležene oznakama od A1 do A10, a kupca oznakama od B1 do B10.   Od značaja za prelaz rizika i troškova mogu biti i lučke uzanse ili uzanse određene trgovinske struke. Pošto je klauzulama nemoguće precizirati sve obaveze ug strana zato je u određenoj meri potrebno pribeći primeni uzansi važećih u određenommestu.    32. VRSTE I KARAKTERISTIKE KLAUZULA INCOTERMS   EXW – franko fabrika (ex works..named place)   Franko fabrika znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je robu stavio kupcu na raspolaganje u svojim pogonima. Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo koje obezbeđuje kupac kao ni za carinjenje robe radi izvoza ukoliko nije drugačije ugovoreno. Kupac snosi sav rizik i trošak u vezi sa otpremom robe do željenog mesta opredeljenja. Odredbu ne treba koristiti kada kupac direktno ili indirektno ne može da obavi izvozne formalnosti. U tom slučaju treba koristiti odredbu FCA FCA – franko prevoznik (free carrier…named place)     Franko prevoznik znači da prodavac ispunjava svoju obavezu kada preda robu ocarinjenu radi izvoza prevozniku određenom od str kupca na naznačenom mestu ili tački. Ova odredba može da se koristi za sve vrste prevoza, uključujući i multimodalni.

Ako kupac naloži prodavcu da isporuči licu npr špediteru koje nije prevoznik,prodavac je valjano izvršio svoju obavezu isporuke kada je ista u nadležnosti tog lica. Transportni terminal znači železnički terminal, teretnu stanicu, kontejnerski terminal ili stovarište ili neko dr slično prijemno mesto.FAS – Franko uz bok broda (free alongside ship…named port of shipment)    Franko uz bok broda znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada robu postavi uz bok broda ne keju odnosno u maonu u naznačenoj luci otpreme. To znači da kupac snosi sve troškove i rizik od gubljenja odn oštećenja robe od tog časa. Odredba FAS traži da kupac obavi izvozne formalnosti.FOB- franko bord (free on board..named port of shipment)    Franko brod znači da prodavac ispunjava svoju obavezu kada isporuči robu preko ograde broda u naznačenoj luci otpreme. Kupac mora da snosi troškove i sav rizik od gubljenja odn oštećenja robe od te tačke. Odredba FOb zahteva od prodavca da obavi sve izvozne formalnosti (koristi se samo za pomorski i rečni saobraćaj)CFR – Cena sa vozarinom  (cost and freight….named port of destination)      Cena sa vozarinom znači da je prodavac dužan da snosi troškove i vozarinu potrebne da dopremi robu do naznačene luke ali rizik od gubljenja ili oštećenja kao i svako povećanje troškova nakon časa kada je roba isporučena na brod prelazi sa prodavca na kupca kada roba pređe ogradu broda u otpremnoj luci.  Prodavac je dužan da obavi carinjenje robe radi izvoza (za pomorski i rečni saobraćaj). Kada ograda broda nema praktičnu svrhu bolje je da se koristi odredba CPT.CIF – Cena sa osiguranjem i vozarinom  (cost, insurance and freight..named port of destination)   Znači da prodavac ima iste obaveze kao kod klauzule CFR ali uz dodatak da je dužan da obezbedi za kupca pomorsko osiguranje protiv rizika, gubitka ili oštećenja robe za vreme prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaća premiju osiguranja.   CPT – Vozarina plaćena do.. (carriage paid to… named place of destination)  Znači da prodavac plaća troškove prevoza do naznačenog mesta opredeljenja. Rizik za gubitak ili oštećenje robe kao i za naknade troškove zbog događaja koji su se odigrali nakon što je roba isporučena prevozniku, prelazi sa prodavca na kupca kada je roba predata na raspolaganje prevozniku.  Ako se za prevoz do ugovorenog odredišta koriste dalji prevoznici, rizik prelazi kada je roba isporučena prvom prevozniku. Prodavac treba da ocarini robu radi izvoza.    CIP – Vozarina i osiguranje plaćeni do.. Znači da prodavac ima iste obaveze kao kod odredbe CPT ali uz dodatak da prodavac obezbeđuje osiguranje tereta od rizika kupca za izgubljenu ili oštećenu robu za vreme prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaća premiju osiguranja. Prodavac carini robu radi izvoza. Ova odredba može da se koristi za sve vrste prevoza, uključujući i multimodalni prevoz.    DAF – Isporučena granica (delivered at frontier…named place)        Isporučeno granica znači da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje, ocarinjenja radi izvoza, na naznačenom mestu na granici, ali pre carinske granice susedne zemlj. Odredba granica može se koristiti za svaku granicu uključujući granicu zemlje izvoza. Stoga je od bitnog značaja da se granica o kojoj se radi precizno odredi time što se će u odredbi uvek naznačiti tačka i mesto. Ova odredba je prvenstveno namenjena slučajevima kada se roba prevozi železnicom ili drumom.    DFS – Isporučeno franko brod (delivered ex ship..named of port of dest.)  Isporučeno franko brod znači da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba neocarinjena radi izvoza stavljena kupcu na raspolaganje na brodu, u ugovorenoj luci opredeljenja. Prodavac snosi sve troškove i rizike vezane za dopremu robe do ugovorene luke opredeljenja.      DEQ – Isporučena franko obala (delivered ex quay…named of port of des.)   Isporučeno franko obala (ocarinjeno) znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je robu ocarinjenu za uvoz stavio na raspolaganje kupcu na obali (gatu) u ugovorenoj luci opredeljenja. Prodavac snosi sav rizik i troškove uključujući carinske, poreske i dr dažbine.  Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac ne može direktno ili indirektno da dobije uvoznu dozvolu.  Ako ug str žele da se iz obaveze prodavca isključe neki od troškova plativih pri uvozu (npr pdv) ovo treba jasno naznačiti, dodajući u tu svrhu reči: isporučeno franko obala, pdv naplaćen.  Odredba može da se koristi samo za pomorski i rečni prevoz.      DDU – Isporučeno, neocarinjeno (delivered duty unpaid)

   Isporučeno, neocarinjeno znači da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje na naznačenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je dužan da snosi sve troškove i sav rizik vezan za dopremu robe do tog mesta isključujući carinske, poreske i dr zvanične dažbine koje se plaćaju pri uvozu, kao i troškove i rizike obavljanja carinskih formalnosti.  Ukoliko ug str žele da prodavac obavi carinske formalnosti i snosi troškove i rizike koji iz to nastanu ovo treba jasno naznačiti dodavanjem odgovarajućih reči.   DDP – Isporučeno i ocarinjeno (delievered duty paid… named place of dest.) Isporučeno i ocarinjeno znači da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje na naznačenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je dužan da snosi rizike i tr uključujući i carinske, poreske i dr daBine vezane za isporuku robe. Dok EXW preds minimalnu obavezu prodavca, DDP predstavlja njegovu maksimalnu obavezu.  Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac direktno ili indirektno ne može da pribavi uvoznu dozvolu.Odstupanje od mesta prelaska rizika prema transportnim sredstvima    Mora se jasno i izričito ugovoriti i to na 2 načina:Prvo, str mogu u uobičajenoj transportnoj klauzuli dodati razne termine kojima se modifikuje transportna klauzula u pogledu prelaska rizika.Drugo, odgovarajuće termine o prelasku rizika se mogu uneti u neku dr tačku ugovora, najčešće u odredbe o kvalitetu.  Termini koji modifuikuju transportnu klauzulu su: „težina pri ukrcaju“, „težina pri iskrcavanju“, kvalitet pri ukrcavanju, kvalitet pri iskrcavanju, takođe i rye terms, sound delivered.   33. ZASTARELOST POTRAŽIVANJA IZ UG O MEĐ PRODAJI       U Njujorku je 1974.god usvojena K o zastarelosti potraživanja u oblasti međun prodaje robe, bivša SFRJ je ratifikovala 1978.   K se primenjuje ukoliko su ispunjena 2 uslova: Prvo, da u momentu zaključenja ug str imaju sedišta u različitim državama ugovornica K i drugo da ugovarači nisu izričito isključili njenu primenu.     Postojanje ili nepostojanje zastarelosti se ne vodi računa po služb dužnosti već samo po prigovoru zainteresovane str.   Zastarelost eliminiše pravo poverioca da zahteva prinudno ostvarivanje svog potraživanja. Međutim, svaka od str se bez obzira na istek vremena zastarelosti može pozvati na sopstveno potraživanje iz ug i istaći ga protiv dr str kao sr odbrane ili kompenzacije uz ispunjenje jednog od 2 alternativna uslova:a)     da su oba potraživanja nastala iz istog ug ili više ug zaključenih u toku jednog poslab)    da su potraživanja mogla biti predmet kompenzacije u bilo koje vreme pre isteka roka zastarelosti.Rokovi zastarelosti – redovni i apsolutni    Redovni je 4god, a apsolutni iznosi 10 god. Početak oba roka zastarelosti određen je identično: momentom dospelosti prava na potraživanje, odn kod povrede ug od dana kada je povreda učinjena.   Zastarelost počinje da teče od momenta dospelosti prava na potražovanje:-         kada se radi o potraživanju zasnovanom na prevari pre , za vreme zaključenja ug odn njenog izvršenja, rok počinje da teče od dana kada je prevara bila otkrivena ili je razumno mogla biti otkrivena-         ukoliko je prodavac za prodatu robu dao izričitu, vremenski ograničenu garanciju, od dana kada je kupac obavestio prodavca o činjenici na kojoj se zasniva njegova tužba, a najkasnije od dana isteka garancije.-         Kod ug sa sukcesivnim ispunjavanjem obaveza, od dana kada je izvršna povreda obročne obaveze, i to za svaku obročnu obavezu posebno ako nije data izjava o raskidu ugovora, ako jeste od dana kada se ta izjava uputi dr str.  Postoje mogućnosti da se rokovi zastarelosti skrate ili produže. Dužnik obaveze koja zastareva može produžiti rok pisanom izjavom upućenom poveriocu bilo kada u toku zastarelosti. Produženje je pak moguće tek kada je rok zastarelosti počeo da teče (u suprotnom izjava je ništavna).

   Rok zastarelosti se može skratiti u slučaju da je klauzulom o rešavanju sporova ugovorena nadležnost arbitraže, kojom se predviđa da pravo pokretanja arb postupka zastareva u roku kraćem od onog koji je predviđen K.   34. PREKID I ZASTOJ ZASTARELOSTI PREMA K          Pod prekidom zastarelosti podrazumeva se nastupanje takvog događaja usled koga razmak vremena koji je već protekao gubi sav značaj za zastarelost, a ona počinje teći od momenta kada je događaj nastupio. Uzroci se dele na 2 kategorije:a)     uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom poverioca   Rok zastarelosti prestaje kada poverilac pokrene neki sudski postupak; takođe u svakom postupku u kome poverilac istakne svoje potraživanje u cilju njegovog priznanja ili izvršenja (ostavinski, stečajni ili postupak likvidacije udruženja ili privr društva). Tok zastarelosti može biit prekinut i podnošenjem tužbe arbitraži ili izabranom sudu, i u slučaju da poverilac u zemlji sedišta dužnika pre isteka roka preduzme radnju različitu od onih koje K normira kao podobne da izazovu prekid roka zastarelosti.b)    uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom dužnika  Osnovni uzrok je priznanje duga dužnika koja mora biti data u toku zastarnog roka u pisanoj formi, Od zahteva pisane forme se odstupa u slučaju isplate kamate ili delimičnog izvršenja obaveze dužnika (koknludentne radnje priznanja duga)    c) posebni slučajevi prekida zastarelosti Moguće je da na str poverioca ili dužnika budu 2 ili više lica.  U prvom slučaju kada za obaveze iz ug odgovara više solidarnih dužnika, pokretanje postupka protiv jednog od solidarnih dužnika dovodi do prekida zastarelosti u odnosu na sve dužnike samo ukoliko poverilac pre isteka roka tim dužnicima pošalje pisano obaveštenje o pokretanju postupka. Usituaciji kada nisu ispunjeni uslovi za prekid zastarelosti prema dr solidarnim dužnicima, nakon okončanja p protiv jednog poverilac ima pravo na dodatni rok od 1 god za pokretanje p protiv dr solidarnog dužnika. Rok od 1god od momenta okončanja postupka.   Dr slučaj kada se na str poverioca može naći više lica, što će biti slučaj kada je kupac predao stvar 3.licu. Ukoliko kasniji pribavilac pokrene P protiv kupca, zastarelost potraživanja kupca prema prodavcu prestaje da teče u slučaju kada kupac prodavcu pošalje pisano obaveštenje o postupku koji je protiv njega pokrenut. Ukoliko takvo obaveštenje nije poslato, onda kupac po okončanju postupka koji je protiv njega pokrenuo kasniji pribavilac raspolaže produženim rokom od 1 god za pokretanje P protiv prodavca pod istim uslovima koji važe za poverioca.c)     završetak roka zastarelosti posle prekida   Ukoliko je P čijim je pokretanjem zastarelost prestala da teče okončan bez konačne odluke o suštini potraživanja, smatra se da zastarelost nije ni prestala da teče odn da do prekida nije ni došlo. Poverilac u ovom slučaju ima pravo na produženje roka zastarelosti od 1 god pod uslovom da je u vreme okončanja postupka rok zastarelosti istekao ili je do njegovog isteka ostalo još godinu dana.     Zastoj toka roka zastarelosti   Nastaje kada rok zastare prestane da teče usled nastupanja zakonom predviđenih okolnosti. Prestankom tih okolnosti tok roka se nastavlja uz uračunavanje vremena koje je proteklo do nastupanja zastoja zastarelosti. Te okolnosti mogu biti subjektivne prirode ( maloletstvo, dušev zaostalost poverioca, postojanje bračnog, roditeljs, starateljs ili sl odnosa), ali i objektivnog karaktera (moratorijum odn opšti zastoj sud rokova izazvan naročitim okolnostima poput zemljotresa, rata itd..)   K o zastarelosti uređuje institut zastoja na sledeći način: rok Z se produžava za 1 god ukoliko je poverilac usled okolnosti koje su van njegove kontrole sprečen da išta preduzme kako bi vreme Z prestalo da teče. 1 god od dana kada su okolnosti koje su izazvale zastoj Z prestale da postoje.   

 35. Ug O MEĐUN TRG ZASTUPANJU         Ug koji se jedno lice, trg agent obavezuje da će u ime i za račun dr lica – svog vlastodavca iz dr zemlje ili domaćeg vlastodavca u dr zemlji zaključiti jedan ili više trgovinskih pravnih poslova.  Trg zastupnici u međ pravnom prometu mogu zastupati jednu ili više inostranih firmi ili sve firme iz jedne zemlje, a isto tako i jednu ili više naših privr org u inostranstvu. Ug se zastupnik obavezuje da pripremi zaključenje ug; pripremi i zaključi ug ili da zaključi trgovački ug sa 3-licem u ime i za račun dr str-vlastodavca. Vlastodavac se pak obavezuje da isplati zastupniku određenu naknadu (proviziju).   Značajne su razlike u pojmovnom shvatanju ovog posla između konitentalnog i anglosaksonskog pravnog područja. Kontinentalni razlikuju zastupanje od komisiona, dok u common law takve razlike nema, već je agency jedinstven oblik delovanja za račun nalogodavca.    Izvori prava za uređivanje ug o zastupanjua)     nacionalni pravni izvoriU pojedinim zakonodavstvima nije napravljena razlika između zastupanja i posredovanja. Posrednik svoje poslove obavlja ad hoc i u interesu svih lica koja mu se obrate dok zastupnik za istu vrstu poslova i na istom području može zastupati pa i posredovati u ime i za račun ne samo jednog nalogodavca. Stalni posrednički poslovi čak ulaze u pretpostavljeni delokrug rada zastupnika, a zastupničke poslove zastupnik može obavljati samo po osnovu ug i uz ovlašćenje nalogodavca.   Prema Ukazu Francuske o trg zastupnicima, trg zastupnik ima pravo da zastupa i nove prinicipale, bez obaveze obaveštavanja svojih klijenata o tome. Ali on to pravo nema u odnosu na firmu koja je konkurent nekog od njegovih principala, osim ukoliko nije obezbedio odgovarajuću saglasnost.b) međunarodni izvori  Najvažniji međun akt je K o zastupanju u međun prodaji robe doneta pod okriljem UNIDROIT u Ženevi 1983. (Ženevska K). Njen je poseban doprinos u uređivanju odnosa koji se uspostavljaju između zastupnika i prinicpala sa 3.licima što je od posebnog značaja za među prodaju robe.   U vezi sa primenom K izdvajaju se 2 kriterijuma i to: predmetni i teritorijalni.Predmetni: K se primenjuje kada je zastupnik ovlašćen ili tvrdi da je ovlašćen da istupa za račun dr lica i da zaključi sa 3.licem u svoje ime ili u ime zastupanog lica ug o prodaji robe. Teritorijalni, njime se predviđa njena primena samo u slučajevima kada principal i 3.lice imaju mesto obavljanja delatnosti u različitim državama i ukoliko: agent ima mesto obavljanja delatnosti u državi potpisnici K i pravila među privatnog prava upućuju na pravo države potpisnice K.      Savet Evropske zajednice u Briselu 1986. doneo Pravilo (direktivu) za ujednačavanje zakonodavstva zemalja-čl o nezavisnim trg zastupnicima. Uređuju se odnosi između agenta i principala.    K zemalja Beneluksa o ug o trgovačkom zastupanju iz 1973 i njen značaj se ogleda u doprinosu procesa ujednačavanja normativne osnove za regulisanje ovog posla.        36. UGOVORNE STRANE, VRSTE UG O MEĐ TRG ZASTUPANJU I ZAKLJUČENJE UGOVORA            Ug str su zastupnik i nalogodavac. Prvi put se u nacionalnim pravnim sis položaj zastupnika uređuje u Nemačkoj. Nemačko pravo je izvršilo znatan uticaj i na rešenje u pravima pojedinih evropskih zemalja.

   Trgovački zastupnik je lice koje nezavisno obavlja svoju privrednu delatnost. Prema nem pravu zastupnik je nezavistan ako je u stanju da slobodno obavlja poslove iz svog delokruga rada i da samostalno određuje sopstveno radno vreme.   Prema našem zakonu o spolj-trg poslovanju usluge u međun prometu mogu da obavljaju preduzeća i dr pravna lica koja su registrovana za obavljanje tih usluga.   Na međ planu je za određivanje pojma i statusa trg zastupnika od posebnog značaja Pravilo saveta EEZ za ujednačavanje zakonodavstva zemalja čl u odnosu na nezavisne trgovačke zastupnike – Trgovački zastupnik je samostalni posrednik koji ima pravo na višestruke pregovore o prodaji i kupovini robe za račun prinicipala kao i pravo da priprema i izvršava takve ug u njegovo ime. Trg zastupnikom ne može se smatrati lice koje po osnovu zaposlenja preduzima radnje u ime org u kojoj radi, kao ni partner iz zajedničke firme koji preduzima radnje u ime osnivača takve firme.     Vrste trgovinskog zastupništvaa)     prema kriterijumu područja , određuje se područje na kome će trgovački zastupnik vršiti zastupanje vlastodavca. To je jedna ili više zemalja, a ponekad čak i čitav kontinent. Prema području razlikujemo: mesne, oblasne (npr u pokrajini) i generalne trg zastupnike.b)    Prema kriterijumu obima ovlašćenja, međ trg zastupništvo može biti specijalno ili generalno.  Generalni je ovlašćen da zaključuje sve pravne poslove u ime i za račun vlastodavca, dok specijalni za jedan ili više pravni poslova određene vrste.c)     po načinu vršenja delatnosti razlikuju se stalni i putujući trg zastupnici. Oni koji kombinuju ova 2 metoda poslovanja nazivaju se mešovotim zastupnicima.d)    Prema obimu garancije vlastodavcu da će 3.lice savesno ispunitii zaključeni pravni posao, razlikujemo obično trg zastupanje i zastupništvo del credere. Kod običnog zastupnik će odgovarati samo za eventualnu nesavesnost u pogledu izbora 3.lica sa kojim je zaključio ug, dok kod zastupništva del credere zastupnik garantuje da će 3.lice savesno ispuniti obaveze iz zaključenog posla.  Zaključenje ugovora o međun trgovisnkom zastupništvu    Zaključuje se na taj način što zastupničko preduzeće dobije nalog od str nalogodavca-vlastodavca da u njegovo ime i za njegov račun zaključi ili da stalno zaključuje određene pravne poslove, a trg zastupništvo to prihvati. Opšte je prihvaćeno pravilo da se trg zastupnik o dobijenom nalogu izjasni, ako bi to propustio odgovaraće za nastalu štetu. Trg zastupnik dužan je i da vrlo brižljivo i odgovorno postupa u svim poslovima i kontaktima sa poslovnim partnerima, u suprotnom odgovoran je nalogodavcu za nastalu štetu.  Za zaključenje ug nije predivđena posebna forma, znači može i usmeno, ali najčešće u međ trg praksi je u pisanoj formi.  Kada je reč o nalogu za zastupanje, razlikuje se specijalni nalog koji se odnosi samo na određeni pravni posao i generalni nalog čiji su predmet svi pravni poslovi određene privr delatnosti.   37. OBAVEZE I PRAVA UG STR I PRESTANAK UG ODNOSA         Vlastodavac i trg zastupnik samostalno regulišeu svoje odnose. Za sve što nije posebno ugovoreno važe opšta pravna pravila prema kojima je trg zastupnik obavezan da: a) pri zaključenju pravnih poslova postupa kao dobar privrednik; b) da se pridržava naloga koji mu je dao vlastodavac i da ga bez odlaganja obaveštava o svakom poslu koji je za njega zaključio; c) da štiti interese vlastodavca i da savesno ispituje kred sposobnost 3.lica sa kojima zaključuje ug; d) da bez pristanka vlastodavca ne radi za konkurenta koji je u utakmici sa vlastodavcem; e) da čuva poslovnu tajnu vlastodavca; f) da vlastodavcu položi račun o obavljenom poslu.    Našim propisima se predviđeno da su trg agencije dužne da o zaključenim poslovima sastave zaključnicu i da je potpišu u ime vlastodavca, sastavljaju se u 3 primerka. Trg agencija pošto potpiše zaključnice šalje ih ug str da ih ona potpiše, s tim da joj 2 potpisana primerka vrati, od toga jedan zadržava za sebe, a drugi šalje vlastodavcu. U slučaju da dr ug str odbije da potpiše zaključnicu, agencija o tome mora neodložno obavestiti vlastodavca. Međutim nepotpisivanje zaključnice nema značaj odbijanja zaključenja, ona ima karakter dokaza o zaključenju ug i njegove sadržine.

   Pored obaveza, trg zastupnik ima i određena prava: a) pravo na proviziju; b) pravo na naknadu troškova; c) pravo na predujam; d) pravo pridržaja (uzorke, mustre, hart od vrednosti koje drži na osnovu ug o zastupanju).  Prestanak ugovornog odnosaAko je ug zaključen na određeno vreme, prestaće istekom tog vremena, i kod ovog ug postoji pretpostavka o prećutnom produženju ug. Međutim ug o trg zastupništvu u prometu sa inostranstvom je trajnijeg karaktera i zaključuje se na neodređeno vreme. Prema našim propisima ug o zast inostr firme se zaključuje na više god.  Ug odnos može prestati i pre proteka predviđenog vremena u slučaju da: trg zastupnik postane nesposoban da ispunjava svoje obaveze; da jedna str dr str nanese povredu časti; ako trg zast postupi protivno izričitim uputstvima vlastodavca, nad imovinom trg zast bude otvoren stečajni postupak.  38. MEĐUNARODNO TRG POSREDOVANJE         To je privredni posao kojim se jedno lice trg posrednik obavezuje da dovede u vezu str koje žele da zaključe ug o nekom međun trg poslu i da im pomogne pri njegovom zaključenju uz odgovarajuć naknadu (proviziju).   Trg posrednik u toku pregovora mora biti neutralan, ne sme delati u interesu bilo koje str. U toku pregovora ne sme da zastupa nijednu ug str kao što je to slučaj sa zastupnikom inostr firme, isto tako ne zaključuje ug u svoje ime kao što to čini komisionar.   Ekonomski značaj: Prodavac i kupac bi usled svoje neobaveštenosti na inostr tržištu gubili mnogo vremena dok bi našli saugovarača i stupili s njim u kontakt što je povezano sa znatnim mater izdacima.   Od posebnog značaja je razlikovanje posrednika na: obične trg posrednike i berzanske posrednike.  Berzanske posrednike bira odgovarajući organ berze koji je prema statutu berze ovlašćen da vrši njihov izbor i oni se ne mogu baviti nekim dr trg poslovima. U praksi to su velika posrednička preduzeća. Nasuprot ovome obični trg posrednici nisu vezani za određ berzu ili mesto, već svoje poslove mogu vršiti na bilo koji zakonom dozvoljeni način.       Berze su takva stalno organizovana tržišta za standardnu i masovnu robu ili za kupovinu i prodaju deviznih sr i raznih vrsta hartija od vrednosti. Berze za svaku vrstu robe donose berzanske uzanse, one se uzimaju u obzir kao pretpostavljena pravila u slučaju da dođe do spora pri ispunjenju ug. Pošto se radi o velikim količinama robe uobičajeno je da se berzanski poslovi zaključuju na zaokrugljene količine- lotove.   Prema tome da li se na berzi prodaje roba ili hart od vrednosti razlikujemo 2 osnovne vrste berzi: a) produktne i b) efektne berze.  Berze posluju na berzanskim sastancima na kojima se vrši javna licitacija. Cena postignuta na licitaciji preds berzansku cenu i prema njoj se prave zaključnice između ovlašćenih lica, učesnika berze. Berze izdaju i odgovarajuće zvanične izveštaje (biltene) sa podacima o kotiranju određenih proizvoda za dotičan dan.  Berze za svoje usluge naplaćuju proviziju prema tarifi berze (kurtaža-promil od vredn zaključenog posla). Za pristup sastanku ne kome se vrši nadmetanje naplaćuje se ulaznica, izuzev ako se radi o stalnim čl berze koji plaćaju godišnju članarinu.     Zaključenje ug o međ trg posredovanju Za zaključenje nije predviđena forma. Često se zaključuju preko teh sr veze: telefona, teleprintera. Zato su trg posrednici obavezni da vode knjigu tel razgovora, jer može imati značaj dokaznog sr. Postoji i dužnost trg zastupnika da na svaki nalog komitenta odgovori. U slučaju da u jednom kratkom razumnom roku ne izvesti komitenta da odbija primljeni nalog smatraće se da ga je prihvatio.   Obaveze i prava međun trg posrednikaObaveze:-postupa kao dobar privrednik brižljivo i savesno. Dužan je da komitentu nadje odgovarajućeg poslovnog partnera i odgovara za loš izbor. Zbog objektivnosti i nepristrasnosti posrednika ne sme primati nikakvu posebnu nagradu od jedne ug str da bi se za nju više založio u pregovorima. Za povredu ove obaveze pored naknade štete predviđena je i novčana kazna koju izriče sud i to u znatnim iznosima. Pored toga postoje i zabrane učestvovanja u administrativnim odborima i nadzornim organima trg društava, kompanija..

-da od 3.lica čuva u tajnosti izvršeno posredovanje i to posebno naloge koje je dobijao i uslove zaključenog trg posla.-da sačini pismeni dokaz o zaključenom trg poslu i vodi uredan posrednički dnevnik, koji mora biti zvanično overen od nadležnog organa.Prava:-na ugovorenu proviziju. Stiče pravo čim dodje do valjano zaključenog posla između str za koje je posredovao.-pravo na naknadu posebnih izdataka, samo ako je to izričito predviđeno ugovorom, u suprotnom smatra se da su svi izdaci i troškovi u vezi sa posredovanjem uračunati u proviziju.   39. KOMISIONI POSAO U MEĐ PROMETU (pojam i vrste)         To je ug kojim se jedno lice, komisionar obavezuje da će u svoje ime a za račun komitenta iz dr zemlje ili domaćeg komitenta u dr zemlji zaključiti jedan ili više pravnih poslova, a komitent se obavezuje da mu za to plati određenu nagradu (komisionu proviziju). Komisionim poslom se bave posebna komisiona preduzeća. To su samostalni trgovci čiji je osnovni posao zaključivanje ug u svoje ime a za tuđ račun, mada pojedine komisione poslove mogu obavljati i dr spoljno-trg preduzeća.    Predmet ugovora su: međun prodaja robe, investicija, krupnih saobraćajnih sr, hart od vrednosti, vršenje berzanskih poslova, poslovi osiguranja, prevoza,skladištenja robe.   Privr org preko komisonara mogu nabavljati robu neposredno od velikih proizvođačkih firmi. Komitenti tako dobijaju robu po proizvođačkim-fabričkim cenama. Zahvaljujući komisionom poslu mogu stupiti u poslovne odnose i sa onim preduzećima sa kojima iz bilo kog razloga ne bi želeli da posluju javno.    Vrste komisionih poslovaa)    prodajni komision Komisionar se obavezuje da uz nagradu (proviziju) u svoje ime a za račun komitenta proda robu inostranom kupcu. Radi se o izvozu robe pa komisionar ima prema 3.licu sve one obaveze i prava koje inače ima prodavac u međ prodaji. Postoji i posebna vrsta prodajnog komisiona ako je roba predata komisionaru u konsignaciju na čuvanje. U tom slučaju komisionar se obavezuje da čuva i osigura primljenu robu i da je proda 3.licu. Sve do konačne predaje robe komitent je vlasnik predate robe.Po pravilu komisionar ne može prodati robu jeftinije od cene koja je utvrđena konsignacionom fakturom. (u suprotnom potrebna saglasnost od svog komitenta).b)    kupovni komision  Komisionar se obavezuje uz nagradu da će u svoje ime a za račun komitenta kupiti određenu robu od inostranog prodavca. Ovde se nešto drugačije postavlja pitanje svojine na kupljenoj robi. Postoje 2 suprotna mišljenja. Prema prvom kod kupovnog svojinu na robi najpre stiče komisionar pa je posle prenosi na komitenta. Po dr shvatanju komisionar uopšte ne stiče svojinu na kupljenoj robi već svojinu stiče neposredno komitent. Postoji i srednje rešenje prema kojem je komisionar u momentu isporuke načelno postao sopstvenik kupljene robe, ali ako on prilikom prijema jasno i nedvosmisleno izjavi svoju volju 3.licu da stiče svojinu za komitenta, onda komitent stiče svojinu neposredno u trenutku isporuke robe od str 3.lica.c)     komision sa pogodbom star del credere  Komisionar odgovara komitentu samo za one greške koje se ne bi mogle potkrasti urednom i valjanom trgovcu. Tako on odgovara u pogledu izbora 3.lica sa kojim stupa u pravni odnos. Da bi se komitenti obezbedili i mogli sa sigurnošću računati da će zaključen posao biti stvarno ispunjen, oni u ug unose klauzulu star del credere. Dejstvo ove klauzule je pooštravanje odgovornosti komisionara: jer on ne garantuje samo za pogrešan izbor poslovnog partnera, već garantuje da će 3.lice uredno ispuniti zaključeni ug. Klauzula star del credere po svojoj pravnoj prirodi predst jedan vid osiguranja komitenta. S dr str komisionaru pripada i znatno veća provizija, ponekad u dvostrukom iznosu od redovne.   

 40. KOMISIONI POSAO (zaključenje, prava i obaveze komisionara i odnosi između komitenta i 3.lica)           Za zaključenje ug o komisonu nije predviđena posebna forma, obično se zaključuje tako što komitent upućuje komisionaru komisioni nalog. Za slučaj da komisionar odmah ne odbije komisioni nalog koji je dobio od komitenta, smatra se da je zaključen ug o komisionu.  Obaveze i prava komisionaraa)     obaveza da se naloženi posao izvrši brižljivo i u svemu prema nalog komitenta  S obzirom na sadržinu, komisioni nalog može biti: limitativan, demonstrativan (indikativan) i fakultativan.   Limitativnim komiosionim nalogom komitent zahteva da se komisionar strogo pridržava svih bitnih elemenata naloženog posla. Ipak komisionar je ovlašćen da ceneći situaciju na tržištu odloži izvršenje dobijenog naloga i da o tome neodložno obavesti komitenta zahtevajući i odgovarajuća uputstva. Limit može biti dvojak. Ako je komitent u nalogu odredio cenu preko koje komisionar za njegov račun ne sme kupovati robu reč je o gornjem limitu. Ukoliko je odredio da komisionar ispod određene cene ne sme prodavati robu koja mu je ustupljena u komisionu prodaju, radi se o donjem limitu. Kod konsignacije postoji i posredan limit. Ovaj limit se utvrđuje tako što komitent predajući robu u konsignaciju komisionaru daje njenu cenu i odgovarajući dobit, a komisionar na tu cenu dodaje sve troškove do prodaje (špedicija, uskladištenje,osiguranje, sortiranje,pakovanje) i određeni procenat zarade.  U slučaju da komisionar ne postupi po limitativnom nalogu, komitent nije dužan prihvatiti taj posao.  Indikativnim ili demonstrativnim nalogom komitent određuje uslove pravnih poslova.Fakultativni komisioni nalog (tržišni nalog) se sastoji u tome da komitent uglavnom propušta komisonaru da za njegov račun sa 3.licem zaključi pravni posao prema svom najboljem znanju i umenju. To se u nalogu obično formuliše rečima kupite najjeftinije ili prodajte najpovoljnije.b)    obaveza zaštite interesa komitenta i samostalnog izvršenja naloženog posla    Komisionar je dužan da vodi računa o kreditnoj sposobnosti 3.lica sa kojima zaključuje pravne poslove za račun komitenta, odgavara takođe za pogrešan izbor 3.lica. Komitent ne bi mogao izvršenje naloženog posla da poveri nekom dr licu jer bi izgubio svoje osnovno svojstvo a to je da dela u svoje ime a za račun komitenta. Međutim postoje odstupanja u 2 slučaja: kada komitent izričito ili prećutno odobri da se povereni posao preda drugom komisionaru; i u slučaju da je komisionar neotklonjivo sprečen da posao izvrši sam, a zbog prirode posla ne bi smelo biti odlaganja.c)     obaveza podnošenja izveštaja o izvršenom poslu i izvršenju konačnog obračuna sa komitentomKomitent treba da zna ishod izdatog naloga, da je upoznat sa stanjem na tržištu i da mu je pružena mogućnost da oceni odnos komisionara prema njemu kao poslovnom partneru.d)    obaveza vođenja odgovarajućih knjigaKomisionar vodi posebne knjige u koje se unose svi podaci o robi koju prima na komision. Komisionar izdaje komitentu pismenu potvrdu o robi i stvarima koje je primio radi prodaje. Kada robu proda, komisionar je obavezan da izda kupcu odgovarajuću priznanicu na iznos naplaćene cene za tu robu.Prava komisionaraa)     pravo na proviziju (nagrada, provizion, komison)   Visina provizije se po pravilu utvrđuje ug, a može i običajem ili tarifom. U slučaju spora odrediće je sud ili A prema kriterijumu pravičnosti. Računa se u procentima od vrednosti prodate ili kupljene robe, a može se ugovoriti i odsekom. Kada se određuje u procentu od vrednosti prodate robe, onda se obračun po pravilu vrši prema vrednosti prodajne cene pre odbitka troškova koji pripadaju komisonaru. Kod kupovnog komisiona osnov obračuna provizije je kupovna cena kojoj su dodati troškovi na koje komisionar ima pravo. U praksi visina provizije zavisi od vrste robe, kod robe veće vrednosti i provizija je viša.b)    pravo na naknadu troškova u vezi sa obavljanjem posla.  Uobičajeni troškovi poslovanja komisionara po pravilu ulaze u iznos ugovorene ili uobičajene provizije.. Sve troškove kao što su troškovi transporta robe, plaćanja carine, premije osiguranja, troškovi skladištenja. Pored toga na ove izdatke komisionaru pripada i odgovarajuća ugovorena ili uobičajena kamata. Takođe komisionar stiče pravo i na naplatu i naknadu svih avansa, akontacija ili pozajmica koje je učinio u toku trajanja poslovnog odnosa

                Odnosi između komitenta i 3.lica     Na pitanje da li se između komitenta i 3-lica uspostavlja direktni pravni odnos samim zaključenjem ug o međ prodaji ili se najpre uspostavlja samo posredna veza koja posle prerasta u direktnu i to na osnovu cesije potraživanja..anglosaksonsko pravo smatra da postoji direktna veza, prema kontinentalnom pravu ne postoji direktna veza komitent- 3.lice.  41. SPORAZUM O MEĐ DISTRIBUCIJI           Ovlašćuje kupca – strano lice da može trgovati na određenoj teritoriji robom određene vrste, a za kupca je prodavac jedini snabdevač robom za ugovorenu teritoriju. Tako, ako ekskluzivni distributerski ug zaključe južnokorejski proizvođač elektr uređaja i srpski uvoznik, prvi ovlašćuje dr za distributera svojih proizvoda u Srb ili čak na široj teritorji, s tim što distributer nema pravo da kupuje elektroniku od konkurentskih firmi. Ponekad, u distributerskom ug uopšte nema odredbi o ekskluzivitetu, tako da na istom tržištu deluje više distributera koji su u međusobnoj konkurenciji.  Distributer je deo prodajne mreže proizvođača. On kao i svaki dr trgovac radi u svoje ime i za svoj račun.Distributer prodaje proizvode trgovcima na malo ili krajnjim potrošačima.    Ug o isključivoj distribuciji stavlja na raspolaganje inostranoj firmi, kupcu, jedinstvena prava trgovanja određenim proizvodima na dogovorenoj teritoriji., kupci mogu kupovati te proizvode jedino kod distributera.   Distributeri kao prodajni medijatori i lokalni snabdevači stranim proizvodima odgovorni su za veliki deo ukupne izvozne aktivnosti širom sveta. U meri u kojoj raste obim međun razmene povećava se i prisustvo reprezenata stranih proizvoda.    Postoje i pravni razlozi za korišćenje usluga lokalnih distributera. Zakonodavstva niza zemalja često zabranjuju stranim firmama direktnu prodaju na domaćem tržištu bez angažovanja domaćih distributera koji su odgovorni za snabdevanej rezervnim delovima, organizaciju neophodne servisne službe. Takvi distributeri su podvrgnuti kontroli nadležnih organa domaće države i njima su odgovorni za delatnost koju obavljaju.     Karakteristično je da sporazum o distribuciji sadrži: određivanje teritorije, opredeljenje robe i proizvoda, način određivanja cene za robu, isključiva prava u vezi sa kupovinom i prodajom, reklame, zaštitu robnih znakova i sl.    Određivanje teritorije Stranama je dopušteno da odrede geografsko područje na koje će se odnositi njihov sporazum, dopušteno je i proširenje teritorije ukoliko na prvobitno dogovorenoj dodje do prezasićenosti potreba potrošača. Posebno od značaja je i stipulacija obaveze prodavca da on sam nema pravo neposredne prodaje proizvoda potrošačima sa teritorije koja je predmet ug o distribuciji.    Određivanje robe i proizvoda  Po pravilu se ug o isključivoj distribuciji može odnositi samo na neke proizvode, a ne na celokupan asortiman njegove proizvodnje ili trgovine. Pogodan način utvrđivanja konkretne vrste robe je spisak takve robe. U praksi se nailazi i na dr način određivanja robe npr „celokupan proizvodni asortiman sanitarnog i hiruškog materijala“  Ukoliko prodavac prestane sa proizvodnjom ili prodajom robe koja je predmet ug, ta okolnost je razlog prestanka dejstva zaključenog ug o distribuciji.    Pravo na isključivu prodaju i kupovinu Za punovažnost posla dovoljno je da bude predviđeno samo jedno od ova 2 prava. Kako će se u praksi postupiti zavisi od saglasnosti ug strana.    42. PRAVNO DEJSTVO SPORAZ O DISTRIBUCIJI I RAZLIKE OD POSLOVA ZASTUPANJA   

        Razgraničenje trg zastupnika i distributera je posebno karakteristično za ug o zastupanju koji daju pravo zastupniku da od principala može kupovati robu u svoje ime i za svoj račun, umesto da ih prodaje 3.licima u ime i za račun svog zastupnika.   Za razliku od zastupnika ili agenta u smislu anglo-saks prava, distributer sa ekskluzivitetom isključivosti  na određenom tržištu ne istupa u ime i za račun dr ugovorne str. Njegova zarada se ne sastoji u proviziji, već on ostvaruje dobit iz preprodaje odn razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni. Tako kod preprodaje robe nema nikakve ugovorne veze između kupca i inostranog partnera iz ug o distribuciji. Takođe izvoznik proizvoda nema teškoće sa kupovnom moći neposrednih potrošača ili trgovaca na malo, nema rizika.   Sporazum o isključivoj distribuciji nije ug o prodaji konkretnih proizvoda. Njime se samo utvrđuju opšti uslovi za zaključenje pojedinačnih ug o isporuci proizvoda određene vrste.