Trgovinsko pravo - skriptonajt

8/7/2019 Trgovinsko pravo - skriptonajt

1/163


2/163

stoji vlast, nareenje drave, stoga je njihovo potovanje obavezno i voljomsubjekata njihova se sadrina ne moe menjati. Dispozitivne norme se moguzameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim pravilom. To je norma koja ese primeniti ako je subjekti nisu iskljuili svojom voljom. One su zamenljive jernjihovu sadrinu subjekti prava mogu menjati.

c) Opte, posebne i pojedinane pravne norme Prema obimu primene (brojsubjekata na koje se primenjuju) imamo podelu na Opte pravne normeodnose se

na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica i odnose se na neodreeni brojsluajeva, imaju karakter opte norme (npr. ko drugome priini tetu mora de jenadoknadi). Posebne pravne norme tiu se posebnih kategorija subjekata iproizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Reguliu posebne odnose na posebannain ili vae na odraenoj teritoriji (npr. posebne norme su one koje vae samo zajavna preduzea).

Pojedinane pravne norme nastaju na osnovu optih pravnih normi tj. izvodese iz njih i odnose se samo na pojedinaan sluaj (poziv vojnog odseka, ili sudska

odluka odnosno presuda kojom se kanjava konkretno lice).

d) Nareujue, zabranjujue i ovlaujue pravne norme U zavisnosti odkaraktera dispozicije pravne norme se dele na: nareujue sadre izriitonareenje, dispoziciju koja zapoveda odreeno ponaanje. Zabranjujue pravnenorme sadre dispoziciju kojom se zabranjuje odreeno ponaanje. Ovlaujuenorme daju ovlaenje subjektima prava na odreeno ponaanje.

e) Potpune i nepotpune pravne norme u zavisnosti od toga da li pravna normasadri sve elemente ili ne, norme se dele na potpune (sadre sve elemente) inepotpune (one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samo sankcija).

f) Dravne i nedravne pravne norme prema tome ko je donosilac pravnih normiimamo podelu na dravne (pravne norme koje donosi drava preko svojih ovlaenihorgana) i nedravne (one koje stvaraju autonomni subjekti npr. sindikati).

g) Pravne norme odreenih pravnih grana u zavisnosti od toga kojoj grani pravapripada odreena norma poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog pravaspadaju grane: krivino, graansko, porodino, nasledno a u sferu procesnog pravaspadaju: krivino procesno, graansko procesno i upravno procesno.

2. TUMAENJE PRAVA I SISTEM PRAVA

Pojam tumaenja

Kad nastane konkretan sluaj koji je regulisan optom pravnom normom njega trebapodvesti pod odgovarajuu optu pravnu normu.U takvoj situaciji javlja se potreba za tumaenjem pravne norme.- Tumaenje predstavlja delatnost kojom se utvruje znaenje jedne materijalne pojave,u ovom sluaju norme, kao materijalnog znaka, koja je doneta da bi se odreena porukasaoptila.

2


3/163

- Tumaenje prava predstavlja utvrivanje tanog znaenja odnosno smisla pravnih normi.Tumaenju se pristupa prilikomprimene pravne norme.To ini sud ili organ uprave u cilju donoenja valjane pravne odluke.- Prilikom tumaenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadri trebaje povezatisa normama sa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi.Ako je sadrina pravne normenejasna njeno tumaenje moe dati jedino zakonodavac iovo tumaenje se naziva autentino tumaenje.

Vrste tumaenja- Postupak tumaenja zapoinje utvrivanjem tanog teksta pravne norme, zatim se prelazina glavni postupak tumaenja tj. na utvrivanje pravnog znaaja pravne norme.

a) Jeziko tumaenje podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekstpravne norme radi utvrivanja jezikog znaenja pravne norme.

esto jeziko znaenje nije jasno i odreeno pa se koriste i druga tumaenja.b) Logiko tumaenje Ovo tumaenje se ogleda u utvrivanju znaenja pravne

norme uz pomo logike.

Njime se proverava znaenje pravne norme koje je ostvarenojezikim tumaenjem.c) Sistemsko tumaenje Vri se na taj nain to se njeno znaenje utvruje premamestu gde se nalazi u pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju premadrugim normama.

d) Istorijsko tumaenje ovde se uzimaju u obzir sve drutvene okolnosti koje su bileod znaaja u trenutku donoenja normi.

Ovako se utvruje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je doneta.e) Ciljno (teleoloko) tumaenje predstavlja utvrivanje sveukupnosti delovanja

norme, posledice koje izaziva, njen drutveni i objektivni znaaj i svrhu.

Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znaenje normi)

- Tumaenje pravnih normi ima poseban znaaj kada se ustanovi pravna praznina jerzakonodavac ne moe normama da uredi sve odnose koji su od interesa za drutvo.Ako nastupi sluaj koji nije regulisannormom a doe do sporasud se ne moe pozvati napravnu prazninu ve mora doneti sudsku odluku.U takvom sluaju sud ima kreatvnu ulogu, on e traiti pravnu normu za slian sluaj,oslonie se na obiaje, pozvae se na opta naelaSud nije ovlaen da popunjava pravnu prazninu u krivinom pravu (ovde vai naelo

nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije propisano).

- Pravni prazninu sud popunjava analogijom ili razlogom suprotnosti.

Analogija je nain tumaenja kojim se pravna praznina regulie tako to se primenjujenorma za drugi sluaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan.Analogija moe biti zakonska i pravna.

3


4/163

Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) sutina je da za sve sluajeve koje odreenanorma ne obuhvata a koji su slini sluaju koji ona obuhvata da se primeni suprotnanorma. (npr. zabrana parkiranja).

SISTEM PRAVA

- Sistem prava je skup pravnih normisreenih po odreenim kriterijumima pravne

doktrine iju osnovu ine opte pravne normegrupisane prema njihovoj srodnosti upravne institute i grane prava.- Osnovu sistema prava ine opte pravne norme a osnovni elementi sistema prava supravni instituti (pravne ustanove) i grane prava.- Pravni institut se moe definisati kao skup pravnih normi kojima se regulie jedanodreeni drutveni odnos.- Vie pravnih instituta koji ureuju srodne drutvene odnose ine granu prava a svegrane prava u jednoj dravi ine sistem prava.Najznaajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivino, sudsko, radno, ekoloko

- U pravnoj teoriji se grane pravagrupiu u vee celine odnosno u pravne oblasti uzavisnosti od srodnosti pravnih normi koje sadre: Jo u rimskom pravu izvrena je podela na dve oblasti javno i privatno pravo. Ova podela se vri na osnovu toga da li pravne norme ureuju dravu kao

predstavnika i zatitnika javnog interesa, odnosno da li ureuju odnos javnevlasti i graana (javno pravo) ili ureuju i tite interese graana kao pojedinaca(privatno pravo).

Pravo se tradicionalno deli na materijalno i procesno pravo. Materijalno sadripravne norme kojima se utvruju prava i obaveze subjekata u pravu (fizika ipravna lica). Procesno pravo sadri pravne norme kojima se propisuje nainostvarivanja, odnosno primene materijalno pravnih normi.

Pravo se moe podeliti i na unutranje pravo i meunarodno pravo u zavisnosti odtoga da li se ureuju odnosi u jednoj dravi ili se ureuju odnosi izmeu dve ilivie drava ili meunarodnih organizacija.

3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE INJENICE (pojami vrste)

- ovek je drutevno bie jer ivi i radi u drutvu. ivei i radei u drutvu on dolazi ukontakt sa ostalim ljudima. Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanjaodreenih odnosa meu ljudima koje nazivamo drutevnim odnosima.- Uspostavljanje odnosa meu ljudima moe biti razliite prirode pa tako i postoje razliitidrutveni odnosi (npr. simpatija, prijateljstvo, brani i vanbrani odnosi, odnosi u razmeni,raspodeli ili potronji)-Stupanje u razliite drutvene odnose moe biti voljno, nevoljno i prinudno.U drutvene odnose spadaju i pravni odnosi.

4


5/163

- Pravni odnosi su zatieni unapred propisanom drutveno organizovanom sankcijomije je izvrenje obezbeeno prinudnom silom drutva.Najznaajniji vid prinude drutva je drava. Njeni organi su sudski organi i pred njimasubjekti jednog pravnog odnosa mogu traiti zatitu svojih prava.- Pravni odnos se razlikuje od drugih drutvenih odnosa po tome to je regulisan pravnimpravilom i to je sankcionisan pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje i po tome to jeto odnos iz koga proistiu prava i obaveze. Pravni odnosi su utuivi.- Da bi dolo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavkeodnosno da postoje elementi pravnog odnosa:

Subjekt prava pravni odnos moe nastati samo izmeu subjekata prava biloda je re o fizikim ili pravnim licima.

Subjektivna prava i obaveze nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan. Pravna norma ona regulie jedan odnos i ako jedan drutevni odnos nije

regulisan pravnim pravilom on nema prirodu pravnog odnosa. Objekat prava je ono povodom ega nastaju prava i obaveze strana u jednompravnom odnosu. Objekat prava moe biti sve ono to ima svoju vrednost kojase moe izraziti u novcu.

PRAVNE INJENICE- Mnoge dogaaje i ljudske radnje u obinom ivotu nazivamo okolnostima ili injenicama(hodanje, starenje, pevanje)Sve injenice moemo podeliti na obine i pravne. Obine su bez pravnog znaaja dokone koje utiu na nastanak promenu ili prestanaknekog pravnog odnosajesu pravneinjenice.- Normativna teorija prava definie pravne injenice kao okolnosti koje nastaju u ivotu aza koje pravne poredakvezuje nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.- Postoje razliite podele pravnih injenica:Oborive pravne injenice su one za koje se suprotno moe dokazati iNeoborive one za koje se ne moe suprotno dokazati.U zavisnosti od toga da li je odreena injenica rezultat ljudskog ponaanja ili ne, svepravne injenice delimo na dogaaje (drutveno oboljenje, smrt, zemljotres) i ljudskeradnje (priinjena teta, kleveta...).

Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene.Dozvoljenese dele na radnje koje su saglasne pravu (npr.samoodbrana) i voljne radnje kojese preduzimaju sa namerom da se zasnuje, promeni ili prekine pravni odnos (npr. oprostduga, ponuda, ugovori).Nedozvoljene radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se kre pozitivni propisi.Postoji vie vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivina dela, imovinskidelikti, prestupi, prekraji).

5


6/163

- Protek vremena je vrlo bitna pravna injenica jer se u mnogim sluajevima nastanak,promena i prestanak pravnog odnosa vezuje za protek vremena (npr. punoletstvo).Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to se naziva zastarelost au obrnutom sluaju odraj.

4. PRAVNI AKT pojam i vrste

- Pravni akt se definie kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. Cilj takvog akta jestedonoenje odluke. Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora imati sadrinu i formu.- Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata ire i ue. ire poimanje obuhvata svaku izjavu voljekoja proizvodi neko pravno dejstvo (npr. alba, tuba) U uem smislu pravni akt je aktkojim se stvara pravna norma, odnosno akt u kojem je sadrana pravna norma.- U zavisnosti od cilja koji se eli postii i prirode akta koji ovlaeni subjekt donosi,pravnu normu moe stvarati pojedinac ili kolektivni organ.- Sadrinu pravnog akta ini sadrina pravnih normi a forma zavisi od toga koji jesubjekt nadlean za njegovo donoenje i postupaku kome se donosi akt.

- Pravne akte moe donositi drava tj. njeni organi, kao i drugi organi i organizacije.- Pravni akti se dele na dravne i nedravne u zavisnosti od toga ko je ovlaen za njihovodonoenje. U zavisnosti od postupka kojim se pravni akt donosi akte moemo podeliti naustav, zakon, podzakonski akt, drugi opti akt i ugovor.- Polazei od prirode pravnih normi koje su sadrane u pravnim aktima oni se mogupodeliti na opte i pojedinane .- Ako se za kriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadre onda ih moemo podeliti napotpune (sadre i dispoziciju i sankciju) i nepotpune (sadre ili dispoziciju ili sankciju).

5. FORMALNI IZVORI PRAVA pojam i vrste

- U pravnoj nauci esto se govori o izvorima prava tj. o tome odakle ili iz ega izvire pravo.Izvori prava mogu biti materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni tj. realniuslovi ivota ljudi, ekonomska osnova i stepen razvoja proizvodnih snaga) i formalnopravneprirode (tada se ima u vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose).- injenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. Po jednima to je oblik ukome se izraava pravo dok po drugima izraz izvori prava nije pogodan.- Ako govorimo o izvorima prava u formalnopravnom smislu rei moemo rei da su to

meunarodni i domai opti pravni akti i kodifikovani obiaji. U naem pravnom sistemusudska praksa ima uticaj na stvaranje prava ali nema karakter izvora prava.- U anglosaksonskom pravnom sistemusudska praksa ima znaaj izvora prava a kodnas postoji tendencija ka tome. To znai priznavanje sudovima da svojim odlukama moguda kreiraju pravo a ne samo da ga primenjuju i tumae.Pravna nauka nije izvor prava ve samo ima objanjavajuu formu.- Danas je u veoj meri izraeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava.U kontinentalnom pravo o ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj

6


7/163

praksi treba priznati znaaj izvora prava, jer usled dvostepenosti suenja stavovi viihsudova prodiru kao izvor prava, a po drugima sudskoj praksi ne treba priznati ovajkarakter.- Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domae i meunarodne opte pravne akte.

Ustav iz 2006. godine je na hijerarhijskoj lestvici sve te akte poreao na sledei nain:1) Ustav Srbije , termin ustav potie iz naeg jezika, Dimitrije Davidovi je

kreator Sretenskog Ustava 1835. godine, ustav znai zaustaviti, ograniitiapsolutnu vlast monarha. Prvi evropski ustav 1791. , Francuska.Za Veliku Britaniju je karakteristino da poiva na obiajima, pa vie tih obiajaini ustav.

Svaki ustav sadri: preambulu, osnovna naela i normativni deo.Preambula - neka vrsta uvoda. Sadri istorijske okolnosti vezane za ustavnost jednezemlje, ciljevi, eventualno se istie dominantna veroispovest, neki znaajni datumi.Osnovna naela i principi, mogu biti posebno izdvojena, onda ne predstavljaju

normativni deo, ve slui za lake tumaenje, ali moe biti inkorporisana u normativnideo.Normativni deo - sadrina ustava, u njemu su sadrane opte pravne norme, najveideo odreuje organizaciju vlasti, funkcionisanje skuptine, vlade, sudstva, javnihfinansija, vojske...Prvi ustav koji je donet u jednoj zemlji je bio neogranien, jer nije imao prethodni ustavna koji bi se oslonio. Takav se ustav zvao Prvodoneti. Ustav se donosi za duivremenski period. Ustav se moe menjati, dopunjavati, moe se doneti novi ustav,tada stari vie ne vai. Ustavotvorna skuptina se formira za prvi ustav. Nakondonoenja tog prvog ustava ta skuptina se rasputa. Ustavotvorna skuptina se moeformirati i u elji da se nova vlast distancira od prethodne. (npr. kraj jedne vojnediktature).Zato ustav, sa svojim optim pravnim normama, predstavlja:- osnovu u pogledu formalih izvora prava,- pretpostavku pravne drave,- to znai da je u ustavu organizovana javna vlast, sa naelom podele vlasti nazakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast a- to daje garanciju za ravnopravnost svakom graaninu i privrednom subjektu.Svi drugi formalni izvori prava moraju biti u saglasnosti sa ustavom.

2) Opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodniugovori,

Drugi po znaaju. Stariji naziv je ratifikovani, noviji je potvreni. Ovde su sadrane optepravne norme. U sutini to je saglasnost volja. Tradicionalna podela je na bilateralne imultilateralne ugovore. Kod bilateralnih ugovorajedna drava stupa sa drugomdravom u odreene odnose koje reguliu tim dvostranim bilateralnim ugovorom.Postoji pravo dispozicije, s kim e i povodom ega zakljuiti bilateralni ugovor.

7


8/163

Multiratelarni tj. viestrani ugovori, koje jo znamo pod nazivom konvencije. Nekiviestrani meunarodni ugovori slue za formiranje meunarodnih institucija. Popravilu kod viestranih meunarodnih ugovora se ostavlja mogunost da pod odreenimuslova i naknadno se pristupi toj meunarodnoj konvenciji.Dva su pristupa da se jedan potvriveni meunarodni ugovorimplementira uunutranji pravni sistem: monistiki i dualistiki.Kod monistikog sistema, momentom potvrivanja meunarodni ugovor postaje deo

unutranjeg pravnog sistema.Kod dualistikog pristupa, sadrina te meunarodne konvencije se mora nai uzakonu ili drugom optem pravnom aktu, i taj zakon mora biti donet od stranenadlenog organa. U naem sistemu vai monistiki pristup.

3) Zakoni i drugi opti pravni akti javne vlasti ,Zakon mora biti u saglasnosti sa ustavom. U njemu su sadrane opte pravne norme.Zakoni reguliu razliite materije.Postupak donoenja zakona:- Predpostavlja odreeni vremenski period, i odreene faze realizacije:

- Nacrt zakona potie od nadlenog ministarstva, sa svojim strunjacima u okviruministarstva ali i izvan njega.- Javna rasprava se vri o nacrtu zakona, pretpostavlja debatu, suejavanje miljenja,dostupost irem krugu strunjaka.- Po zavretku rasprave nadleno ministarstvo predloena reenja razmatra i eventualnokoriguje prethodni nacrt. Taj tekst se alje vladi.- Vlada u posebno sprovedenom postupku trai od svih ministrarstava da se izjasne, jersvaki zakon ima dodirnih taaka sa drugim ministarstvima.- Kada ministarstva poalju miljenja, vlada, preko strunih slubi, sainjava predlogzakona.- Predlog zakona se dostavljanarodnoj skuptini.- U skuptini se rasprava najpre vri u odborima skuptine.- Po zavretku rasprave predlog ulazi u skuptinsku proceduru. Tu postoje dva pristupa:Debatni, najpre u naelu i onda u pojedinostima, nakon toga imamo sednicu gde se glasa51% glasova od kvoruma, tada je zakon donet. Kada se izglasa mora biti objavljen uslubenim novinama, Slubeni glasnik Republike Srbije. Vremenski period odmomenta objavljivanja do momenta stupanja na snagu je najee 8dana.Ukidanje zakona, taj pravni institut, naziva se abrogacija. Izmene i dopune zakona, tajpravni institut zove se derogacija. Kasnije donet zakon ukida prethodno donet.

4) Podzakonski opti akti , donosi ih izvrna vlast (kolektivni organi - vlada,individualni ministar)najee u formi uredbe i upravna vlast donosi ih najee uformi pravilnika, poslovnika, naredbe, uputstva itd.

Sutina je u detaljnijem regulisanju pitanja iz zakona. Tako opte pravne normeinimo preglednijim.5) Drugi opti pravni akti razliitih subjekata koji su ovlaeni da ih donose,6) Kolektivni ugovori ,7) Drugi opti pravni akti.

8


9/163

6. IZVORI PRAVA U ANGLOSAKSONSKOM PRAVNOM SISTEMU

a) Precedentno pravo (Common Law)

- Ovo pravo je u suprotnosti sa pravnim sistemom evropskih zemalja i ono se upotrebljavana anglosaksonskom podruju. Evropljani ovaj sistem nazivaju anglosaksonsko pravo(common law), ili opte ili obiajno pravo, dok svoj sistem nazivaju kontinentalnim ilipisanim pravom.U kontinentalnom pravu formalni izvori prava su pisani zakoni i pisani opti pravni akti.U sistemu precedentnog prava osnovni izvor prava su precedentne sudske odluke.- U kontinentalnom pravu zakone donosi poseban dravni organ, skuptina ili parlamentdok u sistemu precedentnog prava, pravna pravila koja imaju snagu zakona stvara sud(meutim i ovaj sistem poznaje zakone kao izvore prava koje donosi drava a primenjuje

ih sud.)- U kontinentalnom pravu donose se opta pravna pravila koja e se primenjivati nakonkretne pojedinane sluajeve, tako to e se sluajevi podvoditi pod optu pravnunormu.U sistemu precedentnog prava ne polazi se od opte pravne norme ve od sluaja (cases sluajevi). Ovde sud za konkretan sluaj trai reenje u precedentnoj sudskoj odluci koja jeprvi put isti sluaj reila. Precedentna sudska odluka je prva odluka suda kojom je reenodreen sluaj i koja postaje pravilo za sve budue iste sluajeve.

b) Pravo pravinosti (Equity Law)- Pored common law u anglosaksonskom pravu vai i pravo pravinosti jer se sa protekomvremena precedentna odluka za isti sluaj u novim okolnostima pokazala nepravinom.Stoga je osnovan tzv. Kancelarov sud koji je donosio odluke koje su pravinije u novimuslovima.- Od XIX veka u Engleskoj se koriste oba prava.

7. POJEDINANI PRAVNI AKTI pojam i vrste

- Preko pojedinane pravne norme vri se konkretna primena opte pravne norme kojom je

regulisan odreen pravni odnos. Opte pravne norme se odnose previe uopteno na svesubjekte pa da bi dolo do njihove primene potrebno je doneti pojedinane pravne aktekako bi se konkretno odredilo ponaanje subjekata u odreenoj situaciji.- Pojedinani pravni akt moe biti potpun ili nepotpun u zavisnosti od toga da li sadri samodispoziciju, samo sankciju ili oba.- Pojedinani pravni akt moe biti dravni ili nedravni. Dravne donose dravni organi i toupravni organi (donose reenja) i sudski organi (donose sudske odluke). Nedravne akte

9


10/163

donose nedravni organi u koje spadaju pojedinci ili organizacije ovlaeni da donosepojedinane pravne akte.- U pojedinani pravni akt spada i pravni posao koji svojom voljom zakljuuju subjektiprava a na osnovu opte pravne norme.- Posebnu vrstu pojedinanih pravnih akata ine akti amnestije, abolicije i pomilovanja.Amnestija i pomilovanje predstavljaju pravne akte koji se odnose na osuena lica tj. kojimaje ve izreena kazna. Ovim aktima osuena lica se potpuno ili delimino oslobaaju od

kazne. Akt abolicijeonemoguava krivino gonjenje i spreava utvrivanje krivineodgovornosti. Stoga se moe doneti samo pre izricanja krivine kazne.- Organi koji su ovlaeni da donose ovakve akte su dravni, ali vansudski organi, jer se timepraktino zadire u sudsku vlast.

8. SUDKA FUNKCIJA, VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije, organizacijasudova u Srbiji i njihova hijerarhija) I OSNOVNA NAELA SUDOVANJA

a) Svojstva sudske funkcije

- Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao dravna institucuja koja predstavljadeo javne vlasti, odvojena od politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno inezavisno javlja tek od skoro (tak posle francuske revolucije).- Meutim odvojenost, samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno mogua jer susudovi ipak dravni organi i kao takvi obino slede optu dravnu politiku. Takoesudije bira parlament ili ih pak imenuju ef drave to indirektno utie na njihovunezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova.Pravni sistem se protiv ovoga bori putem razliitih mehanizama (npr. stalnost sudskefunkcije).- Sudska vlast je dravna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organapresuuje za sluaj spora izmeu dve stranke ili u sluaju povrede zakona.- Sudska vlast je ograniena zakonom. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretansluaj podvede pod odgovarajue pravno pravilo, da izvri tumaenje pravnog pravila ida ga primeni donoenjem presude.

b) Organizacija sudova u Srbiji- Sudovi se definiu kao samostalni organi javne vlasti ija je uloga da tite slobode iprava graana, zakonom utvrena prava i interese subjekata u pravu i da obezbeujuustavnost i zakonitost.

- Sudsku funkciju obavljaju posebni dravni organi, sudovi koji se nazivaju optimsudovima jer su jednaki za sve graane. Opti sudovi se dele na: graanske, krivine ispecijalizovane (privredni, vojni, maloletniki)- S obzirom na poslove koje vre sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moeuloiti alba) i drugostepene sudove (odluuju o albi na prvostepene odluke).- Ustrojstvo sudova u Srbiji ureeno je zakonom. Sudska vlast pripada sudovima, oni seosnivaju i ukidaju zakonom i njihovu nadlenost odreuje ustav i zakon. Sudovi su nezavisni

10


11/163

i svaki uticaj na njih je zabranjen. Zakonom je zabranjeno osnivanje privremenih i prekihsudova.- U Srbiji postoje dravni sudovi i nedravni sudovi. Dravni sudovi se dele na sudoveopte nadlenosti (Osnovni, vii, apelacioni, Vrhovni kasacioni) isudove posebne nadlenosti (Privredni sud, Privredni apelacioni sud, Prekrajni sud, Viiprekrajni sud i Upravni sud).- Posebnu vrstu ine nedravni sudovi u koje spadaju: mirovna vea, arbitrae i izabrani

sudovi.- Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova, njega moe da ini jedan ili vieposrednika i njihova uloga je da posreduju izmeu stranaka kako bi se spor reiomirnim putem. Koriste se kod imovinskopravnih sporova, trgovinskih, porodinihPosredovanje ne moe biti u dva sluaja: 1) povodom otkaza ugovora o radu i 2) povodomisplate minimalne zarade. Postupak medijacije je hitan, poverljiv i bez prisustva javnosti.Postupak medijacije moe se okonati na tri naina: a) zakljuenjem sporazuma, b)odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem jedne ili obe stranke od daljegpostupka.

c) Hijerarhija i nadlenost sudova

Hijerarhija sudova Izmeu sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistiestepenovanje sudova. Da bi se obezbedilo pravino suenje pravni sistem omoguava dastrana koja je nezadovoljna odlukom suda moe da se ali drugom sudu vieg stepena.Time se obezbeuje objektivnost, vea odgovornost i savesniji rad. Poto vii sud imapravo1) da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odluivanje ,2) da prvostepenu odluku preinai ili3) da je potvrdi.

Nadlenost sudova ureena je zakonom o ureenju sudova

SPOLJANJE UREENJE SUDOVA I VRSTE SUDOVAlan 11

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i posebne nadlenosti.

Sudovi opte nadlenosti su osnovni sudovi, vii sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovnikasacioni sud.Sudovi posebne nadlenosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekrajnisudovi, Vii prekrajni sud i Upravni sud.

Vrhovni kasacioni sudlan 12

11


12/163

Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji.Sedite Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

Ostali sudovi republikog rangalan 13Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju

Republike Srbije, sa seditima u Beogradu.Vii prekrajni sud i Upravni sud moguimati odeljenja izvan sedita, u skladu sa zakonom, u kojem trajno sude i preduzimajuostale sudske radnje.

Osnovni, vii, apelacioni, privredni i prekrajni sudovilan 14

Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina, a vii sud zapodruje jednog ili vie osnovnih sudova. Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili

vie gradova, odnosno vie optina. Apelacioni sud osniva se za podruje vie viihsudova. Prekrajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina.

Neposredno vii sudlan 15

Vrhovni kasacioni sud je neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud, Vii prekrajnisud, Upravni sud i apelacioni sud. Apelacioni sud je neposredno vii sud za vii sud iosnovni sud, Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za privredni sud, a Viiprekrajni sud je neposredno vii sud za prekrajni sud.Vii sud je neposredno vii sud za osnovni sudkada je to odreeno ovim zakonom, kao iza pitanja unutranjeg ureenja sudova i primene Zakona o sudijama.

OSNOVNA NAELA SUDOVANJAa) Naelo samostalnosti i nezavisnosti sudovi su samostalni i nezavisni i niko ne

sme da utie na njih. Njihove odluke ne mogu menjati drugi organi drave.b) Naelo zakonitosti u kontinentalnom pravu sudovi sude na osnovu ustava,

zakona i drugih pravnih akata. Osnov za donoenje odluke je zakon ili drugi optipravni akti.

c) Naelo javnosti rad sudova je javan i time dostupan javnosti, naelo tajnostirada je izuzetak.d) Naelo kolegijalnosti sudovi su zborni organi i sude u veu, svako vee je

sastavljeno od neparnog broja sudija. Svako vee ima predsednika.e) Naelo jednakosti pred zakonom zakon je za svakog isti bez diskriminacije.f) Naelo viestepenosti na odluku prvostepenog suda nezadovoljna strana ima

pravo albe viem drugostepenom sudu.

12


13/163

g) Naelo prava na odbranu svako lice koje se nae pred sudom ima pravo naodbranu, bilo samo, bilo preko punomonika.

h) Naelo prava na upotrebu svog jezika lice lieno slobode mora biti obavetenona jeziku koje razume, o razlozima, o optubi koja mu se stavlja na teret.

i) Naelo kontradiktornosti sud je u obavezi da saslua i jednu i drugu stranu.

9. FIZIKA LICA

a) Pojam, nastanak i prestanak fizikih lica

- Pod fizikim licem se podrazumeva ivo roeno ljudsko bie. Da bi jedno lice imalostatus fizikog lica mora da ispuni tri uslova: da ima ljudski oblik, da je nastalo prirodnimputem tj. roenjem i da je ivo roeno. U momentu roenja fiziko lice postaje subjektprava i to ostaje do svoje smrti.- Ima sluajeva kada pravo titi neroeno ali zaeto ljudsko bie odnosno fetus, tako daprekid trudnoe mora biti po propisima. Pravni subjektivitet fizikog lica prestajesmru

fizikog lica., ali fiziko lice moe da izgubi pravni subjektivitet na osnovu sudske odlukekojom se proglaava za umrlo. Drugim reima fiziko lice moe prestati na dva nainasmru i proglaenjem lica za umrlo (zakonodavac po pravilu trai da postoje indicije kojeukazuju na fiziki nestanak tj. smrt).- Pravne posledice prestanka fizikog lica su: lina prava se gase (brak, imovina.)

b) Atributi fizikih lica

1) Ime Ime fizikog lica sastoji se od linog (roenog imena) i porodinog imena(prezimena). Lino ime slui za identifikaciju fizikog lica. Detetu ga daju roditelji i upisujese u knjigu roenih. Pravo na promenu linog imena ima svako lice koje navri 15 god.- Za fizika lica postoje tri vrste matinih knjiga: roenih, venanih i umrlih a postoji iknjiga dravljana.2) Prebivalite (domicil) i boravite (rezidencija ) prebivaliteje mesto stalnogivljenja odnosno mesto u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno ivi.Moe se imati samo jedno prebivalite. Ono je bitno jer u njemu fiziko lice ostvarujesvoja prava, ispunjava obaveze, vodi sporoveLica moraju prijaviti svoje prebivalitekao i odjaviti ga prilikom promene. Mesto u kome fiziko lice privremeno boravi nazivase boravite i mora se prijaviti i odjaviti kod nadlenih organa.

3) Dravljanstvo oznaava javno pravnu vezu izmeu jednog fizikog lica i odreenedrave. Dravljanin jedne drave uiva u njoj sva politika, graanska i socijalno-ekonomska prava.- Dravljanstvo se stie od oca ili oba roditelja ili prema teritoriji drave na kojoj je liceroeno. To su redovni naini sticanja dravljanstva a postoje i dopunski naini:priroenje (naturalizacija podnoenje zahteva za prijavu dravljanstva) i sticanjedravljanstva po osnovu meunarodnog ugovora.- Lica bez dravljanstva nazivaju se Apatrid, lica sa dva Bipatrida sa jednim Monopatrid.

13


14/163

- Dravljanstvo moe prestatismru lica, odricanjem lica od dravljanstva, oduzimanjemdravljanstva i na osnovu meunarodnog ugovora.

c) Pravna, poslovna i delikatna sposobnost fizikih lica

1) Pravna sposobnost definie se kao sposobnost fizikog lica da kao subjektprava bude nosilac prava i obaveza. Stie se roenjem a gubi se smru iliproglaenjem fizikog lica za umrlo i tada se lina prava lica gasedok prava iobaveze imovinske prirode prelaze na naslednike.

2) Poslovna sposobnost je sposobnost fizikog lica da svojom voljom stvaraprava i obaveze odnosno da svojom voljom realizuje pravnu sposobnost. Svafizika lica nemaju poslovnu sposobnost, jer je za nju potrebna psiho-fizikazrelost (punoletstvo se dobija sa 18 god). Usled ovoga fizika lica se dele u tri

kategorije: Potpuna poslovna sposobnoststie se punoletstvom a pre punoletstvaemancipacijom. Ona oznaava sposobnost fizikog lica da svojim svesnim ivoljnim radnjama stupa u pravne odnose.

Delimina poslovna sposobnost- ovde spadaju maloletnici od 14 do 18 god kao ipunoletna lica kojima je sudskom odlukom poslovna sposobnost ograniena.Ove kategorije lica imaju svog zakonskog staratelja.

Potpuno poslovno nesposobna lica ovde spadaju lica do 14 god kao i duevnobolesna lica. Ova kategorija ne moe zasnivati pravne odnose i njima sudpostavlja staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.

3) Delikatna sposobnost je sposobnost lica da odgovara za posledice svojih delikatnihradnji. To je sposobnost lica da rasuuje i ona se stie punoletstvom mada i lica od 14 do18 god mogu biti ogranieno delikatno sposobna i za njih je nadlean maloletniki sud.

10. PRAVNA LICA

a) Pojam pravnog lica- Pravno lice nije rezultat prirodnog dogaaja ve je rezultat drutvenih odnosa. Pravnolice je drutvena tvorevina kojoj pravni poredakpriznaje svojstvo subjekta u pravu.

- Pojava pravnih lica uslovljena je pojavom robnonovanih odnosa i delovanjemekonomskih zakonitosti u uslovima robne privrede. Koncetracija kapitala namee potrebuza stvaranjem odreenih organizacionih oblikaudruivanjem fizikih lica i njihovogkapitala. Javnost odnosno drava priznala je svojstvo lica u pravu novim subjektima ijuosnovu ini posebna imovina koja je odvojena od imovine njenih osnivaa.- Sa stanovita savremenog normativistikog uenja pravnim licem treba smatrati:

14


15/163

1) organizovan skup fizikih lica, 2)skup koji ima svoju i posebnu imovinu koja serazlikuje od imovine lanova i 3) koja slui za obavljanje neke delatnosti i 4) da jojpravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu.Sva ova etiri uslova moraju biti ispunjena.- Pravna lica kao i fizika poseduju odreene atribute kako bi se meusobno razlikovala(poslovno ime, sedite, delatnost i dravljanstvo).

b) Vrste pravnih lica i njihov znaaj- Koje e vrste pravnih lica postojati u drutvu zavisi od drutveno-ekonomskih odnosadatog drutva i od stepena razvoja njegove materijalne osnove.- Prva podela je na organizacije i na samostalne imovine (fondovi, zadubine) U prvomsluaju kao subjekt prava javlja se organizacija a imovina kao njena ekonomska osnova.U drugom sluaju kao subjekt prava pojavljuje se imovina a fizika lica koja odluuju iliraspolau tom imovinom produkt su postojanja same imovine.

- Druga podela pravnih lica izvrena je na udruenja i ustanove.Udruenja ine njegovi lanovi povezani zajednikim interesima (npr. udruenjeknjievnika, lovaca)Ustanova je pravno lice koje nema lanove ve slui odreenom cilju (npr. muzej,bolnica).- Trea podela izvrena je na pravna lica u privredi (preduzea i privredna drutva) i na onevan privrede (ustanove i udruenja).- S ozirom na cilj koja pravna lica ostvaruju ona se mogu podeliti na: drutveno-politikezajednice (drava, grad, optina), drutveno-politike organizacije (partije odnosnostranke), neprofitne organizacije (komore i sindikati) i profitne organizacije (preduzea,drutva, udruenja).- Drutveni znaaj pravnih lica je ogroman. Poto prevazilaze ekonomsku mo i ivotnivek pojedinca, pravna lica mogu da obavljaju iri spektar aktivnosti u duemvremenskom intervalu nego pojedinac. Preko njih se ostvaruju brojnidrutveno-ekonomski, politiki, privredni, drutveni i socijalni ciljevi drutva.

c) Nastanak pravnih lica- Pravno lice nastaje u postupku koji je unapred zakonom propisan ili predvien optimaktom. U zavisnosti od vrste pravnog lica zavisi i postupaknjegovog nastanka.

- Tri su bitna momenta vezana za nastanak lica: 1) momenat organizovanja, slobodnogudruivanja odnosno donoenje odluke o organizovanju ili osnivanju tj. sistem poznat ponazivu sisitem slobodnog udruivanja, 2) momenat registracije, tj. sistem normativnogakta, 3) momenat odobrenja nadlenog organa tj. sistem koncesije.- Koji e se momenat smatrati trenutkom nastanka pravnog lica zavisi od prirode samoglica.

d) Prestanak pravnih lica

15


16/163

- Pravna lica prestaju saglasno ustavu, zakonu i aktu koji je od znaaja za njihovoosnivanje.- Pravna lica mogu prestati na vie naina:

1) Na osnovu zakonskoh nareenja, tj. na osnovu propisa koji nalaze prestanakpostojanja odreenog oblika pravnog lica.

2) Ako je pravno lice osnovano da bi posluilo ostvarenju kakvog ciljarealizacijom tog cilja prestaje osnova njegovog postojanja.

3) Pravno lice moe prestati usled statusnih promena ako se spoji sa drugimpravnim licem, ako se podeli ili transformie u neki drugi oblik.

4) Pravno lice moe prestati i odlukom svojih lanova.5) Pravno lice moe prestati zbog nitavosti upisa u odgovarajui registar.

e) Sposobnosti pravnih lica1) Pravne sposobnosti pravno lice kao i fiziko ima pravnu sposobnost samo to

je ona po svom obimu ua i u neposrednijoj je vezi sa delatnou kojom se bavii sa ciljem zbog koga se osniva. Pravno lice je nosilac samo odreenih prava i

obaveza koja su utvrena aktom o osnivanju, statutom i zakonom. Pravnusposobnost pravno lice stie momentom osnivanja, tj. u momentu registracije.2) Poslovna sposobnost podrazumeva sposobnost pravnog lica da stupa u pravne

odnose, da svojom voljom stie prava i obaveze i da prenosi prava i obaveze.Ona se stie upisom u odgovarajui registar i duboko je vezana za delatnostkojom se to pravno lice bavi.

3) Delikatna sposobnost pravna lica odgovaraju za tetne radnje koje prouzrokujuvrenjem svoje delatnosti. Ali za tetne radnje ne mogu krivino odgovarati jerje krivina odgovornost individualna a ne kolektivna. Ona odgovaraju zaprivredne prestupe i prekraje i dr. Odgovornost pravnog lica je objektivnadok je odgovornost fizikog lica subjektivna.

11. OBJEKTI PRAVA pojam i vrste

a) Pojam- Pravni odnosi mogu se zasnivati samo izmeu subjekata u pravu a povodom objekata upravu. Pod objektom prava moe se podrazumevati i ono to sa stanovita prirodnih naukanema karakter objekta (npr. prava potraivanja).- U pravnom smislu rei pod objektom prava podrazumeva se sve ono to moe biti

predmet metamorfoze vradnosti.Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo on mora da ispuni sledee uslove:1) da je objektivno podoban za metamorfozu vrednosti,2) da metamorfoza njegove vrednosti bude pravno doputena i3) da vrednost objekta prava bude takva da se moe izraziti u novcu.Svi uslovi moraju biti ispunjeni.

b) Vrste

16


17/163

1) Stvari stvari su ili proizvodi ljudskog rada ili materijalni delovi prirode kojise mogu potiniti ljudskoj vlasti. To su objekti koji se mogu prisvajati ipovodom kojih se mogu zasnivati pravni odnosi. Posebne vrste stvari za kojevai poseban pravni reim su delovi ljudskog tela (objekt prava moe biti samoonaj deo tela ije odvajanje ne ugroava ivot i zdravlje ljudi - npr. krv, kosa)i novac i HOV.

2) Ljudske radnje (inidbe) ljudske radnje spadaju u objekte graanskog pravaOvde je re zapravo o ljudskom radu koji se izraava u razliitim injenjima odnosnouslugama. Da bi dobila status objekta prava ljudska radnja mora ispuniti tri uslova:da je podobna za metamorfozu, da ima svoju vrednost izraenu u novcu i da je pravno

doputena.3) Prava to su najee obligaciona prava kao to je npr. pravo potraivanja.

4) Objekti industrijske svojine, autorskih i srodnih prava kao posebna vrstaobjekata prava objekti industrijske svojine nazivaju se proizvodimaljudskog uma a objekti autorskih i srodnih prava proizvodima ljudskog duha.Prvima se bavilo pravo industrijske svojine a drugima autorsko pravo madase danas ee za obe stvari upotrebljava zajedniki naziv intelektualnasvojina.

5) Lina dobra podrazumevaju odreena svojstva fizikog lica koja su strogovezana za samu linost oveka, koja nisu podobna za metamorfozu jer bi sepromet takvih dobara protivio moralnom shvatanju drutva (npr. ugled,status, ast). U lina dobra se ubrajaju: lina prava (vezana za fiziki integritet islobodu oveka) i lina imovinska prava (prava imovinske prirode ije je vrenjei trajanje neposredno vezano za linost oveka). Lina prava i lina imovinskaprava su neprenosiva i prestaju smru fizikog lica. Sva ova dobra mogupostati objekat prava u sluaju njihove povrede.

12. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE

- Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije, nova intelektualna reenja, vrednostikoje se mogu primeniti u privrednoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. To su nova reenja

koja omoguavaju privredni razvoj. Izraz industrijska svojina prihvaen je kao izraz kojiobuhvata pravnu zatitu patenata i inovacija u nacionalnom i meunarodnom pravu.

Prema intezitetu inovacije imamo podelu na:

a) Pronalazak to je novi izum, novo reenje nekog tehnikog problema koji semoe primeniti u industrijskoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. Pronalazak i

17


18/163


19/163

posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima.Kreator dizajna naziva se autor ili nosilac prava na dizajn.

d) Oznake geografskog porekla one obuhvataju dva pojma: ime porekla (nazivzemlje ili regiona koji oznaava da proizvod odatle potie i da su kvalitetiproizvoda uslovljeni geografskom sredinom) i geografsku oznaku (to jeoznaka za identifikaciju robe kao robe koja potie sa teritorije odreene zemlje ikoja ukazuje na odreeni kvalitet i reputaciju). Oba pojma slue za bliu

identifikaciju prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda.e) Topografija i integrisana kola topografija podrazumeva na bilo koji nain

prikazan trodimenzionalni raspored elemenata od kojih je najmanje jedanaktivan i predstavlja meuvezu u integrisanom kolu. Integrisano kolopodrazumeva gotov proizvod ili meuproizvod u kome se ostvaruje odreenaelekronska funkcija i u kome su elementi integralno formirani.

f) Pravo konkurencije strogo uzevi ne predstavlja objekat prava te mu nee bitiposveena panja.

13. POJAM STVARNOG PRAVA I POJAM I VRSTE STVARI

- Stvari ine jednu vrstu objekata prava koje su predmet metamorfoze na tritu.Poto stvari nemaju svoju volju one se ne mogu same razmenjivati.Njihovu razmenu vre njihovi uvari koji se na tritu moraju priznavati za vlasnike tihstvari.- Na stvarima se osim prava svojine mogu uspostaviti i druga prava kao to su pravozaloge i pravo slubenosti. Pitanja koja su vezana za utvrivanje prava koje se mogu imatina stvarima izuava stvarno pravo. Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo uobjektivnom smislu, a prava koja pripadaju jednom licu na osnovu normi objektivnogstvarnog prava jesu subjektivna stvarna prava.- Stvarna prava su apsolutna prava jerdeluju prema svima (erga omnes) a to znai dasvako mora potovati tue stvarno pravo. To su pravo svojine, pravo zaloge i pravoslubenosti.

Stvari pojam i vrste

a) Pojam stvari- Pod stvarima u pravnom smislu rei podrazumevaju se proizvodi ljudskog rada i delovi

prirode koji mogu biti potinjeni ljudskoj vlasti i na kojima moe biti uspostavljeno pravosvojineili neko drugo stvarno pravo. Da bi jedan objekat imao prirodu stvari u pravumoraju biti ispunjena dva uslova: 1) fiziki (da stvar moe biti podvrgnuta ljudskoj vlasti) i2) pravni (ekonomski i drutevni, to znai da objekat ima svoju vrednost izraenu u novcu).

b) Vrste stvari

19


20/163

1) Telesne i bestelesne stvari podela potie iz rimskog prava i telesne su one kojese mogu dotai a bestelesne koje se ne mogu dotai.

2) Stvari u prometu i stvari van prometa podela je izvrena na osnovu toga da li sepravo svojine na odreenoj stvari moeda promee na tritu ili ne.

Stvari u prometu dele se na: Pokretne i nepokretne stvari pokretne su one koje se mogu premetati sa

jednog mesta na drugo a da se pritom njihova sutina ne oteti. Kod

nepokretnih to nije sluaj. Prenos svojine na pokretnoj stvari vre se predajomi nije potrebna forma ugovora dok se prenos na nepokretnoj stvari vri upisomu registar i zahteva se ugovor.

Potrone i nepotrone stvari potrone su one ija se sutina gubijednokratnom upotrebom (npr. hleb, kafa, pie) a nepotrone su one ija sesutina ne gubi jednokratnom upotrebom (npr. telefon, knjiga).

Individualne i po rodu odreene stvari individualne su one stvari koje supojedinane i tano odreene (npr. slika Monaliza). Po rodu odreene iligenerine stvari su one koje su odreene po rodu i vrsti i po broju i koliini (npr

penica, sijalice, autogume). Zamenljive i nezamenljive stvari ako se prilikom izvrenja obaveze umesto

jedne stvari moe dati druga onda je zamenljiva a ako ne moe onda jenezamenljiva.

Deljive i nedeljive stvari deljive su one ijom se deobom ne unitava njihovasutina a dobijeni deo putem fizike deobe ima srazmernu vrednost premacelini. Kod nedeljivih je suprotno.

Glavne i sporedne stvari ova podela se vri kod onih stvari kod kojih vie stvariini jednu ekonomsku celinu a time i pravnu i kod kojih je jedna stvarekonomski glavna (npr. brava) a druga sporedna (klju).

c) Novac i hartije od vrednosti posebne vrste stvari

1) Novac novac je posebna vrsta stvari u pravu i ima znaajnu ulogu u trinojprivredi pa stoga podlee posebnom pravnom reimu. Novac ima brojnefunkcije: merilo vrednosti, sredstvo plaanja, sredstvo tezauracije, obavljafunkciju oplodnje

Novac ima svojstvo stvari u pravu, on je stvar u prometu, po roduodreena stvar, pokretna, potrona, zamenljiva i deljiva stvar.

2) Hartije od vrednosti HOV su pisane isprave iji zakoniti imalac moe ostvaritiono subjektivno pravo koje je oznaeno na hartiji. Sama hartija (sam papir)nema neku vrednost ali vrednost ima pravo koje je upisano u hartiji. Primerhov u naem pravu su: menica, ek, akcija, obveznica

- Razlikujemo pravo na hartiju (pravo koje njen imalac ima i ono to moe biti pravosvojine) i pravo iz hartije (ono pravo koje je upisano u hartiju i ono je prometljivo i podobnoza metamorfozu.

20


21/163

Prema nainu oznaavanja imaocahartijeHOV se dele na: hartije na donosioca(lutrijski loz), hartije na ime (obveznica) i hartije po naredbi. Hartije na donosiocaprenose se predajom, hartije na ime cesijom a hartije po naredbi indosamentom.

14. PRAVO SVOJINE, SVOJINSKA OVLAENJA I VRSTE SVOJINE

- Pravo svojine je stvarno pravo koje se moe imati na stvarima. Pravo svojine je apsolutno

stvarno pravo koje deluje prema svima jer to pravo titulara svojine moraju svi potovati.Potovanje tog prava sastoji se u obavezi svih lica da se uzdre od povrede, ugroavanjatoga prava i njegovog osporavanja.Pravo svojine je najire pravo koje se moe imati na stvari ali to pravo ima svojeogranienje. Ta ogranienja su:1) u pogledu predmeta, tj. u stvarima na kojima se moe imati pravo svojine,2) u pogledu sadrine prava svojine i3) u pogledu subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine.- Objektivno stvarno pravo taksativno nabraja apsolutna stvarna prava a to su:

pravo svojine, pravo zaloge i pravo slubenosti.- Pravo svojine u sebi sadri tri ovlaenja koja se nazivaju svojinska ovlaenja. To su:ovlaenje dranja (upotreba i korienje), ovlaenje plodouivanja (uivanje plodovastvari) i ovlaenje raspolaganja stvari (ovlaenje otuenja).

Vrste svojina

- S obzirom na nain korienja stvari imamo linu i privatnu svojinu, s obzirom na brojsubjekata koji mogu imati pravo svojine na jednoj stvari postoji susvojina, zajednikasvojina i meovita. S obzirom na to ko se moe javiti kao nosilac prava svojine postojelina, dravna, zadruna i drutvena svojina.

a) Lina svojina je oblik individualne svojine koja sadri sva svojinskaovlaenja kojima vlasnik raspolae. Ona je lina, pripada pojedincu i sluizadovoljenju njegovih linih potreba.

b) Privatna svojina proistie iz line svojine a poprima oblik privatne kadaslui exploataciji tue radne snage, odnosno sticanju dobiti. Ona postajeprivatna prema nainu korienja svojinskih ovlaenja, odnosno u koje svrheslui.

c) Dravna svojina ovde se kao titular prava svojine javlja drava. Njomeupravlja drava kao i svaki drugi vlasnikpreko nadlenih organa na nainutvren ustavom i zakonom. Treba praviti razliku izmeu drave kao javnevlasti (za nju vae posebna pravila) i drave kao vlasnika (za nju vae istapravila kao i za sve). Subjekt dravne svojine je drava a objekte dravnesvojine ine javna dobra, prirodna bogatstva, dobra u optoj upotrebi, novac,hov - Sadrina dravne svojine ima dve vrste ovlaenja i to javnopravna

21


22/163

(upravnopravna) i privatnopravna (graanskopravna). Zbog ovoga dravnasvojina je meovite pravne prirode.

d) Zadruna svojina to je poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavomsitnih robnih proizvoaa (npr.seljaci, trgovci). Zadrunu svojinu ine ulozizadrugara, sredstva nastala delovanjem zadruge i druga sredstva. Zadrunasvojina se obrazuje izuloga zadrugara koji momentom njihovog unoenja uzadrugu prelaze iz line ili privatne svojine zadrugara u zadrunu svojinu. Zauzvrat zadrugari stiu pravo na udeo u zadruzi. Novostvorena vrednost nastaladelatnou zadruge je zadruna svojina.

e) Drutvena svojina to je onaj oblik svojine kod koje se kao titular javlja drutvokao celina. Danas se drutvena svojina transformie u privatnu.

f) Susvojina je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vie lica imaju pravosvojine na istoj stvari, svako prema svom udelu. Svi suvlasnici zajedno imajupravo svojine na celoj stvari i prema treim licima istupaju kao jedan vlasnik.Pravilo je da suvlasnik moe raspolagati svojim delombez saglasnosti ostalihsuvlasnika ali kod prodaje ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine. Do

suvlasnitva najee se dolazi putem naslea i ugovora obligacione prirode.Susvojina je imovinska zajednica zbog ega suvlasnike povezuje samoimovinski interes. Ukoliko suvlasnici ne nau zajedniki interes moguzahtevati da se izvrideoba ime e dovesti do prestanka susvojine.

g) Zajednika svojina je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vie lica kojase nazivaju zajedniari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udeli upravu svojine nisu unapred odreeni, ni faktiki ni pravno. Zajedniari nemogu raspolagati svojim udelima dok traje pravni reim zajednike svojine.Oblici zajednike svojine su: imovina branih drugova, zajednika svojinaporodicePodela zajednike imovine moe se izvriti na dva naina i to 1)sporazumom zajedniara i 2) sudskim putem.

h) Etana svojina je pravo svojine na posebnom delu zgrade koja moe postojatina stanu, poslovnoj prostoriji, garai ili garanom mestu. Etana svojina sestie kupovinom, nasleem, izgradnjom, zamenom ili poklonom. Imalac pravaetane svojine ovlaen je da raspolae svojim pravom kao iskljuivi vlasnik imoe da vri prepravke svog posebnog dela zgrade pod uslovom da se timzahvatom ne dira u etano vlasnitvo drugih titulara. Etani vlasnici duni suda uestvuju u trokovimazajednikih delova zgrade.

i) Meovita svojina to je onaj oblik svojine koga ine razliiti oblici svojina kao

to su: dravna i privatna; privatna i zadruna; svojina domaeg i stranogporekla ili spoj pomenutih i drugih oblika svojina. Ona se javlja po pravilu kodprivrednih drutava u koja se udruuju titulari razliitih oblika svojine motivisanisticanjem zarade.

15. DERIVATNO STICANJE PRAVA SVOJINE

22


23/163

- To je takav nain sticanja kod kojeg novi vlasnik svoje pravo svojine izvodi iz pravasvojine svog prethodnika. Za ovo su potrebna dva uslova: 1) da postoji pravni osnov,pravna podloga za prenos (to je zakljueni pravni posao na osnovu kojeg se vri prenos pravasvojine) i 2) da postoji zakonit nain prenosa (on zavisi od stvari koja je predmet pravnogposla).- Kada se pravo svojine stie njihovom predajom takva predaja moe biti fizika (npr.predaja iz ruke u ruku) ili simbolina (npr. predaja kljueva od stana).- U uporednom pravu postoje dva sistema sticanjasvojine na osnovu ugovora:

Sistem predaje kod ovog sistema zakljueni ugovor predstavlja samo pravniosnov za prenos pravne svojine ali se na osnovu njega ne vri stvarni prenos togprava. Da bi dolo do stvarnog prenosa potrebno je da vlasnik preda stvarpribaviocu.

Translativni sistem karakteristian je za Francusku, pravo svojine prelazi napribavioca na osnovu punovanog ugovora, nezavisno od injenice to stvar kojaje predmet zakljuenog ugovora nije predata pribaviocu.

Primenjuje se samo kod onih ugovora koji za predmet imaju individualno

odreene stvari.

16. DRAVINAa) Pojam i osnovna pravila

- Dravina je samostalni pravni institut, nije stvarno pravo ali se izuava u okvirustvarnog prava. Dravina ima veliki znaaj za pravo, jer je pretpostavka:1) da je dralac stvari vlasnik dok se ne dokae suprotno,2) dralac uiva pravnu zatitu,3) dravina moe da utie na prestanak svojine.

- Pojam dravine preuzet je iz rimskog prava ali je vremenom izgraena moderna, objektivnakoncepcija dravine.- Dravina se definie kao faktika vlast, tj. kao ekonomska vlast na stvari za razliku od

prava svojine koja se definie kao pravna vlast na stvari. Da bi se neto podvelo pod pojamdravine nuno je da dravina bude faktiki odnos fizikog posedovanja stvari i daposedovanje znai istovremeno ekonomsko iskoriavanje same stvari.Pod dravinom se podrazumeva i ona faktika vlast koja se ne vri na osnovu nekogsubjektivnog prava (npr. kada kupimo ukradenu stvar bez znanja).- U pravnoj teoriji pravi se razlika izmeu dravine i detencije.

23


24/163

Detenciju na stvari ima lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa vri faktiku vlastna stvari za drugo lice a duno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica (npr.konobar, kuna pomonica)- Dravina ima faktiku vlast samo na stvarima koje su u pravnom prometu (stvari izvanpravnog prometa ne mogu biti dravina npr. javna dobra, prirodna bogatstva)- Dravina uiva pravnu zatitu i titi se posebnim posesornim tubama.Ovde je osnovno pravilo da draoca stvari ne sme niko da uznemirava u njegovojdravini osim vlasnika te stvari.- Dravina se gubi: 1) kada dralac prestane da vri faktiku vlast ili 2) ako je privremenospreen da vri faktiku vlast.

b) Vrste dravina

1) Zakonita i nezakonita zakonita je ona dravina koja ima pravni osnov. Tajosnov mora biti isti onaj koji je potreban za sticanje prava svojine. Nezakonitaje ona do koje se dolo bez pravnog osnova.

2) Savesna i nesavesna savesna je ona kod koje dralac veruje da je i vlasnikstvari a nesavesna je ona kada dralac stvari zna da nije vlasnik.3) Svojinska i upotrebna svojinska je takva dravina kod koji dralac stvari eli,

odnosno ima volju da stvar dri kao vlasnik. Upotrebna je takva gde dralacnema volju da bude vlasnikali stvar dri po nekom pravnom osnovu.

17. ZALONO PRAVO pojam, naela, vrste sa posebnim osvrtom na runu zalogu

a) Pojam i vrste zalonog prava

- Zalono pravo je stvarno pravona tuoj individualno odreenoj stvari na osnovu kogapoverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari pod uslovom dadunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. Zalono pravo je realno, tj. stvarnopravnosredstvo obezbeenja koje poveriocu stvara mogunost i prua sigurnost u pogledunaplate.- Lice koje daje stvarnu zalogu je zalogodavac, a lice koje uzima stvar u zalogu naziva sezalogoprimac.

- Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima pa i prema vlasniku (promenalinosti vlasnika zaloene stvari ne utie na pravo zaloge). Jedna stvar moe biti predmetzaloge za vie potraivanja. Potraivanje moe biti novano i nenovano kao i budue iuslovno. Delimino vraanje dugane dovodi do prestanka zalonog prava i ono senamiruje samo sudskim putem.- Prema vrsti stvari na koju se zalono pravo odnosi zaloga moe biti na pokretnimstvarima (runa zaloga) i na nepokretnim stvarina (hipoteka).

24


25/163

- Prema nainu nastanka zalonog prava ono moe biti ugovorno zalono pravo, sudskozalono pravo i zakonsko zalono pravo.- Pravni osnov za zasnivanje zalonog prava nalazi se u izriito izjavljenoj volji dunikakoja je dovela do zakljuenja ugovora, a izuzetno pravni osnov moe biti sudska odlukaili sam zakon.

b) Naela zalonog prava

1) Naelo akcesornosti zalono pravo je sporedno pravo i zbog toga je i zavisnopravo od potraivanja iz osnovnog prava. Izuzetakod naela akcesornosti jeto to se zalonim pravom moe obezbediti i zastarelo potraivanje.

2) Naelo oficijelnosti zaloni poverilac moe namiriti svoje potraivanjesamoiz zaloene stvari po pravilu putem javne prodaje i preko suda.

3) Naelo specijalnosti zalono pravo se moe konstituisati samo naindividualno odreenoj stvari i za obezbeenje tano odreenog potraivanja.

4) Naelo nedeljivosti zalono pravo je nedeljivo i zaloena stvar nalazi se u

zalozi sve do momenta isplate celokupnog duga.5) Naelo prioriteta ukoliko na jednoj stvari postoji vie zalonih prava tada seizmeu njih odreuje rang. Ranije konstituisano zalono pravoima prioritet uodnosu na kasnije konstituisano pravo.

6) Naelo publiciteta zalono pravo mora da bude spolja vidljivo oznaeno.

c) Runa zaloga

- Objekat rune zaloge moe biti svaka pokretna stvar (individualno odreena inepotrona) koja se nalazi u pravnom prometu. Zaloga najee nastaje zakljuenjemugovora o zalozi i predajom stvari zalogoprimcu u dravinu povodom novanog duga.Stvar moe punovano dati u zalogu samo vlasnik.- Kad dug dospe za namirenje a dunik ne vrati dug zalogoprimac svoje potraivanjenamiruje prodajom stvari preko sudajavnom aukcijom. Zalogoprimac je duan daprethodno opomene dunika za davanje naknadnog roka.- Prava i obavezezalogoprimca su: 1) mora uvati zalonu stvar kao dobar domain, tj.

kao dobar privrednikali nema pravo da stvara korist, 2) zalogoprimac ne moe zadratizaloenu stvar u svojinu, i zalogoprimac odgovara za oteenje ili propast stvari.- Pravo rune zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca ili usled odricanjazalogoprimca od zaloenog prava, usled propasti zaloene stvari, i u drugim sluajevima.

18. HIPOTEKA

25


26/163

- Hipoteka je zalono pravo koje se uspostavlja na tuoj nepokretnosti. Pravo se stieupisom u registar nepokretnostidok zalona stvar ostaje u dravini dunika.Razlikuje se od rune zaloge jerdunik ne predaje stvar u dravinu poverioca ve zalonanepokretnost ostaje u dravini dunika i on moe pribrati plodove koja ta stvar daje.- Hipoteka je realno sredstvo obezbeenja svakog potraivanja, aki budueg iuslovljenog, pa i u stranoj valuti samo to stvar i dalje ostaje kod dunika.Publicitet zalonog prava kod hipoteke se ostvaruje upisom iste u registar nepokretnosti.- Osnovno pravo hipotekarnog poverioca jeste da zahteva namirenje iz vrednosti zalonenepokretnosti ako dug nije izmiren. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva u odnosuna obine poverioce i u odnosu na sve druge hipotekarne poverioce ije je zalono pravokasnije upisano u registar.- Na jednoj nepokretnoj stvari moe biti uspostavljeno vie hipoteka ali najvie do visinenjene vrednosti. Obino je vrednost zaloene nepokretnostimnogo vea od iznosapotraivanja.- Predmet hipoteke moe biti: 1) nepokretna stvar (zemljite, graevinski objekti),2) deo nepokretnosti, 3) susvojinski udeo, 4) poseban deo zgrade (stan, garaa),

5) pravo koje se ima na zemljite, i 6) objekat u izgradnji.

- Hipoteka se moe uspostaviti na etiri naina: Ugovorna koja nastaje na osnovu ugovora o hipoteci, ili sudskog poravnanja, Jednostrana koja nastaje davanjem zalone izjave vlasnika nepokretnosti, Zakonska koja nastaje po sili zakona i Sudska koja nastaje na osnovu sudske odluke.

- Ugovor o hipoteci moe biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se ureujeodreeno potraivanje (ugovor o zajmu, kreditu)Ugovor se obavezno zakljuuje u pisanoj fomi i sa overenim potpisima.- Ugovor i zalona izjava su izvrne isprave jer se na osnovu njihu registarnepokretnostihipoteka upisuje kao izvrna, vansudska hipoteka.Obe isprave po nalogu zakona moraju da sadre sledee odredbe:

1) jasno naznaenu izjavu vlasnika kojom neopozivo ovlauje poverioca da akodug ne bude plaen o dospelosti moe da naplati potraivanje iz cene koju budedobio prodajom nepokretnosti,

2) izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga,3) izjavu vlasnika da je saglasan da poverioc moe da pristupi nepokretnosti radi

kontrole,4) izjavu treeg lica (ako ono postoji) koje ima neposrednu dravinu a nijeneposredni vlasnik, da je svestan posledica ugovora o hipoteci.

- Prava vlasnika su da dri predmet hipoteke, da ga upotrebljava, da pribira plodove kojepredmet daje i pravo da otui predmet. Njegove obaveze su da ne sme fiziki menjatipredmet, da bude dobar domain i privredniki da poveriocu omogui pristupnepokretnosti.

26


27/163

- Prava poverioca su da trai dodatno obezbeenje ako je vrednost hipoteke smanjena, aako mu se ne obezbedi dodatno obezbeenje ima pravo da zahteva naplatu celog duga ito bez odlaganja.

- Vansudski postupak namirenja pokree se opomenom poverioca u pisanoj formi kojuupuuje duniku. Ako u roku od 30 dana dug ne bude namiren poverilac upuuje opomenu oprodaji nepokretnosti duniku a registru nepokretnosti da se izvri zabeleba hipotekarne

prodaje u korist poverioca.- Hipotekarni poverilac ima pravo da svoje potraivanje prema duniku prenosi na trealica. Sa prenosom potraivanja na tree liceprelazi i hipoteka kao akcesorno pravo.- Hipoteka prestaje njenim ispisom iz registra uz prethodno ispunjenje sledeih uslova:1) kad dunikisplati dug,2) kada se poverioc odrekne od duga,3) kada se u istom licu stekne svojstvo i hipotekarnog poverioca i dunika (konfuzija),4) kad poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti,5) u sluaju propasti hipotekarne stvari,

6) u sluaju sudske javne prodaje i7) u sluaju prodaje vansudskim putem.

19. ZALONO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM UREGISTAR

- Nova sredstava obezbeenja potraivanja treba da omogue iskoriavanje kreditnesposobnosti privrednog subjekta uz pomo davanja u zalogu odreene pokretne stvari ali dadunik u postupku zalaganja ne izgubi dravinu na zaloenim stvarima.- U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se putem pravne ustanove trasta (trust)koji je karakteristian za angloamerike pravne sisteme a u pravnim sistemima

kontinentalnog prava taj zahtev se ostvaruje sledeim pravnim institutima:zadravanje prava svojine,fiducijarni prenos prava svojine iregistrovana odnosno nedravinska zaloga.

- Kada je re o domaem pravu donet je poseban zakon o zalonom pravu na pokretnimstvarima upisanim u registar.

27


28/163

- Pomenuti pravni instituti pruaju zalonom poveriocu garanciju povraaja kredita aduniku korienje zaloene stvari koja slui kao sredstvo realnog obezbeenja a ujednomu omoguava ostvarivanje prihoda neophodnih za otplatu duga.- Pravni osnov zasnivanja nedravinske zaloge predstavlja zakljuenje ugovora o zalozi apravo poverioca na stvar zalogodavca upisuje se u registar zalonog prava.Ugovor mora biti u zakonskoj, pisanoj formi.- Pravo upisa u registarmogu traiti zaloni poverilac ili zalogodavac.

Pravno dejstvo upisa zalonog prava ogleda se u pravu poverioca da se moe naplatiti izvrednosti predmeta zalonog prava.- Postupak upisa u registar zaloge pokree se podnoenjem zahteva za upis.Zahtev se podnosi na propisanom obrascu i zavodi se u agenciji za privredne registre.Registar zaloge je po svojoj prirodi javni registar i njega ini jedinstvena elektronskabaza podataka.- Poto zalogodavac zadrava dravinu na predmetu zaloge proizilazi za njega zakonskaobaveza da predmet zalonog prava uva sa panjom dobrog domaina, odnosnoprivrednika.

- Zalogodavac gubi pravo na dravinu predmeta ukoliko o dospelosti ne ispuni svojuobavezu. Zaloni poverioc ima pravo prvenstvanaplate u odnosu na ostale poverioce ikasnije zalone poverioce.- Namirenje zapoinje kada zaloni poverilacobavestidunika o nameri da dospelopotraivanjenamiri iz vrednosti predmeta zaloenog prava.Zaloni poverilacduan je da zatrai upis u registar zaloge da je zapoeo postupaknamirenja.- U sluaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvri svoju obavezupoverioc moe da podnesezahtev sudu radi donoenja reenja o oduzimanju predmeta.

- Zalono pravo moe prestati:1) isplatomduga,2) usled propasti predmeta zalonog prava,3) javnom prodajom,4) odricanjem poverioca od zalonog prava,5) u sluaju konfuzije,

6) u sluaju konsolidacije (kad zaloni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zalonogprava).Po prestanku zalonog prava ono se brie iz registra zaloge.

20. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA, FORMALNI IZVORI I OSNOVNANAELA

a) Pojam obligacionog prava

28


29/163

- Obligaciono pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliu obligacioni odnosi,koji su poznati i pod nazivom duniko-poverilaki odnosi. To su odnosi gde sa jedne straneimamo poverioca a sa druge dunika. Obligaciono pravo regulie pravni saobraaj ukojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine jednog lica u imovinu drugog, ili sevri rad, odnosno prua usluga za drugog uz ili bez naknade.- Obligaciono pravo regulieodnose izmeu fizikih lica (u naem pravu subjektiobligacionih odnosa mogu biti i pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara iusluga na tritu.

b) Formalni izvori obligacionog prava

1) Ustav je najvii pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionogprava. Ustav Srbije utvruje da republika ureuje svojinske i obligacioneodnose.

2) Zakon o obligacionim odnosima donet je 1978. godine i primenjuje se na

obligacione odnose koji nastaju izmeu fizikih lica i izmeu pravnih lica.3) Posebni zakoni i drugi propisi zbog specifinosti odreenih obligacionih odnosai potrebe da ti odnosi budu posebno regulisani doneti su odreeni zakoni koji seubrajaju u formalne izvore oblaigacionog prava (npr. zakon o hov, zakon oosiguranju, o turizmu)

4) Opte i posebne uzanse to su dopunski izvori obligacionog prava, to sukodifikovani obiaji nastali u praksi koje ovlaeni subjekti uobliavaju u jedanpisani akt.

Osnovna naela obligacionog prava:

1) Naelo slobode ureivanja obligacionih odnosa (naelo autonomije volje,naelo slobode ugovaranja ) pod ovim naelom se podrazumeva sloboda uodluivanju o zasnivanju obligacionog odnosa, o izboru druge strane, o vrsti isadrini odnosa, o izboru merodavnog prava, o nadlenom sudu ili arbitraiza sluaj spora, o promeni sadrine ili prestanku obligacionog odnosa. Uosnovi ovog naela je ideja o slobodi oveka da izraava svoju volju i dasaglasno njoj deluje u drutvu. Ovo naelo je kritikovano jerrealnost pokazujeda je volja esto uslovljena ekonomskom moi i da jaa strana po pravilu

namee slabijoj strani svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa. U pravnimsistemima postoje ogranienja ovog naela kao to su: prinudni propisi, javniporedak i dobri obiaji.

2) Nael o ravnopravnosti ugovornih strana podrazumeva: da strane po zakonuimaju ravnopravan poloaj, za obe strane moraju vaiti ista pravna pravilakao i isti uslovi prilikom zasnivanja obligacionog odnosa.

3) Nael o savesnosti i potenja podrazumeva da su strane jedna prema drugoj udobroj veri (bona fides), da tee ugovorenom cilju, da se meusobno

29


30/163

podravajuOva naelo tie se odanog, vernog i moralnog ponaanja uzasnivanju i izvravanju obligacinog odnosa.

4) Nael o zabrane zloupotrebe prava svako vrenje subjektivnog prava morabiti saglasno cilju, ako se subjektivno pravo vri suprotno postavljenom ciljutada je re o zloupotrebi prava. Subjektivno naelo ne moe se vriti sanamerom da se drugome nanese teta ili priini kakva nelagoda.

5) Nael o zabrane uspostavljanja monopolskog poloaja ugovori obligacionogprava mogu posluiti i stvaranju monopolskog poloaja na tritu. Takvi ugovorimogu da poslue spreavanju lojalne utakmice i pravni sitem se od ovoga branidonoenjem posebnih zakona o zabrani nelojalne utakmice.

6) Nael o ekvivalentnosti (naelo davanja jednake vrednosti ) naziva se i naelojednakosti uzajamnih davanja a proizvodi dejstvo kod dvostrano obaveznihugovora kod kojih su obe strane jedna drugoj istovremeno i dunik ipoverilac. Mora postojati znakjednakosti u pogledu vrednosti meusobnihobaveza. Ovo naelo ne vai za ugovore o poklonu, ugovore o osiguranju

7) Nael o dispozitivnosti pravnih normi ono omoguava stranama u

obligacionom odnosu da svoje odnose urede i drugaije od propisanog nainaa ako se drugaije ne dogovore vee ih dispozitivna zakonska norma. Ovonaelo proistie iz osnovnog naela u obligacionom pravu da su strane slobodneu ureivanju svojih odnosa.

8) Nael o postupanja sa panjom dobrog domaina, uredog privrednika,odnosno strunjaka svaka strana u obligacionom odnosu je duna da se ponaakao dobar domain, odnosno dobar privrednika to znai da se u izvravanjusvojih obaveza ponaa onako kako bi se ponaala da ih izvrava u svojukorist. Lice koje se profesionalno bavi odreenom delatnou treba da se ponaasa panjom dobrog strunjaka a to znai da je duan da se ponaa premapravilima struke.

9) Nael o ponaanja saglasno dobrim poslovnim obiajima nalae uesnicimaobligacionih odnosa da u pravnom prometu postupaju u skladu sa veizgraenim poslovnim obiajima, koji nose atribut dobrijer su uobiajeni,objektivno opravdani i u praksi potvreni.

21. POJAM I IZVORI OBLIGACIJA

a) Pojam obligacije obligacioni odnos

- Izraz potie od latinskog glagolaobligare to znai obavezati se odnosno od latinske reiobligatio to znai obaveza.- Obligacija uvek nastaje izmeu dve strane, poverioca i dunika (duniko-poverilakiodnosi). Obligacija je obaveza i odnos izmeu poverioca i dunika u kojem poverilac imapravo da zahteva od dunika odreeno davanje, injenje ili neinjenje, a dunik ima

30


31/163

obavezu da ono to poverilac zahteva, da to i uini. Obaveza i obligacija su sinonimi aliobligacija i obligacioni odnosi nisu, jerjedan obligacioni odnos moe da obuhvata vieobligacija.- Obligacioni odnos ima svoj predmet (ono povodom ega je nastao obligacioni odnos, npr.stvar, pravo ili radnja) i svoju sadrinu (to su prava i obaveze koji proistiu iz obligacionogodnosa).- Osnovni sastojci obligacionog odnosa su: dunik, poverilac, dug, potraivanje, predmeti sadrina.

b) Izvori obligacija

- Osnov iz kog proistie obaveza, odnosno nastaje obligacija naziva ze izvorom obligacija.To je pravna injenica ili skup pravnih injenica iz kojih nastaje obligacija.- U naem pravu, prema zakonu o obligacionim odnosima obaveze mogu nastati iz:1) Ugovora,2) Jednostrano izjavljene volje,

3) Prouzrokovanja tete,4) Sticanja bez osnove,5) Poslovodstva bez nalogai 6) Zakona.(1 i 2 predstavljaju regularne, odnosno redovne izvore obligacija; 3, 4 i 5 predstavljajuiregularne, odnosno neredovne izvore obligacija, dok6 predstavlja posebnu vrstu izvoraobligacija).

1) Ugovori ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja, promene iliprestanka nekog obligacionog odnosa.

2) Jednostrana izjava volje predstavlja izjavu volje jednog subjekta koja je data nazakonom propisan nain i ima za posledicu zasnivanje obligacionog odnosa.To je izvor obavezeza lice koje svojom voljom istie da preuzima obavezu (nemoe se stvarati obaveza drugom niti sebi pravo). Npr. ponuda za zakljuenjeugovora, javno obeanje nagrade

3) Prouzrokovanje tete Pravilo je da ko drugome tetu priini duan je da jenadoknadi.

4) Sticanje bez osnova (obogaenje bez osnova, pravno neosnovano obogaenje) sticanje bez osnova stvara obavezu da se ono to je primljenobez pravnog osnova

vrati ili da se ako je to nemoguenadoknadi vrednost postignute koristi.Ovde moraju biti ispunjena tri uslova:a) da postoji obogaenje odreenog lica,b) da je obogaenje rezultiralo iz osiromaenja drugog lica ic) da je do obogaenja dolo bez pravnog osnova.

5) Poslovodstvo bez naloga definie se kao izvravanje ili vrenje tueg posla zatui raun ali bez ovlaenja onog lica za koji se vri posao, tj. bez naloga.Lice koje vri posao naziva se poslovoa a lice za iji je raun izvren posao naziva

31


32/163

se vlastodavac. Vrenje tuih poslova nije pravilo ve izuzetak, meutim imasluajeva kada je to doputeno i tada predstavlja izvor obligacija. To je posaokoji se preduzima za drugog u nameri da se zatite interesi tog drugog uznaknadu trokova. Posao se vri bez naloga sa namerom da se pomogne, ali otroku onoga iji je posao, pod uslovom da posao ne trpi odlaganje.Prema zakonu o obligacionim odnosimatuem poslu se moe nezvaninopristupiti: a) ako posao ne trpi odlaganje i

b) ako postoji teta ili proputanje oigledne koristi.Poslovoa bez naloga ima odreena prava i obaveze a to su:

a) da zahteva od vlastodavca da ga oslobodi svih obaveza preuzetih u vezi posla,b) da vlastodavac preume sve poslove koji su zakljueni u njegovo ime,c) da mu nadoknadi sve nune i korisne trokove,d) da mu nadoknadi pretrpljenu tetu ie) da mu da primerenu nadoknadu za trud.

6) Zakonske obligacije nastaju neposredno po naredbi zakona. Ovde su miljenjastrunjaka podeljena. Po jednima to je poseban izvor obligacija a po drugima on

to nije ve zakon ima karakter pravne podloge nastanka svih obligacija.Primeri zakonskih obligacija su: plaanje poreza, carina, obaveza roditelja daizdravaju maloletnu decu

22. KARAKTERISTIKE OBLIGACIONOG ODNOSA I PODELAOBLIGACIJA

Karakteristike obligacionog odnosa su:a) Obligacioni odnos je pravni odnos ona je pravni jer je regulisan pravnom

normom, utuiv je i pravno je zatien.b) Obligacioni odnos je odnos izmeu tano odreenih lica on je odreen jer je uvek

odreena i jedna i druga strana. Tano se zna ko je poverilac a ko dunikmada i najednoj i na drugoj strani moe biti vie lica.

c) Obligacioni odnos je relativan odnos on je relativan jer su prava i obaveze iz togodnosa relativne prirode, jerdejstvuju samo prema licima koja su ovimodnosom obuhvaena. Odnos utie samo na poverioca i dunika a ne na trea lica(izuzetak je npr. kad dve strane zakljue ugovor iz kog proistie pravo u korist treeglica, npr. ugovor o osiguranju ivota).

d) Obligacioni odnos je odnos sa odreenom sadrinom ona se sastoji u nekom

davanju, injenju ili ne injenju. Uvek se tano znaju obaveze i prava. Uvek setano zna ta potrauje poverilac a ta duguje dunik.e) Obligacioni odnos j e imovinskopravni odnos jer su predmet i sadrina

obligacionog odnosa imovinske prirode.f) Obligacioni odnos je vremenski ogranien odnos to je odnos koji nastaje, menja

se ili prestaje na osnovu proteka vremena. Obligaciona prava su ogranienogtrajanja, tj. sa unapred odreenim trajanjem. Ako se protekom vremenagubeneka prava takav protek vremena se u pravu naziva zastarelost (to je jedan od

32


33/163

naina prestanka obligacija). Obligaciona prava zastarevaju ako se ne ostvare uodreenom roku, ona zastarevaju i usled njihovog ne vrenja od stranepoverioca.

Podela obligacija

1) Proste i sloene obligacije prema broju lica kao i prema broju obaveza i

prava obligacije delimo naa) proste (po jedan poverilac i duniki po jedno pravo i obaveze) ib) sloene (vie lica na obe strane i vie prava i obaveza. Sloena obligacijamoe biti zajednika - gde svaki od poverilaca moe da trai od dunika samodeo koji mu pripada odnosno svaki od dunika duguje poveriocu tanoodreeni deo duga i moe biti solidarna - gde svaki od poverilaca moe datrai ceo iznos duga od dunika odnosno svaki od dunika duguje ceo dug).

2) Samostalne i akcesorne obligacije sobzirom na odnos koji moe postojatiizmeu trabenih prava obaveze se dele na samostalne (odnos je nezavisan,

glavni, obligacioni odnos) i akcesorni (pratei, sporedni, zavisan od glavnog).Ako prestane glavniprestaje i akcesorni obligacioni odnos.3) Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom prema prirodi predmeta

obligacionog odnosa obligacija moe biti deljiva (predmet je deljiv pa seobaveza moe izvravati periodino u ratama, npr. tona penice moe se vratiti udeset jednakih rata) i nedeljiva (predmet je nedeljiv pa se obaveza mora izvriti ucelini, npr. automobil).

4) Trenutne i trajne obligacije prema vremenu trajanjaizvrenjaobavezaobligacioni odnos moe biti sa trenutnim izvrenjem (obaveza se izvravaodjednom) ili sa trajnim izvrenjem (obaveza se izvrava u ratama). Primer jekupovina nametaja od jednom ili u ratama.

5) Line i neline obligacije prema vezanosti za linost ugovorenih stranaobligacija moe biti lina i nelina. Ako je obligacioni odnos nastao sobziromna lina svojstva dunika ili poverioca tada nastaje lini obligacioni odnos(npr. ugovor o izradi portreta). Line obligacije nastaju voljom strana a mogunastati i po zakonskom nareenju (npr. izdravanje deteta od strane roditelja dopunoletstva). Line obligacije su ree od nelinih. Line su neprenosive i nemogu se nasleivati dokneline mogu.

23. POJAM UGOVORA, AUTONOMJA VOLJE I NJENO OGRANIENJE

a) Pojam ugovora

33


34/163

- Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vie lica kojom ova lica ele da postignuodreeno pravno dejstvo. Ugovor je istovremeno i pravni posao koji nastaje saglasnouvolja ugovornih strana koje su volju izjavile sa namerom da uspostave odreeniobligacioni odnos. Ugovorpredstavlja i pravni instrument kojim se obavlja prometmaterijalnih dobara i usluga na tritu.Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovorobe strane vezuje kao zakon.- Ugovorom kao osnovnim izvorom obligacija bavi se ugovorno pravo. Sinonimi za

ugovor su: dogovor, sporazum, nagodbaali se samoizraz ugovor koristi u zakonu.

b) Autonomija volje i njena ogranienja

- Naelo slobode ureivanja obligacionog odnosa je naelo na kome poiva ugovornopravo. Ovo naelo polazi od stava da e ugovorne strane valjanije same urediti svojodnos od zakonodavca.- Autonomija volje ogleda se u tome:1) da strane slobodno odluuju da li e ili nee zakljuiti ugovor,

2) da same biraju partnera,3) da ugovaraju formu ugovora,4) da same odreuju sadrunu i uslove ugovora i5) da slobodnom voljom menjaju ili raskidaju ugovor.

- Osnovni prigovori autonomije volje su nejednaka snaga ugovornih strana pa stogapravni sistem uvodi niz ogranienja: obavezna forma za pojedine ugovore, obaveznoosiguranje, javni poredak, ugovor po pristupuRazlozi ogranienja su sigurnost pravnog sistema, sigurnost ugovornih strana isigurnost treih lica.

24. KLASIFIKACIJA UGOVORA

1) Imenovani i neimenovani ugovori imenovani ugovori su oni koji su zakonomposebno regulisani i iji je naziv zakonom odreen. Njihova svojstva isadrina su tipizirani i zakonom ureeni (npr. ugovor o prodaji, zakupu,zajmu).Neimenovani ugovori su oni koji nisu posebno zakonom ureeni ali koji pooptim svojstvima i sadrini odgovaraju optim pravilima ugovornog prava.

Sadrinu neimenovanih ugovora odreuju saugovarai.2) Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori jednostrano obavezniugovori su oni gde je obaveza samo na jednoj strani a pravo samo na drugoj.Bitno kod ovog ugovora je to da ako predmet ugovora propadne obavezaprestaje.Dvostrano obavezni ugovori su oni kod kojih i na jednoj i na drugoj stranipostoji obaveza. Izmeu ovih obaveza postoji meuzavisnost. Obaveze morajuda se izvreistovremeno i u koliko jedna strana ne izvri svoju obavezu druga

34


35/163

strana ima pravo da odbije ispunjenje svoje obaveze i da trai raskid ugovorai naknadnu tetu.

3) Teretni i dobroini ugovori teretni su oni kod kojih postoji obaveza naknadeza saugovarae. Strana koja je neto dala ima pravo na odgovarajuu naknadu(npr. ugovor o prodaji, prevozu)Dobroini su oni kod kojih postoji obaveza jedne strane da neto da, uini iline uini a druga strana nema obavezu da za to da odgovarajuu naknadu (npr.ugovor o poklonu).

4) Komutativni i aleatorni ugovori Komutativni ugovori su oni kod kojih su umomentu zakljuenja ugovora davanja unapred izvesna, tj. vrednostiobaveza stranama su poznate. Kod komutativnih ugovora moe se traitiponitaj za sluaj prekomernog oteenja (npr. ugovor o prevozu, o licenci).

Aleatorni ugovori su oni kod kojih u trenutku zakljuenja ugovora stranamanisu unapred izvesna davanja. Zato se nazivaju i ugovorima na sreu (npr.ugovor o lutriji, osiguranju)

5) Konsensualni i formalni ugovori Konsensualni (neformalni) ugovori su onikoji nastaju prostom saglasnou ugovornih strana. Sporazum strana o bitnimelementima ugovoradovoljan je da dovede do zakljuenja ugovora. Formalniugovori su oni za ije zakljuenje osim saglasnosti volja potrebna je iodgovarajua forma, bilo da je zakonom predviena, bilo da su je stranepredvidele kao bitan uslov za punovanost. Kod ove dve vrste ugovorarazlikuje se momenat zakljuenja (neformalni je zakljuen u momentu kadaje postignuta saglasnost volja, a formalni kada je ispunjena propisana iugovorena forma).

6) Ugovori sa trajnim i trenutnim prestacijama ugovor sa trenutnimprestacijama je onaj ugovor kod koga se ispunjenje obaveza obavljajednokratno.Kod ugovora sa trajnim prestacijamaispunjenje obaveze vri se sukcesivno, uratama.

7) Ugovor sa sporazunmo utvrenom sadrinom i ugovori po pristupu prvuvrstu ugovora ine oni iju sadrinu ugovorne strane sporazumno utanae.Kod ugovora po pristupu nema sporazumnog utvrivanja sadrine ve jednastrana ureuje elemente ugovora, dok drugoj preostaje da takav ugovorprihvati ili odbije. Nazivaju se jo i tipski ugovori ili ugovori po pristupu.

25. ELEMENTI UGOVORA

- Ugovor nastaje tj. zakljuuje se kad jedna strana uini ponudu a druga strana izjavisvoju volju kojom daje saglasnost da prihvata ponudu. U trenutku kada je ova saglasnostpostignuta ugovor je zakljuen. Saglasnost se mora postii o bitnim elementima ugovora.- Pravna doktrina poznaje tri vrste elemenata ugovora:

35


36/163

Prvu vrstu ine bitnielementi ugovora. To su oni elementi koji su neophodni io kojima se mora postii saglasnost. Svaki tip ugovora ima svoje bitneelemente, predviene zakonom, mada i svaka od strana moe zakljuenjeugovora usloviti i nekim drugim elementom koji tada postaje bitan element.

Drugu grupu ine nebitnielementi ugovora koji se jo nazivaju prirodnimelementima, jerproistiu iz prirode samog ugovora. Ovi elementi suregulisani zakonom ali ih saugovarai po elji mogu drugaije urediti.

Treu grupu elemanata ine sluajni, sporednielementi koje zakonodavac neregulie a koje strane mogu da utanae svojom voljom (npr. kapara).

- Ugovor je zakljuen kada je postignuta saglasnost o bitnim elementima. Ako se stranene dogovore o nebitnim elementima to ne utie na nastanak ugovora.Njihovu volju zamenjuju dispozitivne zakonske norme.O prirodnim ili sporednim elementima strane se mogu sporazumeti i naknadno.

26. ZAKLJUIVANJE UGOVORA

- Zakljuuvanje ugovora je proces koji traje izmeu ugovornih strana u kome obe stranepreduzimaju brojne pravne i faktike radnje da bi dole do pravnog ina koji nazivamozakljuenje ugovora. Zakljuenju ugovora prethodi: poziv na pregovore, preliminarnipregovori, pregovori, ponuda i prihvat ponude, a najznaajnija su ponuda i prihvatponude.

a) Ponuda

- Ponuda je po svojoj prirodi jednostrano izjavljena volja ponudioca u kojoj je izraenaelja da se zakljue ugovori. Svaka izjavljena volja nema svojstva ponude, a da bi to bilamora ispuniti odreene uslove.- Ponuda je predlog ugovora uinjen odreenom licu koji sadri sve bitne uslovepredloenog ugovora. Prema zakonu o obligacionim odnosimasvojstva ponude ima onaizjava volje koja predstavlja predlog za zakljuenje ugovora, koja je uinjena, popravilu, odreenom licu i koja sadri sve vidne elemente ugovora koji se eli zakljuiti.Ukratko:

1) ponuda mora da sadri bitne elemente ugovora, 2) mora biti upuena odreenom licu,3) mora biti ozbiljna i jasna i 4) mora poticati od lica koje eli da zakljui ugovor.- Izlaganje robe sa naznaenom cenom smatra se ponudom, dok slanje kataloga, cenovnika,tarifanema svojstvo ponude, ve svojstvo poziva da se uini ponuda.

36


37/163

b) Pravna dejstva ponude- Pre svega uinjena ponuda obavezuje njenog ponudioca. Ponuda obavezuje ponudioca udva smera i to da ostane pri ponudi i da pristupi zakljuenju ugovora pod uslovimadatim u ponudi.

- Ponuda ne obavezuje ponudioca vremenski neogranieno. Ako je ponuda uinjena meuprisutnim licima ponuda obavezije ponudioca dok se ponueni ne izjasni, a on se moraizjasniti odmah. Ako je u ponudi dat rokponudilac je vezan ponudomdo isteka datogroka. Ako je ponuda uinjena meu odsutnim licima tada vae drugaija pravila, jerstranei njihove volje razdvaja vreme i prostor. Ako je ponudilac dao rok ponuda ga obavezujesamo do datog roka. Ponudilac moe opozvati ponudu i pre isteka roka ali pod uslovomda opoziv ponuenom stigne pre ponude ili bar istovremeno sa njom. Ako ponudilac nijeodredio rok taj rok se odreuje prema vremenu potrebnom da ponuda stigne, da jeponueni razmotri, odlui se i poalje svoj odgovor.

- Smatra se da je ponuda data meu prisutnim licima kad su strane u direktnom kontaktu biloprostorno bilo putem sredstava komunikacije.

c) Prihvat ponude

- Prihvatanjen ponude dolazi do zakljuenja ugovora. Prihvat ponude predstavljajednostranu izjavu volje kojom se daje saglasnost na uinjenu ponudu.- Da bi jedna izjava imala svojstva prihvata ponude mora ispuniti sledee uslove:1) da je saglasna ponudi, 2) da je data blagovremeno,3)da je prihvat uinio ponueni iliovlaeno lice i 4)da je prihvat upuen ponudiocu ili ovlaenom licu

- Prihvat ponude moe biti iskazandirektno (reima, znacima) i indirektno, odreenimponaanjem (stavljanjem robe u korpu u samousluzi).

d) Trenutak zakljuenja ugovora- Ovde imamo dva sluaja.

ako je ponuda datameu prisutnim licima pa je ponueni dao prihvat odmah,ugovor se smatra zakljuenim u trenutku izjave ponuenog da ponudu prihvataAko je ponuda sadravala rokizjava ponuenog o prihvatu ponude do istekadatog roka smatra se valjanom.

ako je ponuda data meu odsutnim licima tee je ustanoviti kada je saglasnost oprihvatu ponude data. O tome postoje etiri teorije:

1) Teorija izjave ugovor je zakljuen kada ponueni zakljui da prihvataponudunezavisno od toga da li za nju ponudilac zna ili ne zna (francuskopravo).

37


38/163

2) Teorija odailjanja prihvat ponude je izvren u trenutku kada jeponueni odaslao svoj prihvat (anglosaksonsko pravo).

3) Teorija prijema prihvat ponude je izvren i saglasnost volja postignuta, atime i ugovor zakljuen u trenutku kada je ponudilac primio prihvatponude (nae pravo).

4) Teorija saznanja do saglasnosti volja je dolo u trenutku kada jeponudilac saznao za prihvat ponude ponuenom (italijansko i panskopravo)

- Trenutak zakljuenja ugovora je od znaaja za pravo jerod tog trenutka ugovorproizvodi pravno dejstvo a za ugovorne strane nastaju prava i obaveze.

27. OPTI USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA

a) Saglasnost volja ugovornih strana

- Kad jedna strana izjavi da prihvata ono to druga strana nudi re je o postignutoj

saglasnosti izjavljenih volja. Pod izjavljenom voljom treba podrazumevati svakoponaanje na osnovu koga se moe osnovano zakljuiti da lice ima volju da zakljuiugovor.- Izjavljena volja mora biti data slobodno, mora biti ozbiljna i uperena na pravno dejstvoi mora biti nedvosmislena. Volja moe biti izjavljena usmeno, pismeno, znacima,radnjama, ponaanjem.- U pravnoj teoriji postoje dva shvatanja o tome kojoj volji treba priznati pravno dejstvo:onoj pravoj, unutranjoj ili onoj izjavljenoj.- Izjava volje tesno je povezana za pitanje ponude.Ugovor se smatra zakljuenim tekkada ponueni izjavi da prihvata uinjenu ponudu.

b) Predmet ugovora

- Sadrinu ugovora ine prava i obaveze ugovornih strana koji nastaju njegovimzakljuenjem. Predmet ugovora je razlog zbog ega nastaju ta prava i obaveze.- Predmet ugovora moe biti neka stvar, pravo ili neka radnja.Zakon o obligacionim odnosima kae da je predmet ugovora obaveza koja proistie izugovora a nju ini davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje.- Predmet je ono povodom ega nastaju prava i obaveze, a obaveze i prava predstavljaju

sadrinu ugovora. Predmet moe biti stvar, radnja ili neko pravo a sadrina ugovora jedavanje, injenje ili uzdravanje (dare, facere ili nonfacere).Predmet ugovora po pravilu postoji u trenutku zakljuenja ugovora.-Predmet ugovora mora biti:

a. Mogu predmet to je onaj predmet koji objektivno gledajui moe da postoji kaopredmet ugovora. Predmet mora biti objektivno mogu a ne subjektivno mogu.Ako se dunik obavee na neto to je objektivno nemogue obaveza je nitavnaa time i ugovor. Predmet mora biti mogu u trenutku zakljuenja ugovora ali ako

38


39/163

naknadno postane nemogu tada se obligacija ili gasi ili nastaje obaveza naknadetete.

b. Doputen predmet je onaj predmet iji je promet pravom dozvoljen. Nedoputenje onaj predmet koji se nalazi van prometa, tj. iji je promet pravomz

Documents

Trgovinsko pravo - skriptonajt