Seminarski rad iz predmeta

MEĐUNARODNO POSLOVANJE

Tema: Međunarodne institucije - MMF

S A D R Ž A J

1. UVOD ……………………………………………………………………………………..…...1

1.1. Istorijat MMF-a…………………………………………………….……………..………1

1.2.Društvene promene u istočnoj Evropi i Aziji u periodu 1990-2004 ………..…........….....3

2. MMF – način organizovanja ……………………………………………………..….…………4

2.1. Struktura upravljanja MMF-a ……………………………………………………....……5

2.1.1. Upravni i Izvršni odbor ………………………………………….……….………5

2.1.2. Popis upravljačkih direktora MMF-a …………………………………….………6

2.2. Odgovornost i transparentnost MMF-a ………………………………………….……….6

2.3. Zajam od MMF-a …………………………………………………………....…….……..7

2.4. Glavni cilj MMF-a ………………………………………………………………....…….9

2.4.1 Nadzor ……………………………………………………………….…………..10

2.4.2 Tehnička pomoć i obuka ………………………………………………...………10

3. MMF i naša zemlja od osnivanja do današnjeg dana ………………………………...………11

3.1. MMF i SFRJ ……………………………………………….……………….…………..11

3.2. MMF i Savezna Republika Jugoslavija (Srbija I Crna Gora) ……………………….….12

3.3. MMF i Srbija ……………………………………………………………………...……13

4. Globalizacija i kriza, period od 2005 do danas .........................................................................14

5. ZAKLJUČAK - Za i protiv članstva Srbije u MMF-u ………….……………………………15

Izvor – Literatura i linkovi ............................................................................................................17

document.doc 0

1. UVOD

1.1. Istorijat MMF

Tokom velike depresije 30-ih godina prošlog veka i godinama koje su sledile, države su

pokušavale pomoći svojim ekonomijama tako što su na svojim granicama podizale ekonomske

barijere i na taj način onemogućavale slobodnu razmenu, usredsredivši se na taj način na jačanje

svoje interne ekonomije i pokušavajući ostvariti nadmoć nad stranim valutama. Neprestano su se

takmičile za osvajanje izvoznih tržišta i suzbijale slobodu građana svojih država da drže stranu

valutu u svom posedu. Ove mere su dale poražavajuće rezultate jer je Svetska trgovinska

razmena značajno opala u kratkom periodu što je prouzokovalo i padom zapošljavanja i

automatski pad životnog standarda u mnogim zemljama.

Ekonomski stručnjaci mnogih zemalja bili su svesni da su takve mere neodržive i sve

glasniji su bili zagovornici ideje da je neophodno formirati međunarodnu instituciju koja bi

nadgledala međunarodni monetarni sistem, sistem deviznog kursa i međunarodnih plaćanja koja

bi omogućila zemljama članicama i njihovim građanima da kupuju robu i usluge jedni od drugih.

Ekonomski stručnjaci su bili ubeđeni da bi novoformirana institucija obezbedila stabilnost

deviznih kurseva i podstakla njihove zemlje članice da ukinu oganičenja koja su sprečavala

međunarodnu razmenu i trgovinu.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je osmišljen pri Ujedinjenim nacijama u julu

mesecu 1944. kada su predstavnici 45 zemalja u gradu Breton Vuds u Nju Hempširu (New

Hampshire) na severoistoku Sjedinjenih Američkih država (SAD), dogovorili okvir

međunarodne ekonomske saradnje za koji su verovali da će biti uspostavljen nakon Drugog

svetskog rata. Ovaj okvir međunarodne ekonomske saradnje trebao je da obezbedi izbegavanje

ponavljanja katastorfalne ekonomske politike koja je umnogome doprinela slomu svetske

ekonomije i ekonomsku krizu. Odlučeno je da se kao stalno sedište MMF-a odabere Vašington-

SAD.

MMF je formalno nastao u decembru 1945. kada su prvih 29 zemalja članica potpisale

sporazum, a zvanično je sa radom otpočeo 1. marta 1947.godine sa oko osam milijardi USD u

fondu. Francuska je iste godine postala prva država koja je obezbedila kredit od Međunarodnog

monetarnog gonda.

Tokom kasnih 1950-ih i tokom 1960-ih MMF je proširio svoje članstvo sa nekoliko

nezavisnih država sa Afričkog kontinenta koje su zatražile članstvo. Period hladnog rata

ograničio je proširenje MMF jer većina država iz takozvane Sovjetske sfere nisu bile orijentisane

na članstvo u ovoj instituciji.

Sve države članice koje su pristupile Međunarodnom monetarnom fondu u periodu

između 1945 do 1971 godine složile su se da zadrže kurs svojih valuta u odnosu na US dolar a

same Sjedinjene Američke države vrednost US dolara u odnosu na zlato fiksirano na stopama

koje su usaglašene sa MMF-om. Ovaj nominalno vrednosni sistem valuta poznat je i kao sistem

iz Breton Vudsa.

Ranih 1960-ih godina fiksna vrednost američkog dolara u odnosu na zlato u očima

mnogih ekonomskih stručnjaka, posmatran je kao precenjen. Značajan rast potrošnje u SAD kao

i povećanje izdataka za vojsku i naoružanje za potrebe Vijetnamskog rata koji su SAD u to

vreme vodile postepeno je oborio vrednost dolara u odnosu na zlato.

Sistem iz Breton Vudsa bio je na snazi sve do 1971. godine kada ga je Američka vlada

jednostrano suspendovala. Tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson ( Richard Nixon) objavio je

"privremenu" obustavu konvertibilnosti dolara u zlato jer se Američka vlada tokom većeg dela

1960-ih borila da nasilno održi uspostavljeni paritet po Breton Vuds sistemu. Postojala je

inicijativa da se oživi fiksni kurs po Breton Vuds sistemu ali ona nije uspela tako je sistem

prestao da se primenjuje od strane mnogih dražava članica u periodu između 1968 i 1973 godine

da bi u martu 1973 bio potpuno raspušten.

Nakon toga perioda članice MMF-a bile su slobodne da izaberu bilo koji oblik aranžmana

razmene sem fiksiranja svoje valute za zlato. To je značilo da mogu slobodno da formiraju kurs

svoje valute, da ga fiksiraju za drugu valutu, da učestvuju u valuti koju je formirao neki

ekonomski blok ili da čine deo neke monetarne unije.

Prelazak na novi sistem je za sve zemlje članice prošao relativno glatko. Tokom 1970.

godine, kada je cena nafte na svetskom tržištu počela da raste, MMF je aktivno učestvovao u

prilagođavanju svojih pozajmica zainteresovanim državama

a najsiromašnijim zemljama sveta je davao povlašćene kredite kroz program Trust Fund

kako bi prevazišli teškoće sa kojim su se suočile. Međutim, naftna kriza iz 70. godina prošlog

veka prisilila je mnoge zemlje koje su zavisile od uvoza nafte da pozajmljuju sredstva od

komercijalnih banaka što je prouzrokovalo povećavanju kamatne stope u industrijskim zemljama

prema zemljama u razvoju što je za posledicu opet imalo krizu međunarodnog duga..

document.doc 2

Godine 1982. Meksiko zapada u ozbiljnu finansijsku krizu. Nagomilani inostrani dug,

visoka inflacija i krah berze uticali su da većina stranih investitora napusti zemlju. U isto vreme,

gotovo svi domaći bogataši požurili su da iznesu novac iz zemlje. MMF je koordinirao u pomoći

na taj način što je angažovao mnoge poznate međunarodne komercijalne banke da daju

povlašćene kredite ovoj zemlji.

U martu 1986. godine MMF je oformio novi kreditni program za strukturno

prilagođavanje koji je imao za cilj da daje povlašćene kreditne aranžmane najsiromašnijim

zemljama sveta. U tom periodu, MMF je umnogome doprineo smirivanju panike koja je vladala

u zemljama dužnika a koje su morale da pretrpe dug put kroz bolne reforme ali i doprineo

globalnoj saradnji ekonomski različito razvijenim državama.

1.2. Društvene promene u istočnoj Evropi i Aziji u periodu 1990-

2004

Pad Berlinskog zida 1989. godine i raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine omoćili su

Međunarodnom monetarnom fondu da postane univerzalna institucija. U periodu od tri godine,

članstvo u MMF se povećalo sa 152 države članice na 172 članice što predstavlja najbrži rast od

perioda učlanjenja Afričkih zemalja u ovu instituciju tokom 60-ih godina prošlog veka. U nameri

da ispuni sve planirane ciljeve, MMF proširuje broj stalno aktivnih zaposlenih za skoro 30%,

dok se u Izvršnom odboru broj mesta povećao od 22 do 24 mesta.

Međunarodni monetarni fond je odigrao vrlo značajnu ulogu u pomaganju zemljama

bivšeg Sovjetskog bloka u tranziciji iz jedne centralističke privrede u tržišnu ekonomiju. Mnoge

zemlje iz tog dela sveta su blisko sarađivale sa MMF-om i koristile su usluge ove institucije u

vidu političkih saveta, tehničke i naravno finansijke podrške. Ova saradnja nije bila nimalo laka i

predstavljala je jedno novo poglavlje u saradnji MMF sa svojim članicama. U periodu od 1990.

do 2004. mnoge od ovih zemalja prošle su kroz intezivne reforme za njihovu ekonomiju i

privredu ali je za većinu od njih tranzicija uspešno realizovana i one su danas članice Evropske

unije.

Godine 1997. finansijska kriza pogodila je deo Azije, od Tajlanda do Indonezije i Južnu

Koreju ali i zemlje u njihovom susedstvu. Skoro sve zemlje iz tog regiona zatražile su

finansijsku pomoć od MMF-a. Politički konflikti su se u tim zemljama rasplamsavali i to je

period kada su čelni ljudi MMF-a shvatili da moraju obratiti mnogo više pažnje na slabosti

document.doc 3

zemalja kojima se odobrava finansijska podrška. Neophodno je bilo da se stekne uvid u stanje ali

i slabosti bankarskog sektora i uticaj tih slabosti na makroekonomsku stabilnost u regionu.

1999. godine MMF zajedno sa Svetskom bankom pokreće program za ocenu finansijskog

sektora i počinje sprovođenje nacionalne procene stanja u državama tog regiona. Ubrzo zatim u

MMF opada entuzijazam da će se liberalizacija tih tržišta obaviti bezbolno i sprovode se

aktivnosti za ponovnu procenu fiskalne politike u cilju obezbeđivanja garancija da će nakon

završetka krize pozajmljena sredstva biti vraćena jer je bilo očito da kriza koja je zahvatila te

zemlje ima za posledicu sporije finansijske prilive.

2. MMF – Način organizovanja

Kao i u prošlosti MMF i dalje predstavlja međudržavnu i monetarnu finansijsku

instituciju ali danas sa gotovo univerzalnim članstvom. Njegova se aktivnosti i politika sprovodi

temeljem Sporazuma (Articles of Agrement), a izvršava se putem organiziranog vodstva u formi

Odbora guvernera (A Board of Governors), zatim Izvršnog odbora (An Executive Board) i

Upravljačkog direktora (A Managing Director) s timom od oko 2000 zaposlenika.

MMF trenutno zapošljava oko 2.500 radnika, od kojih su polovina ekonomisti. Većina

njih rade u MMF-Washington DC, a takođe MMF ima svoje radnike i u zemljama članicama

širom sveta. MMF ima osam funkcionalnih odeljenja koji sprovode svoju politiku, analitičke i

tehničke poslove i upravljanje svojim finansijskim sredstvima.

Odeljenje za finansije ima zadatak da mobiliše, upravlja i štiti MMF-finansijska

sredstava. Njihovi fiskalni poslovi su da pružaju političke i tehničke savete o pitanjima javnih

finansija u zemljama članicama.

Pravni sektor savetuje menadžment, Izvršni odbor i osoblje na važećim pravilima MMF

prava. Priprema odluke i druge pravne instrumente i pruža tehničku pomoć zemljama članicama.

Strategije, politike i pregled Odseka sastoje se u tome da dizajniraju, sprovode i ocenjuju

MMF politiku na nadzor i korišćenje svojih finansijskih sredstava.

Direkcija za statistiku razvija međunarodnu metodologiju i standarde, pruža tehničku

pomoć i obuku za unapređenje najbolje prakse u širenju ekonomske i finansijske statistike.

MMF Institut pruža obuku makroekonomske analize i politike za zvaničnike zemalja

članica MMF-a i osoblja.

document.doc 4

2.1. Struktura upravljanja MMF-a

2.1.1. Upravni i Izvršni odbor

Upravni odbor je najviši organ za donošenje odluka u MMF. Sastoji se od jednog

guvernera i jednog alternativnog guvernera svake zemlje članice. Guverner je imenovan od

strane država članica i obično je ministar finansija ili Guverner Centralne banke zemlje iz koje

dolazi. Iako je Upravnom odboru povereno većina ovlašćenja, Izvršni odbor zadržava pravo da

ne odobri povećanje kvote, posebno pravo izdvajanja, prijem novih članova, obavezno

povlačenje članova i dopune članova, ugovora i podzakonskih akata. Upravni odbor takođe bira

ili imenuje Izvršnog direktora.

Odbor guvernera MMF i Svetska banka obično se sastaju jednom godišnje kako bi

razmotrili rad njihovih institucija. Sastanci se održavaju u Septembru ili Oktobru. Godišnji

sastanci obično imaju dva dana plenarnih sednica tokom kojih konsultuju guvernera i

predstavljaju stavove svojih zemalja o aktuelnim pitanjima u međunarodnoj ekonomiji i

finansijama. Tokom sastanaka Odbora guvernera donose se odluke o tome kako treba rešavati

sadašnja međunarodna monetarna pitanja i usvajaju odgovarajuće rezolucije. Godišnjim

susretima rukovodi guverner Svetske banke i MMF-a. Svake dve godine u vreme godišnjih

sastanaka, guverner Banke i Fonda bira Izvršnog direktora. MMF-ova 24-člana Izvršnog odbora

se stara o svakodnevnom poslovanju MMF-a. Izvršni odbor predstavljaju direktore osam zemalja

(SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Kina, Rusija, Japan, Sudijska Arabija), ostalih 16

direktora zastupa i predstavlja interese ostalih zemalja. Zajedno, ovih 24 članova odbora

predstavljaju svih 186 zemalja. Velike privrede kao što su Sjedinjene Američke Države i Kina

imaju svoje mesto za stolom ali većina zemalja su grupisane u izbornim jedinicama koje

predstavljaju 4 ili više zemalja. Izvršni odbor 24 direktora tokom višenedeljnih sastanaka i

nadgledanja sprovedenih mera donetih od strane Upravnog odbora guvernera, donose znatne

odluke na osnovu konsenzusa. U okviru MMF-a formirani su komiteti, odnosno Komitet za

razvoj i Privremeni komitet i grupe.

Grupa 5 u koju spadaju zemlje čije nacionalne valute konstituišu specijalna prava vučenja

(SDR) su: SAD, Francuska, Nemačka, Japan i Velika Britanija.

document.doc 5

Grupa 7 je sastavljena od sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja u koje spadaju

zemlje iz grupe 5 ujedno sa Kanadom i Italijom.

Grupa 24, osnovana 1972 godine u Limi, ima cilj da predstavlja interese zemalja u

razvoju u pregovorima oko pitanja iz oblasti međunarodnog monetarnog sistema.

2.1.2. Popis Upavljačkih direktora MMF-a

Mandat

 

Ime i prezime

 

Država

6. maj 1946. - 5. maj 1951 Camille Gutt Belgija

3. august 1951. - 3. oktobar 1956 Ivar Rooth Švedska

21. novembar 1956. - 5. maj 1963. Per Jacobsson Švedska

1. septembar 1963. - 31. august 1973. Pierre-Paul Schweitzer Francuska

1. septembar 1973. - 16. juni 1978. Johannes Witteveen Nizozemska

17. juni 1978. - 15. januar 1987. Jacques de Larosière Francuska

16. januar 1987. - 14. februar 2000. Michel Camdessus Francuska

1. maj 2000. - 4. mart 2004. Horst Köhler Njemačka

7. juni 2004. - danas Rodrigo de Rato Španija

2.2. Odgovornost i transparentnost MMF-a

MMF je odgovoran za svojih 186 članova vlade, a takođe je pod lupom i više aktera u

koje spadaju politički lideri i zvaničnici, mediji, civilna društva, akademska institucija, kao i

sopstvena unutrašnja kontrolora. MMF sa svoje strane ohrabruje svoje članove da budu što

otvoreniji oko njihove ekonomske politike. Time podstiče odgovornosti i transparentnosti

zemalja članica.

document.doc 6

Veće otvorenosti podstiču javnu diskusiju o ekonomskoj politici, povećava odgovornost

političara i olakšava funkcionisanje finansijskog tržišta. U tom smislu, Izvršni odbor MMF-a

usvojio je transparentnost politike da se podstakne objavljivanje politike zemalja članica i

njihovih podataka. Ovo pravilo određuje objavljivanje statusa većine kategorija dokumenata

Odbora kao "dobrovoljno, ali pretpostavlja se." To znači da se traži izričita saglasnost članica za

objavljivanje podataka iz dokumenata. Takođe se očekuje da će se saglasnost za objavljivanje

dokumenta dati u roku od 30 dana nakon diskusije Odbora.

U preduzimanju koraka da poboljša transparentnost Izvršni odbor je morao da razmotri

kako se uspostavlja ravnoteža MMF odgovornosti i da nadgleda Međunarodni monetarni sistem

sa svojom ulogom, poverljivog savetnika za svoje članove.

2.3. Zajam od MMF-a

Zemlje sa teškim finansijskim problemom, koje ne mogu da plate svoje obaveze,

predstavljaju potencijalne probleme međunarodnog finansijskog sastava, koji je stvorio MMF.

Bilo koja zemlja članica, bogata ili siromašna, može da se obrati MMF-u za finansiranje, ako

ima potrebne platne bilanse. Kredit od MMF-a treba da pomogne zemljama članicama da se

uhvate u koštac platno bilansne problematike, za stabilizaciju svoje ekonomije, i da vrati održiv

ekonomski rast. MMF nije razvojna banka, i za razliku od Svetske banke i drugih razvojnih

agencija, ne finansiraju projekte.

Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglašen program platnobilansnog

prilagođavanja – stabilizacioni program – čiji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u

poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. Zemja se „pismom o

namerama“ obavezuje da će sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-

om.

MMF isplaćuje kredit u delovima, tj. tranšama. Prva tranša (25% kvote) zemlja dobija

bez posebne procedure, jer je upravo toliko sredstava ona uplatila u konvertibilnoj valuti. Ova

tranša se naziva „zlatna tranša“. Ostale „kreditne tranše“ se isplaćuju samo ukoliko se zemlja

pridržava dogovorenog stabilizacionog programa.

Sama procedura uzimanja kredita se obavlja na taj način što zemlja sredstvima u

sopstvenoj valuti „kupi“ potrebnu inostranu valutu. Pritom se obavezuje da će u roku od 5

godina „otkupiti“ svoju nacionalnu valutu vraćanjem inostrane uz odgovarajuću kamatu.

document.doc 7

Postoji još nekoliko vrsta kredita koje MMF odobrava zemljama članicama:

- Stand-by aranžmani. Predstavljaju odobravanje okvirnog iznosa sredstava

koji neka zemlja može koristititi u određenom vremenskom periodu u skladu sa

potrebama. Dogovorena sredstva su praktično „u pripravnosti“.

- Razne vrste „olakšica“. Radi se o vrsti kredita namenjenoj zemljama koje

imaju platnobilansne probleme koje je uzrokovala za njih „viša sila“, tj. za čiji nastanak

nije odgovorna loša ekonomska politika. Primer su suše, poplave i druge nepogode koje

se mogu negativno odraziti na izvoz zemlje, ali i nagli i veliki porast cene nafte, recimo.

- Krediti za strukturno prilagođavanje najmanje razvijenih zemalja.

Značaj koji MMF ima za neku zemlju ne proističe samo od kredita koji ona može dobiti

od MMF-a za uravnoteženje platnog bilansa, već i iz činjenice da je postignut dogovor o

aranžmanu sa MMF-om preduslov dobijanja bilo kog zajma na svetskom finansijskom tržištu.

Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kredite daju zemljama koje nemaju

aranžman sa MMF-om. Imajući u vidu činjenicu da su zajmovi potrebni većini zemalja, jasno je

da MMF igra ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju.

Podatak od 31.Januara 2001 pokazuje kako MMF devedeset i jednoj zemlji daje oko 65,3

milijarde dolara kredita

Nakon ulaska u MMF-u, svakoj zemlji je dodeljena kvota u odnosu na relativnu veličinu

njene ekonomije. Kvota određuje finansijski doprinos MMF-a, njene glasačke moći, kao i

mogućnost pristupa finansiranju MMF-a. Zbog brze promene u globalnoj ekonomiji u

posljednjih nekoliko godina, MMF-a članovi su se složili da je postojeća kvota postala

razmimoilazna te se morala prilagoditi. Međutim, svaka promena u kvotama zahteva odobrenje

85 odsto većine MMF članova.

Do 1978.godine važilo je pravilo da se kvote plaćaju u zlatu. Godine 1969, nastankom

SDR, koja predstavlja IMF’s Unit of Account, prioritet su dobila Specijalna prava vučenja

(skraćeno SPV, eng.Special Drawing Rights - SDR), koja predstavljaju sintetički valutu čija je

vrednost od 1.Januara 1999.godine određena kao ponderisani prosek četiri valute: američkog

dolara, eura, japanskog jena i britanske funte. Pravilima Fonda su utvrđena prava vučenja svake

zemlje članice, odnosno visina kvote do koje se svaka zemlja može koristiti tim pravom.

document.doc 8

Zemlja koja želi iskoristiti pravo vučenja, čini to automatski, i bez posebnog postupka

odobravanja. Obraća se Fondu koji joj u zamenu za njena prava vučenja odobrava traženu valutu

druge suficitarne zemlje.

Odnos valuta u prošlosti i trenutno su:

1981 –1985: USD 42%, DEM 19%, JPY 13%, GBP 13%, FRF 13%

1986 –1990: USD 42%, DEM 19%, JPY 15%, GBP 12%, FRF 12%

1991 –1995: USD 40%, DEM 21%, JPY 17%, GBP 11%, FRF 11%

1996 –2000: USD 39%, DEM 21%, JPY 18%, GBP 11%, FRF 11%

2001 –2005: USD 45%, EUR 29%, JPY 15%, GBP 11%

2006 –2010: USD 44%, EUR 34%, JPY 11%, GBP 11%

SDR ima dve važne funkcije:

- njegovom emisijom MMF ublažava problem međunarodne nelikvidnosti,

- novo obračunsko sredstvo koje koristi MMF.

Emitovani SDR se raspodeljuje zemljama članicama MMF-a prema već postojećim

kvotama. Dobijeni iznos SDR-a zemlja može „zameniti“ za neku od svetskih valuta koja joj je

potrebna, ali se obavezuje da će u određenom periodu „otkupiti“ pripadajuću sumu SDR-a i

platiti određenu kamatu.

Zemlje u razvoju (nerazvijene zemlje) su predlagale da se raspodela emitovanog SDR-a

vrši ne prema postojećim kvotama, već prema potrebama (praktično, više nerazvijenim zemljama

nego razvijenim). Takav predlog se naziva „link projekat“ i nije usvojen, sa obrazloženjem da bi

velika ekspanzija SDR-a dovela do porasta svetske inflacije.

Iznos emitovanih SDR do sada nije veliki i predstavlja svega oko 3,5% ukupnih svetskih

monetarnih rezervi.

2.4. Glavni cilj MMF-a

document.doc 9

MMF glavni cilj je da osigura stabilnost međunarodnog monetarnog i finansijskog

sistema, pomaže u rešavanju krize, i radi sa zemljama članicama u cilju promocije rasta i

smanjenje siromaštva. Ima tri glavna alata na raspolaganju za obavljanje njegovih mandata:

nadzor, tehničku pomoć i obuku, kao i pozajmljivanje. Ove funkcije su podržane od strane MMF

tima za istraživanja i statistiku.

2.4.1. Nadzor

Nadzor se sastoji od redovnog praćenja ekonomske politike koju sprovode zemlje članice

i godišnjeg izveštaja o uspešnosti te politike, pogotovo u oblasti deviznog kursa. MMF takođe

nastoji da proceni uticaj politike pojedinih zemalja na druge ekonomije. Ovaj proces

monitoringa, ekonomske i finansijske politike zemalja je poznata kao bilateralni nadzor. Na

redovnoj osnovi, obično jednom godišnje, MMF sprovodi procene ekonomske situacije svake

zemlje članice. MMF razgovara sa vlastima u zemlji u vezi politike koja najviše doprinosi

stabilnoj i prosperitetnoj privredi.

2.4.2. Tehnička pomoć i obuka

Tehnička pomoć se ogleda u tome što MMF pruža stručnu pomoć svojim članicama pri

kreiranju finansijske i monetarne politike, kao i pri osnivanju institucija.

-MMF nudi tehničku pomoć i obuku za pomoć, kako bi zemlje članice mogle da ojačaju

svoje kapacitete za dizajniranje i sprovodjenje efikasne politike. Tehnička pomoć se nudi u

nekoliko oblasti, uključujući fiskalnu politiku, monetarnu politiku, politiku deviznog kursa,

bankarskog i finansijskog sistema, nadzor regulacije, i statistiku.

-MMF pruža tehničku pomoć i obuku uglavnom u četiri oblasti:

• Monetarne i finansijske politike (monetarne politike instrumenata, supervizija

bankarskog sistema i restrukturiranja, kliring sistem poravnjanja za plaćanja, kao i strukturni

razvoj centralnih banaka)

• Fiskalna politika i menadžment (poreska i carinska politika, administracija, upravljanje

rashodima, dizajn socijalne mreže zastite, kao i upravljanje domaćih i stranih dugova)

• Izrada,upravljanje, distribucija i poboljšanje statističkih podataka

• Istraživanja i podaci - Podržavaju sve tri aktivnosti MMF-a, ekonomska i finansijska

istraživanja i statistike.

document.doc 10

U poslednjih nekoliko godina koliko traje poslednja ekonomska kriza, MMF je primenio

svoj nadzor i tehničku pomoć radi razvoja standarda i kodeksa dobre prakse u svojim oblastima

odgovornosti, kao i jačanje finansijskog sektora. Ovo je deo nastavka napora MMF-a za jačanje

međunarodnog finansijskog sistema i poboljšavanje svojih sposobnosti da se spreči i reši kriza u

zemljama članicama MMF-a.

3. MMF i naša zemlja od osnivanja do današnjeg dana

3.1. MMF i SFRJ

SFRJ je bila član osnivač MMF-a. Sporazum o ratifikovanju je potpisala 27.decembra

1945.godine. SFRJ je članstvo u Fondu započela sa kvotom od 60 miliona dolara. To je činilo

0,75% zbira svih kvota.

1970 spoljni dug Jugoslavije je iznosio 2 milijarde dolara, 1975 - 6 milijardi dolara da bi

se do 1980 godine popeo na celih 20 milijardi dolara. 1987 godine MMF sprovodi takozvanu

“Šok terapiju” i uvodi pravila ekonomske politike za SFRJ. Neki od najvažnijih pravila su bili –

devalvacija dinara, zamrzavanje plata i dekontrola cena. Takođe su povećani porezi kako bi se

povećali prihodi u budžet.

Industrijska postavka SFRJ je bila takva da se većina industrijske proizvodnje odvijala u

Rpublikama Sloveniji i Hrvatskoj, dok su ostale Republike obilovale sirovinama za proizvodnju.

1980 godine dolazi do značajnog pada cene sirovina, što je uslovilo ekonomsku nejednakost

između republika. MMF je vršio pritisak na SFRJ da spoljni dug smanji izvozom, što je uslovilo

pad domaće potrošnje i pad životnog standarda građana. Cifre pokazuju sledeći podatak: U

periodu između 1966-79, godišnji rast industrijske proizvodnje je u proseku iznosio 7,1%. Posle

prve faze makro-ekonomskih reformi, on je pao na 2,8% u periodu 1980-87, i onda je pao na

nulu u 1987-88, i potom propao do -10,6% u 1990.

1990 godine SFRJ potpisuje novi sporazum sa MMF-om gde se obavezuje da će izdatke

za državne troškove smanjiti tako da oni predstavljaju 5% BDP. Inflacija nagriza zarade, a

MMF naređuje zamrzavanje plata na nivo od novembra 1989 godine. 1990 godine inflacija

document.doc 11

iznosi 70%. Januara 1991 događa se devalvacija dinara za 30%. 1991 inflacija iznosi 140%,

1992 iznosi 937% i 1993 iznosi 1134%. U sporazumu potpisanom 1990-te Jugoslavija se

obavezuje na punu konvertibilnost dinara, oslobađanje od kamatnih stopi i dalje smanjivanje

uvoza. Takođe, sporazum je zabranjivao da vlada SFRJ ima pristup svom kreditu od Narodne

Banke Jugoslavije, kao i da mora izvršiti likvidaciju preduzeća – gubitaša. Najviše likvidiranih

preduzeća se nalazilo na teritorijama republika Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, zbog

ranije pomenute industrijske postavke preduzeća. Ovom velikom ekonomskom krizom u SFRJ

došlo je do podele na bogate i siromašne Republike, čime se stvorio dobar preduslov za raspad

bivše SFRJ.

SFRJ je zaključila ukupno 12 stend baj (stand-by) aranžmana i do kraja 1990 povukla je

ukupno 3,9 milijardi SDR ili oko 5 milijardi dolara.

Poslednja kvota SFRJ, nakon devete revizije je iznosila 918 miliona SDR, sto je iznosilo

0,68% zbira svih kvota. SRJ je nastavila da otplaćuje dugove SFRJ sve do 1992 kada je zamrzla

članstvo u MMF-u. Preostali dug je tada iznosio oko 100 miliona dolara.

3.2. MMF i Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora)

Po ključu raspodele SDR, koji je usvojio MMF za bivše zemlje SFRJ, novonastaloj

državi SRJ pripalo je 335 miliona SDR ili 0,33% zbira svih kvota.

Decembra 2000-te godine MMF odmrzava Saveznoj Republici Jugoslaviji članstvo u

ovoj organizaciji i ujedno odobrava hitnu pozajmicu od 151 milion dolara za stabilizaciju

privrede. SRJ se ovim obavezala da će do januara 2001 uvesti konvertibilnost dinara, uvesti

fiskalnu kontrolu, sprečiti sivu ekonomiju i ukinuti brojne poreske olakšice, izvršiti

sveobuhvatno restrukturiranje preduzeća i bankarskog sistema.

Maja 2002 godine MMF odobrava SRJ stend baj (stand-by) kredit u iznosu od 64 miliona

dolara koji se može odmah koristiti i 829 miliona dolara detaljnog aranžman kredita (Extended

Arrangement) za podršku ekonomskog razvoja zemlje za period 2002-2005. U anexu ugovora

strucnjaci MMF su napisali sledeće: „Ukupni deficit u SRJ je predviđen da se dosegne 5,7%

BDP-a u 2002, dok je trend na dole u narednim godinama, skladno napretkom ka fiskalnoj

održivosti i smanjenju inflacije. Deficit će biti uglavnom finansiran od stranih donacija,

povlašćenih kredita i prihoda od privatizacije, a Vlada će sredstva za finansiranje držati pod 1%

BDP-a po dogovoru. Monetarna politika će biti usmerena na snižavanje inflacije. Politika

document.doc 12

deviznog kursa će nastojati postići pravu ravnotežu između inflacije i eksternih ciljeva. Sadašnji

nivo deviznog kursa izgleda prikladno, dešavanje na deviznom tržištu, kao i trendovi u izvozu,

uvozu, a plate će se pažljivo pratiti. Politika deviznog kursa će biti ocenjena tokom programa

recenzije. Politike zarada u Vladi i državnim preduzećima će nastaviti podržavati monetarnu

politiku i štititi spoljne konkurentnosti. Strukturne reforme će obuhvatitii širok spektar, koji će

biti realizovan uz tehničku pomoć od MMF-a, Svetske banke i bilateralnih donatora. Reforme u

fiskalnom sektoru predviđaju daljnja institucionalna poboljšanja i racionalizaciju potrošnje, gde

je mali napredak postignut do sada. U finansijskom sektoru, čišćenje bankarskog sektora je

postavio osnovu za važne reforme: redizajn instrumenata monetarne politike, daljnju

liberalizaciju deviznog tržišta, razvoj tržišta platnog prometa, kao i jačanje bankarske

supervizije. U sektoru preduzeća, uz uspostavljanje odgovarajućeg pravnog i institucionalnog

okvira, očekuje se težak zadatak restruktuiranja i privatizacije najvećeg dela društvenih

preduzeća“.1

3.3. MMF i Srbija

21.Jula 2006 MMF odobrava članstvo Republici Srbiji kao pravnoj naslednici države

SRJ. Srbija se nalazi u grupi zajedno sa sledećim državama: Azerbejdžanom, Švajcarskom,

Kirgizijom, Poljskom, Tadžikistanom, Turkmenistanom i Uzbekistanom. V.d. Predsedavajućeg

Odbora izvršnih direktora za Srbiju je gospodin Murilo Portugal koji je ujedno i zamenik

generalnog direktora MMF-a. Srbija trenutno raspolaže sa kvotom od 467,7 SDR što je 0,22%

zbira svih kvota.

Novembra 2008 MMF odobrava Srbiji stend baj (stand-by) kredit u iznosu od oko 518

miliona dolara za prevazilaženje posledica svetske ekonomske krize. Inflacija iznosi 8,6%

„Analitičari ukazuju na veliki spoljnotrgovinski deficit -- 6,16 milijardi evra u 2008.

godini -- kao na najveći problem za srpsku ekonomiju, zajedno sa velikom zavisnošću od novih

stranih investicija.“ 2

Marta 2009 Spoljni dug Srbije iznosi 21 milijardu dolara, što je na nivou SFRJ iz 1980

godine. Kada se posmatra struktura po poveriocima, najveći iznos spoljnog duga javnog sektora

je dug prema Svetskoj banci, koji je 31,4 odsto javnog duga, sledi Pariski klub poverilaca 24,6

odsto, dok dug prema Londonskom klubu čini 13,5 odsto javnog duga. U okviru privatnog

1 Više na sajtu www.imf.org2 Igor Jovanović, 2008.god., za članak Sporazum sa MMF-om prisiljava Srbiju da štedi, preuzeto sa sajta www.setimes.com

document.doc 13

sektora, najveći deo 78,7 odsto odnosi se na dug bankarskog sektora prema stranim bankama i

finansijskim organizacijama, a od toga dug prema stranim bankama po kreditima zaključenim

posle 20. decembra 2000. godine iznosi 46,9 odsto spoljnog duga banaka. Podaci ukazuju da su

najveći inostrani poverioci države međunarodne finansijske organizacije, kao i bilateralni i

komercijalni kreditori, odnosno Pariski i Londonski klub poverilaca. Najveći kreditori domaćih

preduzeća i banaka su strane banke i finansijske organizacije koje su povezana lica sa domaćim

bankama. Očekuje se da će i ubuduće ovi poverioci biti najveći kreditori.3 MMF odobrava

produženje aranžmana iz novembra 2008 na 27 meseci i kredit od 3 milijarde eura radi održanja

makroekonomske i finansijske stabilnosti. Inflacija iznosi 8%. Spoljnotrgovinski deficit je

krajem 2009 godine iznosio 8,2 milijarde evra.

31.Marta 2010 godine MMF odobrava Srbiji stend baj (stand-by) kredit u iznosu od 360

miliona dolara. Dajući pozitvnu ocenu dotadašnjem ekonomskom programu Vlade Srbije po

nalozima MMF-a. Ciljana inflacija za 2010 iznosi 6%.

25.Aprila 2010 delegacije Srbije učestvuje na skupštini MMF-a i Svetske banke u

Vašingtonu. Na ovoj skupštini MMF je ponovio svoja očekivanja da će Srbija zabeležiti rast

BDP od 2%.

Na današnji dan „Srbija od 15. maja 2009. ima kreditni stend baj aranžman sa MMF

vredan 2,9 milinardi evra, a do sada je za jačanje deviznih rezervi povukla oko 1,3 milijarde

evra.“ 4

4. Globalizacija i svetska ekonomska kriza, period od 2005 do danas

MMF je ovlašćen od strane vlada koje ga kontrolišu na čelu sa SAD, Velikom Britanijom,

Japanom, Nemačkom, Francuskom, Kanadom i Italijom, takozvanom grupm 7, koje prilkom

donošenja važnih odluka imaju preko 40% glasova. Za većinu razvijenih zemalja ali i zemalja u

razvoju, međunarodni tokovi kapitala u prvoj deceniji XXI veka i globalna ekspanzija omogućile

su da vrate novac koji su pozajmljivale od MMF-a ali i od drugih zvaničnih poverioca i da

akumuliraju izvesne devizne rezerve. Istraživanja, (koja je doduše sprovela međunarodna

trgovinska organizacija) su pokazala da više od 60% Azijata, više od 70% Afrikanaca i sličan

procenat ljudi u zapadnom svetu, smatraju da MMF ima pozitivan uticaj na njihovu zemlju.

MMF je odigrao važnu ulogu u kreditiranju i pomaganju jačanja globalne ekonomije jer su

3 NBS, 2009.god., Časopis Biznis&Finansije, za članak Spoljni dug Srbije: Najveći dužnici banke i preduzeća, preuzeto sa sajta www.bifonline.rs4 Beta, 2010 god., za članak Delegacija Srbije sutra na skupštini MMF i SB, preuzeto sa sajta www.seebiz.eu

document.doc 14

finansijski izveštaji najavljivali novu svetsku krizu koja nije viđena od Velike depresije 30-ih

godina prošlog veka. Svetska kriza je počela kolapsom hipotekarnog kreditiranja u SAD u 2007.

godini i proširila se praktično na čitav svet tokom 2008. godine.

Najnovija kriza otkrila je krhkost u razvijenim finansijskim tržištima i odjednom je

Međunarodni monetarni fond bio zatrpan zahtevima za stend-baj aranžmanima i zahtevima za

drugim vidovima finansijske podrške od strane velikog broja zemalja. Uz veliku podršku država

poverilaca, MMF utrostručuje kapacitet pozajmica ali i rekonstruiše politiku pozajmica u vidu

fleksibilnih kreditnih linija za zemlje sa snažnim ekonomijama. Uticaj MMF se u globalnoj

ekonomiji stalno povećava jer od momenta osnivanja do danas broj članica više nego

učetvorostručen. MMF danas broji 186 država članica. Međutim, u svetu su u poslednje vreme

sve glasniji i protivnici politike MMF-a jer smatraju da kada države zapadnu u ekonomsku krizu

i izgrade veliki spoljni dug, prinuđene su da se obrate institucijama kao što su MMF i Svetska

banka i prihvate sve uslove koji se traže od njih . Isto tako sve glasnija su razmišljanja da većina

zemalja danas ima mnogo veći nivo inostranih dugova nego pre nego što su prvi put prihvatili

pomoć MMF-a i Svetske banke.

5. ZAKLJUČAK - Za i protiv članstva Srbije u MMF-u

Strogost u pridržavanju pravila koje prepisuje MMF se vidi iz prethog teksta koji opisuje

način rada MMF-a. Članstvo u MMF je dobrovoljno, ali i neophodno kako bi se ekonomija

zemlje nesmetano razvijala i napredovala. Najveće zamerke naših, kao i svetskih ekonomskih

srtučnjaka, se odnose na preveliko oslanjanje na monetarizam kao i potpuna liberalizacija tržišta

sa potpunom zabranom uplitanja države, a koje zahteva MMF.

„Ukratko, čini se da nevolje s programima stabilizacije MMF-a nisu u konceptualnoj

osnovi nego u njihovoj primeni, pri čemu je svima prst u oku ozloglašena "šok-terapija".

Njom se od dužnika traži da primeni mnogo mera odjednom kako bi se preko noći

ostvarila unutrašnja i spoljna ravnoteža. Takvu terapiju bi teško podnele i razvijene privrede.

Troškovi "šok- terapije" su često previsoki, da se ne spominju i svi ostali prigovori“ 5

Međunarodne organizacije u Srbiji nemaju veliki ugled. Strah od globalizacije i

podeljenost na političkoj sceni između tradicionalista okrenutih Rusiji i liberalnijih struja

okrenutih zapadnim zemljama, igraju veliku ulogu u stvaranju mišljenja kod građana, ali i

ekonomista.5 Prof.dr.Babić Blagoja, 2003.god., za članak MMF, preuzeto sa sajta www.srpskadijaspora.info

document.doc 15

Dr.Zoran Đinđić je smatrao da MMF treba da ima dva koncepta prilikom davanja stend-

baj aranžmana za zemlje sa razorenim ekonomija. Jedan za zemlje koje su lošim vođenjem

politike i ekonomije upale u krizu, a drugi za zemlje u tranziciji. On objašnjava svoje mišljenje

kroz sledeće reči:

„Tu se po pravilu radi o novoj administraciji za koju se ne mora automatski pretpostaviti

da je nesposobna ili korumpirana. Ta administrativna podrška privredi bi se ogledala u velikim

javnim investicijama i aktivnoj politici zapošljavanja, budžetskom zaduživanju zarad podsticaja

ekonomskog rasta, selektivnim subvencijama, zaštiti delova domaćeg tržišta dok privreda ne

postane konkurentna, itd. Ovo je uostalom bila filozofija MMF-a prilikom njegovog

uspostavljanja 1944. kao fonda za obnovu i razvoj razrušene Evrope i sveta. Ta se ideja u

međuvremenu izmenila, ali ne uvek sa pravom.“6

Ekonomski stručnjaci se često spore na ovu temu, ali se većina njih slaže da je članstvo u

MMF-u korisna i neophodna za razvoj ekonomije i jačanje finansijskog tržišta, naročito za

zemlje u tranziciji kao što je Srbija. Prednosti učlanjenja su mnogobrojne, između ostalog iz

razloga što je članstvo u MMF-u jedan od uslova za učlanjenje u Svetsku Banku.

Učlanjenjem se takođe otvaraju vrata i drugim mnogobrojnim finansijskim institucijama.

Srbija bez pomoći ovih organizacija ne bi uspela uspešno da prođe proces tranzicije,

pogotovo posle istrošenosti zbog građanskog rata na teritorijama Hrvatske i BiH u kojem je

učestvovala i NATO bombardovanja kojim je ciljano uništavana infrastruktura zemlje. Rušenjem

Miloševića sa vlasti Srbija se okrenula tranziciji i političkom i ekonomskom priključenju zemlje

članicama EU. Na tom putu priključenja ona je pristupila MMF-u kao jednoj od najvažnijih

međunarodnih finansijskih institucija.

6 Dr.Zoran Đinđić, 2002.god., Srpske reforme i međunarodni uticaj, autorski tekst za časopis Glas Javnosti, preuzeto sa sajta www.zorandjindjic.org

document.doc 16

Izvor:

Literatura:Dr.Tatjana Dragičević-Radičević, Medjunarodno poslovanje, Megatrend univerzitet,

Beograd, 2007.

Linkovi:http://ucatlas.ucsc.edu/sap/history.phpwww.globalexchange.org/wbimf/facts.htmlwww.ifg.org/imf.htmlwww.hartford-hwp.com/archives/25/index-bc.htmlwww.imfmetal.orgwww.encyclopedia.com/doc/1O119-InternationalMonetaryFund.htmlwww.buzzle.com/articles/history-of-imf-international-monetary-fund.htmlwww. wikipedia.org www. imf.org http://www.wsws.org/sh/1999/apr1999/imf-a17.shtmlhttp://www.imf.org/external/np/loi/2001/yug/01/index.htmhttp://www.imf.org/external/np/sec/pr/2002/pr0225.htmhttp://www.imf.org/external/np/sec/pr/2006/pr06161.htmhttp://www.imf.org/external/np/sec/pr/2008/pr08289.htmhttp://www.imf.org/external/np/sec/pr/2009/pr0991.htmhttp://www.imf.org/external/np/sec/pr/2010/pr10131.htmhttp://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/

2008/11/19/feature-02http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/delegacija-srbije-sutra-na-skupstini-mmf-

i-sb,75266.htmlhttp://www.bifonline.rs/tekstovi.item.281/spoljni-dug-srbije-najve%C4%87i-du

%C5%BEnici-banke-i-preduze%C4%87a.htmlhttp://www.vesti.rs/Ekonomija/Povecan-spoljnotrgovinski-deficit-Srbije-3.htmlhttp://www.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/saopstenje_mmf_20100331.pdfhttp://www.mcentar.rs/arhiva.php?y=2004&m=6&d=9http://www.imf.org/external/np/sec/memdir/members.htm#shttp://www.novosti.rs/code/navigate.php?

Id=5&status=jedna&vest=177362&title_add=Penzije%20prate%20plate&kword_add=ekonomija%2C%20Jurij%20Bajec

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3560http://www.zorandjindjic.org/index.php?

vrsta=17&kategorija=&tekst=1141&naredba=prikaz&br_stranice=?&jezik=lat

document.doc 17

document.doc 18