Medjunarodno Poslovno Pravo - Skripta

Vladimir Čolović

MEĐUNARODNO POSLOVNO PRAVOSkripta

1

Ova skripta služi za spremanje ispita Međunarodno poslovno pravo na Univerzitetu „Apeiron“ Banja Luka. Ona se ne smatra udžbenikom. Obuhvata osnove opšteg i posebnog dela pomenutog ispita.

2

SADRŽAJ

UVODNI DEOI)POJAM I PREDMET MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVAII)IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVAIzvori koji potiču iz međunarodnog javnog pravaIzvori koji potiču iz međunarodnog privatnog prava III)NAČELA MEĐUNARODNOG POSLOVANJANačelo slobode poslovanja (trgovine)Načelo slobode saobraćajaNačelo slobode transfera kapitalaNačelo minimalnog standarda ponašanjaNačelo univerzalne važnosti poslovnih aranžmanaIV)PRINCIPI MEĐUNARODNOG POSLOVANJAPrincip najpovlašćenije nacijePrincip nacionalnog tretmanaPrincip reciprocitetaPrincip preferencijalnog (povlašćenog) tretmanaOPŠTI DEOI)DRŽAVA KAO SUBJEKT MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVAII)ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJASistem UNIII)OPŠTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)Nastanak GATT-aOdržane runde pregovora pod okriljem GATT-aIV)SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJARezultati Urugvajske runde pregovoraOpšti principi WTOV)MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)MMF danasVI)MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)VII)EVROPSKA UNIJAEvropski parlamentSavet EUEvropska komisija Evropski sudNadležnost Evropskog sudaEvropska centralna banka (ECB)Evropska investiciona banka (EIB)Donošenje propisa u okviru EUVIII)SAVET EVROPEIX)SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)X)ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD)XI)MEĐUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC)XII)KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU (UNCTAD)XIII)KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA MEĐUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO (UNCITRAL)XIV)MEĐUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT)Oblici unifikacije trgovinskog prava

3

XV)OSTALE ORGANIZACIJEXVa) SEVERNO-AMERIČKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINSKOJ RAZMENI (NAFTA)XVb) ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE (OPEC)XVc) MAGREBXVI)EKONOMSKE INTEGRACIJE U SVETU I CARINSKA UNIJAEkonomske integracijeРојаm carinske unijeOptimalna carina Efekti carinske unije XVII)SLOBODNE ZONE

Vrste slobodnih zonaXVIII)PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVAXIX)MULTINACIONALNA PREDUZEĆA- Propisi koji regulišu pitanje registracije i oblika privrednih subjekata na teritoriji BiH Strana ulaganja Osnivanje preduzeća u inostranstvuOtvaranje predstavništava i poslovnih jedinica u inostranstvuOblici stranih ulaganjaStatus filijaleREŠAVANJE SPOROVA U MEĐUNARODNOM POSLOVNOM PRAVUI)REŠAVANJE MEĐUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVAUvodne napomene Osnovni oblici rešavanja međunarodnih privrednih sporova – sud i arbitražaDejstva sudskog rešavanja međunarodnih privrednih sporovaDejstva arbitražnog rešavanja međunarodnih privrednih sporovaMeđunarodne arbitražeMeđunarodni sud pravde Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporovaVažnija pitanja vezana za rešavanje međunarodnih privrednih sporovaII)STALNI ARBITRAŽNI SUDIIa) UVODNI DEOIstorija osnivanja Stalnog arbitražnog sudaOpšte karakteristike SudaRazvoj SudaSudsko i arbitražno rešavanje sporova između državaIIb) STRUKTURA STALNOG ARBITRAŽNOG SUDA IIc) NADLEŽNOST STALNOG ARBITRAŽNOG SUDAIId) POSTUPAK PRED STALNIM ARBITRAŽNIM SUDOMPravila postupkaModel klauzuleArbitražna pravila UNCITRALIIe) DONOŠENJE ODLUKA OD STRANE STALNOG ARBITRAŽNOG SUDA

4

IIf) SPOROVI KOJI SU VOĐENI I KOJI SE VODE PRED STALNIM ARBITRAŽNIM SUDOMSporovi koji su vođeni pred SudomSporovi koji se sada vode pred SudomIIg) OSNOVNE KARAKTERISTIKE STALNOG ARBITRAŽNOG SUDA

POSEBNI DEOI)NEKE OPŠTE KARAKTERISTIKE I PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZAKLJUČENJE MEĐUNARODNIH PRIVREDNIH UGOVORAII)NEKE ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE UGOVORA U MEĐUNARODNOM POSLOVNOM PRAVUIII)UGOVOR O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBEBitni elementi ugovora o međunarodnoj prodajiNebitni elementi ugovora o međunarodnoj prodaji robeDejstvo ugovora o međunarodnoj prodaji robePredmet ugovora o međunarodnoj prodaji robeCena robeZaključenje ugovora o međunarodnoj prodaji robeObaveze prodavcaObaveze kupcaPosledice neispunjenja prodavčevih obavezaDocnja kupca sa prijemom robePrelaz svojine i rizika kod ugovora o međunarodnoj prodaji robePosebni oblici ugovora o međunarodnoj prodaji robe IV)TRANSPORTNE KLAUZULEIncoterms pravila iz 1980. godineIncoterms pravila iz 1990. i 2000. godine, sa transportnim klauzulama Incoterms pravila iz 2010. godineTransportne klauzule prema Opštim uzansama za promet robomV)BEČKA KONVENCIJA O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBAStruktura Bečke konvencijePodručje primene Bečke konvencije Opšte odredbe Bečke konvencijeOblik (forma) ugovora Isključenje primene Bečke konvencije VI)UGOVOR O MEĐUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJUPojam Vrste posredovanja Zaključenje ugovora o međunarodnom trgovinskom posredovanjuVII)UGOVOR O MEĐUNARODNOM TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURI) PojamVrste zastupanja Zastupanje inostranih firmi u domaćoj zemljiZaključivanje ugovora o međunarodnom trgovinskom zastupanju Obaveze i prava zastupnika Obaveze nalogodavcaVIII)KOMISIONI POSAO U MEĐUNARODNOM POSLOVANJUPojam Zaključenje ugovoraObaveze i prava komisionara

5

Obaveze komitentaIX)UGOVOR O MEĐUNARODNOM USKLADIŠTENJU ROBEPojamVrste skladištaZaključenje ugovora o uskladištenjuObaveze skladištara i ostavodavcaX)MEĐUNARODNI UGOVOR O OSIGURANJUXI)MEĐUNARODNI UGOVOR O LIZINGUXII)UGOVORI O MEĐUNARODNOM PREVOZUXIIa) UGOVOR O MEĐUNARODNOM PREVOZU ROBE U POMORSKOJ PLOVIDBIXIIb) UGOVOR O MEĐUNARODNOM KOMBINOVANOM PREVOZU ROBEXIIc) UGOVOR O MEĐUNARODNOM TRANSPORTU ROBE UNUTRAŠNJIM PLOVNIM PUTEVIMAXIId) MEĐUNARODNI PREVOZ ŽELEZNICOMOpšte napomene Izvori prava o međunarodnom prevozu robe železnicom Obaveze železnice Obaveze i prava pošiljaoca Tovarni list Odgovornost železnice XIIe) MEĐUNARODNI DRUMSKI PREVOZIzvori prava o međunarodnom drumskom prevozu Tovarni list u drumskom prevozu robe Obaveze i odgovornost prevoznika XIIf) MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZVazduhoplovni tovarni list Odgovornost prevoznika XIII)UGOVOR O MEĐUNARODNOM OTPREMANJU (MEĐUNARODNA ŠPEDICIJA)Špediterske potvrde XIV)MEĐUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEĐUNARODNOM KREDITUXIVa) VRSTE UGOVORA O MEĐUNARODNOM KREDITUXV)MEĐUNARODNI AKREDITIV Međunarodni, robni, dokumentarni, uslovljeni akreditivXVI)KLIRINGObim kliringaKlirinški računiKlirinška valutaManipulativni kreditXVII)MEĐUNARODNI UGOVOR O FAKTORINGUOpšte napomene Ugovor o faktoringu Obaveze i prava faktora XVIII)MEĐUNARODNI UGOVOR O FRANŠIZINGUXIX)MEĐUNARODNI UGOVOR O FORFETINGUXX)MEĐUNARODNI UGOVOR O INŽENJERINGUOpšte napomene Ugovor o inženjeringu Obaveze inženjerske organizacije Obaveze investitora

6

Odgovornost inženjerske organizacije XXI)MEĐUNARODNI UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJEVrste ugovora o transferu tehnologijeObaveze davaoca tehnologijeObaveza korisnika tehnologije

UVODNI DEO

I) POJAM I PREDMET MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Međunarodno poslovno pravo je skup pravnih pravila kojima se regulišu međunarodni

ekonomski odnosi. To je disciplina koja se povezuje sa privrednim pravom, međunarodnim javnim

pravom, međunarodnim privatnim pravom, i drugim granama prava. Za predmet proučavanja

obuhvata međunarodne pravne odnose, promet roba i usluga i s tim u vezi se zaključuju međunarodni

ugovori. Međunarodna plaćanja, sudstvo, privredne arbitraže su opšteg karaktera i predmet izučavanja

jedne države koje se javljaju u međunarodnim poslovnim odnosima.

To je mlada pravna disciplina koja afirmaciju dobija u zadnje vreme. Određeni autori smatraju

da treba da ima status posebne pravne discipline, a postoje i oni koji smatraju da se ne može raditi o

posebnoj grani prava. Razvojem međunarodnih ekonomskih odnosa međunarodnog poslovnog

opštenja između poslovnih (privrednih) subjekata iz različitih država i uvećanog prometa robe i usluga

na međunarodnim relacijama nužno je egzistiranje posebne pravne discipline, kao što je Međunarodno

poslovno (privredno) pravo.

Predmet izučavanja Međunarodnog poslovnog prava su:

- međunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi međunarodni

privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zaključuju između privrednih subjekata iz

različitih država;

- međunarodna plaćanja, međunarodno sudstvo i međunarodne privredne arbitraže;

- međunarodne privredne i ekonomske organizacije opšteg i regionalnog karaktera;

- privredne organizacije jedne države koje se kao subjekti javljaju u međunarodnim

poslovnim odnosima.

Predmet izučavanja Međunarodnog poslovnog prava bilo bi kogentno imperativno pravo države,

koja je posebno značajno kao ograničavajući faktor međunarodnih poslovnih opštenja. U imperativno

pravo spadaju svi oni instituti koji se odnose na spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko poslovanje i

režim ili uslovi izvoza i uvoza, uslovi za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, privremeni uvoz i

izvoz, obavljanje poslovnih delatnosti u inostranstvu, strana ulaganja u međunarodnom poslovnom

pravu, carinska ograničenja, devizna ograničenja i dr.

7

Međunarodno poslovno pravo izučava i norme i pravila dispozitivnog karaktera. To su pravila

koja privredni subjekti svojom voljom ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih ugovornih

odnosa. Postoji autonomija volja ugovornih partnera, ali je ona u delu međunarodnog poslovnog prava

dobrim delom i ograničena. Ograničenja slobode ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u

dve ili više različitih država, vrlo je često predviđena i diktirana od strane ekonomski jačih subjekata u

međunarodnom poslovanju.

Subjekti Međunarodnog poslovnog (privrednog) prava – kao subjekti Međunarodnog poslovnog

(privrednog) prava, pojavljuju se međunarodna zajednica, država, kao i društva koja obavljaju

određene privredne delatnosti. Međunarodna zajednica nije subjekt prava, pa samim tim i nije subjekt

međunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Međutim, vrlo često, međunarodna zajednica indirektno

postaje značajan faktor međunarodnog poslovnog (privrednog) prava.

Ujedinjene Nacije (UN) mogu neke države i da isključe od međunarodnog poslovnog

(privrednog) opštenja, uvođenjem raznih mera zabrana i ograničenja uvoza, izvoza, transporta roba,

vršenja usluga i sl., kao oblika sankcija za neko njihovo ponašanje koje međunarodna zajednica

sankcioniše, kao nedolično i neodgovarajuće.

Država je subjekt međunarodnog prava, a time i međunarodnog poslovnog (privrednog) prava.

Ona stupa sa drugim državama u mnoge ekonomske i poslovne odnose, zaključuje u vezi s tim

ugovore, državne sporazume, a vezi sa ekonomskom razmenom roba i usluga. Na bazi ovih ugovora,

preduzeća i društva konkretizuju nizom ugovora generalne ugovore, odnosno opšte ugovore, između

dve ili više država.

II) IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

- Međunarodno javno pravo

- Međunarodno privatno pravo

- Domaće zakonodavstvo

Međunarodno poslovno pravo crpi izvore iz međunarodnog ugovornog prava, koje zaključuju

određene države, bilo bilateralne ili multilateralne. Domaće zakonodavstvo se odnosi na niz zakona

kao sto su Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o

preduzećima, koncesijama, stranim ulaganjima itd. Zakon koji prati ovu materiju je i Zakon o

obligacionim odnosima.

Postoji više vrsta izvora međunarodnog poslovnog prava, kao što su na primer izvori koji potiču

iz međunarodnog javnog prava (međunarodno izvori i međunarodno običajno pravo) izvori koji potiču

od međunarodnog privatnog prava, izvori koji potiču iz autonomnog domaćeg zakonodavstva, izvori

8

iz autonomnog međunarodnog trgovinskog prava kao što su tipski ugovori, običaji i uzanse, opšti

uslovi poslovanja, kodifikovana prava.

- Izvori koji potiču iz međunarodnog javnog prava

Međunarodni ugovori se odnose na međunarodne ekonomske i privredne odnose, a

predstavljaju značajan izvor međunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Radi se o dvostranim ili

višestranim ugovorima koji se u pravu nazivaju i konvencijama. Dvostrane konvencije se nazivaju

bilateralnim konvencijama i njih najčešće zaključuju iz oblasti međunarodnog poslovno prava i

međunarodnih ekonomskih odnosa, određena država sa drugom državom i regulišući međusobno

ekonomske i privredne odnose. Za međunarodno poslovno (privredno) pravo značajni su multilateralni

ili višestrani sporazumi i konvencije koje zaključuje više država međusobno, kao što je to bio Opšti

sporazum o carinama i trgovini (GATT), tj. Sporazum o Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kao

organizacija koja je formirana umesto GATT-a.

Konvencije predstavljaju snažan izvor međunarodnog poslovnog prava i obavezne su za zemlje

koje su pristupile i ratifikovale takve međusobne konvencije. Od trenutka ratifikacije ista konvencija

predstavlja čak i snažniji izvor prava u odnosu na domaće zakonodavstvo i domaće propise. U slučaju

sukoba (kolizije), ratifikovane konvencije i domaćeg zakona, jaču pravnu snagu ima pravna norma iz

međunarodne konvencije, nego pravna norma iz domaćeg zakona.

Međunarodno običajno pravo – u međunarodnom prometu roba i usluga pojavljuju se običaji,

posebno oni koji se primenjuju dugi niz godina. Ovakvi običaji za dugom primenom često se

kodifikuju ili prenose u druge izvore prava, na primer, međunarodne konvencije opšte uslove

poslovanja. Mogu se pojavljivati običaji i uzanse za poslovanje na određenom tržištu ili u određenoj

oblasti, delatnosti, kao na primer, prometni običaji.

Prometni običaji se često u međunarodnim trgovinskim odnosima javljaju kao nekodifikovani i

nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj praksi. Običaji su posebno značajni kada se radi o

distancionim prodajama, isporukama robe, dostavljanja robe, tehničkim rešenjima u transportnim

sredstvima pri prevozu robe u međunarodnom transportu. Poslovni običaji imaju znatno širu primenu

od prometnih običaja, na primer, poslovni običaji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr.

Poslovni običaji su opštiji i odnose se na određene grane i privredne oblasti, a prometni običaji

na jedno preduzeće. Poslovni običaji predstavljaju određeni opšteprihvaćen način poslovanja pri

obavljanju robnog prometa i vršenju usluga sa inostranstvom.

Kodifikovana pravila – nastala su dugom upotrebom i primenom određenih postupaka i pravila

u međunarodnom poslovnim opštenjima. Kada se ti običaji dugim nizom upotrebe prihvate od većine

poslovnih subjekata, posebno od ekonomski ”jačih” dolazi do njihove kodifikacije od strane

međunarodnih privrednih organizacija.

9

Međunarodna trgovinska komora u Parizu je izvršila kodifikaciju u međunarodnim trgovačkim

poslovima međunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i preuzimanja rizika, u vezi sa prevozom

i oštećenjem robe u toku tog prevoza na jednu od ugovornih strana (prodavca i kupca), poznata kao

INCOTERMS.

Opšti pravni principi u međunarodnom pravu predstavljaju značajne izvore međunarodnog

poslovnog prava kojima se omogućava u mnogim državama zaštita određenih prava i interesa. Princip

uzajamnosti (reciprociteta) omogućava jednoobrazno postupanje u odnosu na svakog pravnog subjekta

u dve različite države, posebno kod primene bilateralnih konvencija. Reciprocitet predstavlja značajan

princip međunarodnog poslovnog prava. Po principu reciprociteta, omogućava se konkretnom

subjektu da ostvari neko pravo u određenoj državi, ali isto tako, da i subjekt iz te države (koja je takvo

pravo dala) ima pravo da u toj državi (čiji subjekt ostvario neko pravo), realizuje takvo ili slično

pravo. Princip koordinacije tj. snaga u međunarodnom poslovnom pravu se pre svega može odnosi na

subjekte međunarodnog poslovnog prava, gde isti treba da pri zaključenju i realizaciji međunarodnog

poslovnih poslova, putem koordinacije svojih volje ugovaraju međunarodne privredne poslove. Ta

koordinacija volja često se potiskuje u drugi plan od strane ekonomski “jačih” subjekata koji nameću

svoju volju, diktiraju uslove pri zaključenju ugovora i dr.

- Izvori koji potiču iz međunarodnog privatnog prava

Međunarodno privatno pravo reguliše odnose pravnih i fizičkih lica, kao građanskopravne

odnose sa elementom inostranosti, ali i odnose koji se odnose na međunarodno poslovno pravo (npr.

državna pripadnost preduzeća i dr.).

Izvori domaćeg prava

Domaće pravo, kao i domaće zakonodavstvo, stvara određene opšte akte kojima se regulišu

određeni ekonomski odnosi sa inostranstvom. Tu se pre svega radi o zakonima, kojima se reguliše

spoljnotrgovinsko poslovanje. To su kogentni propisi, imperativne prirode, koji čine ekonomski javni

poredak jedne države. Domaći privredni subjekti ne mogu u svom poslovanju sa inostranstvom

zanemariti pri zaključivanju i realizaciji poslovnih odnosa iz oblasti prometa robe i usluga, pozitivne

zakonske propise svoje zemlje. Inostrani privredni subjekti, pored svojih autonomnih propisa, moraju

imati u vidu domaće zakonodavstvo naše zemlje, kada su im poslovni partneri naši privredni subjekti.

U našem pozitivnom pravu može se istaći više zakona, koji su od posebnog značaja za međunarodno

poslovanje naših privrednih subjekata ali i stranih privrednih subjekata: Zakon o spoljnotrgovinskom

preduzeću, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzećima, Zakon o stranim ulaganjima,

Carinski zakon i dr. Za ugovore u međunarodnom poslovnom pravu, posebno je u našem pravu

10

značajan Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je osnovni izvor prava za ugovore u poslovnom

pravu.

Izvori prava koji regulišu međunarodne poslovne operacije

U ove izvore prava mogu se istaći oni izvori koji regulišu međunarodni robni promet i usluga.

Radi se o građanskim i trgovačkim zakonicima ili drugim odgovarajućim izvorima prava koje donosi

određena država, nacionalnim propisima javnog prava i sl.

Autonomno međunarodno trgovinsko pravo

Pravila autonomnog međunarodnog trgovinskog prava dovode do pravne sigurnosti subjekata

koje ista primenjuju u međunarodnim poslovnim odnosima i kao takve predstavljaju vrlo značajan

izvor međunarodnog poslovnog prava.

Drugi izvori međunarodnog poslovnog prava

Ovde spadaju tipski ugovori za razne poslove robnog prometa. Kao izvori međunarodnog

poslovnog prava, mogu da posluže i opšti uslovi poslovanja (špediterskih, skladišnih i drugih

organizacija), koji su doneti od strane nacionalnih granskih udruženja. Takođe, značajan izvor su i

poslovni i proizvodni standardi.

Arbitražna praksa i praksa nacionalnih sudova

Predstavljaju značajan izvor međunarodnog poslovnog prava. Arbitražna praksa usklađuje

određeni nesklad koji postoji između pravila nacionalnih zakonodavstava.

III) NAČELA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

- Načelo slobode poslovanja (trgovine)

Apsolutno shvatanje načela slobode trgovine bi značilo pravo na razmenu dobara unutar jedne

države i između država bez ikakvih ograničenja. Međutim, sloboda trgovine kao apsolutne slobode

teško da je ostvarena bilo kad i bilo gde. Upravo na taj način je i Međunarodni sud pravde formulisao

načelo slobode trgovine „bez ograničenja u principu”.

Sloboda trgovine, u svojoj suštini, a sa stanovišta međunarodnog privrednog prava, znači

slobodu uvoza i slobodu izvoza roba i usluga. Međutim, u realnosti, kao što je navedeno, potpunog

11

ostvarenja načela slobode trgovine nema, ili nije ostvareno, niti u takvom značenju i može da bude

ostvareno.

Prvo ograničenje apsolutne slobode trgovine je ograničenje u pogledu roba kojima se može

trgovati, odnosno za koje važi sloboda trgovine. U svim, ili gotovo svim državama sveta postoje robe

koje je zabranjeno stavljati u promet i u zemlji i u inostranstvu: na primer, trgovina opojnim drogama.

Sa druge strane, trgovina nekim robama se stavlja pod kontrolu države, pre svega zbog toga što se radi

o opasnim stvarima: na primer, trgovina oružjem i eksplozivnim sredstvima.

Takođe, postoje i ozbiljna ograničenja u pogledu nekih usluga, koje su zabranjene ili ograničene

u nekim državama sveta: npr, prostitucija, pornografske usluge, trgovina robljem i sl.

Zbog svega toga, načelo slobode trgovine bi trebalo razumeti kao načelo organizovane slobode

trgovine, koje je opštekorisno za razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa i koje ne podriva ni

nacionalne pravne sisteme, ni moralne vrednosti. Navedeni slučajevi ograničenja načela slobode

trgovine ni na koji način ne ugrožavaju to načelo; naprotiv, omogućavaju da ono služi razvoju

međunarodnih ekonomskih odnosa.

Tako shvaćeno načelo slobode trgovine može biti ugroženo nekim pojedinačnim postupcima

država koji se primenjuju samo prema nekim državama i ne odnose se na sve države. Jedna od takvih

mera koja negira načelo slobode trgovine je primena monopola u trgovini. To je pojava u kojoj jedna,

ili više država, daju monopol na trgovinu jednoj državi, ili jednoj grupi država. Na taj način, državi, ili

drugom privrednom subjektu, kome se daje takav, monopolski položaj obezbeđuje se povlašćeni

položaj na tržištu, dok se to pravo odriče svim trećim državama ili subjektima.

Drugi primer takvog ponašanja, koje ugrožava načelo slobode trgovine, je obezbeđivanje

određenih preferencijala jednoj državi, ili privrednom subjektu na teritoriji jedne države ili grupe

država. Preferencijalni položaj ne znači potpuni monopol, ali obezbeđuje neke olakšice na tržištu koje

ne važe za sve jednako: na primer, sloboda ugovaranja poslova direktnom pogodbom umesto javnim

konkursom (tenderom). Razume se da su sva ta ponašanja nepoželjna sa stanovišta načela slobode

trgovine. Sa stanovišta tog načela poželjno ponašanje je izjednačavanje položaja svih subjekata koji se

javljaju na tržištu, bez bilo kakve pozitivne ili negativne diskriminacije.

- Načelo slobode saobraćaja

Obavljanje Međunarodnog poslovanja podrazumeva mogućnost slobodne komunikacije između

privrednih subjekata različitih država. Ta komunikacija može biti povodom uspostavljanja poslovnog

odnosa (pregovori, zaključivanje ugovora i sl.), ali je ona mnogo češće u funkciji relizacije preuzetih

obaveza i sastoji se u transportu i isporuci robe sa teritorije jedne na teritoriju druge države. Svako

ograničenje ili ometanje ostvarivanja načela slobode saobraćaja za svoju neposrednu posledicu ima

dovođenje u pitanje ili onemogućavanje ostvarenja načela slobode trgovine. Ovo stoga što su po

prirodi stvari sve međunarodne poslovne operacije distancionog karaktera, čiji se ekonomski efekti

12

poslovnih aranžmana ostvaruju prevozom roba ili pružanjem usluga sa teritorija jedne države na

teritoriju druge države, pri čemu se često vrši prelazak i preko teritorija trećih država (tranzit). Prema

vrstama transportnih komunikacija načelo slobode saobraćaja može se raščlaniti na: a)

načelo slobode plovidbe; b) načelo slobode kopnenog prevoza; c) načelo slobode vazdušne plovidbe.

- Načelo slobode transfera kapitala

Normalno funkcionisanje međunarodnih ekonomskih odnosa, pored nesmetanog protoka roba i

usluga sa inostranim elementon, za svoju pretpostavku ima i slobodu plaćanja za tako isporučenu robu,

odnosno izvršene usluge. Stoga sloboda transfera novca u značajnoj meri određuje domašaj primene

načela slobode trgovine. Naime, bilo kakva ograničenja u pogledu mogućnosti plaćanja

prekograničnog prometa robe, odnosno vršenja usluga direktno utiču na uslove u kojima se

realizuje sloboda trgovine. U tom smislu, ova dva načela su uzajamno uslovljena. Kao posebno

obeležje ovog načela treba istaći da se ono, pored primarnog značaja u smislu plaćanja za izvršene

obaveze za isporučenu robu i pružene usluge, u sve većoj meri, pojavljuje se i kao pravilo slobodnog

plasmana kapitala u inostranstvo i to, kako u smislu njegovog investicionog ulaganja, tako i

poslovanja na međunarodnim inansijskim tržištima.

- Načelo minimalnog standarda ponašanja

Načelo minimalnog standarda ponašanja predstavlja skup pravila o zaštiti stranih subjekata

međunarodnog poslovanja, koje savremene države moraju da obezbede i garantuju stranim

privrednim subjektima, koji obavljaju dozvoljene privredne aktivnosti na njihovoj teritoriji.U odnosu

na ostala načela Međunarodnog poslovanja, načelo minimalnog standarda ponašanja je

višeg ranga. Ono se primenjuje uvek čak i u slučajevima, kada su ostala načela Međunarodnog

poslovanja suspendovana ili ograničena iz razloga dejstva dopuštenih izuzetaka u njihovoj

primeni. Stoga, ovo načelo predstavlja i onaj segment poslovne sigurnosti sa kojim privredni subjekti

uvek mogu da računaju prilikom preduzimanja poslovnih aktivnosti na teritoriji druge

države. U tom smislu, ni jedna država savremenog sveta ne može da izbegne davanje određenih

prava stranim subjektima, u minimalno utvrđenom obimu, ukoliko uopšte želi da ostvari

međunarodnurazmenu dobara i usluga sa drugim državama. Preciznije određenje sadržine načela

minimalnog standarda ponašanja je teško dati. Ovo načelo predstavlja pravni i poslovni standard

ponašanja, koji sa promenjenim okolnostima poprima različitu sadržinu. Ono je u principu određeno

dostignutim civilizacijskim nivoom poslovnih komunikacija između subjekata međunarodnog

poslovanja i u funkciji je obezbeđenja i garantovanja onog minimuma pravne i poslovne sigurnosti

koju države ne mogu da dovedu u pitanje. Stoga će i domašaj primene načela minimalnog

13

standarda ponašanja zavisiti od vremena i uslova njegove primene, odnosno od vrste poslovnih odnosa

u koje stupaju subjekti međunarodnog poslovanja.

- Načelo univerzalne važnosti poslovnih aranžmana

Načelo univerzalne važnosti poslovnih aranžmana znači da su ugovori, koje su subjekti

međunarodnog poslovanja zaključili, a koji su validni shodnom primenom propisa i pravila po kojima

su zaključeni, važe na teritoriji svih država savremenog sveta, te da ne mogu biti osporeni od strane

jedne od tih država. Ovo načelo u sebi sadrži primenu i dva osnovna pravila poslovnog prava. Prvo, to

je načelo autonomije volje ugovornih strana, shodno kome subjekti poslovnog odnosa

samostalno donose odluku o stupanju u određeni poslovni odnos, određuju prirodu tog odnosa,

utvrđuju svoja uzajamna prava i obaveze, kao i dužinu trajanja poslovnog odnosa. Iako je načelo

autonomije volje, pod pritiskom zahteva modernog poslovnog prometa, u mnogim svojim

aspektima ograničeno, ipak ono i dalje proizvodi dejstva i čini osnovu načela univerzalne

važnosti poslovnih aranžmana. Drugo načelo proizilazi iz pravila pacta sunt servanda,

shodno kome ugovor poslovnih partnera predstavlja “zakon” za njih, te su te odredbe pravno

obavezujuće za ugovorne strane i moraju se izvršavati u dobroj meri. S tim u vezi je i primena pravila

zabrane protivrečnog ponašanja u primeni ugovornih odredbi. Načelo univerzalne važnosti

poslovnih aranžmana pored pravne, obezbeđuje i poslovnu sigurnost, kako subjekata

međunarodnog poslovanja, između kojih je zaključen konkretan poslovni aranžman, tako i ostalih

poslovnih i drugih subjekata koji, na osnovu tako zaključenih aranžmana, stiču određena prava i

obaveze.

IV) PRINCIPI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

- Princip najpovlašćenije nacije

Princip najpovlašćenije nacije podrazumeva unošenje u ugovor o međunarodnom

poslovanju odredbe, shodno kojoj će ugovorne strane uzajamno priznati, u ugovorom određenoj

oblasti prava, povlastice i olakšice koje su od bilo koje ugovorne strane date ili će biti date bilo kojoj

trećoj strani. Klauzula najpovlašćenije nacije, po pravilu, daje se prilikom regulisanja

odnosa između država, kao subjekata međunarodnog poslovanja, ali i efektivnih nosioca

suverene vlasti na njihovoj teritoriji. Osnovni cilj ugovaranja, odnosno odobravanja ovog principa

je nastojanje da se spreči privredna diskriminacija i ima za težnju uspostavljanje jednakih

uslova privređivanja u širim, pa čak i u globalnim okvirima. Princip najpovlašćenije nacije proizilazi

iz bilateralnih ugovora i predstavlja vid slobodno manifestovanih dobrih privrednih, ali i

političkih odnosa koji postoje između tih država. Međutim, ovaj princip može biti

14

predmet regulisanja i u multilateralnim sporazumima, kada države, članice određene

međunarodne organizacije, utvrde primenu ovog principa kao osnove njihovih uzajamnih

odnosa (npr. GATT i Svetska trgovinska organizacija), s ciljem eleminisanja bilo kakvih oblika

diskriminacije do kojih može doći u poslovanju privrednih subjekata tih država. Ovaj princip ima

sledeća karakterna obeležja:

a ) Ugovaranje statusa najpovlašćenije nacije odnosi se samo na isključivanje mogućnosti

davanja povlašćenog položaja nekoj trećoj zemlji. Međutim, to ne znači da pod dejstvo ovog principa

spadaju povlastice i druge pogodnosti koje jedna država odobrava svojim građanima, kao ni

povlastice i druge pogodnosti koje se daju između država koje sačinjavaju saveznu državu

(federaciju ili konfederaciju);

b) Položaj najpovlašćenije nacije ne isključuje mogućnost uzajamnog uspostavljanja

posebnih pogodnosti između država ugovornica, koje nisu odobrene trećim državama. Ovo, naravno,

ukoliko sa tom trećom državom nije takođe ugovorena klauzula najpovlašćenije nacije, već su te

pogodnosti date po nekom drugom osnovu;

c) Prava i povlastice, koje proizilaze iz principa najpovlašćenije nacije, po svojoj sadržini

utvrđuju se poređenjem sa takvim pravima i povlasticama koje su date ili će biti date trećim državama,

a po svom dejstvu stupaju na snagu danom ugovoranja ovog principa, odnosno danom njegovog

odobravanja, ako su odobrene posle ugovaranja principa najpovlašćenije nacije;

d) Odobravanjem statusa najpovlašćenije nacije ne vrši se navođenje domašaja

primene ovog principa. Obim prava i pogodnosti, koje iz njega proizilaze, u prvom redu zavisi od

već datih povlastica, kao i pogodnosti koje će ubuduće biti date trećim državama. Stoga je ovaj

princip izuzetno fleksibilan i omogućava održavanje istog nivoa dobrih poslovnih odnosa između

privrednih subjekata država ugovornica, bez potrebe njegovog stalnog redefinisanja.

Domašaj primene principa najpovlašćenije nacije, kao što je navedeno, može u

znatnoj meri biti ograničeno autonomijom volje ugovornih strana, u smislu njegovog

bližeg prilagođavanja posebnim uslovima u kojima će se realizovati. Međutim, nezavisno od ovog

osnova modifikacije primene principa najpovlašćenije nacije, u određenim slučajevima, primena ovog

principa je ograničena, odnosno sasvim isključena. U tim slučajevima nije moguće ugovarati primenu

ovog principa. To su sledeći slučajevi: a) pogranični ili malogranični promet; b) postojanje carinske

unije; i c)suprotnost domaćem, odnosno međunarodnom javnom poretku.

- Princip nacionalnog tretmana

Po ovom principu, država stranim privrednim subjektima koji posluju u njoj obezbeđuje isti

položaj koji obezbeđuje i domaćim privrednim subjektima. Primena principa nacionalnog tretmana

može se predvideti ugovorom između dve države, ali je moguće da ga država primenjuje i jednostrano,

bez ugovorne obaveze.

15

Posledice koje ovaj princip ima za strane učesnike u privrednom životu mogu da budu različite.

U nekim pitanjima, unutrašnji propisi su irelevantni za strane učesnike privrednih odnosa, jer se na

njih ne primenjuju. Međutim, u nekim oblastima, princip nacionalnog tretmana ima poseban značaj.

Na primer, od značaja je za strane privredne subjekte da imaju pristup domaćim sudovima, da imaju

jednak položaj u finansijskim institucijama i pred državnim organima i sl. U tom pogledu, princip

nacionalnog tretmana može da obezbedi stranim privrednim subjektima i više prava nego što bi to

mogao najpovlašćeniji tretman. Ponekad je razlika u ekonomskim sistemima država prepreka primeni

principa nacionalnog tretmana. U tim slučajevima, taj tretman se posebno uređuje međunarodnim

ugovorima.

- Princip reciprociteta

Princip reciprociteta, odnosno uzajamnosti predstavlja jedan od osnovnih principa

međunarodnih odnosa i u sebi sadrži pretpostavku istih prava i pravnog statusa subjekata koji stupaju

u taj odnos. Ovaj princip za svoju sadržinu ima identično postupanje od stane subjekata

međunarodnog poslovanja (po pravilu država ugovonica) u njihovim međusobnim privrednim

odnosima. Shodno tom principu režim poslovanja, kao i sve pogododnosti, prava i

olakšice koje je jedna država dala drugoj, za poslovanje njenih, privrednih subjekata na

teritoriji države koja je ove pogodnosti dobila, primenjuju se i na privredne subjekte te države kada

obavljaju poslovne aktivnosti na teritoriji države koja je ove pogodnosti dala. Primena

principa reciprociteta (uzajamnosti) može biti ugovorena ili jednostrano utvrđena. U ovom drugom

slučaju, da bi se primenio princip reciprociteta, zahteva se postojanje takve odluke i od strane države

čiji privredni subjekti žele da posluju na teritoriji države koja je utvrdila ovaj princip, odnosno da se

princip uzajamnosti primenjuje de facto u praksi poslovanja privrednih subjekata (faktičkireciprocitet).

- Princip preferencijalnog (povlašćenog) tretmana

Preferencijalni (povlašćeni) princip u Međunarodnom poslovanju predstavlja uvođenje

različitog tretmana subjekata međunarodnog poslovanja, zavisno od njihove nacionalne pripadnosti.

Na osnovu ovog principa obezbeđuje se povlašćeni položaj privrednih subjekata iz određene države,

prilikom poslovanja na teritoriji države koja ga je odobrila. Preferencijalni princip se ogleda u nizu

pogodnosti, povlašćenog tretmana, sniženja stopa carinske tarife, oslobađanja od plaćanja carine,

manjeg poreskog i uopšte fiskalnog opterećenja, povoljnijeg režima spoljnotrgovinske razmene dobara

i usluga i dr., kojima se omogućavaju povoljniji uslovi poslovanja privrednim subjektima iz određene

države u odnosu na ostale strane subjekte privređivanja. Primena preferencijalnog (povlašćenog)

principa predstavlja direktno narušavanje načela slobode trgovine, te iz tih razloga, kao izuzetak od

pravila, primena ovog principa mora biti izričito određena. Njegova primena može biti na osnovu

16

jednostrane odluke jedne države, kojom se privrednim subjektima druge države daje povlašćeni

položaj, ali može da proistekne i iz bilateralnih, odnosno multilateralnih

sporazuma.Naročito je čest primer unošenja klauzule o direktnoj ili podrazumevajućoj primeni ovog

principa u sporazumima koji se zaključuju u okvirima međunarodnih organizacija regionalnog

karaktera. U ne tako retkim slučajevima primena principa preferencijalnog (povlašćenog)

tretmana je osnovni razlog zbog koga se određena država odlučuje da pristupi konkretnoj

međunarodnoj organizaciji regionalnog karaktera.

OPŠTI DEO

I) DRŽAVA KAO SUBJEKT MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Obzirom na činjenicu da su regulisani međunarodni odnosi nastali u relacijama

koje su uspostavljeni između država, to je i prirodno da su države prvi i osnovni subjekti

međunarodnog poslovanja. Kada se govori o državama, kao osnovnim subjektima međunarodnog

poslovanja, potrebno je posebno istaći njihovu osobinu priznanja ex iure proprio (po sopstvenom

pravu) statusa subjekta međunarodnog poslovanja, što konkretno znači da one same imaju moć

sopstvenog ustanovljenja kao subjekta međunarodnog poslovanja, kao i da poseduju kreativnu

sposobnost stvaranja ostalih subjekata međunarodnog poslovanja. Države su subjekti sa najvećom

merom međunarodno pravne i shodno tome poslovne sposobnosti. Njihovom voljom je stvoren

međunarodno pravni poredak, kao okvir međunarodnog poslovanja, te svi ostali subjekti uzimaju

učešće u tom poslovanju srazmerno meri koja odgovara ulozi i funkcijama države, kao osnovnog

subjekta međunarodnih odnosa. U ostvarivanju uloge, koju ima kao subjekt međunarodnog

poslovanja, mogu se razlikovati sledeće funkcije koje država ostvaruje u odnosima

međunarodnogposlovanja:

a) Država u međunarodnim poslovnim odnosima učestvuje u svojstvu nosioca

suverenih ovlašćenja i u tom svojstvu obezbeđuje stvaranje unutrašnjih i međunarodnih pravnih okvira

za nastanak međunarodnih poslovnih odnosa, u koje će stupati drugi subjekti međunarodnog

poslovanja (regulatorna funkcija). Ostvarivanje ove funkcija obezbeđuje donošenjem internih propisa,

kojima se uređuju pitanja od značaja za uspostavljanje i realizaciju međunarodne poslovne saradnje

domaćih privrednih subjekata sa stranim pravnim i fizičkim licima. Ovi propisi, po svojoj prirodi,

spadaju u domen javnog poretka određene države, te su po tom osnovu obavezni za sve druge subjekte

međunarodnog poslovanja, kada posluju na teritoriji određene države. Pored toga država, preko svojih

organa vlasti, učestvuje u zaključivanju bilateralnih, odnosno multilateralnih sporazuma sa drugim

17

državama kojima se uređuje niz pitanja od značaja za nesmetano i uspešno ostvarivanje međunarodne

poslovne saradnje;

b) U smislu zaštite nacionalnih interesa, država je ovlašćena na preduzimanje niza mera

kojima štiti svoje unutrašnje tržište, obezbeđuje uravnotežen razvoj privrednih grana svoje

privrede, održava ravnotežu platno bilansne pozicije sa inostranstvom, potencira promociju i razvoj

komparativnih prednosti svoje privrede i vrši druge poslove, kojima se kontrolišu uslovi ostvarivanja

međunarodnog poslovanja i sprečavaju mogući štetni efekti tog poslovanja na domaću privredu

(kontrolno nadzorna funkcija). U domenu uspostavljanja poslovnih odnosa sa inostranim elementom i

izvršenja prava i obaveza po tom osnovu, država je ovlašćena da uvodi mere i ograničenja iz domena

odobravanja izvoznih i uvoznih dozvola, davanja saglasnosti o raznim oblicima međunarodnih

poslovnih odnosa, donošenje odluka o zabrani uvoza ili izvoza određenih proizvoda, odobravanje

plaćanja u određenoj valuti, diskrecione primene određenih ovlašćenja koja postoje na osnovu

carinskih propisa i donošenje drugih mera, koje spadaju u domen ekonomske politike te države;

c ) Najzad, država i sama stupa u razne poslovne odnose i to kako sa drugim državama, tako i sa

ostalim subjektima međunarodnog poslovanja. U tom svojstvudržava se pojavljuje kao subjekt

međunarodnog poslovanja preuzimajući i izvršavajući određena prava i obaveze, koje stricto sensu

spadaju u materiju međunarodnog poslovanja (poslovna funkcija). Ostvarujući ovu funkciju, radi

zadovoljenja svojih posebnih potreba, država se preko svojih organa pojavljuje kao subjekt

međunarodnog poslovanja povodom zaključivanja i realizacije brojnih poslovnih aranžmana. Bitno je

da ovom prilikom država neposredno uspostavlja poslovne odnose sa drugim subjektima

međunarodnog poslovanja, te da za izvršenje tako uspostavljenih odnosa neposredno

odgovara svojom imovinom. Brojne su mogućnosti pojave države kao neposrednog učesnika u

međunarodnim poslovnim odnosima, u svojstvu subjekta međunarodnog poslovanja i one

zavise od društveno ekonomskih odnosa koji postoje u toj državi, kao i od stepena

razvoja njene privrede.

II) ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) ili kraće Ujedinjene nacije (UN) je međunarodna

organizacija koja se deklariše kao „globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog

prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“. Osnovana je 1945. godine

od strane 51 države, ukinuvši Društvo (Ligu) naroda.

Od 2011. godine, 193 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uključujući sve međunarodno

priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status posmatrača), Kukovih ostrva,

Palestine (koja ima status de facto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom

18

politikom rukovodi vlada Novog Zelanda).. Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatračke

misije pri UN.

Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i

odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine.

Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih nacija,

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski

savet Organizacije ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde, kao i

tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što je npr., UNICEF.

Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Društva naroda, za koje su mnogi smatrali da su

neefikasne u ulogama međunarodnih upravnih tela. Društvo naroda je osnovano kao odgovor na Prvi

svetski rat, na pretpostavkama da bi jedna takva organizacija mogla sprečiti takve ratove, ali ipak nije

uspelo da spreči izbijanje Drugog svetskog rata. Najveća prednost koje Ujedinjene nacije imaju nad

Društvom naroda je sposobnost da održavaju i isporuče oružane snage svojih članica kao mirotvorce.

Termin „Ujedinjene nacije“ skovao je predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog

svetskog rata, kojim je označio Saveznike. Prvi put je formalno korišćen 1. januara, 1942. u

Deklaraciji Ujedinjenih nacija, koja je angažovala Saveznike na principima Atlantske povelje i

obavezala ih da ne sklapaju pojedinačno mir sa Silama osovine.

Ideja o Ujedinjenim nacijama je razrađena u deklaracijama potpisanih na Savezničkim

konferencijama u Moskvi, Kairu i Teheranu tokom 1943. Godine. Od avgusta do oktobra 1944.

godine, predstavnici Francuske, Republike Kine, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država, i

Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi razradili planove na imanju Damberton Ouks u Vašingtonu. Ti

i kasniji razgovori proizveli su predloge koji opisuju smisao postojanja organizacije, njenog članstva i

organa, kao i sporazume za održavanje međunarodnog mira i sigurnosti i međunarodne socijalne i

ekonomske saradnje.

Dana 25. aprila 1945.godine, počela je prva konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnim

organizacijama u San Francisku. Pedeset nacija koje su imale svoje predstavnike na konferenciji

potpisalo je Povelju Ujedinjenih nacija dva meseca kasnije, 26. juna. Poljska nije imala predstavnike

na konferenciji, ali joj je sačuvano mesto među originalnim potpisima, koji je dodala kasnije.

Ujedinjene nacije su nastale 24. oktobra 1945. godine, pošto su Povelju ratifikovale pet stalnih članica

Saveta bezbednosti — Republika Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, i

Sjedinjene Države — i većina ostalih 46 potpisnica.

S početka, organizacija je bila poznata pod nazivom Organizacija ujedinjenih nacija, ili OUN.

Međutim, od 1950-ih, spominju se i kao Ujedinjene nacije, ili skraćeno UN.

Sistem Ujedinjenih nacija se finansira na dva načina: oporezivanjem i dobrovoljnim prilozima

zemalja članica. Regularni dvogodišnji budžet UN i njenih agencija finansira se oporezivanjem. Na

Generalnom zasedanju određuje se budžet i odlučuje porez za svaku članicu. Ovo je uglavnom

19

zasnovano na relativnoj sposobnosti svake zemlje da plati porez, mereno prihodima po glavi

stanovnika, zajedno sa drugim faktorima.

Ustanovljen je princip da UN ne treba da budu previše zavisne ni od jedne članice za

finansiranje njenih projekata. Stoga, postoji maksimalni iznos, tj. najveća suma kojom bilo koja

članica može biti oporezovana. U decembru 2000.godine, na zasedanju je izmenjen nivo poreza kako

bi bolje odražavao trenutnu situaciju u svetu. Kao deo ovih izmena, regularan budžetski maksimum je

smanjen sa 25% na 22%. Sjedinjene Američke Države su jedina članica koja ispunjava taj maksimum,

ali i dalje duguje organizaciji na stotine miliona dolara. Do 1. januara 2008, 10 najvećih finansijskih

doprinosilaca mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija su: Sjedinjene Države, Japan, Nemačka,

Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Kina, Kanada, Španija i Južna Koreja.

Posebni programi UN koji nisu uključeni u regularan budžet (kao što su UNICEF, UNDP,

UNHCR, i Svetski program hrane) se finansiraju dobrovoljnim prilozima vlada zemalja članica. Jedan

deo ovoga je u obliku poljoprivrednih dobara kao donacija unesrećenim područjima, ali veći deo

predstavljaju novčane donacije.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija se nalazi na čelu Sekretarijata, jednog od glavnih organa

Ujedinjenih nacija, i deluje kao de facto predsednik i lider Ujedinjenih nacija.

- Sistem UN

Sistem Organizacije ujedinjenih nacija predstavlja čitavu mrežu međunarodnih organizacija (za

razliku od Organizacije ujedinjenih nacija koje su samo jedna od mnogih organizacija u sistemu),

sporazuma i konvencija stvorenih od strane Organizacije ujedinjenih nacija.

Sistem je zasnovan na pet osnovnih organizacija (ranije šest, Starateljski savet Organizacije

ujedinjenih nacija je prestao sa radom 1994.godine):

1) Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija,

2) Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija,

3) Ekonomski i socijalni savet Organizacije ujedinjenih nacija,

4) Sekretarijat Organizacije ujedinjenih nacija, i

5) Međunarodni sud pravde.

Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija (GS OUN) je jedna od pet glavnih organa

Organizacije ujedinjenih nacija. Čine je sve zemlje članice Organizacije ujedinjenih nacija i sastaju se

na redovnim godišnjim zasedanjima koje saziva predsednik izabran od većine predstavnika.

Kao jedino telo OUN u kome sve zemlje članice imaju predstavnike, Skupština služi kao forum

članicama na kojima raspravljaju o pitanjima međunarodnog prava i donose odluke o daljem

funkcionisanju organizacije.

20

Redovno godišnje zasedanje Generalne skupštine obično počinje trećeg utorka u septembru i

završava se sredinom decembra, sa izborom predsednika Generalne skupštine na početku svakog

zasedanja. Opšte zasedanje počinje kada kada se sve članice pojave na zasedanju u roku od 6 dana.

Tradicionalno, generalni sekretar se prvi obraća skupštini, a zatim i predsednik skupštine i brazilski

predstavnik. Prvo zasedanje je održano 10. januara 1946.godine u Središnjoj dvorani Vensminsterske

palate u Londonu kojoj je prisustvovala 51 zemlja.

Za izglasavanje na Generalnoj skupštini o važnim pitanjima — rasprave o miru i bezbednosti;

reizbor članova organa; pristupanje, suspenzija, i isključenje članica; budžetska pitanja — potrebna je

dvotrećinska većina prisutnih članica na zasedanju. Ostala pitanja se izglasavaju prostom većinom.

Svaka članica ima po jedan glas. Osim izglasavanja novog budžeta, između ostalog i nivo poreza za

članice, skupštinske rezolucije nisu obavezujuće za članice. Skupština daje preporuke po bilo kom

pitanju koje se tiče OUN, osim po pitanjima mira i bezbednosti koje su u nadležnosti Saveta

bezbednosti. Sistem jedna zemlja, jedan glas teoretski omogućava zemljama koje čine 8% svetske

populacije da izglasaju rezoluciju sa dvotrećinskom većinom.

Tokom osamdesetih godina 20.veka, Skupština je postala mesto dijaloga na relaciji Sever-Jug

— rasprave po pitanjima odnosa između industrijskih zemalja i zemalja u razvoju. Ova pitanja su

postala značajna zbog ubrzanog rasta i promene sastava članstva OUN. Tokom 1945.godine,

Ujedinjene nacije su imale 51 člana. Sada ima 193, od kojih više od dve trećine čine zemlje u razvoju.

Zbog njihove brojnosti, zemlje u razvoju su često u mogućnosti da određuju teme dnevnog reda

zasedanja (preko koordnisanih grupa kao što je G77), karakter rasprava, i konačne odluke. Za mnoge

zemlje u razvoju, UN predstavlja izvor njihovog diplomatskog uticaja i mesto za izgradnju

međunarodnih odnosa.

Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija (SB OUN) je najvažnije telo Organizacije

ujedinjenih nacija, zaduženo za održavanje mira i bezbednosti u svetu. Dok ostali organi Organizacije

ujedinjenih nacija samo daju preporuke članicama OUN, Savet bezbednosti ima ovlašćenja da donosi

odluke koje članice moraju da poštuju, kako stoji u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija. Odluke

Saveta se nazivaju rezolucijama. Predsedavanje Savetu bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.

Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija je organ koji se bavi ekonomskim i socijalnim

razvojem zemalja članica, kao i promocijom socijalnih usluga i politike. Glavni ciljevi su globalno

povećanje standarda stanovništva, puna zaposlenost, socijalno zdravlje, ljudska prava i slobode i

kulturni i obrazovni razvoj.

Ekonomski i socijalni savet pomaže Generalnoj skupštini u promovisanju međunarodne

ekonomske i socijalne saradnje i razvoja. Ekonomski i socijalni savet ima 54 člana, koje bira

Generalna skupština na mandat od tri godine. Iako su sve članice Ujedinjenih nacija podobne pri

izboru, članice koje čine zemlje „Prvog sveta“ su bile favorisane u proteklim godinama. Predsednik se

21

bira na period od godinu dana među malim ili srednjim silama predstavljenim u Ekonomskom i

socijalnom savetu. Svaki član Ekonomskog i socijalnog saveta ima jedan glas, a odluke donosi većina

prisutnih članica. Ekonomski i socijalni savet se sastaje jednom godišnje u julu na četvoronedeljnom

zasedanju. Od 1998. godine, održava se drugi sastanak svakog aprila sa ministrima finansija vodećih

komisija Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Nezavisno posmatrano od

specijalizovanih tela kojima koordinira, Ekonomski i socijalni savet funkcioniše kao i ostali organi UN

tj. pripuklja informacije, savetuje zemlje članice, i daje preporuke. Pored toga, Ekonomski i socijalni

savet usmerava i koordinira rad pomoćnih tela UN, gde je i najaktivniji.

Međunarodni sud pravde je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. Sedište suda je u Palati

mira u Hagu, Holandija. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, a

počeo je sa radom 1946., kao naslednik Stalnog suda za međunarodno pravo. Statut Međunarodnog

suda pravde, sličan statutu njegovog prethodnika, je glavni konstitutivni dokument koji ustanovljava i

reguliše rad Suda. Međunarodni sud pravde ne treba mešati sa Međunarodnim krivičnim sudom, koji

takođe potencijalno ima „globalnu“ nadležnost. Engleski i francuski su dva zvanična jezika suda.

Rad Suda karakteriše širok opseg sudskih aktivnosti. Glavna funkcija je rešavanje pravnih

parnica koje podnose države i davanje pravnih saveta međunarodnim organima i agencijama. Broj

parnica pred Međunarodnim sudom pravde je bio relativno mali, ali od 1980.- ih je očito jačala volja

da se koristi Sud, naročito među zemljama u razvoju, iako su se Sjedinjene Države povukle od

prisilnog sudstva 1986.godine, što znači da priznaju nadležnost suda od slučaja do slučaja.

Međunarodni sud pravde čini petnaest stalnih sudija koje bira Generalna skupština i Savet

bezbednosti UN sa spiska lica koja nominuju nacionalne grupe u okviru Stalnog arbitražnog suda.

Izborni proces je uređen u članovima 4-12 Statuta Međunarodnog suda pravde. Sudije služe mandat od

devet godina i mogu biti ponovo izabrani. Izbori se održavaju svake treće godine, uz penzionisanje

trećine sudija svaki put, kako bi se osigurao kuntinuitet u okviru suda.

Ako sudija umre za vreme mandata, praksa je da se izabere sudija iste nacionalnosti koji bi

završio mandat. Ne mogu biti izabrana dvojica sudija iste nacionalnosti. Prema članu 9 Statuta

Međunarodnog suda pravde, članstvo Suda treba da predstavlja „glavne oblike civilizacije i najviše

pravne sisteme sveta“. U suštini, ovo predstavlja opšte pravo, civilno pravo i socijalističko pravo. Od

1960- ih svaka od pet stalnih članica Saveta bezbednosti (Francuska, Kina, Rusija, Velika Britanija, i

Sjedinjene Države) su uvek imale sudiju u Međunarodnim sudu pravde. Izuzetak je Kina (republika

Kina do 1971., Narodna Republika Kina od 1971., pa nadalje), koja nije imala svog sudiju u Sudu od

1967. do 1985., zato što nije predložila kandidata. Pravilo o geopolitičkom sastavu radnog stola postoji

uprkos činjenici da ne postoji odredba o tome u Statutu Međunarodnog suda pravde.

Član 2 Statuta Suda, određuje da sve sudije treba da budu „izabrane bez obzira na njihovu

nacionalnost među licima visokog moralnog karaktera“, koji su ili kvalifikovani za najvišu sudsku

dužnost u svojim zemljama ili poznati kao pravnici sa odgovarajućim poznavanjem međunarodnog

22

prava. Nezavisnost suda je opisana u članovima 16-18 Statuta Suda. Sudija Međunarodnog suda

pravde ne može da bude ni na jednom drugom položaju, niti da radi kao savetnik. Sudija može biti

razrešen dužnosti jedino tajnim glasanjem ostalih članova Suda. Uprkos ovim pravilima, nezavisnost

sudija Međunarodnog suda pravde je često dovođena u pitanje. Na primer, tokom procesa Nikaragva

protiv Sjedinjenih Država, Sjedinjene Države su izdale zvanično saopštenje kojim je rečeno da ne

mogu da izdaju osetljive materijale pred Sudom zbog prisustva sudija iz država Istočnog bloka.

Sudije mogu izdati zajedničku presudu ili dati zasebna mišljenja. Odluke i savetodavna

mišljenja donose se većinom, a u slučaju podjednake podele mišljenja, odluka predsednika je

odlučujuća. Sudije mogu dati i zasebna mišljenja u suprotnosti sa ostalima.

III) OPŠTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)

- Nastanak GATT-a

U periodu posle Drugog svetskog rata uočena je potreba za stvaranjem novog međunarodnog

ekonomskog okvira. Njega bi činili: Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i

razvoj i međunarodna organizacija koja bi delovala u oblasti trgovine. Bilo je predviđeno da to bude

Međunarodna trgovinska organizacija (ITO), kao treća međunarodna ekonomska organizacija koja bi

regulisala međunarodnu trgovinu, za razliku od prve dve koje su prvenstveno finansijskog karaktera.

U arhitekturi posleratne izgradnje, možemo reći da je GATT bio poslednja impresivna struktura

međunarodne ekonomske saradnje. Nakon teških ratnih godina trebalo je dati podstrek razvoju

trgovine, što se na najbolji način moglo uraditi ostvarenjem liberalizacije trgovine i zaustavljanjem

protekcionističkih mera, koje su ostale na snazi još od 30-ih godine prošlog veka. Zato je u Havani

sazvana Konferencija o trgovini i zaposlenosti pod okriljem Ekonomsko socijalnog saveta UN

(ECOSOC). Razgovori na tu temu su rezultirali u Havanskoj povelji iz 1948. godine, kojom je trebalo

stvoriti osnove jedne takve međunarodne organizacije, kao i privremenu komisiju čiji bi zadatak bio

sazivanje prve konferencije ove organizacije. Ipak, ova Organizacija nikada nije osnovana kako je tada

osmišljena, usled odbijanja ratifikacije od strane američkog Kongresa.

Radi izrade nacrta povelje buduće međunarodne trgovinske organizacije, februara 1946. godine,

u Ujedinjenim nacijama usvojena je rezolucija o osnivanju Pripremnog komiteta za Konferenciju

Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti. Na drugom zasedanju Pripremnog komiteta, aprila 1947.

godine, u Ženevi, vođeni su bilateralni pregovori o carinskim koncesijama. Pregovori su završeni

uspehom, a rezultat je konkretizovan u okviru Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (General

Agreement on Tariffs and Trade - GATT). GATT je stupio na snagu 1. januara 1948. godine i bilo je

predviđeno da predstavlja samo privremeno, prelazno rešenje za regulisanje međunarodne trgovine na

23

multilateralnom nivou, sve do stupanja na snagu pravila Međunarodne trgovinske organizacije. U

prvoj rundi pregovora, dakle u procesu formiranja GATT-a, ostvareno je 45.000 carinskih koncesija,

koje su obuhvatale 10 milijardi dolara, odnosno vrednost od oko jedne petine tadašnje svetske

trgovine. Zamišljen kao privremeni trgovinski sporazum, GATT u samom početku nije imao

institucionalnu strukturu. Ona se razvijala postepeno.

Havanska konferencija, odnosno Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti,

započela je rad 21. XI 1947. godine na Kubi, a okončala 24. III 1948. godine, kada je potpisana

Havanska povelja o Međunarodnoj trgovinskoj organizaciji. Za ITO se smatralo da će biti

specijalizovana ustanova Ujedinjenih nacija, koja bi se bavila, do tada nedovoljno istaknutim,

pitanjem međunarodne trgovinske saradnje. Povelju je potpisalo 50 zemalja, a bilo je potrebno 20

ratifikacija. I tih 20 čekalo je na odluku američkog Kongresa. Posle odbijanja američkog Kongresa da

to učini, preostalo je okretanje Sporazumu GATT-a. Može se zaključiti da je ova velika ideja naišla na

značajan i presudan otpor od strane velikih sila, naročito SAD, koje nisu mogle prihvatiti da

nacionalnu trgovinsku politiku podvrgnu multilateralnoj kontroli jedne nadnacionalne institucije.

Stvaranje ITO imalo je cilj kompletiranje procesa institucionalizacije međunarodnih ekonomskih

odnosa koji je započet u Breton Vudsu 1944. godine, osnivanjem Međunarodnog monetarnog fonda i

Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Tako bi se stvorila jedna integrativna celina koja bi

obuhvatala: međunarodne novčane tokove (IMF), međunarodne investicije (IBRD) i međunarodnu

trgovinu (ITO).

Do osnivanja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation - WTO) 1995. godine,

GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji reguliše međunarodnu trgovinu. GATT je

međudržavni ugovor koji reguliše oblast međudržavne trgovinske saradnje. Formulisani su ciljevi

osnivanja GATT-a. To su: podizanje životnog standarda, obezbeđivanje pune zaposlenosti,

obezbeđivanje rastućeg realnog dohotka i efektivne tražnje, povećanje upotrebe resursa, proširenje

proizvodnje i razmene dobara. Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olakša smanjenje barijera

trgovini i obezbedi veću jednakost uz poštovanje tržišnog pristupa za sve uključene strane. Prema

nekim autorima važno je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije pomenuto ostvarenje

potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj.

- Održane runde pregovora pod okriljem GATT-a

Za 47 godina, koliko je postojao GATT, njegov osnovni tekst je ostajao uglavnom isti, uz

dodavanje novih sporazuma u cilju daljeg snižavanja carina, što je činjeno kroz serije multilateralnih

trgovinskih pregovora, nazvanih ¨trgovinske runde¨. Svaka runda predstavljala je korak više u procesu

ostvarivanja trgovinske liberalizacije. Prednost pregovaranja u okviru rundi, bez obzira na njihovo

dugogodišnje trajanje, nalazi se u sveobuhvatnom (paket) pristupu trgovinskim pregovorima. Takav

pristup nudi i sveobuhvatna rešenja, dakle i sa ekonomskog, ali i političkog aspekta, što je lakše za

24

odbranu na nacionalnom nivou. Prednost ovakvog pregovaranja postoji i za zemlje u razvoju, kojima

se tako povećava mogućnost uticaja, što je neuporedivo bolje u odnosu na njihovo bilateralno

pregovaranje sa vodećim trgovinskim silama u svetu. Reforma u osetljivim sektorima od strategijskog

značaja za svaku državu, kao što je i poljoprivredni sektor, najpre se može izvršiti ukoliko se donese

paket globalnih mera. Upravo o ovom pitanju najviše je bilo reči u okviru poslednje runde GATTa,

¨Urugvajske runde¨. Održano je ukupno osam rundi pregovora.

Tokom održavanja prvih pet rundi uglavnom se diskutovalo o pitanju snižavanja carina u

međusobnoj trgovini strana potpisnica GATT-a i njihovi glavni rezultati postignuti su u ovom

domenu. Dilon runda (1960-1961) je ostala upamćena kao runda na kojoj je ostvaren mali učinak u

pogledu carinskih koncesija, ali i kao prva runda pregovora nakon koje je bilo očigledno da će

stvaranje Evropske ekonomske zajednice - EEZ (European Economic Community – EEC), a još više

Zajedničke poljoprivredne politike (Common Agricultural Policy - CAP), samo omogućiti još

izraženije povećavanje carina i trgovinskih barijera u sektoru osetljivih proizvoda, među kojima

poljoprivredni proizvodi zauzimaju dominantno mesto. Dakle i ova runda pregovora za osnovnu temu

imala je carine kao i sve prethodne runde, mada je u ovom slučaju, to pitanje posmatrano u svetlu

stvaranja carinske unije evropskih zemalja. Prva runda pregovora koja je donekle promenila takav

pristup bila je Kenedi runda, održana u periodu od 1964-1967. godine. Pored pitanja carina vođeni su

pregovori u pogledu antidampinške politike. Pregovori su dali rezultate u pogledu snižavanja carina za

industrijske proizvode za 35%, ali su zato pregovori po principu ¨proizvod po proizvod¨ za

poljoprivredne proizvode bili manje uspešni. Ovo je prva runda koja je pored carina dala značaj i sve

zastupljenijim necarinskim barijerama trgovini, kao i antidampinškim merama, a kao rezultat toga,

došlo je do sklapanja Antidampinškog sporazuma.

Tokijska runda (1973-1979) je ostvarila progresivno snižavanje carina i to za 30% u devet

vodećih zemalja. Prosečna carina za industrijske proizvode je snižena na 4,7%, a napredak se uočava

ukoliko uporedimo ovaj podatak sa visinom carina od 40% za industrijske proizvode, koliko su one

iznosile u vremenu osnivanja GATT-a. Da bi ovo sniženje bilo realno ostvarivo, primenjeno je fazno

snižavanje, element harmonizacije, kao i snižavanje carinskih vrhova (tariff peaks). Pregovori su

vođeni i u oblasti necarinskih barijera trgovini. Iako one nisu uklonjene, donet je niz sporazuma za ovu

oblast. Samo su neke razvijenije zemlje prihvatile ove sporazume, nazvane kodeksi. Njih je bilo devet,

a pet Sporazuma o: subvencijama, tehničkim preprekama trgovini, uvoznim dozvolama, carinskoj

vrednosti i antidampingu, preuzeti su u Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije i

pretvoreni su u multilateralne sporazume. Za ostala četiri sporazuma o: goveđem mesu, mlečnim

proizvodima, vladinim nabavkama i civilnim vazduhoplovima, može se konstatovati da su ostali da

važe kao plurilateralni sporazumi.

IV) SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

25

- Rezultati Urugvajske runde pregovora

Rezultati Urugvajske runde pregovora izloženi su u Finalnom aktu, koji je potpisan 15.04. 1994.

godine, u Marakešu. Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije

(Agreement Establishing the World Trade Organisation), sa pripadajućim aneksima, Ministarske

deklaracije i još 25 različitih odluka. Osnivački akt WTO je navedeni Sporazum, koji je, sistem od 29

zasebnih ugovora organizovanih u 4 aneksa. Broj predstavnika se povećavao tokom odvijanja runde,

da bi na kraju iznosio 125. Najvažniji rezultat ove runde pregovora je osnivanje Svetske trgovinske

organizacije koja je počela sa radom 01.01.1995. godine. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja, dok je

Sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 104 zemlje. Već početkom 1995. godine, Sporazum je

ratifikovalo preko 80 zemalja. Među njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada. To su

zemlje čije je učešće u ukupnoj svetskoj trgovini robe i usluga oko 90%. Do 2000. godine, pravo

članstva u WTO je steklo 135 država. Za sedište rada WTO određena je Ženeva.

Svetska trgovinska organizacija je međunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne

elemente da bi se mogla tako klasifikovati: državu kao osnivača i tipičnu članicu, međunarodni ugovor

kao osnivački akt, stalne organe koji sprovode odredbe statuta, određenu oblast delovanja, svojstvo

pravnog lica i subjekt je međunarodnog prava.

Formalno gledano, GATT nije bio međunarodna organizacija, već ugovor sklopljen između

vlada zemalja. Kao rezultat toga nije imao zemlje članice, već zemlje ugovornice, odnosno zemlje

potpisnice. WTO je međunarodna organizacija koja upravlja multilateralnim sporazumima u oblasti

robne trgovine (GATT), trgovine uslugama (GATS) i trgovinskim aspektima prava intelektualne

svojine (TRIPs).

WTO se ne bavi kontrolom privatnog biznisa. Njen rad obuhvata samo vlade zemalja, uvodeći

red među instrumente trgovinske politike (carine, kvote, subvencije). Dakle, WTO je regulator rada

vlada zemalja koji se tiče trgovine, kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na domaćem tržištu

suočavaju uvezeni proizvodi. U tome se ne razlikuje od GATT-a.

WTO je institucija nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera koja kontroliše međunarodnu

trgovinu robom, uslugama i intelektualnom svojinom. Način njenog delovanja, dakle, funkcionisanja

jesu sporazumi koji regulišu oblasti značajne sa aspekta međunarodne trgovine. Sporazumi koji

regulišu međunarodnu robnu trgovinu se dele u tri grupe:

Prva grupa se odnosi na snižavanje carinskih i necarinskih barijera u

međunarodnoj trgovini, kako bi se omogućio jedan konkurentan pristup na

tržište zemalja članica;

Druga grupa sporazuma su sporazumi koji se odnose na unifikaciju pravnih

normi u zemljama članicama. Ovakvim ujednačavanjem nestale bi pravne

barijere koje značajno komplikuju dosadašnju međunarodnu trgovinu;

26

Treću grupu sporazuma čine sporazumi koji regulišu realizaciju

spoljnotrgovinskog posla, gde su se do pojave ovih sporazuma javljala česta

usporavanja u praksi.

Osnovni cilj formiranja jedne ovako kompleksne međunarodne institucije, odnosno strukture

jeste ostvarenje večnog ideala trgovine koji od njenog nastanka pa sve do danas ipak nije ispunjen. To

je ostvarenje trgovinske liberalizacije kako bi došlo do povećanja blagostanja naroda zemalja članica.

Dakle, cilj je ostvarenje liberalizacije međunarodne trgovine uz eliminisanje svih necarinskih barijera i

restrikcija.

- Opšti principi WTO

1) Princip nediskriminacije ima dve dimenzije. Prva se odnosi na princip „najpovlašćenije

nacije“ (Most-favoured-nation – MFN). Po ovom principu zahteva se da ukoliko zemlja

članica WTO odobri trgovinske olakšice nekoj drugoj zemlji, onda je dužna da odmah i

bezuslovno odobri iste i svim drugim zemljama članicama WTO, koje su zainteresovane za

izvoz date grupe proizvoda u tu zemlju;

2) Princip reciprociteta zasniva se na ravnoteži prava i obaveza koja se formiraju između zemalja

po pitanju njihove međusobne trgovine. Ravnotežna razmena ustupaka dve zainteresovane

strane je neophodna da bi do sporazuma uopšte i došlo;

3) Pristup tržištu. Cilj osnivača GATT-a bio je promovisanje otvorenog trgovinskog sistema koji

bi se bazirao na pravilima koja ojačavaju zdrav konkurentski odnos između dobavljača koji se

nalaze u različitim zemljama. Toj ideji suprotstavljena su nastojanja nekih snaga da se

upravlja trgovinskim tokovima i da se unapred određuje dobit;

4) Fer konkurencija . Pojam fer konkurencije u okvirima WTO ne podrazumeva i najčešću

upotrebu ovog pojma na mikro planu, već daje jedan širi koncept koji je zapravo lista

ponašanja koja su dozvoljena ili zabranjena.

Osnovni i vrhovni organ WTO je Ministarska konferencija. Sastaje se najmanje svake druge

godine. To je zapravo diplomatska konferencija, na koju dolaze predstavnici zemalja članica WTO, a

to su uglavnom predstavnici iz Ministarstava inostranih poslova i iz Ministarstava spoljne trgovine,

kao i ostala stručna lica. Osnovna nadležnost konferencije se ogleda u procesu donošenja odluka, čiji

inicijator može biti bilo koja članica. Izvršni organ WTO je Opšti savet koji izvršava zadatke poverene

od strane Ministarske konferencije, donosi odluke između dve sednice, osniva pomoćne organe,

koordinira rad, usvaja izveštaj o radu organizacije, odlučuje o budžetu WTO, priprema sednice

27

Ministarske konferencije. Administrativni organ WTO je Sekretarijat koji obavlja tehničke poslove i

zadužen je za izvršavanje odluka, a po potrebi se osnivaju i pomoćni organi (kao što je Međunarodni

trgovinski centar).

V) MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)

MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na međunarodnoj monetarnoj

konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći ekonomski oporavak i razvoj

nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Istorija j e pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa

razvojem međunarodnih ekonomskih odnosa, pa je bilo potrebno „kreirati“ sistem koji će podržavati

razvoj međunarodnih ekonomskih tokova. MMF-u je pripala uloga regulisanja međunarodnih

monetarnih odnosa, imajući uvidu česte poremećaje monetarnog sistema između dva svetska rata koji

su negativno uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast. To je specijalizovana agencija Ujedinjenih

nacija sa sedištem u Vašingtonu. Statut MMF-a formalno je usvojen 27.12.1945.godine, kada ga je

prihvatila većina zemalja čiji su predstavnici prisustvovali konferenciji. Fond je počeo sa radom 25.

juna 1946. godine. Danas MMF ima 184 zemlje članice.

Prema odredbama člana 1. statuta MMF-a ciljevi osnivanja Fonda su:

- Razvijanje međunarodne monetarne saradnje;

- Olakšavanje širenja i ravnomeran rast međunarodne trgovine;

- Radi na stabilnosti kurseva;

- Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaćanja;

- Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje ravnoteže u

platnom bilansu pojedinih zemalja, kojima je to neophodno.

U navedenom članu utvrđeno je pravo Fonda da vrši nadzor nad međunarodnimmonetarnim

sistemom, kamatnih stopa i bilansa plaćanja. Članice su dužne da Fondu redovno dostavljaju podatke

o ekonomskim pokazateljima privrede (stanja platnog bilansa, izvoz i uvoz, devizne reserve, cene,

budžet, investicije i dr.) Zemlje članice posluju sa MMF preko ministarstva finansija ili preko

centralne banke.

- Periodi razvoja

Razvoj Fonda možemo pratiti kroz dva perioda:

Prvi period

28

U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledeći:- Omogućiti ekspanziju uravnoteženog rasta

međunarodne trgovine i time doprineti povećanju i održavanju visokog nivoa zaposlenosti i

visokog nivoa realnogdohotka; - Učtvrstiti stabilnost deviznih kurseva; - Uspostaviti multilateralni

sistem plaćanja tekućih transakcija. Na osnovu mogućnosti korišćenja sredstava Fonda za korekcije

platnobilansnih neravnoteža, uspostaviti poverenje među zemljama članicama u pogledu dugoročne

međunarodne monetarne stabilnosti. Početna ili pristupna obaveza svake članice Fonda sastojala se

uglavnom iz ustanovljavanja pariteta svoje valute i iz uplate odgovarajućeg iznosa finansijskih

sredstava. Paritet se određivao u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar, pa se stoga ovaj sistem naziva

Sistem zlatnodeviznog standarda. Opadanjem vrednosti dolara, narušavao se i mehanizam

međunarodnih monetarnih odnosa, pa problem likvidnosti dolazi d o punog izražaja. Zbog toga je 28.

jula 1969. godine ustanovljena šema kreiranja novihrezervnih sredstava Specijalna prava vučenja

(SDR). Ta nova sredstva zapravo se kreiraju samo knjigovodstveno među zemljama članicama.

Drugi period

Drugi period započinje i traje do danas kada MMF početkom 70-ih godina 20.veka zapada u

najveću krizu do tada. Odliv kratkoročnog dolarskog kapitala uinostranstvo, dalje održavanje visoke

stope inflacije u SAD-u izazvalo je brojne špekulacije na štetu američkog dolara. Sistem fiksnih

deviznih kurseva (za koje se zalagao MMF) je napušten još 1973. („slom bretonvudskog monetarnog

sistema“). MMF se preobrazio u sistem valutnih područja, kao što su sistem evropskog valutnog

fluktuiranja ili evropske “zmije”, zatim, dolarsko područje, područje francuskog franka, područje

britanske funte itd.

- MMF danas

Danas su ciljevi MMF-a u nekoj meri modifikovani, multilateralizam je ubedljivo dominantan

sistem trgovine i plaćanja. Okosnicu današnje aktivnosti MMF-a čini davanje kredita zemljama

članicama i podrška međunarodnoj monetarnoj saradnji. Njegove se aktivnosti i politika

sprovodi na temelju Sporazuma, a izvršava se putem organizovanog vođstva u formi Odbora

guvernera, zatim Izvršnog odbora i Upravljackog direktora sa timom od oko 2000 zaposlenih iz oko

140 zemalja članica.

Postoji nekoliko načina, kojima MMF stiče sredstva koja zatim plasira zemljama članicama

kojima su potrebna:

- uplaćeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja dužna da uplati prilikom učlanjenja u MMF.

Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje. Način uplate kvote je sledeći: 25% u konvertibilnoj

valuti (do 1975. ovaj deo je mogao da bude uplaćen i u zlatu, a od tada zlato više nema ulogu novca) i

preostalih 75% kvote u nacionalnoj valut;

29

- povremeno zaduživanje MMF-a prema zemljama članicama koje su umogućnosti da

pozajmljuju sredstva. MMF je do sada „sklopio“ dva aranžmana o pozajmljivanju sredstava sa većim

brojem država. To su Opšti sporazum o pozajmljivanju i Novi sporazum o pozajmljivanju;

- prihod po osnovu datih zajmova. Naime, svi krediti MMF-a se daju uz određenu kamatu koje

zemlje dužnice moraju da plate;

- dodatna sredstva od emitovanja SDR – Specijalnih prava vučenja, sredstva plaćanja koje je

MMF kreirao 1967. godine u cilju povećanja likvidnosti međunarodnih plaćanja, čiji je iznos rastao u

skladu sa rastom međunarodne trgovine.

Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglašen program platnobilansnog prilagođavanja –

stabilizacioni program – čiji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je

neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. Zemlja se „pismom o namerama“ obavezuje

da će sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF. MMF isplaćuje kredit u

delovima, tj. tranšama. Prva tranša (25% kvote) zemlja dobija bez posebne procedure, jer je upravo

toliko sredstava ona uplatila u konvertibilnoj valuti). Ova tranša se naziva „zlatna tranša“. Ostale,

„kreditne tranše“ se isplaćuju, samo, ukoliko se zemlja pridržava dogovorenog stabilizacionog

programa. Sama procedura uzimanja kredita se obavlja na taj način što zemlja sredstvima usopstvenoj

valuti „kupi“ potrebnu inostranu valutu. Pritom se obavezuje da će u roku od 5 godina „otkupiti“ svoju

nacionalnu valutu vraćanjem inostrane uz odgovarajuću kamatu. Značaj koji MMF ima za neku zemlju

ne proističe samo od kredita koji ona može dobiti od MMF za uravnoteženje platnog bilansa, već i iz

činjenice da je postignut dogovor o aranžmanu sa MMF preduslov dobijanja bilo kog zajma na

svetskom finansijskom tržištu. Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kreditedaju

zemljama koje nemaju aranžman sa MMF-om. Imajući u vidu činjenicu da su zajmovi potrebni većini

zemalja, jasno je da MMF igra ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju.

VI) MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstructionand

Development) osnovale su, kao prvu od institucija Svetske banke (1944. u BrettonWoods-u, SAD), 44

zemlje, među kojima je bila i bivša Jugoslavija sa ciljem da pod povoljnijim uslovima od tržišnih

finasira obnovu i razvoj u zemljama u razvoju, usmeravanjem finansijskih sredstava iz razvijenih

zemalja. Banci su do sada pristupile 184 zemlje (članice MMF). Sedište IBRD je u Vašingtonu.

Osnovni cilj IBRD je da smanji siromaštvo u nerazvijenim i nedovoljno razvijenim zemljama

podsticanjem održivog razvoja kroz odobravanje zajmova, davanje garancija i pružanjem analitičkih i

savetodavnih usluga. U tom cilju IBRD:

1. Podstiče dugoročni razvoj u sektorima ljudskih i socijalnih potreba za koji privatni kreditori

najčešće nisu zainteresovani;

30

2. Održava finansijsku snagu zajmoprimaoca pružajući pomoć u kriznim periodima, kada su

siromašni narodi najviše pogođeni;

3. koristi finansijsku moć za promovisanje ključnih politika i institucionalnihreformi;

4. kapitalizuje privatni kapital pomaganjem da se stvori pogodna investiciona klima;

5. obezbeđuje finansijsku pomoć za nabavku opštih javnih dobara od kritičnogznačaja za

blagostanje siromašnih slojeva u svim zemljama.

Na politiku banke najviše uticaja ima vlada SAD-a, koja tradicionalno učestvuje u formiranju

kapitala Banke sa 1/5. Od ukupnog kapitala Banke najveći udeo sredstava otpada na SAD,

zatim Japan, Velika Britanija i Nemačka. U cilju obnove i razvoja svojih članica

Međunarodna banka odobrava dugoročne zajmove. Banka godišnje odobri 15 do 20 milijardi

dolara kredita, mada te sve kredite ne iskoriste u godini na koju se odnose. Najveći korisnici sredstava

su Kina, Indija, Meksiko i Brazil, ali sve više sredstava koriste i bivše republike SSSR-a. Zajmovi

IBRD se obično odobravaju zemljama u razvoju koje su na višem nivou ekonomske i socijalne

razvijenosti. Osnovni kriterijum prema kome se određuje da li zemlja članica može da bude korisnik

zajma Banke je visina ostvarenog dohotka postanovniku. U grupu zemalja s niskim dohotkom, koje po

pravilu nisu korsnici zajmova IBRD-a spadaju one čije dohodak prelazi 926 dolara per capita.

VII) EVROPSKA UNIJA

Evropska unija (EU) je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam

evropskih država. EU svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim

ugovorom 1957. od strane šest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila

pridruživanjem novih država-članica i stekla veću moć. Ova zajednica je oformljena pod sadašnjim

imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine.

Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih

50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviđena je

izmena sadašnjih sporazuma kako bi se korigovale političke i pravne strukture Evropske unije. Proces

ratifikacije Lisabonskog sporazuma završen je u novembru 2009. godine.

Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim

državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadržava

zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog

razvoja. Evropska unija je 2002.godine uvela zajedničku valutu evro.

Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i

ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoša na graničnim prelazima država-

članica je ukinuta Šengenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob,

organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima.

31

EU je definisana kao:

- federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine;

- konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici; i kao

- međunarodna organizacija u spoljnoj politici.

Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji,

jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj

politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom

nominalnom bruto domaćem proizvodu (15,8 biliona američkih dolara) u 2007. EU predstavlja svoje

članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatrač je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21

članica Evropske unije je i članica NATO pakta. Važne institucije Evropske unije su Evropska

komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska

centralna banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5

godina.

Evropska unija je najmoćnija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao što se iz

prethodnog može videti, u nekim oblastima gde su države članice svoj suverinitet prepustile Evropskoj

uniji, može se reći da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Unija nema pravo da premesti

dodatna ovlašćenja drugih članica na sebe bez dopuštenja određene članice. Isto tako, određeni broj

članica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi,

odbrana, valuta.

Zahvaljujući ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne može definisati ni kao internacionalna

organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se reći da je sui generis celina.

Trenutni i budući status Evropske unije je predmet velike političke pažnje unutar nekih članica

EU. Pravna osnova Evropske unije su ugovori između njenih članica. Oni su donošeni tokom godina.

Prvi takav ugovor je Ugovor iz Pariza (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i čelik

između šest evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao pre donošenja docnijih ugovora. Sa druge

strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, posle njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je

Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najviše amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa

10 novih članica 1. maja 2004.

Članice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji će, ako se ratifikuje od

strane članica, postati prvi zvanični ustav EU zamenjujući sve dotadašnje ugovore. Ako Ustav ne

prođe prilikom ratifikacije svih članica, onda bi možda bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u

vezi njegovog donošenja. Većina političara i državnih zvaničnika se slažu oko toga da je sadašnji

pred-ustav neodgovarajući. Stariji političari (naročito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne

ratifikuje nekoliko članica treba „nastaviti bez njih“.

32

Pokušaji da se ujedine disparatne nacije Evrope prethode nacionalnoj državi. Oni su se dešavali

konstantno kroz istoriju kontinenta još od propasti Rimskog carstva. Franačko carstvo Karla Velikog,

Sveto Rimsko carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt su ujedinili velika prostranstva. Mnogo kasnije,

tokom 19. veka - carinska unija pod Napoleonom je imala samo trenutno postojanje.

S obzirom na izvorne jezičke i kulturne različitosti u Evropi, ovi pokušaji obično su

podrazumevali vojno potčinjavanje nevoljnih i neposlušnih nacija, što bi potom dovelo do

nestabilnosti i konačnog neuspeha. Jedan od prvih predloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i

jednakost članstva dao je začetnik pacifizma Viktor Igo (1851). Nakon katastrofa Prvog, a zatim i

Drugog svetskog rata, pokretačka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz čega će se ona

potom razviti) značajno je porasla, vođena željom da se Evropa obnovi i spreči mogućnost da se takvi

užasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i čelik (oformljena 1951, a koju su činile:

Zapadna Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje

Evrope.

Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim

ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja

je sada „prvi stub“ Evropske unije. EU se razvila od trgovačkog sistema do ekonomskog i političkog

partnerstva.

- Evropski parlament

Evropski parlament je jedina neposredno birana, parlamentarna institicija Evropske unije.

Zajedno sa Savetom Evropske unije, on čini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan

je kao jedno od najmoćnijih zakonodavnih tela na svetu.

Parlament i Savet čine najviše zakonodavno telo unutar Unije. Međutim, njihove moći su

ograničene na ovlašćenja koja su zemlje članice prenele na Evropsku zajednicu. Stoga Parlament ima

malo uticaja na oblasti politike koje su zemlje članice zadržale, ili su unutar druga dva od tri stuba

Evropske unije. Za razliku od većine nacionalnih parlamenata, Evropski parlament nema pravo

zakonodavne inicijative, i iako je on „prva institucija“ Evropske unije (koja se prva navodi u

Ugovorima i ima ceremonijalno prvenstvo nad svim moćima na evropskom nivou), Savet ima veće

moći u oblastima zakonodavstva u kojima se ne primenjuje procedura koodlučivanja (sa jednakim

pravima izmena i odbacivanja).

Evropski parlament, zajedno sa Savetom, ima kontrolu nad budžetom EU, i na kraju procedure,

usvaja budžet u celini. Parlament takođe vrši demokratski nadzor nad Evropskom komisijom,

uključujući i pravo veta nad postavljenjem Predsednika i celokupnog sastava Komisije, kao i pravo

izglasavanja nepoverenja Komisiji. EP praktikuje i politički nadzor nad svim drugim institucijama

Unije.

33

Parlament čini 753 članova Evropskog parlamenta, koji predstavljaju drugo po veličini

demokratsko biračko telo na svetu (nakon Indije) i, sa 342 miliona građana sa biračkim pravom,

najveće nadnacionalno biračko telo u istoriji. Parlament se bira na neposrednim izborima sa

univerzalnim biračkim pravom, svakih pet godina od 1979.godine. Izbori za Evropski parlament

održavaju se u svakoj državi članici posebno, nezavisno (mada ponekad istovremeno) od nacionalnih

ili lokalnih izbora. U Parlamentu su predstavnici više velikih sveevropskih političkih grupacija, kao i

najvažnijih politikčih stranaka zemalja članica.

Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, gde se i održavaju redovne mesečne plenarne,

glasačke, četvorodnevne sednice, kako je propisano protokolom u Amsterdamskom ugovoru. Iz

praktičnih razloga, međutim, tokom većeg dela meseca, pripremne zakonodavne radnje, sednice

odbora, i dodatne plenarne sednice se održavaju u Briselu, gde su locirane i ostale institucije Unije.

Sekretarijat Evropskog parlamenta, koji upošljava najveći deo osoblja, nalazi se u Luksemburgu. Cena

održavanja dva sedišta, i čestog seljenja svih članova EP i osoblja od jednog do drugog brine brojne

posmatrače. Evropski parlament je nekoliko puta zahtevao pravo da sam odredi mesto zasedanja i

eliminiše sistem sa dva sedišta, ali su evropske vlade to pravo zadržale za sebe.

- Savet EU

Savet Evropske unije ili Savet ministara Evropske unije je glavni organ za donošenje odluka u

Evropskoj uniji. Predstavnici zemalja članica se okupljaju na ministarskom nivou u okviru Saveta. Na

osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u različitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, obrazovanje,

telekomunikacije itd.

Savet ima izvestan broj obaveza:

1. On je zakonodavni organ Unije, za širok domen pitanja, praktikuje tu zakonodavnu moć

zajedno sa Evropskim parlamentom;

2. Koordinira ekonomskim smerovima zemalja članica;

3. Zaključuje, u ime EU, međunarodne dogovore sa jednom ili više država ili međunarodnih

organizacija;

4. Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budžetom;

5. Donosi odluke potrebne za utvrđivanje i sprovođenje zajedničke međunarodne i

bezbednosne politike, na osnovu opštih regulacija koje je doneo Savet Evrope;

6. Koordinira aktivnostima zemalja članica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj saradnji

u pitanjima kriminala

34

Savet Evropske unije ne treba mešati sa Evropskim savetom, zasebnim organom Evropske unije,

niti sa Savetom Evrope, zasebnom pan-evropskom institucijom sa sedištem u Strazburu, nezavisnom

od EU.

Evropski savet je sastanak predsednika država ili predsednika vlada država članica Evropske

unije, ministara spoljnih poslova, kao i predsednika Evropske komisije. Ministri spoljnih poslova i

predsednik Evropske komisije imaju samo savetodavnu funkciju. Odluke Evropskog saveta su

vezujuće za institucije Evropske unije. Savet ima moć da određuje politički smer Evropske unije.

Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita) predsednika država i vlada

država članica Evropske ekonomske zajednice šezdesetih godina 20. veka. Ovakvi sastanci postali su

od 1975. godine redovna praksa dva puta godišnje na inicijativu tadašnjeg francuskog predsednika

Valeri Žiskar d'Estena (prvi se održao u Dablinu za vreme irskog predsedavanja Savetom Evropske

unije). Formalno je priznat 1986. godine Aktom o jednoj Evropi (Single European Act).

Čelnici država ili vlada zemalja Evropske unije sastaju se najmanje dva puta u godini (maj,

decembar, a po potrebi još najviše dva puta kako bi raspravljali na neformalnim sastancima o

pojedinim temama) zajedno s predsednikom Evropske komisije kako bi raspravljali o pitanjima bitnim

za Uniju, i dali politički podsticaj za dalje aktivnosti. To političko telo ima ključnu ulogu u

usaglašavanju interesa i stavova država članica.

Unutar Evropskog saveta posebno je istaknuta uloga predsednika Saveta. Tu funkciju svakih

šest meseci vrši predsednik one države koja predsedava Evropskom unijom.

Evropski savet može da donosi pravno obavezujuće akte, a tada se smatra da ih je doneo Savet

EU u sastavu predsednika država ili vlada budući da sam Evropski savet nije formalno telo koje može

samo da donosi odluke. On to retko čini.

Stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu 1. decembra 2009.godine, Evropski savet je

pravno priznat kao jedno od tela u institucionanoj strukturi Evropske unije. Odbačeni nacrt Ustava EU

predviđao je takođe da rotirajuće predsedništvo bude zamenjeno funkcijom Predsednika EU sa

mandatom od dve i po godine. Umesto ovoga, Lisabonski sporazum ostavio je predsednika Evropskog

saveta sa ovim mandatom.

- Evropska komisija

Evropska komisija je izvršni organ Evropske unije, svojevrsna Vlada Evropske unije. Uz

Evropski parlament i Savet Evropske unije predstavlja jedan od tri glavne institucije koje upravljaju

Unijom. Predsednik i članovi Komisije se biraju od strane zemalja članica pošto su prethodno

odobreni od strane Evropskog parlamenta.

Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije:

1. Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu;

35

2. Kao izvršno telo EU, odgovorno je za implementiranje Evropskog zakonodavstva (direktive,

regulacije, odluke), budžet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta;

3. Ponaša se kao čuvar Postupaka i, zajedno sa Sudom pravde, uverava se da se zakon Zajednice

pravilno primenjuje;

4. Predstavlja Uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih dogovora, uglavnom

na polju razmene i saradnje.

Komisija EU ima 27 komesara. Među njima se bira predsednik i potpredsednici Komisije.

Kandidate za mesto komesara predlažu vlade država članica, a za njihov izbor neophodna je

saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara traje pet godina.

- Evropski sud

Evropski sud je institucija koja se od 1989. sastoji od dva suda: Suda EU i Prvostepenog suda.

Uloga je Evropskog suda kao institucije da osigura da se pri primeni i tumačenju Osnivačkog ugovora

poštuje pravo. Iako sud ograničene nadležnosti, Evropski sud je bio izuzetno važan pri uobličavanju

pravnog poretka Unije. Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora čime je pravni

poredak EU stekao karakteristike koje ga razlikuju od sistema međunarodnog prava. Stoga Evropski

sud nema u Uniji samo pravosudnu, već i važnu političku ulogu. Sedište Suda je u Luksemburgu.

Sud EU čine po jedan sudija iz svake države članice. Danas je to 27 sudija. Osim sudija,

ravnopravan položaj u Sudu ima osam nezavisnih advokata. Njihova je funkcija davati Sudu mišljenje

o tome kako rešiti konkretni predmet, ne zastupajući pri tom ničije interese u postupku. Oni daju

stručnu ocenu o tumačenju i primeni prava u konkretnoj situaciji. Sud sudi u plenumu ili u sudskim

većima. Organizacija Suda, kao i postupak pred njime, uređeni su Statutom Suda, koji je sadržan u

Protokolu uz Osnivački ugovor i njegov je sastavni deo, te u Pravilima postupka.

Prvostepeni sud čini, prema Ugovoru iz Nice, barem jedan sudija iz svake države članice.

Najmanji je broj sudija Prvostepenog suda danas, dakle, 27. Tako je i u praksi, no otvorena je i

mogućnost da se broj sudija poveća. U Prvostepenom sudu nema nezavisnih advokata, ali se u

konkretnom predmetu može odlučiti da se jednom od sudija poveri zadatak nezavisnog advokata. I

Prvostepeni sud sudi u plenumu ili u sudskim većima. Organizacija Prvostepenog suda, kao i postupak

pred njime, uređeni su Statutom Suda koji je sadržan u Protokolu uz Osnivački ugovor i njegov je

sastavni deo, te u Pravilima postupka Prvostepenog suda. Nacrt Osnivačkoga ugovora predložio je da

se ta sudska instanca preimenuje u Visoki sud. Jedan je od razloga tome verovatno i to što Ugovor iz

Nice, a to prihvata i Ustavni ugovor, predviđa mogućnost osnivanja sudskih panela s nadležnošću u

unapried utvrđenim vrstama sporova na čije bi odluke bila moguća žalba Prvostepenom sudu.

36

http://curia.europa.eu/en/instit/txtdocfr/index.htm

- Nadležnost Evropskog suda

Osnivanjem Prvostepenog suda 1989. godine nisu se povećale nadležnosti Evropskog suda kao

institucije, samo je postupak u nekim područjima iz jednostepenog pretvoren u dvostepeni. Kad god je

u prvom stepenu nadležan Prvostepeni sud, predviđena je i mogućnost žalbe Sudu EU. Žalba se može

odnositi samo na pravna, a ne i na činjenična pitanja. Prvostepen nadležnost novog sudase od njegova

osnivanja stalno proširivala. Danas postupak u prvom stepenu započinje pred Sudom EU samo u

prethodnom postupku te u postupcima protiv država članica. Ugovor iz Nice predviđa mogućnost da

se i ti postupci u prvom stepenu povere Prvostepenom sudu.

Nadležnosti Evropskog suda kao institucije su ograničene. Najvažniji su sledeći postupci:

1) Prethodni postupak . Postupak koji pred Sudom pokreće nacionalni sud pred kojim se neko

pitanje evropskog prava pojavi kao relevantno za odlučivanje u predmetu. Nacionalni

sudovi u tom postupku mogu Evropskom sudu postavljati pitanja tumačenja i pitanja

valjanosti prava Zajednice. Nacionalni sudovi nižih instanci ovlašćeni su postavljati takva

pitanja, dok su sudovi zadnje instance to obavezni da učine. Na taj se način u pravnom

sistemu EU osigurava ujednačenost prava. Postupak se u praksi pokazao izuzetno važnim, i

upravo je u tom postupku Evropski sud razvio neka temeljna načela prava Zajednice, kao

što su načelo nadređenosti i načelo direktnog učinka;

2) Tužbe protiv države članice. Evropski sud ovlaćen je na zahtev Komisije ili države članice

utvrditi da neka država članica krši neku od obaveza utemljenih u pravu EU. Postupak se

pokreće nakon prethodno neuspelog administrativnog postupka. Od tužene države očekuje

se da preduzme sve što je nužno da bi ispravila povredu koja je utvrđena presudom

Evropskog suda;

3) Tužbe za poništenje akta Zajednice . Evropski sud ovlašćen je da poništi akt koji donese

institucija EU ako je protivpravan iz nekog od razloga predviđenih Ugovorom. Takav

zahtev Sudu mogu podneti institucije EU - Savet, Parlament, Komisija i u određenim

slučajevima Evropska centralna banka, države članice, ali i pojedinci - pravne i fizička lica

iz država članica, ako mogu dokazati postojanje pravnog interesa za traženje poništenja

akta;

4) Tužbe zbog propusta . Isti tužioci kao u postupcima povodom tužbe za poništenje ovlašćeni

su pokrenuti i postupak zbog propusta neke od institucija EU da donese akt koji je putem

neke postojeće pravne norme obavezna da donese;

5) Tužbe za naknadu štete. Institucije, države članice, kao i pravna i fizička lica ovlašćena su

pred Evropskim sudom da zahtevaju da im institucija EU naknadi štetu koju je uzrokovala

protivpravnim delovanjem ili nedelovanjem.

37

Nabrojane su najvažnije vrste nadležnosti Evropskog suda. Sud je nadležan i u nekim drugim

pitanjima, na primer, u sporovima između zaposlenih u institucijama EU s tim institucijama.

Nadležnost Suda države članice mogu uspostaviti i međusobnim dogovorom da rešavanje nekog

međusobnog spora povere Sudu. Pojedinci imaju ograničen pristup Evropskom sudu. U situacijama

kada se za zaštitu svojih prava koja im dodeljuje novi evropski pravni poredak ne mogu obratiti

Evropskom sudu, ovlašćeni su zaštitu potražiti pred nadležnim nacionalnim sudom.

Računovodstveni sud je osnovan je 1977. godine. Čine ga 27 članova, po jedan iz svake države

članice čiji je mandat šest godina. Njih biraju sporazumno države članice uz konsultovanje

Parlamenta. Zadatak Računovodstvenog suda je da brine o zakonitom i doslednom upravljanju

budžetom EU.

Evropska centralna banka (ECB) formira i implementira Evropsku monetarnu politiku. Pored

toga, upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje nesmetan rad platnih sistema.

Osnovana je 30. juna 1998. godine i nasledila Evropski monetarni institut. Od 1. januara 1999. godine

je preuzela sve nadležnosti za primenu evropske monetarne politike koja je određena od strane

Evropskog sistema centralnih banaka.

Glavni organi su:

- Izvršni odbor (6 članova), koji je zadužen za svakodnevne poslove ECB. Članovi se biraju

sporazumno od predsednika vlada država članica evrozone. Članovi se biraju jednokratno

na osam godina,

- Upravni Savet – članovi Izvršnog odbora i guverneri centralnih banaka evrozone - 6+13=19

članova. Upravni Savet je najvažniji organ ECB. Upravni Savet odluke donosi

jednostavnom većinom glasova članova. ECB je zadužena da upravlja količinom novca u

opticaju, sprovodi menjačke poslove, nadzire i upravlja deviznim rezervama država članica

i promoviše nesmetano delovanje platnog prometa na teritoriji EU,

- Generalni Savet - predsednik i potpredsednik ECB i guverneri svih zemalja članica

Evropske unije - 2+27= 29 članova. Generalni Savet je savetodavno telo, koordinira

poslove i priprema buduća proširenja evrozone.

Cilj ECB je održavanje platne moći i inflacija manja od 2% u evrozoni. ECB kontroliše ponudu

novca na tržištu kao i statistike cena trgovačkih proizvoda i usluga prema kojima ocenjuje riziko

monetarne stabilnosti. Poznata je po tome što određuje kamatu u evrozoni. Koncept Evrosistema je da

ni ECB niti nacionalne centralne banke u evrozoni ne dozvoljavaju nikakva politička mešanja u

monetarnu politiku. Evrosistem čine mreža nacionalnih centralnih banaka i ECB. Sedište ECB nalazi

se u Frankfurtu.

38

Evropska investiciona banka (EIB) je finansijska institucija Evropske unije. Osnovana je u

Rimu 1958. godine ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Finansira investicione projekte koji

doprinose balansiranom razvoju Unije. Akcionari EIB su zemlje članice Evropske unije. Prema tom

vlasništvu EIB kao kreditni institut ima mogućnosti da na kapitalnom tržištu nabavi novac po veoma

povoljnim uslovima. EIB nema klijente koju ulažu novac nego isključivo kreditno finansira projekte

koji na drugi način ne bi mogli da se finansiraju ili bi po veoma skupoj ceni nabavili kredite.

Projekti koje banka finansira moraju da imaju ciljeve razvoja Evropske unije:

- razvoj evropskih industrija,

- razvoj malih preduzeća,

- stvaranje prekoevropskih mreža (transport, telekomunikacije, energija),

- podrška informacionim tehnologijama,

- zaštita prirodne okoline,

- poboljšanje zdravlja i obrazovanja.

Takođe od tih projekta moraju da profitiraju najnerazvijene regije. Projekti moraju da privuku

dalje izvore investicija.

EIB je glavni akcionar u Evropskom investicionom fondu (EIF). EIF je stvoren 1994. kako bi

omogućio razvoj malih i srednjih preduzeća. Finansijska sredstva se daju putem posrednika i državnih

istitucija. EIF deluje osim na teritoriji Evropske unije na teritoriji Evropske slobodne trgovinske zone

(engl. EFTA) Lihtenštajn, Islandu i Norveškoj. EIB je autonomna institucija. Ona radi prema

mogućnostima kapitalnih tržišta. Pored toga sarađuje sa svim institucijama Evropske unije. Članovi

EIB imaju mogućnosti da prisustvuju sednicama i sastancima svih institucija Unije.

- Donošenje propisa u okviru EU

Vrlo kratko ćemo nešto reći i o donošenju propisa u okviru EU. Evropska komisija predlaže

nove propise. Ona takođe nadzire sprovođenje odluka EU i poštovanje zajedničkih propisa. U

rukovodstvu komisije je po jedan predstavnik svake zemlje članice koji se bira na period od pet

godina. Predstavnici moraju da zastupaju interese EU, a ne interese svojih matičnih zemalja. Zbog

toga ne smeju da traže ili prime uputstvra od vlada zemalja članica. Savet ministara EU predstavlja

vlade zemalja članica i sastoji se od po jednog ministra iz svake zemlje. Od pitanja koje se razmatra

zavisi koji ministar učestvuje na sastanku. Savet ministara donosi pravila koja Komisija predlaže. U

mnogim pitanjima Savet ministara mora biti saglasan sa Evropskim parlamentom pre nego što donese

odluku. U drugim pitanjima Savet ministara može da donese odluku samostalno, ali tada Evropski

parlament mora da se izjasni o predlogu pre nego što Savet ministara donese odluku. Sud Evropske

39

unije tumači pravila i donosi presude u sporovima. Pravila EU primenjuju se na isti način na celoj

teritoriji EU. Zadatak Suda EU je tumačenje ovih pravila i presuđivanje sporova. Sudovi zemalja

članica mogu da traže odgovor od Suda EU, kako jedno pravilo treba tumačiti.

VIII) SAVET EVROPE

Savet Evrope je regionalna međunarodna organizacija evropskih zemalja, čije se sedište nalazi u

Palati Evrope u Strazburu.

Svrha Saveta Evrope ogleda se u ostvarenju osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u

Evropi, a najvažniji akti su donošenje Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950.) i

uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava (1998.), kao stalnog sistema pravne zaštite (Protokol

br. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima). Savet Evrope ima 47 članica, koje su istovremeno i

potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Iako je organizacija nadnacionalnog i evropskog karaktera, Savet Evrope ne pripada

institucijama Evropske unije, nije Evropski savet ni Savet Evropske unije. Članstvo u Savetu Evrope

nije uslovljeno članstvom u Evropskoj uniji, mada je svih 27 zemalja Evropske unije, učlanjeno u

Savet Evrope.

Pored članica, Savet Evrope i Evropsku uniju povezuje ideja o ujedinjenoj Evropi, a u Nacrtu

Evropskog ustava je naglašeno da prava i slobode Evropske konvencije o ljudskim pravima čine

sastavni deo najvišeg evropskog pravnog akta (Evropski ustav, čl. 9).

U okviru Saveta Evrope, nadležnost je podeljena između šest osnovnih institucija u koje

spadaju:

- Parlamentarna skupština,

- Kongres lokalnih i regionalnih vlasti,

- Komitet ministara,

- Generalni sekretar i Sekretarijat,

- Komesar za ljudska prava,

- Evropski sud za ljudska prava

Parlamentarna skupština i Kongres su savetodavna tela koja daju mišljenja i preporuke

neobavezujućeg karaktera. Komitet ministara odlučuje o funkcionisanju Saveta i pitanjima od interesa

svih članica Saveta, i sastavljen je od ministara inostranih poslova svih zemalja članica. Generalni

sekretar i Sekretarijat se pretežno staraju o tekućim administrativnim i finansijskim aktivnostima.

Komesar za ljudska prava ima pravo nadzora nad stanjem ljudskih prava u državama Saveta Evrope, a

Evropski sud za ljudska prava vrši sudsku funkciju.

40

Radi ostvarenja osnovnih ciljeva, pod okriljem Saveta Evrope, je, od 1949. godine, zaključeno

više od 200 međunarodnih ugovora o ljudskim i socijalnim pravima, medijima, slobodi izražavanja,

obrazovanju, kulturi, kulturnom identitetu, kulturnoj različitosti, sportu, lokalnoj samoupravi,

zdravstvu, pravnoj, regionalnoj i državnoj saradnji.

Potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i 13 pratećih protokola, utvrđeni su

standardi zaštite i mehanizmi praktične primene ljudskih prava širom evropskog kontinenta. U slučaju

da nadležni organi država ugovornica ne poštuju prava garantovana Konvencijom, predviđena je

mogućnost zaštite pred Evropskim sudom za ljudska prava, a tužena strana je država čiji organi ne

poštuju obaveze preuzete ratifikovanjem Konvencije. Ujednačavanje pravne i socijalne prakse

posebno je značajno za demokratizaciju društva i uspostavljanje vladavine.

IX) SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)

Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini - CEFTA (Central European Free Trade

Agreement) je sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja srednje Evrope nastao 1992. sa svrhom

unapređivanja razmene i otklanjanja carinskih i drugih trgovinskih prepreka stvaranjem trgovinske

zone između zemalja članica.

CEFTA je prevashodno trgovinska integracija, nastala sa ciljem da se razvoj preduzeća i

privrede podstakne porastom intraregionalne trgovine. Preduzeća iz zemalja CEFTA se, međutim,

susreću sa razvojnim ograničenjima - nedovoljno eksternih sredstava za finansiranje investicija.

Finansijski sistemi država CEFTA su bankocentrični. Berze su nedovoljne razvijene, naročito kada je

u pitanju aspekt pribavljanja kapitala preko berze. Stvaranje regionalne berze bi pomoglo da se poveća

interesovanje za berzu, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. Realno je da se pretpostavi da bi

se povećalo interesovanje investitora za investiranje na većoj berzi, a emitenti hartija od vrednosti bi

imali šire tržište za pribavljanje potrebnih sredstava. Unapredila bi se transparentnost, likvidnost,

efikasnost, regulativa berze i sigurnost berzanskih učesnika. Stvaranje regionalne berze zahteva

ispunjavanje određenih pretpostavki.

Sve zemlje CEFTA imaju visoke deficite tekućeg računa platnog bilansa, pre svega, uzrokovane

visokim spoljnotrgovinskim deficitima. Glavni rizik po održivost platnih bilansa zemalja CEFTA

predstavlja pad privatnog ino-zaduživanja, te otežano finansiranje deficita tekućeg računa platnog

bilansa i spoljnog duga. U narednom periodu potrebno je olakšati priliv ino-kredita, intenzivirati

aktivnosti na privlačenju stranih investicija, aktivirati domaću štednju i pospešivati izvoz, pre svega,

kroz povoljnije finansiranje.

Novi sporazum CEFTA 2006.godine, koji su ratifikovale zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija,

reguliše, na multilateralnoj osnovi, formiranje zone slobodne trgovine u Regionu, do 2010. godine i

odnosi se, ne samo na robnu trgovinu, već i na trgovinu uslugama. Za razliku od robne trgovine,

41

trgovini usluga posvećena je manja pažnja, iako su raznovrsne uslužne delatnosti od strategijskog

značaja za izvozno-orijentisan rast i razvoj svih zemalja potpisnica ovog Sporazuma. Praktično,

primena Sporazuma na sektor usluga podrazumeva postepenu liberalizaciju trgovine uslugama među

zemljama članicama, na osnovu pravila i principa Svetske trgovinske organizacije, odnosno Opšteg

sporazuma o trgovini usluga (GATS). Liberalizacija trgovine vodi intenziviranju međusobne saradnje,

ali i konkurentske utakmice među zemljama članicama, koje treba da se pripreme za ulazak u EU.

Zato je neophodno da se objektivno sagledaju karakteristike dosadašnje spoljnotrgovinske razmene

usluga zemalja CEFTA grupacije.

Spoljnotrgovinska matrica zemalja koje su pristupile sporazumu CEFTA menja se tokom

primene tog spoljnotrgovinskog sporazuma, tako da na najbolji način doprinese osnovnom cilju zbog

kojeg su zemlje i stupile u taj multilateralni sporazum - što lakšem i bržem pristupanju EU.

U uslovima sve izraženije globalizacije u svetskoj ekonomiji, regionalna i subregionalna

saradnja, zasnovana na zajedničkim interesima i potrebama regionalnih partnera, dobija sve više na

značaju. U osnovi, ona odražava potrebu da zemlje, sa sličnim uslovima razvoja i ekonomskim

problemima u ostvarivanju svojih reformskih ciljeva, udruže snage i sredstva radi efikasnijeg

prilagođavanja globalnim izazovima. Regionalne inicijative, koje uključuju zemlje zapadnog Balkana,

imaju za cilj da olakšaju održivi ekonomski razvoj putem modernizacije infrastrukture, naročito

energetske i transportne, kao i putem trgovinske liberalizacije i podsticanja investicija. Projekat

usaglašenog regionalnog strateškog pristupa ekonomskom razvoju zemalja jugoistočne Evrope uveliko

je u toku, a jedan od najznačajnijih koraka učinjen je potpisivanjem jedinstvenog regionalnog

Sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA, kojim je predviđeno da se uspostavi zona slobodne

trgovine do kraja 2010. godine. Osnovni cilj Sporazuma je delotvorno i u što većoj meri korišćenje

raspoloživih finansijskih sredstava javnog i privatnog sektora, čime se značajno unapređuje i

poboljšava poslovna klima koja bi pogodovala investicijama, trgovini i većoj zaposlenosti.

CEFTA je sporazum kojim se danas definiše jedinstvena zona slobodne trgovine u Jugoistočnoj

Evropi. Sporazum donosi ukidanje barijera u trgovini na tom području, usklađivanje carinskih i drugih

administrativnih propisa sa standardima Svetske trgovinske organizacije, uvodi arbitražu za rešavanje

sporova i pravilo dijagonalne kumulacije. Sporazum je rezultat kompromisa te prema tome ima svoje

prednosti i mane, ali se od njega očekuje snažan uticaj na međusobnu trgovinu zemalja Jugoistočne

Evrope i podstiče se proces integracija u Evropsku uniju.

Uopšteno posmatrano, regionalna saradnja odražava potrebu da zemlje, koje se nalaze u

približno istim fazama tranzicije, i koje se susreću sa sličnim ekonomskim problemima, ujedine

napore radi efikasnijeg prilagođavanja globalnim izazovima. Zemlje zapadnog Balkana imaju za cilj

da olakšaju održivi ekonomski razvoj kroz modernizaciju putne i energetske infrastrukture,

podsticanjem investicija, kao i kroz trgovinsku liberalizaciju. CEFTA sporazum apostrofira značaj

stranih direktnih investicija, i to kroz niz mera koje investiciono okruženje regiona čine povoljnijim i

42

privlačnijim za plasman stranog kapitala. Politička stabilnost i pravna sigurnost, svakako, predstavljaju

ključne uslove za intenziviranje stranih direktnih investicija u zemlje CEFTA u narednom periodu.

Jasna i dosledna primena novih propisa i pravila u koje se može ubrojiti i formiranje CEFTA,

svakako će doprineti poboljšanju postojećih odnosa na tržištu. To će uticati korektivno i pozitivno na

konkurenciju i samim tim smanjiti uticaj monopola. Definitivno opredeljenje za tržišni i profitni način

poslovanja i razmišljanja, preduzetništvo i vlasnička transformacija privrede, predstavlja široku, ali

neophodnu osnovu da se na savremen način reši i pitanje organizovanja i zaštite interesa potrošača u

Srbiji. Sporazum CEFTA zasniva se na pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU, a obezbediće

poštovanje pravila trgovanja.

X) ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD)

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and

Development - OECD) osnovana je 14. decembra 1960. godine (počela sa radom 30. septembra1961.

godine) u cilju podsticanja ekonomske saradnje i razvoja. OECD je izrasla iz Organizacije za evropsku

ekonomsku saradnju (Organization for EuropeanEconomic Cooperation - OEEC), osnovana 16. aprila

1948. godine radi upravljanja američkom i kanadskom pomoći u okviru Maršalovog plana za

rekonstrukciju Evrope posle Drugog svetskog rata. Članice OECD su 30 država privrženih pluralistič

koj demokratiji i tržišnim vrednostima.Države – osnivač i OECD (1961.) su: Austrija, Belgija,

Kanada, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka,Island, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška,

Portugalija, Španija, Švajcarska, Švedska,Turska, V. Britanija i SAD. Kasnije su se OECD pridružili:

Japan (1964.), Finska (1969.), Australija (1971), Novi Zeland (1973.),Meksiko (1994.),Češka (1995.),

Južna Koreja (1996.), Mađarska (1996.), Poljska (1996.) i Slovačka (2000.). Evropska komisija

učestvuje u radu OECD, pored država članica EU. OECD ima aktivne relacije sa drugih 70 zemalja -

od Brazila, Kine i Rusije do najmanje razvijenihzemalja u Africi i drugde. Takođe, sarađuje sa brojnim

nevladinim organizacijama i civilnim društvima širom sveta. OECD je jedinstveni forum za

analiziranje, raspravljanje, razvijanje i profilisanje ekonomskih i socijalnih politika. Ta globalna

međunarodna organizacija veoma je poznata po svojim publikacijama istatistikama koje pokrivaju

ekonomska i socijalna pitanja od makroekonomije do trgovine, obrazovanja, održivog razvoja, nauke i

inovacija, kao i po nepristrasnim kritičkim analizama trenutne privredne situacije, ekonomskih i

razvojnih izgleda, projekcija i preporuka, koje ažurno priprema za svaku pojedinačnu zemlju u svetu.

Na toj osnovi zemlje članice koriguju svoje ekonomsko – socijalne politike i proizvodne sisteme.

Uloga OECD je nezamenljiva u podsticanju uspešnog planiranja i upravljanja u tržišnim

uslovima,posebno u sektoru javnih usluga i korporativnih aktivnosti. OECD kreira internacionalno

prihvatljive instrumente, odluke i preporuke u cilju promovisanja pravila igre u oblastima u kojima je

neophodna primena multilateralnog sporazuma da bi pojedinačne zemlje mogle da napreduju u

43

globalizovanojekonomiji. Bivša Jugoslavija je imala specifični status u OECD i bila blizu prijema u

stalno članstvo. Sedište OECD je u Parizu.

XI) MEĐUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC)

Međunarodna trgovinska komora je nevladina organizacija u čijem su članstvu hiljade članova

različitih kategorija: preduzeća, ustanove, udruženja, kompanije, poslovni ljudi iz preko 130 država.

Komora je osnovana 1919. godine, ima karakter savetodavnog organa UN i sedište joj je u Parizu.

U državama članicama Komore deluju nacionalni komiteti Komore u koje se učlanjuju

preduzeća, komore i udruženja, pa i državni organi koji se bave privredom. Preko nacionalnih

komiteta se stupa u članstvo Komore. Nacionalni komitet okuplja privredna preduzeća, udruženja

privrednika, strukovna udruženja, naučne ustanove. Odnosi u Nacionalnom komitetu su uređeni

Statutom. Najviši organ Komore je Kongres, koji se sastaje jednom u dve godine. Između zasedanja

Kongresa, upravni organ je Savet koji čine predstavnici svih nacionalnih komiteta.

Međunarodna trgovinska komora formira ekspertske grupe, komitete i komisije, u kojima su

predstavnici nacionalnih komiteta. Komisije se osnivaju za različita područja delatnosti: međunarodnu

ekonomsku politiku, međunarodnu trgovinsku praksu, bankarsku tehniku i praksu, intelektualnu i

industrijsku svojinu, prirodnu okolinu, energiju, transport, finansijsko poslovanje, multinacionalna

preduzeća i međunarodne investicije, međunarodnu arbitražu, telekomunikacije i informisanje,

elektronsko poslovanje, telekomunikacije i informacije, poresku politiku, pravo konkurencije i praksu,

marketing, reklamu i distribuciju, međunarodnu arbitražu. Komisije primaju i razmatraju inicijative

međunarodnih poslovnih krugova i vlada država, usvajaju svoje stavove, izveštaje i daju preporuke.

Značajan deo aktivnosti Međunarodne trgovinske komore se odnosi na normativnu delatnost, u

okviru koje Komora priprema i kodifikuje postojeća pravna pravila. Pravila koja priprema ili

kodifikuje Međunarodna trgovinska komora nemaju obaveznu snagu, ali su podržana autoritetom i

kvalitetom rešenja, pa su relativno široko prihvaćena među subjektima međunarodnog privrednog

prava, u različitim oblastima ekonomskih odnosa. Relativno veliki je broj kodifikacija u krilu

Međunarodne trgovinske komore, kao što su: Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, Arbitražna

pravila Komore iz 1988., Pravila za borbu protiv mita i korupcije iz 1999., Međunarodna pravila

Međunarodne trgovinske komore za direktnu prodaju iz 1999. godine itd.

XII) KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU (UNCTAD)

Konferencija UN o trgovini i razvoju (United Nations Conference on Trade and Development -

UNCTAD), osnovana 30. decembra 1964. godine, jedna je od globalnih mehanizama integrisanja

zemalja u razvoju u svetsku ekonomiju, unutar Ujedinjenih nacija za integralno tretiranje i forum za

raspravljanje i razmatranje trgovine irazvoja i svih drugih međuzavisnih pitanja u odnosima između

44

vlada država članica te organizacije. Glavni cilj aktivnosti UNCTAD-a je unapređivanje međunarodne

trgovine u cilju bržeg razvoja zemalja u razvoju, ostvarivanje pravednih i stabilnih cena primarnih

proizvoda (sirovina), olakšavanje trgovine i podsticanje bržeg ekonomskog napretka zemalja u razvoju

kroz otvoreniji pristup tržištima industrijskirazvijenih zemalja. U okviru UNCTAD-a usvojen je opšti

sistem preferencijala, kao i principi solidarnosti i saradnje među zemljama u razvoju. UNCTAD se

istovremeno pojavljuje i kao reprezent (pa i grupa za pritisak) manje razvijenih zemalja u

multilateralnom sistemu trgovine (povećanje ekonomske pomoći, predlaganje posebnihtrgovinskih

olakšica, podsticanje investicija). U fokusu UNCTAD-a, u skladu sa Bangkongškom deklaracijom i

Akcionim planom iz 2000. godine, su: internacionalna trgovina; investicije, preduzetništvo i

tehnologija; globalizacija, međuzavisnost i razvoj; infrastrukturne usluge za razvoj, efikasnost trgovine

i razvoj ljudskih resursa; brži razvoj najmanje razvijenih, nepristupačnih i malih ostrvskih zemalja u

razvoju; i intenziviranje aktivnosti tehničke saradnje.

Glavni organi UNCTAD-a su: Konferencija članica i Odbor za trgovinu i razvoj. Postoji i više

radnih tela (odbori, pododbori, radne grupe) za razmatranje konkretnih pitanja i problema, kao što su:

privredna saradnja, brodarstvo, industrijska proizvodnja, sirovine, finansije, transfer tehnologije,

preferencijali, idr.

UNCTAD je stalni organ Generalne skupštine OUN kojoj podnosi izveštaje o svom radu

(prekoEkonomskog i Socijalnog saveta UN). Članice UNCTAD su 192 zemlje (sve članice UN).

Sedište UNCTAD je u Ženevi.

XIII) KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA MEĐUNARODNO TRGOVINSKO

PRAVO (UNCITRAL)

Komisiju UN za međunarodno trgovinsko pravo je osnovala Generalna skupština UN, svojom

rezolucijom, 1966. godine. Osnovni cilj stvaranja Komisije je unifikacija prava koje se odnosi na

promet robe, usluga i novca, odnosno postupno usaglašavanje i unifikacija prva međunarodne

trgovine. Potreba za takvim radom je proizašla iz nesporne konstatacije Generalne skupštine da razlike

u pravnim sistemima država predstavljaju smetnju za odvijanje međunarodne trgovine.

U Komisiji su predstavnici 36 država, članica UN, koje u članstvo bira Generalna skupština UN

na šest godina, s tim što se svake tri godine bira polovina članstva. Pri izboru članova vodi se računa o

ravnomernoj zastupljenosti geografskih regiona sveta i osnovnih pravnih sistema. Komisija se sastaje

na redovna zasedanja jednom godišnje, naizmenično u Njujorku i u Ženevi, a sedište Sekretarijata

Komisije je u Beču.

Komisija svoju delatnost ostvaruje formiranjem radnih grupa u koje ulaze predstavnici svih

država članica. Države koje nisu članice mogu da učestvuju u radu Komisije i radu radnih grupa kao

posmatrači. Na isti način u radu mogu da učestvuju i zainteresovane nevladine organizacije.

Posmatrači imaju pravo da učestvuju u debatama kao i članice Komisije.

45

Komisija je ostvarila zapažene rezultate. Rezultati njenog rada su, sa jedne strane, usvojene

međunarodne konvencije koje olakšavaju međunarodnu trgovinu i u nju unose jedinstvene standarde, a

sa druge strane su modeli zakona u određenim oblastima, kao pomoć džavama u usvajanju određenih

standarda u nacionalnom zakonodavstvu, kojima je takođe cilj unifikacija pravila koja olakšava

međunarodne ekonomske odnose.

Komisija je vrlo aktivno učestvovala u usvajanju Konvencije o ugovorima u međunarodnom

prevozu robe morem, koja je usvojena 1978. godine. Rad na Konvenciji je otpočeo pod pritiskom

zemalja u razvoju i Konvencija je dokument koji uspostavlja ravnotežu u pravima i obavezama

razvijeniih i nerazvijenih zemalja u oblasti odgovornosti brodara, pošiljaoca i primaoca robe. U toku

rada na ovoj konvenciji ostvarena je zapažena saradnja i sa drugim međunarodnim organizacijama.

Konvencija je stupila na snagu 1. novembra 1992. godine i ima 25 država članica.

Komisija je pripremila Konvenciju UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, usvojenu

1980. godine, koja je stupila na snagu 1988. godine. Konvencijom se uređuju zaključivanje ugovora,

obaveze kupaca i prodavaca, povrede i posledice povreda ugovora. Bivša SFRJ je ratifikovala

Konvenciju 1984. godine.

Takođe, Komisija je pripremila Konvenciju o zastarelosti u oblasti međunarodne trgovine,

uspostavljajući rok zastarelosti od četiri godine. Konvencija je usvojena 1974. godine, a posebnim

Protokolom iz 1980. godine njeno polje primene je izjednačeno sa primenom Konvencije o ugovorima

o međunarodnoj prodaji robe. Konvencija je, sa Protokolom, stupila na snagu 1. avgusta 1988. godine.

Bivša SFRJ je pristupila Konvenciji.

Komisija je učestvovala i u pripremanju Konvencije o odgovornosti operatera transportnih

terminala u međunarodnoj trgovini, usvojenoj 1991. godine, pripremila je više međunarodnih ugovora

u oblasti menica, kredita i garancija.

Komisija je usvojila i nekoliko modela zakona, sa osnovnim ciljem da se, u tim domenima,

unifikuje nacionalno zakonodavstvo i olakša međunarodna trgovina, tako što će se zasnivati na istim

standardima poslovanja. Tako je 1992. godine Komisija usvojila Model zakona o međunarodnom

transferu kredita, zatim Model zakona za nabavku dobara, opreme i usluga, 1994. godine. Takođe,

Model zakona o prekograničnom stečaju, 1997. godine.

Komisija nastoji da se ostvari ne samo unifikacija putem međunarodnih ugovora, nego i da

pomogne nacionalnim zakonodavstvima da usvajaju ujednačene i unifikovane propise koji če voditi

efikasnijem odvijanju međunarodne trgovine.

XIV) MEĐUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA

(UNIDROIT)

Međunarodni institut za unifikaciju privatnog prava (UNIDROIT) je osnovan multilateralnim

sporazumom, zaključenim 1926. god. u okviru Društva Naroda. Posle transformacije sprovedene

46

1940. god. UNIDROIT je uspostavio današnji oblik i strukturu nezavisne, međunarodne, vladine

organizacije. Članice UNIDROIT-a su države, a sedište mu je u Rimu. U skladu sa odredbama Statuta

(ove) organizacije, Institut je “međunarodno telo odgovorno vladama (zemalja članica) koje u njemu

sudeluju”. U radu UNIDROIT-a sve vlade, osim italijanske, zastupaju akreditovani diplomatski

predstavnici. Institut je otvoren za članstvo svim državama koje pristupe njegovom Statutu.

Najviši organ Instituta je Generalna skupština sastavljena od diplomatskih predstavnika svih

država članica. Pored Generalne skupštine Institut ima i Predsednika, Upravni savet i Sekretarijat.

Upravni savet kontroliše sprovođenje utvrđene politike, poštovanje Statuta i realizaciju programa rada

Instituta. Upravni savet je sastavljen od različitih eksperata (pravnika, profesora pravnih nauka, sudija,

saradnika u ministarstvima za pravosuđe itd.) izabranih od strane Skupštine. Sekretarijat je izvršni

organ Instituta koji sprovodi utvrđeni program rada. Na čelu Sekretarijata Instituta nalazi se Generalni

sekretar. Delatnost Instituta finansiraju zemlje članice uz pomoć italijanske vlade.

Osnovni zadatak Instituta je utvrđivanje i razmatranje potreba za modernizacijom,

koordinacijom i unifikacijom privatnog prava, a naročito trgovinskog, kao njegovog izuzetno važnog

dela. Od izuzetnog značaja su i metodi koji se koriste za ostvarenje ovih zadataka. Kada utvrdi

postojanje potrebe za modernizacijom i unifikacijom pojedine oblasti ili pitanja, Institut preduzima

radnje koje predstavljaju njegovu osnovnu i najznačajniju aktivnost a to je koncipiranje nacrta

unifikovanih pravila (bez obzira na način unifikacije, koji može biti različit u zavisnosti od toga koji se

od metoda proceni kao najefikasniji). Institut je načelno ograničio svoj rad na unifikaciju materijalnih

pravila privatnog prava ostavljajući pitanja sukoba zakona i jurisdikcija Haškoj konferenciji za

međunarodno privatno pravo. Pitanja koja spadaju u domen pomorskog, vazduhoplovnog i radnog

prava, zbog svoje specifičnosti su, takođe, izostavljana iz delokruga rada Instituta, budući da se njima

bave specijalizovane (međunarodne) organizacije

Pored aktivnosti na polju modernizacije i unifikacije koje Institut obavlja samostalno (u

najvećem broju slučajeva), kod pojedinih specifičnih pitanja Institut uspostavlja tesnu saradnju sa

međunarodnim organizacijama specijalizovanim za te specifične oblasti i pitanja. Kao plod ovakve

funkcionalne saradnje nastalo je ili je “usavršeno” više tekstova. Definitivne verzije predloženih

unifikacijskih tekstova se usvajaju na međunarodnim diplomatskim konferencijama.

Pored izrade nacrta unifikacijskih tekstova, delatnost UNIDROIT uključuje i objavljivanje

stručnih studija i analiza, pored toga redovno se izdaju i veoma značajne stručne publikacije od kojih

su najvažnije Godišnjak Instituta (Unification of Law) i zbirke sudske i arbitražne prakse (Uniform

Law Cases).

Sam proces unifikacije se odvija u dve faze: preliminarnoj (pripremnoj) i diplomatskoj

(pregovaračkoj). U preliminarnoj fazi se razmatra potreba za sprovođenjem pravnih reformi u

određenoj oblasti (po precizno određenom pitanju) kao i mogućnost odnosno izvodljivost sprovođenja

reformi. U vezi sa realnim mogućnostima sprovođenja reformi sastavlja se odgovarajući izveštaj koji

sadrži izbor ili bar predlog odgovarajućeg metoda unifikacije koji stručnjaci smatraju najoportunijim.

47

Izveštaj razmatra Upravni savet. Ukoliko Savet smatra izveštaj zadovoljavajućim, posredstvom

Sekretarijata, sastavlja se studijska odnosno radna grupa koja će pripremiti preliminarni nacrt

unifikacijskog dokumenta (najčešće je to konvencija, ali može to biti i drugi alternativni oblik

unifikacije - model zakon, jednoobrazna pravila, model ugovor, načela itd.). Pošto se sastavi

preliminarni tekst nacrta, razmatra ga Komitet vladinih eksperata koji i usvaja definitivnu verziju

teksta Sa gotovim nacrtom teksta konvencije (ili drugog unifikacijkog akta) se prelazi u drugu fazu, a

to je pregovaračka. Tokom ove faze razmatra se tekst nacrta konvencije ili alternativnog

unifikacijskog akta. U ovoj fazi se utvrđuje konačni predlog teksta konvencije (ili alternativnog akta

unifikacije) koji se potom šalje na usvajanje na diplomatskoj konferenciji. Što se tiče ostvarenog

doprinosa UNIDROIT-a u (međunarodnoj) unifikaciji trgovinskog prava on je veoma veliki i

značajan, moglo bi se reći kapitalan, doprinos postignut je u oblasti međunarodne prodaje robe.

Značajan doprinos na polju unifikacije ostvaren je i u oblastima zastupanja (u međunarodnoj

prodaji), međunarodnog prevoza robe, odgovornosti preduzetnika transportnih terminala. Značajne

domete unifikacija je dostigla i u oblasti finansiranja investicija (finansijski leasing), zatim lizing

poslovanja, u oblasti poslovnog odnosno bankarskog finansiranja (faktoring). Pod okriljem

UNIDROIT-a izvršena je i unifikacija materije franšizing poslovanja, u meri u kojoj je to u aktuelnom

trenutku bilo moguće (unifikacija se odnosi samo na master franšizing sporazum, koji je najsloženiji, a

ostali jednostavniji oblici nisu obuhvaćeni međunarodnom unifikacijom). Iz ukupnog korpusa materije

franšizinga naknadno je izdvojeno pitanje otkrivanja podataka koje je izuzetno značajno za franchising

poslovanje. Ovo pitanje unificirano je kao samostalno model zakonom. U materiji obezbeđenja

potraživanja (na pokretnoj opremi) UNIDROIT je sproveo postupak za međunarodnu unifikaciju koji

je rezultirao donošenjem odgovarajuće konvencije.

Oblici unifikacije trgovinskog prava

Jedno od metodoloških pitanja, koje se nameće kao prethodno kada se pristupa unifikaciji, je

pitanje oblika unifikacije koji treba izabrati. Pored unifikacije koja se sprovodi usvajanjem

međunarodnih konvencija, mogući modeli unifikacije su i jednoobrazna pravila, model zakoni, model

ugovori koji sadrže standardne klauzule. Specifične vidove unifikacije predstavljaju vodiči kao i

harmonizovana i sistematizovana načela. Međunarodne konvencije, kao vid međunarodnog

zakonodavstva, smatraju se dosta “krutim” oblikom unifikacije, budući da se moraju ratifikovati na

nivou država da bi se mogle primenjivati; imajući u vidu složeni način operacionalizovanja one su

dosta nepodesne za brzu promenu i prilagođavanje, koje je često neophodno kada se radi o materiji

trgovinskog prava. Sa druge strane, značajna prednost međunarodnih konvencija leži u činjenici da su

one najsveobuhvatniji oblik unifikacije, koji najviše vodi računa o uspostavljanju ravnoteže između

vodećih svetskih pravnih sistema.

48

Najveća prednost međunarodnih konvencija leži u činjenici da one najviše vode računa o

ravnoteži interesa strana učesnica u trgovinskim poslovima. Jednoobrazna pravila, kao drugi oblik

unifikacije, dosta su slična međunarodnim konvencijama po materiji i načinu njenog uređivanja, ali im

je način usvajanja i primene nešto jednostavniji; jednoobrazna pravila se često vezuju za međunarodne

konvencije odnosno “pretapaju u njih” (kao što je to bio slučaj sa Haškim jednoobraznim zakonima).

Model zakoni i model (standardni) ugovori (sa standardnim klauzulama) predstavljaju

savremenije oblike unifikacije. Oni se dosta koriste u oblasti trgovinskih ugovora upravo zbog svoje

elastičnosti i pogodnosti za primenu. Specifičan vid unifikacije u trgovinskom pravu predstavljaju

vodiči. Njihova upotreba je naročito značajna u oblastima i po pitanjima u kojima nema jedinstvenih

rešenja, već postoji više alternativnih opcija. Samo utvrđivanje i analiziranje više ponuđenih varijanata

veoma je značajno za učesnike u trgovačkom prometu budući da im pruža neophodne informacije i

nudi alternativna rešenja.

Specifičan oblik unifikacije u trgovinskom pravu predstavljaju i načela. Da bi načela mogla da

se smatraju vidom unifikacije moraju obuhvatati najvažnije principe vezane za određeno pitanje ili

institut i moraju biti sistematizovana. Izradu (opštih) načela obično na sebe preuzimaju specijalizovane

organizacije ili tela iz određene oblasti.

XV) OSTALE ORGANIZACIJE

XVa) SEVERNO-AMERIČKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINSKOJ RAZMENI

(NAFTA)

Ovaj sporazum je zaključen između tri države Severne Amerike: Kanade, SAD i Meksika.

Potencijalno, to je ogromno tržište i osnovna ideja je da se ono formira kao otvoreno, zajedničko

tržište, sa posebnim naglaskom na slobodnom protoku roba, kapitala i radne snage. Funkcionisanje

sporazuma, u izvesnoj meri, otežavaju razlike u stepenu privrednog razvoja Meksika u odnosu na

druge dve članice sporazuma, a poseban problem je proširenje tržišta radne snage. U uslovima

nejednake razvijenosti postoji stalni problem kretanja radne snage, posebno između SAD i Meksika pa

i pokušaji, manje ili više drastični i efikasni, ograničenja te slobode koje nameću SAD.

XVb) ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE (OPEC)

OPEC je specifičan oblik interesnog povezivanja država koje pripadaju različitim regionima, a

zajedničko im je da su veliki proizvođači nafte. Organizacija je formirana 1960. godine, sa osnovnim

ciljem da očuva zalihe nafte, proizvodnju zadrži na određenom nivou, koji bi obezbedio da se rezerve

ovog ograničenog resursa racionalno koriste, utvrđivanje cena nafte na određenom nivou i zaštitu

zajedničkih interesa država proizvođača i izvoznica nafte. Radi toga, Organizacija utvrđuje i politiku

proizvodnje i izvoza.

49

Najviši organ je Konferencija OPEC, koju čine predstavnici svih država članica i koja se sastaje

dva puta godišnje, po pravilu, u Beču, ali je moguće održavanje konferencija i na drugom mestu, o

čemu odluku donosi sama Konferencija.

Savet guvernera se sastoji od po jednog guvernera iz svih država članica; Savet rukovodi

Organizacijom između zasedanja Konferencije. Administrativni organ je Sekretarijat sa sedištem u

Beču. Sekretarijat ima osnovni zadatak da prati i utvrđuje cene nafte, pre svega vodeći računa da se

cene nafte zadržavaju na nivou tekuće inflacije.

XVc) MAGREB

Magreb čine države Severne Afrike (Alžir, Maroko, Tunis i Libija) okupljene u tu

organizaciju prvenstveno na inicijativu Ekonomske komisije UN za Afriku. Osnovna ideja Komisije je

bila da se organizacija formira kao federacija, koja bi pored navedenih država obuhvatila i Egipat,

Sudan i Mauritaniju, ali do realizacije te ideje nije, ili još nije, došlo. Rad Magreba je opterećen i

međusobnim sukobima između država koje mu pripadaju, ali je poslednjih godina došlo do smirivanja

tih sukoba i sada se odnosi među njima povoljnije razvijaju i sve su učestaliji.

Odluke u okviru Magreba donosi Savet ministara koji čine ministri iz svih država, ovlašćeni da

odlučuju o privrednim pitanjima. Stalni savetodavni komitet Magreba je stručni organ koji priprema

odluke koje donosi Savet ministara. Oblici saradnje koji se poslednjih godina ostvaruju među

državama Magreba unapređuju ekonomske odnose između država, ali je daleko od ostvarenja cilj

stvaranja zajedničkog tržišta tih država.

XVI) EKONOMSKE INTEGRACIJE U SVETU I CARINSKA UNIJA

- Ekonomske integracije

Međunarodne ekonomske integracije predstavljaju nove vidove sjedinjavanja u privredi u

nacionalnim, regionalnim i međunarodnim razmerama, tačnije predstavljaju proces udruživanja

nacionalnih privreda radi ostvarivanja određenih ciljeva, a pre svega, uklanjanje carinskih i

necarinskih barijera i drugih ograničavajućih propisa u međusobnoj trgovini, obezbeđenje slobodnog

kretanja ljudi, kapitala i ostalih faktora proizvodnje, kao i odnos integrisanih nacionalnih privreda

prema trećim zemljama. Ekonomske integracije obično nastaju na dva načina. Prvi je političkom

voljom države koja je dovoljno snažna da takvu ideju nametne (npr. Rimsko carstvo, ili evropske

kolonijalne sile XVIII i XIX veka). Drugi je na bazi sporazuma između suverenih država. To je

uobičajeni način stvaranja integracija u XX veku, i obično podrazumeva neku vrstu institucionalne

forme udruživanja.

Po metodama ostvarivanja ekonomska integracija može biti :

50

1. Institucionalna ili formalna - zahteva zvanični sporazum između vlada kako bi se uklonila

odabrana ili sva ograničenja na trgovninu i kretanja faktora u njihovim ekonomskim

odnosima;

2. Spontana ili tržišna - nastaje pod uticajem banaka i drugih finnansijskih instiutcija često bez

učešća njihovih vlada domaćina.

Značaj ekonomskih integracija se ogleda u sledećem:

1. istovremeno i unapređuju i ograničavaju trgovinu (trgovina je liberalizovana među državama

učesnicama, ali je ugrožena sa trećim zemljama jer postoje razne barijere između grupe

integrisanih država i preostalog dela sveta),

2. trgovinu sprečavaju ili ograničavaju: carinske tarife, kvote, necarinske barijere i prepreke,

3. potrošnja integrisanog područja je potencijalno viša nego zbir potošnje pojedinačnih zemalja

koje predstavljaju potencijalne partnere za integraciju.

Postoji nekoliko tipova ekonomskih integracija, pri čemu svaka sledeća uključuje u sebe

karakteristike one prethodne. Uz to, efekti stvaranja jednog oblika integracije vremenom se iscrpljuju,

pa tako države posle toga nastoje da uspostave više oblike saradnje:

o Sporazum o preferencijalnoj trgovini - države koje su zaključile ovakav sporazum

primenjuju na međusobnu razmenu niže carinske stope u odnosu na carinske stope

koje se primenjuju na uvoz iz zemalja izvan sporazuma. Ali, niže carine se, po

pravilu, ne primenjuju na celokupan uvoz, već samo na onu robu koja zadovoljava

pravila o preferencijalnom poreklu. Na primer, Velika Britanija i zemlje

Komonvelta su posle 1919. godine uspostavile sistem uzajamnih preferencijalnih

carina;

o Zona slobodne trgovine se formira u situaciji kada dve ili više zemalja pristanu na

ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. U ovom slučaju su sve carine na

međusobnu razmenu ukinute. Zemlje koje potpišu sporazum o zoni slobodne

trgovine održavaju politiku nezavisne trgovine među zemljama potpisnicama, pri

čemu se poštuju i zemlje koje ne pripadaju grupaciji. U odnosu na uvoz iz trećih

zemalja, svaka zemlja zadržava sopstveni carinski režim. Sistem zone slobodne

trgovine ne podržava uvoz iz zemalja članica sa najnižim carinama, koji se u

suštini svodi na pretovar robe u ostale zemlje koje se nalaze u toj grupaciji. Svaka

država očekuje da će koristi od povećanog obima međusobne razmene biti bar

izjednačene sa gubicima sa kojima se suočavaju pojedini domaći proizvođači

usled ukidanja uvozne zaštite;

51

o Carinska unija je trgovinski sporazum kojim grupa zemalja uvodi zajedničku

carinsku tarifu u odnosu na uvoz iz trećih zemalja, pri čemu se između njih odvija

slobodna trgovina;

o Zajedničko tržište. U ovom slučaju je, pored slobodnog kretanja robe, omogućeno

i slobodno kretanje faktora proizvodnje – kapitala i rada. Naime, uklanjanjem

prepreka međusobnoj trgovini do koga dolazi stvaranjem carinske unije, širi se

tržište za različite proizvode i usluge. Vremenom, javlja se nastojanje proizvođača

da svoje kompletno poslovanje, a ne samo prodaju, prošire i na ostale zemlje

članice. Javlja se potreba za povećanim investiranjem, a i angažovanjem radne

snage, što stvara pritisak da se ukinu prepreke koje sprečavaju njihovo slobodno

kretanje. Primer je zajedničko tržište EU;

o Ekonomska unija. To je zajedničko tržište gde se države članice dogovaraju i

harmonizuju svoje ekonomske politike ili čak sprovode jedinstvenu ekonomsku

politiku. Zbog toga se obično pravi razlika između delimične i potpune

ekonomske unije (koja se još naziva i ekonomska i monetarna unija). Kod

delimične unije članice se dogovaraju recimo o politici kamatne stope, deviznih

kurseva, poreskoj harmonizaciji itd., dok kod potpune unije postoji zajednički

novac, zajednička centralna banka, i vlada sa nadnacionalnim ovlašćenjima koja

sprovodi ekonomsku politiku. Primer za ekonomsku uniju jeste Evropska unija.

Impuls za stvaranjem ekonomske unije se javlja iz sledećeg razloga. Kada je u

okviru zajedničkog tržišta omogućeno slobodno kretanje radne snage i kapitala,

prirodno se javlja potreba za koordinisanjem politika vezanih za obrazovanje,

obuku, penzije, socijalnu zaštitu, kamatne stope, stabilnost cena, poreze itd., što

vodi usklađivanju ekonomske politike i u mnogim drugim oblastima, a, konačno, i

kreiranju jedinstvene ekonomske politike;

o Politička unija. Sprovođenjem jedinstvene ekonomske politike vlade zemalja

članica dosta intenzivno sarađuju. To vremenom vodi saradnji i u mnogim drugim

oblastima, uključujući i odbrambenu i bezbednosnu politiku, a time se stvara

prostor i za kreiranje političke unije.

- Ројаm carinske unije

Carinska unija predstavlja oblik ujedinjenja dva ili više samostalnih nacionalnih carinskih

područja u područje sa jedinstvenom carinskom tarifom. Carinska unija ne dozvoljava postojanje

carinskih ili drugih barijera trgovini između zemalja članica (isto kao teorija slobodne trgovine), a

povrh toga vrši usklađivanje (harmonizaciju) trgovinskih politika (kao što je određivanje zajedničkih

carinskih stopa) prema ostalom delu sveta. Najpoznatiji primer predstavlja Evropska unija. Drugi

52

primer predstavlja Zollverein, ili carinska unija, koju je 1834. osnovao jedan broj nezavisnih nemačkih

država, koja se pokazala značajnom prilikom Bizmarkovog ujedinjenja Nemačke 1870.godine.

Razlika između slobodne trgovinske zone i carinske unije je u tome što unutar slobodne

trgovinske zone ne postoji određena zajednička spoljna carinska tarifa, što znači da države zadržavaju

svoje carine prema trećim državama.

Optimalna carina

Postoji način da velika zemlja poveća blagostanje u odnosu na stanje u slobodnoj trgovini

namećući takozvanu optimalnu carinu, ali pošto se dobici zemlje ostvaruju na račun druge zemlje, ova

druga zemlja će verovatno uzvratiti istom merom pa su na kraju obe zemlje obično na gubitku. Naime,

kada velika zemlja nametne uvoznu carinu, njena kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri

količinu uvoznog proizvoda za iznos carine, smanjujući obim trgovine ali poboljšavajući njene odnose

razmene. Međutim, pošto zemlja stiče korist na račun druge zemlje, ova druga će verovatno pribeći

odmazdi pa će na kraju sve zemlje biti na gubitku.

Optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist koja je rezultat razlike

između poboljšanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta do koga dolazi usled smanjenja obima

trgovine. To je stopa carinskog opterećenja koja maksimira neto dobitak koji je posledica poboljšanja

uslova razmene zemlje u odnosu na negativne učinke koji su posledica smanjenja volumena trgovine.

Polazeći od pozicije koju zemlja ima u stanju slobodne trgovine, njeno blagostanje se povećava

sve to maksimuma (optimalna carina), da bi posle opadalo nakon što je porast carinske stope prošao

svoj optimum. Na kraju je zemlja gurnuta nazad u tačku autarkije jer je carina prohibitivna.

Međutim, sa poboljšavanjem odnosa razmene zemlje koja nameće carinu, odnosi razmene

njenog trgovinskog partnera se pogoršavaju, pošto su inverzni, ili recipročni, odnosima razmene

zemlje koja nameće carinu.

Ako domaća država uvede carine ona će poboljšati svoje, a pogoršati odnose razmene strane

države. Carine se u ostatku sveta doživljavaju kao gubitak, šteta. Korisni efekat na domaću državu nije

očigledan na prvi pogled. Poboljšavanje odnosa razmene je korisno za domaću državu, ali carine

izazivaju i promenu odnosa proizvodnje i potrošnje unutar nje. Odnosi razmene će biti povoljniji

(koristi veće od štete) sve dok carine nisu visoke, odnosno ako se kreću oko optimalne carine kojom se

maksimizuju neto dobici.

Efekti carinske unije

Integracije vode do povezivanja tržišta specijalizacije i podele rada, zatim koordinacije

ekonomskih politika. Efekat kreiranja trgovine sastoji se iz dva dela. Prvi deo je proizvodni efekat koji

se sastoji iz zamene jeftinije inostrane robe za domaću robu unutar područja unije, a drugi je efekat

53

potrošnje koji se sastoji iz dobitaka u potrošačkom višku koji je proistekao iz potrošnje jeftinije robe.

Trgovinsko preusmeravanje je sastavljeno, takođe iz dva dela. Prvi je supstitucioni efekat višeg

cenovnog određenja robe unutar unije, za robu izvan unije, a drugi je gubitak potrošačkog viška koji iz

toga proizilazi. Dobici i gubici mogu biti ilustrovani na primeru dve partnerske zemlje unutar unije.

XVII) SLOBODNE ZONE

Slobodne zone predstavljaju prostorno uža područja, odvojena od ostale državne i carinske

teritorije u kojima su, više ili manje, suspendovani nacionalni, carinski,devizni, spoljnotrgovinski i

poreski propisi domicilne zemlje. Povlastice, olakšice i stimulacije privlače strane i domaće investitore

da ulažu svoja sredstva u industrijsku proizvodnju, doradu, oplemenjivanje i pripremu robe za tržište,

kao i u poslove skladištenja, distribucije, izvoza, uvoza i prevoza robe sa svrhom da se poveća

međunarodna konkurentnost robe.

Često se stavlja znak jednakosti između slobodnih i carinskih zona, ali to su dva različita

instrumenta spoljnotrgovinske politike. Osnovna razlika je ta što carinske zone omogućavaju bolju i

efikasniju manipulaciju robom do momenta dok ona ne napusti carinsku zonu kada se ona carini, tako

da nema carinskih , poreskih ili nekih drugih olakšica. Sa druge strane, u slobodnim zonama postoje

posebni režimi poslovanja koje karakterišu brojne poreske i druge olakšice kao i slobodan odnos tih

zona prema inostranstvu. Slobodne zone se mogu nalaziti na više mesta na teritoriji jedne države.

Najčešće su to mesta koja se nalaze na glavnim saobraćajnim putevima, važnim rečnim ili morskim

lukama.

U slobodnim zonama se obavljaju delatnosti u sferi trgovine, proizvodnje,

finansija i usluga. U proizvodnim izvoznim zonama najčešće dominira po jedna delatnost, ali ima i

54

zona ukojima se odrađuje više delatnosti. Prema nekim pokazateljima može se zaključiti da se

najveći broj slobodnih zona bavi elektronikom i proizvodnjom tekstila. Elektronika je

najviše zastupljena u Brazilu, Meksiku, Maleziji, Singapuru, Tajvanu i Indiji dok su tekstil i odeća

pretežno zastupljeni u slobodnim zonama Filipina, Šri Lanke, Egipta, Mauricijusa i Tunisa.

Slobodne zone su od velikog značaja za zemlju u kojoj se osnivaju, jer privlače inostrane

investitore, što utiče na povećanje privredne aktivnosti, a od interesa su i za svetsku

trgovinu, obzirom da se preko zone vrše poslovi reeksporta i tranzitni poslovi. Obzirom da

predstavljaju tako ozbiljan fenomen, danas se za slobodne zone koriste mnogi sinonimi

kao: slobodne ekonomske zone, slobodna izvozna zona, slobodna izvozna proizvodna zona, izvozna

proizvodna zona, zona slobodnog izvoza, zona slobodne proizvodnje, specijalna

ekonomska zona, industrijsko izvozna, zona zajedničkog ulaganja, slobodna trgovinska

zona, bescarinske slobodne zone, carinske zone, spoljnotrgovinske zone, proizvodne zone.

Slobodna zona se može definisati sa dva stanovišta, sa teritorijalnog i režimskog. Kada je u

pitanju teritorijalno stanovište, slobodna zona predstavlja jasno omeđeni prostor za koji važi poseban

pravni status i privredno-sistemski tretman. U drugom slučaju se pogodnosti i status odobravaju

preduzećima koja obavljaju određene oblike poslovanja potpuno nezavisno od njihove fizičke lokacije.

- Vrste slobodnih zona

Slobodne zone imaju različite uloge i zadatke, privilegije i ovlašćenja, osnivaju se iz različitih

razloga, a u cilju da se postignu oni ciljevi zbog kojih su i osnovane. Sve to čini da se one međusobno

razlikuju , pa se iz tih razloga javljaju i mogu izvršiti značajne klasifikacije vrsta (tipova) slobodnih

zona:

A) Obzirom na način osnivanja sobodne zone mogu biti: 1) one koje su osnovane autonomnim

aktima jedne države i 2) slobodne zone koje se osnivaju međunarodnim multilateralnim ili

bilateralnim ugovorima;

B) Prema vrsti delatnosti slobodne zone se dele na: 1) slobodne zone sa

ograničenimfunkcijama i 2) slobodne zone sa potpuno slobodnim funkcijama;

C ) Prema načinu upotrebe imamo slobodne zone koje su namenjene opštoj upotrebi (namenjene

upotrebi svih zemalja ili pojedinih) i slobodne zone koje su namenjene posebnim upotrebama;

D) Obzirom na istorijski karakter, slobodne zone se mogu podeliti : 1) na one koju

su nastale i razvile se iz slobodnih luka, 2) one koje se nisu razvile iz slobodnih luka;

E) Obzirom na stepen povlašćenosti carinskog nadzora i režima, mogu se slobodne zone podeliti

na: 1) one koje uživaju velike privilegije ili beneficije za strane investitore i korisnike zone i 2)

55

zone koje imaju manji stepen privilegija i povlastica i takve zone se manje bave industrijskom

proizvodnjom;

F ) P rema tome da li su sastavni dio carinskog područja zemlje ili su one izvan tog područja

postoje : 1) slobodne zone koje su sastavni deo područja zemlje, ali u njima važe određene

privilegije i stimulansi (slobodne zone se ne smatraju carinskim isključkom, t j . primjenjuje se

carinski sistem države u kojoj se nalaze ali uz niz pogodnosti) , 2) slobodne zone koje su sa

carinskog aspekta isključene iz carinskog područja zemlje;

G) Podela slobodnih zona prema vrsti delatnosti: 1) slobodne trgovinske zone (trgovinsko-

tranzitne zone, tranzitne, tranzitne i zone spoljne trgovine), 2) slobodne proizvodne

zone, 3) kombinovane slobodne zone;

H) Prema geografskom kriterijumu slobodne zone se mogu podeliti prema mestu lokacije (lučke

slobodne zone, rečne slobodne zone, slobodne zone na većim transportnim i drugim saobraćajnim

centrima), prema regionima i zemljama;

I) Obzirom na delatnosti slobodne zone, slobodne zone mogu biti: 1) zone za smeštaj robe i

čuvanje iste, 2) proizvođačke i izvozno orijentisane, 3)slobodne turističke zone.

XVIII) PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEĐUNARODNOG

POSLOVNOG PRAVA

Preduzeća su osnovni subjekti i nosioci međunarodnog poslovanja. Uloga i zadatak ostalih

subjekata međunarodnog poslovanja je, u prvom redu, stvaranje pogodnog organizacionog i

funkcionalnog ambijenta, u kome će osnovni subjekti uspostaviti odnose poslovne saradnje, u

sopstvenom, ali i posredno u nacionalnom interesu. Na taj način, poslovanje preduzeća, kao subjekata

međunarodnog poslovanja, predstavlja svojevrsno ishodište napora ostalih subjekata međunarodnog

poslovanja, u vršenju njihovih, pre svega, regulatornih i kontrolnih funkcija, koje imaju u vezi sa tim

poslovanjem. Kao osnovni subjekti međunarodnog poslovanja, preduzeća su određena nacionalnim

propisima država, čiju državnu pripadnost poseduju. Tom prilikom, posebno se misli na statusni

aspekt osnivanja i organizovanja preduzeća. Iz te činjenice, proizilazi i različitost organizacionih

oblika, u okviru kojih preduzeća stupaju u odnose međunarodnog poslovanja. Različitost ovih

organizacionih oblika, opredeljena je posebnim obeležjima privredno – pravnih područja država, sa

čije teritorije dolaze konkretna preduzeća. U tom smislu, može se uočiti razlika koja postoji između

država kontinentalnog sistema prava, u odnosu na države anglosaksonskog sistema prava.

Pošto se međunarodno poslovanje ne obavlja u, za to posebno uređenom prostoru, i po unapred,

od strane jednog lica, utvrđenim pravilima, kao posebno postavlja se i pitanje pravila i propisa

56

koje preduzeća, kao subjekti međunarodnog poslovanja moraju da poštuju. Naime, međunarodno

poslovanje se odvija najvećim delom na nacionalnim tržištima država koje, uslovno govoreći, čine

međunarodnu zajednicu, u datom vremenu i na određenoj teritoriji. Pravila po kojima se

međunarodno poslovanje odvija u tom smislu čini ukupnost nacionalnih i međunarodnih propisa

kojima se uređuje oblast međunarodnog poslovanja, u kojoj je zaključen konkretan poslovni

aranžman. Imajući to u vidu, prilikom obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu, preduzeća mogu

sa određenom državom biti povezana na osnovu sledeća dva bazična principa. Teritorijalni princip

podrazumeva uvažavanje i poštovanje propisa države na čijoj se teritoriji realizuje privredna aktivnost.

Tom prilikom, u pravni sistem konkretne države ne spadaju samo propisi, kojima se uređuje

obavljanje te privredne aktivnosti, već tu spadaju i drugi propisi, koji sačinjavaju javni poredak

određene države. Takođe, u ove propise spadaju i obaveze koje je ta država preuzela na

međunarodnom planu putem bilateralnih ili multilateralnih konvencija, kao i opšteusvojeni

međunarodni principi i standardi. Drugim rečima, saglasno teritorijalnom principu, preduzeće prilikom

obavljanja poslova međunarodnog poslovanja, dužno je da bude organizovano i da posluje po važećim

propisima države na čijoj teritoriji obavlja privrednu aktivnost,uzimajući, tom prilikom, te propise u

njihovom sveobuhvatnom značenju. Personalni princip upućuje na obaveze shodno kojima

preduzeća, koja obavljaju privredne delatnosti u inostranstvu, moraju da poštuju propise zemlje

porekla, a to je, popravilu, država u kojoj su registrovana, odnosno čiju državnu pripadnost poseduju,

kao i da prilikom preduzimanja poslovnih aktivnosti postupaju u skladu sa utvrđenom

ekonomskom politikom te države.

Ekspanzija međunarodnog poslovanja i uspostavljanje globalnog tržišta, kao okvira u kome

se realizuju međunarodne poslovne transakcije, u dobroj meri su ograničile uticaj

personalnog principa, ali ga nisu sasvim eliminisale. Brojni fiskalni, devizni,

spoljnotrgovinski i drugi propisi, upućuju preduzeća da, prilikom obavljanja privrednih delatnosti

međunarodnog poslovanja, kao uslov učešća u tom poslovanju, poštuju propise države sa čije teritorije

dolaze i to u svim fazama realizacije međunarodnih poslovnih aranžmana. Na osnovu navedenog,

može se zaključiti da su preduzeća, kao subjekti međunarodnog poslovanja, dužna da, prilikom

obavljanja privrednih delatnosti sa elementom inostranosti, poštuju u punoj meri i teritorijalni i

personalni princip međunarodnog poslovanja. Samo poštovanjem oba principa moguće je stvoriti

uslove za nesmetano obavljanje privrednih delatnosti u oblastima međunarodnog poslovanja. Značaj

ovih principa neće biti istovetan u svim situacijama, u kojima se mogu naći preduzeća, kao subjekti

međunarodnog poslovanja. Njihov značaj će biti posebno potenciran u statusnim pitanjima

organizovanja privrednih subjekata ili povodom izvršavanja određenih javno – pravnih obaveza,

drugim rečima u slučajevima koji ulaze u domen javnog poretka određene države, za razliku od vrste i

prirode poslovnih odnosa, koji su prepušteni dispoziciji volje ugovornih strana, kada preduzeća mogu

zasnivati i drugačiji odnos uzajamnih prava i obaveza, od onog koji bi proistekao iz dosledne primene

ovih principa.

57

XIX) MULTINACIONALNA PREDUZEĆA

Multinacionalna preduzeća (kompanije) predstavljaju jedan od organizacionih oblika, preko

koga se uspostavljaju odnosi međunarodne razmene dobara i usluga. Paralelno sa razvojem globalnog

tržišta i pozicioniranja uticaja pojedinih kompanija na tom tržištu, razvijala se praksa objedinjavanja

svih faza proizvodnje i plasmana dobara i usluga na međunarodnom planu. Tradicionalni nacionalni

okviri, postali su ograničavajući faktor za privredni rast jednog broja preduzeća. To je, naročito,

došlo do izražaja u drugoj polovini XX veka, tako da se može s pravom zaključiti da

multinacionalne kompanije daju karakterno obeležje međunarodnoj razmeni dobara i

usluga u tom periodu.

Brojni su razlozi nastanka i privredne ekspanzije multinacionalnih preduzeća. To je, pre svega,

nastojanje da se privredne aktivnosti lociraju na ona područja koja raspolažu potrebnim privrednim

resursima (npr. u pogledu nalazišta mineralnih sirovina, energetskih potencijala, geostrateškog

položaja i sl). U istu ravan, treba staviti i nastojanje da se iskoristi povoljan uticaj, koji cena stručne i

kompetentne radne snage ima na finalni proizvod. Tome svakako treba dodati i razvijenost

infrastrukture na određenom području, odnosno, njenu srazmerno nižu cenu, u odnosu na dostignut

cenovni nivo u državama u okruženju. Najzad, od posebnog uticaja na nastanak multinacionalnih

kompanija, imala je i okolnost nivoa fiskalnog zahvatanja na teritoriji određene države, koji

područje te države može učiniti privredno atraktivnijim u odnosu na druga područja. Na osnovu ovih

naznaka, može se zaključiti da je nastanak i razvojmultinacionalnih preduzeća u neposrednoj vezi sa

direktnim stranim investicijama, te da predstavlja spoljašnji vid njihovog manifestovanja.

Multinacionalna ili transnacionalna preduzeća (kompanije) po svojim svojstvima ispunjavaju uslove

koji se zahtevaju i od drugih preduzeća. To su status pravnog lica, u skladu sa propisima države na

kojoj se osnivaju, odnosno gde organizuju privredne delatnosti, zatim posebnost imovine, sa kojom se

obavlja privredna delatnost i profit, odnosno dobit, kao osnovni poslovni motiv u obavljanju privredne

delatnosti.

- Propisi koji regulišu pitanje registracije i oblika privrednih subjekata na teritoriji BiH

To su:

- Okvirni zakon o registraciji poslovnih subjekata Bosne i Hercegovine (Sl.glasnik BiH br. 42/04),

- Zakon o registraciji poslovnih subjekata u Republici Srpskoj (Sl.glasnik RS br. 42/05, 118/09),

- Zakon o registraciji poslovnih subjekata u FBiH (Sl. novine FBiH br. 27/05; 68/05, 43/09).

Entitetski zakoni su usklađeni sa Okvirnim zakonom o registraciji poslovnih subjekata, u smislu

procedure i dokumentacije.

58

- Strana ulaganja

Registracija stranog ulaganja se vrši pri Ministarstvu za spoljne poslove i ekonomske odnose u

Bosni i Hercegovini sa sedištem u Sarajevu, s tim što ovu registraciju vrši nadležni sud kod kog se

upisuje privredni subjekt sa elementom stranog ulaganja, te se na taj način olakšao postupak

registaracije za same subjekte upisa. Strana fizička i pravna lica mogu u BiH registrovati svoje

predstavništvo, što je regulisano Zakonom o spoljnotrgovinskoj politici BiH (Sl.glasnik BiH br. 7/98 i

35/04) i Odlukom o osnivanju i radu predstavništva stranih lica u BiH (Sl. glasnik BiH br.15/03).

Predstavništva se mogu osnivati radi istraživanja tržišta, obavljanja propagandnih i informativnih

poslova, te radi svog predstavljanja. Upis predstavništva stranog lica se vrši u Ministarstvu spoljne

trgovine i ekonomskih odnosa BiH. Ono što treba naglasiti da predstavništvo ne može obavljati

privrednu delatnost i zaključivati ugovore u ime matične firme (osnivača), jer nema status pravnog

lica.

- Osnivanje preduzeća u inostranstvu

Osnivanje preduzeća u inostranstvu, kao subjekta međunarodnog poslovanja, pretpostavlja

pravnu situaciju u kojoj domaći privredni subjekt samostalno ili zajedno sa drugim domaćim ili

stranim pravnim ili fizičkim licem, osniva ili učestvuje u osnivanju preduzeća u inostranstvu, radi

obavljanja privrednih delatnosti u skladu sa propisima države, u kojoj se te delatnosti,

odnosno poslovi obavljaju. Tada, nastaje nov pravni subjekt – preduzeće u inostranstvu, preko koga

postojeći domaći pravni subjekt obavlja privredne delatnosti na teritoriji druge države u odnosu

na teritoriju države gde je ono registrovano.

Prvi uslov je da se preduzeće osniva radi obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu, i to,

pre svega, obavljanja proizvodnih, trgovinskih, uslužnih, naučno-istraživačkih i istraživačko-razvojnih

delatnosti, bankarskih i drugih finansijskih poslova i poslova osiguranja i reosiguranja.

Drugi uslov je da se preduzeće osniva kao strano pravno lice, s ciljem obavljanja pretežnog dela

svog poslovanja na stranom tržištu. To, naravno, ne znači da ovako osnovano preduzeće u inostranstvu

ne može u nekom od aspekata obavljanja registrovanih privrednih delatnosti, biti prisutno i

na domaćem tržištu. U tom smislu, preduzeće, koje je osnovano u inostranstvu, može osnivati

preduzeća, otvarati predstavništva i ulagati sredstva na teritoriji naše države. Međutim, ono je, tom

prilikom, na domaćem tržištu uvek prisutno u statusu stranog pravnog lica, sa svim specifičnostima,

pravima, obavezama i odgovornostima koja su svojstvena tom statusu.

59

Treći uslov odnosi se na režim, po kome posluje preduzeće koje je osnovano u

inostranstvu. Za ovaj slučaj, potrebno je istaći da princip teritorijalne pripadnosti i prema odredbama

naših propisa ima apsolutni prioritet. Naime, ne samo da će se na režim osnivanja i registrovanja

preduzeća, koje se osniva u inostranstvu, primeniti propisi države na čijoj se teritoriji obavljaju te

pravne radnje, već će se i u pogledu obavljanja privrednih delatnosti primeniti propisi države gde se te

delatnosti obavljaju.

Četvrti uslov, koji se postavlja pred osnivača preduzeća u inostranstvu, kao i prema tako

osnovanom preduzeću, odnosi se na odgovornost za obaveze koje ova preduzeća zasnuju obavljajući

privredne delatnosti u inostranstvu. Za tako nastale obaveze, ova preduzeća odgovaraju po propisima

države gde su registrovana, s tim da domaće preduzeće – osnivač preduzeća u inostranstvu, za obaveze

tako osnovanog preduzeća odgovara do visine uloženih sredstava u to preduzeće.

- Otvaranje predstavništava i poslovnih jedinica u inostranstvu

Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu domaće preduzeće, odnosno drugo pravno lice,

može organizovati tako što će na teritoriji strane države otvoriti predstavništvo, odnosno osnovati

poslovnu jedinicu (ogranak preduzeća). Predstavništva, odnosno poslovne jedinice, kao posebni oblici

obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu, imaju sledeća statusna obeležja. Ona su sastavni deo

preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koje ih je osnovalo. Na osnovu te činjenice, svoju

pravnu i poslovnu sposobnost u obavljanju privrednih delatnosti u potpunosti i u pravnom i u

faktičkom pogledu vezuju za svog osnivača. To konkretno znači da predstavništva i poslovne jedinice

nemaju status pravnog lica, kao i da poverene poslove obavljaju isključivo po nalogu svog osnivača. S

tim u vezi, je obaveza predstavništva, odnosno poslovne jedinice da osnivaču redovno podnose

izveštaje o svom radu. Troškove za rad predstavništva, odnosno poslovnih jedinica u inostranstvu,

snosi osnivač, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast deviznog poslovanja. Prestanak rada

predstavništva, odnosno poslovne jedinice u inostranstvu, vezuje se za odluku samog osnivača,

odnosno za nastupanje okolnosti kada predstavništvo, odnosno poslovna jedinica prestaju sa radom, po

propisima države gde su otvorena, odnosno osnovana.

- Oblici stranih ulaganja

Oblici stranih ulaganja su:

1. osnivanje pravnog lica u potpunoj svojini stranog ulagača,

2. osnivanje pravnog lica u zajedničkoj svojini domaćeg i stranog ulagača,

3. ulaganje u postojeće pravno lice,

4. posebni oblici ulaganja.

60

Ako nije regulisano posebnim zakonima, vlada propisuje bliže uslove i načine za strana

ulaganja. Strani ulagač ima pravo da u svrhu ulaganja otvori na području domaće države račun u bilo

kojoj komercijalnoj banci, u domaćoj ili bilo kojoj drugoj slobodno konvertibilnoj valuti. Strani

ulagač, u odnosu na plaćanja vezana za njihova ulaganja u domaćoj državi, ima pravo da konvertuje

domaću valutu u bilo koju slobodno konvertibilnu valutu. Strani ulagači imaju pravo da vrše transfer u

inostranstvo, slobodno i bez odlaganja, u slobodno konvertibilnoj valuti, dobiti koja nastane kao

rezultat njihovog ulaganja u domaćoj državi, uključujući, ali i ne ograničavajući se na:

- dobit od ulaganja ostvarenu u obliku profita, dividendi, kamata i drugih oblika;

- sredstva koja ulagači steknu nakon delimične ili potpune likvidacije svojih ulaganja u

domaćoj državi ili od prodaje imovine, odnosno svojinskih prava.

Strani ulagač ima pravo da slobodno zapošljava radnike iz inostranstva ukoliko nije drugačije

određeno radnim zakonodavstvom domaće države. Pravna lica u svojini stranog ulagača imaju ista

prava, obaveze i odgovornosti kao pravna lica koja su u potpunoj svojini domaćih pravnih ili fizičkih

lica.

Status filijale

Status filijale u jednoj državi, zavisi od pravnog sistema te države. To znači, da pitanje statusa

filijale u jednoj zemlji, odnosno da li filijala ima status pravnog lica ili ne, zavisi od regulisanja

materije u toj zemlji. Kod ovog pitanja postoje neke nedoumice ne samo u našem pravnom sistemu,

već i u pravnim sistemima bivših republika SFRJ, kao i u pravu EU. To pitanje je veoma bitno, jer

status filijale može proizvesti mnoge posledice, koje se ogledaju, između ostalog, i kroz ispunjenje

obaveza tog subjekta prema trećim licima, odnosno, tada se postavlja pitanje odgovornosti osnivača

filijale, odnosno subjekta sa sedištem u inostranstvu. Od pravnog sistema te zemlje, zavisiće i da li će

se za osnivanje filijale u inostranstvu, tražiti ispunjenje uslova, kao i za osnivanje ostalih pravnih lica –

preduzeća.

Ako bi ovo pitanje analizirali sa stanovišta elementa inostranosti, odnosno Međunarodnog

privatnog prava, videli bi da član 17. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja,

definiše pripadnost pravnog lica po pravu države, po kome je ono osnovano. To znači da se u toj

zemlji nalazi i sedište tog pravnog lica. Sa druge strane, može se desiti da pravno lice ima stvarno

sedište, kako definiše navedeni Zakon. U tom slučaju, ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj

državi, a ne u onoj, u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost, smatraće se

pravnim licem te države. Pravila, koja su definisana za određivanje državne pripadnosti pravnog lica

su različita od zemlje do zemlje. Ipak, izdvajaju se dva. Jedno se odnosi na osnivanje i registrovanje

61

pravnog subjekta u zemlji u kojoj će imati i sedište. Drugo se odnosi na stvarno sedište, odnosno na

mesto u kome se obavlja glavna delatnost ili većina delatnosti tog pravnog subjekta.

Da li filijala mora imati državnu pripadost zemlje u kojoj obavlja svoju delatnost, odnosno, u

kojoj je osnovana ? Mišljenja smo da mora, iako se, ovde, mora postaviti pitanje, koje se odnosi na

nemogućnost izvršavanja obaveza prema trećim licima, odnosno pitanje stečaja. Ali, i pitanje državne

pripadnosti i pitanje pokretanja stečajnog postupka, zavisi, opet, od zakonodavnog sistema zemlje u

kojoj se ona osniva.

Ono što moramo reći je sledeće: kad govorimo o filijali stranog subjekta, govorimo o prisustvu

elementa inostranosti u jednom građanskopravnom odnosu. Koje će pravo biti primenjeno na položaj

filijale stranog subjekta i delatnost, koju ona obavlja na teritoriji druge države, zavisi od toga, da li

zemlja, u kojoj filijala obavlja delatnost definiše filijalu kao pravno lice ili ne. Ako bi definisali filijalu

kao pravno lice, onda ćemo istu definisati kao samostalnu organizacionu celinu.

REŠAVANJE SPOROVA U MEĐUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU

I) REŠAVANJE MEĐUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVA

- Uvodne napomene

Kada govorimo rešavanju međunarodnih privrednih sporova, pre svega, mislimo na sporove

između preduzeća različitih država. Ti sporovi u sebi sadrže element inostranosti, što je osnovno

njihovo obeležje, koje ih, u načinu rešavanja i dejstvima rešavanja, odvaja od drugih privrednih

sporova, koji nemaju međunarodno obeležje. Zbog tih specifičnosti, rešavanju međunarodnih

privrednih sporova treba posvetiti posebnu pažnju, imajući u vidu početak liberalizacije i

demokratizacije domaće privrede, kao i jedan od glavnih ciljeva naše zemlje, koji se sastoji u što

većem privlačenju stranog kapitala, tako da se moraju definisati oblici i dejstva rešavanja eventualnih

sporova, koji mogu nastupiti između naših i stranih preduzeća (stranih ulagača).

Oblike možemo definisati kao načine rešavanja sporova, kojih ima više, a mi ćemo se u ovom

radu osvrnuti samo na neke od osnovnih oblika, odnosno načina rešavanja međunarodnih privrednih

sporova, koji se najčešće sreću u praksi. Sa druge strane, kada budemo govorili o dejstvima rešavanja

ovih sporova, analiziraćemo dejstva odluka, koje se donose u tim sporovima. Ovde se postavlja pitanje

priznanja i izvršenja tih odluka, na osnovu unutrašnjih normi, koje sadrže mnoge nedostatke, imajući u

62

vidu karakter međunarodnih privrednih sporova, kao i sadržinu odredaba, koje se primenjuju kod

priznanja i izvršenja stranih odluka. Isto tako, važno pitanje je i poštovanje i primena međunarodnih

akata donetih u ovoj oblasti, najčešće međunarodnih konvencija, koji se primenjuju kod rešavanja

međunarodnih sporova između preduzeća. U vezi sa tim, delimično će biti reči i o rešavanju ovih

sporova od strane međunarodnih organa.

Najčešći oblici (načini) rešavanja međunarodnih privrednih sporova su sudski i arbitražni, kao i,

već spomenuto, rešavanje sporova od strane međunarodnih arbitraža i drugih uspostavljenih institucija

u okviru ili van okvira međunarodnih organizacija, odnosno rešavanje sporova od strane

Međunarodnog suda pravde (mada su retki slučajevi rešavanja ovih sporova od strane ovog organa).

Moramo da napomenemo da smo se odlučili za termin međunarodni privredni sporovi, a ne

međunarodni trgovački sporovi, pre svega zbog širine samog pojma privredni spor (ono što taj

pojam može da obuhvati, imajući u vidu subjekte i predmet privrednog spora), koji izvodimo iz

predmeta Privredno pravo, tj. iz samog naziva tog predmeta, iako postoje osporavanja u određivanju

termina za taj predmet, o čemu neće biti reči u ovom radu.

- Osnovni oblici rešavanja međunarodnih privrednih sporova – sud i arbitraža

Oblici (načini) rešavanja ovih sporova pred unutrašnjim organima jedne zemlje mogu biti sudski

i arbitražni. Sudsko i arbitražno rešavanje sporova sa elementom inostranosti između preduzeća iz

različitih zemalja su osnovni oblici rešavanja međunarodnih privrednih sporova i kada govorimo o

rešavanju tih sporova, pre svega mislimo na ta dva oblika. Sudsko i arbitražno veštačenje sporova

sprovode države na svojoj teritoriji, iako je u njima sadržan međunarodni element. Sudovi i arbitraže

jedne zemlje mogu zasnovati svoju nadležnost i rešavati određeni spor između dva preduzeća,

domaćeg i stranog. Ono što je veoma bitno za stranke, jeste da sam način rešavanja međunarodnih

privrednih sporova određuju one, tj. taj način ili oblik treba utvrditi kod izrade i oblikovanja samog

ugovora, osnovnog pravnog posla, u kome će stranke odrediti, koji će organ ili institucija rešavati

eventualni spor, koji se može pojaviti u toku izvršenja osnovnog posla. Postoje razlike kada stranke

utvrđuju nadležnost suda, a kada utvrđuju nadležnost arbitraže. Privredni subjekti iz različitih država,

češće će odrediti nadležnost arbitraže.

Dok je sa sudskim odlukama jasnija situacija u vezi sa njihovom nacionalnošću, dotle je

drugačije kod arbitraža i arbitražnih odluka. U vezi sa arbitražom, kao jednim od načina rešavanja

sporova pred unutrašnjim organom jedne zemlje, reći ćemo da se često postavlja pitanje razlikovanja

nacionalne i strane arbitraže. Same stranke u sporu, u ugovoru mogu svojom voljom odrediti pravo po

kome će se spor rešavati. Zbog specifičnosti, koje sadrži arbitraža, mi ćemo razlikovati unutrašnju

arbitražu od inostrane, u zavisnosti od sedišta arbitraže i arbitražnog ugovora, odnosno prava koje će

63

primeniti arbitraža u sporu, ali, takođe, ne smemo zaobići činjenicu da kod definisanja arbitraže kao

instituta, mnogi autori ističu njen supranacionalni karakter. Što se tiče same strane arbitražne odluke,

postoje kriterijumi, koji određuju njenu pripadnost, koje možemo vezati i za nacionalnost strane

arbitraže, koja je i donela tu odluku.

- Dejstva sudskog rešavanja međunarodnih privrednih sporova

Međunarodni privredni sporovi se mogu rešavati pred sudom zemlje stranog ulagača, zatim pred

sudom zemlje, gde je odnosni strani ulagač uložio sredstva, kao i pred sudom neke treće zemlje. Ono

što je ovde veoma bitno, sem dejstva same odluke na domaćoj teritoriji, jeste izvođenje dokaza,

odnosno priznanje stranih dokumenata, tačnije javnih isprava. Pravila Međunarodnog privatnog prava

sadrže odredbe o dokaznoj snazi stranih isprava (javnih i privatnih), ali problemi, koji kod izvođenja

dokaza mogu da nastanu, delimično su rešeni i donošenjem Haške Konvencije o ukidanju potrebe za

legalizacijom stranih javnih isprava iz 1961. godine, Konvencijom o olakšanju međunarodnog pristupa

sudovima iz 1980. godine, kao i Evropskom Konvencijom o obaveštenjima o stranom pravu iz 1968.

godine.

Izvođenje dokaza kod rešavanja međunarodnih privrednih sporova je veoma važno, tako da

ćemo se kratko osvrnuti na neka osnovna pravila o dokaznoj snazi stranih isprava. Isprave su,

najčešće, javne, odnosno njih moraju izdati državni organi. Za isprave važe opšti uslovi priznanja

njihove dokazne snage. Postoje dva uslova za priznanje, a to su uzajamnost i legalizacija (dokaz

verodostojnosti isprave). Prihvaćena je tzv. “formalna uzajamnost“ strane isprave, a to znači da će

strana isprava biti potpuno izjednačena sa domaćom javnom ispravom. Legalizacija dokazuje

verodostojnost strane isprave. To se odnosi na verodostojnost potpisa lica, koje je ispravu potpisalo i

verodostojnost pečata stavljenog na ispravu. Osim toga, postupak legalizacije nije isti sa zemljama sa

kojima nema zaključenih međunarodnih ugovora i sa zemljama sa kojima je zaključen međunarodni

ugovor. U prvom slučaju, smatra se da postoji zakonski reciprocitet u pogledu priznanja dokazne

snage strane javne isprave. Kada određena država ima zaključen međunarodni ugovor ili dvostrani

ugovor u ovoj oblasti, postupak je kraći. U Haškoj Konvenciji o ukidanju potrebe legalizacije stranih

javnih isprava isključena je međunarodna legalizacija zemlje u kojoj se isprava koristi. U Konvenciji

se predviđa da je uslov za priznanje dokazne snage isprave ispunjen, kada je organ zemlje, koji je

ovlašćen za izdavanje javne isprave stavio poseban pečat (četvrtast okvir), koji se zove apostil.

Navedene Konvencije, kao i pravila Međunarodnog privatnog prava pojednostavljuju sam postupak,

što je bitno kod donošenja odluke u jednom privrednom sporu, obzirom da isprave predstavljaju osnov

za presuđene u jednom takvom sporu, a takođe su bitni i olakšan pristup sudu, kao i efikasno

obaveštavanje, naročito kada se radi o subjektima iz različitih država.

No, da bi jedna odluka donesena u jednom od takvih sudskih i arbitražnih postupaka mogla biti

izvršena, ona mora biti priznata u postupku, koji je predviđen unutrašnjim i međunarodnim normama.

64

Svaka strana sudska odluka mora biti priznata u određenom postupku, koji je regulisan normama

Međunarodnog privatnog prava, odnosno Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih

zemalja u određenim odnosima, tj. Zakonom o Međunarodnom privatnom pravu. Isti Zakon reguliše i

uslove za priznanje stranih arbitražnih odluka, o čemu će biti reči kasnije.

Zakon o Međunarodnom privatnom pravu reguliše priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka u

članovima od 86. do 96., predviđanjem opštih i posebnih pretpostavki, odnosno uslova, koje jedna

strana sudska odluka mora da ispuni da bi mogla biti priznata i izvršena na našoj teritoriji. Mi ćemo

analizirati samo opšte pretpostavke, obzirom da se posebne pretpostavke primenjuju samo kod odluka

u statusnim stvarima. Te opšte pretpostavke posmatraćemo samo sa aspekta međunarodnog privrednog

spora, kako bi utvrdili da li se mogu sve opšte pretpostavke utvrđene u Zakonu o Međunarodnom

privatnom pravu, dosledno i striktno primenjivati, tj. da li se može tražiti da strane sudske odluke, koje

su rešile jedan spor između privrednih subjekata, u potpunosti ispune te uslove. Inače, opšte

pretpostavke se dele na pozitivne i negativne.

Opšte pozitivne pretpostavke su: a) uzajamnost između domaće i strane zemlje i b)

pravosnažnost i izvršnost strane odluke, odnosno presude. Opšte negativne pretpostavke su brojnije i

one su sledeće:- nepravilnost u postupku pred stranim sudom; - isključiva nadležnost domaćeg suda; -

pravosnažna presuda domaćeg suda ili drugog organa; - priznata strana sudska presuda u istoj stvari i

između istih stranaka; - ranije pokrenuta parnica u istoj stvari u domaćoj zemlji; i - povreda domaćeg

javnog poretka.

- Dejstva arbitražnog rešavanja međunarodnih privrednih sporova

Ono što je rečeno kod sudskog rešavanja sporova, važi i kod arbitražnog, a to je da je najčešći

uzrok nastanka arbitražnih sporova neizvršenje ugovornih obaveza. Kao razlozi za nastajanje

arbitražnih sporova mogu se navesti i nedovoljno poznavanje stranih partnera-privrednih subjekata, sa

kojima se stupa u poslovni odnos. Naime, retko se vrši provera boniteta stranog poslovnog subjekta.

Kao što smo ranije rekli, razlikujemo stranu i domaću (unutrašnju) arbitražu, pa tako

Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori naše zemlje se može smatrati kao nacionalna

arbitraža, koja je vezana za domaći pravni sistem i koja kod donošenja odluka, u nedostatku posebnih

pravila, primenjuje principe domaćeg materijalnog i procesnog prava. Ono što je karakteristično za

nadležnost arbitraže, jeste da stranke svoju volju o tome mogu ispoljiti na dva načina, i to: a) putem

zaključenja arbitražnog ugovora, odnosno kompromisne ili arbitražne klauzule, kada se stranke

sporazumeju da će sve sporove, koji eventualno nastanu, a iz razloga predviđenih u osnovnom

pravnom poslu, rešavati arbitraža; i b) u obliku arbitražnog kompromisa, ugovora, koji stranke

zaključuju tek onda, kad spor nastane, a tada one određuju, koja će arbitraža rešavati spor.

Stranke kod određivanja arbitraže, kao nadležne za rešenje jednog spora, moraju odrediti niz

elemenata, koja će biti sastavni deo sporazuma. To se odnosi na sledeće elemente: a) mesto arbitraže;

65

b) pitanje imperativnih procesnih normi zemlje u kojoj se vodi postupak; d) merodavno materijalno

pravo; e) pitanje spora koji se rešava pred arbitražom; f) izbor arbitraže; g) plaćanje naknade

arbitrima; h) jezik na kojem se vodi arbitraža; i) primena ex aequo et bono (princip pravičnosti); j)

oblik arbitražne odluke (pismena forma); k) pitanje ništavosti; i l) pravo na pokretanje arbitražnog

postupka. To su najvažniji elementi jednog arbitražnog sporazuma, koje mogu imati uticaja na dejstvo

te arbitražne odluke u nekoj drugoj zemlji. Stranke mogu predvideti i druge elemente arbitražnog

sporazuma. Ti elementi su od značaja kod utvrđivanja prirode arbitražnog ugovora i kod priznanja

strane arbitražne odluke, a što utvrđuje sud, koji donosi odluku o priznanju.

No, ono što je važno za privredne subjekte u jednom sporu, jeste donošenje odluke od strane

arbitraže, a, isto tako, i efekti te odluke. Pre nego što bude reči o uslovima, koji se u našem

zakonodavstvu određuju za priznanje stranih arbitražnih odluka, osvrnućemo se na uporedno

zakonodavstvo, u kojem postoje tri sistema za priznanje dejstava tih odluka. Prvi sistem polazi od

asimilacije strane arbitražne odluke i ugovora. Drugi sistem poistovećuje stranu arbitražnu odluku sa

stranom sudskom odlukom. Što se tiče trećeg sistema, on izjednačava stranu arbitražnu odluku sa

domaćom arbitražnom odlukom. Činjenica je da je treći sistem najliberalniji u pogledu tretiranja strane

arbitražne odluke. U vezi sa ovim sistemima, postavlja se pitanje šta se smatra stranom arbitražnom

odlukom. Neki sudovi su u praksi određivali da je strana arbitražna odluka ona odluka, koju je doneo

arbitar čiji je domicil u inostranstvu, a, isto tako, potrebno je da su stranke u sporu saglasne da arbitar

primenjuje strano procesno pravo. No, zauzet je stav da je irelevantna primena materijalnog prava za

određivanje nacionalnosti arbitražne odluke. Da li se može prihvatiti stav da se nacionalnost arbitražne

odluke može određivati po domicilu arbitara i po primenjenom postupku? Da li bi kriterijum sedišta

arbitraže bio relevantan za određivanje da li je jedna arbitražna odluka strana ili nije? Odgovor bi

tebalo tražiti između sedišta arbitraže i prava, koje je primenjeno u postupku, odnosno možda uvažiti

oba kriterijuma kao osnov za određivanje nacionalnosti arbitražne odluke. Osim toga, veoma je važno

kod priznanja i izvršenja stranih odluka, kako arbitražnih, tako i sudskih, odrediti karakter odluke o

priznanju strane arbitražne ili sudske odluke, odnosno da li se kod priznanja izvršava strana arbitražna

ili sudska odluka ili domaća odluka o priznanju te strane arbitražne ili sudske odluke. Bez domaće

odluke ne može biti izvršenja strane odluke, ali izvršava se sadržina te strane odluke.

Kod stranih arbitražnih odluka analiziraćemo pretpostavke za njihovo priznanje i izvršenje,

imajući u vidu karakter međunarodnih privrednih sporova. Pretpostavke za priznanje i izvršenje

stranih arbitražnih odluka određuje, takođe, Zakon o Međunarodnom privatnom pravu. Pre svega, da

bi jedna stranka, uopšte, mogla da podnese zahtev za priznanje i izvršenje strane arbitražne odluke,

ona mora da podnese izvornu odluku arbitraže ili njen overen prepis, kao i izvorni ugovor o arbitraži

ili njegov overen prepis. Osim toga, stranka mora da podnese i prevod odluke, odnosno ugovora na

jezik, koji je u službenoj upotrebi suda, od koga se traži priznanje, ukoliko odluka i ugovor nisu

sastavljeni na tom jeziku. Mislimo da ne može biti većih problema, kod primene ovih uslova, obzirom

66

da su to neophodne pretpostavke da bi se pokrenuo postupak za priznanje i izvršenje stranih

arbitražnih odluka, koje se odnose na neki privredni spor sa elementom inostranosti.

Sa druge strane u Zakonu o Međunarodnom privatnom pravu određuju se pretpostavke, od kojih

su pojedine zajedničke i sa nekim pretpostavkama koje se primenjuju kod priznanja i izvršenja stranih

sudskih odluka. Mi ćemo posvetiti pažnju samo onim pretpostavkama, koji imaju značaja za

međunarodni privredni spor, s tim da ćemo nabrojati sve uslove za priznanje i izvršenje stranih

arbitražnih odluka. Kao prva značajna pretpostavka određuje se da se predmet spora u pitanju može

podvrći domaćem pravu, u suprotnom, odbiće se priznanje strane arbitražne odluke. To znači da se

predmet spora može podvrći domaćim arbitražnim pravilima, koja ne moraju biti u skladu sa stranim

arbitražnim pravilima. Može da se dogodi da su ta strana pravila drugačija od domaćih, kada je u

pitanju predmet spora i da li o njemu može da odlučuje arbitraža, ali da ona nisu u suprotnosti sa

osnovnim principima javnog poretka domaće države. Treba voditi računa o primeni ove pretpostavke

kod međunarodnih privrednih sporova, jer bi striktna primena ovog uslova mogla da dovede do

protivmera drugih država. Arbitražni postupak je poseban postupak, gde glavnu ulogu, ipak, imaju

stranke.

Sledeće tri pretpostavke govore o isključivoj nadležnosti domaćeg suda ili drugog organa,

povredi javnog poretka i uzajamnosti. O tim pretpostavkama, već je bilo reči kod priznanja stranih

sudskih odluka. Priznanje strane arbitražne odluke će se odbiti, ukoliko ugovor o arbitraži nije

zaključen u pismenom obliku. Taj ugovor ne mora biti sačinjen na jednom pismenu, on se može

zaključiti i razmenom pisama, telegrama i sl. Ugovor o arbitraži mora biti punovažan, da bi strana

arbitražna odluka mogla da se prizna. Kako će se utvrđivati punovažnost arbitražnog ugovora, pitanje

je na koje mora da odgovori sam karakter ugovora, odnosno njegova pravna priroda, što zavisi od toga

da li ćemo taj ugovor posmatrati po pravilu lex contractus, odnosno po pravu koje je merodavno za

glavni ugovor ili po lex fori, odnosno po pravu zemlje gde se punovažnost utvrđuje. Postoje i neka

druga shvatanja o utvrđivanju punovažnosti ugovora o arbitraži (po nacionalnom pravu stranaka), no

mi ćemo se zadržati samo na dva navedena. Kod međunarodnog privrednog spora, odnosno kod

priznanja arbitražne odluke, koja se odnosi na takav spor, punovažnost ugovora o arbitraži treba

utvrđivati po pravu, koje je merodavno za osnovni pravni posao (glavni ugovor). To proizlazi iz

prirode samog spora i volje stranaka. Međutim, mora se reći da kod ugovornih odnosa sa elementom

inostranosti, mogu biti primenjena i neka druga pravila, u nedostatku volje stranaka, tj. ukoliko stranke

nisu odredile merodavno pravo za ugovor. Ta pravila su predviđena Zakonom o Međunarodnom

privatnom pravu za pojedine ugovore (koji se najčešći u praksi), a isto tako, mora se spomenuti i

teorija karakteristične prestacije, na osnovu koje se određuje merodavno pravo za ugovor. Ovom

napomenom smo želeli da ukažemo na svu složenost regulisanja ove oblasti, ne samo arbitražnog

postupka, već i regulisanja ugovornih odnosa od strane samih stranaka, od čega zavisi i regulisanje

njihovog eventualnog spora.

67

Sledeća pretpostavka se odnosi na obaveštavanje stranaka o imenovanju arbitara i o

onemogućavanju stranaka da koriste svoja prava u arbitražnom postupku. Osim toga, sastav

arbitražnog veća i arbitražni postupak moraju biti u skladu sa ugovorom o arbitraži. Isto tako, da bi

jedna strana arbitražna odluka mogla biti priznata, arbitražni sud ne sme da prekorači granice svojih

ovlašćenja, koja su određena u ugovoru o arbitraži. Sud navedene uslove mora ceniti u skladu sa

arbitražnim ugovorom i činjenicama, koje stranke dokazuju u postupku priznanja i izvršenja. Te

činjenice one moraju dokazivati najčešće javnim ispravama, o kojima je bilo reči. To se, najpre,

odnosi na obaveštavanje stranaka i na rad arbitražnog suda. Na kraju, pomenućemo i konačnost i

izvršnost strane arbitražne odluke i da arbitražna odluka nije poništena, kao i da dispozitiv arbitražne

odluke ne sme biti nerazumljiv ili protivrečan. Kod konačnosti i izvršnosti treba reći da kod

jednostepenih arbitraža, odluka postaje konačna odmah nakon donošenja. U vezi poništaja strane

arbitražne odluke, u postupku priznanja i izvršenja, poništaj se može dokazivati, već pomenutim,

javnim ispravama.

Analiza pretpostavki, koje se primenjuju u postupku priznanja i izvršenja stranih arbitražnih

odluka, pokazala je da domaći sud koji priznaje tu odluku, mora voditi računa, kako o arbitražnom

ugovoru, tako i o činjenicama o samom toku arbitražnog postupka od strane inostrane arbitraže.

Primena nekih uslova, kao što su arbitrabilnost, odnosno da se predmet spora može podvrći arbitraži,

javni poredak i isključiva nadležnost, mora biti ograničena u onoj meri u kojoj to zahteva jedan

međunarodni privredni spor između dva privredna subjekta, što doprinosi liberalizaciji privrednog

prometa između država, a samim tim stvaranju uslova za strana ulaganja u našoj zemlji. Sa druge

strane, mora se voditi računa i o interesima naše zemlje i naših preduzeća.

Međunarodne privredne sporove rešavaju i druge institucionalne arbitraže određenih zemalja.

Te sporove rešavaju i međunarodni organi, čija se nadležnost može utvrditi od strane stranaka u sporu,

odnosno od strane država. Pre svega, to se odnosi na neke međunarodne arbitraže, kao i na neke

institucije osnovane u okviru međunarodnih organizacija. Međutim, za stranke u sporu veoma je

važno, sem određivanja nadležnosti arbitraže, koja će odlučivati o njihovom predmetu spora, da znaju,

koji se međunarodni izvori normi koriste u postupku, sem unutrašnjih. Ti izvori, odnosno te

međunarodne konvencije, koje je naša zemlja ratifikovala, su sledeće:

1) Ženevski protokol o arbitražnim klauzulama od 1923. godine;

2) Ženevska Konvencija o izvršenju stranih arbitražnih odluka od 1927. godine;

3) Njujorška Konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka od 1958. godine; i

4) Evropska Konvencija o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži od 1961. godine.

Svaka od ovih Konvencija sadrži određene karakteristike za svaku od faza arbitražnog postupka.

Ne ulazeći u detalje, koje ovi međunarodni izvori predviđaju za arbitražni postupak i za priznanje i

izvršenje stranih arbitražnih odluka, reći ćemo samo da je u Njujorškoj Konvenciji izražena tendencija

68

lakšeg priznanja stranih arbitražnih odluka u odnosu na odredbe, koje su predviđene u Ženevskoj

Konvenciji. Treba pomenuti još neke međunarodne izvore, koje koriste međunarodne arbitraže i drugi

organi u rešavanju sporova, a to su Bečka konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine. Osim ove

Konvencije, pored niza drugih, često su u primeni i Model zakon o međunarodnoj trgovačkoj arbitraži

UNCITRAL 1985. (primenjuje je i Arbitraža u Njujorku), kao i Model pravila Komisije UN za

međunarodno trgovačko pravo 1976., o čijim karakteristikama neće biti reči.

- Međunarodne arbitraže

U prethodnom delu govorili smo uopšte o arbitraži, o arbitražnom ugovoru, kao i o dejstvima

stranih arbitražnih odluka, koje se odnose na međunarodne sporove privrednih subjekata, na domaćoj

teritoriji, ali stranke u eventualnom sporu imaju mogućnost iznošenja predmeta spora i pred nekom od

institucionalnih arbitraža. Te arbitraže su centri međunarodne privredne arbitraže i mi ćemo ovde

pomenuti samo one koje predstavljaju najznačajnije.

Arbitražni sud Međunarodne trgovinske komore u Parizu je osnovan još 1923. godine i

osnovna karakteristika tog suda je njegovo međunarodno obeležje. Iako se sedište Arbitražnog suda

nalazi u Parizu, njegovo delovanje nema nikakvog dodira sa nekom državom ili vladom. To proizlazi

iz toga što se arbitražni postupak može sprovesti u bilo kom mestu, u bilo kojoj državi, zatim što

arbitri mogu biti bilo kog državljanstva i što se arbitražni postupak može voditi na bilo kom jeziku, u

zavisnosti od volje stranaka. Nećemo govoriti o samom postupku pred ovom arbitražom, ali ćemo reći

da ovaj Arbitražni sud ima svoj Pravilnik, koji se primenjuje u postupku.

Arbitraža Trgovinske komore Ciriha je sledeći veoma značajan centar međunarodne

privredne arbitraže i ona je osnovana 1911.godine. Ona, takođe, ima svoj Pravilnik, a, iako je njeno

sedište u Cirhu, arbitražni postupak, koji nije javan, može se održati i u nekom drugom mestu. Jezik

arbitraže je nemački, mada arbitražno veće može odlučiti da se postupak vodi i na nekom drugom

jeziku. Ono što je karakteristično za ovu arbitražu, jeste primena procesnih pravila. Naime, ukoliko u

pomenutom Pravilniku o mirenju i arbitraži nedostaju pravila za vođenje postupka, primeniće se

Građanski procesni zakonik kantona Cirih i Švajcarski zakon o međunarodnoj arbitraži. Nadležnost

ove arbitraže se često ugovara. Takođe, ni ovde neće biti reči o samom postupku pred ovom

arbitražom.

Poslednja međunarodna privredna arbitraža, o kojoj će biti reči u ovom radu, jeste Arbitraža

Američkog arbitražnog udruženja u Njujorku. Ova arbitraža rešava, pre svega, međunarodne

poslovne sporove. No, osim tih sporova, rešava i neke druge sporove, kao što su građevinski sporovi.

Isto tako, ova arbitraža pruža pomoć u predmetima gde je ugovorena primena Modela Zakona o

međunarodnoj trgovačkoj arbitraži - UNCITRAL 1985. Za vođenje postupka, ova arbitraža pimenjuje

svoja Pravila, ali postoji i Dopunska procedura, kako bi vođenje postupka moglo da se prilagodi

69

svakom pojedinom slučaju. U postupku se vodi računa o imenovanju arbitara, ukoliko su stranke u

sporu iz različitih država, kao i o jeziku o kome se sporazumevaju stranke.

Postoji niz drugih međunarodnih privrednih arbitraža ustanovljenih pri raznim institucijama,

međunarodnim organizacijama i trgovačkim komorama, no, smatramo da je dovoljno pomenuti samo

one, koje su najznačajnije i čija se nadležnost najčešće određuje. Činjenica je da je osnovno obeležje

svih navedenih arbitraža njihov međunarodni karakter, ali neke od ovih arbitraža predviđaju da mogu

rešavati sporove i između subjekata iste nacionalnosti. Ono što je, još, važno za domaće privredne

subjekte, jeste da su troškovi postupka pred navedenim arbitražama izuzetno visoki. Osim

međunarodnih privrednih arbitraža, međunarodne privredne sporove između privrednih subjekata

mogu rešavati i drugi organi, kao što su, već, spomenuti Međunarodni sud pravde u Hagu i

Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova, kao karakteristični organ po predmetu

rešavanja.

- Međunarodni sud pravde

Međunarodne privredne sporove može rešavati i Međunarodni sud pravde, koji je organ UN sa

sedištem u Hagu. Medutim, aktivnu i pasivnu legitimaciju imaju samo države. To znači da država

zastupa preduzeće, ako je to preduzeće povređeno aktom države. Po članu 36. Statuta Suda

Međunarodni sud pravde je nadležan za sporove za koje su se države saglasile. Ova saglasnost može

biti ili jednostrana ili uslovljena prihvatanjem druge strane. Sud može dosuditi naknadu štete, obavezu

države da otkloni uzroke ili da se uzdrži od određenog ponašanja. Sud se u rešavanju oslanja na

međunarodne ugovore, međunarodne običaje, opšte principe, praksu, a može suditi i po principu

pravičnosti (ex aequo et bono). Odluka Međunarodnog suda pravde obavezna je za stranke, ali te

odluke imaju veći značaj. Naime, tim odlukama se formiraju pravila ponašanja u Međunarodnom

privrednom pravu, tako da one postaju i izvor međunarodnog privrednog prava. Inače, Međunarodni

sud pravde retko odlučuje u ovakvim sporovima. Razlog tome je što se države, kao zastupnici

preduzeća, retko obraćaju ovom sudu.

- Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova

Svetska banka je osnovala Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (International

Center for the Settlement of Investment Disputes – ICSID) na osnovu Vašingtonske Konvencije o

rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država iz 1966. godine. Centar ima

sopstvena pravila o konstitusanju centra, zatim arbitražna pravila, kao i listu sudija, ali strane same

odlučuju da li će arbitre birati sa liste ili drugačije. Ako drugačije nije utvrđeno postupak će se voditi u

Vašingtonu – sedištu Centra.

70

Konvencija o rešavanju investicionih sporova se primenjuje samo na sporove koji direktno

proizlaze iz ugovora o stranom ulaganju, zaključenog između vlade ili drugih organa države

ugovornice i državljana druge države, za koje su se strane pismeno saglasile da se rešavaju u postupku

organizovanom od strane Centra. Zaključenje arbitražnog sporazuma ne može se jednostrano

raskinuti. Kao i kod Međunarodnog suda pravde u Hagu, i ovde se pojavljuju države kao strana u

sporu.

- Važnija pitanja vezana za rešavanje međunarodnih privrednih sporova

Analiza oblika i dejstava rešavanja međunarodnih privrednih sporova pokazala je svu složenost i

različitost tih postupaka, imajući u vidu raznovrsnost oblika rešavanja tih sporova. Kada govorimo o

oblicima, mislimo i na organe, koji donose odluke i koje delimo na unutrašnje, nacionalne organe

jedne države i međunarodne. Samim tim i pravila, koja ti organi koriste u postupku su unutrašnja ili

međunarodna. Sedište tih organa i pravila koja oni koriste su i kriterijum za određivanje nacionalnosti

jedne odluke, bilo da je ona sudska ili arbitražna.

Određene nedoslednosti se mogu pojaviti kod efekata, koje strane odluke treba da proizvedu na

teritoriji druge države. To se odnosi na postupke priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih

odluka, tj. na primenu pretpostavki za priznanje i izvršenje ovih odluka, a koje su predviđene u

Zakonu o Međunarodnom privatnom pravu. U ovim postupcima mora se voditi računa o karakteru i

sadržini tih odluka, koje se odnose na rešenje određenog spora između dva privredna subjekta.

Liberalizacija privrednog prometa i stranih ulaganja nalaže da se kod priznanja i izvršenja tih odluka

ograničeno i celishodno primenjuju pretpostavke iz Zakona o MPP. To se odnosi na uzajamnost,

isključivu nadležnost, javni poredak i povredu postupka. Saradnja domaćih i stranih organa, u ovom

pogledu, je neminovna. Pomenuti postupci i pravila o međunarodnoj pravnoj pomoći i izvođenju

dokaza su veoma bitni za tu saradnju, kao i pomenute Konvencije, koje su svojim rešenjima

pojednostavile te postupke. Pregled oblika i dejstava rešavanja međunarodnih privrednih sporova

može da bude putokaz za privredne subjekte, kako domaće, tako i strane, koji će ih odvesti u efikasnije

planiranje i oblikovanje posla, koji će zaključiti sa svojim poslovnim partnerom. U takvom planiranju

posla, važan deo će predstavljati i način rešavanja eventualnih sporova, kao i predviđanje dejstava,

koje će odluka o tom sporu proizvesti.

II) STALNI ARBITRAŽNI SUD

IIa) UVODNI DEO

- Istorija osnivanja Stalnog arbitražnog suda

71

Na Haškim konferencijama mira koje su održane 1899. i 1907. godine predloženo je osnivanje

jednog stalnog i obaveznog izabranog suda, što se nije dogodilo. Na prvoj Konferenciji 1899.godine

trebalo je osnovati stalno sudsko telo, čemu se protivila Nemačka. Na drugoj Haškoj konferenciji

1907.godine, takođe je pokušano osnivanje ovakvog suda, ali se ni tada nije uspelo u tome. Naime, na

toj Konferenciji se nisu složile oko osnivanja stalnog suda tzv.male i velike države po pitanju

određivanja sudija, obzirom da sud nije mogao da ima toliko sudija, koliko ima država. Manje države

nisu htele da pristanu da stalni članovi suda budu predstavnici velikih država, dok bi se predstavnici

manjih zemalja birali na određeni period. Jedna od pozitivnih strana druge Haške konferencije bilo je

usvajanje tzv. Porterove konvencije, koja je zabranila naplatu potraživanja silom, osim ako država

dužnik ne bi pristala na arbitražu, odnosno, ako nije pristala na formiranje iste ili nije izvršila odluku

arbitraže.

Međutim, na prvoj Haškoj konferenciji 1899.godine, osnovan je Stalni arbitražni sud (u daljem

tekstu: Sud) koji ima fakultativnu nadležnost. On je, tačnije, osnovan Četvrtom konvencijom na

spomenutoj Haškoj konferenciji. Iako je delatnost ovog Suda bila predmet oštrih kritika, ipak je

njegova praksa dala zadovoljavajuće rezultate za međunarodno pravo uopšte, a posebno za

međunarodno privredno pravo. Kada kažemo zadovoljavajuće rezultate, naročito mislimo na period od

zadnjih desetak godina, odnosno od kraja XX veka, pa do danas.

Na Haškim konferencijama su donete su dve Konvencije, koje uređuju osnivanje i rad Suda. Te

Konvencije su: 1) Konvencija o mirnom rešavanju sprova od 29.jula 1899.godine; i 2) Konvencija o

mirnom rešavanju sporova od 18.oktobra 1907.godine. Donošenje navedenih Konvencija i osnivanje

Suda doprinelo je afirmisanju pojedinih principa i međunarodnog privrednog prava, obzirom da je Sud

osnovan, pre svega, zbog sprečavanja sukoba između država. To se odnosi na činjenicu da Sud rešava

i one sporove koji spadaju u oblast privrede i finansija, kao i da stranke u tim sproovima ne moraju biti

samo države, već i drugi subjekti. No, u vezi sa tim, mora se reći da ni same države nisu uvek

poveravale ni sve svoje ekonomske i privredne sporove međunarodnoj arbitraži na rešavanje, što je

rezultiralo relativno malim brojem slučajeva koji su poveravani Sudu na rešavanje. No, to nije jedini

razlog za tako mali broj sproova. Drugi razlozi su vezani za status Suda, kao i za postojanje drugih

međunarodnih institucija, koje rešavaju ovakve sporove.

*

* *

Osnivanje Suda predstavlja značajan događaj na javnom planu, obzirom da je njegovim

osnivanjem data mogućnost da se sporovi između država rešavaju na miran način. Samim tim, u prvi

plan su stavljena diplomatska sredstva kao oblik rešavanja sukoba između država. Znači, osnivanje

Suda je, pre svega, imalo za cilj izbegavanje sukoba i ratova, imajući u vidu kasnije događaje.

Međutim, Sud je opstao svih ovih godina i uticao je na kasnije osnivanje drugih međunarodnih sudskih

organa, iako se mora istaći skromna praksa koju Sud ima do sada.

72

Jedno od pitanja koje se pojavljivalo i pojavljuje pred Sudom jeste pitanje teritorijalne

suverenosti. To je, istorijski gledano, jedno od važnijih pitanja u međunarodnom pravu. Takođe, drugo

važno pitanje koje se postavljalo pred Sudom jeste i odgovornost države. Sud je u odlukama i

definisao mnoge relevantne principe u tom pogledu, koji su, naročito, došli do izražaja u slučaju Radio

Orient, slučaju Norwegian Claims, i sl. Ti principi su dolazili do izražaja i u sporovima, u kojima

jedna od stranaka nije bila država.

- Opšte karakteristike Suda

Sud je međuvladina organizacija koja egzistira od 1899.godine i vremenom je postala

organizacija koja se nalazi na raskrsnici između međunarodnog javnog i međunarodnog privatnog,

odnosno, privrednog prava. To znači da se pred njenim institucijama rešavaju sporovi i iz jedne i iz

druge oblasti. Sud rešava sporove između država, državnih entiteta, međuvladinih organizacija i

privatnih stranaka. Širok je spektar sporova koji su izneti pred Sud. U skladu sa tim usvojena su i

posebna pravila postupka, koja su izborna, odnosno, neobavezna i odnose na se na različite subjekte

između kojih može doći do sporova.

Svaka država potpisnica imenuje najviše četiri lica za članove Suda za period od šest godina. Ta

lica postaju članovi Suda i dobijaju naziv sudije. Pred Sudom se mogu izneti svi sporovi, koji se mogu

izneti pred arbitražu, osim ako države u sporu nisu zaključile poseban sporazum, kojim se predviđa

osnivanje posebnog suda. Sedište Suda je u Hagu. Mesto odlučivanja Suda može biti izmenjeno samo

uz saglasnost stranaka u sporu.

Godine 2009. Sud ima 109 država članica. Inače, Sud je 1998. godine brojao 86 država članica.

Kao što se vidi, taj broj je za jednu deceniju porastao za više od jedne četvrtine država članica u

navedenoj 1998.godini. Sve države članice su potpisnice jedne ili obe Haške konvencije iz 1899.,

odnosno, 1907.godine. Sud ne predstavlja stalni sudijski kolegijum, već postoji lista arbitara, koja

služi za obrazovanje ad hoc arbitraža, što znači da se one formiraju za konkretan spor i njihova

funkcija prestaje završetkom spora. Ako se stranke ne mogu sporazumeti u vezi izbora arbitara sa liste,

tada one imenuju po dva arbitra od kojih samo jedan može biti državljanin zemlje koja ga imenuje,

dok onda imenovani arbitri biraju joše jednog sudiju, koji je i predsednik arbitraže. Sud je neprofitna

organizacija sa malim brojem stalnog osoblja (u stalnom radnom odnosu) i sa skromnim budžetom.

- Razvoj Suda

Možemo reći, da je Sud odlučivao u niz veoma važnih sporova, naročito u zadnjih deset do

dvanaest godina, ali u odnosu na očekivanja, ponovo ističemo, on nema naročiti značaj. Naročito je taj

značaj opao u periodu od pedesetih do kraja devedesetih godina XX veka.

73

Upravo krajem devedesetih godina XX veka unapređeno je funkcionisanje Suda. Sud je, tada,

više bio otvoren za rešavanje sporova između ne samo država, već i između međunarodnih

organizacija, drugih pravnih lica, kao i fizičkih lica. Precedent spora u vezi navedenih sporova, u

kojima je država samo jedna strana u sporu, bio je spor iz 1935.godine između Radijske korporacije

Amerike i Kine. Sud je, u vezi sa tim, doneo niz pravila za postupanje u arbitražnom postupku, a što se

odnosilo na sporove između dve države, zatim između međunarodnih organizacija i država, između

međunarodnih organizacija i fizičkih lica, kao i na sporove koji su se odnosili na čovekovu okolinu i

prirodne izvore. Osim toga, doneta su Opciona pravila za mirenje u svim vrstama sporova.

Sistem mirnog rešavanja međunarodnih sporova, vremenom je dograđivan i usavršavan. Pored

navedenih Konvencija i odredbe nekih drugih međunarodnopravnih akata, pre svega, Pakta Društva

naroda (čl. 12. do 15) i, naročito, Povelje Ujedinjenih nacija (njeno načelo sadržano u čl. 2, t. 3),

odnosno odredbe sadržane u glavi VI - 'Mirno rešavanje sporova' (čl. 33. do 38), to potvrđuju. Kako

proizilazi iz citiranih međunarodnopravnih akata, sredstva mirnog rešavanja međunarodnih sporova

mogu se podeliti na diplomatska (neposredni diplomatski pregovori, dobre usluge i posredovanje,

anketne komisije, izmirenje, postupak pred Ujedinjenim nacijama) i sudska (međunarodne arbitraže i

Međunarodni sud).

- Sudsko i arbitražno rešavanje sporova između država

Rešavanje sporova između država, bez upotrebe sile, uvek je bio cilj kome se, još uvek, teži.

Osnivanje institucija za rešavanje ovih sporova zahteva i definisanje pravila koja će se primenjivati u

takvim postupcima. Ugovorna pravila o mirnom rešavanju sporova postoje, uvek, kada se njima

ustanovljava međunarodni sud, arbitraža ili institucija za mirno rešavanje sporova, obzirom da se u

svakom od tih slučajeva posebnih ugovorom ustanovljava osnivanje, organizacija, postupak i pravila

koja se imaju primenjivati pred konkretnim forumom. Pored samih ugovora, po pravilu postoje i

pravila postupka. Pored ugovora, i običaji mogu poslužiti kao izvor prava mirnog rešavanja sporova.

Haške konvencije o mirnom rešavanju sporova (misli se na obe) postoje i kao običajno pravno pravilo.

Danas postoji preko 20 međunarodnih sudova i pored njih još najmanje 50 međunarodnih

institucija koje obavljaju sudsku ili kvazi-sudsku funkciju, ali ne ispunjavaju u potpunosti uslove da bi

se mogli smatrati međunarodnim sudskim telima. Međunarodno pravosuđe predstavlja široko

prihvaćen i utemeljen način mirnog rešavanja sporova, iako se međunarodna sudska tela najčešće

posmatraju izolovano bez pokušaja utvrđivanja sistemskih karakteristika međunarodnog pravosuđa u

celini.

74

Fakulativnost, odnosno sloboda izbora načina rešavanja sporova i nužnost pristanka je očigledna

kod političkih (diplomatskih) načina rešavanja sporova, pošto do njih, po pravilu, dolazi kada spor već

nastane. Kod sudskih i institucionalnih, pristanak se može dati kako pre, tako i posle nastanka spora.

Jedna od osnovnih karakteristika svih oblika mirnog rešavanja sporova jeste što rešenje do kojeg se

dođe najčešće nije podložno daljoj kontroli. Ovo pitanje nije toliko važno u slučajevima političkih i

institucionalnih načina rešavanja sporova kada konačno rešenje nema oblik sudske, tj. obavezujuće

odluke. Samo neposredno zainteresovane strane mogu pokrenuti postupak za zaštitu sopstvenih

interesa i one mogu slobodno raspolagati svojim zahtevom, dok je sudu dopušteno da se kreće u

granicama zahteva.

IIb) STRUKTURA STALNOG ARBITRAŽNOG SUDA

Struktura Suda je organizovana u tri dela. Prvi deo čini Administrativni Savet, koji se stara o

radu Suda i njegovom budžetu, zatim lista arbitara, koja u stvari predstavlja članove Suda, kao i

Sekretarijat, koji je poznatiji kao Međunarodni biro, na čijem je čelu Generalni sekretar. Takođe,

posebno se izdvaja lista arbitara za specijalizovane sporove u oblasti zaštite životne sredine i prirode.

Ta lista je sastavljena od priznatih naučnika, koji se pozivaju u skladu sa pravilima Suda o zaštiti

čovekove sredine. Sud ima mali broj stalno zaposlenih lica u Sekretarijatu. Taj broj je, ipak, dovoljan

za obavljanje svih funkcija Suda.

Na prvom mestu, govorićemo o Administrativnom savetu, koji se nalazi u sedištu Suda i koji se

sastoji od predstavnika, koji su akreditovani od strane država članica. Na osnovu ovlašćenja koja ima,

Administrativni savet je najviši organ, ako bi morali da postavljamo hijerarhiju organa. Suda

Administrativnim savetom predsedava ministar inostranih poslova Holandije. Administrativni savet je

ovlašćen za uspostavljanje i organizovanje Međunarodnog biroa - Sekretarijata, koji radi pod

njegovim rukovodstvom i nadzorom. Administrativni savet odlučuje o svim administrativnim

pitanjima, koja mogu nastati u vezi Suda. Isto tako, Administrativni savet ima puno ovlašćenje u vezi

sa odlučivanjem o statusu službenika Suda. Isto tako, Administrativni savet kontroliše troškove Suda.

Kvorum za odlučivanje Administrativnog saveta je pet članova, ako su u pitanju odluke o finansijskim

transakcijama. Odluke se donose većinom glasova. Administrativni savet je dužan da sačinjava i

izveštaj o radu Suda i njegovim prihodima i troškovima. Izveštaj je dužan da dostavi državama

članicama. Administrativni savet poverava finansijski nadzor Međunarodnog biroa Finansijskom

komitetu, koji je sastavljen od tri člana Administrativnog saveta, koji imaju prebivalište u Hagu.

Lista arbitara Suda sastoji se od spisak imena arbitara koje države članice Suda dostavljaju

administrativnom organu Suda Sekertarijatu. Svaka država članica Suda dostavlja spisak od četiri

imena lica, koja moraju imati određene kvalitete za obavljanje funkcije arbitra. Svako od tih lica mora

biti odličan poznavalac međunarodnog prava, zatim mora imati stručne kvalitete, kao i visoke moralne

osobine za obavljanje ove funkcije. Osim toga, ta lica moraju imati višegodišnje iskustvo, kao i da

75

znaju strane jezike. Može se desiti, a bilo je i takvih slučajeva u praksi, da više zemalja imenuje

zajednički arbitre. Međutim, o tome se mora zaključiti poseban sporazum. Mandat arbitrima Suda traje

šest godina, s tim da oni mogu obavljati i druge profesionalne aktivnosti (koje su obavljali do

imenovanja ili neke druge) za vreme trajanja mandata. Arbitri mogu biti ponovno imenovani na isti

period od šest godina. U slučaju smrti arbitra ili njegovog penzionisanja, imenovanje naslednika je

regulisano u skladu sa metodima za imenovanje arbitara od strane država članica. Pored postojanja

liste potencijalnih arbitara (ako budu imenovani od strane stranaka za određeni spor, pa su zato

potencijalni), članovi Suda iz svake zemlje predstavljaju tzv. „nacionalnu grupu“, koja ima pravo da

predloži kandidata za Međunarodni sud pravde.

Stalni organ Suda je Međunarodni biro ili Sekretarijat na čijem je čelu Generalni sekretar.

Međunarodni biro ima administrativnu ulogu, a njegov osnovni zadatak je da obavlja tehničke

poslove, kao i da se stara o arhivi. Međunarodni biro je sastavljen od pravnih i administrativnih

stručnjaka različitih nacionalnosti sa potrebnim iskustvom. Međunarodni biro pruža usluge registra i

administrativnu pomoć sudovima i komisijama, tako da ima ulogu službenog kanala za komunikaciju i

obezbeđenja dokumenata. Međunarodni biro pruža usluge koje se sastoje u istraživanju u oblasti

prava, finansijskoj administraciji, zatim pruža logističku i tehničku podršku za održavanje sednica, itd.

Osim toga, Međunarodni biro obavlja i funkciju posrednika između Arbitraže i država članica, zatim,

stara se o prijemu i slanju pošte, daje savete, potrebna uputstva i obaveštenja, itd. Međunarodni biro je

stalni organ, koji vodi administraciju, čuva sudsku arhivu i sakuplja sve podatke o međunarodnom

izbornom suđenju. Međunarodni biro može ispravljati listu arbitara, ali samo uz ovlašćenje država

članica. Države članice, odnosno, potpisnice Konvencija biraju sudije (1 do 5 lica) sa spiska sudija,

nakon obraćanja Sudu za rešavanje spora. U vezi sa tim, Međunarodni biro pruža odgovarajuću pomoć

stranama u sporu. Međunarodni biro pruža i usluge vezane za rešavanje sporova od strane Suda van

teritorije Holandije. Međunarodni biro je operativni organ Suda.

Jedno od bitnih pitanja Suda je i budžet. On je skroman, što odgovara i statusu Suda, odnosno,

organima koji su u njegovom sastavu. Budžet Suda čine, delom, doprinosi zemalja članica, a iznos je

definisan na bazi sistema jednica koji je definisan pravilima Poštanske unije, nevladine organizacije,

koja egzistira, takođe, od 1899.godine.

IIc) NADLEŽNOST STALNOG ARBITRAŽNOG SUDA

Nadležnost Suda je definisana u osnivačkom aktu, odnosno Konvenciji iz 1899.godine.

Nadležnost je fakultativna i zasniva se na kompromisu država članica. Države u sporu zasnivaju

nadležnost arbitraže svojom voljom, a što se definiše zaključenjem arbitražnog kompromisa u kome se

navode predmet spora, broj arbitara, imena arbitara, ovlašćenja koja se daju arbitrima, kao i druge

činjenice. Znači, zasnivanje nadležnosti arbitraže se ogleda u zaključenju arbitražnog sporazuma,

odnosno, kompromisa. Kad je u pitanju zasnivanje nadležnosti za buduće i postojeće sporove, u teoriji

76

postoji razlika između ove dve vrste nadležnosti Suda. Jedna je institucionalna, koja se zasniva na

sporazumu stranaka za sve iste vrste sporova koji mogu nastati u budućnosti, a druga je prigodna

nadležnost i zasniva se za tačno određeni predmet spora. Ali, u praksi ne postoji značaj ove podele

nadležnosti, tako da je ona značajna samo sa stanovišta teorije. I Pravila postupka predviđaju ove dve

vrste nadležnosti. Ako bi prihvatili stanovište da podela između ove dve vrste nadležnosti nema

značaj, napravili bi grešku iz razloga vezanih za ispunjenje formalnih uslova za zasnivanje

nadležnosti, a, isto tako, ne bi imalo smisla ni razlikovanje kompromisorne klauzule i kompromisa.

Smatramo da ova podela mora da postoji, bez obzira na činjenicu da strane u sporu imaju punu

autonomiju kod zansivanja nadležnosti za arbitražno postupanje.

IId) POSTUPAK PRED STALNIM ARBITRAŽNIM SUDOM

Postupak pred Sudom mogu voditi samo države, odnosno subjekti međunarodnog prava. Volja

država je od izuzetnog značaja za nadležnost, a, isto tako, ona je značajna i kad je u pitanju sam

postupak rešavanja predmeta spora. Sud je ovlašćen da predvidi pravila za vođenje spora, kao i da

odluči o svim oblicima, redosledu i vremenu u kome svaka stranka mora zaključiti svoje argumente.

Inače, veći broj ugovora predviđa primenu pravila Haške konvencije o mirnom rešavanju sporova iz

1907.godine. To znači da se može tumačiti da su ta pravila postala deo običajnog prava, obzirom na

njihovo široko prihvatanje.

Kada strane u sporu, države članice Suda, iznesu spor pred arbitražu, tada su dužne da izaberu

sa liste arbitara, one koji će voditi arbitražni postupak. No, pre toga, države u sporu su dužne da

potpišu arbitražni sporazum u obliku kompromisa, kao osnovni akt arbitražnog postupka, bez koga

nema pokretanja istog. Arbitražnim sporazumom se mora detaljno odrediti i opisati predmet spora, kao

i ovlašćenja arbitara, kojih se oni moraju pridržavati za vreme postupka. Stranke u sporu biraju jednog

ili više arbitara sa pomenute, stalne, liste arbitara.

Postupak pred Sudom se pokreće predajom formalnog akta Međunarodnom birou, kao

administrativnom organu Suda. Svi akti koji se podnose predstavljaju podneske i protivpodneske, koji

moraju sadržavti činjenice koje se odnose na označenje stranaka, zahtev, pravo koje su stranke

izabrale i sl. Arbitražni postupak se sastoji iz dve faze. Jedna je pismena, a druga usmena. U usmenoj

fazi bi se izneli odrerđeni dokazi i saslušala određena ovlašćena lica. U praksi je, ipak, bilo drugačije.

Usmena faza je izostavljana. Ako bi tražili razlog izostavljanjui ove faze, našli bi ga u poštovanju

načela ekonomije postupka. Cilj svakog postupka je da se pokrene, sprovede i zaključi sa što manje

troškova. Tako je i kod postupka koji se vodi pred Sudom. Takođe, pristalice izostavljanja usmene

faze postupka, navode i savesno korišćenje procesnih prava i zabranu zloupotrebe prava u postupku,

što dolazi do izražaja u navedenoj fazi, sa čime se ne bi mogli, u potpunosti, složiti.

U slučaju održavanja usmene faze postupka, ona ima svoje karakteristike. Te karakteristike se

ogledaju u odnosu sa postupcima pred drugim međunarodnim sudskim i kvazi sudskim organima. U

77

usmenoj fazi arbitražnog postupka se pojavljuju zastupnici spornih strana, koji nemaju aktivnu ulogu u

samom postupku, a što podrazumeva njihovo saslušanje u vezi samog predmeta spora, kao i u vezi

davanja podataka i činjenica u vezi predmeta spora. Uloga zastupnika je ograničena, obzirom da je

njihov glavni zadatak da posreduju između stranaka u postupku i arbitar, kao i organa Suda. Isto tako,

njihova uloga se ogleda i u prijemu podnesaka i slanju protivpodnesaka. Što se tiče saslušanja

svedoka, veštaka, pojedinih savetnika, ako su imenovani, kao i drugih lica, ono je identično kao i pred

drugim sudskim organima, bez obzira da li su oni međunarodni ili unutrašnji.

Opšte pravilo definisano Konvencijom iz 1899.godine jeste da arbitražni postupak obuhvata dve

faze: preliminarno ispitivanje i raspravu. Prelimirano ispitivanje se sastoji, pre svega, u uzajamnom

dostavljanu svih dokumenata koji će se koristiti u postupku. Rasprava je predviđena za usmenu

komunikaciju zastupnika.

- Pravila postupka

Sud je doneo niz pravila postupka, koji se odnose na različite subjekte između kojih nastaje

spor. Ta pravila ćemo nazivati opciona. Taj termin se učinio i najprikladnijim, obzirom da se radi o

pravilima koja su izborna, izabrana, odnosno, neobavezan. Znači, stranke u sporu slobodno odlučuju o

njihovoj primeni. Ta Pravila su sledeća:

a) Opciona pravila Suda o arbitražnim sporovima između dve države. Ova pravila rešavaju

sporove proizašle iz ugovora i drugih sporazuma između dve države. Mogu biti

modifikovana za upotrebu u vezi sa multilateralnim ugovorima. Ova pravila imaju osnov u

arbitražnim pravilima UNCITRAL;

b) Opciona pravila Suda o arbitražnim sproovima između dve strane, od kojih je jedna strana

država. Ova pravila su zamenila Pravila o arbitraži i mirenju u međunarodnim sporovima

između dve strane, od kojih je jedna strana država iz 1962.godine. I ova pravila imaju

osnov u Arbitražnim pravilima UNCITRAL.Takođe, ova pravila predviđaju autonomiju

stranaka;

c) Opciona pravila Suda o Arbitraži koja uključuje međunarodne organizacije i države. Ova

pravila se primenjuju i u sporovima između dve međunarodne organizacije;

d) Opciona pravila Suda o Arbitraži između međunarodnih organizacija i privatnih lica;

e) Opciona pravila Suda o mirenju. Osnovna svrha ovih pravila je da dovede do mirenja strane

u sporu, koje su u nemogućnosti da kroz konsultacije i pregovore dođu do rešenja.Ova

pravila se primenjuju bez obzira na vrstu subjekta u sporu;

f) Opciona pravila Suda koji se odnose na postupak koji sprovode Komisije za ispitivanje

činjenica. Ova pravila se primenjuju kad se strane u sporu sporazumeju da traže pomoć od

navedene Komisije. Strane u sporu mogu isključiti bilo koju odredbu iz Pravila u bilo koje

vreme;

78

g) Opciona pravila Suda o arbitražnim postupcima koji se odnose na zaštitu prirodnih izvora i

sredine. Ova pravila imaju osnov u arbitražnim pravilima UNCITRAL i vode računa o

autonomiji stranaka;

h) Opciona pravila Suda o mirenju u postupcima koji se odnose na zaštitu prirodnih izvora i

sredine;

i) Vodič za prilagođavanje arbitražnih pravila Suda za rešavanje sproova koji proizlaze iz

multilateralnih sporazuma i ugovora zaključenih između više stranaka.

Iako su definisana različita Opciona pravila postupka, postavlja se pitanje da li će u sporovima,

koji budu izneseni pred Sud, moći da se pojave druge vrste subjekata, kao što je to slučaj sa jednim

sporom, koji je sada u postupku. Da li bi bilo uputnije definisati posebna pravila u takvom slučaju ili

bi, možda, trebalo definisati jednu vrstu Opcionih pravila, koja bi sadržala određena posebna pravila,

koja bi važila za specifičnosti postupka u kome se, kao strane u sporu, pojavljuju različite vrste

subjekata.

- Model klauzule

Sud je definisao i Model klauzule za arbitražne postupke. Oni su definisani u skladu sa napred

navedenim Opcionim pravilima postupka, odnosno, razlikuju se po subjektima između kojih se ti

sporovi vode. Spomenućemo samo Model klauzule za sporove koji se vode između dve države kao

stranaka u sporum, obzirom da su te klauzule iste ili slične za sve subjeket između kojih se vode

sporovi. Ono što se mora reći, jeste da Model klauzule odgovaraju opštim pravilima arbitražnog

postupka, odnosno, razlikuju se budući sporovi, koji nisu nastali, kada se arbitražna klauzula, odnosno

sporazum o arbitraži može predvideti u osnovnom sporazumu ili ugovoru ili u posebnom, ali pre nego

što je došlo do spora. Sa druge strane, ako je spor nastao, onda se zaključuje poseban sporazum. To je

u skladu sa pravilima o kompromisornoj klauzuli, koja je deo osnovnog ugovora (pre nastanka spora) i

kompromisu, koji se zaključuje kad spor nastane.

Model arbitražne klauzule koje se primenjuju u vezi sa Izabranim pravilima Suda za arbitražne

sporove između dve države – A. Arbitražna klauzula za buduće sporove. Ovom Model-klauzulom je

predviđeno da strane u sporu mogu u bilateralnom ugvooru ili bilo kom drugom sporazumu uneti

arbitražnu klauzulu koja sadrži činjenice koje se odnose na to da svaki spor koji je proizašao iz ugvora

ili sporazuma može biti iznet pred arbitražu, odnosno pred Sud, koji će se voditi po Opcionim

pravilima Suda. Osim toga, strane mogu odrediti i broj arbitara, jezik koji će se koristiti u arbitražnom

postupku, ovlašćenje dato Generalnom sekretaru Suda, mesto održavanja arbitražnog postupka, itd; -

B. Arbitražna klauzula kod nastalih sporova. Kad su u pitanju sporovi koji su, već, nastali, tada se

zaključuje poseban sporazum. Primećujemo da Model klauzule manju pažnju posvećuju definisanju

nadležnosti arbitraže u ovom slučaju, o čemu je, napred, bilo reči u negativnom smislu.

79

- Arbitražna pravila UNCITRAL

Sud primenjuje i Arbitražna pravila (Model pravila) donesenih od strane Komisije UN za

međunarodno trgovačko pravo – UNCITRAL 1976.godine. Ona predstavljaju otvoreni model pravila,

koja će se primeniti, ako ih stranke prihvate. Ova pravila nisu detaljna i ostavljaju veliki prostor

arbitrima prilikom sprovođenja postupka i odlučivanja. Definisanje i formulisanje tih pravila imalo je

jedan osnovni cilj, koji se sastojao u harmonizaciji arbitražnog prava. Osim toga, ona se široko

primenjuju u postupcima pred ad hoc arbitražama. Arbitražna pravila su definisana tako, da se spor

pred ad hoc arbitražama, vodi na sličan proceduralni način, kao i postupak pred institucionalnim

arbitražama. Arbitražna pravila UNCITRAL predviđaju da, ako stranke u sporu, ne bi imenovale

sastav arbitraže, odnosno, kada nema dogovora o trećem arbitru, a imenovana su dva, Generalni

sekretar Suda odredi organ imenovanja, koji će umesto stranaka, odrediti sastav arbitraže.

Možemo reći da je navedena Komisija UN, sastavila Arbitražna pravila koja nemaju karakter

konvencije. To znači da, iako pismeno prihvaćene od stranaka, ova Arbitražna pravila nemaju snagu

veću od internih zakona, za razliku od konvencija koje to imaju, ako su ratificirane.

Radi se o neobaveznom tekstu, koji je prvenstveno namenjen uređenju ad hoc arbitražnih

sudova. Preporučuje se za rešavanje sporova nastalih u međunarodnoj trgovini. Primenjuju se, ako su

prijhvaćena sporazumom stranaka, a stranke ih mogu modifikovati. Arbitražna pravila UNCITRAL

posebno uređuju: konstituisanje arbitražnog suda, izuzeće arbitara, postupak pred arbirtražnim sudom,

donošenje arbitražne odluke.

Spomenućemo i Model zakon o arbitraži iz 1985.godine, donesen, takođe, od UNCITRAL,

zbog toga što je ovaj akt kopija jednog seta Arbitražnih pravila. Model zakon nije obavezujući, ali

države individualno mogu usvojiti model zakon odnosno inkorporirati ga u domaće zakonodavstvo.

Model zakon predviđa slična pravila, koja definišu i Arbitražna pravila. Model zakon je delimično

izmenjen 2006.godine.

IIe) DONOŠENJE ODLUKA OD STRANE STALNOG ARBITRAŽNOG SUDA

Primena materijalnih odredaba pred Sudom je veoma specifična, a možemo reći i delikatna. To

se odnosi na samu vrstu sporova koji se iznose pred Sud. Ti sporovi nisu samo pravni, već i politički,

privredni, finansijski, u vezi investicija i sl., tako da je širok spektar propisa, koji se primenjuju u

postupku. Jedno od veoma značajnih pitanja koje se postavlja, kod primene materijalnog prava, jeste i

primena sudskih precedenata, koji predstavlaju običajno pravo. No, iako su postojala mišljenja da

odluke treba zasnivati na sudskim precedentima, praksa je ta mišljenja demantovala. Izvori, koji su

korišćeni u donošenju odluka, kao i koje su stranke određivale u kompromisu su bili isključivo pravni

80

propisi. No, pored propisa, arbitri su primenjivali i opšte međunarodne norme, pravna načela i princip

pravičnosti.

Arbitri donose odluku primenom pravnih, na osnovu činjenica iznesenih u raspravi i to, većinom

glasova. Vrlo interesantno za Sud je to što je veliki broj odluka (preko polovine) donesen od strane

arbitara pojedinaca. Presude su konačne, jer protiv njih nije moguće uložiti žalbu. To je jedna od

opštih karakteristika arbitražnog postupanja. Samo je jedna od institucionalnih arbitraža dvostepena,

što znači da postoji i apelaciono postupanje. Arbitražne odluke su obavezujuće, ali samo za stranke u

sporu. Kad je u pitanju izvršenje odluka, opšte prihvaćen princip je princip dobrovoljnog izvršavanja

odluka i obaveza iz izreka odluka. Objašnjenje za to treba tražiti u očuvanju međunarodnog ugleda

države i održavanja dobrih diplomatskih odnosa. Znači, radi se o sličnom razlogu kao i kod

«klasičnih» trgovačkih arbitraža, gde se odluke arbitraža, takođe izvršavaju na dobrovoljnoj osnovi,

obzirom na potrebu očuvanja dobre pozicije na tržištu, kao i dobrih poslovnih odnosa sa drugim

privrednim subjektima.

IIf) SPOROVI KOJI SU VOĐENI I KOJI SE VODE PRED STALNIM

ARBITRAŽNIM SUDOM

Sporovi koji su vođeni i koji se vode pred Sudom su različiti. To se odnosi i na vrstu sporova i

na vrstu subjekata. Sve sporove možemo podeliti u tri grupe: - oni koji su vođeni do Drugog svetskog

rata, kao i nekoliko nakon navedenog rata (vrlo retki); - oni koji su vođeni i završeni od kraja

devedesetih godina XX veka od danas; i - oni koji su u postupku. Iz ovog možemo zaključiti da su

postojale tri faze u radu Suda: a) period od osnivanja do Drugog svetskog rata, u kome je Sud

odlučivao u većem broju sproova; b) period nakon Drugog svetskog rata , koji možemo nazvati

periodom «zatišja rada Suda», kada se postavljalo pitanje njegove funkcije i njegovog statusa; i c)

sadašnji period, koji se može nazvati i «novim početkom rada Suda». U pregledu navedenih sporova

neće biti spomenuti svi postupci, već samo najvažniji. Isto tako, pojedinim sporovima biće posvećena

veća pažnja.

- Sporovi koji su vođeni pred Sudom

Mnogo veći broj sporova, koji su vođeni pred Sudom, beležimo u periodu pre Drugog, a

naročito pre Prvog svetskog rata. Sporovi koje je Sud vodio nakon Drugog svetskog rata vezujemo za

noviji period, kao što je rečeno. Poznatiji sporovi koje je Sud vodio, do Drugog svetskog rata, su

sledeći:

- spor između SAD i Meksika o nameni prihoda kalifornijskih zadužbina iz 1902.godine.

Odlukom Suda je obavezana Vlada Meksika prema Vladi SAD;

81

- spor između Nemačke, Velike Britanije i Italije , sa jedne strane i Venecuele, sa druge

strane, o preferencijalnom tretmanu sila u Venecueli iz 1904.godine. Odluka je doneta u

korist nemačke, Velike Britanije i Italije u delu koji se odnosi na preferencijalni tretman;

- spor između Nemačke, Velike Britanije i Francuske , sa jedne strane i Japana, sa druge

strane,o taksama za stanovanje u Japanu iz 1905.godine;

- spor između SAD i Venecuele o pomorskoj kompaniji Orinoko iz 1910.godine;

- spor između Italije i Perua o posledicama ustupanja jednog potraživanja stranom pravnom

licu iz 1912.godine, poznatija kao afera Kanevaro;

- spor između Rusije i Turske o ruskom obeštećenju iz 1912.godine;

- afera Kartaga iz 1913.godine, spor između Francuske i Italije;

- spor o eksproprijaciji crkvenih dobara iz 1920.godine;

- spor između SAD i Norveške o «norveškim zahtevima» iz 1922.godine;

- spor između Radio Corporation iz SAD i Vlade Republike Kine iz 1935.godine.

Od 1998. godine do danas završeno je 13 sporova u kojima su stranke bile države, kao i

kompanije. Značajniji noviji sporovi, koji su vođeni pred Sudom, u zadnjoj deceniji, su sledeći:

- spor između Eritreje i Jemena o teritorijalnom suverenitetu 1998 i 1999. godine. Radi se o

sporu u vezi južnih ostrva u Crvenom moru. Na to rešenje se čekalo od Prvog svetskog rata.

U sporu se radilo o ribolovnom režimu u navedenom području. Sud se pozivao i na spor

između Katara i Bahreina, koji je vođen pred Međunarodnim sudom pravde, u vezi slične

stvari;

- spor između Irske i Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske iz

2003.godine, koji je pred Sudom pokrenut u skladu sa Konvencijom iz 1992. godine u vezi

zaštite morske okoline u severoistočnom Atlantiku;

- spor između preduzeća Telekom Malezija („Telecom Malaysia Berhard“) i Gane iz 2003.

godine o sporu u vezi investicija, koji se vodio po UNCITRAL pravilima o arbitraži;

- spor između Malezije i Singapura iz 2003.godine u vezi amelioracije u oblasti Johor;

- spor između Holandije i Francuske iz 2004.godine o zaštiti Rajne od zagađenja hloridima u

skladu sa Konvencijom iz 1976.;

- spor između Belgije i Holandije iz 2005. o sporu vezanom za ponovno aktiviranje

železničke pruge „Iron Rhine“, koja bi povezivala belgijsku luku Antverpen sa Nemačkom,

preko pojedinih delova holandske teritorije. Sud se pozivao na ugovore iz XIX veka kojima

su odobrena prava Belgiji na teritoriji Holandije. Isto tako, Holandiji su data prava u vezi

insistiranja na očuvanju životne sredine, a u vezi reaktiviranja pomenute železničke trase;

- spor između Barabadosa i Trinidada i Tobaga iz 2006.godine, u vezi razgraničenja

privrednog i epikontinentalnog pojasa između te dve države; i

82

- spor između Eritreje i Etiopije iz 2008.godine u vezi graničnog pojasa između te dve

države.Odlukom Suda se definisala 1000 kilometara dugačka granica između Eritreje i

Etiopije.

Jedna od odluka Suda u predmetu arbitražnog postupka, koji se vodio između Francuske i

Grčke, a ticao se svetionika u području Grčke koje je, nakon 1913.godine oslobođeno od Turske.

Odluka je doneta 24.jula 1956.godine i nije često spominjana u praksi. Naime, prema toj presudi «sa

stanovišta međunarodnog prava, treba smatrati da je teritoriji kontinentalne Nove Grčke od La Meste,

uključujući i Svetu Goru, odvojena od Turske, odnosno, od Otomanskog carstva 30.maja 1913.godine,

a da je pripala Grčkoj 25.avgusta iste godine, nakon jednog međubalkanskog co-imperiuma, koji je

trajao oko tri meseca».

- Sporovi koji se sada vode pred Sudom

Sporove koji su, sada, u postupku karakteriše da se u njima kao strane pojavljuju i druge vrste

organizacija, osim država i kompanija. Spomenućemo samo neke od slučajeva koji su, sada, u

postupku pred Sudom:

a) Spor Eurotunel. Delimična odluka doneta je 30.januara 2007.godine od strane arbitraže

koja je konstituisana u skladu sa članom 19. Sporazuma između Francuske i Ujedinjenog

kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske a koja se tiče izgradnje tunela. Sporazum je

potpisan u Kanterberiju 12.02.1986.godine.;

b) Spor Vito G. Gallo protiv Kanade;

c) Spor između Vlade Sudana i Sudanske Narodne Slobodne Armije u vezi razgraničenja

teritorije Abyei. To razgraničenje je definisano arbitražnim sporazumom koji je

deponocvan kod Suda 11.jula 2008.godine.Navedeni sporazum predviđa da će se u

postupku primeniti Opciona pravila za arbitražne postupke između dve strane, od kojih je

samo jedna država;

d) Spor između kompanije Centerra Gold Inc. Iz Kanade i Kumtor Gold Company iz

Kirgistana, sa jedne strane i Republike Kirgistan, sa druge strane. U ovom postupku

primenjuju se arbitražna pravila UNCITRAL, a isti se vodi u skladu sa odredbama Ugovora

o investicijama od 31.decembra 2003.godine, kao i po Zakonu od ulaganjima u Republiku

Kirgistan.

e) Spor između kompanije TCW Group, Inc. i Dominican Energy Holdings, sa jedne strane i

Dominikanske Republike, sa druge strane. U ovom sporu se, takođe, primenjuju arbiotražna

pravila UNCITRAL, a u skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini između Srednje

Amerike, Dominikanske Republike i SAD.

83

Bilo bi vrlo interesantno spomenuto još jedan slučaj, koji bi trebao da bude iznesen pred Sud.

Naime, radi se o aktuelnom sporu u vezi s svojinskim pravima u mostarskom »Aluminiju«, koji treba

da reši Sud. Radi se o poznatom sporu u Bosni i Hercegovini. Uslov za postupanje Suda jeste

potpisivanje arbitražnog sporazuma između Vlade Federacije i predstavnika navedenog preduzeća.

Čim se potpiše navedeni arbitražni sporazum, a što se očekuje, Svetska banka će od Suda zatražiti da

pokrene arbitražu. Tu će arbitražu nadgledati i obrađivati troje nezavisnih arbitara koji će svoje

dužnosti obavljati u Sarajevu, u razdoblju koje bi moglo trajati između šest i 24 mjeseca. Nećemo

detaljnije govoriti o ovom sporu, obzirom da, tek, predstoji pokretanje postupka pred Sudom, ali

možemo reći da se čini da će uloga Suda dobiti novu dimenziju, ako uzmemo u obzir ne samo ovaj,

već i druge sporove koji su sada u postupku. Naime, preovlađuju sporovi, u kojima je jedna strana

država, a druga kompanija ili neka organizacija.

IIg) OSNOVNE KARAKTERISTIKE STALNOG ARBITRAŽNOG SUDA

Imajući u vidu da Sud postoji više od 100 godina, tačnije 110 godina, možemo reći da on nema

onaj značaj koji bi morao da ima, ako uzmemo u obzir niz faktora, koji su morali da ga odrede kao

jednu od najzanačajnijih institucija. Tome u prilog govori da je on osnovan na Haškim mirovnim

konferencijama i da je glavni cilj njegovog osnivanja bilo rešavanje sporova između država radi

izbegavanja ratnih i ostalih sukoba. No, Sud nije dobio takvu ulogu, što je posledica sukoba tadašnjih

velikih sila i željom istih za novim teritorijalnim podelama u svetu. To je, kasnije, rezultiralo

sukobima velikih razmera. No, i pored toga, Sud je rešio niz slučajeva, veoma bitnih i pokazalo se da

je njegova uloga jasnija u rešavanju sporova između država i drugih subjekata različitih vrsta, nego u

sporovima koji se vode između samih država. Otuda i primena pravila, koja se koriste i u

međunarodnim trgovačkim arbitražama. Stalni arbitražni sud u Hagu odlikuje nekoliko karakteristika,

vezanih kako za njegovo osnivanje, tako za njegovo postojanje i funkcionisanje:

- Sud je fakultativne prirode, što znači da zasnivanje njegove nadležnosti zavisi od volje

država i drugih organizacija i lica u sporu. Naravno, da bi se zasnovala nadležnost Suda,

potrebno je zaključenje sporazuma, odnosno, kompromisa između navedenih subjekata;

- Njegovo osnivanje je bilo iznuđeno, zbog neslaganja država oko osnivanje stalnog suda, što

je, možda, i odredilo njegov kasniji razvoj. Možda, u tadašnjim uslovima, nije bilo realno

očekivati osnivanje navedene institucije, ali je i osnivanje ovog Suda bio veliki korak

napred za razvoj međusdržavnih odnosa, bez obzira na događaje, koji su usledili na početku

XX veka. Osim toga, kasniji razvoj Suda je, u velikom delu, odredilo i osnivanje

Međunarodnog suda pravde;

- Sud rešava i javne i privatne sporove između stranaka u sporu. Možemo reći da se u zadnje

vreme pred Sudom pokreću postupci koji se, pre svega, tiču privrede, investicija, finansija,

84

kao i da se vode između velikih kompanija iz više zemalja, sa jedne strane i država ili

države, sa druge strane;

- Sud ima veoma mali broj stalno zaposlenih. To proizlazi, pre svega, iz postojanja nevelikog

iznosa sredstava koja stoje na raspolaganju Sudu. To ima svoje pozitivne i negativne strane.

Negativne strane se tiču same prirode Suda i samog naziva Suda, tako da se postavlja

pitanje da li mali broj lica, koja su stalno angažovana, može odgovoriti svim obavezama

vezanim za servisiranje svih sporova, uključujući sve elemente, koje ti sporovi sadrže, od

arbitara, pa do dostavljanja odluka svim stranama;

- Obzirom na dužinu postojanja, pred Sud je izneseno veoma mali broj sporova, kao što je

rečeno. No, broj sporova je naglo povećan krajem XX veka. Te sporove bi moglida

pdoelimo u tri grupe: a) sporovi koji za predmet imaju razgraničenje između država; b)

sporovi koji za predmet imaju zaštitu čovekove okoline; i c) sporovi koji za predmet imaju

problem vezan za finansije i investiranje, a koji se vode između kompanija i država;

- Sud, između ostalih pravila, primenjuje Arbitražna pravila UNCITRAL, koja se, pre svega,

odnose na ad hoc arbitraže, iz čega sledi da je i jedna od glavnih karakteristika Suda ad hoc

arbitražno postupanje; i

- Mora se istaći i definisanje posebnih pravila za različite vrste postupka, u zavisnosti koje

vrste subjekata se pojavljuju, kao stranke u sporu. Osim toga, predviđena su posebna

pravila postupka i posebna lista arbitara i eksperata za sporove koji se odnose na zaštitu

prirode i čovekove okoline.

Sud je, od osnivanja, krajem XIX veka do danas sudio različite vrste sporova. U početku su ti

sporovi bili javne prirode i vodili su se između država. Danas Sud sudi različite vrste sporova između

različitih subjekata, tako da se može zaključiti da Sud poseduje i karakteristike međunarodne

trgovačke arbitraže. Razlog tome nije samo primena navedenih arbitražnih pravila. Postojanje Suda je

neophodno, zbog postojanja specijalizovanih sporova iz različitih oblasti, koji bi se mogli izneti samo

pred Sud. Činjenica je da je pozitivna strana Suda različitost sprova i različite vrste subjekata.

85

POSEBNI DEO

I) NEKE OPŠTE KARAKTERISTIKE I PITANJA KOJA SE ODNOSE NA

ZAKLJUČENJE MEĐUNARODNIH PRIVREDNIH UGOVORA

Ugovori u međunarodnom poslovnom privrednom pravu koje zaključuju dve ugovorne strane ili

više ugovornih strana iz dve ili više različitih država javljaju se kao distancioni ugovori. Oni su znatno

složeniji od ugovora koji se zaključuju u međunarodnom poslovnom pravnom okviru jedne države.

Mnogi ugovori koji postoje u privrednom pravu jedne zemlje, javljaju se i u međunarodnom

privrednom pravu. Međunarodni privredni ugovori se sa razvojem proizvodnje, transporta i jačanjem

ekonomskih međunarodnih korporacija, javljaju u vidu tipskih formularnih i standardnih ugovora. Oni

su najčešće adhezioni ugovori tj. ugovori po pristupu. U takvim slučajevima ponuđeni može da

prihvati ili ne prihvati unapred date uslove iz ponude. Ponuđeni ne može da menja ništa iz ponude, jer,

86

u suprotnom, prvobitni ponudilac ne mora da prihvati ponudu. Prvobitni ponudilac kao ekonomski

jača strana unapred diktira uslove ugovora.

Kod tipskih ugovora su moguća odstupanja od ponuđenih ugovornih elemenata. Ponudilac

prezentira ponuđenom na formularu uobičajene elemente ugovora, ali dopušta i izvesna odstupanja od

elemenata u ponudi i spreman je da sa ponuđenim pregovara o određenim odstupanjima koja su data u

formularu. Ugovorno jača strana koristi unapred odštampane formulare koji su usled duge upotrebe

podstali tipski ugovori. Postoje neki tipski ugovori koji se pojavljuju i u obliku standardnih ugovora,

gde su ostavljene određene praznine o kojima se ugovorne strane mogu dogovarati. O tačno

predviđenim elementima u ovim ugovorima se ne može pregovarati.

Standardni ugovori, najčešće, nastaju u određenoj oblasti poslovanja sa standardnim klauzulama

za određenu branšu. Za standardne ugovore u međunarodnom pomorskom prevozu je karakteristično

da sadrži određene garancije i uslove prevoza. Kod standardnih brodarskih ugovora, brodar daje

sledeće garancije za: sposobnost broda za plovidbu, klasu broda, položaj broda u času zaključivanja

ugovora, za određenu nosivost broda. Međunarodni tipski Ženevski privredni ugovori – na

međunarodnom privrednom planu javljaju se novi unificirani tipski ugovori koje je Evropska

ekonomska komisija OUN. Tipski ugovori se javljaju u oblasti investicione opreme, kupoprodaju

žitarica i kupoprodaju žitarica pri prevozu u unutrašnjem rečnom saobraćaju. Ženevski ugovori

predstavljaju vrlo značajnu unifikaciju prava koja se razvija sve većom upotrebom formulara.

Formulari doprinose bržem zaključivanju ugovora. Karakteristike ovih ugovora su što su izrađeni na

međunarodnom planu i što su pri izradi ovih ugovora učestvovale zemlje izvoznice i zemlje uvoznice.

Strane ugovornice mogu da menjaju i nadograđuju odredbe ovih ugovora. Ženevski ugovor i njegovi

opšti uslovi nisu formulari ugovora koje strane ugovornice moraju da prihvate. Obzirom da su

Ženevski ugovori unapred odštampani u vidu formulara, a stranama ugovornicama se dopušta

prihvatanje niza alternativnih rešenja koja su data u formularima, smatra se da je ugovor zaključen

kada su se strane ugovornice saglasile o svim elementima iz ugovora. Po teoriji prijema ugovor je

zaključen onog momenta kada je ponudilac primio saopštenje od ponuđenog da je prihvatio ponudu.

Po teoriji izjave ugovor se među odsutnim licima smatra zaključenim kada je ponuđeni na bilo koji

način javio da prihvata ponudu. Prema teorij saznanja ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao za

prihvatanje ponude od ponuđenog.

Ponuda za zaključenje ugovora – ponuda za zaključenje međunarodnog privrednog ugovora

predstavlja izjavu volje određenog lica – ponudioca koja sadrži sve bitne elemente konkretnog

ugovora i koja je učinjena određenom licu iz druge države u cilju njenog prihvatanja i zaključenja

ugovora. Kod ugovora o međunarodnoj prodaji robe bitni elementi su predmet i cena, kod ugovora o

lizingu su zakupljena stvar i iznos zakupnine. Međunarodni privredni ugovor sadrži i druge elemente

koji se nazivaju nebitnim, npr. rok isporuke, ambalaža, način transportovanja itd. Ako se ovi elementi

ugovore, smatraju se, u tom slučaju, bitnim elementima ugovora.

87

U pravnoj teoriji razlikuje se pregovor od ponude. Pregovorima se nastoji doći do saglasnosti

volja i stavova pregovaračkih strana o nekom konkretnom pravnom poslu. Razlikuje se ponuda za

zaključenje ugovora od ponude za pregovore, jer ponuda za pregovore daje mogućnost pregovaračima

da mogu biti podjednako ponuđači. U međunarodnoj trgovinskoj praksi se javljaju i čvrste neobavezne

ponude. Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu koja je učinjena od strane ponuđenog, a

upućena ponudiocu. Prihvat od strane ponuđenog u smislu sadržaja mora da bude i nedvosmislen i da

je učinjen u cilju zaključenja određenog ugovora. Prihvat ponude po svojoj sadržini mora da bude

saglasan ponudi. Smatra se da odgovor na ponudu koji ukazuje na prihvatanje ponude ali sadrži

različite i dopunske uslove koji u suštini ne menjaju uslove ponude, predstavlja prihvatanje ponude.

Ako je prihvat ponude učinjen sa zakašnjenjem, ne dolazi do zaključenja ugovora.

II) NEKE ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE UGOVORA U MEĐUNARODNOM

POSLOVNOM PRAVU

Ugovori u međunarodnom poslovnom pravu imaju određene karakteristike po kojima se

razlikuju od ugovora građanskog i privrednog prava:

1) subjekti ugovora u međunarodnom poslovnom pravu – subjektima ovih ugovora smatraju se

spoljnotrgovinska preduzeća i spoljnotrgovinska društva koja stupaju u ugovorne odnose i zaključuju

ugovore iz predmeta poslovanja. Subjekti ugovora u međunarodnom poslovnom pravu mogu biti

fizička lica koja obavljaju privrednu spoljnotrgovinsku delatnost u vidu zanimanja - preduzetnici. Po

našem pravu to su preduzetnici koji obavljaju delatnost radi sticanja dobiti;

2) predmet ugovora u međunarodnom poslovnom pravu – predmet ovih ugovora je promet roba

i to najčešće telesnih pokretnih stvari i vršenje usluga. Nepokretnosti kao što su brodovi, zgrade koji

su namenjeni za tržište, takođe su uključene u promet roba, ali ovde ugovore zaključuju privredni

subjekti;

3) značaj ugovora u međunarodnom poslovnom pravu – ovi ugovori imaju poseban značaj, jer

se ne ostvaruju samo interesi ugovornih strana nego i širi interesi društvene zajednice. Društveni

interes se manifestuje i u pogledu intervencije od strane države sa ciljem stvaranja povoljnih uslova na

tržištu i regulisanja cene;

4) forma ugovora u međunarodnom poslovnom pravu – ugovori u međunarodnom poslovnom

pravu su neformalnog karaktera, jer za zaključenje ugovora nije potrebna posebna forma, osim ako

zakonom nije drugačije predviđeno. Iz razloga velikog broja zaključenja ovoih ugovora, koji se

sklapaju veoma brzo, putem telefona, telefaksa, telegrama nije neophodna pisana forma. Zbog ove

neformalnosti je izražena autonomija volja ugovornih strana. Međutim, za neke ugovore u

međunarodnom poslovnom pravu je neophodna pisana forma ugovora i to se posebno odnosi na

ugovore čija je vrednost predmeta ugovora veća ili kod složenijih ugovora između strana ugovarača,

88

međunarodni ugovor o investiconoj opremi je primer. Ugovor koji nije zaključen u propisanoj ili

ugovorom predviđenoj formi, ne bi proizvodio pravno dejstvo i smatrao bi se ništavim. Bečka

Konvencija UN o međunarodnoj prodaji roba iz 1980. godine predviđa sledeće o međunarodnoj

prodaji robe: ugovor o međunarodnoj prodaji robe se ne mora zaključiti u pismenoj formi, a nije ni

podvrgnut bilo kojim zahtevima u pogledu forme, zatim, može se dokazati na bilo koji način,

uključujući i svedoke. Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma, a nije zaključen u toj

formi, smatraće se punovažnim, ako su ugovorne strane izvršile veći deo obaveza koje iz njega

proističu. Međutim, postoje ugovori koji su neformalni, ali se pod određenim uslovima moraju

zaključiti u pismenom obliku, npr. brodarski ugovor na vreme za ceo brod i ugovor o zakupu broda.

Za neke ugovore u međunarodnom poslovnom pravu ne može se tačno odrediti da li su formalni ili

neformalni, npr. ugovor o osiguranju, ugovor o prevozu robe u pojedinim oblicima transporta itd;

5) pooštrena dgovornost ugovornih strana – u ugovorima u međunarodnom poslovnom pravu

zahteva se pojačana pažnja prilikom njihovog zaključivanja. Pažnja dobrog privrednika je pravni

standard koji zavisi od svakog konkretnog slučaja, vrste ugovora, običaja itd. Pažnja dobrog

privrednika podrazumeva njegovu pooštrenu odgovornost iz razloga što u međunarodnom poslovnom

pravu zaključuju strana lica iz određene delatnosti koja poznaju pravila stranke i poseduju dovoljno

znanja, a tim imaju i više odgovornosti. Kod ugovornih partnera se zahteva da pri zaključenju

ugovora, izvršenja i ostalim poslovima privrednog prava postupaju sa pažnjom dobrog privrednika i

dobrog trgovca sa pažnjom dobrog stručnjaka;

6) načelo savesnosti i poštenja u ugovorima međunarodnog poslovnog prava – ugovorne strane

su dužne da poštuju ova načela pri zaključenju međunarodnih privrednih ugovora. Načelo se zasniva

na primerima moralnog ponašanja u ugovornim odnosima. Obzirom da su u pitanju pravila poslovnog

morala, sankcije može da preduzme i društvo, komora, asocijacija privrednika itd. Mogu biti

ekonomske sankcije predviđene zakonom, gubljenje poslovnog ugleda, reputacije na tržištu. U pravnoj

literaturi se pod pojmom savesnog i poštenog ponašanja ugovornih strana smatra njihova međusobna

iskrenost i odanost, posebno pri izvršenju obaveza. Ovo načelo podrazumeva i zabranu

prouzrokovanja štete drugom ugovornom partneru;

7) nadležnost posebnih sudova i arbitraža pri rešavanju sporova – za sporove koji nastaju iz

ugovora u međunarodnom poslovnom pravu, predviđena je posebna nadležnost privrednih sudova.

Često se ugovara i nadležnost arbitraža, kao posebno stručnih tela koje ugovorni partneri dogovorno

određuju u samom ugovoru. Cilj ovih sudova, arbitraža je da se ubrzaju postupci rešavanja sporova i

da se dobiju kvalitetne sudske odluke kojima će ugovorne strane biti zadovoljne;

8) prekomerno oštećenje u ugovorima u međunarodnom poslovnom pravu. Zakon o

obligacionim odnosima predviđa da strane ugovornice polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih

davanja. Ako dođe do očigledne nesrazmere, oštećena strana ima pravo da traži poništenje tog

ugovora.

89

III) UGOVOR O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBE

Ugovor o međunarodnoj prodaji robe je ugovor u međunarodnom poslovanju, pravni posao na

osnovu kojeg se jedna strana (prodavac) obavezuje da drugoj ugovornoj strani (kupcu) prenese pravo

svojine na robi i da tu robu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme

robu. Ugovorne strane su, po pravilu, privredni subjekti – preduzeća, društva, fizička lica koja imaju

svojstvo trgovca. Ugovor o međunarodnoj prodaji robe je dvostrano obavezan, teretan i komutativni

ugovor. Moze biti sa trenutnim ili trajnim izvršenjem obaveza. Moze biti adhezioni, na unapred

datom formularu, ali i ugovorne strane mogu birati formu u kojoj će ugovor da zaključe.

Bitni elementi ugovora o međunarodnoj prodaji

Bitni elementi ugovora o međunarodnoj prodaji robe su su roba (stvar) i cena. Ova dva

elementa mora imati svaki ugovor, bilo da su određena, bilo da su odrediva. Po volji stranaka

mogu biti dodati kao bitni još neki elementi, kao što su rok i uslovi izvršenja, ili bilo koja drugi

elementi za koje jedna od ugovornih strana ugovorna strana zahteva da bude ispunjena da bi doslo do

zaključenja ugovora.

Nebitni elementi ugovora o međunarodnoj prodaji robe

To su oni elementi bez kojih može postojati ugovor o međunarodnoj prodaji robe, npr. klauzule

koje se odnose na kvalitet robe, vreme i mesto isporuke, prevoz robe, ambalažu i sl. I nebitni

elementi postaju bitni kada na njima insistira neka strana.

Dejstvo ugovora o međunarodnoj prodaji robe

Ovaj ugovor ima obligacionopravno dejstvo, jer istim nastaju prava i obaveze

ugovornih strana. Iz ugovora nastaje obaveza prodavca da robu isporuči i kupca da plati

ugovorenu cenu. Sklapanjem ugovora kupac ne postaje odmah vlasnik r o b e , već poverilac,

kome prodavac treba da preda stvar u svojinu, a vlasnik postaje u momentu predaje stvari. Izuzeci su

prenos skladišnice i teretnice sa prodavca na kupca, gde kupac postaje vlasnik dobijanjem tih papira u

ruke.

Predmet ugovora o međunarodnoj prodaji robe

Predmet ovog ugovora je roba. Da bi ona bila predmet ugovora trebalo bi da bude u

slobodnom prometu, međutim, u nizu drzava postoje ograničenja koja se tiču objekata prometa

90

(naoružanje, vojna oprema, otrovi, droge i sl.). Roba mora da zadovoljava čovekove potrebe,

da ima upotrebnu vrednost i vrednost i da može biti predmet prometa. Predmet ugovora mogu

biti stvari koje su određene po rodu ili individualno određene stvari.

Količina robe mora biti predviđena ugovorom. Prodavac i kupac mogu ugovoriti isporuku robe

u količini koja može da bude odrediva, terminima “od…do…” ; “cirka”,“oko”, kada je dozvoljeno

odstupanje od 2% - 5% od ugovorene količine; vagon – 10 tona bruto; cisterna - 10000 litara

neto; “en bloc” – prodaja ukupne količine iz magacina. Količina se utvrđuje u vreme i na

mestu isporuke ili, ako to nije moguće, kupac mora utvrditi količinu čim to bude moguće, bez

odlaganja.

Kvalitet robe predstavlja skup svojstava robe (hemijska, tehnička, fizička, estetska). U ugovoru

mogu biti opisana svojstva robe ili se mogu koristiti prospekti, katalozi i tehnička

dokumentacija koja se overava i čini sastavni deo ugovora. Obaveza je kupca da odmah po isporuci ili

čim to bude moguće, utvrdi kvalitet robe. Pri međunarodnoj prodaji kvalitet se može utvrdjivati po

uzorku, po standardu, sa pozivom na određene izraze (“kakva-takva” roba – bez prebiranja,

“viđeno-odobreno”), po specifikaciji.

Cena robe

Cena robe je ekvivalent vrednosti za kupljenu robu koju plaća kupac prodavcu. U ugovoru

cena je određena ili odrediva. Tržišna cena je cena koja postoji određenog dana n a konkretnom

tržištu. Berzanska cena je ona koja postoji na određenoj berzi na određeni dan i koja se objavljuje na

listi berze. Fabrička cena predstavlja cenu nekog proizvoda prema kalkulaciji

proizvođača koji je tu robu stavio u promet (najčešće se obračunava prema ceni

utrošenog materijala, troškova proizvodnje, ceni radne snage, transportnih troškova i dr.).

Cena može biti i propisana od strane nadležnog organa. Cena iz zaključenog ugovora moze se

izuzetno menjati u slucaju promenjenih okolnosti. Cena obuhvata neto težinu robe, bez kasa skonta ili

rabata, koju prodavac odbija od kupovne cene robe. Kupac plaća cenu samo za neto težinu, a

ambalažu plaća jedino, ako je u pitanju neka posebno vredna ambalaža na kojoj je kupac insistirao, a

inače nije uobičajena. Obračun cene vrši se fakturom ili računom koju ispostavlja prodavac i predaje

kupcu za isporučenu robu. Na osnovu nje kupac isplaćuje kupovnu cenu. Ona sadrži oznaku mesta

plaćanja, rok plaćanja, račun prodavca, kamate, ugovornu kaznu, troškove transporta i pregleda robe,

rabate i druga snizenja. Faktura se dostavlja pri isporuci robe ili kasnije, a može joj prethoditi

profaktura koja kupcu služi da plati cenu i pribavi upotrebne dozvole.

Zaključenje ugovora o međunarodnoj prodaji robe

Forma ugovora

91

Ovaj ugovor je neformalan, ali, u pojedinim slučajevima se propisima

moze predvideti obavezna pismena forma ili se obe strane mogu sporazumeti da ona

bude obavezna.

Trenutak zaključenja ugovora o međunarodnoj prodaji

Ako su obe strane prisutne, ugovor se smatra zaključenim u momentu kada obe strane postignu

saglasnost o bitnim elementima ugovora, tj. kada ponuđeni prihvati ponudu. Ako nisu prisutne obe

strane,ugovor se smatra zaključenim, kada ponudilac primi izjavu ponuđaca da ponudu prihvata u

celosti.

Mesto zaključenja ugovora

Ako su strane prisutne, onda je to mesto gde su strane postigle saglasnost o sklapanju ugovora.

U suprotnom, mestom sklapanja ugovora smatra se mesto gde prodavac ima poslovno sedište, a

ako ih ima više, mesto iz kojeg je poslao ponudu.

Način zaključenja ugovora

Ponuda i prihvatanje ponude mogu se izvršiti ličnim putem, putem punomoćnika, telefonom,

faksom.

Obaveze prodavca

Zakonske obaveze prodavca se odnose na isporuku robe, rok isporuke, mesto isporuke i način

isporuke. Prodavac garantuje i za fizička svojstva robe. On ima obavezu da kupcu garantuje da roba

poseduje ugovorena ili uobičajena svojstva. Prodavac garantuje i za pravna svojstva robe. On mora

omogućiti kupcu nesmetano korišćenje robe i zastititi ga od pravnog uznemiravanja trećih lica –

evikcije. Takođe, prodavac ima obavezu da primi isplatu u vreme i u mestu i na način određen

ugovorom, propisima i trgovinskim običajima. Prodavac može preuzeti i d r u g e o b a v e z e k o j e s e

o d n o s e n a ambalažu, čuvanje robe, osiguranje, predaju određenih dokumenata i sl.

Obaveze kupca

92

Zakonske obaveze kupca su da kao uvoznik, pribavi odgovarajuće dozvole o uvozu.

Kupac je obavezan da plati kupovnu cenu u vreme kada je to ugovorom predviđeno i na način na koji

je predviđeno. Kupac i m a obavezu da primi robu koju mu isporučuje prodavac i pri tome utvrdi da li

su količina i kvalitet saglasni ugovoru.

Posledice neispunjenja prodavčevih obaveza

Docnja prodavca sa isporukom robe

Kod docnje prodavca sa isporukom robe, kupac može da zahteva ispunjenje ugovora i naknadu

štete zbog kašnjenja, može odustati od ugovora i traziti naknadu štete, moze izvršiti kupovinu

radi pokrića, tj. kupiti robu od trećeg lica i tražiti naknadu štete, s tim što mora prethodno

obavestiti prodavca koji je u docnji o nameravanoj kupovini.

Docnja prodavca sa prijemom kupovne cene

Ona nastupa kada prodavac bez opravdanih razloga odbije da primi isplatu cene. Tada je on u

poverilačkoj docnji i kupac tada može da traži naknadu štete, da deponuje iznos kupovne cene kod

suda na trošak i rizik prodavca, da obustavi plaćanje ugovorne kamate na svoju novčanu obavezu dok

se prodavac nalazi u docnji.

Neispunjenje prodavčeve obaveze u pogledu količine robe

Kada kupac utvrdi neispunjenje prodavčeve obaveze u pogledu količine robe i t o

prodavcu stavi do znanja, dolazi do odgovornosti prodavca zbog neurednog izvršavanja obaveze

isporuke robe. Kupac je dužan da primi manju količinu robe od ugovorene i plaća kupovnu cenu samo

za deo koji je primio. Ako je isporučena veca količina, kupac može odbiti da primi višak robe, osim

kada je odstupanje u dozvoljenim granicama. Može i primiti višak robe i obračunati ga po ugovorenoj

ceni. Ako je isporučena neka druga roba, a ne ona koja je predmet ugovora, kupac

ima pravo da odbije prijem robe.

Neispunjenje prodavčeve obaveze u pogledu kvaliteta robe

93

Prodavac odgovara za sve mane na robi koje su nastale u trenutku prelaska rizika sa prodavca na

kupca, kao i nakon prelaska, ako su posledica nekog uzroka koji je postojao pre prelaska. Kupac je u

obavezi da blagovremeno i uredno ustanovi mane robe i o tome obavesti prodavca. On tada ima

mogućnost da odustane od ugovora, vrati robu i od prodavca traži naknadu štete zbog

neispunjenja ugovora, da vrati robu i zahteva ispunjenje ugovora, kao i naknadu štete

zbog neurednog ispunjenja, da zahteva bonifikaciju, tj.smanjenje cene i naknadu štete

zbog neurednog ispunjenja, da zahteva otklanjanje otklonjivih mana u primerenom roku, uz

naknadu štete. Prodavac neće odgovarati za mane, ako je u ugovoru postojala klauzula

“kakva-takva”, “viđeno-odobreno” i sl., osim ako se nije radilo o obmani prodavca. Ukoliko je

primljena roba boljeg kvalitetaod ugovorenog ili uobičajenog, kupac mora da primi robu, ali nije

dužan da plati cenu veću od ugovorene.

Neispunjenje prodavčeve obaveze u pogledu pravne zaštite

Kupac je dužan da prodavca obavesti o pravnom uznemiravanju od strane trećih lica, u

suprotnom prodavac nije odgovoran za štetu od evikcije. Međutim, ako prodavac ne uspe da

zaštiti kupca koji ga je uredno obavestio, ovaj može raskinuti ugovor i zahtevati povraćaj cene, njeno

srazmerno sniženje i naknadu štete.

Prodavac je odgovoran i u slučaju da ne preda potrebna dokumenta, fakture i

druge isprave, ako ne osigura robu, a po ugovoru je to bilo predviđeno itd.

Posledice neispunjenja kupcevih obaveza

Docnja kupca sa plaćanjem kupovne cene

Kada kupac ne plati cenu, tada je on u dužničkoj docnji. Ako je kupac robu primio, prodavac

može tražiti samo plaćanje kupovne cene i naknadu štete zbog kašnjenja, kao i plaćanje zatezne

kamate. Ako kupac još uvek nije primio robu, prodavac može odustati od ugovora i traziti

naknadu štete, zatim može tražiti isplatu ugovorene cene i naknadu štete, može izvršiti prodaju trećem

licu radi obezbeđenja i tražiti od kupca koji je u docnji, razliku izmedju ugovorene i

postignute cene, kao I naknadu štete, s tim što kupca mora obavestiti o nameravanoj prodaji.

Docnja kupca sa prijemom robe

94

Ovde docnja nastupa, kad kupac bez opravdanih razloga odbije da primi isporučenu

robu ili ne preduzme potrebne radnje, kako bi prodavcu omogućio da izvrši isporuku. Tada

prodavac može da zahteva ispunjenje ugovora i naknadu štete, zatim da odustane od ugovora

i traži naknadu štete, da izvrši prodaju radi obezbeđenja i traži naknadu štete, da deponuje robu

u javno skladište o trošku i na rizik kupca.

Neispunjenje ostalih obaveza kupca

Kupac je odgovoran i kada ne postavi blagovremeno sredstvo radi utovara robe, kad ne pruži

prodavcu garancije d a ć e platiti cenu, a ugovorom je bio obavezan da to učini itd.

Prelaz svojine i rizika kod ugovora o međunarodnoj prodaji robe

Ugovorne strane same ugovorom regulišu ta pitanja, ali ako to ne urade, primenjuju se sledeća

pravila: rizik prelazi na kupca u momentu kada on robu primi; ako zadocni sa prijemom,

rizik prelazi na kupca u momentu njegovog zadocnjenja; troškove prevoza do mesta opredeljenja snosi

prodavac, a odatle kupac.

Posebni oblici ugovora o međunarodnoj prodaji robe

Međunarodna prodaja investicione opreme

Kod ovog ugovora prodavac često na sebe preuzima obavezu da robu montira, pusti u

probni rad, vrši nadzor za vreme probnog rada i obučava osoblje kupca za korišćenje

opreme. Ovi se ugovori zaključuju u pisanoj formi, jer se radi o velikim vrednostima predmeta

ugovora. Međunarodna licitacija ima za cilj da omogući investitoru da dođe d o najpovoljnijeg

izvođača (ponuđača), dakle tu se kao učesnici javljaju investitor, izvođač radova i

projektant koji radi za investitora.

Na osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, izvođač se

obavezuje da će investitoru izgraditi građevinski objekat ili izvršiti radove na

95

već postojećem, a ovaj se obavezuje da će mu platiti ugovorenu cenu. Ugovorom se detaljno utvrđuju

pripremni i završni radovi. Obaveza izvođača je da u skladu sa investiciono-tehničkom

dokumentacijom izgradi objekat i preda ga investitoru, a obaveza ovog je da obezbedi

tehničku dokumentaciju, dobije odobrenje za gradnju, obezbedi finansijska sredstva i sl.

Fiksna prodaja

Ovde se obaveze kupca i prodavca (plaćanje cene i isporuka robe) moraju izvršiti u tačno

određenom roku ili na tačno predviđeni dan, u suprotnom, ugovor se automatski raskida.

Prodaja na kredit

Kod prodaje na kredit prodavac kupcu isporučuje robu, a ovaj će isplatiti kupovnu cenu posle

određenog roka. Kupac postaje vlasnik robe odmah, a ako bi cenu isplatio posle proteka

roka, prodavac može tražiti naknadu štete. Postoje zemlje gde kupac postaje vlasnik, tek

kada isplati cenu u celini, tako da u tom slučaju može se traziti povraćaj stvari, ako kupac

ne plati cenu kako je dogovoreno.

Prenumeraciona prodaja

Ovde se kupac se obavezuje da unapred plati kupovnu cenu, bilo u ratama ili odjednom, i tek

tada sledi isporuka robe. Ovakav ugovor se zaključuje kada prodavac nije siguran u solventnost kupca

ili nema dovoljno sredstava za proizvodnju.

Prodaja po uzorku

Ovde se zahteva da isporučena roba odgovara uzorku na osnovu kojeg je ugovor zaključen.

Uzorak se najčešće pečati i potpisuje od strane ugovornih strana i trećeg lica, kako bi se izbegle

zloupotrebe.

Prodaja na probu

Kod prodaje na probu, roba se daje kupcu na probu, i on je u obavezi da je isprobava sa pažnjom

dobrog privrednika i da u ugovorenom ili uobičajenom roku obavesti prodavca da je zadovoljan robom

ili da je vrati ukoliko je nezadovoljan.

96

Specifikaciona prodaja

Ovde se pri zaključenju ugovora određuju vrsta, količina i osnovna cena robe, a pitanje kvaliteta se

određuje kasnije, putem specifikacije koju kupac dostavlja prodavcu. Isporučena roba mora u svemu

odgovarati specifikaciji. Ako kupac ne dostavi specifikaciju, prodavac je može sačiniti sam i ponuditi

kupcu ili može raskinuti ugovor.

Prodaja sa pravom ponovnog otkupa

Ovde prodavac zadržava pravo da u određenom roku stvar ponovo otkupi i vrati kupcu kupovnu

cenu uz obavezu plaćanja nužnih troskova u vezi sa robom.

Ugovor o sukcesivnoj isporuci

Ovde se prodavac obavezuje da će kupcu sukcesivno isporučivati robu u određenim kolicinama

i u određenom vremenskom periodu, a kupac da će cenu plaćati sukcesivno.

IV) TRANSPORTNE KLAUZULE

Transportne klauzule su posebni trgovački termini koji regulišu niz pitanja koja se odnose na

ugovor o prodaji robe, kao ina ugovore o prevozu robe. Istima se regulišu pitanja koja se odnose na

mesto isporuke robe, momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca, plaćanje prevoznine i drugih

troškova prevoza, pitanja osiguranja robe u prevozu i dr. Dakle, iste uređuju odnose između prodavca i

kupca i imaju veliki privredni značaj za praksu, jer skraćuju i pojednostavljuju postupak u vezi sa

zaključivanjem ugovora o prodaji.

Transportne klauzule je sačinila Međunarodna trgovinska komora u Parizu 1936. godine, ali su

iste menjane i dopunjavane u više navrata, kao 1953, 1967, 1980, 1990, a doneta su i Incoterms pravila

2000.i 2010.godine. Ista su objavljene pod naslovom INCOTERMS (International Comertial Terms).

Iz izvornih Incoterms-ovih pravila i mi smo ih preuzeli i sa izvesnim izmenama inkorporirali u Opšte

uzanse za promet robom (uzanse br. 100-114). U SAD, kao što smo izneli, donet je sličan akt u vezi

transportnih klauzula"Revidirane spoljnotrgovinske definicije SAD"- 1941. godine.

INCOTERMS 2000. koji je stupio na snagu 01. 01. 2000. godine, pretrpeo je značajne promene,

u odnosu na ranija pravila kod Incoterms-a iz 1990 godine, posebno kod pariteta FAS i DEO u delu

carinjenja i plaćanja obaveza, kao i paritetu FCA u delu obaveza kod utovara i istovara robe. U odnosu

na ostale klauzule posebno u odnosu na carinjenje robe zadržane su formulacije iz INCOTERMS-a

1990. Inače, zadržana je grupacija klazuzula koje su tako klasificirane i u Incoterms-u 1990 godine, na

97

grupe:"E", "F", "C", "D", a za pomorski i rečni prevoz grupe klauzula: "F", "C"i "D". Sve transportne

klauzule imaju dispozitivan karakter, jer strane ugovornice slobodno ugovaraju njihovu primenu.

Incoterms pravila iz 1980. godine

Svrha ovih Incoterms pravila je da daju skup međunarodnih normi za osnovne termine koji se

upotrebljavaju, posebno u međunarodnim privredim ugovorima, radi dobrovoljnog korišćenja od

strane trgovaca. Ona treba da dovedu do određene sigurnosti u obavljanju trgovinskih poslova, jer

različito tumačenje pojedinih normi u međunarodnom trgovinskom pravu, pre donošenja ovih pravila,

dovodilo je do mnogih nesporazuma između strana ugovornica, što je dovodilo i do sudskih sporova,

velikog gubitka vremena i troškova.

Osnovna svrha pravila INCOTERMS je da ugovorne strane što jasnije predvide svoja prava i

obaveze. Podloga za donošenje ovih pravila bili su međunarodni običaji iz oblasti trgovine koji su se

primenjivali duži niz godina. Pravila Incotrems-a polaze od toga da ukoliko u ugovorima postoje

posebne odredbe izmedu stranaka, da iste dolaze ispred ovih pravila. Dakle, stranke mogu da pored

pravila Incoterms-a u ugovorima unesu i odgovarajuće promene i dopune, prema svojim zahtevima a

koja odstupaju od pravila Incoterms. Tako na primer, može se dogoditi da neka inostrana firma

zahteva od svog partnera -isporučioca robe da po ugovoru sa CIF klauzulom bude pokriveno ne samo

pomorsko transportno osiguranje, već i osiguranje protiv ratnog rizika. Tada, kupac može ugovoriti

primenu Incoterms-a - CIF, sa dodatkom osiguranja protiv ratnog rizika. Dakle, kupac u prodajnom

ugovoru može izričito da predvidi ovakvu klauzulu.

Potrebno je istaći da Incoterms pravila, po pravilu se odnose na ugovorne odnose izmedu kupca

i prodavca iz ugovora o prodaji, dok se odnosu u vezi sa ugovorom o prevozu između naručioca posla

ivozara regulišu posebnim ugovorom.

Trgovačke firme i privredni subjekti koji žele da se koriste pravilima Incoterms treba da naznače

da se na njih pozivaju i sa posebnom oznakom godine na koji se Incoterms pozivaju, kao na primer

Incoterms 1980. ili Incoterms 1990. godina.

Incoterms pravila iz 1990. i 2000. godine, sa transportnim klauzulama

Cilj Incoterms-ovih pravila je bilo usklađivanje istih sa savremenom praksom u međunarodnoj

trgovini, a posebno da se njene klauzule prilagode sve većoj upotrebi elektronske obrade podataka

(EDI), koja se sve više manifestuje u međunarodnoj trgovini i prodaji robe. To se pogotovo odnosi na

mnogobrojna dokumena i isprave koje se javljaju kod međunarodne kupovine i prodaje, kao što su

trgovačke fakutre, carinska dokumenta i isprave, kao i mnogobrojne transportne isprave (tovarni

listovi, teretnica i dr. ).

98

Poseban razlog za izmenu Incotermsa bilo je i to što je u međunarodnom transportu pri prodaji i

kupovini robe došlo do izmene tehnike prevoza, sve veće kontejnerizacije i uvođenja mulmodalnog,

višegranskog i kombinovanog transporta koji sve više uzimaju maha pri prevozu robe "od vrata do

vrata".

Po reviziji pravila Incoterms-a iz 1990. godine, izvršeno je grupisanje odredbi i odrednica koje

se javljaju u međunrodnim trgovačkim odnosima u četiri osnovne grupacije, a što je zadržano i u

Incoterms-ovim pravilima iz 2000 godine:

1) Stavljanje robe na raspolaganje kupcu u prostorijama prodavca (odredbe pod grupom "E"- klauzula

EXW franko fabrika - naznačeno mesto );

2) Druga grupa odredbi "F', po kojima je prodavac obavezan da robu isporuči vozaru kojeg je odredio

kupac. To su odredbe: "FCA"- franko prevoznik, naznačeno mesto; "FAS"- franko uz bok broda i

"FOB"- franko brod. Klauzula "FCA-franko prevoznik, naznačeno mesto..."je prilagođena svim

oblicima prevoza, pa su s toga iz ove nove verzije Incoterms-a isključene odredbe koje se odnose na

određenu vrstu prevoza "FOR", "FOT", "franko-vagon" i "FOB aerodrom".

3) U treću grupu odredbi, spadaju odredbe "C', po kojima je prodavac dužan da ugovori prevoz ali bez

preuzimanja rizika od gubljenja ili oštećenja robe ili naknadnih troškova zbog događaja posle utovara i

otpreme. To su klauzule "CFR", "CIF", "CPT" i "CIP".

4) U četvrtu kategoriju odredbi spadaju odredbe tipa "D", po kojima je prodavac dužan da snosi sve

troškove i rizike koji se odnose na dopremu robe u određenu državu, odnosno zemlju destinacije. U

tom slučaju, radi se o sledećim klauzulama: "DAP- isporučeno granica...", "DES - isporučeno franko

brod", "DEQ - isporučeno franko obala", "DDU - isporučeno i necarinjeno" i klauzula "DDP -

isporučeno i ocarinjeno".

Incoterms pravila iz 2010. godine

S obzirom na to da se Pravila Međunarodne trgovinske komore za korišćenje termina u

unutrašnjoj i međunarodnoj trgovini revidiraju svakih deset godina, od 1.1.2011. godine primenjuje se

Incoterms 2010 kojim je broj Incoterms pravila, odnosno pariteta isporuke smanjen sa 13 na 11 i to

tako što su pariteti isporuke DAF, DES, DEQ i DDU zamenjeni paritetima isporuke DAT i DAP.

Od 1.1.2011. godine stupaju na snagu Incoterms 2010 Pravila Međunarodne trgovinske komore

za korišćenje termina u unutrašnjoj i međunarodnoj trgovini. Navedena pravila, koja su prvi put doneta

1936. godine, od 1980. godine se revidiraju svakih deset godina u cilju usklađivanja sa promenama u

međunarodnoj trgovini. Najznačajnije karakteristike Incoterms 2010, kao i razlike u odnosu na

Incoterms 2000 su sledeće: Broj Incoterms pravila tj. pariteta isporuke je smanjen sa 13 na 11, tako što

su pariteti isporuke DAF, DES, DEQ i DDU zamenjeni paritetima isporuke DAT i DAP. Podela

99

http://www.iccwbo.org/incoterms/

pariteta isporuke prema početnom slovu se ne navodi kao u Incoterms 2000, ali su osnovne

karakteristike pariteta ostale nepromenjene. Podela pariteta je izvršena prema vidovima transporta, na

one koji se mogu koristiti nezavisno od odabranog vida transporta (uključujući i više vidova

transporta), i one koji se koriste za pomorski i za transport unutrašnjim plovnim putevima (FAS, FOB,

CFR i CIF) imajući u vidu da su i tačka isporuke i mesto odredišta luka.

PARITET ISPORUKEIncoterms

2000Incoterms

2010Vid

transporta

EXW

Franko fabrika (naziv mesta) + + svi

FCA Franko prevoznik (naziv mesta) + + svi

FAS Franko uz bok broda (naziv luke otpreme) + + pom.

FOB Franko na palubi broda (naziv luke otpreme) + + pom.

CFR Troškovi i vozarina (naziv luke odredišta) + + pom.

CIF Troškovi, osiguranje i vozarina (naziv luke odredišta)

+ + pom.

CPT Vozarina plaćena do (naziv mesta odredišta) + + svi

CIP Vozarina i osiguranje plaćeno do (naziv mesta odredišta)

+ + svi

DAF Dostavljeno na granici (naziv mesta) +

DES Dostavljeno na brodu (naziv luke odredišta) +

DEQ Dostavljeno na obali (naziv luke odredišta) +

DDU Dostavljeno - carina nije plaćena (naziv mesta odredišta)

+

DDP Dostavljeno - carina plaćena (naziv mesta odredišta)

+ + svi

DAT Dostavljeno na terminalu(naziv terminala u luci ili mestu odredišta)

+ svi

DAP Dostavljeno u mestu (naziv mesta odredišta) + svi

100

Obaveze prodavca prema kupcu (označene slovom A) i obaveze kupca prema prodavcu

(označene slovom B) su kao i u Incoterms 2000 u svakom paritetu isporuke definisane u deset

članova, i to:

1. Opšte obaveze prodavca i kupca2. Dozvole, odobrenja, saglasnosti i druge formalnosti3. Ugovori o prevozu i osiguranju4. Isporuka i preuzimanje isporuke5. Prelazak rizika sa prodavca na kupca 6. Raspodela troškova 7. Obaveštenje drugoj ugovornoj strani 8. Dokumenti i dokaz o isporuci 9. Kontrola, pakovanje, obeležavanje i 10. Pomoć drugoj ugovornoj strani.

Dok je u Incoterms 2000 bilo jasno naznačeno koja dokumenta mogu biti zamenjena EDI

porukama, u Incoterms 2010 je, uvažavajući masovno korišćenje informacionih tehnologija u

svakodnevnom radu, u potpunosti izjednačena elektronska i pisana komunikacija, što je naznačeno u

članovima A1/B1 svakog pariteta isporuke. Precizirane su odredbe koja se odnose na osiguranje robe i

naglašena obaveza informisanja druge ugovorne strane. Definisane su obaveze kupca i prodavca koje

se odnose na dobijanje i pružanje informacija potrebnih da se obave formalnosti iz bezbednosnih

razloga.

Transportne klauzule prema Opštim uzansama za promet robom

Transportne klauzule predviđene su Opštim uzansama od uzanse br. 100. zaključno sa br. 114.

Potrebno je istaći da transportne klauzule po Opštim uzansama nisu potpuno identične sa klauzulama u

Incoterms-ovih pravilima. Radi se o sledećim transportnim klauzulalama po Opštim uzansama za

promet robom: "franko" "Iz", "sa", "ex", "ab", sa naznakom "fabrika", "rudnik", "mlin", "skladište";

"franko vagon" (FOT, FOR) sa naznakom utovarne stanice; "franko državna granica";"franco, uz

naznaku mesta opredeljenja; "franco brod" (FOB); "franco uz bok broda"(FAS), sa naznačenjem luke

ukrcaja; klauzula "cena, osiguranje, vozarina (CIF, CAP) sa oznakom luke opredeljenja; "iz broda"

"ex ship"; "sa keja", "sa obale", "ex quay";C&F i dr.

V) BEČKA KONVENCIJA O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBA

Bečka konvencija o međunarodnoj prodaji roba donesena je 1980., a na snagu je stupila 1988.

godine u svim evropskim zemljama i u SAD-u. Bečka konvencija dovela je do unifikacije prava

međunarodne trgovine, čime je ostvaren preduslov za efikasno odvijanje međunarodnih transakcija.

Države članice donele su Bečku konvenciju iz sledećih razloga:

101

ublažavanje teškoća koje se javljaju kad je ugovor sklopljen između prodavca i kupca stvari sa

sedištem u različitim državama i pružanje savremenih pravila za međunarodnu prodaju;

smanjenje potrebe iznalaženja prava po kojem će se ugovor rešavati;

izbegavanje primene kolizionih normi.

Struktura Bečke konvencije

Bečka konvencija se sastoji od četiri dela:

1. Područje primene i opšte odredbe (čl.1 – 13);

2. Sklapanje ugovora (čl.14 – 24): ponuda, prihvat ponude, opoziv ponude, trenutak sklapanja

ugovora;

3. Prodaja robe (čl. 25 – 88) - obuhvata odredbe o ispunjenju ugovora;

4. Zaključne odredbe (čl. 89 – 100) - obuhvata stupanje na snagu (1.1.1998.), federalnu klauzulu,

pristupanje Bečkoj konvenciji, otkaz, rezerve.

Područje primene Bečke konvencije

Bečka konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe, sklopljene između strana koje imaju

svoja sedišta na teritorijima različitih država:

a) kad su te države ugovornice, ili

b) kad pravila Međunarodnog privatnog prava upućuju na primenu prava jedne države

ugovornice.

Konvencija određuje kriterijume, kada se prodaja smatra međunarodnom, kao i uslove kada se

ona može primenjivati. Činjenica da strane imaju svoja sedišta u raznim državama ne uzima se u obzir

kad god to ne proističe iz ugovora ili prethodnog poslovanja između strana ili iz obaveštenja koje su

one dale u bilo koje vreme pre ili za vreme sklapanja ugovora. Ako jedna strana ima više sedišta,

uzima se u obzir sedište koje ima najčvršću vezu s ugovorom i njegovim izvršenjem. Područje

primene ne određuje kada se ugovor smatra međunarodnom kupoprodajom, već u čl. 3. daje negativnu

definiciju šta ne predstavlja prodaju (ugovor o isporuci robe koje se mora izraditi ili proizvesti i

ugovor o delu koji se poklapa sa ugovorom o prodaji).

Opšte odredbe Bečke konvencije

102

Prilikom tumačenja Bečke konvencije, treba voditi računa o njenom međunarodnom karakteru i

potrebi da se unapredi jedinstvenost (jednakost) njene primene i poštovanje savesnosti u u

međunarodnoj trgovini. Onu problematiku koja nije izričito rešena Bečkom konvencijom

(popunjavanje pravnih praznina), rešavaće se prema opštim načelima kojima je konvencija inspirisana.

Ako se pravne praznine ne mogu rešiti opštim načelima, Bečka konvencija upućuje na primenu onog

nacionalnog prava koje bi se primenjivalo na osnovu odredaba pravila Međunarodnog privatnog

prava. Prema Bečkoj konvenciji, izjave i druga ponašanja jedne strane tumačiće se u skladu s njenom

namerom, u slučaju kada je druga strana znala tu nameru, ili joj ona nije mogla biti nepoznata. U

slučaju da je ovo nemoguće primeniti, izjave i druga ponašanja jedne strane tumačiće se onako kako bi

ih razumno lice kao druga strana shvatila u istim okolnostima. Razumno lice je kvalifikovano lice koja

u međunarodnoj trgovini mora uložiti povećanu pažnju koja nije jednaka za sve trgovinske poslove.

Oblik (forma) ugovora

U pogledu oblika ugovora, Bečka konvencija stoji na stanovištu neformalnosti – ugovor o

prodaji ne mora se sklopiti niti potvrditi pismeno, niti je podvrgnut bilo kakvim drugim zahtevima što

se tiče oblika. On se može dokazati na bilo koji način, uključujući i svedoke. Međutim, ovo neće biti

primenjeno u slučaju kada bilo koja ugovorna strana ima svoje sedište u državi ugovornici koja

zahteva pisani oblik ugovora.

Isključenje primene Bečke konvencije

Bečka konvencija se ne primenjuje na ugovore u kojima se pretežni deo obaveza strane koja

isporučuje robu sastoji u obavljanju nekog rada ili pružanja nekih usluga.

Isto tako, ona se ne odnosi, osim ako konvencijom nije izričito drugačije predviđeno, na:

a) pravovaljanost ugovora, što se odnosi na bilo koju od odredaba ili običaja navedenih u

ugovoru;

b) dejstvo koje bi ugovor mogao imati na svojinu prodate robe.

Bečka konvencija se ne prmenjuje na odgovornost prodavca za smrt ili telesne povrede koje bi

roba uzrokovala bilo kom licu. Kako je osnovna karakteristika međunarodnih transakcija sloboda

ugovaranja, strane mogu isključiti primjenu Bečke konvencije ili odstupiti od njenih odredaba.

VI) UGOVOR O MEĐUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJU

Pojam

103

Ugovor o međunarodnom trgovinskom posredovanju je ugovor kojim se međunarodni

trgovinski posrednik obavezuje da će drugu ugovornu stranu, svog nalogodavca, komitenta,

dovesti u vezu sa nekim trećim licem, po pravilu iz zemlje u kojoj nije sedište nalogodavca, u cilju

zaključenja nekog privrednog ugovora iz oblasti spoljnotrgovinskog prometa roba ili usluga, a

nalogodavac se obavezuje da će posredniku platiti proviziju. Nalogodavac može opozvati nalog za

posredovanje i nije u obavezi da pregovara sa trećim licima koje je našao posrednik, niti da sa njima

sklopi ugovor pod uslovima koje je saopštio posredniku, ali odgovara za štetu posredniku, ako je

postupio protivno savesnosti i poštenju.

Vrste posredovanja

Međunarodnim trgovinskim posredovanjem u užem smislu smatra se posao međunarodnog

tzv. mešetarenja, tj. dovođenje u vezu dva lica u cilju zaključenja nekog međunarodnog

privrednog ugovora. Međutim, u širem smislu, pod međunarodnim posredovanjem

podrazumevamo i poslove uvoza radi ponovnog izvoza, bilo u neizmenjenom ili promenjenom

stanju, zatim uvoz robe iz inostranstva i izvoz iste količine druge robe iz istog tarifnog broja,

kupovina robe u inostranstvu i njena neposredna prodaja uinostranstvu itd. Međunarodno

posredovanje može biti: trgovinsko posredovanje pri obavljanju poslova kupovine i prodaje roba,

vršenju usluga, transporta i sl., kao i berzansko posredovanje na berzi. Poslove međunarodnog

trgovinskog posredovanja možemo svrstati u tri grupe:

1) Obavljanje u ime i za račun firme poslova koji prethode zaključivanju

ugovora, kao što su prikupljanje podataka o stanju na tržištu, ispitivanje ponude i tražnje i

kretanja cena i sl;

2) Dovođenje u vezu inostrane firme sa domaćom privrednom organizacijom radi zaključenja

međunarodnog ugovora, pri čemu posrednik ne zastupa ni jednu stranu, niti zaključuje

ugovore; i

3) Poslovi koji se odnose na izvršenje ugovora, dakle poslovi oko posredovanja, rezervisanja

transportnih sredstava, carinjenja i sl., s tim što posrednik nije dužan da vodi računa o tome

da li ugovorne strane ispunjavaju svoje obaveze.

Zaključenje ugovora o međunarodnom trgovinskom posredovanju

Kod ovog ugovora se kao ugovorne strane pojavljuju spoljnotrgovinski posrednik i njegov

nalogodavac (komitent). Međunarodnim posredničkim poslovima, po pravilu, bave se

spoljnotrgovinska posrednička preduzeća i društva, kao i trgovinske agencije. Ugovor je neformalan i

104

može se zaključiti u bilo kojoj formi: usmeno, pismeno, telefonom, itd. On je i dvostanoobavezan i

teretan.

Obaveze međunarodnog posrednika

Međunarodni posrednik je obavezan da postupa sa pažnjom dobrog privrednika, zatim da vodi

posrednički dnevnik i izda posrednički list, da izda zaključnicu, kao dokaz o zaključenom poslu, da

čuva poslovnu tajnu, da daje potrebna obaveštenja nalogodavcu, kao i da čuva dokaze koji su od

interesa za ugovorne strane, sve dok one ne izvrše svoje obaveze.

Obaveze nalogodavca

Nalogodavac ima obavezu plaćanja naknade (provizije) za učinjenu uslugu, kao i naknade

troškova koji su ugovoreni.

VII) UGOVOR O MEĐUNARODNOM TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURI)

Pojam

Kod ugovora o međunarodnom trgovinskom zastupanju (agenturi), zastupnik (agent) se

obavezuje, da će u ime i za račun nalogodavca zaključiti jedan ili više međunarodnih privrednih

ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu za svaki zaključeni ugovor isplati proviziju. Nalogodavac

može na istom području imati više zastupnika, ali zastupnik ne može, bez pristanka nalogodavca, na

istom području i za istu vstu poslova raditi za još nekog nalogodavca.

Razlike između ugovora o međunarodnom posredovanju i međunarodnom trgovinskom zastupanju

Razlike su sledeće: posrednik se bavi samo posredovanjem, a zastupnik je ovlašćen i da

zaključuje ugovore; posrednik ugovore zaključuje u svoje ime i za svoj račun, a zastupnik u ime i za

račun nalogodavca; veza između zastupnika i nalogodavca je trajnija, dok se veza posrednika i

nalogodavca završava dovođenjem nalogodavca u vezu sa trećim licem.

Vrste zastupanja

1) Unutrašnje i međunarodno zastupanje;

2) Opšte (generalno) i specijalno (posebno) zastupanje. Ovde se pravi razlika, zavisno od toga da

li je zastupnik ovlašćen da trajno zaključuje sve ili određene ugovore za nalogodavca na

105

teritoriji neke države ili da obavi određeni pravni posao (ili nekoliko tačno određenih poslova)

za nalogodavca;

3) Obično i del credere međunarodno zastupanje. Kod običnog zastupanja odgovornost

zastupnika je blaža, jer se odgovara za savestan i stručni izbor treceg lica, ali ne i za njegov

rad, dok del credere zastupnik garantuje za rad trećeg lica i dužan je da nalogodavcu

nadoknadi štetu zbog neizvršavanja obaveza trećeg lica;

4) Prema području obavljanja delatnosti: mesno (u jednom mestu); oblasno (u jednom širem

području); generalno (u jednoj ili više država);

5) Prema obimu ovlašćenja: posebno (odnosi se samo na određene pravne poslove) i opšte

(odnosi se na sve poslove);

6) Prema načinu obavljanja delatnosti – stalna, putujuća i kombinovana zastupništva.

Zastupanje inostranih firmi u domaćoj zemlji

Zastupanjem stranih lica smatra se obavljanje ovog posla u ime i za račun stranih lica. To

su poslovi koji prethode zaključivanju ugovora o kupovini i prodaji robe ili pružanju usluga,

zaključivanje tih ugovora i poslova koji se odnose na njihovo izvršavanje. Preduzeće koje zastupa

generalni zastupnik, obavezno je da obezbedi potrošni materijal, servis, pribor i rezervne delove za

održavanje uvezene opreme i trajnih dobara, u roku od najmanje tri godine od uvoza. Usluge

servisiranja može poveriti i drugom preduzeću, pravnom licu ili privredniku, ako je upisan u sudski

registar kod nadležnog organa.

Zaključivanje ugovora o međunarodnom trgovinskom zastupanju

Ugovor o međunarodnom trgovinskom zastupanju jednostrano obavezan i teretan posao, tako da

obe strane imaju prava i obaveze. Zaključuje se u pisanoj formi i evidentira kod nadležnog organa.

Obaveze i prava zastupnika

Zastupnik ima obavezu da zaključi jedan ili više ugovora za račun i u ime

nalogodavca, sa trećim licima, da se pridržava uputstava koje mu je dao nalogodavac, zatim da čuva

njegove interese, da ga obaveštava o svemu što je od značaja za konkretni posao, da čuva poslovne

tajne, da ga zastupa samo na određenoj teritoriji, da vodi knjige, da izdaje zaključnice pri sklapanju

ugovora sa trećim licem, da izvrsi obračun sa nalogodavcem, najčešće kvartalno, da drži

konsignaciono skladište iobavlja servis. Zastupnik ima pravo na proviziju, na naknadu troškova, na

avans i na zadržavanje uzoraka, modela i sl.

Obaveze nalogodavca

106

Nalogodavac ima obavezu da na raspolaganje zastupniku stavi dokumentaciju i potreban

materijal, neophodan za obavljanje posla, zatim da obavesti zastupnika da li prihvata ili odbija

zaključenje ugovora pripremljenog od strane zastupnika, da plati proviziju zastupniku, da plati

zastupniku troškove koje je ovaj napravio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu.

Prestanak ugovora

Ugovor o međunarodnom trgovinskom zastupanju na određeno vreme prestaje istekom tog

vremena.Ugovor na neodređeno vreme može biti raskinut krajem svakog tromesečja i moze biti

raskinut i bez otkaznog roka, ako za to postoji opravdan razlog, o cemu odlučuje sud.

Založno pravo

Zastupnik ima pravo zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, u cilju obezbeđenja

naplate svojih dospelih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom o zastupanju.

VIII) KOMISIONI POSAO U MEĐUNARODNOM POSLOVANJU

Pojam

Komisioni posao u međunarodnom poslovanju je ugovor kojim se komisionar obavezuje da u

svoje ime, a za račun komitenta, obavi jedan ili više poslova, a komitent se obavezuje da će

komisionaru za to platiti određenu naknadu – proviziju. Predmet ugovora moze biti prodaja i kupovina

robe, investicija, hartija od vrednosti, prevoz, osiguranje i sl.Prednosti za komitenta: može nabavljati

robu direktno od velikih proizvođača i pri tome plaćati manju cenu, može stupiti u odnos sa

preduzećima sa kojima ne želi da posluje javno, može doci do dela kupovne cene i pre nego sto se

roba proda.

Vrste ugovora o komisionu

1) Prodajni komision, gde komisionar preuzima na sebe obavezu da nastoji da

robu komitenta proda trećem licu;

2) Kupovni komision, gde se komisionar obavezuje da kupi određenu robu za

račun komitenta;

107

3) Komision u međunarodnom transportu, gde se komisionar obavezuje da, u svoje

ime, a za račun komitenta zaključi ugovor o međunarodnom prevozu robe sa vozarom

(vremenom se ova vrsta komisiona razvila u ugovor o međunarodnoj špediciji);

4) Komision sa klauzulom “star del credere”, gde se komisionar obavezuje da

zaključi ugovor sa trećim licem i da garantuje da će ono ispuniti obaveze iz

ugovora.

Zaključenje ugovora

Ugovor o komisionu se može zaključivati u bilo kojoj formi, ali je to najčešće pismena

forma. Ugovorne strane su komisionar i komitent. Predmet ugovora je prodaja robe, hartija od

vrednosti, pojedini bankarski poslovi, berzanski poslovi, zaključenje ugovora o prevozu itd. U

komisionom poslu postoje tri faze:

1) Komisionar zaključuje ugovor o komisionu sa komitentom, k o j i m u d a j e nalog da

obavi određeni posao;

2) Komisionar zaključuje ugovor sa trećim licem;

3) Obračun između komitenta i komisionara, gde komisionar prenosi ekonomsku dobit na

komitenta.

Obaveze i prava komisionara

Obaveze komisionara su: izvršavanje komitentovih naloga; zaključenje ugovora sa trećim

licima; zaštita komitentovih interesa; obaveštavanje komitenta o važnim pitanjima vezanim za

izvršenje naloga; čuvanje poslovne tajne; vođenje knjiga; obračun sa komitentom. Prava komisionara

su: pravo na proviziju i pravo na naknadu troškova.

Obaveze komitenta

Obaveze komitenta su: plaćanje provizije i plaćanje naknade troškova.

Založno pravo komisionara i odnosi sa trećim licima

Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu i pravo da

iz vrednosti tih stvari naplati svoja potraživanja, pre ostalih komitentovih poverilaca. Komitent ima

108

pravo da zahteva ispunjenje potraživanja iz posla koji je komisionar zaključio za njegov račun sa

trećim licem, kada mu ih komisionar ustupi.

Samostalno istupanje komisionara

U nekim slučajevima, komisionar ima pravo da sam kupi robu od komitenta ili mu proda

svoju, pri čemu komitent mora sa tim biti upoznat i saglasan. Komisionaru pripada tada pravo na

proviziju, bez obzira na njegovo samostalno istupanje.

IX) UGOVOR O MEĐUNARODNOM USKLADIŠTENJU ROBE

Pojam

Ugovor o međunarodnom uskladištenju robe je ugovor o trgovinskim uslugama, kojim se

skladištar obavezuje da primi i čuva određenu robu i preduzima potrebne ili ugovorene mere radi

njenog očuvanja u određenom stanju i da je na zahtev ostavioca ili drugog ovlašćenog lica preda, a

ostavilac se obavezuje da za to plati određenu naknadu. Skladišta služe smeštaju i čuvanju robe, a

doprinose i boljem snabdevanju tržišta.

Vrste skladišta

1) Javno skladište – tu se čuva roba svih deponenata, bez obzira na vrstu robe, osim kada je u

pitanju skladište specijalizovano samo za određene vrste robe. Javna skladišta mogu

obavljati i druge sporedne usluge, kao sto su zaključenje ugovora o međunarodnom prevozu

uskladištene robe, o osiguranju,obavljanje carinskih, sanitarnih i drugih formalnosti sa

robom. Zabranjeno im je da zaključuju ugovore o kupovini i prodaji robe, osim u izuzetnim

slučajevima (kvar robe) i uz znanje carinskih organa;

2) Carinsko skladište – zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor namenjen smeštaju

carinske robe, gde se može smeštati uvozna neocarinjena roba, domaća roba, domaća

roba ocarinjena za izvoz i roba koja se provozi. Sva ova roba je pod carinskim

nadzorom;

3) Carinsko smestište – zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor koji

preduzeću (ili drugom pravnom licu) služi za privremeni smeštaj uvozne neocarinjene robe

čiji je ono vlasnik;

4) Konsignaciono skladište - zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ilinepokriveni prostor

koje otvara preduzeće registrovano za spoljnotrgovinski promet radi smeštaja uvozne

109

carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj

prodaji, kao i robe na domaćem tržištu. Konsignaciono skladiste podrazumeva postojanje

ugovora o zastupanju strane firme. Roba je pod carinskim nadzorom. Obaveza plaćanja

carine nastaje kad roba napušta skladište i ide u slobodan promet;

5) Specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje – mogu se otvarati u

lukama otvorenim za međunarodni saobraćaj u cilju snabdevanja stranih i domaćih plovnih

objekata i vazduhoplova;

6) Slobodne carinske prodavnice – mogu se otvarati na prelazima sa pasoškom i carinskom

kontrolom, a prodaju robe putnicima koji dolaze, odlaze ili su u tranzitu;

7) Slobodne zone – sastavni deo teritorije naše zemlje, gde važi poseban režim poslovanja i

gde se roba proizvodi pod posebnim pogodnostima – ne plaća se carina na opremu i

repromaterijal za proizvodnju robe koja je namenjena izvozu;

8) Carinske zone koje su deo carinskog područja, gde se primenjuju posebne mere carinskog

nadzora i olakšice u pogledu carinskog postupka. Otvaraju se u pomorskim lukama, rečnim

ili vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj. Tu se moze

obavljati i utovar, pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi, domaće

ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se provozi, sortiranje, merenje,

pakovanje, itd.

Zaključenje ugovora o uskladištenju

Ovaj ugovor spada u neformalne ugovore. To je dvostrano teretni ugovor. Ugovor se smatra

zaključenim kada skladištar primi robu.Ostavodavac može podići robu i pre ugovorenog roka, a ako to

ne učini u ugovorenom roku ili po isteku od godinu dana kada rok nije ugovoren, skladištar ima pravo

da za njegov račun robu proda na javnoj aukciji, a u obavezi je da ostavodavca o toj nameri obavesti i

da mu da rok od najmanje 8 dana da robu podigne.

Obaveze skladištara i ostavodavca

Obaveze skladištara su: objavljivanje opštih uslova poslovanja; prijem robe na uskladištenje,

zavisno od slobodnih kapaciteta; čuvanje robe; vođenje poslovnih knjiga; izdavanje skladišnice (ona

najcesce ima dva dela – priznanicu (potvrda o pravu svojine na robi koja je u skladištu, a koristi se za

prenos prava svojine) i založnicu (varant, njime se roba može dalje zalagati radi dobijanja kredita i

sl.);č uvanje interesa deponenta i izvršavanje njegovih naloga; izdavanje robe.

Obaveze ostavodavca su isplata naknade skladištenja i naknada troškova.

110

Pravo zaloge i prodaje robe kod ugovora o uskladištenju

Pre svega, skladištaru pripada pravo zaloge dok se roba kod njega nalazi. On ima pravo da robu

proda, kada po isteku ugovorenog roka, deponent robu ne podigne, kada je roba u kvaru, kad deponent

nije izvršio obaveze prema skladištaru. Iznos dobijen prodajom dostavlja se deponentu, nakon odbitka

potraživanja skladištara.

X) MEĐUNARODNI UGOVOR O OSIGURANJU

Ugovor o osiguranju je takav ugovor na osnovu kojeg se jedna ugovorna strana (osiguravač) uz

naplatu određene cena (premije osiguranja), obavezuje da drugoj ugovornoj strani (ugovaraču) tj.

određenom licu (osiguraniku ) naknadi štetu do određene visine koja nastane na robi ili licima

(predmetu osiguranja), a koja se dogodi usled ugovorom predviđenih uzroka. Ova definicija ugovora o

osiguranju se odnosi i na imovinska osiguranja i osiguranja lica, prema kojoj se ugovarač osiguranja

obavezuje da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje, a takođe se obavezuje da, ako se desi

događaj, koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu. Jedna od

karakteristika ovog ugovora je i njegova trajnost, što znači da ugovor traje duze vremena, sve dok je

osiguravač u obavezi da naknadi štetu.

Zakljucenje ugovora

Ugovor o osiguranju je konsesualni ugovor, tako da se može zaključiti i bez posebne forme. U

praksi se zaključuje pismenim putem uz izdavanje polise osiguranja. U našem pravu ugovor je

zaključen kad ugovaraci - osiguravač i ugovarač osiguranja, potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića.

U polisi ili listi pokrića koju izdaje osiguravač, moraju biti navedeni podaci o sledećem: ugovorne

strane, osiguranik ili osigurano lice, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja, suma

osiguranja, period pokrića, datum izdavanja polise, potpisi ugovornih strana. Ako se ovaj ugovor

izmeni ili dopuni, pravi se dodatak polisi osiguranja (aneks). U praksi se može dogoditi da se umesto

polise izda sertifikat koji sadrži samo osnovne podatke o uslovima pod kojima se osiguranje obavlja.

Elementi ugovora o međunarodnom osiguranju su:

- ugovorne strane: osiguravač i ugovarač osiguranja. Mogu se pojaviti još i korisnik

osiguranja i osigurano lice. Pod osiguravačem se podrazumeva se osiguravajuće društvo, a

ugovarač osiguranja je lice koje je ugovorilo osiguranje i koje se obavezalo na plaćanje

premije osiguranja;

- korisnik osiguranja – pojavljuje se kada je osiguranje ugovoreno za neko treće lice;

- osigurano lice - lice kojem se može dogoditi određeni rizik zbog čijih posledica se

zaključuje osiguranje;

111

- predmet osiguranja - podrazumeva rizik koji preti nekoj imovini ili licu koji je pokriven

ugovorom o međunarodnom osiguranju;

- osigurani slučaj - budući neizvestan događaj koji je nezavisan od volje ugovornih strana i

koji je predviđen ovim ugovorom, a koji treba da nastupi da bi osiguravač imao obavezu da

naknadi štetu;

- osigurana suma ili suma osiguranja - najveći mogući novčani iznos naknade koji treba da

bude isplaćen osiguraniku kad nastupi osigurani slučaj. Osigurana suma ne moze da pređe

vrednost osigurane imovine, a kod ličnog osiguranja ona je predviđena ugovorom;

- premija osiguranja - novčani iznos koji osiguranik plaća osiguravaču unapred, prilikom

zaključenja ugovora odjednom ili na rate.

Vrste međunarodnog osiguranja:

- međunarodno transportno osiguranje gde razlikujemo: - međunarodno osiguranje robe-

kargo osiguranje robe - podrazumeva se osiguranje robe i prtljaga koji se prevoze u

pojedinim vidovima međunarodnog transporta na osnovu ugovora o međunarodnom

prevozu; - međunarodno osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje) obuhvata

osiguranje pomorskih brodova, rečnih brodova i drugih objekata u međunarodnim vodama;

- međunarodno osiguranje robe u pomorskom transportu - osiguranje robe kod većine

zemalja spada u dobrovoljno osiguranje;

- osiguranje imovine, osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti:

- osiguranje imovine je osiguranje stvari i prava koji čine imovinu jednog lica

- osiguranje lica je osiguranje života i od nesrećnog slučaja

- osiguranje od odgovornosti - postoji u slučaju kada se neko lice osigura od odgovornosti za

štetu koja može da nastane od opasnih stvari ili delatnosti;

- dobrovoljno i obavezno osiguranje

- obavezno osiguranje je ono gde su osiguranici obavezni da zaključe ugovor o osiguranju,

jer ih na to obavezuje zakon (osiguranje putnika u međunarodnom javnom prevozu)

- dobrovoljno osiguranje - nije obavezno (osiguranje imovine, osiguranje lica i osiguranje od

odgovornosti).

Obaveze osiguravača su sledeće: obavljanje opštih uslova osiguranja, izdavanje polise

osiguranja, isplata naknade iz osiguranja. Obaveze ugovarača osiguranja su: obaveza prijavljivanja

osiguravaču svih okolnosti koje su bitne za ocenu rizika, čuvanje predmeta osiguranja, plaćanje

premije od međunarodnog osiguranja, obaveštenje o promenjenim okolnostima, spasavanje osigurane

stvari u cilju otklanjanja štete ili smanjenja štete, prijavljivanje nastale štete istog dana kada je saznao.

Ugovor o osiguranju najčešće prestaje ispunjenjem, protekom ugovorenog roka, ako je zaključen na

određeno vreme, sporazumnim raskidom.

XI) MEĐUNARODNI UGOVOR O LIZINGU

112

Međunarodni ugovor o lizingu je posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana –

davalac lizinga, obavezuje da ustupi određenu stvar na korišćenje i da obavi određene radnje. Razlikuje

se od ugovora o zakupu, jer se zakupodavac ne lišava svojine na svojoj stvari, dok je kod lizinga to često

situacija. Razlikuje se od ugovora o prodaji, jer se kod prodaje javlja i prenos svojine na stvari, dok kod

lizinga u momentu zaključenja to nije slučaj. Bitno je da davalac određenu stvar ustupi na privremeno

iskorišćavanje primaocu lizinga koji se nalazi u nekoj drugoj zemlji. Jedna od najčešćih podela lizinga

je na: međunarodni finansijski lizing i međunarodnioperativni lizing itd.

Vrste međunarodnog lizinga:

1) Prema osobinama: - Međunarodni lizing potrošnih dobara,- Međunarodni investicioni

lizing, - Međunarodni lizing pokretnih i nepokretnih stvari.

2) Prema dužini trajanja ugovora: - Kratkoročni, - Dugoročni.

3) Shodno položaju davaoca međunarodnog lizinga: - Lizing preko lizing društva, -

Međunarodni koncern lizing, - Proizvođački lizing, - Međunarodni proizvodno – finansijski

lizing, - „Sale-and-lease-back“ lizing.

Međunarodni ugovor o lizingu se smatra specijalnim ugovorom međunarodnog

privrednog prava. Postoje shvatanja da je ugovor o međunarodnom lizingu mešovit ugovor i da se u

njemu nalaze elementi drugih međunarodnih ugovora, npr. ugovor o zakupu, prodaji i krediti. Značaj

ugovora o međunarodnom lizingu u privredi je što omogućava pribavljanje savremene opreme i drugih

stvari određenim privrednim subjektima, koji često nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ih

nabave. Njihov značaj je u tome što korisnik ovog ugovora može da se koristi savremenom tehničkom

opremom i tehnologijom i omogućava mu se da u oblasti nauke, tehnike stiče potrebna znanja.

Međunarodni ugovor o lizingu je dvostruko obavezan ugovor. Obaveze davaoca međunarodnog

lizinga su ustupanje stvari, tj. opreme korisniku lizinga na korišćenje, a uz plaćanje određene cene

zakupa. Davalac međunarodnog lizinga ima obavezu održavanja i servisiranje objekata lizinga,

zamene istrošenih stvari. Davalac međunarodnog lizinga je obavezan da obuči stručni kadar primaoca

lizinga. Osnovna obaveza korisnika međunarodnog lizinga je da plaća naknadu, tj. zakupninu u skladu

sa međunarodnim ugovorom o lizingu. Najčešće se ugovara plaćanje naknade za korišćenje lizing

dobra na šest meseci ili godina dana unapred. Korisnik je, takođe, obavezan da iskorišćava lizing

objekta na dogovoreni način i uskladu sa namenom. Takođe, on snosi troškove transporta kao

itroškove osiguranja, plaćanja taksi, itd.

XII) UGOVORI O MEĐUNARODNOM PREVOZU

113

Ugovorom o međunarodnom prevozu se obavezuje međunarodni prevozilac da preveze na

određeno mesto, do druge države, neko lice ili neku stvar, a pošiljalac se obavezuje da za to isplati

naknadu međunarodnom prevoziocu - vozarinu, prevozninu. Opšta karaktreristika ugovora o

međunarodnom prevozu je da su to ugovori koji imaju za predmet obavljanje međunarodnih

transportnih usluga, odnosno, prevoz stvari (robe) i prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da

se kao ugovorne strane osim pošiljaoca i prevoznika pojavljuje i primalac robe, ako je u pitanju prevoz

stvari. Pošiljalac je lice koje daje na prevoz određenu robu ili stvar, i može da bude fizičko ili pravno

lice. Međunarodni prevoznik – vozar je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost.

Obaveza prevozioca u linijskom saobraćaju: dužan je da redovno i uredno održava objavljenu liniju i

da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjava uslove koji su određeni opštim uslovima.

Pošiljalac (putnik) može da odustane od međunarodnog ugovora o prevozu i pre nego što je započeto

njegovo izvršenje, ali je u tom slučaju dužan da naknadi štetu koju bi vozar pretrpeo. Visina naknade

za prevoz ne može biti ugovorena u većem iznosu od onog iznosa koji je određen tarifom. Ugovori o

međunarodnom prevozu imaju veliki ekonomski značaj jer doprinose boljem poslovanju privrednih

subjekata a i boljem snabdevanju određenim robama pravnih i fizičkih lica.

XIIa) UGOVOR O MEĐUNARODNOM PREVOZU ROBE U POMORSKOJ PLOVIDBI

Ugovor o prevozu robe u pomorskoj plovidbi podrazumeva takav ugovor, gde se jedna

ugovorna strana - brodar, obavezuje da će izvrsiti prevoz robe pomorskim putem sa mesta ukrcaja do

mesta iskrcaja, a krcatelj sa obavezuje da će za to platiti određenu naknadu - vozarinu. Razlikujemo 2

oblika pomorske plovidbe:

slobodna plovidba - to su brodovi koji nemaju vozni red već idu od luke do luke u potrazi za teretom.

Ovi brodovi obično prevoze jednoličnu rinfuznu robu, brodski prostor se ekonomicnije koristi,

troškovi vozarine su niži;

linijska plovidba- to su brodovi sa voznim redom, povezuju luke većeg opsega i koje imaju razvijenu

industriju, tako da u takvim lukama imaju obezbeđen teret za ukrcavanje.

Plovidba koja se obavlja u okviru jedne države naziva se kabotaža i ona je rezervisana za

domaću mornaricu.

Pomorski agent pomaže brodaru u pronalaženju tereta, tj. prevoza robe u određenom

vremenskom periodu i za određeni put, a imaocu tereta da pronađe odgovarajućeg brodara koji moze

da izvrši prevoz robe.

Lučki agent obavlja u ime i za račun brodara sve poslove u vezi sa: prihvatanjem i otpremanjem

brodova, u vezi pripreme broda za ukrcavanje i istovar robe, obavljanje zdravstvene i veterinarske

kontrole robe, carinske kontrole itd. On za to naplaćuje proviziju od vozarine ili u odgovarajućem

procentu iz ugovora. Vrste ugovora su:

114

- ugovor o međunarodnom plovidbenom poslu - gde se brodar obavezuje da za naručioca

obavi uslugu transporta;

- ugovor o međunarodnom čarteru - gde se brodar obavezuje o prevozu robe i to celim

brodom, jednim delim broda ili određenim brodskim prostorom, a naručilac se obavezuje

da za to plati zakupninu za brod.

Kod brodskog ugovora javljaju se određeni podoblici: ugovor o najmu broda u celosti, o zakupu

broda bez posade i opreme, vremenski čarter, podčarter, brodarski ugovor na putovanje. I kod ovih

ugovora brodar naplaćuje određenu vozarinu imaocu tereta.

Smatra se da je ugovor o međunarodnom pomorskom prevozu neformalan. Bitni elementi

ugovora su: ugovorne strane (brodar i krcatelj), predmet ugovora i vozarina.

Obaveze brodara su: - priprema slobodnog broda za plovidbu, - primanje robe radi prevoza, kad

god ima raspoloživ prostor na brodu, - davanje garancije o sposobnosti broda za plovidbu, klasu broda

i nosivost. Brodar je dužan da izda prevoznu ispravu - teretnicu, konosman i na taj način potvdi prijem

robe na brod. Brodar može ugovorom da preuzme obavezu ukrcaja ili iskrcaja robe, s tim da to mora

uraditi u vremenu koje je predviđeno ugovorom. Vreme, u kome ima izvršiti ukrcaj, tj. iskcaj robe, a

za koji se ne plaća naknada brodaru, zove se stojnica. Kad krcatelj i primalac ne uspeju da izvrše

ukrcaj u predviđenom vremenu, nastupaju prekostojnice.

Brodar odgovara za svako ostećenje, gubitak ili manjak robe koju je primio na međunarodni

prevoz sve do njene predaje. On ne odgovara za štete koje bi nastale usled više sile, ratnih događaja,

pomorske nezgode, požar i iz bilo kojih drugih razloga koje ne potiču iz krivice brodara.

Obaveze krcatelja su da preda robu na prevoz, ukrcaj robe, pružanje podataka brodaru, plaćanje

vozarine. Obaveze primaoca su da vrati teretnicu brodaru, da robu iskrca sa broda i da plati vozarinu,

ukoliko nije drugačije predviđeno ugovorom.

XIIb) UGOVOR O MEĐUNARODNOM KOMBINOVANOM PREVOZU ROBE

Ugovor o međunarodnom kombinovanom prevozu robe je posebna vrsta ugovora gde se

organizator obavezuje da preveze određenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme sa najmanje dva

prevoza, sa jedinstvenom ispravom i odgovornošću, a naručilac se obavezuje da za to plati određenu

prevozninu. Kombinovani prevoz je daleko ekonomičniji, racionalniji, brži i sigurniji a pri tom se

koriste i savremena transportna sredstva kao što su: kontejneri, palete, “Ro-Ro” (roll-on-roll-of) ,

”Lo-Lo” (lift-on-lift-off ) itd.

Postoji više oblika odgovornosti organizatora međunarodnog kombinovanog prevoza i to:

- jedinstvena odgovornost-organizator kombinovanog prevoza odgovara nezavisno od pravila o

odgovornosti koja su propisana za pojedinačne vozare. Ovde je teško utvrditi gde je šteta nastala;

115

- mrežasta odgovornost - organizator kombinovanog prevoza odgovara po propisima prevozioca

na čijem je delu puta šteta nastala. Ovde organizator nadoknađuje štetu tačno u obimu u kojem se on

može regresirati od prevozioca.

- mešovita odgovornost - predstavlja kombinaciju prethodne dve odgovornosti, prema kojem, ako

bi se moglo ustanoviti na kom delu puta je nastala šteta, primenjivao bi se sistem mrežaste

odgovornosti, a ukoliko se to ne bi moglo učiniti, primenjivao bi se sistem jedinstvene odgovornosti

organizatora kombinovanog prevoza.

Prema Konvenciji UN o međunarodnom multimodalnom (kombinovanom) prevozu robe,

reguliše se i gubitak robe, te se smatra da, ako roba nije isporučena u roku od 90 dana od dana kada je

trebala biti isporučena smatra se izgubljenom. Navedena Konvencija predviđa i postupak prigovora i

tužbe, tj. prilikom prijema robe od prevozioca, primalac može zajedno sa vozarom utvrdi stanje robe

posle obavljenog prevoza i sačini zapisnik. U slučaju da prevozilac odbije da potpiše zapisnik o

utvrđenom stanju, primalac je tada obavezan da stavi pismene prigovore na gubitak i ostećenje robe.

XIIc) UGOVOR O MEĐUNARODNOM TRANSPORTU ROBE UNUTRAŠNJIM PLOVNIM

PUTEVIMA

Ugovorom o međunarodnom transportu robe unutrašnjim plovnim putevima se prevozilac u

rečnom, jezerskom ili kanalskom saobraćaju obavezuje da, uz nagradu, preveze robu iz jednog mesta u

drugo, na teritoriji države koja je različita od one u kojoj je prevoz započeo.

Nema opštih međunarodnih pravila kojima je uređena ova vrsta prevoza, ali postoje

međunarodni ugovori koji uređuju ovaj način prevoza pojedinim rekama na kojima se odvija

međunarodni prevoz robe (za Dunav, Rajnu i sl).

Plovidba Dunavom je uređena Bratislavskim sporazumima (1955, 1968, 1970, 1972), koje su

zaključila brodarska preduzeća iz država kroz koje protiče Dunav. Sporazumi se sastoje iz sporazuma

o opštim uslovima prevoza, sporazuma o jedinstvenim tarifama i sporazuma o remorkiranju, pomoći u

slučaju havarija i agencijskim poslovima. Važno je imati u vidu da Bratislavski sporazumi obavezuju

samo brodarska preduzeća, ali ne i korisnike prevoza. Korisnici prevoza se obavezuju ovim

sporazumima na osnovu ugovora o prevozu koje zaključuju sa brodarima.

Na sličan način su uređeni i odnosi u pomorskom prevozu Rajnom, posebnim sporazumima koje

su zaključili brodari koji se bave tim prevozom.

Tek 2000. godine je izvršena unifikacija međunarodnih pravila o pomorskom prevozu,

usvajanjem Konvencije o ugovoru o prevozu robe u unutrašnjoj plovidbi u Budimpešti. Kod nas su

pitanja prevoza robe u unutrašnjoj plovidbi uređena Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi od

1988. godine, koji je više puta izmenjivan i dopunjavan. Dakle, radi se o zakonu koji je donet u bivšoj

116

Jugoslaviji i koji je modifikovan, nakon njenog raspada, ali je jasno da su neophodne njegove izmene i

dopune, u skladu sa promenjenim okolnostima.

Osnovni dokument u prevozu unutrašnjim morskim vodama je tovarni list i to je zapravo

posledica korišćenja tog dokumenta u železničkom saobraćaju. Tovarni list izdaje brodar koji

preuzima obavezu prevoza, a potpisuje ga i krcatelj. Tovarni list je dokaz da je određena roba

primljena na prevoz i da je zaključen ugovor o prevozu, pod opštim uslovima navedenim u tovarnom

listu. Tovarni list prati robu tokom celog prevoza. Tovarni list se u praksi izdaje u više primeraka.

Prema dunavskim pravilima, tovarni list se izdaje u šest primeraka, od kojih original prati robu u toku

celog prevoza, jedan duplikat se predaje pošiljaocu i uz to se izdaju četiri kopije tovarnog lista.

Prema Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, tovarni list mora da sadrži mesto i datum

izdavanja tovarnog lista, mesto i datum preuzimanja robe, imena i adrese pošiljaoca i prevozioca,

mesto iskrcavanja, naziv primaoca, podatke o robi.

Tovarni list nema svojstvo vrednosnog papira i on je potvrda zaključenog ugovora o prevozu

robe i predaji robe na prevoz. Tovarni list se koristi za prevoze manjih količina robe, na kraćim

relacijama. Zbog toga je uobičajeno da se tovarni list izdaje kod prevoza denčanih pošiljki.

Ukoliko se prevoze veće količine robe, na primer celim šlepom, onda se prava i obaveze

ugovornih strana utvrđuju posebnim ugovorom, a kao dokument o prevozu se izdaje teretnica, kao

dokaz o zaključenom ugovoru. Teretnica u prevozu robe unutrašnjim plovnim putevima ima isti

karakter kao i u pomorskom prevozu robe. Ona jeste hartija od vrednosti i imaocu teretnice daje pravo

raspolaganja robom na koju glasi teretnica.

Teretnicu izdaje brodar, na zahtev krcatelja, a ukoliko krcatelj to ne zahteva, onda brodar i

krcatelj mogu da zahtevaju da im se izda tovarni list.

U teretnici koja se izdaje na ime mora da bude navedeno da se radi o teretnici, i to zbog toga

što u unutrašnjoj plovidbi postoji i tovarni list kao dokument o prevozu robe unutrašnjim plovnim

putevima. Teretnica se sačinjava na osnovu podataka koje daje krcatelj, ukoliko postoji sumnja u

tačnost tih podataka ili dokazi da teret nije u dobrom stanju, brodar može da unese napomene kojima

se to konstatuje.

Pored tovarnog lista robu u prevozu unutrašnjim vodenim putevima prate i druga dokumenta

koja se odnose na robu, kao što su carinske, sanitarne i slične isprave.

Ne postoje jedinstvene tarife za prevoz robe unutrašnjim vodenim putevima. Visinu tarife

utvrđuju preduzeća koja se bave tim prevozom, pa tarifa zavisi od konkurencije na tržištu, ali i

sposobnosti pojedinih preduzeća.

Prevoznici u međunarodnom prevozu unutrašnjim plovnim putevima odgovaraju za štetu koja

nastane u toku prevoza, od trenutka prijema do predaje robe označenom primaocu. Prema Zakonu o

pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, brodar ne odgovara za oštećenje, manjak, gubitak robe ili docnju u

predaji tereta, ako dokaže da su ti događaji nastali iz razloga koji nisu mogli da se otklone. Dakle, i u

prevozu unutrašnjim plovnim putevima, pretpostavlja se subjektivna odgovornost brodara.

117

Šteta se utvrđuje na način koji je unapred utvrđen sporazumom prevozioca i korisnika

prevoza, a u njenom utvrđivanju, kao i u pomorskom prevozu učestvuju posebni stručnjaci, havarijski

komesari. O utvrđenoj šteti se sastavlja zapisnik u kome se ističe razlog nastanka štete i njena visina. I

u prevozu robe unutrašnjim plovnim putevima postoje određena ugovorna isključenja odgovornosti za

štetu; dakle, ta isključenja se utvrđuju ugovorom između prevoznika i naručioca. Za zakašnjenje u

isporuci robe brodar odgovara najviše do visine vozarine.

XIId) MEĐUNARODNI PREVOZ ŽELEZNICOM

Opšte napomene

Međunarodni prevoz železnicom je najpotpunije uređen međunarodnim ugovorima, što je

normalna posledica najdužeg perioda razvoja i trajanja, kao i značaja železničkog prevoza robe i

putnika. Ugovorom o međunarodnom železničkom transportu železnica se obavezuje da preveze robu

ili putnike, uz naknadu, od otpremne do uputne železničke stanice, s tim da se prevoz odvija na

teritoriji od bar dve države. Pri tome nije nužno da otpremna i uputna stanica budu u dve države, mada

je to najčešći slučaj. Međunarodni prevoz je i onaj u kome se makar u tranzitu koristi teritorija druge

države.

Uslov da se neki prevoz robe smatra međunarodnim je da je roba predata na prevoz po

međunarodnom tovarnom listu koji podrazumeva prevoz od otpravne do usputne stanice. Pored toga,

roba mora da se prevozi preko teritorija država koje su članice Međunarodne konvencije o

međunarodnim prevozima železnicom (COTIF) od 1980. godine. Prevoz mora da se vrši na prugama

koje su navedene u spisku pruga koji vodi Centralni biro za međunarodne prevoze na železnicama.

Izvori prava o međunarodnom prevozu robe železnicom

Međunarodni železnički saobraćaj je prvi put uređen Međunarodnom konvencijom o prevozu

robe železnicom od 1890. godine (CIM). Ova konvencija je više puta menjana i dopunjavana. Danas je

prevoz putnika i robe železnicom uglavnom uređen Konvencijom o međunarodnim prevozima

železnicama (COTIF). Ta konvencija ima dva dodatka: Jednoobrazna pravila o ugovoru o

međunarodnom železničkom prevozu putnika i prtljaga i Jednoobrazna pravila o ugovoru o

međunarodnom prevozu robe železnicama.

Obaveze železnice

Obaveze prevoza železnicom su specifične. Za razliku od drugih vidova transporta, kod

železničkog transporta je važno zapaziti da je železnica dužna da vrši prevoz robe i putnika, ako se

118

pošiljalac pridržava pravila Konvencije i ako je prevoz moguć redovnim prevoznim sredstvima.

Železnica može da se oslobodi obaveze prevoza samo ako je prevoz sprečen okolnostima na koje

železnica ne može da utiče. Železnica mora da primi na prevoz robu u železničkoj stanici koja

raspolaže odgovarajućim sredstvima za utovar, istovar ili pretovar robe koja se predaje na prevoz.

Prema tome, železnica mora da primi na prevoz robu koja prema normalnim kapacitetima

železnice može da se preveze i ako roba zadovoljava zahteve međunarodnog železničkog saobraćaja.

Ti zahtevi se, posebno, odnose na oblik robe, njenu zapreminu, odnosno gabarite, težinu. Pri tome,

procena kapaciteta železnice za prevoz robe se ne zasniva samo na mogućnostima transportnih kola,

nego i na drugim kapacitetima železnice: postojanju opreme za utovar, nosivosti pruga i mostova,

kapacitetima stanica itd. Zato železnica nije u obavezi da primi na prevoz robu izuzetne težine po

komadu, ako ne raspolaže odgovarajućim dizalicama za utovar u otpremnoj i istovar u uputnoj stanici,

ili za pretovar ako je on obavezan. Da bi se obezbedilo informisanje potencijalnih korisnika prevoza

železnicom, železnica objavljuje poseban imenik u kome navodi kapacitete koji stoje na raspolaganju

u stanicama.

Kad interesi bezbednosti saobraćaja zahtevaju da se saobraćaj na određeno vreme prekine,

železnica o tome mora da obavesti preko sredstava informisanja. Ako prekid traje duže od mesec dana,

železnica je dužna da obavesti Biro za međunarodne prevoze, koji obaveštava železnice drugih država.

Ovaj sistem obaveštavanja ima za cilj da obezbedi sigurnost korisnika železničkog prevoza i železnica

i ako to železnica propusti da uradi, može biti tužena za naknadu štete koja je zbog toga nastala.

Železnica ima obavezu da čuva robu koju primi na prevoz. Pošiljalac, u suštini, postaje

poverilac železnice od trenutka kad preda robu na prevoz do trenutka kad železnica tu robu preda

primaocu u uputnoj stanici.

Železnica je dužna da prevozi robu koju je primila radi prevoza po redosledu prijema. Ako

nadležne vlasti zahtevaju prioritet u pogledu redosleda transporta robe, strana čiji je redosled narušen

ne može da podnese tužbu, osim ako je železnica već primila na prevoz njegovu robu.

Tarifu za prevoz robe samostalno uređuju pojedine države i konvencija u tom pogledu ne

nameće bilo kakva ograničenja. Međutim, tarife se primenjuju samo ako su na snazi u trenutku

zaključenja ugovora o prevozu robe železnicom.

Prevoz zeleznicom se može klasifikovati prema više kriterijuma:

a) Kolski prevoz podrazumeva da se roba prevozi po jednom tovarnom listu u količinama koje

su iznad 5.000 kg. Ovaj način se može primeniti i za manje količine robe, ali pod uslovom da

se plati tarifa predviđena za najmanje 5.000 kg. robe

b) Denčane (komadne) pošiljke su one koje su lakše od 5.000 kg i takođe se predaju po jednom

tovarnom listu;

119

c) Sporovozna pošiljka je uobičajen način prevoza robe železnicom, bez obzira da li se odnosi

na kolske ili denčane pošiljke. Ovakva roba se predaje na prevoz železnici po tovarnom listu

za sporovoz;

d) Brzovozna pošiljka se predaje na železnicu po tovarnom listu za brzovoz i podrazumeva

kraće vreme trajanja prevoza. Naravno, za ovakve pošiljke se naplaćuje tarifa koja je viša za

50% od sporovozne. Ovakav način prevoza se, uglavnom, primenjuje kad se radi o hitnim

prevozima ili o prevozu robe na koju može da utiče vreme trajanja transporta;

e) Ubrzana brzovozna pošiljka podrazumeva maksimalno moguću brzinu prevoza i roba se

predaje železnici po tovarnom listu za brzovoz sa naznakom da se radi o ubrzanom brzovozu.

I za ovaj način prevoza robe železnicom povećava se uobičajena tarifa za prevoz i to

dvostruko.

Kad je reč o brzovoznoj pošiljci železnica je dužna da izvrši otpremu robe u roku od 12 sati od

trenutka prijema robe; ako se radi o sporovoznoj pošiljci rok za otpremu je jedan dan. U pogledu

prevoza, kod brzovozne pošiljke u prevozu roba mora da se transportuje najmanje 300 tarifnih

kilometara dnevno, a kod sporovozne pošiljke 200 kilometara. Takođe, konvencijom su predviđeni

kratki rokovi isporuke robe po stizanju u uputnu stanicu, ali oni ne teku ako je zadržavanje robe

nastupilo zbog obavljanja carinskih, poreskih, sanitarnih i drugih formalnosti, kao i za svako

zadržavanje u toku prevoza do koga nije došlo usled krivice železnice.

U slučaju smetnje koja nastane za prevoz robe, železnica mora da odluči da li je neophodno da o

nastaloj smetnji obavesti pošiljaoca i zatraži njegov nalog za postupanje ili da robu preveze drugim

putem ako on postoji. Pošiljalac izvešten o smetnji može da raskine ugovor, ali u bilo kom od

navedenih slučajeva on je dužan da plati vozarinu shodno pređenom putu robe, kao i sve druge

troškove koji su tarifama predviđeni. Pošiljalac se može osloboditi ove obaveze samo ako je do

prekida prevoza došlo zbog krivice železnice.

Obaveze i prava pošiljaoca

Osnovna obaveza pošiljaoca je da robu preda na prevoz u urednom pakovanju u skladu sa

pravilima za tu vrstu robe, uz ispravno popunjen tovarni list i da plati cenu prevoza, u skladu sa

tarifama za vrstu prevoza i vrstu robe koja se prevozi.

Pošiljalac ima pravo da izmeni ugovor o prevozu, na nekoliko načina:

1) može da zahteva da se roba zaustavi na prevoznom putu, u nekoj od stanica;

2) može zahtevati odlaganje isporuke robe;

3) može da naloži da se roba izda drugom primaocu, različitom od onog označenog u

tovarnom listu;

120

4) može izdati nalog da se roba izda u nekoj od usputnih stanica umesto u onoj koja je

označena u tovarnom listu;

5) može da zahteva da se roba vrati u otpravnu stanicu.

Uz ove izmene ugovora, koje se direktno odnose na prevoz robe, pošiljalac može, ako to nije u

suprotnosti sa pravilima otpravne železnice, da traži i izmenu odredaba ugovora kojima je uređeno

plaćanje vozarine ili pouzeće pri predaji robe:

1) on može da zahteva da se za izdavanje robe naplati pouzeće iako to nije bilo predviđeno

tovarnim listom;

2) može da smanji ili napusti pouzeće ako je bilo predviđeno ili da poveća njegov iznos;

3) može da izmeni uslove u pogledu obaveza plaćanja vozarine i troškova (npr, da ih prebaci

na pošiljaoca).

Izmene ugovora po zahtevu pošiljaoca mogu da se vrše samo za pošiljku u celini, a ne mogu se

odnositi samo na neke delove pošiljke. Izmene ugovora se podnose na posebnom obrascu,

predviđenom konvencijom, uz predočavanje duplikata tovarnog lista. Iz toga proizlazi da se one mogu

tražiti samo u otpravnoj stanici i te izmene se unose na duplikat tovarnog lista, na isti način kako se i

tovarni list prima, overavanjem žigom otpravne stanice i unošenjem datuma izmena.

Izmene ugovora o prevozu su moguće samo dok se roba nalazi u prevozu i pošiljalac ne može

menjati ugovor nakon što železnica preda tovarni list primaocu. I primalac ima pravo na izmene

ugvora o prevozu, pod uslovom da pošiljalac nije obaveza da plati troškove prevoza u uputnoj državi i

ako je to pravo primaoca izričito navedeno u tovarnom licu. U tom slučaju, i primalac ima pravo da

zahteva da se roba zaustavi na putu prevoza, da se odloži izdavanje robe, da se roba izda u nekom

drugom licu, a ne onom koje je naznačeno kao primalac u tovarnom listu. Takođe, primalac ima pravo

da zahteva da se carinske i druge formalnosti obave u njegovom prisustvu. Primalac ima pravo da

podnese ove zahteve za izmenu ugovora o prevozu tek kad roba pređe granicu i nalazi se u uputnoj

državi. Primalac ima i pravo da promeni način transporta robe i da zahteva da se prevoz vrši

brzovozno umesto sporovozno i obratno, kao i da se roba izda na nekoj drugoj usputnoj stanici, a ne

onoj koja je naznačena u tovarnom listu. Primalac ove zahteve može da podnese na posebnom

obrascu, previđenom konvencijom, u uputnoj stanici i to ako oni nisu u suprotnosti sa međunarodnim

tarifama za prevoz robe.

Tovarni list

Ugovor o prevozu robe železnicom spada u formalne ugovore i on se zaključuje tako što

železnica primi robu na prevoz uz propisano popunjen tovarni list. Prema tome, to je i realan ugovor,

jer se zahteva predaja robe na prevoz, pored popunjenog tovarnog lista. Pri predaji robe i tovarnog

121

lista, prijem overava otpravna železnička stanica žigom na tovarnom listu, sa naznačenim danom

prijema robe.

Tovarni list je dokument sa precizno uvtrđenom sadržinom, predviđenom konvencijom. Tovarni

list se popunjava u duplikatu i železnica je dužna da i duplikat overi pri prijemu robe na prevoz.

Original tovarnog lista prati pošiljku tokom celog puta i u uputnoj stanici se predaje primaocu.

U tovarnom listu moraju da se navedu i podaci o načinu plaćanja, odnosno pouzeća i svi avansi

koji su dati za prevoz, kao i ko plaća vozarinu. Te podatke popunjava pošiljalac, koristeći se

odgovarajučim klauzulama predviđenim u konvenciji: „franko vozarina”, „franko svi troškovi”,

„franko carina” itd. Pošiljalac odgovara za propisno pakovanje robe da bi ona sačuvala svoja svojstva

u toku prevoza. Železnica ima pravo da pri prijemu robe na prevoz proverava da li predmet prevoza

odgovara podacima unetim u tovarnom listu; ako ustanovi neslaganje može da odbije prijem pošiljke.

Odgovornost železnice

Odgovornost železnice za prevoz robe koja je uz tovarni list primljena radi prevoza proteže se

tokom celog prevoza. Pri tome, solidarno su odgovorne sve železnice na prevoznom putu, ali je

pošiljaocu olakšan zahtev za utvrđivanje odgovornosti, jer on taj zahtev podnosi otpravnoj stanici. Na

taj način, u stvari, otpravna stanica je garant prevoza koji daje jemstvo pošiljaocu i ona je predstavnik

u železničkom transportu. Naravno da se odgovornost u konkretnom slučaju utvrđuje u složenim

odnosima između železnica, ali to za pošiljaoca nije od velikog značaja. Ipak, korisnik prevoza ima

pravo i da podnese tužbu protiv one železnice na čijem je području nastala šteta

Železnica ne odgovara za štetu ako je do nje došlo usled krivice pošiljaoca ili trećih lica,

odnosno ako je šteta posledica nastupanja više sile Železnica odgovara za svaki kvar robe, za njen

gubitak, kao i za prekoračenje roka isporuke. Odgovornost železnice je ograničena u pogledu gubitka

težine robe, ako je gubitak težine redovna pojava prema vrsti robe, ali i u tom slučaju odgovara ako

gubitak u toku prevoza prelazi uobičajeni gubitak te vrste robe.

Železnica je dužna da robu koju primi na prevoz preveze u predviđenim rokovima i snosi

odgovornost ako te rokove prekorači. Prekoračenjem se smatra svako zakašnjenje u isporuci robe do

30 dana. Ako to zakašnjenje pređe 30 dana, roba se smatra izgubljenom. Posle isteka tog roka,

pošiljalac može zahtevati naknadu štete zbog izgubljene robe, ali ako se ta roba pronađe u narednih

godinu dana on može da zahteva da mu se preda, s tim što je obavezan da vrati deo naknade koju je

primio kao da je prekoračen rok isporuke.

Naknada štete za izgubljenu robu koju železnica plaća se utvrđuje zavisno od robe. Ako se radi

o robi koja se kotira na berzi, onda se utvrđuje prema vrednosti robe na berzi u vreme preuzimanja

robe na prevoz. Međutim, šteta je ograničena po vrednosti. Osnov za utvrđivanje visine naknade štete

po kilogramu se utvrđuje u „specijalnim pravima vučenja”. To je, u stvari, obračunska jedinica koja se

122

računa kao prosek srednjih vrednosti valuta 16 država koje u međunarodnoj trgovini učestvuju sa više

od 1%.

Oštećenje robe u prevozu postoji kad se smanji kvalitet robe koji utiče na smanjenje njene

vrednosti. Železnica mora da plati iznos za koji je umanjena vrednost robe, ali ta šteta ne sme da pređe

iznos koji bi se dugovao usled potpunog ili delimičnog gubitka robe.

Ako se radi o naknadi zbog prekoračenja roka isporuke, naknada štete se utvrđuje u procentu od

iznosa vozarine za konkretni prevoz. Posebno pitanje je kako nadoknaditi štetu kad usled zakašnjenja

dođe do oštećenja robe koja se prevozi (npr. oštećenje lako kvarljive robe usled dužeg trajanja

prevoza), odnosno, da li je treba raspravljati po pravilima za naknadu štete zbog zakašnjenja u isporuci

ili kao naknadu zbog oštećenja prevožene robe. U načelu, ovako nastala šteta se raspravlja kao

naknada štete zbog zakašnjenja, iako je to nepovoljno za pošiljaoca.

Tužba za naknadu štete se može podneti bilo protiv otpravne bilo protiv uputne stanice; izbor

tuženog je na strani pošiljaoca, čak i kad uputna stanica nije primila robu. Železnica koja isplati

naknadu štete ima pravo na regres od one železnice koja je kriva za tu štetu. Ako ne može da se utvrdi

koja je železnica odgovorna za štetu, štetu snose sve železnice koje su učestvovale u prevozu,

solidarno. Železnica, međutim, može biti oslobođena od odgovornosti ako je do štete došlo zbog

postupka nosilaca prava, naređenja nosilaca prava, zbog mana robe ili zbog više sile.

Ponekad, šteta može da nastane zbog neodgovarajućeg ponašanja oštećenog. Da bi to bio razlog

za oslobađanje od odgovornosti železnice za nastalu štetu, oštećeni mora da bude svestan svog

ponašanja, što znači da mora da mu bude poznato da takvo ponašanje može dovesti do štete. Međutim,

ako je šteta nastala makar i delimičnom krivicom železnice, onda to ne može biti osnov oslobađanja

od odgovornosti železnice.

Nalog imaoca prava, odnosno, oštećenog, takođe, može da dovede do štete i u tom slučaju

železnica ne odgovara za takvu štetu. Pri tome, nalog može biti naveden već u tovarnom listu, dakle

pri zaključenju ugovora o prevozu, ali imalac prava može nalog izdati i u toku prevoza robe. U takvim

slučajevima železnica je dužna da dokazuje da je šteta bilo koje vrste nastala upravo zbog naloga

oštećenog i da železnica nije kriva za takav nalog imaoca prava.

Železnica se oslobađa od odgovornosti za štetu koja je nastala zbog osobina robe same,

odnosno, zbog njenog ”unutrašnjeg kvarenja”, kaliranja i sl. Do unutrašnjeg kvarenja robe dolazi usled

njenih osobina, koje dovode do sušenja, truljenja, smrzavanja i sl, pod uticajem različitih činilaca u

toku prevoza (povišene ili snižene temperature, vlažnosti vazduha). Kaliranje je takođe posledica

prirode same robe, kad dolazi do njenog sušenja, isparavanja ili na drugi način promena stanja ili

gubitka u količini, bez posebno štetnih uticaja u toku prevoza.

Železnica se, takođe, oslobađa od odgovornosti za štetu koja je nastala usled okolnosti ili

događaja na koje železnica nije mogla da utiče. Ovaj osnov oslobađanja od odgovornosti je, u stvari,

viša sila koja se događa nezavisno od postupanja i volje prevozioca.

123

Pored navedenih opštih osnova za oslobađanje železnice od odgovornosti, postoje i posebni

razlozi za takvo oslobađanje, kod kojih je dovoljno da železnica dokazuje da je do štete moglo da dođe

zbog postojanja opasnosti za nastanak štete, pa da se pretpostavi da je šteta tako i nastala. Te posebne

opasnosti, po svojoj suštini, se sadrže u izboru načina prevoza robe koja je oštećena ili u osobinama

same robe. Naročite opasnosti postoje kad se roba prevozi otvorenim vagonima, kad roba nije

propisno ili nije uopšte pakovana, kad se radi o načinu utovara ili istovara robe, kad ne postoje

odgovarajuće ili ne postoje nikakve oznake robe koja se predaje na prevoz, opasnosti koje postoje

zbog osobina same robe koja se prevozi.

XIIe) MEĐUNARODNI DRUMSKI PREVOZ

Ugovorom o međunarodnom prevozu robe u drumskom saobraćaju prevoznik se obavezuje da

određenu robu preveze od jednog do drugog mesta u drugoj državi, koja nije država ukrcaja i da je

preda ovlašćenom primaocu u stanju u kakvom je robu primio na prevoz, a naručilac prevoza se

obavezuje da plati ugovorenu cenu prevoza.

Izvori prava o međunarodnom drumskom prevozu

Za prevoz robe u drumskom saobraćaju su od posebnog značaja dve međunarodne konvencije:

Konvencija o ugovoru o međunarodnom drumskom prevozu robe od 1956. godine, koja je izmenjena i

dopunjena Protokolom od 1978. godine i Konvencija o međunarodnom prevozu robe pod pokrićem

karneta TIR od 1959. godine.

Konvenciju o ugovoru u međunarodnom drumskom prevozu robe je pripremila Ekonomska

komisija Ujedinjenih nacija za Evropu i ona je stupila na snagu 1961. godine. Konvencija uređuje

pravne odnose učesnika u međunarodnom drumskom prevozu robe. Jugoslavija je ratifikovala ovu

konvenciju 1958. godine.

Konvecija o međunarodnom prevozu robe pod pokrićema karneta TIR je usmerena na efikasnije

sprovođenje carinske kontrole i ubrzavanje obavljanja carinskih formalnosti u drumskom prevozu

robe. Njome je uveden poseban dokument, karnet TIR, koji omogućava prelaz granica u tranzitu bez

carinskog pregleda robe. Roba označena karnetom TIR podleže carinskoj kontroli samo u mestu

otpreme i u mestu opredeljenja. Pri tome, vozilo mora biti zapečaćeno i treba da ispunjava i druge, pre

svega tehničke, uslove da bi dobilo taj karnet, koji izdaju samo ovlašćene članice Međunarodne unije

za drumski transport.

Karnet se izdaje u onoliko primeraka koliko granica prelazi vozilo, povezanih u obliku knjige.

Pri prelasku svake granice se iz knjige oduzima jedan list i pečatom se overava sledeći list, kao dokaz

da je vozilo legalno prešlo prethodnu granicu.

U karnetu se navode sledeći podaci:

124

1) ime izdavača karneta;

2) ime prevoznika i njegovo sedište;

3) polazna carinarnica i carinski dokument o vozilu;

4) odobrenje za vozilo;

5) vrednost robe koja je sadržana u popisu koji se prilaže uz karnet.

Karnet se overava žigom međunarodne organizacije koja ga je izdala, odnosno po čijem je

ovlašćenju izdat. Na poleđini karneta prevoznik i njegov garant potpisuju izjavu da će prevoz biti

izvršen prema obavezama preuzetim u karnetu.

Tovarni list u drumskom prevozu robe

Ugovor o međunarodnom transportu u drumskom saobraćaju stranke zaključuju na osnovu

svojih slobodnih volja i mogu da ga zaključe na način kako to njima odgovara. Ipak, robu u prevozu

mora da prati određeni dokument-tovarni list. Tovarni list služi kao potvrda da je prevozilac robu

predao na prevoz i sadrži uslove pod kojima se prevoz vrši. Tovarni list služi i kao potvrda o

zaključenju ugovora, ako je prethodno takav ugovor zaključen, ali nije uslov za valjanost zaključenog

ugovora.

U bitne delove tovarnog lista spadaju:

1) ime, prezime i adresa pošiljaoca;

2) mesto, datum utovara i odredište robe;

3) ime i adresu prevoznika;

4) mesto, ime i prezime i adresa primaoca robe;

5) podaci o robi-vrsta robe, broj komada, težina (količina) itd;

6) iznos vozarine i drugih troškova;

7) vrsta prevoza;

8) uputstvo za obavljanje carinskih formalnosti.

Tovarni list izdaje prevozilac pri prijemu stvari, potpisuju ga pošiljalac i prevozilac i izdaje se u

tri primerka: prvi primerak se predaje pošiljaocu, drugi prati robu u prevozu, a treći zadržava

prevozilac.

Nebitnim delovima tovarnog lista se smatraju različiti podaci koje stranke mogu da ugovore:

zabrana pretovara, troškovi koje preuzima primalac, uputstva pošiljaoca o osiguranju robe, iznos

akontacije i pouzeća, rok za izvršenje prevoza, spisak dokumenata koji se predaju prevozniku i sl.

Načelno, tovarni list u drumskom prevozu robe nije hartija od vrednosti, ali je dopušteno da

strane ugovora o prevozu odluče da koriste i tovarni list koji bi predstavljao hartiju od vrednosti.

Ovakav prenosivi tovarni list omogućava i raspolaganje robom u toku prevoza. Takav tovarni list se

125

izdaje po naredbi ili na donosioca i to samo kad su se stranke o tome izričito sporazumele. U tom

slučaju, primerak koji se predaje pošiljaocu robe, koji je originalni primerak, mora biti označen kao

prenosivi tovarni list, a ostali primerci moraju sadržati oznaku da je izdat prenosivi tovarni list.

Obaveze i odgovornost prevoznika

Prevoznik je obavezan da pošiljaocu stavi na raspolaganje vozilo koje može da izvrši prevoz i

odgovara za izvršenje prevoza. Prevoznik se oslobađa odgovornosti za neispravnost vozila koja se

pojavila u toku puta i ako je postupao sa najboljom pažnjom, pa se neispravnost nije mogla otkriti

uobičajenim pregledom.

Obaveza utovara robe je obaveza pošiljaoca, ali pod nadzorom prevoznika. Prevoznik odgovara

za nastalu štetu u toku prevoza i to za gubitak robe, za oštećenje robe i za zakašnjenje u dopremi.

Prevoznik može da se oslobodi odgovornosti, ako je do štete došlo iz razloga predviđenih

Konvencijom:

1) ako je sporazumom ugovornih strana predviđeno otvoreno umesto zatvorenog ili specijalnog

vozila, pa je šteta nastala zbog toga;

2) ako pakovanje robe za prevoz ne odgovara za takvu vrstu robe;

3) ako je do nastanka štete došlo pri utovaru, slaganju ili istovaranju robe i to krivicom

pošiljaoca, primaoca ili njihovih radnika;

4) ako je šteta nastala zbog prirodnih mana robe;

5) ako su oznake na robi neispravne ili nisu potpune, pa ne upućuju na vrstu i prirodu robe;

6) kod prevoza životinja, ako se gubitak ili šteta nije mogao izbeći i pored toga što je prevoznik

preduzeo sve mere i pridržavao se svih dobijenih uputstava i preduzimao sve neophodne mere.

Prevoznik odgovara za gubitak, manjak, oštećenja robe u prevozu i zbog zakašnjenja u prevozu.

Smatra se da je roba izgubljena, ako se ne isporuči u roku od 30 dana po isteku ugovorenog roka. Ako

rok isporuke nije naveden u ugovoru, smatra se da je roba izgubljena ukoliko se ne preda primaocu 60

dana po prijemu robe za prevoz.

Prevoznik plaća naknadu štete za prekoračenje roka isporuke, ali pod uslovom da primalac

podnese zahtev za tu naknadu pre isteka roka od 21 dan posle preuzimanja robe. Visina naknade štete

se utvrđuje prema vrednosti robe i to prema cenama u mestu preuzimanja. Pored naknade potpune ili

delimične štete, plaća se i naknada srazmernog dela vozarine i carina. Visina naknade štete ne može

biti veća od visine vozarine.

I u drumskom prevozu robe postoje razlozi zbog kojih se prevoznik može osloboditi

odgovornosti za nastalu štetu. Slično kao i u prevozu robe železnicom, u opšte osnove za oslobađanje

od odgovornosti spadaju postupci korisnika prevoza, svojstva stvari koje se prevoze i viša sila. U

126

slučaju nastanka štete, prevozilac mora da dokaže da je šteta nastala zbog nekog od tih razloga da bi

bio oslobođen od odgovornosti.

Posebni razlozi za oslobađanje prevoznika od odgovornosti za štetu su upotreba otvorenih vozila

za prevoz, nedostaci ambalaže za robu koja može biti oštećena, nedostatka pakovanja, posledice

manipulacije robom (utovar, istovar, pretovar) koje obavlja pošiljalac ili primalac, priroda same robe

koja je „sklona” gubitku ili oštećenju zbog truljenja, rđanja, sušenja i sl, nepostojanja ili nepotpunih

oznaka na pakovanjima, prevoz živih životinja. Prevoznik će se osloboditi od odgovornosti ako

postoje ovi razlozi i i ako je šteta njima izazvana.

XIIf) MEĐUNARODNI VAZDUŠNI PREVOZ

Ugovorom o međunarodnom prevozu vazdušnim putem se vazduhoplovno preduzeće obavezuje

da vazdušnim putem preveze robu ili putnike, uz naknadu, od jednog mesta (aerodroma) u drugo

mesto (aerodrom), na teritoriji neke druge države, koja nije država ukrcavanja, a naručilac posla se

obavezuje da za to plati naknadu.

Izvori prava u međunarodnom vazdušnom prevozu

Međunarodni vazdušni prevoz je uređen, pre svega, Varšavskom konvencijom od 1929.

godine koja uređuje pitanja odgovornosti prevoznika u vazdušnom saobraćaju i primenjuje se na

prevoz putnika, robe i prtljaga vazduhoplovima, uz naknadu. Konvencijom se uređuju i prava i

obaveze prevoznika i putnika. Konvenciju je ratifikovala Kraljevina Jugoslavija 1931. godine. U

nekoliko navrata ova Konvencija je menjana i dopunjavana, pre svega zbog tehničkog napretka

vazdušnog saobraćaja i njenog usklađivanja sa promenama koje je takav napredak doneo (Haški

protokol 1955, Gvadalaharska konvencija 1961, Montrealski protokoli 1975. godine).

Vazduhoplovni tovarni list

Zaključivanje ugovora o međunarodnom vazdušnom prevozu se vrši na na način koji je sličan

zaključivanju ugovora u železničkom i drumskom prevozu, putem vazduhoplovnog tovarnog lista.

Vazduhoplovni tovarni list sadrži podatke predviđene Varšavskom konvencijom:

1) mesto i datum izdavanja tovarnog lista;

2) mesto polaska i mesto opredeljenja;

3) ime i adresu pošiljaoca, prevoznika i primaoca robe;

4) vrstu i težinu robe, način pakovanja, broj pakovanja i oznake robe;

5) visinu prevoznih troškova i ko ih plaća;

6) napomenu da se prevoz vrši po odredbama Varšavske konvencije.

127

Varšavska konvencija je predviđala i neke druge podatke koji su se morali upisivati u

vazduhoplovni tovarni list, ali je 1955. godine usvojen poseban, Haški protokol koji je smanjio broj tih

podataka i pojednostavio vazduhoplovni tovarni list. Dalje pojednostavljenje tovarnog lista je izvršeno

Montrealskim 4. protokolom, kojim je predviđeno da se u tovarni list upisuje mesto otpreme i mesto

iskrcavanja, jedno od mesta sletanja, ako su mesto otpreme i mesto opredeljenja na teritoriji iste

države, ako je to mesto sletanja na teritoriji druge države i težinu pošiljke.

Pored podataka koji su obavezna sadržina vazduhoplovnog tovarnog lista, u njega se mogu

upisivati i neki drugi podaci koji olakšavaju vazdušni transport i predaju robe, a to se odnosi na spisak

dokumenata uz vazduhoplovni tovarni list, kome se prijavljuje da je roba stigla na odredište itd.

Vazduhoplovni tovarni list može biti izdat kao prenosiv i neprenosiv.

Prevoz robe u međunarodnom vazdušnom transportu se može ugovoriti i posebnim ugovorom i

tome se, uglavnom, pristupa onda kad se radi o većim količinama robe za čiji je prevoz potreban celi

vazduhoplov ili više njih. Takvi ugovori se zaključuju za čarter prevoze i po pravilu ugovore

zaključuju agencije za svoje vazduhoplovne kompanije; tim ugovorima se predviđa ili prevoz robe

posebnim vazduhoplovom ili korišćenjem određenog teretnog prostora u redovnim vazduhoplovima,

na redovnim letovima od mesta ukrcavanja do aerodroma krajnje destinacije. Visina naknade za

prevoz u takvim slučajevima se utvrđuje ili po ugovoru ili prema tarifama vazduhoplovne kompanije.

Vazduhoplovni tovarni list, po pravilu, prate i druga dokumenta koja su obavezna na osnovu

propisa države kroz koju se vrši prevoz. Ovakva dokumenta treba da pripremi pošiljalac, a ako ih on

ne pripremi, pa zbog toga nastane neka šteta, prevoznik ne snosi odgovornost za štetu.

Najvažnija dokumenta, u tom pogledu, su carinska dokumenta. Carinske dažbine su obaveza

pošiljaoca robe ili njenog primaoca, ali prevoznik može preuzeti na sebe da te troškove plati u njihovo

ime, ali mu za to pripada odgovarajuća naknada. Po pravilu, za troškove prevoznika garantuju

pošiljalac ili primalac robe, ali te troškove mogu da snose i zajednički.

Jedan od dokumenata koji se koristi u vazdušnom transportu je avionski manifest, dokument

koji predstavlja popis robe i opreme ukrcane na vazduhoplov. Svrha tog dokumenta je da se omogući

lakša carinska i druga kontrola i spreči krijumčarenje robe, na primer, izbacivanjem robe ili opreme iz

vazduhoplova pre sletanja vazduhoplova.

Vozarina u vazdušnom transportu se određuje po jedinici mere i po težini robe koja se prevozi.

U vozarinu se, po pravilu, uračunava i transport robe od mesta njene predaje do aerodroma ukrcavanja

i od aerodroma do mesta predaje robe, ako se ti poslovi ne obavljaju na aerodromu.

Odgovornost prevoznika

Vazduhoplovni prevoznik odgovara za gubitak robe i za štetu na robi, nastale u toku prevoza i

za zakašnjenje u prevozu robe. Krivica vazdušnog prevoznika se pretpostavlja, ali se on može

osloboditi odgovornosti za štetu, ako dokaže da nema krivice na njegovoj strani. Odgovornost

128

prevoznika je ograničena prema Varšavskoj konvenciji za jedan paket po jedinici težine, ali

ograničenje se ne odnosi na štetu koja nastane krivicom prevoznika ili njegovog agenta. Prevoznik

može da se oslobodi krivice, ako dokaže da je šteta nastala krivicom ili nehatom oštećenog ili da je do

štete došlo usled greške pilota ili greške u navigaciji.

Zahtev za naknadu štete se može podneti na teritoriji ugovorne strane Varšavske konvencije, i to

prema mestu domicila prevoznika, odnosno njegovog sedišta, odnosno, sedišta predstavnika preko

koga je zaključen ugovor ili pred sudom odredišta navedenog u ugovoru. U slučaju nastanka štete,

primalac je dužan da štetu prijavi čim je ustanovi. Vidljivu štetu je dužan odmah da prijavi, pri

preuzimanju robe, a ako šteta nije neposredno vidljiva onda u roku od sedam dana od dana

preuzimanja robe. Šteta se mora prijaviti pismeno.

Zahtev za naknadu štete zbog zakašnjenja se takođe prijavljuje pismeno, u roku od 14 dana. Ako

je u pitanju gubitak pošiljke, prijava za naknadu štete se može podneti u roku od 120 dana od dana

izdavanja tovarnog lista. Smatra se da je roba izgubljena, ako ne bude isporučena u roku od sedam

dana od dana kad je trebalo da stigne na aerodrom odredišta.

Vazdušni prevoznik se može osloboditi od odgovornosti za štetu ako dokaže da ona nije nastala

njegovom krivicom, odnosno, ako dokaže da je preuzeo sve mere koje mogao da preduzme da bi

otklonio nastanak štete.

Ipak, Montrealski protokol broj 4 predviđa objektivnu odgovornost vazdušnog prevoznika, koji

se nje može osloboditi, ako dokaže da je šteta nastala zbog mana ili prirode robe, da je roba

nepropisno pakovana, a da to nije radio prevoznik, da je šteta nastala zbog oružanog sukoba i da je

nastanak štete izazvao postupak nekog državnog organa.

Naknada štete koju duguje vazdušni prevoznik zavisi od ugovorenog načina prevoza,

odnosno, plaćene vozarine i u principu je ograničena. Prevoznik je dužan da nadoknadi stvarni iznos

pretrpljene štete ako je ta vrednost deklarisana od pošiljaoca i ako je prema njoj naplaćena veća

vozarina, ako je štetu izazvao prevoznik, namerno ili grubom nepažnjom i u slučaju da nije idat

tovarni list uz pristanak prevoznika odnosno ako u tovarnom listu nisu navedene klauzule o

ograničenoj odgovornosti predviđene u Varšavskoj konvenciji.

XIII) UGOVOR O MEĐUNARODNOM OTPREMANJU (MEĐUNARODNA

ŠPEDICIJA)

Kod ugovora o međunarodnom otpremanju, odnosno, o međunarodnoj špediciji, međunarodni

špediter se obavezuje da radi otpreme, dopremi određenu robu i iz inostranstva, zaključi u svoje ime i

za račun nalogodavca (komitenta) međunarodni ugovor o prevozu i druge ugovore koji su neophodni

129

za izvršenje prevoza robe i da obavi ostale uobičajene poslove. Komitent je obavezan da za taj posao

međunarodnom špediteru isplati određenu naknadu. Špediterska preduzeća upisana u registar mogu

obavljati poslove međunarodne špedicije. Špedicija je samostalna privredna i uslužna delatnost.

Privredne funkcije međunarodne špedicije su: prostorna – odnosi se na savladavanje udaljenosti

između proizvođača i potrošača iz mnogih udaljenih zemalja; vremenska – savladavanje vremnskih

razlika između proizvodnje i potrošnje; kvalitetna – snižavanje troškova na količini robe; kvalitativne,

kreditne,propagandne.

Vrste špedicije su unutrašnja i međunarodna špedicija. Pod unutrašnjom špedicijom

podrazumeva se otprema ili doprema robe koja se obavlja unutar granica jedne države, a pod

međunarodnom špedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe iz dve ili više država.

Nepotpuna međunarodna špedicija je gde međunarodni špediter preuzima na sebe obavezu da otpremi

ili dopremi robu svoj klijenta iz jedne u drugu državu, ali ne preuzima obavezu da izvrši međunarodni

transport robe, već sa vozarem zaključuje poseban ugovor o međunarodnom prevozu. Potpuna

međunarodna špedicija je kada međunarodni špediter pored špeditnih poslova preuzme i obavezu

međunarodnog prevoza robe. Fiksna međunarodna špedicija je kada komitent plaća međunarodnom

špediteru fiksni iznos koji pokriva proviziju, troškove za špediterske usluge kao i vozarinu i ostale

transportne troškove. Zbirna međunarodna špedicija je ona, gde međunarodni špediter vrši,

istovremeno, otpremanje i dopremanje robe koja pripada njegovim različitim komitentima i to u istom

prevoznom sredstvu. Ugovor o međunarodnoj špediciji spada u neformalne ugovore i ako se u praksi

najčešće zaključuje u pismenoj formi zbog lakšeg dokazivanja posla. Ugovor o međunarodnoj

špediciji se zaključuje na osnovu naloga komitenta ili na osnovu ponude špeditera u kome se javljaju

sledeći poslovni odnosi:

a) komitenta i međunarodnog špeditera;

b) međunarodnog špeditera i međunarodnog prevoznika;

c) komitenat i međunarodnog prevoznika.

Ugovorne strane su komitent i međunarodni špediter. Usluge međunarodne špedicije u domaćoj

zemlji mogu obavljati preduzeća i druga pravna lica koja su upisana u sudski registar za obavljanje

međunarodne špedicije.

Obaveze međunarodnog špeditera su da primi robu, ako prima robu trećeg lica, dužan je da

zaštiti interese svog nalogodavca posebno ako je roba oštećena. On je, takođe, dužan da proveri

ambalažu, da izvrši korisne radnje.

Prijem robe može da bude realan, faktički, putem prijema robnih dokumenata. Međunarodni

špediter ima obavezu da pre prijema robe obavi i neke tehničke radnje: sortiranje, pakovanje robe i dr.

On je, takođe, obavezan da obavesti nalogodavca na nedostatke pakovanja robe. Međunarodni špediter

130

je obavezan da čuva robu sa pažnjom dobrog privrednika sa pojačanom pažnjom. Ako robu smešta i u

javno skladište, obavezan je i za izbor skladišta.

Špediterske potvrde

FCR špediterska potvrda predstavlja potvrdu špeditera da je robu primio na otpremu do

određenog mesta. FCT špediterska transportna potrvda, potvrđuje da je špediter robu primio i da će

isporučiti u mestu opredeljenja podnosiocu ove potvrde, potvrda/prijema robe uz utvrđivanje

prevoznog puta i prevoznog sredstva. FBL špediterska potvrda je potvrda o prijemu robe kao i

postojanju odgovornosti za međunarodnog prevozioca i robu.

Obaveza međunarodnog špeditera je da putem zaključenja ugovora obezbedi otpremu i dopremu

robe iz jedne u drugu zemlju, ali da preduzima druge pravne radnje i zaključivanje ugovora o

osiguranju međunarodnom prevozu i skladištenju robe. Međunarodni špediter je obavezan da odredi

put kojim treba da se izvrši prevoz robe, ako to nije učinio komitent. Obavezan je da izvršava naloge

nalogodavca i da štiti njegove interese kao i da ga obaveštava o toku posla. Prilikom obračuna

troškova obavlja se istovremeno i obračun provizije i troškova međunarodnog špeditera. Špediter je u

obavezi da zaključuje posebne ugovore u interesu komitenta i ugovor o međunarodnom prevozu,

osiguranju i dr. Obavezan je da preda robu primaocu i da obavesti komitetna. Međunarodni špediter

ima pravo da samostalno istupa i da sam obavlja neke poslove i ima pravo zaloge na stvarima koje su

mu predate na otpremanje. Obaveze komitenta su:

1) da isplati špediteru naknadu prema ugovoru, a ako ugovorom nije predviđena naknada se

plaća prema tarifi ili nekom drugom opštem aktu;

2) međunarodni špediter ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova , vrlo često

komitent je obavezan da da određenu akontaciju međunarodnom špediteru kao potrebnu

sumu za troškove koji su neophodni za izvršenje ugovora;

3) komitent je obavezan da obavesti međunarodno špeditera kada se radi o otpremanju

opasnih stvari koje mogu da ugrožavaju sigurnost lica i dobara ili o dragocenostima;

4) u slučaju da je dogovoreno da primalac stvari isplati potraživanje međunarodnom špediteru

po primalac odbije da to učini špediter ima pravo da isplatu nadoknade traži od

nalogodavca.

XIV) MEĐUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEĐUNARODNOM

KREDITU

Ugovor o međunarodnom kreditu je bankarski posao kod kojeg se banka obavezuje da korisniku

kredita stavi na raspolaganje određen iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme za

neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik kredita se obavezuje da banci plaća određenu kamatu

131

i dobijeni iznos vrati na vreme i način kako je utvrđeno u ugovoru. Ugovorne strane su domaća ili

strana banka koja se pojavljuje u svojstvu poverioca,kreditora, zajmodavca i druga ugovorna strana je

domaći lili inostrani bančin klijent u svojstvu zajmoprimaoca, dužnika. Predmet ugovora je određena

suma novca. Ovaj ugovor predstavlja adhezioni, pismeni i formularni ugovor. Sva važnija pitanja u

vezi sa sadržinom ugovora su odštampani unapred na posebnom formularu od strane banke, a klijent

samo potpisuje i zaključuje ugovor. Međutim, ugovor o kreditu mora da bude zaključen u skladu sa

zakonskim propisima, bankarskim opštim uslovima poslovanja i objavljenim uslovima za davanje

kredita. U slučaju da je kredit korišćen suprotno njegovoj nameni, ako je korisnik insolventan ili ne

plaća rate pri otplati kredita, međunarodni ugovor o kreditu banka može da otkaže i pre isteka

ugovorenog roka. Takođe, korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo da koristi

kredit, može da vrati kredit pre isteka roka, ali da obavesti banku, a tada banka ne obračunava kamatu

za vreme od dana vraćanja kredita, a do dana kada je kredit trebalo da bude vraćen po ugovoru.

XIVa) VRSTE UGOVORA O MEĐUNARODNOM KREDITU

Postoji dosta vrsta ugovora o međunarodnim kreditu,a oni se dele prema nekim od sledećih

kriterijuma: 1)prema dužini kreditnog odnosa, 2) prema karakteru poverioca: još i inostrani krediti, 3)

prema delatnosti dužnika: turistički,zanatski,ugostiteljski i dr., 4) prema obliku međunarodnog kredita

u kojem se daju: robni ili komercijalni, 5) kamatni ili beskamatni ugovori o kreditu, 6) prema vrsti

obezbeđenja vraćanja međunarodnog kredita: lični (poenta je u poverenju u dužnika i njegovu

platežnu sposobnost) i pokretni kredit, 7) prema ekonomskoj nameni: proizvodni i potrošački.

Neke vrste međunarodnih kredita:

1.Međunarodni investicioni kredit - najčešće se odobravaju privrednim subjektima,

preduzećima, društvima u privredi, ali se mogu odobravati i pravnim subjektima u vanprivredi.

Međunarodne banke daju investicione kredite za ulaganje u privredne i neprivredne investicije. Kada

se daju u privredne svrhe, daju se za ulaganja u osnovna i trajnja obrtna sredstva. Ovi krediti se daju

na osnovu konkursa. Prilikom odobravanja kredita, međunarodna banka zahteva od investitora da

pruži dokaze o svojoj solventnosti i likvidnosti. Banka je obavezna da vodi računa o sigurnosti svojih

plasmana prilikom donošenja kredita i o kreditnoj sposobnosti dužnika. Kamata kod ovih kredita može

imati redovne i interkamatne stope;

2. Kratkoročni međunarodni krediti - kredit koji banka daje na osnovu depozita po viđenju ili

na drugi način, a kojim se utiče na količinu novca u opticaju (u unutrašnjem platnom prometu). Ovi

krediti se daju sa rokom vraćanjaod jedne godine i daju se korisnicima u različite svrhe;

3. Potrošački krediti - krediti koje banke odobravaju građanjima po posebnim propisima i služe

za ličnu potrošnju građana i to u okviru jedne zemlje. Davaoci potrošačkih kredita pored banaka su i

preduzeća, kada se radi o kupovini robe koju oni proizvode.Turističke organizacije, takođe, daju ove

132

kredite. Ovi krediti se odobravaju samo radi kupovine robe domaće proizvodnje. Potrošački krediti se,

najčešće, daju radi kupovine potrošačkih dobara;

4. Ratni krediti - odobravaju ih privredna preduzeća, društva i druge organizacije pri isporuci

svojih roba i za obavljanje određenih usluga. Ovaj ugovor se pojavljuje kao prateći ugovor uz neki

drugi ugovor o prometu roba ili usluge.Davalac kredita može dobiti od banke i finansijski kredit da bi

mogao finansirati proizvodnju roba;

5. Međunarodni hipotekarni krediti - posebna vrsta investicionih kredita, a u korist davaoca

kredita se konstituiše određena hipoteka na nepokretnoj imovini dužnika. Ovaj oblik se često javlja u

zemljama Zapadne Evrope, SAD itd;

6. Akceptni međunarodni krediti - posebna vrsta bankarskih kratkoročnih kredita kojim

međunarodne banke akceptiraju menicu komitentu, koju je on izdao, a u cilju da se poveća bonitet i

kvalitet komitentove menice. Komitent takvu akceptovanu menicu koristi radi dobijanja kredita.

Banka je po toj menici glavni imeniči dužnik i ima obavezu isplate menice o njenoj dospelosti.

Akceptirana menica može se koristiti i kao sredstvo plaćanja;

7. Raznovrsni krediti – kratkoročni bankarski krediti, koji se javljaju u spoljnotrgovinskoj

razmeni. Oni su posebna vrsta akceptnog kredita, kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokriće

robnih dokumenata. Uvoznik raznovrsnim kreditom plaća izvozniku kupljenu robu.

XV) MEĐUNARODNI AKREDITIV

Pod akreditivom se podrazumeva određeni instrument plaćanja kojim se banka izdavalac –

akreditivna banka, domaća ili strana, obavezuje da po nalogu nalogodavca, klijenta (domaćeg ili

stranog) na osnovu ugovorenih dokumenata obavi plaćanje ili ovlasti drugu banku –

korespondentnu banku, da izvrši plaćanje trećem licu – korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu

izvrši prenos novca.

Kreditna banka može, po nalogu nalogodavca ili uz pomoć druge banke da plati, akceptira ili

otkupi menicu vučenu od strane korisnika akreditiva. Kod ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica, a

nekada i četiri: klijent, nalogodavac, banka i korisnik akreditiva. Tako se, kod akreditiva,

kao nalogodavac, klijent pojavljuje kao određeni kupac robe. Investitor radova - akreditivna banka

koja na zahtev nalogodavca, klijenta otvara akreditiv. Korisnik akreditiva je po pravilu treće lice

kojem se stavlja na raspolaganje određena svota novca. Pored toga, u ovom poslu može se pojaviti i

neka druga banka kod koje se otvara akreditiv. Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje

ime, a za račun komitenta, kao komisionar. Druge isplatne banke istupaju u ime i za račun akreditivne

banke, kao zastupnici.

Termin međunarodni akreditiv ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam međunarodnog

kreditiranja. Iz razloga što su akreditivi kod banke najčešće pokriveni od strane nalogodavca u

133

trenutku njegovog otvaranja. Reč “akreditirati’ se ne upotrebljava u smislu reči “davati kredit” već u

smislu “ovlastiti , dati poverenje. Na međunarodnom planu, akreditiv je regulisan prvi put

još 1933 godine Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne

trgovinske komore. Ista su pravila pretrpela pet revizija (1951., 1962., 1974., 1983. i 1993.), a

pretposlednjom revizijom 1983. godine Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive,

prilagođena su novim uslovima transporta robe i novim transportnim dokumentima.

Postoje dve osnovne vrste međunarodnih akreditiva: obični (neuslovljeni) i

robni, dokumentarni (uslovljeni). Pod običnim međunarodnim akreditivom smatraju se takvi

akreditivi kod kojih isplata određene ugovorene novčane svote nije vezana nikakvom posebnom

činidbom korisnika akreditiva. Kod ove vrste akreditiva razlikujemo:

1)Lični akreditiv – banka ne daje klijentu nikakvu posebnu ispravu, nego izdaje nalog nekoj

drugoj banci da klijentu, korisniku međunarodnog akreditiva, stavi n a raspolaganje određenu sumu

novca do određenog isteka vremena. Akreditivna banka, kad je međunarodni akreditiv otvoren,

obaveštava o tome korisnika međunarodnog akreditiva, korisnik isto pravo može realizovati kad banci

podnese kopiju međunarodnog akreditiva. U slučaju da korisnik međunarodnog akreditiva,

u predviđenom roku ne naplati akreditiv, onda se isti gasi i sredstva koja su se nalazila na akreditivu

vraćaju se banci – nalogodavcu koja ih vraća klijentu, odnosno licu, po čijem je zahtevu otvoren

međunarodni akreditiv;

2) Kreditno pismo – smatra se posebnom ispravom pomoću koje banka izdavalac isprave

ovlašćuje svog klijenta – korisnika isprave da kod neke druge banke naplati određenu sumu novca do

iznosa koji je predviđen u toj ispravi;

3) Permanentni akreditiv – predstavlja posebnu vrstu akreditiva gde nalogodavac ovlašćuje

korisnika međunarodnog akreditiva da svakodnevno, nedeljno, mesečno, do isteka određenog

vremena podiže određene sume novca do predviđenog najvećeg iznosa;

Međunarodni, robni, dokumentarni, uslovljeni akreditiv

Korisnik realizuje svoje pravo iz međunarodnog akreditiva kod akreditivne banke deponujući

robna ili transportna dokumenta. Najčešće se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o

međunarodnoj prodaji ili kod nekog drugog međunarodnog ugovora. Međunarodni dokumentarni

akreditiv štiti i interese prodavca i interese kupca kod međunarodne kupoprodaje. Zaštita interesa

prodavca se ogleda u tome, što se sa otvaranjem međunarodnog dokumentarnog akreditiva obezbeđuje

njegova naplata prodate i izvezene robe.

Oblici međunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva:

- Opozivi i neopozivi međunarodni dokumentarni, robni akreditivi . Kod opozivog

međunarodnog akreditiva nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv pre isteka roka na

134

koji je otvoren. Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema

korisniku i ona ga u svakom trenutku može izmeniti ili opozvati na zahtev

nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi kada je to u interesu nalogodavca. Kada je opozivi

akreditiv prenet na neku drugu banku ili filijalu njegova izmena ili opoziv imao bi

pravno dejstvo tek od momenta kada one prime izveštaj o opozivu akreditiva.

Kada se radi o neopozivom međunarodnom akreditivu, nalogodavac ne može opozvati

akreditiv pre isteka određenog roka kada se sa tim ne saglasi korisnik akreditiva;

- Odlazeći (nostro) i dolazeći (loro) akreditivi . Ovi akreditivi se klasifikuju prema činjenici

dali akreditiv otvara domaći uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u

korist domaćeg izvoznika;

- Prenosivi i neprenosivi akreditivi . Javljaju se u pravnoj teoriji sa aspekta da li se oni

mogu prenositi ili ne. Po pravilu akreditivi su neprenosivi. Oni se mogu prenositi samo

kada je toizričito označeno kao “prenosiv” od strane akreditivne banke. Prenosivi akreditiv

se može preneti samo jednom i to od strane prvog korisnika na drugog korisnika, bilo u

istoj ili drugoj zemlji, osim ukoliko akreditiv ne određuje nešto drugo;

- Jednokratni i revolving (rotativni) akreditivi . Jednokratni akreditivi se gase sa iscrpljenjem

akreditivnog iznosa. Isti se otvara u vezi sa određenim poslom na određeni iznos injegovim

potpunim korišćenjem iscrpljuje. Kod rotativnog akreditiva postoje tri varijante: a)

akreditiv se automatski povisuje na prvobitnu visinu posle svakog pojedinog korišćenja i

bez obzira da li je pojedina tranša iskorišćena ili ne; b) akreditiv se vraća na prvobitnu

visinu tek kada pojedine akreditivne tranše budu u celini iscrpljene; i c) akreditiv se vraća

na svoju prvobitnu visinu tek po prijemu naknadnog naloga inostrane akreditivne banke , a na

zahtev isplatne banke;

- Akreditivi po viđenju i terminski akreditivi . Akreditivi po viđenju su oni akreditivi kod

kojih se isplata korisniku obavlja odmah posle blagovremenog prezentiranja ispravnih

akreditivnih dokumenata. On predstavlja najpovoljniji oblik međunarodnog akreditiva.

Međutim, postoje i oni akreditivi gde se isplata prezentiranih akreditivnih dokumenata

vezuje za određeni rok. Kod ovih akreditiva, dokumenta, takođe, treba da budu podneta

unutar određenog roka, ali se njihova isplata ne obavlja odmah, već, po isteku određenog

perioda;

- Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu . Kod akreditiva čije mesto

plaćanja je u zemlji domaćeg uvoznika ili domaćeg izvoznika, radi se o

akreditivu domiciliranom u zemlji, a ako je isplata kod banke u zemlji inostranog

uvoznika ili inostranog izvoznika, onda je akreditiv domiciliran u inostranstvu;

- Akceptni dokumentarni akreditivi . To su akreditivi kod kojih se zahteva akceptiranje

trasirane menice od strane akreditivne ili konfirmirajuće banke ili nekog drugog trasata. To

će biti slučaj kad domaći kupac kupuje od inostranog prodavca robu na poček, s tim što do

135

visine fakturisanog iznosa vuče menicu na neku poznatu banku iz prodavčeve zemlje koja

će takvu menicu, uz predaju određenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati u roku.

Da bi se ovaj akcept dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca najčešće se

događa u iznetom slučaju da domaći kupac otvori akceptni akreditiv, a preko

korespondentne domaće banke;

- Negocijabilni akreditivi . Ovi akreditivi predstavljaju posebnu vrstu akreditiva koji se vrlo

često praktikuje u trgovini sa zemljama Dalekog Istoka gde kupčeva banka na Dalekom

istoku ovlašćuje svog korespondenta u Evropi da otkupljuje trate koje će prodavac vući na

svoga kupca, gde je banka, po čijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u obavezi

prema svom korespondentu da mu pribavi pokriće za izvršene isplate;

- Paking akreditivi i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom . Paking akreditiv se,

najčešće, javlja kod zemalja Južne Afrike, Australije, Novog Zelanda, Azije i drugih u

trgovini sa vunom, pamukom, pirinčem i čajem kod kojih nije razvijeno kreditiranje izvoza

i kod njih se omogućava da korisnik akreditiva može da podigne kod lokalne banke jedan

deo akreditivnog iznosa u vidu avansa – akontacije u cilju pakovanja i pripreme robe radi

otpreme pri izvozu;

- Reeksportni akreditivi . Reeksportni akreditivi služe za obavljanje reeksportnih poslova.

Reeksportni poslovi podrazumevaju višestrano obavljanje uvoza i izvoza određene robe iz

jedne u drugu zemlju, a preko određene tranzitne zemlje. Ti reeksportni poslovi u

međunarodnoj trgovini omogućavaju trgovinu često između onih zemalja čiji međusobni

bilansi sa aspekta plaćanja ne dozvoljavaju neograničenu trgovinu ili trgovinu u oba pravca;

- Podakreditiv . Podakreditiv predstavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim što se on javlja u

slučajevimakada nije dozvoljeno prenošenje akreditiva sa jednog na drugog

korisnika.To može biti uslučaju kada se prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju

prenosivog akreditiva ili kada je ovaj otvoren, ali sadrži klauzule koje ne odgovaraju

stranom liferantu ili kada prodavac neće da otkrije kupcu inostranog proizvođača ili

isporučioca robe. Podakreditiv se otvara na osnovu prvobitnog akreditiva pod istim

uslovima osim cene, datuma utovara i važnosti. Ciljevi koji se postižu prenosom akreditiva

mogu se realizovati i otvaranjem podakreditiva, pod kojim se podrazumeva dokumentarni

akreditiv koji po nalogu prodavca naosnovu posebnog sporazuma o pokriću izdaje banka u

korist drugog korisnika;

- Glavni akreditiv je finansijska podloga prodavcu za otvaranje podakreditiva. Prodavac

koristi neki već postojeći akreditiv koji je otvoren u njegovu korist kao finansijsku podlogu

za otvaranje drugog akreditiva na način da on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu

ustupa banci koja treba da ga finansira. Glavni akreditiv i podakreditiv su potpuno pravno

samostalni i odvojeni i stoga podakreditivna banka, posebno zbog karaktera pokrića mora

da vodi računa da honoriše samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog

136

akreditiva, da bi ih kasnije mogla naplatiti od banke koja je izdala glavni akreditiv. Kad

podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala, onda ona poziva prodavca da svojom

fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva i iskupljene dokumente prezentira

akreditivnoj banci iz glavnog akreditiva.

XVI) KLIRING

Iako u svom užem značenju kliring ne spada u materiju ugovora o međunarodnoj prodaji robe,

zbog činjenice česte upotrebe u uslovima međunarodnog poslovanja i uticaja koji de facto vrši na

uslove izmirivanja osnovne obaveze kupca (plaćanje cene) potrebno je ukazati na njegova osnovna

obeležja i oblike koji su ustanovljeni u međunarodnoj poslovnoj praksi. Kliring predstavlja

posebnu vrstu međunarodnog kompenzacionog posla, kod koga se uzajamna

potraživanja i dugovanja privrednih subjekata sa teritorija različitih država uzajamno

prebijaju uz učešće državnih organa država čiju nacionalnu pripadnost poseduju poslovni

partneri. Prema tome, po svojoj prirodi, kliring predstavlja vrstu neutralnog bankarskog deviznog

posla, koji se manifestuje u formi kompenzacije u međunarodnim razmerama i to, po pravilu,

prinudne, obzirom da se ustanovljava na nivou međudržavnog odnosa, te da privredni subjekti

ne mogu izbeći njegovu primenu. Na taj način, uzajamni dužničko poverilački odnosi privrednih

subjekata regulišu se, ne na nivou pojedinačnih učesnika u poslovnom aranžmanima, već na nivou

država, ili od strane države određenih asocijacija privrednih subjekata.

Pojam kliring potiče od engleske reči „to clear“ sa značenjem čistiti, urediti, raščistiti i sl. Na taj

način, samo značenje upotrebljenog termina figurativno ukazuje na poslovne operacije koje se tim

povodom odvijaju u uslovima međunarodnog poslovanja.

Klirinški način plaćanja najčešće se vrši na osnovu međudržavnog sporazuma, kojim se strane

ugovornice obavezuju da će sva plaćanja i naplate u spoljnotrgovinskoj razmeni dobara i usluga, koje

privredni subjekti sa teritorija tih država izvrše, voditi i obračunavati preko posebnog klirinškog

računa. Klirinškim sporazumom se obično predvidja da će klirinški organi, a to su najčešće centralne

banke država ugovornica, zaključiti posebne aranžmane kojima će urediti pitanja primene klirinškog

sporazuma. Klirinške sporazume, po pravilu, prate odgovarajuće kontigentne robne liste, kojima se

uređuje obim uzajamne razmene, kako bi se postiglo uravnoteženje međunarodnih plaćanja i izbegla

određena potražna salda na strani jedne države, koja nisu pokrivena isporukama iz druge države.

Važnija obeležja kliringa su: - obim kliringa; - klirinški račun; - klirinška valuta; -manipulativni

kredit i – likvidacija uzajamnog salda potraživanja i dugovanja.

Obim kliringa

137

Po svom obimu kliring može biti: - pun, i – delimičan. Smatra se da pun ili totalni kliring

postoji, ukoliko on obuhvata sva plaćanja, ili najmanje 95% platnog prometa između strana

ugovornica. Ukoliko se klirinški način plaćanja primenjuje samo na pojedine oblasti prometa robe i

usluga, ili je njime obuhvaćeno manje od 95% ukupnog platnog prometa između

saugovarača, radi se o delimičnom (nepotpunom) kliringu. Prema kriterijumu predmeta plaćanja,

kliring može biti robni i mešoviti. Robni kliring obuhvata sva plaćanja iz ugovora o prodaj robe, kao i

njemu akcesornih ugovora, zaključenih sa ciljem realizacije međunarodne prodaje (prevoz,

špedicija, osiguranje, uskladištenje i dr). Mešoviti kliring, pored plaćanja u vezi sa robnom razmenom,

obuhvata i plaćanje za izvršene usluge (turistički poslovi, prevoz putnika i prtljaga, poštanske usluge i

sl.), kao i plaćanja po podignutim kreditima, repatrijacije dobiti preduzeća i dr.

Klirinški računi

Realizacija bezgotovinskog međudržavnog plaćanja po osnovu prebijanja uzajamnih

potraživanja ostvaruje se ustanovljenjem klirinških računa. Preko tih računa se vrše uplate

dugovanih suma, odnosno, isplate iznosa koji se potražuje. Njih otvaraju i vode centralna obračunska

mesta, najčešće emisione – klirinške banke. Klirinški računi su operativni instrumenti ostvarivanja

klirinškog načina plaćanja. Oni mogu biti: - zbirni, i – posebni. Zbirni račun služi za plaćanje po svim

osnovama, dok posebni računi koriste za plaćanja po pojedinim oblastima (robna plaćanja, nerobna

plaćanja, plaćanje pojedinih usluga i sl). Posebni računi se po pravilu podvrgavaju izdvojenim

ugovorenim režimima izravnavanja.Kod bilaternih kliringa, klirinški organi vode jedan glavni račun (u

domaćoj valuti) i jedan saglasan, u valuti države saugovornice. Na taj način se lakše može ostvarivati

funkcija kontrole u međusobnim odnosima. Svi klirinški računi se, po pravilu, vode bez provizije, bez

naplate troškova i kamate. No, sporazumom može biti predviđeno i plaćanje kamate, posebno za

slučajeve u kojima dug po klirinškom računu prelazi ugovoreni iznos.

Klirinška valuta

Klirinška valuta se određuje saglasnošću strana ugovornica. Praksa poznaje tri modaliteta,

tako da se računi mogu voditi: - u valuti jedne zemlje; - u valutama obe strane ugovornice; i – u

stabilnoj konvertabilnoj valuti neke treće zemlje (najčešće u obračunskim US dolarima). Bez obzira na

činjenicu u kojoj se valuti vode računi, plaćanja i naplate, koje se realizuju u odnosu na poslovne

subjekte, uvek se obavljaju u domaćoj valuti. Valuta kliringa ima samo obračunski karakter. U toj

138

valuti se izdaju platni nalozi, izražavaju se obaveze iz privatno pravnih ugovora i na tu valutu glase

fakture.

Manipulativni kredit

Manipulativni kredit predstavlja dozvoljeni iznos obračunate vrednosti za određeni

vremenski period. On se odobrava klirinškim sporazumom kao prekoračenje dugovanja jedne

strane ugovornice u odnosu na njena potraživanja prema saugovaraču. To je kredit koji se javlja kao

posledica postojanja razlike u dinamici uplata i isplata sa klirinškog računa. Usklađivanje uzajamnih

plaćanja i njihovo uravnoteženje se najčešće postiže utvrđivanjem kontigentnih lista. Po pravilu su

robni kontigenti sa liste uvoza i liste izvoza vrednosno izjednačeni. To, međutim, nije garancija da će i

obostrana potraživanja biti jednaka. Pravilo je da se u praksi uvek javljaju određene razlike između

potražnog I dugovnog salda. Strana koja potražuje kreditira stranu koja duguje i to u

formi robnog kredita. Njihova visina se vezuje za određeni procenat u odnosu na vrednost

trgovačkog prometa u toku godine ili se utvrđuje do određenog fiksnog iznosa. U dvostranim

klirinškim sporazumima pravo na manipulativni kredit ima recipročni karakter i priznaje se pod

jednakim uslovima, stranama ugovornicama. Kredit koji se kreće u dogovorenim granicama ne

podleže opterećenjima u vidu kamate i naknade različitih troškova. Međutim, ukoliko strane predvide

da manipulativni kredit može da pređe granicu, pa se to u praksi i ostvari, smatraće se da se radi o

običnom kreditu, koji korisnika obavezuje na određena finansijska opterećenja.

Prema broju subjekata (država učesnika) postoje: - jednostrani kliring; - dvostrani (bilateralni)

kliring; i – višestrani (multilateralni) kliring.

Jednostrani kliring je takav način plaćanja kod koga jedna država, sa ciljem prevazilaženja

platno bilansnih teškoća i uravnoteženja spoljnotrgovinske razmene, svojim imperativnim propisom

jednostrano obavezuje privredne subjekte sa svoje teritorije da dugove prema poveriocima iz

inostranstva izmiruju uplatama na zbirni račun klirinškog organa te zemlje. Ujedno svi poverioci, sa

sedištem u toj zemlji, pozivaju se da potraživanja prema inostranim dužnicima prijave klirinškom

organu te zemlje. Jednostrani kliring može biti usmeren samo na plaćanja i naplatu u robnoj razmeni sa

određenom državom, kada on zadržava oblik klirinškog plaćanja, odnosno, na sve poslovne

aranžmane sa inostranstvom, kada on predstavlja meru ograničenja spoljnotrgovinske razmene u

okviru tekuće ekonomske politike te države. Jednostrani kliring predstavlja izuzetak u međunarodnom

plaćanju, te se smatra da nije u skladu sa načelom slobode međunarodne trgovine i jednakosti država

u međunarodnoj robnoj razmeni.

Pod dvostranim kliringom podrazumeva se kliring koji nastaje sporazumom dve države i

predstavlja najčešći oblik kliringa. Na osnovu ovog kliringa, dužnici iz obe države ugovornice svoje

obaveze izmiruju uplatama u nacionalnoj valuti na zbirnom računu klirinškog organa svoje države, a

139

poverioci posredstvom istih računa naplaćuju svoja potraživanja iz inostranstva, takođe, u svojoj

nacionalnoj valuti. Sporazumom o klirinškom načinu izmirivanja obaveza, utvrđuje se najviši iznos

do koga se mogu kretati međusobna potraživanja i dugovanja. Osnovni cilj dvostranog (bilateralnog)

kliringa sadržan je u nameri da se spreči slobodan prenos efektivnih deviznih sredstava preko granice i

po tom osnovu ugrozi platnobilansni saldo države u spoljno trgovinskoj razmeni.

Višestrani kliring nastaje na osnovu sporazuma izmedju tri ili više država, koje prihvataju

klirinški način plaćanja kao formu izmirivanja dužničko – poverilačkih odnosa privrednih subjekata sa

njihovih teritorija. Tim sporazumom utvrđuje se valuta u kojoj će se vršiti obračun plaćanja. Na taj

način, omogućava se lakše obavljanje platnog prometa između država ugovornica. Višestrani kliring

predstavlja izuzetak od pravila klirinškog plaćanja i u suštini to je pokušaj uspostavljanja

nadnacionalnog – međunarodnog novca, do koga, po pravilu, dolazi u situaciji naglašene nestabilnosti

nacionalnih valuta država ugovornica. S obzirom na predmet klirišnkih plaćanja, mogu se razlikovati

robni kliring (koji obuhvata sva plaćanja iz prometa roba), nerobni kliring (koji obuhvata plaćanja iz

prometa usluga), mešoviti kliring (koji obuhvata plaćanja iz prometa roba i usluga) i totalni kliring

(koji obuhvata celokupan platni promet između država potpisnica klirinškog sporazuma).

XVII) MEĐUNARODNI UGOVOR O FAKTORINGU

Opšte napomene

Posao faktoringa nije detaljnije uređen ni u nacionalnim zakonodavstvima, ni u međunarodnom

pravu, pa se na njega uglavnom primenjuju opštu uslovi poslovanja i tipski ugovori razvijeni u

bankama i sudska praksa država u kojima se ovi poslovi obavljaju u većem obimu.

Suština faktoring posla bi se mogla razumeti kao kupovanje potraživanja od klijenata. Kad

jednom ustupi svoje potraživanje banci, pod uslovom da garantuje za njegovu istinost, klijent gubi bilo

kakvu vezu sa svojim dužnikom. Sva njegova prava iz bivšeg odnosa sa dužnikom preuzima faktor

(banka).Zato je sporna pravna priroda faktoringa, jer u njemu ima elemenata različitih poslova, ali je

najviše elemenata komisiona, iz kojeg je faktoring i nastao.

Savremeni faktoring se razvio u prekomorskoj trgovini, kod koje su izvoznici težili da u što kraćem

vremenskom periodu naplate poslove izvoza koje su obavili. Pošto su takvu, brzu naplatu mogli da

obezbede samo od banaka, rešenje su našli u faktoringu, ustupajući bankama potraživanje uz nekakvu

naknadu, dobijali su naplatu svog posla. Posao faktoringa se uglavnom razvio u anglosaksonskim

državama, pre svega u SAD.

Nema sumnje da faktoring posao ubrzava ekonomsku razmenu i stvara mogućnost za manja

preduzeća, koja nemaju obimne izvore sredstava da svoju robu realizuju na tržištu i posvete se

140

proizvodnji, dok se plasmanom njihovih proizvoda na tržištu, po ugovorima o faktoringu, bave banke,

koje svoj interes u poslu nalaze u ostvarivanju nagrade koja se predviđa za taj posao.

Poslovanjem na osnovu ugovora o faktoringu, faktor ima i bolji uvid u mogućnosti plasmana

roba na određenim tržištima, pa je to njegova bitna prednost nad izvoznikom, koji sa svoje strane ima

interes da te poslove poverava faktoru, jer tako smanjuje rizik svog poslovanja. U praksi se faktoring

razvija i u oblik kreditiranja, koje faktor obezbeđuje ugovornoj strani sa kojom sarađuje na trajnijoj

osnovi, tako što mu daje određene iznose unapred, pre nego što dođe u posed robe koju treba

realizovati na tržištu, odnosno, pre stvarnog ustupanja konkretnog potraživanja. U ovakvim

slučajevima, međutim, pored nagrade za obavljeni posao, faktor zaračunava i određenu kamatu na

sredstva koja daje unapred, odnosno tu kamatu uračunava u iznos naknade u koji ulaze i drugi

bankarski troškovi.

Ugovor o faktoringu

Ugovorom o faktoringu se banka obavezuje da preuzme nenaplaćena potraživanja klijenta i da

ih realizuje uz nagradu, koja se ugovara i čija visina zavisi od prirode i vrste potraživanja (od 2% do

15% od vrednosti potraživanja, pa i više od toga). Klijent garantuje banci istinitost potraživanja, pri

njihovom prenošenju na banku, a banka klijentu isplaćuje iznos realizovanog potraživanja odmah po

naplati, uz odbijanje ugovorene nagrade.

Ugovor o faktoringu se najčešće zaključuje na neodređeno vreme ili na duže periode vremena,

od pet do deset godina. Zaključivanju ovakvih ugovora pribegavaju, uglavnom, preduzeća koja se

bave uvozom ili izvozom a nemaju potpuno, ili dovoljno razvijene službe koje su sposobne za

obavljanje ovih poslova (računovodstvo, pravnu službu), pa ih poveravaju bankarskim službama,

odnosno, onima sa kojima već posluju. Zbog toga se ugovorne strane često sporazumevaju da banka

koja obavlja faktoring za svog klijenta obavlja i druge poslove kao što su knjigovodstveni, poreski

poslovi i sl.

Faktoring poslova ima više i mogu se podeliti po nekoliko kriterijuma. Najčešća podela je na

otvoreni faktoring i skriveni ( neotvoreni) faktoring) .

Otvoreni faktoring je, u suštini, pravi faktoring koji se sastoji u ustupanju potraživanja

izvoznika faktoru, odnosno, faktor kupuje njegovo potraživanje prema kupcima. Prema tome, kad

izvoznik proda robu kupcu, njegovo potraživanje se prenosi na bankara i kupac je obavezan da

ugovorenu cenu plati bankaru, a ne izvozniku. Razume se, kupac treba da bude unapred obavešten

kome treba da plati ugovorenu cenu za kupljenu robu. Po pravilu, izvoznik ovaj posao ugovara sa

bankom čiji je i inače klijent.

Pri ugovaranju faktoringa, obim poslova može da bude različit. Izvoznik može od bankara da

zahteva samo naplatu ugovorene cene, ali može sa njim da ugovori i druge poslove, na primer poslove

knjigovodstva ili kreditiranja. Način isplate izvozniku zavisi upravo od ugovora. Tako, faktor može

141

preuzeti i kreditiranje kupca, ako je to bilo ugovoreno između izvoznika i kupca. Na primer, ako je

izvoznik ugovorio naplatu izvezene robe u roku od dva meseca, onda će faktor isplatiti izvozniku

ugovorenu vrednost unapred, a biće dužan da sa naplatom od kupca sačeka do roka ugovorenog

između izvoznika i kupca.

Treba napomenuti da veći faktori, uobičajeno, imaju svoje korespondente u različitim državama,

pa je to mogućnost da kupac svoje dugovanje isplati i u domaćoj valuti korespondentu banke koja je

ugovorila faktoring, što je povoljnost i za kupca.

Skriveni (neotvoreni) faktoring postoji onda kad izvoznik prodaje svoju robu namenjenu

izvozu za gotov novac. U tom slučaju, faktor prodaje robu preko izvoznika (koji mu je već prodao

robu) na kredit i u tom poslu deluje kao komisionar. Razume se da je cena robe koja se prodaje na ovaj

način uvećana, jer pokriva i zaradu faktora, ali inostrani kupac to ne zna, jer plaća izvozniku, koji

dobijeni novac prenosi faktoru.

Prema vrsti usluga koje faktor vrši, faktoring može da bude faktoring sa uslugama ili

faktoring sa uslugama i kreditiranjem.

Faktoring sa uslugama je onaj kod koga faktor vrši samo uslugu naplate ugovorene cene

između izvoznika i kupca. Kod takvog posla, faktor jedino prezima rizik za naplatu potraživanja, ali ne

pruža nikakve druge usluge izvozniku.

Faktoring sa uslugama i kreditiranjem podrazumeva da faktor preuzima sve finansijske

poslove koji prate naplatu izvezene robe, koja se ne plaća odmah, pa izvoznik nije u stanju da čeka na

naplatu duži rok (koji može biti i do nekoliko meseci). Zbog toga, faktor preuzima finansiranje

izvoznika, tako što mu deo prodajne cene isplaćuje odmah. Ovaj posao je najčešći oblik faktoringa.

Međusobna prava i obaveze faktora i klijenta se uređuju ugovorom o faktoringu.

Obaveze i prava faktora

Faktor ima sledeće obaveze:

1) da preda naplaćeni iznos cene klijentu, posle odbijanja svoje nagrade;

2) da kreditira izvoznika, ako je to ugovorom predviđeno;

3) da izvrši sve usluge predviđene ugovorom;

4) da vodi knjige radi obračuna potraživanja i dugovanja; i

5) da pruža stručnu pomoć izvozniku, u skladu sa ugovorom ili ako je deo prirode posla:

Faktor ima sledeća prava:

1) da proda robu u svoje ime;

2) da izda garant, da založi robu ako je uobičajeno u tom poslu;

3) da primi plaćanje i da izvrši naplatu, odnosno da proda robu na kredit;

4) da osigura robu od rizika koji su u tom poslu uobičajeni; i

142

5) da zadrži robu izvoznika koju je dobio na osnovu ugovora o faktoringu, radi uravnoteženja

međusobnih plaćanja.

XVIII) MEĐUNARODNI UGOVOR O FRANŠIZINGU

Izraz ¨franšizing¨ potiče od engleske reči »franchising« koja označava sistem poslovnih odnosa

(koji se zaključuju ugovorom o franšizingu). Ovim ugovorom se smatra poseban oblik neimenovanog

ugovora kojim se davalac franšizinga obavezuje da će obavljati sukcesivno isporuku roba i pružati

određene usluge, prenoseći svoja znanja i iskustva (know-how) u poslovanju na primaoca franšizinga,

koji se obavezuje da za to plati određenu naknadu, a koji se po pravilu nalaze u dve različite zemlje.

Ovaj ugovor ima poseban značaj sa gledišta davaoca franšizinga jer se putem njega omogućuje

povećani promet roba i usluga, osvajanje novih tržišta i povećanja dobiti.

Obaveze davaoca franšize: ustupanje prava isključive prodaje robe i vršenja usluge; obaveza

ustupanja upotrebe robnog i uslužnog žiga, ustupanje prava upotrebe firme, ustupanje know-how, itd.

Negativna obaveza: ne sme da pravi diskriminaciju između primaoca franšize.

Obaveze primaoca franšizinga: odnose se na spoljni i unutrašnji izgled sedišta (radnje); uz ime

davaoca, upotrebljava i svoju firmu; mora da sledi poslovnu politiku koju je odredio davalac

franšizinga.

Postoje dve vrste franšizinga:

1. prometni (ima se u vidu plasman robe, proizvoda krajnjem korisniku, gde se zaključuju dva

ugovora);

2. proizvodni (davalac franšizinga ustupa primaocu ne samo pravo plasmana robe već i pravo

delimične proizvodnje (npr. Coca-Cola).

XIX) MEĐUNARODNI UGOVOR O FORFETINGU

Kod međunarodnog ugovora o forfetingu, banka (forfeter) iz jedne zemlje, preuzima od svog

klijenta, komitenta iz druge zemlje, potraživanja koje on ima prema trećem licu i istovremeno se

odriče prava da postavlja regresivni zahtev u slučaju da isto potraživanje ostane neplaćeno, a

komitent-klijent je obavezan da banci preda odgovarajuće isprave o dugu, da joj isplati eskontnu

kamatu, troškove i proviziju. Dakle, predmet ovog ugovora je uvek neko potraživanje sa dugoročnim

dospećem. Banka, primalac toga potraživanja snosi rizik u slučaju da ono ne bude naplaćeno od trećeg

lica.

Međunarodni ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz razloga što banka kod

preuzimanja potraživanja ulazi u rizik da li će isto potraživanje moći da realizuje od trećeg lica. Pri

143

zaključenju ugovora, banka ceni sve rizike od kojih zavisi naplata potraživanja od trećeg lica. Ovaj

ugovor je složen pravni posao izaključuje se intuitu personae, između banke i bančinog komintenta, a

u cilju ostvarivanja određenog potraživanja od trećeg lica, gde je na banku takvo potraćivanje preneo

bančin klijent.

Postoje više oblika prenosa potraživanja: a) prenos potraživanja cesijom; b) forfetiranje po

osnovu otkupa menice; c) prenos komitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva.

XX) MEĐUNARODNI UGOVOR O INŽENJERINGU

Opšte napomene

Inženjering nastaje u vezi sa gradnjom složenih investicionih objaketa koji zahtevaju

angažovanje posebnih stručnjaka, ne samo za gradnju, nego i za definisanje uslova za gradnju,

programa investicione gradnje i realizaciju gradnje. Ova vrsta poslova se naziva konsalting

inženjeringom, što određuje, sa jedne strane, predmet posla-konsalting, a sa druge strane strane profil

stručnjaka koji se angažuju u obavljanju tog posla-inženjering. Naravno, to je samo terminološko

pitanje, koje ne utiče bitno na obavljanje samog posla, ali u toku razvoja, nadležnosti su znatno

prevazišle samo konsultacije i u inženjeringu su te nadležnosti, po pravilu znatno iznad toga. Zbog

toga ćemo u daljem tekstu koristiti pojam inženjering, imajući u vidu da on podrazumeva i taj,

konsultativni deo posla.

Ugovor o inženjeringu

Ugovorom o inženjeringu se inženjerska organizacija obavezuje da izradi ivensticioni program i

svu potrebnu tehničku dokumentaciju, prenese pravo na korišćenje znanja i iskustva, organizuje

poslove i rukovodi njima, pusti u probni rad i pogon investicioni objekat, za određenu naknadu koju

plaća investitor. Ugovor o inženjeringu je formalnog karaktera i zaključuje se u pismenom obliku.

Ugovor o inženjeringu je, uglavnom, uređen autonomnim privrednim pravom, odnosno,

opštim uslovima poslovanja, kojima se uređuju odnosi između inženjerske organizacije i investitora.

Pored opštih uslova, kojima se uređuju odnosi između inženjerske organizacije i investitora, u ovom

poslu se primenjuju i drugi opšti uslovi koji su predviđeni za pojedine od poslova, koje je dužna da

obavi inženjerska organizacija.

Ugovor o inženjeringu može da bude čist inženjering ili inženjering „ključ u ruke”.

Čist inženjering podrazumeva ugovor da inženjering organizacija izvrši ispitivanja, izradi projektnu

dokumentaciju, predračun troškova, ispitivanje ponuda za zaključivanje ugovora, pripremi ugovor za

zaključivanje, a u toku radova usmerava radove, daje uputstva izvođačima i vrši nadzor nad

144

izvođenjem radova. Kod inženjeringa „ključ u ruke” inženjerska organizacija, pored svih navedenih

poslova, obavezuje se i da realizuje projekat, odnosno, da izradi objekat.

Obaveze inženjerske organizacije

Međusobne obaveze inženjerske organizacije i investitora zavise od vrste ugovora o

inženjeringu, odnosno da li se radi o čistom ili inženjeringu „ključ u ruke”. Najpotpunije i najobimnije

su obaveze, kao što je već navedeno, kod ovog drugog i one obuhvataju veći broj poslova koje je

inženjering organizacija dužna da obavi.

Prva obaveza koju ugovorom preuzima, inženjering organizacija je dužna da izradi investicioni

program, pri kome treba da poštuje sve propise, tehničke i pravne, koji se primenjuju u državi u kojoj

se objekat gradi. Investicioni program je podloga za dalje inženjerske radove, kad ga prihvati

investitor.

Na osnovu prihvaćenog investicionog programa, inženjerska organizacija ima obavezu da

pripremi svu projektnu i tehničku dokumentaciju, neophodnu za izvođenje radova. Inženjerska

organizacija je dužna da pripremi i plan finansijskih sredstava, neophodnih za izvođenje radova. Ta

finansijska sredstva se prikazuju po vrstama radova koji predstoje, prema investicionom programu i

projektnoj i drugoj dokumentaciji.

Obaveze investitora

Obaveza investitora je da plati cenu koja je predviđena ugovorom o inženjeringu. Cena se, po

pravilu, ugovara u fiksnom iznosu, ali se ona može menjati samo u slučaju da dođe do novih okolnosti

i događaja, koji nisu mogli da se predvide u vreme zaključenja ugovora. I kod ugovora o inženjeringu

je moguće umesto fiksne cene predvideti da se cena određuje po principu fiksne skale.

Cena može da se ugovara i u određenom procentu koji se određuje u odnosu na troškove

izgradnje objekta ili na osnovu vremena koje inženjerska organizacija utroši u obavljanju poslova

inženjeringa. Cena se uobičajeno plaća u delovima, pošto se radi o velikim poslovima, koji zahtevaju

visoke novčane iznose. U svakom slučaju, način plaćanja cene se određuje ugovorom.

Pored ugovorene cene, inženjerskoj organizaciji pripada i posebna naknada za fiksne troškove

koje je imao u toku obavljanja posla. Investitor je dužan da izvođača radova uvede u posao, odnosno

da mu preda zemljište za građenje, da obezbedi sve neophodne informacije za gradnju i da pruži dokaz

da su obezbeđena sredstva za gradnju. Investitor je obavezan i da obezbedi nadzor za vreme izvođenja

radova. Taj nadzor može da vrši sam investitor, ali za obavljanje nadzora može da angažuje i posebno,

kvalifikovano preduzeće ili organizaciju.

Odgovornost inženjerske organizacije

145

Odgovornost inženjerske organizacije zavisi od obima poslova koji su predviđeni ugovorom,

odnosno, od toga da li je obavljao samo poslove čistog inženjeringa ili je i realizovao ceo projekat po

sistemu ključ u ruke.

Inženjerska organizacija odgovara za sve nedostatke u projektu koje je izradila. Ako je izvodila i

pripremne radove (analiza zemljišta, priprema terena i sl), inženjerska organizacija odgovora i za sve

nedostatke ili pogrešne procene zemljišta. Inženjerska organizacija odgovara i za izbor graditelja

investicionog objekta, ako joj je taj izbor bio poveren, kao i za nedostatke u postupku nadzora nad

izvođenjem investicionih radova.

Ako je inženjerska organizacija ugovorila posao po sistemu ključ u ruke, onda ona odgovara i za

propuste u građenju, koji su rezultat ili neodgovarajućeg materijala ili neodgovarajuće izvedenih

građevinskih radova. Pored toga, ona, u tom slučaju, snosi i odgovornost za izbor i kvalitet opreme

koja je ugovorena za opremanje investicionog objekta. Inženjerska organizacija ima i obavezu da

pribavi dozvolu za gradnju, u skladu sa lokalnim propisima. U ovom poslu inženjering organizacija

nastupa kao zastupnik investitora, pa se građevinska dozvola obezbeđuje na ime investitora.

Po obezbeđenoj navedenoj dokumentaciji, inženjerska organizacija je dužna da organizuje i

izvede izgradnju objekta koji je predmet ugovora. Ta obaveza podrazumeva izvršenje svih radova koji

su sastavni deo građenja; znači pripremnih i završnih, a ponekad i dopunskih radova, ako su

predviđeni ugovorom. Rokovi za izgradnju se utvrđuju ugovorom i ako se oni prekorače, investitor

ima i mogućnost da zahteva da se obustave dalji radovi.

Tokom izgradnje objekta po ugovoru o inženjeringu, inženjering organizacija ima sve obaveze

izvođača građevinskih radova: da obezbedi gradilišta i primenjuje mere sigurnosti na radu; da nabavlja

opremu i instalacije neophodne za izgradnju; da uredno vodi knjige koje ukazuju na način građenja.

Po završetku građenja, inženjerska organizacija je u obavezi da obezbedi tehnički pregled, kao i

kod ugovora o građenju. I u ovom slučaju, tehnički pregled vrši onaj nadležni organ države koji je

izdao dozvolu za gradnju.

Inženjerska organizacija je dužna da pusti u pogon izgrađeni objekat i da osposobi kadrove koji

će raditi tokom njegove eksploatacije, kao i da održava objekat u roku koji je utvrđen ugovorom.

Tokom tog roka, inženjerska organizacija je dužna i da otkloni nedostatke koji se uoče tokom

eksploatacije.

XXI) MEĐUNARODNI UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Međunarodni ugovor o transferu tehnologije predstavlja ugovor u kojem davalac tehnologije

ustupa pravo na privredno iskorišćavanje prava intelektualne svojine, kao i nezaštićenih prava, zajedno

sa opremom i tehnološkim postupcima, koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehničku

146

pomoć i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati naknadu. U predmet ugovora

spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine, kao što su: patent, model, uzorak, žig, znanje,

iskustvo, kao i nezaštićeno pravo industrijske svojine i razne kombinacije zaštićenih i nezaštićenih

prava.

Osobine ugovora su sedeće: međunarodni ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan,

jer prava i obaveze postoje za obe ugovorne strane, za davaoca tehnologije i korisnika tehnologije.

Pismena forma je bitan uslov. Pored pismenog zaključivanja ovog ugovora predvidja se da se ovakav

ugovor mora prijaviti nadleznom organu u državi i smatra se punovaznim tek od dana upisa u registar

koji vodi taj organ. Ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadrži: obavezu davaoca

patenta, znanja i iskustva da će primenom doći do ugovorenog kvaliteta, obavezu davaoca patenta,

znanja i iskustva da njihovo korišćenje nije štetno za zdravlje i život ljudi i životnu sredinu, klauzulu

u ugovoru da se stavljanjem u promet ne povređuju prava trećih lica.

Ugovor o međunarodnom transferu tehnologije se razlikuje od ugovora o zakupu u tome, što je

ovaj prvi ličnog karaktera, a drugi nije. Predmet zakupa se vraća sopstveniku po isteku ugovora, a kod

međunarodnog transfera tehnologije, to je, po pravilu, nemoguće. Međunarodni ugovor o transferu

tehnologije se razlikuje i od ugovora o ortakluku iz razloga što kod ortakluka, ugovorne strane –

ortaci, imaju zajednički cilj, a kod ugovora o transferu tehnologije svaka ugovorna strana ima svoj

cilj.

Vrste ugovora o transferu tehnologije

Međunarodni ugovori o transferu tehnologije se, prema vremenu, dele se na vremenski ograničene i

neograničene ugovore o transferu tehnologije. Ugovorne strane mogu zaključiti ugovor svojom voljom

na određeno vreme ili na neodređeno vreme. Ugovor o transferu tehnologije moze biti ograničen na

prostor - teritoriju ili da takvo ograničenje ne postoji. Sledeća podela je prema intenzitetu ustupljenog

prava: isključivi i neisključivi ugovori. Isključivi ugovori se pojavljuju, kada se korisniku transfera

tehnologije daje isključivo pravo korišćenja predmeta ugovora za vreme trajanja ugovora,a kod

neisključivih ugovora to pravo se daje većem broju lica.

Obaveze davaoca tehnologije

Jedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je predaja predmeta međunarodnog ugovora o

transferu tehnologije u cilju iskorišćavanja, korisniku tehnologije u određenom roku, a uz to, davalac

tehnologije je obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju, ugovorenu opremu i alate sa

uputstvima za korišćenje. On, takođe, garantuje i tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost

predmeta ugovora.

Obaveza korisnika tehnologije

147

Obaveza korisnika tehnologije je da predmet ugovora iskorišćava na ugovoreni način, u

ugovorenom roku i u ugovorenim granicama. Ako to ne poštuje, tada on odgovara za neadekvatno

izvršenje ugovora u skladu sa opštim pravilima građanskog prava. Obaveza korisnika tehnologije je i

da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju. Oblici plaćanja naknade utvrđuju se ugovorom. Korisnik je

u obavezi da tehnologiju čuva i adekvatno koristi.

Do prestanka ugovora o transferu tehnologije može doći usled: prestanka ugovora protekom

vremena, smrti, stečaja ili likvidacije.

OSNOVNA LITERATURA:

Đurović R., Međunarodno privredno pravo, Beograd 2004.

Popović Petrović I., Svetska trgovinska organizacija – osnivanje, funkcije, ciljevi - , Međunarodni

problemi vol.56, br. 1/2004, Beograd 2004.

Spasić I., UNIDROIT – doprinos unifikaciji nekih od najvažnijih pitanja Međunarodnog trgovinskog

prava, Strani pravni život br.2/2009, Beograd 2009.

Stanković M., Stanković S., Međunarodno poslovno pravo, Beograd 2002.

Starčević M., Međunarodno privredno pravo, Beograd 2007.

Stoiljković V., Međunarodno privredno pravo, Beograd 2003.

Čolović V., Oblici i dejstva rešavanja međunarodnih privrednih sporova” Pravni život br. 12/2001,

Beograd 2001.

Čolović V., Stalni arbitražni sud, Zbornik „Srpsko pravo i međunarodne sudske institucije“, Institut za

uporedno pravo, Beograd 2009.

Korišćeni zvanični sajtovi međunarodnih organizacija, kao i drugi sajtovi

148

Documents

Medjunarodno Poslovno Pravo - Skripta