MEUNARODNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

PRVI POKUAJI UJEDINJENJAViktor IgoKalergiAristide BriandWinston ChurchillHaka konferencije osnovan Savet Evrope

UGOVORI O OSNIVANJU EUUgovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik 1951. god (1952. god stupa na snagu), potpisan u Parizu, sa rokom vaenja od pedeset godina. Predstavlja temelj bezbednosti i zatite zdravlja na radu u EU. U lanu 55. meunarodnog ugovora ovlaenim licima daje se pravo ovlaenim licima da pokreu i finansiraju istraivanja iji je cilj bezbednost i zatita zdravlja na radu u proizvodnji uglja i elika i da steena saznanja proslede svim zainteresovanim institucijama zemalja tadanje evropske zajednice. Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (l. 100 i l. 118) i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. god (1958. god stupa na snagu), potpisani u Rimu. Osnivanjem EEZ i usvajanjem Rimskog ugovora problematika zatite na radu sagledava se na sveobuhvatan (iri) nain i odredbama ugovora propisi o zatiti uvode se i u druge industrijske grane i sektore.

Osnovni cilj Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice: uspostavljanje i funkcionisanje zajednikog trita.EEZ se zasnivala na etiri slobode: sloboda prometa robe, sloboda pruanja usluga, sloboda kretanja lica i sloboda kretanja kapitala.Pet godina kasnije, 1962. godine Preporukom EEZ uvodi se princip da svaka fabrika sa vie od 200 zaposlenih mora imati slubu zatite na radu.

AMANDMANIJEDINSTVENI EVROPSKI AKT Luksemburg, potpisan 1986. god (1987. god stupa na snagu), dopunjen Ugovor o osnivanju EEZ lanom 118A. Predstavlja kamen temeljac celokupne zatite na radu, evropskih direktiva i 57 propisa o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u proteklih nekoliko godina. lan 118A Ugovora predstavlja pravni osnov na kome su zasnovane sve regulative o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu u zemljama dananje Evropske unije.

1. Olakano je donoenje Direktiva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; 2. Stvoren pravni i politiki okvir za dalji proces produbljivanja integracije izmeu drava lanica i proces proirivanja odnosa Zajednice sa treim dravama nelanicama i meunarodnim organizacijama

MASTRIKI UGOVOR O EU iz 1992. god (1993. god stupa na snagu)

1. Osnovana EU kao prelazni organizacioni oblik budue politike unije 2. Proirene su obaveze drava lanica u vezi bezbednosti i zdravlja na radu (l. 136 i 137) 3. EEZ preimenovana u EZ

SPORAZUM IZ AMSTERDAMA iz 1997. god (1998. god stupa na snagu)

1. EU dobija neto potpuniju sadrinu 2. iri se nadlenost unije u tzv. prateim oblastima (soc. politika, zdravstvo, zatita potroaa)

UGOVOR iz Nice, iz 2004. godine,kojim su proirene obaveze drava lanica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (l. 209 i l. 210)

USTAV EUUGOVOR O USTAVU ZA EVROPU iz 2004. godine nije dobio potrebnu veinu na referendumima odranim u Francuskoj i Holandiji pa je novonastala kriza prevaziena utvrenim novim reenjima u REFORMISANOM SPORAZUMU (tj. Lisabonskom ugovoru)

GLAVNA PITANJA EUProirenje EUOdnosi sa SADZamena Ustava EUUspostavljanje i upravljanje zajednikim jedinstvenim tritemSloboda kretanja (robe, kapitala, ljudi i informacija)Unapreenje ljudskih vrednostiJedinstvena evropska valuta

ORGANI EU:

- Evropski savet ( sedite u Briselu) - Evropski parlament (sedite u Strazburu) - Savet (sedite u Briselu, neka zasedanja u Luksemburgu) - Komisija (stara se o primeni osnivakih ugovora, sedite u Briselu) - Sud pravde (sedite u Luksemburgu) i Finansijski sud (sedite u Luksemburgu) - Evropska centralna banka (sedite u Frankfurtu) i Evropska investiciona banka (sedite u Luksemburgu)

KOPENHAGENSKI USLOVI (uslovi koje moraju da ispune drave koje ele da postanu lanice EU):1. politiki kriterijum2. ekonomski kriterijum3. kriterijum sposobnosti4. Madridski kriterijum

PRAVO EUObavezno je za sve drave lanice, a dobrim delom i za drave koje se pripremaju za pridruivanje jer je to jedan od etiri uslova (kriterijuma) za prijem u EUDrave lanice su se dogovorile da oblast bezbednosti i zdravlja na radu podignu na vii nivo u odnosu na raniju praksu, i da tu oblast reguliu Ugovorom o osnivanju, rezolucijama i DirektivamaPRIMARNI IZVORI PRAVA: osnivaki ugovori kao i pojedinani ugovori o pristupanju u lanstvo EU, povelje, protokoli.SEKUNDARNI IZVORI PRAVA: pravilnici/uredbe, Direktive, odluke, preporuke i miljenja.Preimustvo (supremacija) prava EU nad zakonodavstvom drava lanica

Meunarodno pravo znatno utie na unapreivanje bezbednosti zaposlenih jer odreuje zahteve koje sve drave lanice moraju da ispune u skladu sa svojim uslovima pri emu imaju mogunost da uvedu i vie nivoe ali nikako nieSistem bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva interakciju vie razliitih inilaca kao to su: zakonodavstvo, inspekcija, osiguranje, tehnika znanja, slube medicine rada i zatite na radu, informisanje, obrazovanje i istraivaki radZdravlje na radu podrazumeva stanje kompletnog fizikog, duevnog i socijalnog blagostanja zaposlenog i ne sastoji se samo u odsustvu bolesti ve, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, podrazumeva i pruanje pozitivnog doprinosa produktivnosti, kvalitetu proizvoda, radnoj motivaciji, radnom zadovoljstvu i na taj nain, sveukupnom kvalitetu ivota pojedinaca i drutva.

REZOLUCIJA O PRIDRUIVANJU REPUBLIKE SRBIJE EU, 2004. god.Strateki i nacionalni cilj je ubrzani ulazak Republike Srbije u punopravno lanstvo u EU i pristupanje Parnerstvu za mirPrioritet u radu Narodne skuptine RS je usklaivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravom EUNarodna skuptina RS oekuje od Vlade RS izvetaje o planiranim i ispunjenim obavezama i drugim aktivnostima koje su neophodne za ubrzani ulazak RS u EUIzrada nacionalne strategijeirenje evropskih vrednosti i upoznavanje i pozivanje politikih stranaka, nevladinih organizacija, medija, svih graana da se pridrue naporu ka ubrzanju pridruivanja EU

NACIONALNA STRATEGIJA RS ZA PRISTUPANJE EU, 2005. god.Socijalna zatita (pomo siromanom pojedincu, briga o pripadnicima ranjivih grupa i podrka formiranju mladih porodica).Zatita radne okoline (radi harmonizacije sa propisima EU potrebno je dalje izgraivati sistem bezbednosti i zdravlja na radu, usvojiti odgovarajue zakone i podzakonske akte, pratiti sprovoenje nacionalne strategije, usaglaavati odredbe nacionalnog zakonodavstva sa standardima i uputstvima EU).

REZOLUCIJA SAVETA O BEZBEDNOSTI, HIGIJENI I ZDRAVLJU NA RADURezolucija odluka (politika)Doneta od strane Saveta EZ 21.12.1987. god, u skladu sa lanom 118a Ugovora o osnivanju EEZPodloga za donoenje Direktiva u ovoj oblastiUinjeno je kvalitativno unapreenje ove problematike u zemljama lanicama EUOdlueno je da Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja na raduGarantuje bolji nivo primene direktivaIzbegava se nametanje administrativnih, zakonskih i finansijskih ogranienjaPotvruje da porast produktivnosti zavisi od kvaliteta radne okoline

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUIVANJU IZMEU EU I REPUBLIKE SRBIJEPotpisan 29.04.2008. godinePravni akt tj.meunarodni ugovor koji Evropska Zajednica i drave lanice zakljuuju sa dravom nelanicom, a ine ga meusobna prava i obaveze ugovornih strana posebno u domenu liberalizacije trgovine (uspostavljanje zone slobodne trgovine) i oblasti saradnjeDa bi stupio na snagu moraju da ga ratifikuju pojedinano sve lanice Evropske unije kao i zemlja budui kandidat

Delovi i ciljevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju

Pristupanje EUPregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije drave kandidata u evropske strukturePretpostavlja se da je dotina drava ostvarila sve obaveze iz Sporazuma o pridruivanju, stekla status kandidata i da je sposobna da ue u poslednju fazu Pregovori o pristupanju su pregovori o uslovima pod kojima drava kandidat pristupa EU Pregovori se veim delom odnose na usvajanje pravnih tekovina EU acquis communautaire

Znaaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju

1. omoguava slobodan pristup tritu EU i u tom smislu podstie znaajne investicije2. rast investicija u izvozni sektor dovodi do poveanja njegove produktivnosti, zaposlenosti i postepenog prenosa znanja i tehnologija kao i savremenog pristupa u organizaciji i upravljanju poslovnim procesima3. poveanje konkurentnosti i prisustvo naih kompanija i proizvoda na tritu EU4. usvajanje savremenih poslovnih i proizvodnih procesa

EVROPSKA SOCIJALNA POVELJAPovelja - zajednika izjava drava potpisnicaDoneta je 1961. god u TorinuZnaajna je odredba l. 3 iz 1996. godCilj ove Povelje: da se na nivou Evrope postigne vee jedinstvo meu lanicama, da se ouva nedeljiva priroda svih ljudskih prava, i da se Povelji prui potpuni podsticaj.Smatra se svojevrsnim Socijalnim ustavom Saveta Evrope.

STRATEGIJA ZAJEDNICE EU 2002.-2006. godineUsvaja se globalni pristup dobrobiti na raduZasnovana je na utvrenju kulture prevencije rizikaZalae se za voenje ambiciozne socijalne politike

Promene u drutvu:

Sve vee prisustvo ena u drutvuSve starije radno aktivno stanovnitvoPromene u oblicima zapoljavanjaPromene u prirodi rizika

Ciljevi:Ukljuivanje aspekta razlike polovaVoenje rauna o promenama u oblicima zapoljavanjaAnaliza novih rizika i dovoenje rizika pod kontroluVoenje rauna o demografskim promenamaVoenje rauna o veliini firmeBolja prevencijaPodizanje nivoa svestiObrazovanje kao neprekidna struna obuka

Bolja primena postojeih zakona Zajednice

Efikasna primena zakona ZajedniceOdbor viih inspektora rada (treba da podstie razmenu informacija i iskustava i da organizuje meusobnu saradnju i pomo)Posebna panja zatita mladih ljudi (spreavanja nezakonitog zapoljavanja onih koji nisu preli donju starosnu granicu za zapoljavanje i rigorozna primena pravila o zatiti zdravlja)

Prilagoavanje zakonskog i institucionalnog okvira:Stalno prilagoavanje postojeih direktiva promenama u naunim saznanjima, tehnici i svetu radaVoenje rauna o novim rizicima i zakonodavno delovanjeRacionalizacija zakonskog okvira Zajednice (obzirom da je sloen i nejasan)Blia saradnja izmeu Komisija Zajednice i administrativnih organa drava lanica

Proirenje EU

- Jedan od najveih izazova EU ali i za zemlje kandidate zbog usklaivanja zakonodavstva

NOVA STRATEGIJA ZAJEDNICE 2007.-2012. O ZDRAVLJU I BEZBEDNOSTI NA RADU

Nesree na radu i bolesti povezane sa radom jo uvek predstavljaju teak teret u socijalnom i ekonomskom smisluStrategija ne uvodi nikakve nove konkretne zahteve za zdravlje i bezbednost, niti vodi dodatnim trokovima. Preporuuje samo bolju realizaciju i bolje sprovoenje postojeih zakonskih propisaPosebno su izloeni nesreama na radu mala i srednja preduzea (ak 82% svih povreda na radu i 90% svih smrtnih sluajeva)Mladi radnici su pereterano izloeni rizicima na radnom mestu Odreeni sektori imaju visoke stope pojave nesrenih sluajeva na radu i profesionalnih bolesti

Glavni cilj Strategije je smanjenje nesrenih sluajeva na radu i profesionalnih bolesti za 25%, do 2012. god, putem:Jaanja razvoja nacionalnih strategijaOdravanja odgovarajueg zakonodavstva pogodnog za promenu u svetu radaStimulisanje i motivacija kod poslodavaca i radnikaKombinovanje razliitih instrumenata politike (zakonodavstvo, socijalni dijalog)

Ekonomski uticaj strategije smanjenje trokova nesrenih sluajeva i zdravstvenih problema vezanih za rad radnika, poslodavca, drutvoSocijalni uticaj strategije drugaije sagledavanje svih rizika od strane radnika i poslodavaca

DIREKTIVA 391 O UVOENJU MERA ZA PODSTICANJE POBOLJANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADUDirektiva=uputstvo (nema obavezujuu snagu)Doneta je u skladu sa Ugovorom o osnivanju EEZOva Direktiva je osnovna i okvirna. Osnovna je jer regulie minimum zahteva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno osnovna je jer je osnov za donoenje pojedinanih direktiva ( Savet EZ je doneo do sada 18 pojedinanih direktiva). Okvirna je jer uokviruje pravnu oblast bezbednosti i zdravlja na radu.Ima opti karakter (podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu), i opti domen primene (odnosi se na sve grane i delatnosti)Osnovni stav Direktive: uvoenje prevencije i rizik tj. procena rizika

Cilj Direktive:

uvoenje mera za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu

Direktive EU o bezbednosti i zatiti zdravlja na radu treba da poslue za ujednaavanje uslova rada, sistema i mera bezbednosti i zatite zdravlja na radu meu dravama lanicama Evropske unije, ali i drugim zemljama koje sarauju sa Evropskom unijom, posebno onima koje ele da joj se pridrue.lanice EU e svakih pet godina morati da podnesu izvetaj o sprovoenju odredbi Direktive u praksi.

Obaveze poslodavca:

1. dunost da obezbedi bezbednost i zdravlje radnika u svakom aspektu rada (sam odluuje kako e organizovati poslove bezbednosti i zdravlja) 2. dunost obavetenja radnika 3. dunost konsultovanja i uea radnika 4. dunost obuke tj. osposobljavanja radnika

Obaveze radnika:

1. da vodi rauna o svojoj linoj bezbednosti i zdravlju kao i bezbednosti i zdravlju drugih lica 2. da se pre poetka rada upozna sa merama za bezbednost i zdravlje na radu na poslovima na koje je odreen 3. da ispravno koristi linu zatitnu opremu, i u skladu sa njenom namenom

Kljuni lan Direktive je lan 6 u kome su nabrojani opti principi prevencije:

- izbegavanje rizika - procena rizika koji se ne mogu izbei - borba protiv rizika na samom izvoru - prilagoavanje rada pojedincu - prilagoavanje tehnikom napretku - zamena opasnih manje opasnim sredstvima - razvoj politike prevencije - davanje odgovarajuih uputstava radnicima

U lanu 11. (prvi paragraf) Direktive podvlai se znaaj konsultovanja radnika i participacije zaposlenih u donoenju odreenih odluka.

Dva najuticajnija tela u EU za pitanja zatite na radu, koja uestvuju u pripremanju i donoenju direktiva i drugih propisa, su :

1. Savetodavni komitet za zatitu bezbednosti, higijenu i zdravlje na radu osnovan 1974. godine i 2. Komisija za bezbednost i zdravlje formirana 1957. godine. (3. Ekonomsko-socijalni komitet EU tripartitno telo unutar Unije koje ima takoe znaajnu ulogu u ovom poslu)

Pored tripartitnog dogovaranja ( izmeu drave, sindikalnih i poslodavakih organizacija) u mnogim meunarodnim instrumentima naglaena je i uloga bipartitnog dijaloga izmeu radnika i poslodavaca

MOR (Meunarodna organizacija rada)Jedna od najmasovnijih svetskih organizacija (trenutno ima preko 180 drava lanica)Osnovana sa ciljem da svojim delovanjem utie na stvaranje uslova za povoljniji poloaj radnika na raduDonela blizu 200 konvencija i isto toliko preporuka kojima ureuje iru zatitu radnika garantujui odreena prava koja su vezana za: zapoljavanje, radno vreme, odmore i odsustva, slobodu organizovanja i udruivanja, ostvarivanja zarade i drugih primanja, zdravstvenu zatitu, povrede na radu i profesionalne bolesti i dr. U okviru ovih konvencija i preporuka izdvaja se posebna grupa koja regulie prava i obaveze kojima se ostvaruje odreeni nivo bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da se uslovi rada stalno poboljavaju. Ima organizovanu posebnu slubu za bezbednost i zatitu zdravlja na radu

KONVENCIJESporazumi kojima se reguliu meusobni pravni, politiki i ekonomski odnosi izmeu dravaBilateralne konvencije (odnosi izmeu dve drave)Multilateralne konvencije (odnosi izmeu veeg broja drava)

KONVENCIJA 155 O ZATITI NA RADU, ZDRAVSTVENOJ ZATITI I RADNOJ OKOLINIDoneta je 1981. god, ratifikovana 1987. godineNajvaniji lan Konvencije je lan 4Oblast primene KonvencijeOdreuje osnovne principe koji se moraju potovati pri uspostavljanju nacionalnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu i ugraditi u nacionalno zakonodavtsvo, a to su:

- preventivne mere kao sastavni deo procesa rada i organizacije rada, - izbegavanje profesionalnog rizika, - ocenjivanje rizika koji se ne mogu izbei - obaveza i odgovornost poslodavca za ostvarivanje bezbednosti i zatitu zdravlja na radu

- poboljanje uslova rada i briga o zdravlju trajan je zadatak upravljanja poslovanjem, - prilagoavanje radnog mesta mogunostima radnika, - prednost kolektivnim merama zatite nad pojedinanim, - permanentno osposobljavanje za bezbedan rad, - uredna evidencija svih podataka, - saradnja sa inspekcijom rada, - obavetavanje radnika ili njihovih predstavnika o proceni rizika, preduzetim merama i stepenu rizika na radnom mestu.Osnovni elemenat je saradnja na nivou itavog preduzeaIstie potrebu da rad, organizacija rada, radni procesi i maine budu prilagoene fizikim i mentalnim sposobnostima radnikaIstie potrebu osposobljavanja, obuke, kvalifikacije i motivacije zainteresovanih lica, a sve to da bi se postigao odgovarajui nivo zatite na radu i zdravstvene zatite

Potrebno je radnicima staviti na raspolaganje informacije o pravilnom instaliranju i korienju maina i opremeTreba preduzeti mere kako bi se podsticalo ukljuivanje pitanja zatite na radu, zdravstvene zatite i radne sredine na svim nivoima obrazovanja i obukeOd poslodavaca treba zahtevati da radna mesta, maine, oprema i procesi pod njihovom kontrolom budu bezbedni i bez opasnosti po zdravlje Nain ratifikacije, revizija i otkazivanje primene konvencije

KONVENCIJA 161 O SLUBAMA MEDICINE RADADoneta je 1985. god, ratifikovana 1989. godinePojam slube medicine radaOva konvencija sa prateom Preporukom broj 171 o slubama medicine rada sadri klauzule o obaveznom konsultovanju vlasti, sindikata i poslodavaca, odnosno poslodavaca i sindikata o nacionalnoj politici i merama koje se tiu formulisanja, sprovoenja i periodinog kontrolisanja slube medicine rada. U razvijenim zemljama sveta zdravlju radnika poklanja se posebna panjaPraenje zdravstvenog stanja radnika na radu ne sme da dovede do smanjivanja njihove zarade, mora da bude besplatno i da se obavlja u radno vremeSMR moraju da budu informisane o uestalosti oboljenja meu radnicima i odsutnosti s posla iz zdravstvenih razloga

Kljuni lan konvencije je lan 5 u kome su nabrojane funkcije SMR:

- identifikacija i procena rizika od tetnosti po zdravlje na radnom mestu - nadgledanje faktora u radnoj sredini koji mogu da ugroze zdravlje radnika - davanje saveta o planiranju i organizaciji rada - davanje saveta u oblasti zdravlja, bezbednosti, higijene rada, ergonomije - praenje zdravstvenog stanja radnika u odnosu na rad - unapreenje prilagoenosti rada radnicima - uestvovanje u merama strune rehabilitacije - organizovanje prve pomoi

KONVENCIJA 81 O INSPEKCIJI RADA U INDUSTRIJI I TRGOVINIDoneta je 1947. godInspekcija rada treba da bude samostalna i nepristrasna u odnosu na poslodavce i radnikeNadlena je da:

- obavlja nadzor nad primenom radnog zakonodavstva, kolektivnih ugovora i drugih optih akata; - dostavlja tehnike informacije i savete poslodavcima i radnicima o najefikasnijem nainu za potovanje zakonskih odredaba i - dostavlja nadlenim dravnim organima miljenje o nedostacima u postojeem radnom zakonodavstvu

Ovlaenja inspektora rada u vrenju inspekcijskog nadzora:

- da ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noi u svako preduzee koje podlee kontroli inspekcije - da pristupaju svakom ispitivanju, kontroli ili anketi koju smatraju potrebnom - da ispituju poslodavce i osoblje o svim pitanjima koja se odnose na primenu zakonskih odredaba - da trae sve registre, knjige i dokumenta ije je dranje propisano radnim zakonodavstvom - da uzmu ili ponesu uzorke materijala i supstanci koje su koriene, na analizu

Inspektori rada odluuju da li e samo dati opomene ili savete umesto da zaponu ili predloe gonjenjeInspektori rada treba da imaju odgovarajue obrazovanje za vrenje svojih funkcijaPreduzea e biti pregledana tako esto kako je potrebno da se osigura stvarna primena zakonskih odredaba o kojima se radi

TEKST KONVENCIJE O PROMOTIVNOM OKVIRU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU, 2006. GODCilj Konvencije:

Sve lanice koje ratifikuju ovu Konvenciju obavezuju se na promociju stalnog poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu u cilju prevencije profesionalnih povreda, bolesti i smrtnih sluajeva, kroz razvoj nacionalne politike, nacionalnog sistema i nacionalnog programa. Sve lanice se obavezuju da aktivno preduzimaju korake ka postizanju progresivno bezbednijeg i zdravog radnog okruenja, vodei rauna o principima iz instrumenata MOR, a koji su od znaaja za promotivni okvir bezbednosti i zdravlja na radu.

Sve lanice se obavezuju da promoviu bezbednost i zdravlje radnog okruenjaSve lanice se obavezuju da promoviu i unapreuju pravo radnika na bezbedno i zdravo radno okruenjeSve lanice imaju obavezu da promoviu osnovna naela: procena profesionalnih rizika i opasnosti, borba protiv profesionalnih rizika ili opasnosti na samom izvoru i razvoj nacionalne preventivne kulture bezbednosti i zdravlja na radu. Sve lanice se obavezuju da formuliu jedinstvenu nacionalnu politiku

PREPORUKA O PROMOTIVNOM OKVIRU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU, 2006Nacionalni program bezbednosti i zdravlja na radu treba da se temelji na principima procene opasnosti i rizika i njihovog upravljanja.U nacionalnom programu treba identifikovati prioritete delovanja koje treba periodino preispitivati.