Prof. dr Miodrag Starevi

MEUNARODNO PRIVREDNO PRAVO

Beograd, 2007.

1

S A D R A JStrana PREDGOVOR .................................................................................................................... SKRAENICE .................................................................................................................... 10 11

Opti deo ......................................................................................................................I POJAM I PREDMET MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA ..

13 14 14 15 15 16 16 17 17 18

1. Pojam meunarodnog prava ................................................................................................ 2. Predmet meunarodnog privrednog prava ......................................................................... 3. O nazivu meunarodnog privrednog prava ........................................................................ 4. Odnos meunarodnog privrednog prava i srodnih grana prava ...................................... 4.1. Odnos meunarodnog privrednog prava i meunarodnog javnog prava ................. 4.2. Odnos meunarodnog privrednog prava i meunarodnog privatnog prava ............................................................................................................... 4.3. Odnos meunarodnog privrednog prava prema domaem zakonodavstvu................

II RAZVOJ MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA ..............................

III IZVORI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA ................................ 191. Meunarodni ugovori (konvencije) ....................................................................................... 2. Meunarodno obiajno pravo ................................................................................................ 3. Opta pravna naela ............................................................................................. ................... 4. Nacionalno zakonodavstvo kao izvor meunarodnog privrednog prava ........................................................................................................................................ 5. Autonomno meunarodno trgovinsko pravo ....................................................................... 1. Tipski ugovori ..................................................................................................................... 2. Obiaji i uzanse .................................................................................................................. 3 Opti uslovi poslovanja ...................................................................................................... 4. Prometni obiaji ................................................................................................................. 5. Poslovni i proizvodni standardi ........................................................................................ 20 21 21 22 22 23 24 24 25 25 26

IV SUBJEKTI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA ........................

1. DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA ..261. Ekonomska suverenost drave .......................................................................................... 1. Dvostruki poloaj drave kao subjekta meunarodnog privrednog prava .................. 26 28

2

2. MEUNARODNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA ....................................................1. Razvoj meunarodnih organizacija ...............................................................................

29 30 32 32

UNIVERZALNE MEUNARODNE ORGANIZACIJE...........................................ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ...................................................................................

1. Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija ................................................................ 32 SPECIJALIZOVANE AGENCIJE UJEDINJENIH NACIJA.......................................................... 1. Meunarodni monetarni fond ............................................................................................ 2. Svetska banka ...................................................................................................................... 3. Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) ........................................................ 4. Meunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) ................................... 5. Meunarodni fond za razvoj poljoprivrede ...................................................................... 6. Meunarodna organizacija rada (ILO) ............................................................................. 7. Meunarodna pomorska organizacija (IMO) .................................................................. 8. Organizacija UN za industrijski razvoj ............................................................................ 9. Svetski potanski savez ....................................................................................................... 10. Svetska turistika organizacija .......................................................................................... REGIONALNE EKONOMSKE KOMISIJE UJEDINJENIH NACIJA .......................................... 33 33 33 35 35 35 36 36 36 37 37 38

UNIVERZALNE MEUNARODNE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE ......................................... 39 1. Opti sporazum o carinama (GATT) ................................................................................ 39 2. Svetska trgovinska organizacija ....................................................................................... 40

REGIONALNE MEUNARODNE ORGANIZACIJE ................................................ 42EVROPSKA UNIJA ......................................................................................................................... 42 1. Nastanak i razvoj Evropske Unije ..................................................................................... 2. Organi Evropske Unije ....................................................................................................... 2. 1. Evropski parlament ................................................................................................... 2. 2. Evropska komisija ..................................................................................................... 2. 3. Savet ............................................................................................................................ 2. 4. Evropski savet ............................................................................................................. 2. 5. Evropski sud pravde .................................................................................................. 2. 6. Raunovodstveni (Finansijski) sud ........................................................................... 3. Pravni akti organa Evropske Unije ................................................................................. 4. Pravna priroda Evropske Unije ...................................................................................... SAVET EVROPE .......................................................................................................................... 3 43 45 45 46 48 49 49 50 50 51 52

UDRUENJE ZA SLOBODNU TRGOVINU ZEMALJA CENTRALNE AMERIKE .................... LATINSKO-AMERIKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE .......................................................... SEVERNO-AMERIKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINSKOJ RAZMENI (NAFTA).......................................................................................................................

53 53 53

ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE (OPEC) .......................................................... 54 MAGREB ....................................................................................................................................... 54 MEUNARODNE ORGANIZACIJE KOJE DOPRINOSE UNIFIKACIJI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA................................................................................. 54 1. 2. 3. 4. Meunarodna trgovinska komora (ICC) .......................................................................... Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) ........................................................... Komisija UN za meunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) .................................. Meunarodni institut za unifikaciju pravila privatnog prava (UNIDROIT) ............... 54 55 57 58

3. PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA .............................................................................................. 581. Poloaj preduzea u meunarodnim ekonomskim odnosima prema propisima Republike Srbije .............................................................................................. 60

V NAELA MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA .................................. 611. Naelo slobodne trgovine ...................................................................................................... 2. Naelo slobode saobraaja ................................................................................................... 2.1. Sloboda saobraaja na moru ........................................................................................ 2.2. Sloboda saobraaja na kopnu ....................................................................................... 2.3. Sloboda vazdune plovidbe ................................................................. ......................... 3. Sloboda transfera novca ...................................................................................................... 4. Ugovorni principi kao naela meunarodnog privrednog prava .................................... 4.1. Princip najpovlaenije nacije .................................................................................... 4.2. Princip reciprociteta .................................................................................................... 4.3. Princip minimalnog sistema ....................................................................................... 4.4. Princip nacionalnog tretmana .................................................................................... 4.5. Princip povlaenog poloaja (preferencijalni princip) ............................................ 4.6. Princip pravinog tretmana ......................................................................................... 4.7. Princip otvorenih vrata ................................................................................................ 61 62 62 64 64 65 66 66 69 69 70 70 70 70

V REAVANJE SPOROVA U MEUNARODNIM EKONOMSKIM ODNOSIMA ........................................................................................................................ 71MEUNARODNI SUDOVI ............................................................................................................. 71 4

1. Meunarodni sud pravde ................................................................................................... 71 2. Stalni arbitrani sud u Hagu ............................................................................................. 73 3. Evropski sud pravde .......................................................................................................... 73 MEUNARODNE PRIVREDNE ARBITRAE ............................................................................. 1. 2. 3. 4. 5. Izvori prava o arbitraama.................................................................................................. Arbitrani sporazum............................................................................................................ Izbor arbitara ...................................................................................................................... Merodavno materijalno pravo ........................................................................................... Arbitrani postupak i odluke arbitrae ............................................................................ 74 76 76 76 77 77

STALNE ARBITRAE .................................................................................................................... 79 1. 2. 3. 4. 5. 6. Spoljnotrgovinska arbitraa u Beogradu .............................................................................. Arbitraa Trgovinske komore u Cirihu ................................................................................. Arbitraa Meunarodne trgovinske komore u Parizu ........................................................... Arbitraa Amerikog arbitranog udruenja ........................................................................ Londonski sud meunarodne arbitrae ................................................................................. Savet meunarodnih trgovinskih arbitraa ........................................................................... 79 80 80 81 81 82

MIRENJE KAO NAIN REAVANJA MEUNARODNIH EKONOMSKIH SPOROVA............................................................................................................ 82

P o s e b n i

d e o ....................................................................................

84

I MEUNARODNO POSLOVNO PRAVO ............................................................... 851. Pojam i predmet meunarodnih poslovnih odnosa ......................................................... 2. Meunarodna poslovna operacija ..................................................................................... 85 86 88 88 89 91 91 91 95 95 98 100

II MEUNARODNA KUPOVINA I PRODAJA .....................................................1. Opte napomene .................................................................................................................. 2. Izvori prava meunarodne kupovine i prodaje ..............................................................

UGOVOR O MEUNARODNOJ KUPOVINI I PRODAJI ROBE ...........................1. Opte napomene ................................................................................................................ 2. Zakljuivanje ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji robe ................................ 3. Izvravanje ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji robe .................................... 3. 1. Obaveze prodavca ..................................................................... .............................. 3. 2. 1. Obaveze prodavca mu pogledu koliine i kvaliteta robe ................................................................................................................. 3. 2. Obaveze kupca ........................................................................................................... 5

4. 5. 6. 7.

3. 2. 1. Obaveza kupca da plati kupovnu cenu ................................................... 3. 2. 2. Obaveza kupca da primi isporuku robe .............................. .................. Prelaz svojine, rizika i trokova kod ugovora o kupovini i prodaji............................ Povrede ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji robe........................................ Mere zbog povreda ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji robe .................... Posledice raskida ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji robe.........................

100 102 103 105 106 107 108 108 109 109

ELEKTRONSKA TRGOVINA.............................................................................................1. Opte napomene .............................................................................................................. 2. Izvori prava elektronske trgovine ................................................................................. 3. Zakljuivanje ugovora ....................................................................................................

UGOVOR O MEUNARODNOJ KUPOVINI I PRODAJI INVESTICIONE OPREME....................................................................................................................................1. Opte napomene................................................................................................................ 2. Izvori prava o ugovoru o kupovini i prodaji investicione opreme ............................... 3. Zakljuivanje ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji investicione opreme................................................................................................................................ 4. Izvravanje ugovora o kupovini i prodaji investicione opreme.................................... 5. Obaveze prodavca............................................................................................................. 6. Obaveze kupca................................................................................................................... 7. Prelazak svojine, rizika i trokova kod ugovora o kupovini i prodaji investicione opreme............................................................................................................

109 109 111 111 113 113 115 116

DRUGI UGOVORI O MEUNARODNOJ KUPOVINI I PRODAJI........................... 117 1. Ugovor o meunarodnoj kupovini i prodaji energije...................................... 117 2. Ugovor o meunarodnoj kupovini i prodaji transportnih sredstava........ 117 III MEUNARODNO TRGOVINSKO POSREDOVANJE, ZASTUPANJE I KOMISION..................................................................................... 118 MEUNARODNI UGOVOR O TRGOVINSKOM POSREDOVANJU........................ 118 MEUNARODNI UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU................................ 121 MEUNARODNI UGOVOR O KOMISIONU..................................................................... 123 IV MEUNARODNI UGOVORI O TRANSPORTU............................................... 127 MEUNARODNI POMORSKI PREVOZ.............................................................................. 1281. Izvori prava o meunarodnom pomorskom prevozu..................................................... 128 6

2. Zakljuivanje ugovora o meunarodnmom pomorskom prevozu............................... 128 3. Isprave u meunarodnom pomorskom prevozu............................................................ 130 4. Obaveze i odgovornost brodara....................................................................................... 131

MEUNARODNI PREVOZ UNUTRANJIM PLOVNIM PUTEVIMA....................... 133 MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOM....................................................................... 1331. 2. 3. 4. 5. 6. Opte napomene................................................................................................................. Izvori prava o meunarodnom prevozu eleznicom....................................................... Obaveze eleznice............................................................................................................... Obaveze i prava poiljaoca................................................................................................ Tovarni list......................................................................................................................... Odgovornost eleznice....................................................................................................... 134 135 135 136 137 137

MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ............................................................................... 1391. Izvori prava o meunarodnom drumskom prevozu....................................................... 139 2. Tovarni list u drumskom prevozu.................................................................................... 140 3. Obaveze i odgovornost prevoznika................................................................................... 140

MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZ.............................................................................. 1411. Izvori prava o meunarodnom vazdunom prevozu....................................................... 141 2. Vazduhoplovni tovarni list................................................................................................ 141 3. Odgovornost prevoznika................................................................................................... 142

MEUNARODNA PEDICIJA.............................................................................................. 1431. 2. 3. 4. 5. 6. Opte napomene................................................................................................................. Izvori prava o meunarodnoj pediciji............................................................................ Ugovor o meunarodnoj pediciji..................................................................................... Obaveze peditera............................................................................................................... Prava peditera................................................................................................................... Odgovornost peditera....................................................................................................... 143 144 145 146 147 147

MEUNARODNO TRANSPORTNO OSIGURANJE........................................................ 1481. Opte napomene ................................................................................................................. 148 2. Ugovor o transportnom osiguranju................................................................................... 149 3. Likvidacija tete.................................................................................................................. 152

MEUNARODNI TURISTIKI POSLOVI........................................................................... 1521. Opte napomene.................................................................................................................. 153 2. Izvori prava o meunarodnim turistikim poslovima..................................................... 153 7

3. Ugovor o turistikim uslugama....................................................................................... 153 4. Ugovor o tajm-eringu..................................................................................................... 155

V DEVIZNO POSLOVANJE (MEUNARODNA PLAANJA)......................

156

MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI............................................................................. 157 MEUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV......................................................... 159 KLIRING....................................................................................................................................... 161 HARTIJE OD VREDNOSTI..................................................................................................... 1621. Menica................................................................................................................................ 164 2. ek..................................................................................................................................... 165 3. Akcije................................................................................................................................. 165

MEUNARODNI UGOVOR O BARTERU.......................................................................... 166

VI MEUNARODNO POSLOVNO UDRUIVANJE.............................................. 167 MEUNARODNI UGOVOR O POSLOVNOJ SARADNJI U INDUSTRIJI................. 168 MEUNARODNI UGOVOR O POSLOVNOJ SARADNJI U GRAEVINARSTVU.............................................................................................................. 169 MEUNARODNI UGOVOR O POSLOVNOJ SARADNJI U SAOBRAAJU............ 169 MEUNARODNI UGOVOR O LICENCI............................................................................. 1691. Ugovor o licenci.................................................................................................................... 169 2. Obaveze davaoca licence.................................................................................................... 170 3. Obaveze primaoca licence.................................................................................................. 170 MEUNARODNI KNOW-HOW UGOVOR..................................................................................... 170 MEUNARODNI UGOVOR O ZAJEDNIKOM ULAGANJU SREDSTAVA (JOINT-VENTURE).......................................................................................................................... 171

MEUNARODNI UGOVOR O FRANIZINGU................................................................. 1711. Opte napomene.................................................................................................................. 171 2. Ugovor o franizingu.......................................................................................................... 171 8

3. Obaveze davaoca franize.................................................................................................. 172 4. Obaveze primaoca franize................................................................................................ 172

MEUNARODNI UGOVOR O DISTRIBUCIJI.................................................................. 1721. 2. 3. 4. 5. Opte napomene................................................................................................................... 172 Izvori prava o ugovoru o distribuciji................................................................................. 173 Zakljuivanje ugovora........................................................................................................ 173 Obaveze proizvoaa.......................................................................................................... 174 Obaveze distributera.......................................................................................................... 174

MEUNARODNI UGOVOR O LONU................................................................................. 1751. 2. 3. 4. Opte napomene.................................................................................................................. Ugovor o lonu...................................................................................................................... Obaveze naruioca posla.................................................................................................... Obaveze izvrioca posla...................................................................................................... 175 175 175 175

VII MEUNARODNI UGOVOR O INVESTICIONIM RADOVIMA I INERINGU ................................................................................................................ 176 MEUHARODNI UGOVOR O INVESTICIONIM RADOVIMA................................... 1761. Opte napomene.................................................................................................................. 2. Izvori prava o ugovoru o investicionim radovima............................................................ 3. Zakljuivanje ugovora......................................................................................................... 4. Obaveze izvoaa radova.................................................................................................... 5. Obaveze investitora.............................................................................................................. 176 177 177 178 179

MEUNARODNI UGOVOR O INENJERINGU.............................................................. 1801. Opte napomene.................................................................................................................... 180 2. Ugovor o inenjeringu.......................................................................................................... 180 3. Obaveze inenjerske organizacije....................................................................................... 180 4. Obaveze investitora............................................................................................................... 181 5. Odgovornost inenjerske organizacije ............................................................................... 181

VIII MEUNARODNI UGOVOR O SKLADITENJU ROBE............................ 1821. 2. 3. 4. Opte napomene................................................................................................................. Ugovor o skladitenju........................................................................................................ Obaveze skladitara........................................................................................................... Skladinica.......................................................................................................................... 182 182 184 185

IX

MEUNARODNI UGOVOR O LIZINGU............................................................ 1859

1. Opte napomene................................................................................................................. 185 2. Ugovor o lizingu.................................................................................................................. 186

X MEUNARODNI UGOVOR O KONTROLI ROBE........................................... 1881. 2. 3. 4. 5. 6. Opte napomene.................................................................................................................. 188 Izvori prava o kontroli........................................................................................................ 188 Ugovor o kontroli................................................................................................................. 188 Obaveze kontrolora............................................................................................................. 189 Obaveze naruioca kontrole............................................................................................... 190 Odgovornost kontrolora..................................................................................................... 190

XI MEUNARODNI UGOVOR O FAKTORINGU................................................... 1901. Opte napomene................................................................................................................... 190 2. Ugovor o faktoringu............................................................................................................ 191 3. Obaveze i prava faktora...................................................................................................... 192

Literatura .................................................................................................................................... 193

10

PREDGOVOROvaj udbenik je pokuaj da se program izuavanja Meunarodnog privrednog prava uskladi sa Nastavnim planom i programom Fakulteta za obrazovanje rukovodeih kadrova u privredi. Pri tome se imalo u vidu da se u nekoliko predmeta na ovom fakultetu izuavaju pitanja koja su od znaaja i za meunarodno privredno pravo i da studenti ovaj predmet poinju da sluaju posle upoznavanja sa tim predmetima. Zbog toga su ta pitanja obraena samo u nunoj meri, da bi se izbegla njihova ponovljena obrada. Ovo se posebno odnosi na materiju spoljne trgovine i spoljnotrgovinskog poslovanja, koja se obrauje u okviru predmete Spoljna trgovina. Zbog toga su u ovom udbeniku obraena samo neka pitanja i samo u osnovnim crtama patanja meunarodnih plaanja, jer bez njih nije mogue u potpunosti razumeti meusobna prava i obaveze uesnika u poslovima meunarodnog privrednog prava. Ostala pitanja iz ove oblasti su ostavljena predmetu Spoljna trgovina.

11

SKRAENICE:CMI COTIF FAO FIATA GATT ECAFE ECE IBRD ICAO ICC ICSID IDA ILO IMO LAFTA Magreb MIGA MMF NAFTA OPEC UN UNCITRAL UNCTAD UNDP UNIDO UNIDROIT UPU WTO - Meunarodni pomorski odbor - Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicom - Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu - Meunarodna organizacija peditera - Opti sporazum o carinama - Ekonomska komisija za Aziju i Pacifik - Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu - Meunarodna banka za obnovu i razvoj - Meunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo - Meunarodna trgovinska komora - Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova - Meunarodna finansijska korporacija - Meunarodna organizacija rada - Meunarodna pomorska organizacija - Latino-amerika zona slobodne trgovine - Organizacija drava Severne Arfike - Multilateralna agencija za obezbeivanje investicija - Meunarodni monetarni fond - Severno-ameriki sporazum o slobodnoj trgovinskoj zoni - Organizacija zemalja izvoznica nafte - Ujedinjene nacije - Komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovinsko pravo - Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju - Program za razvoj Ujedinjenih nacija - Fond za industrijski razvoj - Meunarodni institut za unifikaciju meunarodnog privatnog prava - Svetski potanski savez - Svetska trgovinska organizacija

12

O p t i

d e o

13

I POJAM I PREDMET MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA1. Pojam meunarodnog privrednog prava Meunarodno privredno pravo je sistem pravnih pravila kojima se ureuju meunarodni ekonomski odnosi. Meunarodno privredno pravo je relativno nova grana prava koja nastaje i razvija se u drugoj polovini 20. veka. Pojava i razvoj meunarodnog privrednog prava su praeni teoretskim nesuglasicama pravnih pisaca u pogledu pitanja da li se ono moe smatrati posebnom granom prava ili je deo neke ve postojee grane. Po jednima, meunarodno privredno pravo je deo meunarodnog javnog prava, jer ureuje odnose koji se tiu razliitih drava, kao nosilaca suverenosti. Taj element govori da se radi o javnopravnim odnosima, pa je, prema tome, meunarodno privredno pravo samo deo meunarodnog javnog prava. 1 U engleskoj, nemakoj i francuskoj koli se smatralo da je to grana prava koja je u nastajanju, ali se jo nije u potpunosti razvila u samostalnu i posebnu granu prava. 2 Razliita shvatanja o mestu meunarodnog privrednog prava i njegovom konstituisanju kao posebne grane prava nisu mimoila ni domau teoriju. I u naoj teoriji, jedna grupa pravnih pisaca je smatrala da meunarodnom privrednom pravu nedostaju bitni elementi da se konstituie kao posebna grana prava-zaokruen sistem pravnih normi i poseban metod izuavanja. Postoji samo jedan konstitutivni element posebnosti meunarodnog privrednog prava kao posebne grane prava-posebna oblast drutvenih odnosa. 3 Meutim, i ovi autori su smatrali da razvoj meunarodnog privrednog prava ide u pravcu razvoja kao posebne grane prava. Suprotno stanovite zastupaju pravni pisci koji smatraju da meunarodni privredni odnosi, koji su se ubrzano razvijali, sadre i mnoge posebnosti, koji se ne mogu reavati samo razmatranjem pitanja suverenosti, i na koje suverenost malo ili nimalo utie, pa je nuno da se meunarodno privredno pravo razvija i prouava kao posebna grana prava. Ovu grupu autora predvodi B. Nikolajevi, koji je prvi u Srbiji razvio tu teoriju, ali i R.urovi, B.Blagojevi. 4 Teoriju o meunarodnom privrednom pravu kao posebnoj grani prava je, posebno, potkrepila J.Vilus, navoenjem posebnih argumenata koji dokazuju posebnost meunarodnog privrednog prava. Ta posebno proizlazi, pre svega, iz predmeta meunarodnog privrednog prava, zatim iz posebnih naela meunarodnog privrednog prava koja su specifina za tu granu prava, iz izvora tog prava, iz arbitrae kao naina reavanja sporova i iz autonomnih sankcija koja stoje na raspolaganju za krenje pravila meunarodnog privrednog prava. 5 U daljem tekstu baviemo se svim ovim pitanjima, pa e to biti i prilika da se ire upoznamo sa sutinom svakog od tih argumenata. Ne moe se osporavati da je do polovine 20. veka uloga drave, i naela suverenosti, u mnogo emu, pa i u privrednom ivotu bila odluujua i da su u tom periodu meunarodni ekonomski odnosi, opravdano, razmatrani kao pitanje meunarodnog javnog prava. Meutim, ubrzani razvoj privrednih odnosa je vodio bitnom poveanju broja i vrsta subjekata koji ostvaruju, na razne naine, meunarodne privredne odnose ili u njima uestvuju. To vie nisu samo drave, kao nosioci suverenosti, ve i mnoge organizacije i udruenja iz razliitih drava, koja u meunarodne privredne odnose stupaju na razliite naine i bez neposrednog posredovanja drava: preduzea, poslovna udruenja, meunarodne univerzalne i regionalne organizacije itd. Mnogi od tih organizacija, ili oblika udruivanja, posluju u vie razliitih drava, osnivajui svoje filijale ili predstavnitva.1 2

Vidi: urovi, R: Meunarodno privredno pravo, Beograd, 2004, str. 3-4. Vidi: Cari. S; Vilus, J; urev, D; Divljak, D: Meunarodno poslovno pravo, Novi Sad, 2007, str. 28-30. 3 Ovo stanovite su zastupali, pre svih, Kapor i Draki; vidi: Cari, S; Vilus, J; urev, D, Divljak, D: op.cit, str. 31. 4 Ibid, str4. 31-33 5 Ibid, str. 33-36.

14

Svi ti oblici organizovanja pokazuju nesumnjivi interes u razliitim sferama drutvenog ivota: u politikim, ekonomskim odnosima, pa i u razvoju pravnih odnosa, koji se, jo uvek, ureuju na nivou drave. Nastojanje da se obezbede jednaki uslovi poslovanja u razliitim dravama, gde ti oblici ekonomskog organizovanja posluju, nuno vodi uticaju na stvaranje pravnih pravila koja e takve uslove poslovanja da obezbede. Dakle, javljaju se pravna pravila koja se razvijaju relativno nezavisno od unutranjeg prava pojedinih drava. Broj i raznolikost odnosa koji se takvim pravilima ureuju govore u prilog stavu da je meunarodno privredno pravo grana prava koja treba da se posebno razvija i prouava. Naravno, to ne znai da je meunarodno privredno pravo apsolutno nezavisna grana prava, potpuno razliita i potpuno drugaija od drugih grana prava. Naprotiv, meunarodno privredno pravo ima relativno dosta dodirnih taaka i slinosti sa nekim drugim, posebno srodnim granama prava. Nauka meunarodnog privrednog prava esto koristi institute koji su razvijeni u tim srodnim granama prava, kao i njihove metode prouavanja, ali ipak se razlikujui od njih iz ve navedenih razloga. 2. Predmet meunarodnog privrednog prava U najoptiujem smislu reu, predmet meunarodnog privrednog prava su meunarodni ekonomski odnosi. Meutim sam pojam meunarodnih ekonomskih odnosa je vrlo irok i obuhvata itav niz veza razliite prirode: proizvodnih, trgovinskih, finansijskih itd. Uz to, u tim odnosima uestvuje irok krug vrlo razliitih subjekata i to na razliitm nivoima i sa razliitim stepenom uea u tim odnosima. Meusobni odnosi razliitih subjekata, pravila po kojima se ti odnosi odvijaju, reavanje sporova i mnoga druga pitanja zahtevaju da budu ureena pravilima meunarodnog privrednog prava. Imajui sve to u vidu, ini se da je ispravno definisati predmet meunarodnog privrednog prava kao pravna pravila kojima se ureuju odnosi u meunarodnom prometu roba, usluga i novca. 6 Nuno se nauka meunarodnog privrednog prava se bavi tim pravom sa dva aspekta. Prvi, koji moemo oznaiti kao opti deo meunarodnog privrednog prava se bavi optim pravnim pojmovima meunarodnog privrednog prava, koji odreuju osnovne pojmove i opta pravna pravila za odvijanje meunarodnih ekonomskih odnosa. Dakle, ovaj deo se bavi izuavanjem subjekata meunarodnog privrednog prava, izvorima tog prava, reavanjem sporova koji proistiu iz meunarodnih ekonomskih odnosa, nacionalnim zakonodavstvom koje se odnosi na meunarodne ekonomske odnose (spoljnotrgovinski propisi, carinski propisi) itd. Posebni deo meunarodnog privrednog prava se bavi pravilima koja ureuju odvijanje konkretnih poslova u meunarodnom privrednom pravu, pa se esto ovaj deo meunarodnog privredno prava naziva i Meunarodno poslovno pravo. Ovaj deo prava sadri ona pravila koja se odnose na poslovne operacije, odnosno na sve pravne i faktike radnje kojima se ostvaruje meunarodna razmena usluga, roba kapitala. 3. O nazivu meunarodnog privrednog prava Uporedo sa napred navedenim razvojem, izgraivalo se i terminoloko odreenje nove granemeunarodnog privrednog prava. Termin meunarodno privredno pravo nije od poetka opteprihvaen, pa i danas nije svuda prihvaen. Za oznaavanje ove nove grane koristili su se razliiti termini: meunarodno trgovako pravo, meunarodno ekonomsko pravo, pa i danas naziv meunarodno privredno pravo nije u potpunosti ustaljen u pravnoj literaturi. 7 Meunarodno trgovako pravo ne obuhvata sve odnose kojima se meunarodno privredno pravo bavi, posebno ne obuhvata one odnose koji imaju javnopravni karakter. Pored toga, meunarodno6 7

Vidi, iri, A; Cvetkovi, P: Meunarodno trgovinsko pravo, struni eseji, Ni, 2001, str. 2-3. Npr. iri, A i Cvetkovi, P. koriste termin Meunarodno trgovinsko pravo, ibid.

15

privredno pravo se ne bavi samo meunarodnim trgovakim odnosima, nego i drugim privrednim odnosima. Sa druge strane, termin meunarodno ekonomsko pravo je preirok, jer taj termin ima naglaeno ekonomistiki pristup, odnosno podrazumevao bi i metode i terminologiju ekonomske nauke i ne moe se odnositi samo na pravne odnose. Stoga izgleda da je najprihvatljiviji termin meunarodno privredno pravo, iako i on nije potpuno precizan. Pri tome, pod njim treba podrazumevati razliite privredne odnose, meunarodnu trgovinu, vrenje usluga, transfer novca, meunarodni saobraaj. Takoe, treba imati u vidu da u privredne odnose koji se ureuju meunarodnim privrednim pravom spadaju ne samo javnopravni-odnosi izmeu drava, nego i privatnopravni odnosi drugih subjekata-trgovaca i trgovakih udruenja, preduzea, kompanija i privrednih udruenja. Potencijalnih uesnika u meunarodnim privrednim odnosima je toliko da je odluujui kriterijum za odgovor na pitanje da li se radi o meunarodnom privrednom odnosu karakter tog odnosa, a ne svojstvo njegovih uesnika. Pri svemu tome treba imati u vidu da je, kao posledica nesluenog tehnolokog razvoja, razvoja sredstava za proizvodnju, poveanja efikasnosti proizvodnje, nastala vrlo jasna i neizbena potreba za proirenjem trita; veoma razvijeni kapaciteti proizvodnje dobara uinili su da je svako pojedinano trite premalo za njihovu konanu realizaciju. To nuno vodi zahtevima za izlazak na druga trita, odnosno vodi nastojanjima da ceo svet postane jedno globalno trite. Takvom tritu su preuski okviri koje postavljaju nacionalni pravni sistemi i neophodno je stvoriti makar osnovna pravila koja se primenjuju na celom tritu, koja su jednaka za sve subjekte i koja ne spreavaju efikasno odvijanje ekonomskih odnosa. Takva pravila su ona koja ine samu sutinu meunarodnog privrednog prava. 4. Odnos meunarodnog privrednog prava i srodnih grana prava Tek u relativno bliskoj prolosti formirano kao posebna grana prava, meunarodno privredno pravo ipak ne moe biti od drugih, posebno nekih, srodnih grana prava izolovana celina, koja sa njima nema dodirnih taaka. U tom smislu, meunarodno privredno pravo se oslanja na neke pravne institute koji su stvoreni u tim srodnim granama prava, a sa druge strane te srodne grane prava na neki nain odreuju pravne okvire i preduslove za nastanak meunarodnog ekonomskog odnosa koji meunarodno privredno pravo ureuje. To, razume se, ne negira posebnost i celovitost meunarodnog privrednog prava, koje se razvija kao posebna grana prava usmerena na prouavanje i ureivanje meunarodnih ekonomskih odnosa kao celine. 4. 1. Odnos meunarodnog privrednog i meunarodnog javnog prava Jedna od srodnih grana prava, o kojoj je ve bilo rei, je meunarodno javno pravo, ija odreena pravna pravila i naela koristi i meunarodno privredno pravo. Iako sve ree, jo se mogu sresti miljenja da je meunarodno privredno pravo deo meunarodnog javnog prava. To se samo uslovno moe prihvatiti, utoliko to je meunarodno javno pravo izgradilo pravne okvire za nastanak meunarodnog ekonomskog odnosa; u tom smislu, ono predstavlja pravno izvorite za nastanak meunarodnog privrednog prava. U sutini, predmet meunarodnog javnog prava je bitno iri od predmeta meunarodnog privrednog prava. Meunarodno javno pravo ureuje odnose izmeu suverenih drava u meunarodoj zajednici, dok meunarodno privredno pravo ureuje meunarodne ekonomske odnose subjekata, ukljuujui i takve odnose izmeu drava, ali se ne ograniavajui samo na njih, nego i meunarodne ekonomske odnose subjekata koji postoje u dravama, ali nisu drave. 16

Izvori i jednog i drugog prava su, uglavnom, slini, a u sluaju ugovornog prava i isti. Ipak, u meunarodnom privrednom pravu su vrlo vani i neki izvori koji ne predstavljaju izvore u meunarodnom javnom pravu. Meunarodno javno pravo i meunarodno privredno pravo su komplementarne grane, u tom smislu to su naela i izvori razvijeni u meunarodnom javnom pravu relevantni i u meunarodnom privrednom pravu, ali, istovremeno, neka od njih, razvijena u meunarodnom privrednom pravu, utiu na razvoj onih koja ve postoje u meunarodnom javnom pravu. Na primer, sve vei stepen liberalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa nuno je doveo do novog razumevanja suverenosti drave i sve reeg pozivanja drave na suverenost u meunarodnim ekonomskim odnosima.

4. 2. Odnos meunarodnog privrednog i meunarodnog privatnog pravaVerovatno najsrodnija grana prava meunarodnom privrednom pravu je meunarodno privatno pravo, jer i jedna i druga grana prava se bave odnosima u kojima postoji element inostranosti. Meutim, bitna razlika izmeu ove dve grane prava je u tome to su pravila meunarodnog privatnog prava deo unutranjeg prava drava i podlona, u principu, unutranjim odnosima suverenih drava u kojima se ostvaruju. Ona se primenjuju na sve odnose koji imaju element inostranosti, bilo da su u pitanju lini ili imovinski odnosi (statusna pitanja, svojinski odnosi, nasledno pravo itd.) i njihova sutina je da ureuju koje e pravo biti primenjeno u jednom konkretnom odnosu u kome postoji interes dve ili vie drava. U tom smislu, za meunarodno privredno pravo su od bitnog znaaja te, kolizione norme, koje u meunarodnom privatnom pravu odreuju koje se pravo primenjuje, pa i u meunarodnom ekonomskom odnosu. Za razliku od meunarodnog privatnog prava, pravila meunarodnog privrednog prava koja se odnose na odreeni odnos se primenjuju nezavisno od pravila unutranjeg prava koja se odnose na te odnose, osim ako je u pitanju javni poredak drave ili meunarodni javni poredak. Drugim reima, kad su u pitanju materijalnopravne norme, koje postoje i u meunarodnom privatnom pravu, presudna su pravila meunarodnog privrednog prava, koje ureuje meunarodni ekonomski odnos. To, meutim, ne znai da su unutranja pravna pravila irelevantna za meunarodno privredno pravo. Naprotiv, meunarodno privredno pravo se oslanja i na odreene unutranje pravne propise koji odreuju granice slobode poslovanja i primene meunarodnog privrednog prava, a da se ne dovodi u pitanje javni poredak zemlje (unutranji privredni, carinski, devizni, finansijski propisi). 2. 3. Odnos meunarodnog privrednog prava prema domaem zakonodavstvu Unutranje zakonodavstvo drave odreuje opti pravni okvir u kome se subjekti koji potpadaju pod suverenost jedne drave mogu ukljuiti u meunarodne ekonomske odnose. U tom smislu, unutranje pravo drave odreuje uslove pod kojima jedan privredni subjekt moe da stupa u te odnose, kao i osnovni sadraj i nain odvijanja tih odnosa. Te norme domaeg zakonodavstva su tzv. strogo pravo (ius cogens), pravila od kojih nema odstupanja. Razliite drave ta pitanja ureuju razliitim propisima, ali je sasvim sigurno da se, najee, ti uslovi propisuju deviznim i carinskim zakonodavstvom. Meutim, pored ovih strogih pravnih normi, u domaem zakonodavstvu postoje i druga pravila koja su dispozitivnog karaktera i koja mogu da posredno utiu na odvijanje meunarodnih ekonomskih odnosa. Ta pravila zavise od volje stranaka, uesnika u meunarodnom ekonomskom odnosu i one ta pitanja, uglavnom, ureuju meusobnim ugovaranjem. Pored toga, unutranje pravo sadri i pravne norme koje se ne odnose neposredno na meunarodne ekonomske odnose, ali predstavljaju preduslov za samo postojanje subjekta koji bi mogao da stupi u meunarodne ekonomske odnose. To su, po pravilu, opet stroge pravne norme i odnose se na osnivanje i 17

registrovanje privrednih subjekata, njihove obaveze prema unutranjem pravnom poretku, uslove i nain poslovanja, prestanak privrednog subjekta itd.

II RAZVOJ MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVAGovorei o razvoju meunarodnog privrednog prava, ograniiemo se upravo na to: razvoj meunarodnog privrednog prava kao posebne grane prava. 8 To, meutim, ne znai da meunarodni ekonomski odnosi nisu postojali i pre nego to se ovaj sistem pravnih pravila razvio (to jo uvek nije dovren proces, nego taj razvoj i dalje traje, kao i, uostalom, u svim granama prava) kao posebna grana prava. Naprotiv, neki rudimentarni oblici meunarodnih ekonomskih odnosa, dodue daleko od tog pojma u sadanjem smislu rei, postoje i znatno ranije, od srednjeg veka. U to doba, od poetka XII veka zabeleeni su ugovori trgovinskog, odnosno ekonomskog karaktera izmeu drava i jo ee izmeu pojedinaca iz razliitih drava. Meutim, ti sporazumi i ugovori su bili sporadini, od sluaja do sluaja. To je bilo u skladu sa karakterom tadanjih drava, koje jo nisu bile, u znaajnoj meri, organizatori privrednog ivota, nego su razvoj takvih odnosa eventualno podravale, ako su od njega imale neposrednu korist, izraenu u razliitim taksama i slinim prihodima. Neto znaajniji uticaj na razvoj tadanjih meunarodnih ekonomskih odnosa, koji su se uglavnom svodili na trgovake odnose, imala je praksa u slobodnim italijanskim gradovima, koji su nastojali da svojim trgovcima osiguraju slobodu trgovanja, zakljuivanjem sporazuma i ugovora, pre svega u dravama Evrope, posebno u Sredozemlju i u Engleskoj. Naravno, ti ugovori su sadravali i odreene druge garancije i uslove za odvijanje te trgovine, pre svega o imunitetu trgovaca i zatiti njihove imovine, slobode plovidbe njihovih brodova na otvorenom moru i teritorijalnim vodama i sl. Slina, ali bogatija praksa razvoja ugovora je engleska praksa, koja takoe sadri, u osnovi, sline ili iste zahteve za engleske trgovce. Ova praksa je znatno rasprostranjenija, obzirom na ogromnu teritoriju na kojoj se prostiralo britansko kraljevstvo, ali i sadrajnija, jednostavno zbog razliitih uslova u kojima se odvijala trgovina. Tako, ti ugovori sadre i odreene politike klauzule, o miru, o zabrani piratstva, a trgovaka pitanja su bila ureena indirektno. Interesantno je da se u tim ugovorima pojavljuje i zahtev za principom reciprociteta priznatih prava. Ipak, ubrzani razvoj meunarodnih ekonomskih odnosa poinje u periodu kapitalizma. Razvoj sredstava za proizvodnju i tehnologije, u vezi sa tim ubrzan razvoj proizvodnih kapaciteta, transportnih sredstava, nuno je doveo do znatnog ubrzanja odvijanja ekonomskih odnosa i zahteva za proirenjem trita koje postaje premalo za narastajue proizvodne mogunosti. U svakom pogledu, nacionalni okviri postaju preuski i smetnja ubrzanom privrednom razvoju. Sve to logino vodi meunarodnoj razmeni, pre svega razmeni roba, koje drave poinju da svesno podstiu razliitim merama. Dolazi do povezivanja roba koje stoje na raspolaganju i trita u drugim krajevima sveta, kojima je ta roba potrebna.. Razvijena proizvodnja, sa druge strane, zahteva nove sirovine, koje u pravilu ne postoje u podrujima u kojima se razvijaju najznaajniji proizvodni kapaciteti. To stvara odreenu meuzavisnost izmeu takvih podruja i, posledino tome, zakljuivanje ugovora o razmeni postaje sve ustaljenija praksa. Pri tome, iako politiki odnosi esto utiu na ekonomske odnose, ugovori se zakljuuju i bez optih sporazuma drava, izmeu nosilaca privrednih aktivnosti samih. Uporedo, jaa svest o potrebi da se pravno uredi sve masovniji meunarodni promet roba i usluga, transfer kapitala. To neposredno dovodi i do zakljuivanja meusobnih ugovora drava, koji vode tom cilju. U tom periodu, krajem 18. i u 19. veku, drave pribegavaju zakljuivanju ugovora kojima se obezbeuje sloboda trgovine i sloboda ugovaranja za privredne subjekte. Najei princip koji se primenjuje u tim ugovorima, tog perioda, postaje klauzula najveeg povlaenja, koje drave meusbno priznaju jedna drugoj u tim ugovorima (prvi takav ugovor8

ire o razvoju meunarodnog privrednog prava, vidi: urovi, R: op.cit. str. 14-21.

18

zakljuile su Francuska i SAD-1778). U tom periodu, ugovarana je klauzula najveeg povlaenja po principu reciprociteta. Sredinom 19. veka, klauzula najveeg povlaenja se u meusobnim ugovorima primenjuje i bezuslovno, bez reciprociteta, sve do velike ekonomske krize 1929. godine, kad se ponovo u meunarodne ekonomske odnose uvodi reim razliitih povlastica, koji traje do dananjih dana, uprkos naporima i u meunarodnim organizacijama da se eliminie. Ceo ovaj period razvoja je praen i stvaranjem odreenih meunarodnih udruenja trgovaca, u kojima dolazi do artikulisanja zajednikih interesa u obezbeivanju slobode meunarodnih ekonomskih odnosa sa to je mogue manje ogranienja. Takva udruivanja imaju presudan uticaj na usvajanje viestranih meunarodnih ugovora u razliitim oblastima meunarodnih ekonomskih odnosa i ti ugovori, u stvari, predstavljaju poetak razvoja meunarodnog privrednog prava, kao posebne grane prava. Danas je veoma veliki broj takvih ugovora, koji predstavljaju najznaajnije izvore meunarodnog privrednog prava i bez kojih bi bilo teko zamisliti odvijanje meunarodnih ekonomskih odnosa. Prema tome, moglo bi se zakljuiti da se meunarodno privredno pravo konstituie i razvija u dugom procesu, uporedo sa razvojem meunarodnih ekonomskih odnosa i da je razvoj takvih odnosa uslov za njegovu pojavu i konstituisanje kao posebne grane prava. Poseban zamah u razvoju meunarodnog privrednog prava nastaje posle drugog svetskog rata i, naroito, od poetka ezdesetih godina. Naravno, danas je malo onih koji osporavaju da je meunarodno privredno pravo posebna grana prava; ali, treba imati u vidu da je to grana koja se i dalje, i neprekidno, razvija.

III IZVORI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVAIzvori prava, uopteno i pojednostavljeno gledano, mogu biti materijalni i formalni izvori. Materijalni izvori su oni odnosi koji se ureuju, odnosno koji zahtevaju da budu ureeni pravom. Ovim izvorima se neemo baviti, jer se njima bave druge pravne nauke ili druge nauke. Sa naeg stanovita posmatrano, i za potrebe ovog rada, baviemo se drugom grupom izvora, formalnim izvorima prava. Formalni izvori su pojavni oblici pravnih normi, odnosno akta koja sadre pravne norme (ugovori, zakoni, obiaji i sl.). Zbog toga, koristei pojam izvora uvek emo imati u vidu te, formalne izvore meunarodnog privrednog prava. Jedan od argumenata kojim se dokazuje da je meunarodno privredno pravo posebna grana prava jeste i taj da ga karakteriu njegovi, autentini izvori, kako to istie J. Vilus. 9 Pri tome, sasvim osnovano, J.Vilus posebno naglaava ulogu Komisije za meunarodno trgovinsko pravo Ujedinjenih nacija, koja je svojim delovanjem dala izutetan doprinos ureivanju odnosa u meunarodnom privrednom pravu, kao i znaaj autonomnog prava u stvaranju izvora meunarodnog privrednog prava. Sve to zajedno, nesumnjivo opravdava argument o postojanju posebnih izvora meunarodnogt prava. Meutim, u teoretskom smislu, i izvori meunarodnog privrednog prava se mogu svrstati u ve odavno usvojene kategorije izvora koje su opteprihvaene i u meunarodnom javnom pravu, pa je osnovano na najoptiji nain ukazati na njih. Izvorima meunarodnog privrednog prava se smatraju, u optem smislu, isti oni izvori koji su opteprihvaeni kao izvori u meunarodnom javnom pravu. 10 To su: meunarodni ugovori, meunarodno obiajno pravo i opta pravna naela. To su glavni izvori prava, to znai da oni mogu biti pravni osnov za ureivanje odreenih meunarodnih ekonomskih odnosa, odnosno mogu biti pravni osnov za reavanje odreenih sporova koji se mogu javiti u konkretnim meunarodnim ekonomskim odnosima. Pored glavnih izvora, postoje i pomoni izvori prava. Pomoni izvori prava ne mogu biti pravni izvori u pravom smislu, jer se na njima ne mogu zasnivati odluke, ali im se ne moe porei pravni znaaj,9

10

Cari, S; Vilus, J; urev, D; Divljak, D: op.cit, str. 35. Drfinisani u lanu 38. Statuta Meunarodnog suda pravde

19

jer oni mogu upuivati na glavne izvore u odreenim konkretnim sluajevima, ali mogu uticati i na razvoj prava, ukazivanjem na postojanje odreenih pravnih praznina. Takoe, oni mogu biti doprinos razvoju prava i u tom smislu to neke pravne praznine mogu da nadoknade, posebno u sluajevima kad postoji ovlaenje da se sporovi reavaju po naelu pravinosti (ex equo et bono). 1. Meunarodni ugovori (konvencije) Meunarodni ugovori, kao izvor meunarodnog privrednog prava mogu biti viestrani ili bilateralni. To znai da se izvorima meunarodnog privrednog prava smatraju i meunarodne konvencije kojima se, na opti nain, ureuju meunarodni ekonomski odnosi, ali i dvostrani meunarodni ugovori kojima se ureuju meunarodni ekonomski odnosi izmeu drava. Veliki je broj meunarodnih viestranih ugovora kojima se, na opti nain, ureuju meunarodni ekonomski odnosi. U takve ugovore spadaju i ugovori kojima se stvaraju zajednice drava ili meunarodne organizacije, kojima se lanice obavezuju da na jedinstven nain primenjuju ista pravila u meunarodnim ekonomskim odnosima. esto se kao izvor meunarodnog privrednog prava javljaju i meunarodni ugovori koji nemaju prevashodno ekonomski nego politiki karakter, ali sadre i pravne norme koje se primenjuju na meunarodne ekonomske odnose. Na primer, ugovori o miru, ugovori o meusobnoj saradnji i svi takvi ugovori su nesumnjivi izvor meunarodnog privrednog prava. Veliki znaaj ovakvih ugovora je u tome to imaju odreeni, esto veliki znaaj i za lanice ugovora, drave, koje su obavezne da ta pravila primenjuju i u sopstvenom zakonodavstvu, odnosno da svoje zakonodavstvo usaglase sa takvim ugovorima. Treba napomenuti da su meunarodni ugovori, kao izvor prava, obaveza samo za drave koje su ih izriito prihvatile, odnosno koje su ratifikovale meunarodni ugovor koji sadri odreena pravila. Pored viestranih meunarodnih ugovora, u ovu grupu izvora prava svakako spadaju i dvostrani meunarodni ugovori, koje zakljuuju dve drave. Oni predstavljaju obavezu za subjekte koji pripadaju tim dravama, ali priroda tih izvora je ista kao i viestranih meunarodnih konvencija. Nesporan je znaaj koji imaju meunarodne konvencije kao izvor meunarodnog privrednog prava. Pre svega, zbog toga to su one rezultat saglasnosti volja jo uvek najvanijih subjekata u meunarodnim odnosima, drava. Meutim, nain njihovog usvajanja esto namee nepremostive tekoe u usvajanju tekstova ugovora i zahteva duge rokove od ideje do konanog usvajanja teksta ugovora, to nije u skladu sa ubrzanim privrednim razvojem. Iako se u izradi ugovora, po pravilu, angauju eksperti iz odgovarajuih oblasti, ipak je njihov struni rad podvrgnut oceni i volji drava, koje su ovlaene i nadlene da daju konanui re o prihvatljivosti ili neprihvatljivosti predloenih reenja. Razume se da u tom procesu do izraaja dolaze odreene razlike u ve razvijenoj pravnoj kulturi razliitih drava, pa i regiona sveta, ali i razliiti interesi, koje je ponekad teko pomiriti. J. Vilus, kao jednu od veih tekoa u postupku usvajanja meunarodnih ugovora vidi razliku izmeu common law (za koje se esto koristi i termin anglosaksonski-prim. autora) pravnog sistema karakteristinog za velike privredne sile, kao to su SAD, Velika Britanija, ali i mnoge drave, uglavnom bive kolonije pod njihovim uticajem i civil law (za koji se esto koristi i termin kontinentalni-prim.autora) pravnog sistema, koji pored evropskih i latinoamerikih drava obuhvata i bive francuske kolonije.11 Naravno da i stepen razvoja drava uesnica u pripremi meunarodnog ugovora utie na reenja koja se ugovorm predviaju. U tom pogledu se razlikuju i interesi razvijenih i nerazvijenih, ili drava u razvoju, pa je ve opte mesto razlikovanje razvijenog severa i nerazvijenog juga. Uz sve to, treba napomenuti da ak i kad je usvojen meunarodni ugovor, on podlee ratifikaciji, odnosno potvrivanju u parlamentu drava ili drugom dravnom organu, zavisno od ustavnih propisa11

Cari, S; Vilus, J; urev, D: Divljak, D: op.cit, str. 55-56.

20

drave. To, po pravilu, odlae njegovo stupanje na snagu, a ponekad to odlaganje moe da traje i godinama. Nastojanja da se otklone ovi nedostaci, koji su dolazili putem razliitih predloga da se meunarodni ugovori usvajaju u Genrealnoj skuptini UN i da budu obavezni za sve uesnike u meunarodnim privrednim odnosima, ili da Generalna skuptina UN preporui da drave ratfikuju zakljuene meunarodne ugovore, teko da bi mogle da otklone navedene nedostatke . Prosto zbog toga to je i za taj nain usvajanja meunarodnih ugovora ili za usvajanje preporuka za njihovu ratfikaciju neophodna volja drava, a sa druge strane, Generalna skuptina UN nema kapacitet da usvaja dokumente koji su obaveza drava. Uprkos svim navedenim nedostacima, ne moe se, generalno, osporiti znaaj meunarodnih ugovora kao izvora meunarodnog privrednog prava. 2. Meunarodno obiajno pravo Meunarodno obiajno pravo je najstariji izvor meunarodnog privrednog prava i ine ga pravna pravila koja subjekti meunarodnih ekonomskih odnosa dugotrajno primenjuju u praksi, bez osporavanja i uz svest da ta pravila predstavljaju obavezu. To su pravila koja su nastajala u praksi i za njihovu pravnu snagu nije od znaaja pristanak na obavezivanje; ako su obiajnog karaktera ta pravila obavezuju sve strane u odnosu. To podrazumeva da obiajno pravilo nije samo puko, uobiajeno ponaanje. Naime, obiajno pravilo odreuju dva elementa. Objektivni se sastoji u istovrsnom ponaanju subjekata u istim situacijama (opta praksa). Subjektivni element obiajnog pravnog pravila je sadran u javnoj svesti (opinio iuris) da je upravo takvo ponaanje obavezno. esto, iz praktinih razloga (jasnije i preciznije utvrivanje sadraja, lake pronalaenje i primena), takva pravila se preuzimaju u meunarodne, uglavnom viestrane konvencije, ali tim preuzimanjem i pismenim formulisanjem ne gube obiajni karakter. Treba istai da je nastanak obiajnog pravnog pravila iskljuivo kroz praksu danas pre izuzetak nego pravilo. Iz razloga pravne sigurnosti, danas je prevashodni nain stvaranja pravnih pravila u pismenom obliku, kroz ugovorno pravo. Meutim, i ugovorno pravilo moe postati obiajno ako postane u velikoj meri prihvaeno u praksi. 12 3. Opta pravna naela Opta pravna naela su pravni principi, koji su opteprihvaeni i zbog toga predstavljaju glavni izvor meunarodnog privrednog prava. Takva naela mogu poticati i iz meunarodnog javnog prava, ali i iz unutranjeg prava, ali su izvor i meunarodnog privrednog prava. Na primer, naelo o zatiti imovine stranaca, da ugovore treba potovati (pacta sunt servanda) itd. Treba napomenuti da se esto i meunarodni ugovori, u samom tekstu ugovora, pozivaju na opta pravna naela, posebno u delu koji se odnosi na tumaenje ugovora.

Naravno, ostaje pitanje kolika je prihvaenost takvog pravila dovoljna da b i se konstituisalo kao obiajno pravilo, ali diskusija o tome bi prevazilazila cilj ovog rada.

12

21

4. Nacionalno zakonodavstvo kao izvor meunarodnog privrednog prava U skladu sa navedenim optim izvorima meunarodnog privredng prava, koji su razvijeni u meunarodnom javnom pravu, postavlja se pitanje karaktera i mesta odreenih, konkretnih izvora meunarodnog privrednog prava i njihove prirode. U tom pogledu, posebno je interesantna priroda izvora koji dolaze iz meunarodnog privatnog prava. Ve je napomenuto da meunarodno privatno pravo spada u unutranje pravo, ali ureuje pitanja koja su od nesumnjivog znaaja za meunarodno privredno pravo ( npr. nacionalnost preduzea ili broda odnosno vazduhoplova, ime se utvruje element inostranosti u meunarodnom ekonomskom odnosu). Iz toga neki autori izvlae zakljuak da se radi o izvoru i meunarodnog privrednog prava. 13 Ve je napomenuto da domae zakonodavtsvo odreuje pravne okvire da se neki privredni subjekti ukljuuju u meunarodne ekonomske odnose, pa se postavlja pitanje da li se, u tom sluaju, radi o izvorima meunarodnog privrednog prava. Izgleda da nije sporno da su u pitanju izvori meunarodnog privrednog prava, ali da oni obavezuju samo jednostrano; subjekte u dravi ijim se propisima ta pitanja ureuju i u kojima oni spadaju u grupu onih izvora kojima se ureuje tzv. javni poredak. Iako na prvi pogled sporno, da nacionalno zakonodavstvo bude izvor meunarodnog prava, ako se pogleda sutina pravila o kojima je re, izgleda da ima puno osnova da se u izvore meunarodnog privrednog prava uvrste i odreena pravila iz nacionalnog zakonodavstva. Radi se, prvenstveno o onim pravnim pravilima, sadranim u zakonima i drugim propisima koji sadre odredbe koje se mogu svrstati u javni poredak drave, koji svaka drava nesumnjivo podrava i titi svojim propisima. Ve je navedeno da nacionalno zakonodavstvo ureuje opte okvire ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Pre svega, nacionalnim propisima se odreuju subjekti koji mogu da obavljaju trgovinu i druge privredene aktivnosti u inostranstvu. Meutim, drava takoe ureuje i devizno poslovanje, usvaja carinske propise, ureuje obligacione odnose itd. Iako se neki od tih propoisa, u principu, odnose na privredne subjekte unutar drave, kao npr. propisi kojima se ureuje osnivanje preduzea i drugih privrednih subjekata, nesumnjivo je da su oni izvor prava i za meunarodno privredno pravo, jer ti prethodni uslovi se moraju ispuniti da bi se stupalo u meunarodne ekonomske odnose. 5. Autonomno meunarodno trgovinsko pravo Bitna razlika u odnosu na ostale izvore je u tome to pravila koja ine autonomno meunarodno trgovinsko pravo proizlaze, manje-vie, iz slobodne volje uesnika u meunarodnom ekonomskom odnosu i nisu sankcionisana autoritetom dravne ili neke druge vlasti. Dakle, njihova osobenost je da ih stvaraju sami uesnici u meunarodnim ekonomskim odnosima, snagom svoje slobodne izraene volje. Razume se, i ta sloboda volje nije apsolutno neograniena; i ona podlei odreenim objektivnim uslovima u kojima pravila nastaju i zasniva se na tim uslovima. Ali, ipak, vano je istai, ta pravila jesu izraz slobode volje stranaka u meunarodnim ekonomskim odnosima i odnose se, uglavnom, na pravne poslove, pre svega, meunarodnu trgovinu, pa je opravdano smatrati ih izvorima, prvenstveno, poslovnog prava. Ovi izvori, imajui u vidu da nisu sankcionisani autoritetom vlasti, specifini su i po subjektima koji ih stvaraju. To su, pre svega, meunarodna strukovna udruenja u odreenim oblastima meunarodnih ekionomskih odnosa, nacionalna struna udruenja, meunarodne organizacije. Izvori autonomnog trovinskog prava obuhvataju razliite vrste pravila, koje se mogu svrstati u nekoliko osnovnih grupa: pravila koja su kodifikovale meunarodne organizacije, tipski ugovori, opti

13

Vidi, urovi, R: op.cit, str. 23-24.

22

uslovi poslovanja, obiaji i uzanse za obavljanje poslova na specifinom tritu, poslovni obiaji, prometni obiaji, poslovni i proizvodni standardi, praksa nacionalnih i meunarodnih arbitraa. 5. 1. Tipski ugovori Ugovori su i danas preovlaujui nain ureivanja meunarodnih ekonomskih odnosa. Njima se ureuje, manje-vie celina konkretnog pravnog posla i svi uslovi pod kojima se pravni posao obavlja. Oni su garancija i pravne sigurnosti u odreenom pravnom poslu, jer strankama u poslu garantuju izvesnost uslova pod kojima se posao obavlja, pogotovu to zakljueni meunarodni ugovor, po pravilu, iskljuuje primenu nacionalnog zakonodavstva, osim kad se odreene odredbe ugovora iskljue pozivom na zatitu javnog poretka drave. Meutim, to su retki sluajevi u poslovnim odnosima i na njih se gleda kao, u principu, na nepoeljno i ne sasvim prijateljsko ponaanje. Iz praktinih razloga, zaivela je praksa stvaranja tipskih ugovora u odreenim pravnim poslovima, kojima se znatno olakava i ubrzava meunarodna trgovina. Savremeni tipski ugovori su kompletni pravni akti kojima se na potpun i manje ili vie sveobuhvatan nain ureuje pravni posao u celini i ureuju i pitanja rokova za izvrenje posla, plaanja, isporuke, meusobna prava i obaveze u sluaju povrede ugovora, mogunost raskidanja ili ponitenja ugovora, organi koji odluuju u sporovima i druga pitanja koja su od znaaja za obavljanje posla. Znaajna karakteristika tipskih ugovora je da se njima, najee, predviaju i sankcije za njihovo neizvravanje ili povredu. Pri tome, te sankcije ne zavise od dravnih organa, nego ih primenjuju sami uesnici u pravnom poslu. Tipske ugovore pripremaju razliiti subjekti meunarodnog privrednog prava. To mogu biti meunarodne organizacije ili odreena strukovna, pre svega, trgovaka udruenja. Razvojem tipskih ugovora su prvo poela da se bave razliita trgovaka udruenja, da bi olakala i ubrzala poslovanje. Danas je teko zamislivo da se trgovina mnogim proizvodima odvija na drugi nain, osim primenom tipskih ugovora, posebno kod trgovine proizvodima koji se odreuju po rodu (itarice, kafa, eer, metali itd.) Najvei broj tipskih ugovora je pripremila Ekonomska komisija UN za Evropu. Pri tome, znaajno je napomenuti da se Komisija u pripremanju tipskih ugovora oslanjala i na takve ugovore koje su pripremala razliita trgovaka udruenja, to je, naravno, uticalo i na njihovu prihvatljivost i iroku primenu. Pripremom tipskih ugovra se danas bave i druge meunarodne organizacije, kao to su Komisija za meunarodno trgovinsko pravo Ujedinjenih nacija, Meunarodna privredna komora u Parizu itd. Nesporno je da tipski ugovori ubzavaju i olakavaju trgovinske poslove. Meutim, to ne znai da se i u njihovoj primeni ne mogu pojaviti problemi i odreene kontroverze. Naime, tipski ugovor sadri opte uslove za jedan konkretni pravni posao i u tom smislu je on opteg karaktera, ali za svaki konkretan posao uesnice u poslu zakljuuju individualne ugovore. To podrazumeva da odredbe individualnog ugovora budu u skladu sa odredbama opteg ugovora, odnosno da budu nesumnjivo poznate uesnicima u poslu. Ovo je posebno vano u sluaju kad uslovi opte ugovora sadri klauzule ili odredbe koje menjaju ili utiu na zakljueni ugovor. Zbog toga se, u nekim sluajevim, pribegava izriitom pozivanju na opte uslove tipskog ugovora, posebno kad se radi o klauzulama koje nisu uobiajene. Naravno, podrazumeva se da su obe strane upoznate sa optim uslovima, ako su ve ranije stupale u ugovorne odnose i koristile opte uslove predviene tipskim ugovorima. Ipak, strana koja nudi tipski ugovor je duna da skrene panju drugoj strani na opte uslove, pogotovu kad oni sadre klauzule koje nisu uobiajene. U sluaju spora u tumaenju ugovora, ugovor se tumai u korist one strane koja je ugovoru pristupila, na tetu strane koja je ugovor sainila. Ako se proglasi nitavom neka od klauzula ugovora koje proizlaze iz optih uslova, to ne vodi nuno nitavosti celog ugovora. To je u skladu sa osnovnim pravnim 23

interesom obe strane, da se ugovor primeni i posledice eventualne nitavosti ugovora u celini mogle bi da nepovoljno utiu i na stranu koja se na nitavost klauzule poziva. 5. 2. Obiaji i uzanse U meunarodnom privrednom pravu, pod obiajima se podrazumevaju pravila koja su u toliko irokoj primeni u praksi da se od privrednika oekuje da postupaju u skladu sa njima, odnosno sa takvom praksom. Prema tome, vai pretpostavka da se takva pravila primenjuju, a njihova primena izostaje samo ako ih ugovorne strane iskljue. Osnovni razlog nastanka poslovnih obiaja je u njihovoj saglasnosti sa potrebama poslovnih ljudi i ubrzanju poslovnih odnosa kojoj bitno doprinose. Meutim, poslovni obiaji nisu isto to i obiajno pravo. Poslovni obiaj se primenjuje zbog toga to se ocenjuje kao svrsishodan, koristan za brzo i nesmetano obavljanje poslova, i ne mora biti praen pravnom sveu da je obavezan, to je karakteristika obiajnog prava. U tom smislu, poslovni obiaji su dopunski izvor prava i doprinose popunjavanju pravnih praznina i ubrzavanju odvijanja poslovnih operacija. Obiaji se usvajaju za poslovanje na odreenom tritu, ali se mogu odnositi i na odreene konkretne poslove. Trgovaki obiaji su vrlo rasprostranjen nain ureivanja odnosa na tritu i vrlo je est nain ureivanja meusobnih odnosa subjekata koji se na njemu javljaju pozivanje na te obiaje. Obiajima se ureuje veliki broj pitanja od znaaja za pravne poslove, ali se, po pravilu, odnose na specifino trite. To znai da se razlikuju na razliitim tritima i neophodno je dobro poznavanje konkretnog trita da bi se obezbedila izvesnost u pogledu pravila koja se primenjuju. Poslovne obiaje stvaraju sami uesnici u ekonomskim odnosima i oni su, manje ili vie, zasnovani na njihovim iskustvima u tim poslovima. Ali, poslovni obiaji ne mogu biti u suprotnosti sa meunarodnim javnim poretkom, niti sa javnim interesom nacionalnih drava. Takoe, poslovni obiaji se ne mogu protiviti javnom moralu, odnosno moraju biti usklaeni sa moralnim normama. Jo uvek ne postoji opteprihvaena definicija obiaja, pa se govori o lokalnim, regionalnim ili meunarodnim obiajima. Oigledan kriterijum u tome je rasprostranjenost njihove primene. Ali esto se oni oznaavaju i razliitim terminima u odnosu na podruje odnosa na koje se primenjuju, pa se mogu sresti pojmovi optih uslova poslovanja, prometnih obiaja, poslovnih i proizvodnih standarda i sl. Pod uzansama se podrazumevaju odreeni kodifikovani, odnosno pismeno uoblieni poslovni obiaji, koje sainjavaju nacionalna ili meunarodna tela. Prema tome, ta tela pripremajui uzanse ne vre zakonodavnu, odnosno normativnu delatnost, nego jednostavno pripremaju sistematizovani popis obiaja koji se ve smatraju vaeim i primenljivim. Pri tome, uobiajeno je da se, po obuhvatu odnosa, uzanse pripremaju u obliku optih ili posebnih uzansi. Opte su one koje se odnose na sve grane privrede, a posebne one koje se primenjuju u jednoj posebnoj privrednoj grani. Uzanse, bilo opte ili posebne, ne mogu biti u suprotnosti sa imperativnoim pravnim pravilima. 5. 3. Opti uslovi poslovanja Opte uslove poslovanja, po pravilu, usvajaju nacionalna privredna i struna udruenja jedne ili vie drava. Takoe, opte poslovne obiaje mogu da usvajaju i meuvladini privredni organi i organizacije. Opti uslovi poslovanja se primenjuju u odnosima izmeu subjekata koji pripadaju tim udruenjima i dravama. Opti uslovi poslovanja su, naelno, dispozitivne prirode, odnosno oni se primenjuju onda kad u konkretnom pravnom poslu nije drugaije predvieno, ugovorom ili na drugi nain. 24

Postoje i izuzeci od navedenih pravila, onda kad su opti uslovi poslovanja utvreni kao obavezna pravila, meunarodnim sporazumom odreenih drava ili udruenja iz tih drava.

5. 4. Prometni obiajiPrometni obiaji su, u sutini, poslovni obiaji u oblasti prometa roba. To su, po svojoj sutini pravila koja su tehniki standardi u odreenim fazama prometa robom i podrazumevaju, na primer, nain pakovanja robe u saobraaju zavisno od mesta prodaje i mesta isporuke, nain isporuke (na mestu prodaje ili u seditu kupca), uslove saobraajnih sredstava kojima se roba prevozi (pakovanje roba za transport, ventilacija, uslovi temperature i sl.), prava putnika u prevozu ljudi i obaveze prevoznika u tim sluajevima. Prometni obiaji nisu vrsta pravila, pa se esto moe desiti da razliiti izvrioci istog posla primenjuju razliita pravila. Meutim, ona se vrlo esto koriste u reavanju sporova koji nastanu u toku izvrenja poslova. 5. 5. Poslovni i proizvodni standardi Poslovni i proizvodni standardi nastaju uporedo sa sve masovnijom industrijskom proizvodnjom. Osnovni razlozi za usvajanje poslovnih i proizvodnih standarda su dvostruki: sa jedne strane standardi treba da zatite interese korisnika u ekomskim odnosima, a sa druge da zadre odreeni, zadovoljavajui kvalitet proizvedenih dobara to je, posredno, opet zatita korisnika. Prvi cilj se ostvaruje usvajanjem pravila o nainu na koji se ostvaruje poslovanje i uslovima koje treba da zadovoljavaju proizvedene robe. Ti uslovi podrazumevaju i iskoristivost odreenih proizvoda, ali i nain njihove proizvodnje, pre svega sastav roba, zabranu korienja postupaka koji mogu da tete zdravlju korisnika itd. U usvajanju ovih standarda je esta intrevencija drave, koja odreenim svojim merama onemoguava tetne pekulacije proizvoaa, obezbeuje upotrebljivost proizvoda u odreenim periodima (npr. obezbeivanje servisa i odravanja proizvoda za odreeni period vremena itd.). Proizvodni standardi su usmereni na postizanje i odravanje odreenog kvaliteta roba koje se proizvode i iskoristivosti proizvoda na odreenom tritu. Ovi standardi su, po pravilu, precizniji u odnosu na poslovne standarde, tako to propisuju minimum uslova i kvaliteta koji proizvod mora da ispunjava da bi se naao na tritu. To su relativno stroga pravila od kojih ne bi trebalo da ima odstupanja. Naravno, proizvoai mogu izneti na trite robu koja je vieg stepena kvaliteta, ali ne bi smeli da budu slabijeg. Kod ovih standarda je bitna i usklaenost proizvoda u razliitim granama privrede. Npr, ne mogu se na tritu na kome je predvieno snabdevanje elektrinom energijom napona 220 V prodavati proizvodi koji rade na 110 V ili vie od 220. Takoe, ne mogu se, npr, na tritu Srbije prodavati TV aparati SECAM sistema, ako se ima u vidu da je TV produkcija u Srbiji, pa i Evropi PAL sistema. U ovakvim sluajevima, naravno, proizvoai mogu proizvoditi aparate koji su prilagodljivi i jednim i drugim uslovima, ali svakako ne mogu one koji su prilagoeni samo onom koji nije prisutan na tritu. Ovi standardi se, uobiajeno, utvruju za dravu u celini, pa je tako na snazi u Srbiji jo uvek standard koji se obeleava kao JUS, ali se sve ee pribegava usvajanju standarda koji su ire primenjeni, makar u regionu ako ne u celom svetu. To je normalna posledica meuzavisnosti u meunarodnim privrednim odnosima i ovaj pristup praktino je preduslov za izlazak privrednih subjekata na globalno, svetsko tite.

25

IV SUBJEKTI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA 1. DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRAVATradicionalno, najvaniji subjekt meunarodnog prava, pa i meunarodnog privrednog prava je drava. Uz to, drava je i izvorni subjekt meunarodnog prava (i meunarodnog privrednog prava), jer iz drave, posredstvom drave ili uz saglasnost ili dozvolu drave nastaju i u meunarodnom privrednom pravu deluju svi drugi subjekti meunarodnog privrednog prava. Pojam drave odreuje meunarodno javno pravo. Da bi se jedan entitet smatrao dravom neophodno je da postoje tri elementa dravnosti: suverenost, teritorija i stanovnitvo. To podrazumeva da drava vri suverenu vlast, bez osporavanja, na teritoriji omeenoj granicama, na kojoj je definisano stanovnitvo te drave. Samo drava koja ima sva tri elementa dravnosti predstavlja subjekt meunarodnog prava. Naravno, to vrlo pojednostavljeno definisanje pojma drave nije uvek i obavezno sasvim lako i precizno u stvarnom ivotu. Ponekad, postoje mnogi problemi u vezi sa ustanovljavanjem postojanja gotovo svakog od navedena tri elementa; da li se suverena vlast vri u punom obimu, da li je drava meunarodno priznata, da li su njene granice potvrene meunarodnim priznanjem, ta sa dravom koju ne prihvata kao svoju deo stanovnitva na njenoj teritoriji, nego nastoji da se izdvoji i stvori novu dravu itd. Meutim, tim pitanjima se bavi meunarodno javno pravo i za potrebe meunarodnog privrednog prava nema potrebe da se ona detaljnije razmatraju. To, naravno, ne znai da ta pitanja ostaju bez uticaja na primenu meunarodnog privrednog prava u tim sluajevima. Naprotiv, navedeni problemi mogu biti u tolikoj meri izraeni da dovode u pitanje i sam meunarodni subjektivitet takve drave u meunarodnim ekonomskim odnosima, oteavaju njeno stupanje u meunarodne ekonomske odnose ili ga ak onemoguavaju. Ali, ponovo, to su pitanja za meunarodno javno pravo i reenja koja meunarodno javno pravo ponudi se koriste kao faktiko stanje u meunarodnom privrednom pravu. Ipak, bilo bi korisno, u najkraoj moguoj meri upoznati se sa znaenjem i shvatanjem navedenih elemenata dravnosti sa stanovita meunarodnog privrednog prava, odnosno sa stanovita meunarodnih ekonomskih odnosa. Suverenost dravne vlasti je nedeljiva. Ona u meunarodnopravnom smislu znai vrenje vlasti bez osporavanja i to u svim domenima vlasti odnosne drave. Ipak, iz metodolokih razloga, mogue ja govoriti o ekonomskim aspektima suverenosti, slobodno oznaenim kao ekonomska suverenost drave. 1. Ekonomska suverenost drave Ekonomska suverenost drave u tradicionalnom smislu bi znaila potpunu slobodu drave da uspostavlja ili ne uspostavlja ekonomske odnose sa drugim dravama, odnosno da stimulie ili zabranjuje svojim privrednim subjektima da takve odnose uspostavljaju ili da doputa ili zabranjuje stranim privrednim subjektima da deluju na podruju drave. To, apsolutno, shvatanje pojma ekonomske suverenosti je, meutim, prevazieno i danas je teko nai zastupnike takvog shvatanja. Preovlauje stanovite relativne ekonomske suverenosti drave, koje podrazumeva da drava i dalje ima slobodu da odluuje da li e ili nee stupati u meunarodne ekonomske odnose i na koji nain. Ali, nizom objektivnih okolnosti, pre svega onih zbog kojih se meunarodni ekonomski odnosi i razvijaju (zahtevi za proirenjem trita, meuzavisnost ekonomija, potreba za razvojem i sl) drava je faktiki prinuena da u te odnose stupa. Dakle, drava se ne moe prinuditi spoljnim pritiscima drugih drava, ili bilo kojih inilaca sa strane, da stupa u te odnose, ali njene sopstvene potrebe zahtevaju da to ini. Pri tome, postavlja se pitanje nije li to ugroavanje njene ekonomske suverenosti. ini se da ipak nije, jer drava, koristei prava koja 26

proizlaze iz njene ekonomske suverenosti, odluuje da uestvuje u meunarodnim ekonomskim odnosima i ta odluka je, u sutini, ostvarivanje ekonomske suverenosti drave. Naravno da, postupajui na taj nain, drava zakljuivanjem odreenih ugovora odreuje granice slobode odvijanja meunarodnih ekonomskih odnosa. I drugi konstitutivni element dravnosti-teritorija definisan je u meunarodnom javnom pravu. Teritorija drave, prema pravilima meunarodnog javnog prava je ona teritorija na kojoj se prostire suverena vlast drave i obuhvata kopneno podruje, teritorijalno more i vazduni prostor iznad kopna i mora. Ta, dravna teritorija je definisana granicama drave. U skladu sa tim teritorija drave na koju se odnosi i primenjuje privredni sistem te drave, koju uslovno moemo nazvati ekonomskom teritorijom drave, poklapa se sa dravnom teritorijom, odnosno granice drave su i ekonomske granice te drave. To najee jeste tako, ali postoje i izuzeci od tog pravila, pa postoje sluajevi da se te ekonomske granice drave razlikuju od dravnih granica u politikom smislu. Naime, ako pod ekonomskom teritorijom drave podrazumevamo teritoriju na kojoj se primenjuju privredni propisi drave i koja predstavlja jedinstveno trite, koje je obezbeeno jedinstvenim carinskim propisima, moe se dogoditi da se ta teritorija ne poklapa uvek i obavezno sa dravnom teritorijom u politikom smislu. Neki autori prave razliku i izmeu granica koje odreuju ovako shvaenu ekonomsku teritoriju drave i carinskih granica, koje bi, po tim shvatanjima obuhvatale ona podruja na kojima se primenjuje jedinstveno carinsko zakonodavstvo. Sa teoretskog stanovita to moe biti predmet raspravljanja, ali ako se ima u vidu da su carinski propisi nesumnjivo deo meunarodnog privrednog prava, praktino je opravdano, u analizi ekonomske teritorije drave, polaziti i od tih, carinskih granica. tavie, najee upravo carinski propisi vode odstupanju od opteg naela da se poklapaju ekonomske i politike granice drave. U nekim sluajevima, pre svega radi efikasnijeg sprovoenja carinskih, ili carinskih i drugih fiskalnih propisa, carinske granice se pomeraju u izvesnu dubinu dravne teritorije. Iz istih razloga se, ponekad, dve susedne drave sporazumeju da na istom mestu, unutar teritorije jedne od njih, zajedniki obavljaju carinske formalnosti; na primer, na jednoj eleznikoj stanici, u jednoj pomorskoj ili renoj luci. 14 Na taj nain se ubrzava i efikasnije primenjuje carinska procedura, bez suvinih zadravanja, to je vrlo vano za normalno odvijanje meunarodnih ekonomskih odnosa, jer vreme postaje sve znaajniji faktor u njima. Sa druge strane, relativizovanje carinskih granica se pojavljuje i u sluajevima tzv. carinskih unija. Sutina carinske unije je u sporazumu dve ili vie drava da primenjuju iste carinske tarife i postupke, ali i prema treim dravama, koje nisu lanice Unije. Takav sporazum se utvruje ugovorom izmeu drava lanica carinske unije. Carinske unije mogu podrazumevati i potpuno isti carinski sistem u dravama lanicama, odnosno potpuno ukidanje carina izmeu drava lanica unije, ali, takoe, mogue je i da se jedinstven nastup u carinskoj politici obezbeuje samo prema treim dravama, a da se zadre carine u odnosima izmeu njih samih. Najee takve carine su manje, ali se mogu zadrati. Drugi oblik izuzetka od poklapanja dravnih i carinskih granica je uspostavljanje tzv. slobodnih carinskih zona, unutar granica jedne drave. Slobodna carinska zona, po svojoj sutini, predstavlja podruje na kome se na robe i predmete proizvedene u toj zoni ne primenjuju domicilne carinske tarife, odnosno robe i usluge u toj zoni ne podleu carinama dokle god se nalaze u toj zoni. Tek ako izau iz te zone na teritoriju drave, te robe podleu carinskim dabinama. Slobodne carinske zone su pod upravom domae drave, koja kontrolie sprovoenje carinskih i drugih propisa na tom podruju. To podrazumeva da i svi koji posluju u toj zoni moraju da potuju sva ona pravila unutranjeg prava koje spada u podruje javnog interesa. Radnicima, domaim dravljanima ne mogu se uskratiti prava koja pripadaju po radnom zakonodavstvu drave svim zaposlenima u zemlji; u zoni se primenjuju propisi drave koji se odnose na zatitu zdravlja i bezbednosti na radu itd.Na primer, sporazum Bugarske i Srbije da se carinske formalnosti obavljaju na eleznikoj stanici Dimitrovgrad, za obe drave.14

27

Pored carinskih propisa, odnosno oslobaanja, koji se odnose na robu i radove koji se izvode u slobodnoj carinskoj zoni, posebni propisi i oslobaanja se odnose i na primenu deviznih propisa drave. Drugim reima, na transfer novca i plaanja u okviru slobodne carinske zone se ne primenjuju ogranienja predviena deviznim zakonodavstvom zemlje. Treba napomenuti da se u slobodnim carinskim zonama, pored skladitenja i razmene robe, mogu organizovati i neke konkretne privredne aktivnosti, koje bi se mogle smatrati proizvodnjom. Najee, to nije kompletna proizvodnja dobara, nego odreeni nivo dorade ve proizvedene robe, obrada te robe, njena prerada itd. Naravno, najee, nema smetnji da se organizuje i proizvodnja odreenih roba u celini u slobodnoj carinskoj zoni. U svakom sluaju, uobiajeno je da se poslovima u slobodnoj carinskoj zoni bave domaa privredna preduzea, prema propisima drave u kojoj se zona obrazuje. Naravno, u veini sluajeva, mogue je da se u slobodnoj carinskoj zoni omogui i saradnja domaih privrednih organizacija i stranih preduzea, pod uslovima koja propisuje domae zakonodavstvo i prema poslovnim ugovorima koje zakljuuju domaa i strana preduzea. Slina pravila, koja se odnose na slobodne carinske zone, primenjuju se i u sluajevima slobodnih carinskih luka. To su luke koje se nalaze u podrujima teritorijalnog mora, ili na rekama, koji su pod suverenou obalne drave, ali se na poslovanje u njima primenjuju pravila koja su slina, ili ista, kao i u slobodnim carinskim zonama. 2. Dvostruki poloaj drave kao subjekta meunarodnog privrednog prava Svoje svojstvo subjekta meunarodnog privrednog prava drava primenjuje na nekoliko naina. Prvo, kao subjekt meunarodnog prava drava uestvuje u kreiranju pravila opteg meunarodnog privrednog prava, u odnosima sa drugim drava u meunarodnoj zajednici. Naime, drava se pojavljuje, kao nosilac suverene vlasti u pregovorima, razmatranjima pojedinih optih pitanja meunarodnog privrednog prava, zakljuivanju meunarodnih ugovora iz oblasti meunarodnog privrednog prava. Na taj nain, drava, sa jedne strane, stvara mogunosti za privredne subjekte koji pripadaju dravi da, ravnopravno sa subjektima drugih drava, uestvuju u meunarodnim ekonomskim odnosima. Sa druge strane, na taj nain drava kao subjekt meunarodnog prava preuzima i odreene obaveze za odvijanje tih odnosa i garantuje da e se svi subjekti u dravi ponaati na nain predvien tim ugovorima. U sluaju da nastane teta zbog nepotovanja odreenih ugovora u kojima je lanica drava, ona snosi odgovornost za nastalu tetu i duna je da tu tetu nadoknadi. Pored toga, drava je duna da nadoknadi i tetu koja je proizala iz njenih postupaka i radnji, ak i ako nemaju veze sa konkretnim ugovorima u kojima je drava lanica. Ta teta moe da bude subjektivna, zasnovana na krivici organa ili pojedinaca kojima se priznaje meunarodnopravni kapacitet, ili objektivna, odgovornost za opasne stvari ili za opasne delatnosti koje drava ili subjekti u dravi preduzimaju. Pored toga, drava moe i neposredno da uestvuje i da stupa u odreene poslovne odnose, odnosno operacije sa drugim dravama ili sa subjektima iz drugih drava. U takvim poslovima, drava ne nastupa kao nosilac suverenosti, nego kao poslovni partner, odnosno kao subjekt meunarodnih ekonomskih odnosa. To su oni odnosi u kojima drava nastupa kao ugovorna strana u razliitim poslovima u meunarodnim ekonomskim odnosima (poslovi kupoprodaje, zakupa, zajmova i sl.). U svima njima drava ima poloaj ravnopravnog uesnika u poslu i ima ista prava i obaveze; dakle, ona je ravnopravna stranka u ugovorenom poslu.

28

2.MEUNARODNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVAI pravni subjektivitet meunarodnih organizacija je ureen u meunarodnom javnom pravu. Za razliku od drava, kao izvornih subjekata, meunarodne organizacije su izvedeni subjekti meunarodnog prava. Ovo stoga to one u meunarodnim odnosima ne nastupaju svojom pravnom voljom, nego voljom osnivaa, lanica meunarodne organizacije. Naime, meunarodnu organizaciju osnivaju ili drave, koje formiraju tzv. vladine organizacije, ili subjekti koji nisu drave, ali su na neki nain u vezi sa dravom, makar injenicom da deluju u okviru drave, koji obrazuju tzv. nevladine meunarodne organizacije. U ovom drugom sluaju, dakle, osnivai meunarodne organizacije ne predstavljaju drave, iako dolaze iz drave, nego su predstavnici sopstven