1 1 POJAM I PREDMET MPP? Meunarodno privatno pravo je granadio unutranjeg prava.Njegova pravila nisu meunarodna,meunarodno obileje imaju samo odnosi koje regulie,jer se vezuju za vie suvereniteta.Pravila MPP na direktan ili indirektan nain,reguliu ona pravna pitanja koja se postavljaju usled pojave elementa inostranosti u privatnopravnim i graanskopravnim odnosima.Regulie oblast reavanja sukoba zakona(sukoba jurisdikcije)kolizione norme upuivanje na merodavno pravo.Prema dr.Mihailu Jezdiu:MPP je grana prava jedne odreene drave koja pravno oformljuje(omoguava i regulie)drutvene odnose,koji treba da proizvedu graanskopravne posledice ne samo u nacionalnom,nego i u meunarodnom obimu.Predmetom MPP kao discipline koja izuava odreenu pravnu oblast,smatramo norme o odreivanju merodavnog prava,graanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti,pravima stranaca da stupaju u naoj zemlji u privatnopravne odnose i pravima naih dravljana da stupaju u privatnopravne odnose sa elementom inostranosti(u subjektu,objektu,pravima i obavezama).Pravni odnosi koji su regulisani normama MPPsukob zakona,sukob jurisdikcije,prava stranaca. 1 1 HIJERARHIJA IZVORA MPP? Ustavosnovni unutranji izvor,zakoni i podzakonski akti(dopune),Zakon o mpp,Zakon o unutr. i pomorskoj plovidbi,Zakon o menici i eku,ratifikovane meunarodne konvencije(bilateralne i multilateralne).Na prvom mestu u primeni su meunarodni ugovori bilateralni pa multilateralni konvencije,pa onda unutranji zakonski propisi. 1 1 POJAM I VRSTE KOLIZIONIH NORMI? Koliziona norma je pravno pravilo,kojom se odreuje merodavno pravo domae ili strane zemlje za regulisanje odreenog graanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti.Koliziona norma se sastoji od tri elementa:predmeta,relevantne injenice i merodavnog prava.Primena normi Mpp,tj.kolizionih normi,dolazi u obzir,ako jedan injenini odnos pokazuje element inostranosti.Element inostranosti predstavlja polaznu taku u kolizionoj normi.Koliziona norma ima samo neke od osobina pravne norme.Pravna norma regulie direktno jednu situaciju,drutveni odnos,problem,dok kod kolizione norme imamo indirektnu primenu prava,na koje ona uputi,ona ima zadatak da reava sukob izmeu dva ili vie pravnih sistema.Pravno pravilo za odreivanje merodavnog prava za reavanje graanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti.Sastoji se iz pravne kategorijeopis injenica i take vezivanja(lex fori,lex nationalis,lex rei sitae,lex domicili itd).Podela KN na jednostrane i viestrane.Jednostrane su one KN koje u svakom sluaju dovode uvek do primene jednog istog(domaeg) prava One odreuju samo opseg vaenja vlastitih(nacionalnih)materijalnih normi.Merila za odreivanje merodavnog prava nisu svetska,ve norme jednog odreenog pravaKN.I na samostalne i nesamostalne.Pravna priroda KN je kod nas imperativna obavezna primena dok u anglosaksons. pravu primena zavisi od stranaka. ODSTUPANJE OD REDOVNE PRIMENE KOLIZIONE NORME.Postoje etiri sluaja odstupanja od redovne primjene kolizione norme,to su: 1)povreda javnog poretka(kod povrede javnog poretka domaeg pravnog sistema,primenom stranog prava,primenie se domae ili neko drugo srodno pravo,odnosno,norma stranog prava koja nije u suprotnosti sa domaim javnim poretkom,a na koje je uputila domaa koliziona norma); 2)izigravanje zakona(kod izigravanja zakona primenie se koliziona norma,koja bi se redovno primenila,a ne ona do koje se dolo prevarnim postupanjem stranaka);3)uzvraanje i upuivanje (renvoi)kod uzvraanja i upuivanja,prvo treba dati odgovor da li je uvek mogue posmatrati strano pravo na taj nain,odnosno,i materijalne i kolizione norme tog prava);

1

4)promenjene okolnosti(kod promenjenih okolnosti je osnovni problem vezan za vremenski sukob zakona i momenat primene kolizione norme). 1 1 POJAM I VRSTE TAAKA VEZIVANJA? Taka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo KN,u njoj se izdvaja jedan od moguih oblika vezivanja da bi postao opredeljujui.Prema tome kakvu irinu ovlatenja daje organu koji primenjuje KN,take vezivanja delimo na:neposredno vezujue i okvirne;proste i kompleksne;stalne i promenljive.Neposredno vezujue su one take vezivanja kod kojih je zakonodavac sam izvrio vrednovanje moguih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao je jednu vezu koja e nas neposredno povezati sa merodavnim pravom.Okvirne su one take vezivanja kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom preputeno sudiji.Proste t.v. su one koje nas vode do jednog merodavnog prava,sledei bilo striktna,bilo okvirna zakonodavna uputstva.Kompleksne t.v. su unutar iste KNkoje nas vode do vie merodavnih prava (moe biti alternativna).Stalne t.v. su one koje su vremenski i prostorno fiksirane.Promenljive su,nasuprot stalnim, t.v. koje nisu jednom za svagda u jednom konkretnom sluaju konano fiksirane ni vremenski,pa ni prostorno. 1 1 KVALIFIKACIJA? Kvalifikacija predstavlja specifino tumaenje kolizione norme,odnosno njenih sastavnih delova,od kojeg zavisi odreivanje merodavnog prava.Kod kvalifikacije odgovaramo na pitanje,kako e se primeniti strano pravo,da li su instituti stranog prava poznati i u domaem pravu i kakav uticaj e sve to imati na primenu domae kolizione norme.Primena koalizione norme e predstavljati veliki problem,kada se radi o reavanju jednog graanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti,ako sadri odreene pojmove ili institute,koji su nepoznati naem pravu ili se ne mogu definisati po naem pravu.Tada je potrebno vriti specifino tumaenje koalizione norme,odnosno klasifikaciju.Klasifikacijom se bira pomou nje se opredeljuje za jedan izmeu vie pojmova ili lanova.Pojmovi,ustanove,instituti i injenice iz kojih se sastoji jedan graaskopravni odnosa,razliito se shvataju i tumae u raznim pravilima.Zbog toga je potrebno pravilno utvrivanje njihovog smisla u skladu sa domaim pravom i mestom kojima pripadaju.Kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na injenice unutar jednog odreenog merodavnog prava,odreivanje pravog smisla KN,podvoenje injenica pod pravne pojmove,vrsta tumaenja.Kvalif.pravne kategorije je utvrivanje pravog smisla kategorije koja se nalazi u KN,dilema koju emo od 2 ili vie KN primeniti.Kvalifikacija po lex fori ili lege fori predstavlja pravo drave gde se pitanje raspravlja i sudi i od ijih se KN polazi prilikom reavanja spora.Kvalifikacija po lex causae(alternativna)prema pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravljave odreeno kao merodavno pravo,stepenasta kvalifikacija.Kvalifikaciju pomou autonomnih pojmova ne bi trebalo vriti sa oslonom na jedno nacionalno pravo,bilo lex fori ili lex causae,ve se treba sluiti autonomnim pojmovima,nezavisnim od nacionalnih prava.Ti aut.pojmovi bi se stvarali u meunarodnim sporazumima ili bi ih sud pronalazio putem komparativnih istraivanja. 1 1 UZVRAANJE I UPUIVANJE (RENVOI)? U Zakonu o MPP,uzvraanje i upuivanje(renvoi)se regulie po optim pravilima.Naime,ako bi koliziona norma navedenog Zakona upuivala na primenu stranog prava,tada bi se primenjivalo,pre svega,koliziono pravo te zemlje.Znai,primenjujui strano merodavno pravo,primenjujemo njegove kolizione norme,koje e nam dati odgovor koje emo pravo,konano,primeniti.Ako bi te norme odreivale da je merodavno pravo nae zemlje,tada bi se,konano,primenilo nae materijalno pravo,bez primene kolizionih normi ZMPP.Tri su uslova za renvoi,odnosno,moraju se ispuniti odreene pretpostavke,kako bi se,uopte,govorilo o tom institutu.Prvi se odnosi na injenice,tj.one moraju biti takve da stvore osnov za primenu renvoi.Drugi se odnosi na razliitost kolizionih normi zemlje u kojoj se primenjuje koliziona 2

norma i zemlje na koju ta norma upuuje.Trei uslov se odnosi na to da pravni sistem prihvata primeni renvoi.Uzvraanje na pravo domae zemljepolazne ili upuivanje na pravo tree zemlje.Primena celokupnog,a ne samo materijalnog prava(primena i kolizionog prava).Pretpostavke za renvoi:1.naelnoteorijska:da je prihvaena koncepcija po kojoj KN upuuju na jedno pravo u celini,2.razliitost KN obeu drava,3.injenino stanjesklop.Strano pravo treba primeniti onako kako se primenjuje u toj stranoj dravi.Nain primjene:1.teorija stranog sudaanglosaksonski sistem,2.renvoi u jednom koraku(single renvoi)primena materijalnih normi one drave na koju su ukazale KN stranog prava na koje su prvo uputile kn kod naeg sistema prihvata se i primenjuje domae pravo ako doe do uzvraanja,nema upuivanja na pravo tree zemlje.Ogranienja:1.primenjuje se samo po odredbama ZMPP ili drugim zakonima,2.nelogina primena kod autonomije volje,kao ni kod utvrivanja najblie veze. 1 1 JAVNI POREDAK Ukoliko je merodavno pravo,na koje je uputila koliziona norma,u suprotnosti sa normama javnog poretka domae zemlje,odnosno,zemlje u kojoj se primenjuje strano merodavno pravo,tada se to pravo nee primeniti.Institut javnog poretka nije prisutan samo kod primene kolizione norme.On je definisan kao pretpostavka i kod priznanja stranih sudskih i arbitranih odluka.Strana sudska ili arbitrana odluka se nee priznati,ukoliko je u suprotnosti sa javnim poretkom domae zemlje.Javni poredakosnovne norme domaeg prava koje se,u svakom sluaju,moraju zatititi.Nepostupanje po KN ili nepriznavanje strane odluke.Efekti primene KN,norme koje su protivne domaem pravu.Meritoran efekatda li vrea javni poredak.Posledice primene javnog poretkaneprimena(otklanjanje)stranog prava,primena prava lex fori i nepriznavanje strane sudske odluke i strane arbitrane odluke. 1 1 IZIGRAVANJE ZAKONA Do izigravanja zakona dolazi u sluaju vetakog stvaranja kolizione norme,odnosno,do promena injenica(na nedozvoljen nain)to dovodi do primene druge kolizione norme.Posledica izigravanja zakona je da se primenjuje koliziona norma koja bi se primenjivala u redovnim okolnostima,da nije bilo izigravanja zakona.Opti pojam izigravanja zakona u sebi sadri tri elementa: -vetako stvaranje injenica,to dovodi do promene take vezivanja; -izbegavanje primene domaih imperativnih normi; i -namera,odnosno,jasan subjektivni odnos prema izigravanju zakona. Postoji razlika izmeu injenica,koje su nastale pri nastanku graanskopravnog odnosa i koje se ne mogu menjati,kao i onih,koje se nemogu menjati.Npr.mesto zakljuenja ugovora ili nalaenja nepokretnosti se ne moe menjati,a dravljanstvo,zajedniki domicil i slino,moe.injenice su merilo za primenu prava.Razlikujemo i promene pravnih(dravljanstvo) i promene faktikih(prebivalite) injenica.ZMPP definie izigravanje zakona na taj nain to odreuje,da se nee primenjivati pravo strane drave,koje bi bilo merodavno po njegovim odredbama ili odredbama drugog zakona,ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava domae zemlje.Ako se vjetakim stvaranjem ili promenom injenica,koja je taka vezivanja neke kolizione norme,postie primena nekog drugog prava,a ne onog koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostima,radi se o izigravanju zakona(fraus legis).Najee kod porodinih,statusnih i nasljednih odnosa.Elementi:1.vetako stvaranje ili promena take vezivanja,2.namera izigravanja zakona,3.izbjegavanje domaih imperativnih normi.Izbjegavanje primene domaeg imper.prava pred domaim organima ili izbegavanje domaih normi pred stranim organima.Relativni i subjektivni faktor.Posledica izigravanja zakona to na organ nee primeniti ono(strano)pravo na koje pokazuje fraudulozno stvorena taka vezivanja,ve e primeniti domae pravo koje bi bilo merodavno da nije dolo do manipulacije sa takom vezivanja. 3

1 1 SAZNANJE I PRIMENA STRANOG PRAVA Kolizioni nain reavanja odnosa sa elementom inostranosti pretpostavlja odreena odstupanja od postulata apsolutnog teritorijalnog suvereniteta i donosi elemente saradnje.U kontinentalnom sistemu strano materijalno pravo se shvata kao pravo i sud(sudija) mora da ga sazna ex officio,a u anglosaks.kao injenica i dokazuju ga stranke u postupku.Retka je primena stranog materijalnog prava u praksi,zbog nespremnosti sudova i tekog utvrivanja sadrine stranog pravastrano procesno pravo se ne primenjuje.Sud se moe obratiti strankama,dravnim organima za poslove pravosua,naunim ustanovama,Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravuMinistarstvo pravde i MIP.Kod nas sud po slubenoj dunosti saznaje strano pravo i na njemu je teret dokazivanja stranog prava.Javna isprava o sadrini stranog prava:autentinost,istinitost,osnovanost,to su oborive pretpostavke.Ako je nemogue saznati strano pravo,onda primena po lex fori. 1 1 1 RECIPROCITET I OBLICI RECIPROCITETA Reciprocitet predstavlja ravnopravnu saradnju meu suverenitetima i odreivanje i primenu merodavnog prava,a retorzija naputanje saradnje(mere odmazde).Instrument usaglaavanja pravnih sistema bez neposrednog dogovoraprincip uzajamnosti.Prava stranacaneka se uslovljavaju reciprocitetom.Sukob jurisdikcije,kod priznanja i izvrenja stranih odlukadomai organi priznaju strane odluke samo ako se u zemlji porekla odluke takoer priznaju nae odluke.Oblicivrste reciprociteta:1.po nainu nastanka:diplomatskinajbitniji,zakonski redak,pa faktikibitan.Diplomatski reciprocitet nastaje sporazumom drava na bilateralnom ili multilateralnom planuugovore principe uzajamnog tretmana graana,sudskih i arbitranih odluka zemalja ugovornica.Zakonski reciprocitet nastaje donoenjem paralelnih zakona o sticanju prava licima u dve drave.Faktiki reciprocitet je kada sticanje odreenih prava od strane stranaca nije garantovano ni meunarodnim sporazumom ni paralelnim zakonima,ali se faktiki ispoljava i obezbjeuje u praksiuzajamnost.I prema pravnoj sadrini:formalni(kod prava stranacanacionalni tretman, izjednaeni domai dravljani i stranci i obratno)i materijalni (ona prava koja ima na dravljanin u stranoj dravi,i stranac ima u naoj). 111 MOBILNI SUKOB (CONFLIT MOBILE) ZAKONA U MPP Svojevrsna kombinacija vremenskih i prostornih sukoba zakona,do koje dolazi kada se protekom vremena menjaju injenice na kojima se zasniva taka vezivanja i to tako to se vezuju za vie pravnih poredaka,potencijalno merodavnih prava.Granice vaenja pravnih normi:prostorne,personalne,vremenske.Odnos starog i novog zakona(intertemporalni sukob zakona).Problemi vrem. Ogranienj:1.Ako se promene KN,2.Ako se promene norme prava na koje je ukazala KN kao na merodavno pravo,3.Ako se promene odredbe koje predstavljaju javni poredak,4.promenom suvereniteta nad delom teritorije jedne dravepromena zakonodavne vlasti;treba razlikovati od izigravanja zakona.Nain reavanja:iz teorije steenih prava,primena posebnih pravila za svaki sluaj/oblast ili vremensko fiksiranje KN za odreeni moment u vremenu. 111 ERODAVNO PRAVO ZA PRAVNU I POSL. SPOSOBNOST FIZICKIH LICA -nastaje roenjem.Najvie su zastupljena dva shvatanja:odgovarajui uzrast da sticanje poslovne sposobnosti je 18g. a drugo 21.Povoda za sukobe zakona dalje i pitanje emancipacije odnosno sticanje poslovne sposobnosti zaljuenjem braka pre predvienog uzrasta.Emancipacija nije svuda poznata kao ustanova a u onim zemljama gde je poznata ne vezuje se uvek za iste uslove.Sve to ukazuje na znaaj koalizione odluke,odreivanja 4

merodavnog prava u pogledu pravne i poslovne sposobnosti fizikog lica.U pogledu odreivanja merodavnog prava za sposobnost fizikih lica uporednom pravu javljaju se tri osnovna koalizona reenja primena prava dravljanstva,prava domicila i prava mesta nastanka obaveze.Posebno iroko prihvaene take vezivanja lex nacionalis i lex domicilii. 111 DRZAVLJANSTVO,DOMICIL I BORAVISTE KAO TACKE VEZIVANJA Dravljanstvo je bitna veza na osnovu koje odreuje pripadnost jednog lica jednoj dravi.To je javno pravni odnos izmeu drave i lica u kojem lice dravljanin stie status da su mu dostupna sva prava privatna politika ekonomska idr. koja obezbeuje pravni sistem dotine drave za svoje graane.Prava kojma je osnov dravljanstvo ne gube se samim tim to lice boravi van zemlje iji je dravljanin.Dravljanstvo se stie na dva osnovna naina roenjenm i priroenjem naturalizacijom.Priroenje ili naturalizacija znai nakandno sticanje naeg dravljanstva od strane lica koja su imala neko drugo dravljanstvo.Uslove za naturalizaciju propisuje takoe zakon.apatridi lica bez dravljanstva ili bipatridi lica sa vie dravljanstava.Ako se radi o bipatridima i jedno od dravljanstava tog lica je domae,domai organi e ga po pravilu tretirati kao da ima samo domae dravljanstvo.Ako je dravljanin vie drava potrebno je da utvrditi tzv.efektivno dravljanstvo a to je dravljanstvo kojima se dotino lice u stvarnosti slui.Ako je re o apartidridima dravljanstvo kao taka vezivanja mora se zameniti nekom supsidijernom takom vezivanja.Po pravilu prebivalite domicil a ako lice ne bi imalo ni prebivalite onda boravite.O apartidima.ako neka dodredba ZMPP upuuje na lex nacionaliss,a radi se o licu koje nema nijedno dravljanstvo,lex nacionals zamenjuje se automatski sa drugom takom vezivanja.lex domicilii.Ako je u pitanju ne bi imalo nigde prebivalite,ili se pak njegovo prebivalite moe utvrditi dolazi druga supsidijarna taka vezivanja zakon mesta boravita.Predviena je i trea alternativna solucija za mogunost koja je vie teoretska da lice u pitanju nema nigde ni boravite,odnosno da se ne moe utvrditi da bi igde imalo boravite u takvom sluaju primenilo bi se lex fori.Domicil-ima dva osnovna elementa:faktiki i voljni.Faktiki elemenat se u sutini sastoji u prisustvu na jednom mestu dok voljni elemenat u nameri lica da trajno ostane u tom mestu.Jezdi dodaje i treci elemenat:poslovnu sposobnost.Smatra se naime da lica koja nemaju poslovnu sposobnost imaju tzv.zakonski domicil prema mestu prebivalita njihovih roditelja ili stratelja.Faktiii objektivni elemenat ima tri komponente mesto stanovanja protek vremena i odnos lica prema drutvenoj sredini.U pogledu subektivnog elementa namere da se u jednom mestu trajno ostane u naoj teritoriji je izraeno miljenje da se on manifestuje pre svega putem konkludentnih radnji kao to su npr.kupovina kue otvaranje zanatske radnje dovoenje porodice u mestu stanovanja.Da domicil ne prestaje gubitkom jednog elementa naroito ne ako je voljni elemenat taj koji prvi nestaje.a to je i ei sluaj jer je tee zamisliti da se neko odseli a tek posle gubi nameru da trajno ivi u ranijem prebivalitu.Boraviteima jedno lice u mestu gde faktiki boravi.Ovde nestaje voljni elemenat trajna namera da lice tamo trajno ostane.Mogue je da jedno lice ima boravite u jednom mestu a prebivalite u drugo.Pomenuemo i pojam redovnog boravita.Redovno boravite podrazumeva boravljenje na odreenoj teritoriji i odreeno stalonosti tog boravka,tj.efektivno sredite ivota i rada.Imigracione su one drave u koje tradicionalno dolaze doseljenici i radnici iz drugih zemalja,emigracione su one zemlje iz kojih ljudi dolaze da bi postali ekonomski emigranti.Imigracionim dravama vie odgovara domicil kao taka vezivanja jer im omoguuje kontrolu nad statusom doseljenika koji su zadrali svoje ranije dravljanstvo.Emigracionim dravama vie odgovara princip dravljanstva jer preko te veze zadravaju merodavnost svoji normi nad onim pripadnicima koji ive i rade u nekoj drugoj dravi.Nae pravo prihvata lex nacionalis kao osnovnu taku vezivanja u pogledu pravne i poslovne sposobnosti fizikih lica.Lex nacionalis dopunjuje sa lex loci actus.Rezultat te dopune je sledei:poslovna sposobnost jednog lica cenie se po normama prava zemlje ije je dravljanin ako po tim pravilima to lice ne bi bilo poslovno sposobno smatrae se ipak poslovno sposobnim ako bi bilo sposobno po pravu zemlje gde je nastala sporna veza.Lex loci actus kao dopunsko reenje 5

dolazi u obzir samo ako je re o porodinim ili naslednim odnosima.Ako je re o pravnoj sposobnosti lex nationalis ostaje kao jedino reenje.Takodje se ostaje na lex nationalis bez dopune kada je re o odreivanju merodavnog prava u pogledu lienja ili ogranienja poslovne sposobnosti.Na kraju treba jo istai da ZMPP postavlja posebno koaliziona pravilo za proglaenje nestalog lica umrlim.Merodavno je pravo drave iji je dravljanin bilo to lice u vreme nestanka. 111 ERODAVNO PRAVO ZA PRAVNA LICA Pravna lica su danas osnovni nosioci meunarodne razmene dobara te je sasvim razumljivo da je veoma vano da se njihov status precizno utvrdi.Pravna lica nemaju optu pravnu sposobnost kao fizika lica bez tzv.specijalnu pravnu sposobnost.Taka vezivanja za odreivanje merodavnog prava u pogledu sposobnosti pravnih lica je lex nationalis.To znai da e se pitanja sadrine i granica specijalne pravne sposobnost nastanak prestanak i druga statusna pitanja ceniti po pravu one drave iji su prava lica dravljani odnosno pripadnici.Po ovakvim uslovima odraivanje pripadnosti jednog pravnog lica jedne privredne organizacije postaje sloeno pitanje.Predlae se da se pripadnost pravnog lica utvrdi prema dravljanstvu lanova glavnog organa.Jedno od ire prihvaenih merila je registracija pravnog lica.Po tom kriterijumu,pravno lice pripada onoj dravi u kojoj je registrovano.Nedostatak ovog merila je u tome to relativno lako moe postati instrument izigravanja odnosno moe se izvriti registracija pravnog lica u jednoj dravi za koju nije stvano vezano.Kao sledei kriterij istie se stvarno sedite pravnog lica.Smatra se uglavnom sedite glavnog organa.Istie se kao kriterij i centar edsploatacije,odnosno centar privredne aktivnosti jednog pravnog lica.Ovaj pojam nije dovoljno idikativan.Zbog postavljanja pozitivnopravno merilo kojim se odreuje pripadnost pravnih lica i u sluajevima kada problem nije reen meunarodnim sporazumom.Relativna su dva pokazatelja pripadosti pravog lica pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarno sedite pravnog lica: Ako pravno lice ima stvarno sedite u zemlji po ijem je pravu osnovano znai ako oba pokazatelja ukazuju na istu zemlju pripada toj zemlji te je merodavno pravo te zemlje kao lex nationalis pravo pripadnitva pravnog lica.Ako stvarno sedite pravnog lica nije u dravi po ijem je pravu osnovano ako dva merila istie ZMPP ukazuju na razliite drave relativno postaje jedno pomono merilo.Ako po pravu zemlje stvarnog sedita pravno lice ima pripadnost te drave smatrae se da pripada toj dravi.Ako po pravu zemlje sedita pravo lice ne pripada toj dravi prevagu dobija opet pravo merilo te e se smatrati da pravo lice pripada onoj dravi po ijem je pravu osnovano. 111 MEUNARODNO PORODINO PRAVO ZAKLJUENJE BRAKA Lex nationalis branih drugova,Ako su razliita dravljanstvaonda kumulacijadistributivna svaki b.drug ispunjava uslove po svom pravu.ZMPPlex nationalis i dopuna po lex fori brane smetnje raniji brak(dvobranost),nesposobnost za rasuivanje i krvno srodstvo.Dva pristupa prema jednom merodavno je personalno pravo buduih suprunika a prema drugom primenjuju se pravo zemlje gde se brak zakljuuje.Prvo je pravilo da treba postovati materijalne uslove drave iji su dravljani lica koja ele da zakljue brak.Ako su oni iz razliitih drava kumulativno e se primenjivati propisi tih drava o materijalnim uslovima za zakljuenje braka.Prema drugoj varijanti kumulacija znai da svaki od verenika treba da ispunu uslove svog lex nationalisa.To bi bila distributivna kumulacija.Vie pristalica ima distiributivne kumulacije.U pogledu uslova za zakljuenje braka,merodavno je za svako lice pravo drave iji je ono dravljanin u vreme stupanja u brak.Znai uslovi se cene za svako lice po njegovom pravu.To pravilo je meutim dopunjeno sa normom koja predvia da se nee moi zakljuiti brak pred naim organom ak i ako su ispunjeni uslovi prema lex nationalis verenika ako postoje smetnje jugoslovenskom pravu.U pogledu materijalnih uslova za zakljuenje braka primenie se kumulativno nacionali zakoni verenika s tim da je kumulacija distributivna.Kada je re o 6

inostranim verenicima pored uslova iz njihovih nacioanalnih zakona treba da se potuju i tri uslova koje postavlja nae pravo.

111 FORMA BRAKA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Crkvena i graanska forma;punomonik,isl.Lex loci celebrationispravo mesta sveanosti.Za formu braka merodavno je pravo mesta gde se brak zakljuuje.Prihvatanjem pravila da se forma ceni prema lex loci celebrations mi istina prihvatamo mogunost da na dravljanin pa i dvoje naih dravljana zakljue inostranstvu valjani brak u crkvenoj formi ali je OZB teio da sprei zloupotrebe odnosno faus legis.Brak zakljuen u inostranstvu ne treba da proe kroz postupak priznanja i izvrenja kao to treba da prou sudske i arbitrane odluke.O priznanju braka zakljuenog u inostranstvu moe se govoriti samo u smislu priznanja dokazne snage izvoda iz matinih knjiga venanih.Brak zakljuen u inostranstvu ne podlee kod nas postupku egzekvature.Pitanje punovanosti stranog braka a uz to i pitanje fraus legis moglo bi se kod nas postaviti samo u postupku za ponitaj.U pogledu ponitaja merodavno pravo je po kome je brak zakljuen te bi se u tom kontekstu moglo postaviti pitanje da li je merodavnost prava u pogledu forme bila fraudoluzno uspostavljena.Na kraju treba da pomenemo da je u naim bileteralnim konvencijama taka vezivanja u pogledu forme braka takoe lex loci celebrations.Priznaje se brak zakljuen u inostranstvu ako ispunjava formu po pravu te zemlje.Zabrana fraus legis i prigovor javnog poretka.Priznanje na osnovu izvoda iz matinih knjiga. 111 DIPLOMATSKO-KONZULARNI BRAKOVI Domai brakovi zakljueni u naim DK predstavnitvima.Uslovi:1)DK predstavnitvo mora biti ovlaeno od MIP;2)da se drava prijema ne protivi tome;3)domai dravljani mogu zakljuivati takve brakove;4)moe i domai dravljanin sa dravljaninom tree drave(NE drave prijema) ako je zakljuen bilateralni ugovor.Ako se eli sklopiti brak u inostranstvu postoji mogunost da se to uini u domaoj formi a ne prema formi koju predvia strana drava u kojoj se brak sklapa.Takve brakove je dozvoljava OZB postavljaui kao jedini uslov da dravljanin SFRJ koji je zakljuuje brak u inostranstvu pred naim diplomatksim ili konzularnim predstavnikom ima prebivalite ili makar boravite u dotinoj stranoj dravi.Da bi brak zakljuen pre DKP bio valjan i u dravi u kojoj se nalazi DKP potrebno je da se ova drava ne protivi sklapanju takvih brakova.ZMPP ne predvia mogunost da pred naim DKP skope brak na dravljanin i strani.Diplomatska i konzularna predstavnitva inae postupaju kao matiari drave koji predstavljaju te primenjuju koalizione norme te svoje drave. 111 MERODAVNO PRAVO ZA NEVANOST BRAKA Primenjuje se pravo koje je u vreme zakljuenja braka bilo merodavno za materijalne uslove ili formu (zavisno za ta se vezuje uzrok nevanosti).Po tom pravu odreuje se i krug lica koji mogu pokrenuti postupak.Sve po lex causae-Reavanje vremenskog sukoba zakona za nevanost brakapo pravu merodavnom u vreme zakljuenja braka.ZMPP ne sadri pravilo koje je bilo postavljeno u OZB ve polazi od principa koji je teritorija i do sada podravala da ne ponitaj ih utvruje nepostojanje braka valja primeniti ono pravo prema kojem je brak zakljuen.Ako smo dosledni principu da se razlozi za ponitaj cene prema onom pravu koje je bilo merodavno za procenu uslova za zakljuenje braka,trebalo bi uzeti da se svaki razlog ceniti upravo prema onome pravu kojem je cenjen ili trebalo da bude cenjen i prilikom zakljuenja braka.Za nevanost braka meodavno je pravo po kome je brak zakljuen.Treba rei da bi se ovakva interpretacija mogla i kritikovati sa stanovita obzira celishodnosti.Pitanje promene merodavnog prava:moe doi na taj nain to bi suprunici promenili dravljanstvo ili domicil 7

drugi vid promene kada se menjaju norme istog merodavnog prava.U prvom sluaju smatramo da merodavno pravo moe biti samo pravo koje personalno pravo suprunika u vreme zakljuenja braka.To proizilazi iz sutine ponitaja koji za razliku razvoda ima osnove u razlozima koji su postojali ve u vreme zakljuenja braka.Prema tome ako jedan od branih drugova promenio dravljanstvo relevantvno pravo za ocenu razloga za ponitaj ostaje lex nacionalis u vreme zakljuenja braka. 111 MERODAVNO PRAVO ZA RAZVOD BRAKA ZMPP:1)pravo drave iji su dravljani brani drugovi u vreme podnoenja tube ili zahteva 2)kumulacijatekoe 3)ako jedan od branih drugova ima prebivalite u domaoj zemlji u vreme podnoenja tube ili zahtevadomae pravo 4)ako jedan od branih drugova ima dravljanstvo domae zemlje,iako u njoj nema prebivalite,onda domae pravo.Supsidijerne take vezivanja.Vreme podnoenja tube ili zahtevazbog promenljivosti dravljanstva ili domicila.ZMPP donosi znaajne novine u odnosu na OZB u pogledu razvoda.Osnovna je razlika u tome da je OZB bila vie puta prisutna tenja da se sauva brak.Razvod braka stranih dravljana mogao se izrei samo ako je uzrok zbog kojeg se razvod poredlae predvien kao uzrok istovremno u vie prava.ZMPP odrava tenju da se u prvi plan istakne jedan drugi princip naelo slobode linosti sledstveno tome reivosti braka.Ovo se naelo ostvaruje na taj nain dozvoljava primena naeg prava ako se na taj nain olakava razvod.Polazimo od kumulativne primene zakona drava iji su dravljani brani drugovi.Bitna novina u tome da je predvieno i supsidijarno pravilo za sluaj da se brak ne bi mogao razvesti prema merodavnom nacionalnom zakonu jednog ili oba brana druga.Pod uslovom da makar jedan od branih drugova ima bilo nae dravljanstvo bilo prebivalite SFRJ. 111 DEJSTVO BRAKA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Zakonska (imovinska i lina) i ugovorna.Tekoa primene kumulacije razliitih dravljanstva zbog imovinskih efekata.Naa zemljalanovi 37,38 i 39 ZMPP.Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka braka.Zakonska dejstva braka: 1) zajedniki lex nationalis 2) prebivalite 3) poslednje zajedniko prebivalite 4) lex fori Supsidijerne take vezivanja.Ugovorna dejstvaautonomija volje branih drugova izraena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru,ako to dozvoljava merodavno pravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva braka.Ako dozvoljavapravo po autonomiji volje.Ako ne dozvoljavapravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva braka.Na planu imovinskih dejstava braka veoma est izvor sukoba zakona prestavljaju koncepcije o zajednikoj imovini u jednom broju zemalja,odnosno odvojenoj imovini u drugim zemljama.Danas vlada jednoduno uverenje da u pogledu dejstava braka treba primeniti svega pravo one zemlje ije su dravljani oba suprnika.U pogledu dejstava praktino nije mogue kumulativno primeniti vie lex nationalisa kao to je mogue u pogledu materijalnih uslova za zakljuenje braka ili u pogledu razvoja braka.Ako stranke nemaju zajedniko dravljanstvo predlae se pravo njihovog zajednikog domicila ako nemaju ni zajednikog domicila,onda eventualno poslednji njihov zajedniki domicil.ili zajedniko boravite.Eksciplitno je reeno i to da od toga merodavnog prava zavisi mogu li stranke same da izaberu pravo u odnosu na brano imoviski ugovor.Pravo koje je merodavno za sva navedena pitanja odreeno je u ZMPP je:koaliziono reenje je zajedniki lex nationalis suprunika.Ako su oni dravljani raznih drava merodavno je pravo drave u kojoj imaju oboje prebivalite.Za sluaj da nemaju ni prebivalite u istoj dravi predvieno je i drugo supsidijarno reenje primenie se pravo drave u kojoj su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite.ZMPP smatra relevantnim ono dravljanstvo ili domicil koji stranke imaju u vreme kada se problem postavlja a ne dravljanstvo ili domicil koji su imale u vreme zakljueja braka ili u nekom drugom ranije momenta.

8

111 VANBRANA ZAJEDNICA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Posledice vanbrane zajedniceduina trajanja.Lina i imovinska dejstva.ZMPP,lan39. 1)Lex nationalis 2)ako nemaju zajedniko dravljanstvo,onda zajedniko prebivalite. Ugovorni odnosiisto kao i kod braka,s tim to se take vezivanja predviene za imovinska dejstva vezuju za vreme zakljuenja ugovora.Pravila l.39.merodavan je pre svega zajedniki lex natioalis lica.koja ive u vanbraoj zajednici.Ako nisu dravljani iste drave merodavno pravo drave u kojoj imaju zajedniko prebivalite.Kada je re o ugovornim imovinskim odnosima,merodavno je isto pravo s tim da ZMPP precizira da je re o lex nationalis,odnosno lex domicil u vreme zakljuenja ugovora.L.39 koji je posveen vanbranoj zajednici predvia samo jednu supsidijarnu taku vezivanja a to je zajedniko prebivalite lica koja ive u vanbranoj zajednici.Vanbrane zajednice nema bez prebivalita no imovinski zahtevi na osnovu vanbrane zajednice mogu se postaviti nakon nastanka vanbrane zajednice.Analizom pozitivnih koalizionih pravila koja se odnose na obavezu izdravanja odnosno koja se odnose i na obavezu izdravanja mogu se razlikovati pet situacija pet pravnih kategorija koje ukljuuje odreene vidove obaveze izdravanja i koje imaju zaseban koalizioni tretaman i to su:Izdravanje meubranih drugova,Izdravanje u vanbranoj zajednici,Izdravanje izmeu roditelja i dece Izdravanje izmeu usvojilaca i usvojenika,Izdravanje izmeu ostalih srodnika. 111 MERODAVNO PRAVO ZA ZAKONSKO NASLEIVANJE Princip jedinstvene zaostavtine,po jednom pravu celokupna imovina ostavioca.Zaostavtina bez naslednikanaslednik drava,lex rei sitae za nepokretnosti,lex nationalis ostavioca za pokretne stvari.Merodavno pravo za nasleivanje(i za zakonsko i za testamentalno)lex nationalis ostavioca u vreme smrti.Testamentalna sposobnostlex nationalis zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta.Raspravljanje zaostavtine primenjuje jedno pravo bez obzira na to da li se razni delovi zaostavtine nalaze u raznim dravama.To je princip jedinstvene zaostavtine.Treba da bude personalno pravo ostavioca.To je veoma logino jer je ostavilac svakako centralna linost u nasleivanju a veza sa ostaviocem je jedina mogunost veza koja obezbeuje primenu jednog prava.Imajui u vidu da veliki broj zakonodavstava koja daju primat domicilu nisu na pozicijama jedinstvene zaostavtine moglo bi se konstatovati da usvajanje principa jedinstvene zaostavtine znai po pravilu primene prava dravljanstva ostavioca.Izvesno odstupanje od principa jedinstvene zaostavtine nalazimo jo u bileteralnim konvencijam ali samo po jednom specifinom pitanju u pogledu zaostavtine bez naslednika.Odnosno nepokretni delovi zaostavtine bez naslednika imaju razliitu sudbinu po pravilima svih naih bileteralnih konvencija koje posveuju normu u ovom pitanju.Konvencijska reenja u pogledu zaostavtine bez naslednika su interesantna i zbog toga to dotiu jedan znaajan teorijski problem pitanje osnova po kojoj drava pripada zaostavtina bez nasledinka.Osnovna taka vezivanja u pogledu zakonskog nasleivanja kod nas je lex nationalis ostavioca.Ako je ostavilac u toku svog ivota imao vie dravljanstava relativno je ono dravljanstvo koje ima u momentu svoje smrti.U sluaju da je ostavilac lice sa vie dravljanstava relavantno dravljanstvo se odreuje prema merilima l.11ZMPP.Ako je re o bipatridima sa dva ili vie dravljanstava smatraa se da je dravljanin one drave u kojoj ima prebivalite ako ne bi imao prebivalite ni u jednoj od zemalja iji je dravljanin smatrae se da ima dravljastvo one od drave iji je dravljanin a sa kojom je u najblioj vezi.Renvoi-do uzvraanja i upuivanja na dalje pravo u oblasti naslednog prava dolazi najee kada propisi strane zemlje iji je dravljanin ostavilac predviaju da se ima primeniti zakon zemlje u kojoj ostavilac ima domicil a ostavilac je u vreme svoje smrti imao domicil u Jugoslaviji ili pak u nekoj treoj dravi.Zakon o nasleivanju je predviao i retroaziju kod odreivanja merodavnog prava za zakonskog nasleivanje.ZMPP ne predvia retroaziju u pogledu nasleivanja. 111 9 FORME TESTAMENTA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti.ZMPP pored posebne norme za formu testamenta sadri posebno pravilo u pogledu testamentalne sposobnosti.Merodavno pravo za sadrinu testamentalex nationalis zavetaoca u vreme smrti.Forma testamenta punovanost oblika testamentaHaka konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961.U skladu sa maksimom favor testamenti odnos sa tenjom da se izjava volje koja je postala neponovljiva odri na snazi ako je to razumno mogue postoji tenja da se podvue nekoliko alternativnih pravila po kojim se ceni formalna punovanost testamenta.Znaajno je podvui da se Konvencija primenjuje bez obzira na reciprocitet.Pojedina zakonodavstava mogu prema tome da proire listu prava kojima e se alternativno ceniti oblik testamenta.ZMPP sadri takvu jednu alternativu koja Konvencija ne poznaje a to je lex frori odnosno jugoslovensko pravo.Pravila se odnose i na opozivanje testamenta.Zakon o MPP je preuzeo pravila iz Hake konvencije.pravo mesta gde je testament sastavljen,pravo zemlje iji je dravljanin bio ostavioc u momentu sastavljanje testamenta,pravo zemlje iji je zavetalac imao domicil u vreme sastavljanja testamenta,pravo zemlje iji je dravljanin bio u vreme svoje smrti,pravo mesta u kojem je ostavioc imao prebivalite u vreme svoje smrti,pravo mesta u kome je ostavioc imao boravite u vreme sastavljanja testamenta,pravo mesta u kojem je ostavioc imao boravite u vreme svoje smrti.Isticanje unutranjeg prava se tumai na nain da je time iskljuena primena meunarodnog prava tih zemalja odnosno iskljuen revnoi. 111 MERODAVNO PRAVO ZA SPOSOBNOST ZA SASTAVLJANJE TESTAMENTA Pravila za odreivanje merodavnog prava za formu testamenta:1)mesto sastavljanja testamenta 2)dravljanstvo zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3)prebivalite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4)boravite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5)lex rei sitae za nepokretnosti 6)lex fori.Nije prihvaen renvoi.U pogledu sposobnost za sastavljanje testamenta merodavno je pravo drave iji je dravljanin zavetalac u vreme sastavljanja testameta. 111 MERODAVNO PRAVO ZA NEPOKRETNOSTI Zakonsko odreivanje stvarnih prava.Osnovno pravilolex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvari.Vie nekretninastvarne slubenostilex rei sitae poslunog dobra(koje trpi).Pokretne stvarimobilni sukob zakona.Sticanje,gubljenje i menjanje stvarnih prava na nekretninama vezuje se gotovo u svim dravama za neke slubene radnje organa drave gde se nalaze nekretnine.Posebne tekoe nastaju kada se radi o stvarnim pravima koja se vezuju za vie nekretnina meu kojima se na taj nain uspostavljaju neke relacije.Kod stvarnih slubenosti tangirane su dve nekretnine povlasno i posluno dobro.Slino i kod susedskih prava.Prava dovezena u vezu nalaze se u razliitim zemljama.Tada pravilo lex rei sitae ukazuje istovremeno na dve drave prava.Ako su u pitanju stvarne slubenost pod zakonom mesta nalaenja stvari moe podrazumevati zakon drave gde se nalazi posluno dobro ali i zakoni drave gde lei povlasno dobro.Smatramo da bi bilo logino da se da primat pravu drave gde se nalazi nekretnina koja odnosno iji je vlasnik netrpi izvesna ogranienja.To bi kod stvarnih slubenosti bilo pravo drave u kojoj se nalazi posluno dobro.Iz principa restrikcije je slubenost takoe bi se mogao izvesti argumenat u prilogu shvatanja da se pod lex rei sitae u pitanju stvarnih slubenosti podrazumeva mesto nalaenja poslunog dobra.Na taj nain bila onemoguena ogranienja svojine koja ne poznaje pravo zemlje u kojoj se nalazi predmet svojine koja se ograniava.Reenje se moe predloiti u pogledu onih susedskih prava koja su jedosmerna kod kojih se moe razlikovati jedna nekretnina iji vlasnik trpi organienja i druga nekretnina iji vlasnik koristi ovlaenja. 111 10 MERODAVNO PRAVO ZA POKRETNE STVARI

Dva reenja-princip steenih prava(stvaranjepravnog stanja)ili ad hoc reavanje.U pogledu stvarnih prava na pokretnim stvarima lex rei sitae je vladjue ali ne i jedino koaliziono reenje.Kao alternativa javlja se princip mobilia personam sequuntur doslovno pokretnosti prate linost koji dovodi do primene personalnog prava vlasnika pokretne stvari.U nekim pravima lex rei sitae je zamenjen u potpunosti ili delimino sa lex loci actus,pravom zemlje u kojoj se preduzima pravni posao koji se odnosi na pokretnost.U novijem angloamerikom pravu javlja se i ideja o primeni principa najtenje povezanosti u pogledu stvarnih prava na pokretnostim.Princip mobilia personam sequuntur ili mobilia ossibus inhaerent je najranija alternativa za lex rei sitae.Javlja se ve u srednjem veku.U angloamrikom pravu izvrsnu podrku dobija lex loci actus kao taka vezivanja za stvarna prava na pokretnosti.Princip najtenje povezanosti koje nalazi zagovornike takoe u angloamerikom pravu engleski autor Chesehire.Meu idejama koje se javljaju na planu odreivanja merodavnog prava za stvarnopravne odnose,treba pomenuti i predlog da odreenu ulogu dobije i autonomna voja.Lex rei sitae spada meu tzv.varijabilne take vezivanja ona nije jednom za svagda prostorno i vremenski fiksirana to daje povoda problemu u teoriji najvie poznat pod francuskim nazivom conflit mobile.Rezolucija Instituta ima u vidu jednu od dveju osnovih situacija kojima se javlja conflit mobile u pogledu stvarnih prava.To je situacija kada se stvar premeta sa podruja na kojem postoje uslovi za oformljenje odreenog stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva na podruje na kojem ti uslovi ne postoje.a u drugoj od osnovih situacija stvar se premeta iz zemlje u kojoj ne postoje svi uslovi za oformljenje stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva zemlje po ijem pravu ti uslovi postoje. 111 STVARI U TRANZITU Stvari u tranzituprelazak stvari preko tree drave.Lex loci destinationis.Prekid tranzita-lex fori(zaplena i sl.).Ako stvar putuje zajedno sa vlasnikomlex nationalis vlasnika stvari.Prihvatajui lex loci destinationis kao posebno koliziono pravo za stvarno prava u vezi sa rei in transitu,potrebno je uinit nekoliko ograda.Ova taka vezivanja posebno opravdava kada je re o stvarnopravnim ekfektima na bazi pravnih poslova koji se zakljuuju dok se stvari nalaze u tranzitu.Nestaje opravdanje za primenu lex loci destinationis u sluajevima kada se tranzit prekida kod zaplene robe ako je re o nekom drugom izvrnom aktu ako je re o zakonsko zalozi na stvari u korist drave. 111 MERODAVNO PRAVO ZA SREDSTVA PREVOZA Sredstva prevozaregistribrodovi i vazduhoplovi.Registri sredstava prevoza u izgradnji i registri matine luke.Zakon zastavelex banderae.eleznicasedite preduzea koje se stara o eleznici.U koaliziono pravnu kategoriju osnovnih srestava prevoza spadaju van svake sumnje brodovi i vazduhoplovi a blizu su toj kategoriji i eleznice.Brodovi i vazduhoplovi imaju dravnu pripadnost koja se formira upisom u upisnik brodova ili vazduhoplova.Imaju stvarnopravno dejstvo.Dravnu pripadnost mogu stei i brodovi i vazduhoplovi koji ne saobaaju ne vre svoju ekonomsku funkciju iz koje proizilaze uestani ne stalnu i povrni kontakti sa raznim teritorijama koji su jo u izgradnji.Na zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi razrauje uslove za sticanje dravne pripadnosti kao i pravila za pojedine upise u pogledu brodova u gradnji.Opte prihvaeno u uporedno pravu da je merodavno pravo za stvarna prava na brodovima i vazduhoplovima pravo drave iju pripadnost odnosno vazduhoplov ima Pripadnost broda donosno vazduhoplova odreuje prema registraciji.Zakon o i pomorskoji unutanjoj plovidbi vai i za brodove u gradnji. 111 STVARNA PRAVA NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI INOSTRANOSTI SA ELEMENTOM

11

Stvarna prava na hartijama od vrednosti i iz hartija od vrednostilex cartae sitae u vreme izdavanja hartije.Konosman,skladinica.Postoji iroka saglasnost da je merodavno pravo u pogledu stvarnih prava na hartiji mesto nalaenja hartije lex carte sitae.Lex cartae sitae je samo poseban izraz za lex rei sitae u pogledu hartija od vredosti.Pravilo lex cartae sitae valja dopuniti sa posebnim normama koje vae za sluaj mobilnog sukoba kao i za res in transitu,da bi se dobilo adekvatno reenje za situaciju u kojoj se menja mesto nalaenja hartije od vrednosti u toku proces sticanja ili gubljenja stvarnog prava na hartiji.Merodavno pravo je pravo mesta nalaenja u vreme izdavanja hatije.Prilikom odreivanja merodavnog prava za prenos stvarnih prava iz hatrije meu kojima poseban znaaj imaju konosoman skladinica teke dileme nee razdvajanje mesta nalaenja stvari i mesta nalaenja hatije.U naoj teoriji istaknuto je miljenje da bi trebalo primeniti lex rei sitae kao taku vezivanja ako se prihvati stanovite valjalo bi ga dopuniti sa posebnim pravilima conflit mobile i res in transitu,naroito ako je re o konosomatu. 111 POJAM AUTONOMIJE VOLJE Autonomija voljekorigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakona.Granice autonomije voljeako su predmet ugovora nekretnine,onda lex rei sitae,lan21.ZMPP.Nekada se ograniava i meunarodnim ugovorima (Konvencija o prevozu robe drumom).Koneksitetveza izmeu izabranog prava i ugovornog odnosa.Vremenski momenat izbora pravau vreme zakljuenja ugovora,ali i nakon toga(slobodno disponiranje pravima).Princip da ljudi mogu sami da odreuju svoje obaveze i da su vezani onim to su sami odredili je jedna do veoma starih pravnih i etikih ideja.Autonomija volje do kljunog zaaja pri odreivanju merodavnog prava za ugovore.Iz toga proizilazi da je veoma vano da se precizira autonomija volje kao kolizoni instument i da se odrede granice njenog domaaja.U naelu autonomija volje se moe koristiti kod svih graanskopravnih privrednopravnih ugovora.Stavljati i stavljaju se odreena ogranienja.Takva ogranienja postoje u oblasti meunarodnog transporta a postavljena su pre svega konvecijama koje reguliu meunarodni drumski transport.Konvencija o ugovrima o meunradonog prevozu robe sklopljen je u enevi 1955.Postoje dve opreene koncepcije o pravno prirodi volje.Jedna se zalae za shvatanje o kolaizionopravnoj dok drugi prihvataju koncepciju o meterijalnopravnoj autonomiji volje.Prema koalizionapravnom stanovitu autonomija volje je sovjevrsna taka vezivanja i ona ima dejstvo kao i druge take vezivanje.Prema materijalno pravnom shvatanju autonomija volje podrazumeva u slutini istu irinu izbora koji stanke imaju i unutanjem materijalnom pravu.Dispozitivne su one norme koje stranke mogu svojom voljom da zamene koje vae zapravo samo u suaju da ugovorne strane nisu neto drugo ugovorile.Izborom merodavnog prava stranke na posredan nain menjaju ili dopunjuju dispozitivne norme onog prava koje nije inae bez korienja autonomije merodavno.Ako se autonomija odnosi samo na dispozitivne norme tada stranke svojm izborom ne mogu u potpunosti da ree pitanja merodavnih prava.Konekstite se moe traiti u dva oblika: 1.mogunosti izbora su ograniene ugovornice mogu da biraju samo jedno izmeu prava sa kojim je ugovorni odnos povezan 2.takva veza nije potreban,malo je elastiniji.Umesto nabrajanja prava iji izbor dolazi u obzir zakonodavac se zadovoljava optom formulacijom da izabrano pravo treba da bude u vezi sa ugovorom.Izbor prava koje nije povezano sa ugovornim odnosom esto rezultat nastojanja da se izabere jedno neutralno pravo iji izbor ne bi znaio ustupak ni za jednu ni drugu stanu i ne zasecao presti stanaka.Postojanje i granice autonomije volje utvruju pravo drave ije se mpp primenjuje to je drava suda.Autonomija volje kao ni druge take vezivanja ne mogu se ceni prema drugom merodavnom pravu sem prema MPP foruma.Prirodu i domaaj autonomija voje odreuje lex fori. 111 OBLICI AUTONOMIJE VOLJE

12

1)izriita,2)preutnastranke nisu izriite,ali su imale u vidu,to se vidi iz odredaba ugovorizbor suda,korienje odredaba iz nekih zakona,korienje tipskih ugovora,valuta,mesto zakljuenja,itd. 3)hipotetikanije stvarna volja,pravo koje bi bilo najloginije da su ga stranke izabrale. Sud 111 MERODAVNO PRAVO ZA UGOVORNE ODNOSE U ODSUSTVU AUTONOMNE VOLJE U nedostatku izbora sudova i drugi organi odreuju merodavno pravo pomou supsidijarnih taaka vezivana.Kolizione norme u odsustvu autonomije volje: a)lex loci contractus-odnosno pravo mesta zakljuenja ugovora je najstarija taka vezivanja.Ovo reenje bilo posebno opravdano u vreme transporta bio nerazvijen i ogromne pratkine tekoe su sastale na putu svake komunikacije sem neposredne.U naem pravu se javlja kao pomona taka i to na ogranienom domenu. b)lex loci solutionis zakon mesta ispunjenja. c)domicil dunika karakteristine prestacije- to je obaveza prodavca d)princip najtenje povezanosti naziva se jos okvirnim kod kojih vrednovanje veza pravnog odnosa nije izvrio unapred zakonodavac ve se to preputa sudiji s tim da zakonodavac daje veze izmeu pravog odnosa ve to preputa sudiji stim da zakonodavac samo daje okvirna upustva.Princip ne izdvaja jedan tip veze izmeu pravog odnosa i i zaintesovanih poredaka kao odluujuih. e)kombinacije navedenih-ostavlja mogunost sudu da odstupi od ovog predostavljenog reenja kada je u konkretnom sluaju jasno da ova veza nije dovoljno reprezentativna karakteristina i kada se vidi da je neko drugo pravo ono sa kojima je ugovor najvie najvre povezan. 111 ODREIVANJE MEROD.PRAVA PO NOSIOCU KARAKTERISTINE OBAVEZE Merodavno pravo za zastarelostkao i za glavni pravni posao.Osnovna taka vezivanja kojom se odreuje merodavno pravo u pogledu ugovora je locus reit actum-mesto vlada inom aktom.Kada je re o ugovorima koji se odnose na nekretnine forma tih ugovora e se ceniti po lex rei sitae prema mestu nalaenja nekretnine a ne prema locus regi actum. 111 FORMA UGOVORA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Forma ugovoralocus regit actum (lex loci actus)mesto gde je ugovor zakljuen.Ako su nepokretnostilex rei sitae.Autonomija volje kod forme ugovoraako su stranke izabrale jedno pravo,onda moe i forma.Neka shvatanje kau da moe i posebno za formu.Meutim,ne kada su u pitanju nekretnine.Do primene prava autonomije na formu ugovora moe se doi na posredan i neposredan nain.Ako stranke izaberu jedno pravo kao merodavno za ugovor u celini ono dolazi u obzir posrednim putem da bude primenjeno i na tomu kao lex cause,dopuna principa locus regit actum u smislu pomenutih odredama ZMPP,stanke mogu da izaberu merodavno pravo za formu ugovora ali: 1.takav izbor nije mogu u pogledu ugovora za koje nevai locus regit actum ve neki izuzetak od tog pravila koji je imerativne prirode, 2.pravo koje bi izabrale stranke da bude merodavno za formu ugovora ne javlja se kao dopuna principa locus retit actum vee zamenjuje to pravilo. Cepanje ugovorasam zakon moe da postavi razliite take vezivanja za razliite faze ugovora i same stranke mogu odrediti razliita prava za pojedine faze ugovora.Veliko (vertikalno)cepanjekada se razliita prava primenjuju na pojedine faze ugovora.Malo (horizontalno)cepanje kad se jedno pravo primenjuje na prava i obaveze jednog saugovaraa,a drugo na drugog. 13

111 UGOVOR O KUPOPRODAJI SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Merodavno pravo za pojedine ugovore:Kupoprodajalex loci venditorisdomicil dunika karakteristine prestacijeprodavcau vreme prijema ponude.Transfer tehnologijesedite primaoca tehnologije u vreme zakljuenja ugovora Ugovor o radumesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao).Kupoprodajni ugovor ima svakako centalni znaaj u razmeni dobara pa i u meunarodnoj razmeni.Traei pravo sa kojim postoji najtenja veza sud ili arbitraa e se osloniti pre svega na lec loci venditoris kao pomonu taku vezivanja.Primenie zakon domicila odnosno sedita prodavca ukoliko nema jasnijih indikacija da je najtenje povezano sa ugovorom neko drugo pravo.ZMPP jo daje precizirajui i dopunjujui taku vezivanja da se uzma u obzir domicil donosno sedite poslodavca u vreme kada je primljena ponuda.U pogledu forme ugovora polazno koliziono pravo je lucus regit actum.Ugovor e biti punovaan u pogledu forme a ko forma odgovara pravu koje se primenjuje na prava i obaveze.Ako stranke izaberu merodavno pravo u pogledu forme primenie se to pravo. 111 UGOVORI O POMORSKOM PREVOZU SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Ugovor o pomorskom prevozu stvari,putnika i prtljagaAutonomija volje.Ako nema autonomije volje:1)za glavna prava i obaveze stranakalex loci contractus 2)sporedna prava i obaveze lex loci solutionis 3)zakljuenje ugovora na osnovu optih uslovapravo drave brodara 4)ugovor o tegljenjulex fori. Forma ugovoralex loci actus.Nae pravo se primenjuje na odgovornost brodara za gubitak ili oteenje tereta,a luka ukrcaja ili iskrcaja je u naoj zemlji i kad je u pitanju putnik,koji bi bio stavljen u nepovoljan poloaj primenom stranog prava 111 UGOVORI O VAZDUNOM PREVOZU SA ELEMETOM INOSTRANOSTI Ugovor o vazdunom prevozu putnika i stvariVaravska konvencija o izjednaavanju izvesnih pravila koja se odnose na meunarodni vazduni prevoz(1929)i ikaka konvencija o meunarodnoj civilnoj avijaciji(1944.)Autonomija volje.Ako je nema,onda za glavna prava i obaveze po seditu prevozioca,a za sporedna prava i obavezelex loci solutionis.Zakon poznaje tri ogranienja Prvo ogranienje je ustanovljeno radi zatite putnika, Drugo ogranienjem iskljuuje autonomija volje za sluajeve u kojima je ugovorni odnos posebno vrsto vezan sa Jugoslavijom, Tree ogranienje ne iskljuuje autonomiju volje ve samo umanjuje njen domaaj.Ako postoji znaajan povezanost izmeu ugovornog odnosa i domaeg prava dozvoljava se materijalnopravna ali ne i kolizionapravna autonomna volja. Formalex loci actus ili lex causae.ira primena prava po lex fori,ako bi putnik bio stavljen u nepovoljan poloaj primenom stranog prava,ako je ugovor vrsto vezan za domau zemlju i ako postoji znaajna veza izmeu ugovora i domaeg prava(materijalno pravo).U glavnim pravima i obavezama prima faciae da je najtenje povezano ugovorom pravo one drave u kojoj preodilac ima prebivalite u vreme zakljuenja ugovora. 111 MERODAVNO PRAVO ZA MENINU (EKOVNU )SPOSOBNOST Sposobnost glavnih meninih dunika kao i sposobnost indosanata avalista i ostalih lica koja primaju menine obaveze cenie se prema pravu one drave iji je dravljanin lice u pitanju.Ovo osnovno pravilo ima dve dopune revnoi i teoriju najvee vrednosti menine obaveze.Konvencije o menici i eku 1930. i 1931.(3 paralelna akta).Jednoobrazni zakon o menici (eku);Konvencija o taksama za menicu (ek);Konvencija o sukobu zakona u materiji menice(eka).Zakon o menici i Zakon o ekuista pravila sukobu zakona.Menina (ekovna) sposobnost,forma 14

menine(ekovne)obaveze i prava i obaveze kod menice (eka).Primenjui zakon dravljanstva meninog obaveznika na sud treba da konslutuje i kolizione norme tog prava.Ako one prihvataju neku drugu taku vezivanja i ako su relativne inenice tako rasporeene da ta drugaija taka vezivanja ukazuje u datom sluaju na drugo pravo treba prihvatiti takvo uzvraanje ili upuivanje na dalje pravo.Ako menini dunik ne bi bio sposobna prema svom lex nationalis odnosno prema pravu na koje lex natioalis upuuje treba kosultovati pravo drave u kojoj menina obaveza peuzeta ime se prua jedina dopunska mogunost da menina obaveza ostane na snazi. 111 MERODAVNO PRAVO ZA FORMU MENINIH(EKOVNIH) OBAVEZA Menina(ekovna)sposobnostlex nationalis izdavaoca.Dve dopune:renvoi i teorija najvee vrednosti.Renvoiprihvata se ovaj institut,ali ne dovodi do rezultata.Teorija najvee vrednostiako nije sposoban po lex nationalis,onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menina obaveza preuzetalex loci actus Forma menine(ekovne)obavezelocus regit actumgde je menina obaveza preuzeta.Dve dopune:1)ako je obaveza preuzeta u inostranstvu,a menini (ekovni) dunik i poverilac su domai dravljani,a nije zadovoljna forma po,tom,stranom pravu,ali jeste po naem,primenie se nae,domae,pravo(zajedniko dravljanstvo);2)kod sukcesivnih obavezaako je nepunovana po pravu zemlje gde je preuzeta,sve kasnije obaveze bie punovane,ako su po pravu gde je preuzeta kasnija,punovane i kasnije i ranije preuzeta obaveza 111 MER.PRAVO ZA DEJSTVA MENICE(EKA) I ZA POJEDINE MENI(EKOVNE) RADNJE Prava i obaveze kod menice (eka)zakon mesta plaanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus).Lex loci solutionisprava i obaveze glavnih dunikaakceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice.Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krae menice ili eka.Lex loci actusostali,sporedni,dunici mesto gde je dat potpis dunika.Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva. 111 MERODAVNO PRAVO ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST Vanugovorna odogornost van delikta nije sasvim beznaajna oblast na ta ukazuje i injenica da je ZMPP.ZMPP postavlja posebna pravila za sticanje osnova poslovodstvo bez naloga i za jo neke posebne sluajeve vanugovorne odgovornosti ali se ove kolizione norme ne primenjuju ako je re o odogovrnosti za etu koja je nastala povodom ovih odnosa.Sticanje bez osnovaili pravo mesta gde je dolo do sticanja ili pravo merodavno za pravni odnos.Kod naspravo merodavno za pravni odnos.Taj razlog moe biti osnova koja pravo nije punovana ako jedna strana izvri nitavan ugovor moe biti osnova koja je oekivana moe biti osnova koja je prestala neko isplati dug koji je jednom ve platio a moe biti i koja je prestala neko isplati dug koji je jednom ve platio a moe biti i osnova koja je u zabludi pretpostavljena.Merodavno e biti pravo koje bi bilo merodavno za taj ugovor.Druga osnovna alternativa da se reenje veze trazi s oslonom na mesto gde traju da se na sticanje bez osnova ne mogu primeniti ona koliziona pravila koja se odnose na ugovornu odgovornost.Na sicanje bez osnova primenjuju se pravo merodavno za pravni odnos koji je nastao bio oekivan ili predpostavljen a povodom kojeg nastalo sticanje.U pogledu poslovodstva bez naloga merodavnog prava se esto trai preko koja se u ovom odnosu javljaju kao poverilac i dunik,Merodavno treba da je pravo dominus negoti ili pak negotirum gestra lice koje vrsi radnje bez naloga.Kao tacka vezivanja se neprihvata domicil netotirum gostora ve mesto gde je radnja izvrenja.Nase pozitivno pravo takoe na sta voitu da je kod negotiorum gasti merodavno pravo zemlje u kojoj je radnja poslovoe izvrena.Lex loci delicti commissi naelo da se primenjuje pravo drave gde je izvren delkt.Ovaj princip i danas vladajui no ta vladavina nije obeleena klasinom 15

jedostavnou i uverljivou.Lex fori kao dopunski princip./Uz lex loci delicti commissi treba postaviti kao dopunski lex fori pravo suda.ne odnosi se na itavu problematiku delikta ve samo na pitanje protivpravnosti radnje.Radnja ce se smatrati protivpravo samo ako je takvom smatraju kako zakon mesta izvrenja delikta tako i zakon suda.Ovakva kumulacija zakona izvrenja delikta i zakona suda bilo je veoma dugo reenje koje prihvata englesko pravo.Osnovna i klasina tekoa u primeni lex loci javlja se kada posledica delikta ne nastupa u istoj dravi u kojoj je izvrena i radnja.Posebne tekoe u primeni lexloci delicti commissi javlja u onim isitna retkim sluajevima kada se delikt dogodi na niijoj zemlji na brodu na otvorenom moru vazduhoplovu.Neosnovano obogaenjepravo za pravni odnos.Upotreba stvari bez poslovodstvapravo mesta gde su se dogodile injenice,pravo mesta nalaenja stvari.Poslovodstvo bez nalogalex loci actus.Osnovno pravilolex loci delicti commissi.Kod nasdva shvatanja-mesto tetne radnje i mesto tetnih posledica. Povoljnije za oteenog.Brodovi,vazduhoploviniija zemljalex banderae.Teritorija -lex loci delicti commissi.Retestament II koji predstavlja neobavezu ali veoma autoritativnu formulaciju vaeeg amerikog prava i iji je deo koalizionim normama za delike donete 1964:merodavno pravo za delikte je ono pravo koje je u najznaajnijoj vezi most significant relationship sa stetnim dogaajem i sa strankama,prilikom utvrivanja najtenje veze su ce posebno voditi rauna o mestu gde je nasupila teta mestu deliktne radnje domicilu dravljanstvu mestu registracije odnosno poslovnom seditu stranaka mestu gde je sedite odnosa meu strankama kao i o nekim drugim obzirima naelne prirode.Prilikom izbora merodavnog prava vodi rauna ne samo o teritorialnim kontaktima spornog odnosa je i o sadrzini propisa koji se nalaze u sukobu kao i o interesima za primenu jednog ili drugog prava.Osnovno resenje koje prihvata ZMPP lex loci delicti commissi.Ovoj klasinoj soluciji su dodata preciziranja za sluaj da doe do dislokacije deliktne radnje i posledice,tj.za sluaj da radnja i posedica nisu u istoj dravi.Izmeu prava na koje ukazuje mesto radnje i prava koje ukazuje mesto posledice,primenie se ono pravo koje je povoljnije za oteenog.O proceni protivpravnosti radnje zastita oteenog je jos izazitija jer je postavljena i hipoteza da do posedice doe u vie zemalja te ce se radnja smatrati proitivpravnom ako se takvom smatra bilo prema normama mesta radnje bilo prema normama ma kog do mesta u kojima je nastupila tetna posledica. 111 Mer.Pra ZA DRUMSKE S/N U HAKOJ KONVENCIJI O MERODAVNOM PRAVU ZA DRUMSKE S/N Ovakav izbor je opredeljen pre svega znaajem i uestalom problematikom.Haka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraajne nezgode1971.Primenjuje se na sve saobraajne nezgode i na sva (i na nemotorna vozila).Izuzeci od lex loci delicti commissi.Mesto registracije.Ne primenjuje se:kod odgovornosti proizvoaa,servisera i prodavca vozila;na odgovornost preduzea koje odrava puteve;na regresne zahteve izmeu lica odgovornih za tetu;na subrogaciju u pogledu osiguravajuih drutava.Kod nas se primenjuje bez obzira da li je drava ugovornica ili ne.Pravilada bi se primenilo pravo po mestu registracije vozila moraju se ispuniti uslovi vezani za aktera nezgode i za podnosioca zahteva.Jasna veza izmeu aktera i drave registracije.teta naneta stvarima a) za stvari u vozilu a pripadaju putniku,pravo koje se primenjuje na putnika b) za stvari u vozilu,a koje ne pripadaju putniku,pravo koje se primenjuje na vlasnika vozila c) stvari van vozilamesto nezgode Da bi dolo do promene prava mesta regisracije vozila treba da doe do sticaja okolnosti predvienih koje se mogu podeliti u dve grupe:okolnosti koje se tiu vozila i aktera nezgode i okolnosti koje setiu podnosioci zahteva tj.lica prema kojem se javlja odgovornost.Postoje alternativni uslovi su sledeci: -da zahtev postavlja voza dralac sopstvenik ili drugo lice koje polaze neko pravo na vozilo, -da zahtev postavlja rtva koja je bila putnik pod dopunskim pretostavkom da to lice ima redovno boravite van drave u kojoj se dogodila nezgoda, 16

-da zahtev postaljva rtva koja nije bila putnik,vec se nalazila van vozila. Konvencija koje odreuje merodavno pravo po kojem e se ceniti mogunost postavljanja direktnog zahteva prema osiguravaocu odgovornog lica.Pravo mesta nezgode zatim pravo koje je merodavno za ugovor o osiguranju a kao trea alternativa javlja se pavo mesta registracije vozila 111 POJAM MEUNARODNE NADLEZNOSTI Svaka drava ima svoja pravila o meunarodnoj nadlenosti.Pri postavljanju ovih pravila zakonodavac vodi rauna pre svega o interesima svoje drave i nastoji da pravilima o meunarodnoj nadlenosti obuhvati one sporove za ije je reenje domaa drava zaineresovana ali vodi rauna i o obzirima meunarodne saradnje pravnih sistema i o legitimnim interesima stranih drava.Mogue i to da zakonodavstva vie drava dozvoljavaju nadlenost svog pravosua u istom sluaju.Meunarodna sudska nadlenost,je krug poslova jednog pravosua,pravo i dunost jednog pravosua da postupa u odreenim stvarima koje sadre elemenat inostranosti.Vano je istai da je re o kompetencijama jednog pravosua,a ne konkretnog suda.Od meunarodne nadlenosti moe da zavisi veoma mnogo.Neuporedivo vie nego to moe da zavisi od odreivanja nadlenog suda unutar granica istog pravosua.To ukazuje poseban znaaj meunarodne sudske nadlenosti.Od meunarodne sudske nadlenosti moe da zavisi pre svega ishod spora jer sudovi svakog pravosua polaze od sopstvenog meunarodnog privatnog prava.Primenjuju se norme domae drave koalizione norme od kojih zavisi koje e pravo biti merodavno a od merodavnog prava opet zaisi meritoran ishod. 111 ODNOS MEUNARODNE I MESNE NADLENOSTI Izmeu meunarodne i mesne nadlenosti postoje odreene slinosti,te se u mnogima zakonodavstvima pravila o mesnoj nadlenosti primenjuju putem analogije i u funkciji pravila o meunarodnoj nadlenosti.Osnovna je slinost izmeu meunarodne i mesne nadlenosti u tome to se u oba sluaja radi o teritorijalnom razgraniavanju kompetencija.Osnovna je razlika u tome to pravila o meunarodnoj nadlenosti vre razgranienje kompetnecija pravosua drava,a pravila o mesnoj nadlenosti odreuju koji e stvarno nadlean sud biti teritorijalno nadlean unutar iste drave.Meunarodne nadlenosti moe da zavisi,dok od mesne nadlenosti u naelu ne moe da zavisi ishod spora.Osnovao i najoptije merilo za odreivanje mesne nadlenosti je prebivalite tuenika.Isto merilo vai i na planu meunarodne nadlenosti-meunarodno je nadleno pravosue one drave u kojoj se nalazi prebivalite tuenika. 111 ISKLJUIVA NADLENOST Iskljuiva nadlenost pravosua jedne zemlje kao to ve san naziv pokazuje iskljuuje nadlenost sudova drugih drava.Najvei broj pravila o meunarodnoj nadlenosti su konkurentne prirode.Iskljuiva nadlenost postoji samo izuzetno,kada to zakon posebno nalae.Iskljuiva nadlenost postoje u svega dve oblasti u domenu porodinog prava i domenu oko nekretnina.ak je i u domenu porodinog prava proputeno da se konstiruie iskljuiva nadlenost u vezi sa jednom vrstom sporova koji su u praksi veoma znaajni a to su sporovi oko izdravanja.Isljuiva nadlenost suda SFRJ postoji samo ako je to zakonom izriito odreeno.Isljuiva sudska nadlenost podrazumeva potpuno iskljuenje nadlenosti stranih sudova i uspostavljanje nadlenosti domaih sudova kao jedine mogunosti.U pomenutoj normi nadlenosti stranih sudova se doselednost u potpunosti isljuuje domai sud je jedini sud koji moe da odluuje ali nije isljuena mogunost da se spor rei na drugi nain,mimo jugoslovenskih sudova putem arbitrae.Norme koje su bliske pravilima o iskljuivoj sudskoj 17

nadlenosti po tome to postavljaju pravilo prema kojem moe da odluuje samo domai a nikako strani sud ali pri tome ne idu do kraja jer dozvoljavaju da spor ree drugi ne sudski organi odnosno arbitrae.Na taj nain stvorena su pravila sui geneeris koja bismo nazvali pravilima o relativnoj iskljuivoj meunarodnoj nadlenosti. 111 KONKURENTNA NADLENOST U sluajevima za koje se predvia direktna nadlenost domaeg pravosua,re je o konkurentnoj nadlenosti.To znai da postoji osnova za nadlenost domaeg pravosua,ali time ne iskljuujemo drugog pravosua-to praktino znai da neemo odbiti priznanje odluke stranog suda.Pravila o konkurentnoj nadlenosti dozvoljavaju da se konkurentno javi kao nadleno i neko drugo pravosue. 111 OPTA I POSEBNA MEUNARODNA NADLENOST Opta meunarodna nadlenost je nadlenost jednog pravosua za sve vrste sporova i drugih postupaka.Posebna nadlenost je kada se predvia nadlenost naeg suda ili drugog organa za raspravljanje jedne posebne kategorije odnosa.U vanparninom postupku gde nema tuioca i tuenog relativno je prebivalite odnosno sedite onog lica ija je uloga bilia uloga tuenog a to je lice prema kome je podnet zahtev.Predstavljaju pravila o posebnoj nadlenosti u branim sporovima.Dovoljna je osnova za nadlenost naeg pravosua poslednje zajedniko prebivalite branih drugova koji su strani dravljani i u vreme podizanja tube nemaju prebivaliste u Jugoslaviji ili dovoljna je baza samo prebivalite tuioca,ali sam ako tueni pristaje da sudi jugoslovenski sud,a nadlenost naeg suda je doputena prema propisima zemlje o ijim se dravljanima radi.U sporovima za razvod braka dovoljno je za nadlenost neeg pravosua da samo tuilac bude domai dravljanin bez obzira da li neko strano pravo dozvoljava nadlenost naeg suda-no samo ako pravo drave iji bi sud inae bio nadlean,ne poznaje uopte ustanovu razvoda. 111 ZAKONSKA I SPORAZUMNO ODREENA MEUNARODNA NADLENOST O meunarodnoj nadlenosti koja se zasniva na zakonskim normama i merilima.Postoji jo jedan nain zasnivanja meunarodne sudske nadlenosti.Temelj nadlenosti istina opet u okvirima koje postavlja moe da predstavlja i sporazum stranaka.Konkretnu osnovnu za nadlenost ne postavlja zakonodavac ve se to preputa strankama.Sporazum o nadlenostima jugoslovenskog suda e biti valjan,ako je makar jedna od strana dravljanin SFRJ.Predpostavke za valjanost sporazuma o nadlenosti stranog suda su sledee da je makar jedna od strana strani dravljanin i da spor ne spada u iskljuivu nadlenost naeg pravosua.Vano je istai i to da na zakonodavac nedozvoljava prorogatio fori u porodinopravnim sporovima. 111 AKTORSKA KAUCIJA(CAUTIO INDICATUM SOLVI) Obaveza polagana cauto iudicatium solvi je obaveza stranca koji se javlja u sporu kao tuilac da poloi odreeni iznos kao kauciju za obezbeenje praninih trokova druge strane tuenika.Razlog za postavljanje ovog pravila je u nastojanjima da se spree zloupotrebe.Da bi dolo do polaganja kaucije za obezbeenje praninih trokova treba da se ispune sledei uslovi: Tuilac treba da je stranac,ili lice bez dravljanstva koje nema prebivalite u Jugoslaviji,Tueni treba da postavi zahtev za polaganje obezbeenja.Sud prema tome ne moe da obavee stranog tuioca na polaganje kaucije po slubenoj dunosti.Ogranienja postoje i u pogledu momenta do kojeg tueni moe da podnese zahtev za polaganje kaucije,a da bi se iskljuila mogunost manipulisanja i zloupotrebe od strane tuenika.Postoji jedna izuzetna mogunost da se zahtev za polaganjem kaucije postavi docnije,a to je sluaj kada tueni tek naknadno sazna postoje predpostavke za traenje kaucije.U takvom sluaju zahtev se mora podneti odmah im se sazna za te predpostavke.Nee postojati obaveza za polaganje kaucije ako se 18

radi o:Branom sporu ili sporu utvrivanja ili osporavanju oinstva ili materinstva,O sporu koji se donosi na zakonsko izdravanje,O tuenom zahtevu koji se odnosi na potraivanje tuioca iz radnog donosa u Jugoslaviji,O protivtubi,O tubi za izdavanje platnog naloga,O meninoj ili ekovnoj tubi.Takoe nee postojati obaveza polaganja kaucije akoje strani tuilac iz zemlje u kojoj ni nai ni strani dravljani ne polau kauciju kao tuioci.Nemoraju polagati kauciju ni tuioci izdrava sa kojma nemamo diplomatski ali imamo faktiki reciprotitet u tom pogledu.Konano,u ovu grupu bi se izuzetka moglo svrstati i pravilo da ne moraju kod nas polagati kauciju ni oni stranci koji uivaju u naoj zemlji pravo azila. 111 BESPLATNA SUDSKA POMO Stranka moe biti osloboenja plaanja parninih trokova,ako ne bi bila u mogunosti da snosi te trokove bez tete po svoje nuno izdravanje ili po nuno izdravanje svoje porodice.Siromako pravo ne prizna se strancima pod istim uslovima kao i domaim dravljanima.U pogledu stranaca neophodno je da se ispuni i uslov uzejamnosti.Pored drava navedenih kod cautio iudicatum solovi,ne bavi posebnih bileteralnih sporazuma to pravo imaju kod nas i dravljani albanije i sad,kao i graani svih drava sa kojima imamo faktiki reciprotitet. 111 PARNINA SPOSOBNOST STRANACA Parnina sposobnost je sposobnost stranke da peduzima punovane radnje u postupku kao i da prema njoj budu preduzete punovane parnine radnje.Parninu sposobnost imaju lica koja su poslovno sposobna.Ako je re o strancima njihova pranina sposobnost se ceni prema lex nacionalis,prema zakonu drave iji su dravljani.Ako bi se lex nationalis postavio viu granicu,strano lice bi ipak moglo da obavlja punovano parnine radnje iako nije parnino sposoban prema lex nationalis,ako je parnino sposobno prema lex fori,tj.prema naem pravu. 111 LITISPENDENCIJA Najei oblik meunarodne sudske nadlenosti je konkurentana nadlenost.To znai da mogunost obraanja sudovima jugoslavije ne iskljuuje u naelu mogunosti da se stranke u istom sporu obrate i sudu u nekoj stranoj dravi.Da li e ovakva mogunost postojati u konkretnom sluaju zavisi od toga dali su injenice na kojima je mogue zasnovati meunarodnu nadlenost faktiki razmetene po raznim dravama.Drugim reima da li je prebivalite tuenika u jednoj dravi imovina u drugoj,mesto delikta u treoj dravi isl.U situacijama u kojima postoji stvarna mogunost da se parnica provede u vie drava prirodno je da se stranke ili tuilac opredele za jedan od moguih foruma.Pokrenuta parnica u inostranstvu nije bezuslovno punovana sudska odluka in statu nasecendi,na domaoj teirtoriji.Da bi jedan strana odluka bi imala dejstvo pravosnano presuene stvari na podruju domaeg pravosua treba pre svega da proe odreenu proveru u postupku egzikvature.Postavlja se prema tome pitanje da li je mogue i da je celishocno odbaciti tubu u stvari u kojoj je u toku ranije pokrenuta parnica u inostranstvu,ako je neizvesno da li e budua strana odluka da proe proveru u postupku egzikvature,te dali e imati efekta kod nas.Imajui u vidu da e se strana odluka izjednaiti sa domaom odlukom tek ako bude priznata javlja se u teoriji miljenje da bi domai sud trebao da obustavi postupak tek ako utvrdi da bi se mogla priznati odluka koja e se doneti u postupku koji je u toku u inostranstu.takva solucija namee kao kompromis koji pomiruje razliite zahteve.MPP je stao na stanovite da ranije pokretnuta parnica u inostranstvu ima odreene procesne efekte.Efekat meutim nije u tome da e domai da odbaci tubu ve u tome da e pokrenuti postupak.Prekid postupka je automatksi kad got je u inostranstvu u toku ranije zapoeta parnica treba stei 3 uslova: Da je u pitanju spor za koji ne postoji iskljuiva nadlenost sudova SFRJ Da izmeu SFRJ i zemlje u kojoj ranije pokrenuta parnica postoji uzejamnost tj.da se i u zemlji u kojoj je postupak ve u toku prekida postupak ako bi u istoj stvari postojala ranije poeta parnica 19

u jugoslaviji.Da bi na sud prekinuo postupak treba postoji zahtev stranke.Postupak se prema tome ne prekida ex officio ako je pred stanim sudom u toku ranije zapoeta parnica koja ne spada u iskljuivu nadlenost naeg pravosua i ako postoji reciprotitet ve e sud to da uini samo po predlogu stranke. 111 MEUNARODNA PRAVNA POMO Radnja koja se najee obavlja putem pravne pomoi i koja ima najvei znaaj u ovoj oblasti je dostavljanje.U sporovima sa stranim elementom,dostavljanje dobija posban znaaj za njega se vezuju i posebne tekoe.U naem pravu dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u naem principu u ZPP no u odnosu na veoma veliki broj drava nain dostavljanja je utvren biletelarnim ili mulitlateralinim meunarodnim ugovorima.Zakon o praninom postupku razlikuje se u osnovi tri naina dostavljanja licima u inostranstvu: Ako se radi o stranim dravljanima ili pravnim licima dostavljanje se vri diplomatskim putem ako meunarodnim ugovorom nije to drugaije predvieno,Ako se radi o naim dravljanima dostavljanje se moe vrtiti preko naeg konzularnog prestavnika ako lice kome je pismeno upueno pristane na takv nain dostavljanja,Dostavljanje moe vriti i posebnom punomoniku za prijem pismena koga postavlja inostrana stranka ili na sud.Svaka drava ugovornica imenovae jedan centralni organ koji e biti zaduen za prijem molbi za sudsku pomo.Svaka drava ugovornica imenovae jedan ili vie otpremnih organa.Zahtevi za pravnu pomo se prosleuju izmeu ovih organa,na obrascima koje je utvrdila Konvencija.PoHakoj konvenciji zamolnica za dostavljanje treba da bude sastavljena na jeziku zamoljene drave.U jednom znaajnom broju biletarnih konvencija,predvieno je da se zamolnica moe sastaviti i na jeziku drave molilje i to bez priloenog overenog prevoda,a ako na svom jeziku onda se pri tome zahteva da se prikljui overen prevod.pismeno se dostavlja,bez overenog prevoda ako se ne trai dostava izvri na poseban nain.Ako se trai da se dostava izvri na poseban nain pismena trebaju biti dostavljena na jeziku zamoljene drave ili propraena overenim prevodom.Pored dostavljanja meunarodna pravna pomo moe da obuhvati i brojne druge procesne radnje kao to su izvoenje dokaza informativno sasluavanje stranaka pribavljanje obvetenja o adresama i drugim injenicama.Procesne radnje za ije je izvrenje zamoljen,sud izvodi na nain koji je predvien u domaim procesnim normama,sem ako je posebno zamoljen da postupi na neki drugi nain.Trokove pruanja pravne pomoi snosi po pravilu zamoljena strana polazei od pretpostavke da e se ti trokovi izmeu dve drave meusobno kompezirati.Vetaenje koje iziskuje vee trokove zamoljena strana moe da trai nadoknadu trokova.Tri naela posebnog znaaja su:princip suverenosti,princip ravopravnosti i naelo efikasnosti. Princip suverenosti daje povoda pravnoj pomoi i ujedno postavlja i njene okvire.Suverenost je po svojoj prirodi teritorijalno ograniena,te organi jedne drave ne mogu da vode postupak na teritoriji druge drave.Princip suverenosti ima za posledicu to da je osnovni nain voenja postupka na teritoriji strane drave voenja sa oslonom na pravnu pomo.Princip suverenosti dolazi do izraaja ne samo kod postuliranja odnosna meunarodne saradnje u vidu pravne pomoi ve i kod ostvarivanja meunarodne pravne pomoi,tanije reeno kod odreivanja njenih granica. Princip ravopravnosti meunarodnoj pravnoj pomoi ostvaruje se prvenstveno pomou uslova recipociteta.Uslovi reciporciteta je upravo izraz tenje da se osigurava ravnopravna saradnja meu suverenitetima.Uslov recipociteta treba fleksibilno tumaiti,da ne bi postao konica meunarodne saradnje.Uslov reciprociteta se ne bi smeo postaviti na nain da se onemogui prvi korak da se onemogui uspostavljanje sa zemljama sa kojima do sada nismo imali znaajnije pravnog saobraaja.Izraz se moe nai ako se proe od principa predpostavljenog reciprociteta,to znai da e se zamolnice prihvatiti,sem ako se utvrdi da se u dravi porekla zamolnice neudovoljava naim zamolnicama. 20

Efikasnost je takoe jedan od principa koji osmiljaju meunarodnu pravnu pomo.Snani razvoj meunarodne razmene robe i usluga i intenzivan cirkulisanja ljudi preko granica dravnih,trai mnogo vie od duvanja u rog,odnosno pravne pomoi u vidu simbolinih gestova.Trai delotvorniju i efikasniju saradnju u reavanju pravnih odnosa koji se vezuju za vie poredaka.Iz ovih razloga sasvim je razumljivo to su izmene u reimu pravne pomoi do kojih je dolo podslednjih decenija,najee motivisane traenjem efikasnijeg mehanizma. 111 SISTEMI PRIZNANJA I IZVRENJA STRANIH SUDSKIH ODLUKA Prvi je sistem ograniene kontrole.Ovaj sistem danas najire prihvaen u svetu i prihvata ga i nae pravo.Sutina je sistema ograniene kontrole u tome da se omoguuje izvesna kontrola strane odluke ne prihvata se akt organa stranog suvereniteta bezuslovno ali je ta kontrola ograniena preisipitivanje se moe vriti samo u pogledu taksativno navedenih pitanja.U pogledu sistema neograniene kontrole moglo bi se ponoviti sve to je reeno i u vezi sa sistemom kontrole s tim da ako je re o neogranienoj kontroli,preispitivanje strane odluke se nee zadrati na formalnoj strani.Preispitae se i primeniti materijalne norma.Trei sistem je sistem revizije po meritumu.Termin je prevod francuskog izraza revision au fond. Ovaj sistem dozvoljava da se vri preispitivanje inostrane presude u istoj irini kao i kod sistema neograniene kontrole,no tome se dodaje i mogunost da se strana odluka preinai.Prema sistemu prima facie evidens,pred sudom koji odluuje o priznaju vodi se zapravo u naelu,nov posupak.U tom se postupku meutim strana odluka smatra kao dokaz na prvi pogled prima facie evidens.U kojoj e se meri zaista voditi nov postupak,a u kojoj e se meri prihvatiti rezultati prvobitnog postupka,to varira od zemlje do zemlje koje prihvataju sistem facie evidens.U nekim zemljama taj sistem praktino pribliuje sistem ogranienja kontrole.Peti sistem je zapravo sistem ne priznavanja ili ne izvravanja stranih odluka.Ovde bi se mogla svrstati i ona prava,po kojima se u naelu ne mogu priznati i izvriti strane presude,sem ako je to meunarodnim ugovorom drugaije predvieno. 111 OPTI USLOVI ZA PRIZNANJE STANIH SUDSKIH ODLUKA Da bi mogla biti priznata i proglaena izvrnom strana sudska odluka treba da udovolji odreenim uslovima koje navode nai pozitivni propisi.Uslovi koje postavlja ZMPP su dobro poznati u uporednom pravu.To su predpostavke koje se tiu nadlenosti suda pravosnanosti odnosno izvrnosti odluke,prava odbrane odsustava pravosnane domae odluke ilii ranije zapoetog postupka u istoj stvari javnog poretka i reciprociteta.Kada je re o statusnim odlukama,opti uslovi se modifikuju sa nekim posebnim.Prva i veoma logina predpostavka za priznanje strane odluke tie se meunarodne nadlenosti suda koji je odluku donete.Afirmacija priznanja izvravanja stranih odluka je nazamisliva ako se istovremeno ne afirmie koncept sopstvene udruenosti pri prihvatanju nadlenosti.Priznanjem stranih douka se ostvaruje meunarodna saradnja,ali to istovremeno predpostavlja da se obzirima meunarodne saradnje vodi rauna i prihvatanju nadlenosti.Ne bi bilo razumno initi gestove saradnje i priznavati odluke koje je doneo sud zemlje koja nema kontakta sa spornim odnosom.Nai e sudovi pirznati i izvriti samo odluke koje su poreklom iz zemalja sa kojima u tom pogledu postoji reciprocitet.Reciprocitet koji se trai da je materijalni prema svojoj pravnoj sadrini.Fromalni reciprocitet ne dolazi u obzir kod priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka,jer bi formalni reciprocitet znaio da se strane odluke izjednauju sa domaim odlukama a time bi otpala mogunost da se podvrgnu bilo kakvoj kontroli to je sigurno neprihvatljivo.Materijalni reciprocitet znai da e se prema stranim odlukama pristupati na nain na koji se u zemlji porekla postupa sa jugoslovenskim sudskim odlukama.to se naina nastanka tie dovoljan je faktiki recipocitet.Nije neophodno prema tome da se uzejamnost garantuje meunarodnim ugovorom ili paralelnim zakonima dovoljno je da se u posmatranoj strani dravi u praksi priznaju i izvravaju nae odluke.Postojanje uzejamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke predpostavlja se dok se suprotno ne dokae a u sluaju u postojanje te uzejamnosti objanjenje 21

daje savezni organ uprave nadlean za poslove pravosua.Pored uslova koji se tiu procedularne strane inostrane odluke,postoji i jedan uslov koji isputa izvesno prispitivanje merituma.To je uslov potovanja javnog poredka.Priznaemo stanu odluku i ako je njeno meritorno reenje drugaije od onog koje nudi nae materijalno pravo ali ako je strana odluka suprotna naem javnom poreku,tolerancije vie ne moe biti,te emo odbiti priznaje i izvrenje strane sudske odluke. 111 POSEBNA PRAVILA ZA PRIZNANJE STRANIH ODLUKA U STATUSNIM ODNOSIMA Provera stranih odluka koje stiu statusa linog stanja domaih dravljana je po pravilu stroija i ne zadrava se samo na pitanjima procedure.Uvodni zakon o Zakonom o praninom postupku donete u statusnim pitanjima jugoslovenskih dravljana budu saglasne sa naim materijalnim pravom.U ZMPP je zadrana ideja o uvoenju posebnog uslova kada su u pitanju statusne odluke ali je taj uslov postavljen znatno elastinije.Ovakav pojaani vid kontrole ne dolazi u obzir u svim sluajevima u kojima se radi o statusu jugoslovenskog dravljanina,ve samo u onim sluajevima u kojima bi prema kolizionim normama ZMPP merodavano bilo jugoslovensko pravo.Drugo na zakonodavac se priklonio tzv.principu ekvivalencije.Sutina tog principa u ovom kontekstu je u tome da se strana odluka moe priznati i ako pri njenom donoenju nije primenjeno jugoslovensko ve strano pravo,ako ta odluka bitno ne odstupa od prava SFRJ koje se primenjuje na takav odnos.Odnosno strana odluka je podobna da bude priznata,ako materijalno pravno reenje bitno ne odstupa do reenja do kojeg bi se dolo na osnovu jugosloveskog materijalnog prava.To praktino znai neto strou kontrolu merituma od one koju obezbeuje javni poredak-ali se protim ipak ne trazi potpuna saglasnost sa domaim materijalnim pravom,razlike koje su manje bitne mogu toleristi. 111 PRIZNANJE STARNIH ODLUKA DONESENIH U STEAJNOM POSTUPKU Norme ZMPP o priznanju i izvrenju i postupku prinudnog poravnjanja jer bi se primena odredaba ZMPP mogla odnositi samo na one stvari koje se kao imoviski odnos reavaju praninom ili vanparninom posupku a ne i u steajnom postupku koji se bitno razlikuje od predhodna dva postupka.Odluke stranih sudova donesene u postupku prinudnog poravnjanja ili steaja protiv dunika koji ima sedite odnosno prebivalite na podruju stranog suda priznaju se u SFRJ pod uslovima predvienim za priznanje stranih sudskih odluka po pravu SFRJ-Nije vie sporno da se nae pozitivne norme o sukobu jurisdikcija primenjuju i u pogledu priznanja stranih sudskih odluka donetih u steajnom postupku.Prema jednoj mogunosti interpretaciju u pogledu uslova meunarodne nadlenosti vae opte norme ZMPP pa se moe priznati odluka doneta protiv dunika ije sedite nije na podruju suda koji je doneo doluku sve dok to sedite nije u Jugoslaviji a prema drugom tumaenju,vai poseban standard iz samog lana 161.Te se nemoe priznati odluka ako je re o duniku ije je sedite u drugoj stranoj dravi a ne u dravi porekla odluke.U novim propisima sasvim jasno doao do izraaja princip upodobljavanja umesto principa proirenja dejstva.Prema tome priznata strana odluka imae ona dejstva koja ima odgovarajua jugoslovenska odluka. 111 POSTUPAK PRIZNANJA I IZVRENJA STRANIH SUDSKIH ODLUKA Nae pozitivno pravo sadri veoma mali broj posebnih normi o postupku za priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka.Mesno nadlean sud na ijem podruju treba sprovesti postupak priznanja izvrenja.Protiv odluke prvostepenog suda moe se izjaviti alba vioj sudskoj instanci.ZMPP postavlja eksplicitno pravilo prema kojem se o priznanju strane odluke moe doneti odluka u posebnom postuku,a moe se priznanje tretirat i kao predhodno pitanje u postupku radi izvrenja odluke,s tim da u tom drugom sluaju odluka o priznanju ima dejstvo samo za taj postupak. 22

111 POJAM I VRSTE MEUNARODNIH I TRGOVINSKIH ARBITRAA Arbitrae su ne dravne Institucije za reavanje sporova koje su ime poverile stranke.Postoje paralelno sa sudovima.Interesi stranaka,a ne interes drave.Arbitrae moe znatno vise da se prilagodi osobenostima pojednih sluajeva nego to su to u stanju sudovi ija se organizaciona struktura i pravila postupanja postavljanja vrsto unapred za neodreeni broj veoma razliitih sluajeva.Elastinost,brzina,neutralnost,jednostepenost,ali i mogunost zloupotreba.Specificni zajedniki interesi su esto od velikog znaaja i arbitraa je ustanova koja je u stanu vie da vodi rauna o ovim interesima nego to su u stanju sudovi.Arbitrae su veoma pogodne za reavanje sporova kod kojih stranke oekuju neto vie od presuenja presecanja rasprave.Samo obraanje arbitrai ima odreeno psiholosko preimustvo pred obraanjem sudu jer se smatra manje tvrdim manje neprijateljskim korakom.Arbitrano odluivanje ima i svojih negativnih strana.Arbitrano odluivanje je jednostepeno prvostepena odluka je ujedno i konana eventualne greke se mogu ispraviti povodom albe.Pozitivne strane arbitrae imaju oiglednu prevagu jer je danas veina sporova u oblasti M.trgovine resava arbiranim putem.Vrste:ad hoc i institucionalne- imenuje Ad hoc za 1 sluaj(3 ili neparan broj arbitara)Institucionalnestalna organizaciona struktura, tehniki uslovi,pravila postupka.Institucionalne:otvorene i zatvorene.Otvorenesvi privredni subjekti,nasuprot zatvorenim one institucionalne arbitrae koje takav uslov ne postavljaju kojima se mogu obratiti dve stranke od kojih nijedna nije lanica organizacije ili udruenja pri kojem postoji arbitraa.Zatvorenelanice organizacije koja je osnovala arbitrau,su one arbitrae koje resavaju samo sporove kojima se jedna strana javlja lanca organizacije udruenja koje je osnovalo institucijonalnu arbitrau.Ako su te arbitraze zatvorene to znai da jedna od stranaka u sporu mora da bude lanica dotinog trgovakog udurena banke berze privredne komore.Spoljnotrgvinska arbitraa pri Privrednoj komori u Beogradu.Izvori normi:1)autonomija volje stranaka,2)institucinalna pravila nedravnog poreklaModel zakon UNCITRAL 1976.,3)dravne procesne norme,4)meunarodni izvori normi:enevski sporazum o arbitranim klauzulama 1923.,enevska konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1927.,Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1958.,Evropska konvencija o meunarodnoj trgovakoj arbitrai 1961. 111 NADLENOST MEUNARODNIH TRGOVINSKIH ARBITRAA Medjunarodne trgovinske arbitraze ad hoc i tako i stalne mogu da budu nadlene za reavanje jednog spora samo na osnovu sporazuma stanaka. 111 RBITRANI SPORAZUMI Arbitrani sporazum:kompromis(spor je ve nastao nezavistan od pravnog posla meu strankama a koji je i prouzrokovao spor) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora koji se zakljuuje meu stankama te prilikom potpisivanja ugovora klauzulom se sprozumevaju da sve budue sporove iz datog ugovora podvrgnu arbitrai.).Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma:1)da je bar jedna o stranaka lice stranog dravljanstva 2)arbitrabilnost spora 3)nepostojanje iskljuive nadlenosti domaeg suda 4) neparan broj arbitara,ali nije uslov 5) pismena forma 6) domaaj arbitranog ugovora,koji sprovi mogu da se obuhvate arb.sporazumom 111 VRSTE ARBITRAA Poznatije arbitrae:Meunarodna trgovinska komora u Parizu,Londonski meunarodni arbitrani sud,Meunarodna arbitraa pri Cirikoj trgovinskoj komori,Amerika arbitrana asocijacija u Njujorku.AD HOC arbitrae i INSTITUCIONALNE arbitrae.INSTITUCIONALNE (stalne) arbitrae moemo podjeliti u dve grupe: 23

ZATVORENE (arbitrae koje rjeavaju samo sporove u kojima se kao jedna strana pojavljuje lanica udruenja ili organizacije koje su osnovale institucionalnu arbitrau) OTVORENE (arbitrae kojima se mogu obratiti bilo koje dvije stranke bez obzira na lanstvo u udruenju ili organizaciji koja je osnovala institucionalnu arbitrau). 111 POSTUPAK PRED MEUNARODNIM TROGOVINSKIM ARBITRAAMA Pravila postupka:pravilnici arbitraa,dopune ako postoje pravne praznine:odreivanje od strane stranaka,odreivanje od strane arbitara,primena procesnih pravila drave u kojoj se vodi postupak.Ugroavanjem primene neki modela pravila,postupak pred arbitraama ad hoc vodie se priblino u istim proceduralnim okvirima kao i postupaka pred nekom institucioanlnom arbitraom.Institucionalne abitrae vode posupak pre svega na osnovu svojih pravilnika.Pravlnici institucionalnih arbitraa predviaju uglavnom tri naina dopune normi svojih pravilnika: -supsidijarne procesne norme mogu da odrede same stanke, -moe se prepustiti arbitrima da odrede pravila postuka, -a mogu se primeniti i pravila parnino posupka jedne drave obino drave u kojoj se vodi arbitrani posupak. Konstituisanje arbitrae:svaka stranka odreuje po jednog arbitara(ili vie),a oni se dogovaraju o predsedniku arbitrae.Ako ne odrede, pravilnici imaju reenja.Kod ad hoc arbitraa,o takvim situacijama odluuje generalni sekretar Stalnog arbitranog suda u Hagu.Problema koji se javljaju u arbitranom odluivanju je problem izbora arbitara u sluaju da to ne uine stranke.Stranke relativno retko odreuju ime arbitra ve u samom arbitranom sporazumu.Ako je re o tri arbitra svaka strana e imenovati po jednog arbitra a da ce tako izabrati arbitri ostali sporazum o treem arbitru koji najee postaje predsednik vea.Do nepremostivih potekoa moe se doi u sledeoj fazi kontituisanja arbitranog vea ako dva arbira odreena od stranka ne mogu sloiti oko linosti treeg arbitra.Pravilnici instituconalnih arbitraa predviaju mehanizme za reavanje ovog problema.Generalni sekretar nece sam da imenuje arbitre ali e odredit organ imenovanja tj.organ koji ce umesto stranaka odrediti arbitre. 111 PRIMENA MAT.PRAVA O STRANE ME.TROGOVINSKIH ARBITRAZA Posto arbitrae nisu dravni organi i posto naroito ad hoc arbirae mogu da imaju veze priblinog int