Međunarodno poslovno pravoII kolokvijum

39. Slobodne carinske zoneSlobodne carinske zone su teritorija Republike Srbije, posebno ograđena i označena, na kojoj se privredne aktivnosti obavljaju u posebnim uslovima – carinske i poreske olakšice za deo poslovanja koji se odvija u zoni. Zakon o slobodnim zonama i Carinski zakon regulišu to pitanje. Prema njihovim odredbama, roba se može privremeno unositi u Zonu radi njenog oplemenjivanja, ali pod carinskim nadzorom. Po oplemenjenu, šalje se dalje u izvoz.Sa takvom stranom robom može se postupiti na jedan od sledećih načina:

a) staviti u slobodan promet u skladu sa uslovima propisanim za taj postupakb) podvrgnuti uobičajenim oblicima rukovanja, u skladu sa odredbama ovog zakona, bez posebnog odobrenja

carinskog organac) staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja, pod propisanih uslovimad) staviti u postupak prerade pod carinskom kontrolom pod uslovima propisanim za taj postupake) privremeno uvesti robu, u skladu sa propisanim uslovima i postupkomf) ustupiti u korist države, u skladu sa odredbama zakonag) uništiti robu pod uslovom da se carinskom organu podnesu podaci za koje on oceni da su potrebni

40. Pravo konkurencije: kartelni sporazumi, zloupotreba dominantnog položaja, koncentracija

Pravila o konkurenciji imaju zadatak da odgovarajućom primenom obezbede utakmicu ili nadmetanje učesnika na tržištu u onoj meri koja je u teoriji označena kao fer konkurencija. Preduzeće i njihova udruženja mogu svojim ponašanjem štetno uticati na trgovinu na taj način što će se ponašati suprotno pravilima fer konkurencije, pre svega, uspostavljanjem kartelnih ili restriktivnih sporazuma i zloupotrebom dominantnog položaja. Pojam preduzeća je određen vrlo široko i obuhvata trgovačka društva, građanskog ili trgovačkog prava, uključujući i zadružna društva i druga pravna lica javnog ili privatnog prava, osim onih koji ne posluju radi sticanja dobiti. Odredbama Ugovora o osnivanju EU je regulisano ponašanje države prema preduzećima. Što se tiče pravne prirode, navedene odrebe imaju ne samo primat nad nacionalnim propisima država članica, već im je sud pravde priznao direktno dejstvo. Osim navedenih izvora primarnog prava, brojna pitanja su regulisana i izvorima sekundarnog zakonodavstva: uredbama, upustvima i odlukama. Posebnu grupu čine propisi kojima EU nastoji da reguliše ponašanje preduzeća tako da svojim ponašanjem ne naruše tržišnu strukturu, u ovu grupu spadaju propisi o koncentracijama i preuzimanju preduzeća.Restriktivni sporazumeRestriktivni, ili kartelni sporazumi, nastaju kao rezultat posebnog ponašanja preduzeća koji nije u skladu sa shvatanjem fer ponašanja. Zabranjeni su sporazumi koji: a) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili druge uslove razmeneb) ograničavaju ili kontrolišu proizvodnju, plasman, tehnički razvoj ili investicijec) dele tržište ili izvore snabdevanjad) primenjuju nejednake uslove na iste poslove sa različitim poslovnim partnerimae) uslovljavaju sklapanje ugovora prihvatanjem dodatnih obavezaPojam sporazumaKartelni sporazum se može odrediti kao pravno relevantna saglasnost volja dva ili više preduzeća, koji ima za cilj ili

posledicu sprečavanje, ograničavanje i narušavanje konkurencije, čime se može uticati na trgovinu između država članica. Sporazum mogu zaključiti, osim preduzeća i udruženja preduzeća. Pojam ponašanja koja ima za cilj ili posledicu sprečavanje, ograničavanje, narušavanje konkurencije unutar zajedničkog tržišta.Moguća su tri načina određivanja ovakvih ponašanja:1. Subjektivno – ovakvim ponašanjem su obuhevaćeni sporazumi, odluke i dogovorna praksa u kojima su stranke imale nameru da ograniče konkurenciju, bez obzira što to zaista nisu ostvarile.2. Prema posledicama – ovakva ponašanja postoje i kada je namera strana bila zakonita, ali su svojim činjenjem samostalno ili zajedno s okolnostima koja su iza njih, mogla da ograniče konkurenciju. U prvom slučaju relevantna namera dok je u drugom slučaju važna posledica ili dejstvo koje je izazvano takvim ponašanjem. 3. Objektivno – Kartelni sporazumi moraju po svojoj sadržini objektivno predstavljati ograničenje konkurencije pri čemu nije od značaja da li postoji namera da se utiče odnose konkurencije. Zabranjeni oblici kartelnih sporazumaPet vrsta kartelnih sporazma koji su zabranjeni:1) (ne)posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ilid ruge uslove razmene2) ograničavaju ili kontrolišu proizvodnju, plasman, tehnički razvoj ili investicije3) dele tržište ili izvore snabdevanja4) primenjuju nejednake uslove na poslove sa različitim poslovnim partnerima5) uslovljavaju sklapanje ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza koje po svojoj prirodi nemaju veze sa predmetom ugovoraZloupotreba dominantnog položajaZloupotreba se naročito sastoji u:1) (ne)posrednom nametanju neodgovarajuće kupovine ili prodajne cene ili ostalih uslova razmene2) ograničavanju proizvodnje, plasmana ili tehničkog razvoja na štetu potrošača3) primenjivaju nejednakih uslova na iste poslove sa različitim partnerima4) uslovljavanju zaključivanja ugovora prihvatanjem dodatnih obavezaPostojanje dominantnog položaja- dominantni položaj se po pravilu poklapa sa monopolskim situacijama na tržištuDominantna pozicija se određuje prema dva elementa: relevantnog tržišta i učešća na njemu.a) relevantno tržište je ono na kome postoji realna konkurencija između dva proizvoda i obuhvata relevantno tržište proizvoda i relevantno geografsko tržišteb) relevantno geografsko tržište- pored relevantnog tržišta proizvoda mora se odrediti i feografske granice područja na kome će se ceniti njegovo ponašanje. Granice tržišta mogu biti određene troškovima isporuke, mogućnostima transporta, navikama potrošača i sličnim faktorima. Takvo tržište podrazumeva zonu u kojoj posluju njihovi proizvođači ali i isporučioci.c) učešće na relevantnom tržištu- postojanje dominantnog položaja ceni se na različite načine: većinskim fizičkim učešćem na relevantnom tržištu(preko 50%), dužinom prisustva i na osnovu samog ponašanja preduzeća.Pojavni oblici zloupotrebe dominantnog položaja1) (ne)posredno nametanje neodgovarajuće kupovne ili prodajne cene ili ostalih uslova razmeneZloupotreba dominantnog položaja se može vršiti i prodajom proizvoda ili vršenjem usluga po niskim cenama. Prodaja robe po nižim cenama nije sama po sebi zabranjena ako se to čini sa ciljem da se na taj način istisnu konkurenti i da se zadrži dominantan položaj na tržištu.2) ograničavanje proizvodnje, plasmana ili tehničkog razvoja na štetu potrošačaSuprotno principima tradicionalno ugovorenog načela slobode ugovaranja može se naneti šteta potrošačima i to predstavlja zloupotrebu dominantnog položaja.3) primenjivanje nejednakih uslova na iste poslove sa različitim partnerima stavljajući ih na taj način u lošiji konkurentski položaj

Kad dominantno preduzeće primenjuje nejednake uslove u poslovima u kojima se mogu odnositi na proizvodnju ili razmenu sa razl partnerima, čime ih dovodi u različiti konkurentski položaj, takvo ponašanje se tretira kao zloupotreba. Takvim diskontom se narušava konkurencija između krajnjih kupaca jer se ista roba nudi po različitim cenama, zavisno od odobrenog diskonta.4) uslovljavanje zaključivanja ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza, koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovoraOvde se u praksi zloupotreba najčešće sastoji u zaključivanju raznih oblika vezanih poslova ili pripremanju poslova za njihovo funkcionisanje, bez obzira što takvi poslovi nisu formalno zaključeniSpajanje i preduzimanje preduzeća i zloupotreba dominantnog položaja1) značaj koncentracija za privredni život i nužnost njihovog regulisanja-U komunitarnom pravu ovi oblici se označavaju opštim imenom koncentracije i obuhvataju spajanje, sticanje ili kupovinu i zajedničke poslovne poduhvate.2) izvori prava-Danas je na snazi uredba o kontroli koncentracija između preduzeća iz 2004. Primenom komunitarnih propisa se štite interesi onih država članica koje nemaju nacionalno pravo o kontroli spajanja.3) pojam koncentracije sa komunitarnom dimenzijom-Smatra se da koncentracija postoji u slučajevima kada do trajne promene kontrole dođe zbog:1) spajanja sva ili više nezavisnih preduzeća2) sticanja od strane jednog ili više lica koja već kontrolišu najmanje jedno preduzeće-Komunitarna dimenzija postoji u preduzećima koja se spajaju ako:a) ukupni prihod iz poslovanja u celom svet premašuje 5 milijardi EURIĆA b) je kombinovan ukupan prihod veći od 5 milijardi EURIĆA4) zabranjene koncentracije-Zabranjeni su samo oni oblici koncentracija kojima se stvara dominantna pozicija i koji imaju za rezultat značajno smetanje efektivne konkurencije na zajedničkom tržištu.5) postupak-Uredbom o koncentraciji predviđen je postupak notifikacije koji se sastoji iz dve faze: faze obaveštavanje o nameravanom spajanju i fazocene dopuštenosti.Uredba polaz od načela tzv prethodnog obaveštanja kojima je preduzećima nametnuta obaveza da obaveste komisije o koncentracijama sa komumitarnom dimenzijom najkasnije od nedelju dana od zaključenog sporazuma.6) izuzeci od primene uredbe o koncentracijama-Osnovna namera donošenja uredbe bila je da se obezbedi jednoobrazna kontrola raznih oblika koncentracija. Kako su neke od država članica pre donošenja uredbe imale vrlo razvijenu regulativu o spajanju preduzeća a pitanje je bilo rešeno u skladu sa prihvaćenim načelom superiornosti komunitarnog prava i odlučivanjem na jednom mestu ali uz tri izuzetka:1) prvi izuzetak predviđa pravo država članica da se pozovu na “nemačku klauzulu”- u tom slučaju, komisija može u svako doba, u roku od tri meseca, nakon obaveštenja o spajanju proslediti dobijeno obaveštenje o spajanju nadležnim vlastima države članica za ocenu usklađenosti spajanja u pitanju sa nacionalnim pravom. Komisija samostalno odlučuje o opravdanosti takvog zahteva odnosno o postojanju posebnog tržišta i opasnosti ugrožavanja konkurencije.2) drugi izuzetak predstavljaju zaštitne klauzule kojima se dozvoljava državama članicama da primene mere kompatibilne sa komunitarnim pravom, kako bi zaštitile svoje legitimne interese izvan sfere konkurencije.3) treći izuzetak predstavlja “holandska klauzula” na osnovu koje države članice mogu zahtevati od komisije da preispita dejstvo bilo koje koncentracije čak i onih koje ne ispunjavaju komunitarne uslove.

41. Standardizacija opštih pravila za međunarodne trgovačke poslove i karakteristike međunarodnih trgovačkih poslovaStandardizacija se sprovodi različitim tehnikama, kao što su – harmonizacija, recepcija (nametanje stranog prava) ili unifikacije. Unifikacija je proces stvaranja unifikovanih pravnih pravila. Obično se unifikuju one norme nacionalnih pravnih sistema između kojih ne postoje velike razlike. Sa stanovišta predmeta i krajnjeg cilja, razlikuju se: unifikacija koja ima za cilj stvaranje uniformnih opštih pravila i unifikacija čiji su cilj stvaranje posebnih pravila. Prema domenu primene, može biti univerzalna i regionalna. Unifikacija se ostvaruje putem međunarodnih konvencija, jednoobraznih

zakona i 1-obraznih pravila (u EU preko komunitarnih uredbi i odluka); u okviru vladinih organizacija ili NGO. Harmonizacija je usklađivanje rešenja u nacionalnim pravima više država uz zadržavanje razlika između njih, ali razlika koje nisu u suprotnosti sa ostvarenjem zajedničkih ciljeva (čest metod u EU). PRAVILA TRGOVAČKOG PRAVA – globalizacija je kroz unifikovanje pravila doprinela izjednačavanje pravila trgovinskog prava (pravila o međ. prevozu, zaštiti intelektualne svojine, hartijama od vrednosti itd). Bitna je Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, ali i novije konvencije o faktoringu, finansijskom lizungu, prenosu potraživanja itd. U okviru UNIDROITa (international institute for unification of private law) usvojena načela za međunarodne trgovinske ugovore 1994. i 2004. U njima su pravila koja regulišu 10 grupa pitanja vezanih za međ. trgovinu (opšte odredbe, nastanak ugovora i ovlašćenja agenata, punovažnost, tumačenje, sadržinu, izvršenje, neispunjenje ugovora, prenos prava iz ugovora i zastarelost).

42.Zaključivanje ugovora sa elementom inostranosti:ponuda i prihvatanje ponude43. Pojam ugovora o međunarodnoj prodaji robe Ugovor o međunarodnoj prodaji robe predstavlja osnovni trgovački posao kojim se vrši međunarodna razmena robe i usluga. Njihovim ispunjavanjem se realizuje uvoz i izvoz robe, pa je zato on instrument spoljnotrgovinskog prometa. Osobine međunarodne trgovine (razlika u odnosu na unutrašnju):

1) Primena stranog prava – na ugovor o međunarodnoj prodaji robe može se primeniti i pravo druge države, ako je ono izabrano u granicama dozvoljene autonomije volje od ugovornih strana.

2) Povećana pravna nesigurnost, ili zbog manje poznate sadržine ili zbog mogućnosti različitih tumačenja.3) Distancioni karakter – zaključuju se između strana koje pripadaju različitim teritorijalnim i pravnim

suverenitetima. To nosi i carinske formalnosti i druge administrativne uslove koji ne postoje u unutrašnjem prometu.

4) Korišćenje posebnih instrumenata i tehnika plaćanja – poštovanje posebnih nacionalnih (imperativnih) deviznih propisa, kao i pravila MMFa.

5) Povećani rizik nametanja jednostranih uslova (preko unapred sastavljenih formularnih ugovora).6) Jezičke prepreke7) Posebna pravila tumačenja – autonomni pojmovi, a ne unutrašnje nacionalno iskustvo, pri proučavanju.8) Posebna pravila i tela za rešavanje sporova – ne nacionalni sudovi, već i nacionalne i međunarodne arbitraže.

44. Izvori prava međunarodne prodajeNacionalni izvori – uglavnom u trgovačkim ili građanskim zakonima. Iako su oni obično namenjeni regulisanju ugovora o unutrašnjoj prodaji robe, pod određenim uslovima mogu se primeniti i na ugovore o međunarodnoj prodaji, kao osnovna ili kao dopunska pravila. Kao osnovna, primenjuju se kada su ih izabrale ugovorne strane kao merodavna ili njihova primena proizlazi iz međ. privatnog prava. Kao dopunska, primenjuju se za popunjavanje pravnih praznine ili tumačenje nejasnih odredbi Bečkih konvencija o ugovorima o međ. prodaji robe. Izvori međunarodnog karaktera – konvencije, model ugovori, formalni i standardni ugovori, opšti uslovi poslovanja, kodifikovana pravila i međunarodni običaji. Po karakteru normi koje sadrže, dele se na one koji sadrže koliziona pravila i one koji sadrže materijalna pravila. Konvencije , najznačajnije koje sadrže materijalne norme – Konvencija UNa o ugovorima o međ. prodaji robe (iliti – Bečka konvencija iz 1980), Konvencija o zastarelosti potraživanja u oblasti međ. kupoprodaje, UNIDROIT konvencija o zastupanju u međ. prodaji robe (1983). Najznačajnije koje sadrže kolizione norme – Konvencija o pravu koje se primenjuje na ugovore o međ. prodaji robe iz 1955, Konvencija o pravu koje se primenjuje na zastupanje iz 1978. itd. Autonomni izvori – u njih spadaju opšti uslovi poslovanja, formalni ugovori, međ. običaji, UNIDROIT načela i Načela evropskog ugovornog prava. UNIDROIT načela i načela evropskog ugovornog prava spadaju u dopunske izvore prava jer su usvojeni u formi mekog prava (njihova primena je samo preporučena). Načela evropskog ugovornog prava su određena kao opšta pravila kojima su izražene apstraktne osnovne vrednosti – pravda, sloboda, ekonomsko blagostanje, solidarnost, zaštita ljudskih prava itd.

45. Oblast primene Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robeDa bi se precizno odredio domašaj primene konvencije, potrebno je odrediti predmetno i teritorijalno polje primene. Predmetno: definisano je preko prirode i predmete ugovora o prodaji i navođenjem izuzetaka na koje se primenjuje Konvencija. Teritorijalno: određeno je definisanjem pojma države ugovornice. Predmetna oblast primene Konvencije:1. Pojam ugovora o prodaji robe:Ugovor o prodaji može se definisati kao ugovor kojim se prodavac obavezuje da isporuči robu, prenese robne dokumente i prenese svojinu na kupca, a kupac se obavezuje da plati cenu i primi isporuku robe. Konvencija se primenjuje na modifikovane ugovore o prodaji – ugovori o prodaji sa uzastopnim isporukama, ugovori sa prevozom robe kupcu, ugovori o isporuci robe koja dobavljač direktno isporučio prodavčevom kupcu. Konvencija se ne primenjuje na: Sporazume o distribucije, o franšingu, ni na ugovore o bartetu, i na kompenacione poslove, lizing poslove.

Kod ugovora sa distributerima, dilerima, trgovačkim agentima i slično, potrebno je razlikovati:1. Okvirne sporazume2. Ugovorne sa respektivnim principalomPosebnu vrstu ugovora o prodaji čine tzv ugovori o isporuci robe na osnovu prodaje dokumenata – KONOSMAN I SKLADIŠNICA. Ugovori o isporuci i ugovori o radu i pružanju usluga. Na njih se primenjuje Bečka konvencija. U pitanju su ugovori koji se razlikuju od klasičnih ugovora o prodaji po tome što se obaveza prodavca ne sastoji samo u isporuci već i obavljanju određenog rada i pružanju usluge. 2. Pojam robe-U haškim jednoobraznim zakonima predmet ugovora je bio opisno određen kao “telesna pokretna stvar”. U konvenciji ovaj pojam je zamenjen pojmom “roba”. 3. Prodaja na koje se ne primenjuje KonvencijaKonvencija se neće primenjivati na prodaju:a) Robe kupljene za ličnu i porodičnu upotrebub) Na javnoj licitacijic) U slučaju zaplened) Hartije od vrednosti ili novca e) Brodova, hidroglisera ili vazduhoplovaf) Električne energijeRazlozi izuzimanja: Posebna svrha sticanja robe, posebna vrsta ugovora o prodaji, posebna vrsta robe. 4. Pitanja na koja se ne primenjuje konvencijaa) Punovažnost ugovora, neke njegove klauzule i običajib) Dejstvo koje bi ugovor mogao da ima na svojinu na prodatoj robic) Odgovornost prodavca za smrt ili telesne povrede koje bi roba prouzrokovala bilo kom licuTeritorijalna oblast primene:U teritorijalnom ili geografskom smislu, Konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe koje imaju međunarodni karakter. 1. Opšti uslov – međunarodni karakter prodajeU Konvenciji je postojanje međunarodnog karaktera prodaje određena prema subjektivnom kriterijumu. Subj kriterijum je baziran na mestu poslovanja ili sedištu ugovornih organa (mesto poslovanja ili sedišta na teritorijama različitih država). 2. Mesto poslovanja ugovornih stranaKonvencijom se od ugovornih strana zahteva da imaju svoja mesta poslovanja, a u nedostatku mesta poslovanja, redovna boravišta na teritorijama različitih država. Za međunarodni karakter jednog ugovora od značaja je mesto poslovanja koje su ugovorne strane imale u momentu zaključenja ugovora. 3. Ugovori zaključeni preko komisionaraKonvencija će se primenjivati na ugovor zaključen između komisionara i treće strane pod uslovom da je treća strana znala da je principal u ime komisionar nastupa, u stranoj državi. 5. Ugovori zaključeni između ugovornih strana koji imaju više mesta poslovanjaU slučaju kada jedna ugovorna strana ima više mesta poslovanja, a kupcu je poznato da će ugovor biti izvršen u

različitom mestu od onog u kome je ugovor zaključen, kao relevantno mesto uzima se ono koje je najtešnje povezano sa mestom izvršenja6. Trgovački karakter posla nije od značajaZa primenu Konvencije nije od značaja da li se posao mn prodaje prema unutrašnjem nacionalnom pravu kvalifikuje kao građanski ili kao trgovački, odnosno da li je ugovor komercijalnog ili pvt karaktera. 7. Alternativni usloviZa primenu Konvencije potrebno je da pored opšteg uslova potrebno je da se ispune jedan od dva alternativna:a) Da su u pitanju države ugovornice b) Pravila mn pvt prava upućuju na primenu prava neke od država ugovornica (ratifikovale, prihvatile, odobrile, ili pristupile Konvenciji) 8. Direktna primena KonvencijeAko se sedišta ili mesta poslovanja obe ugovorne strane nalaze na teritorijama država ugovornica Konvencija se direktno primenjuje. Njenu primenu ugovorne strane mogu izbeći jedino ako su je izričito isključile.9. Indirektna primena KonvencijePrema drugom alternativnom uslovu, za primenu Konvencije nije od značaja da li se mesta poslovanja nalaze u državama ugovornica ili trećim državama, ako pravila mn pvt prava upućuju na prava neke države ugovornice. Pravo države ugovornice mogu na izričit način izabrati same strane u ugovoru. Pod pravom države ugovornice se podrazumevaju pravila Konvencije i njene odredbe imaju prednost u primeni nad unutrašnjim pravilima i izvorima.10. Isključenje primene Konvencije voljom ugovornih stranaUgovorne strane su potpuno slobodne da isključe primenu Konvencije, da odstupe od primene bilo koje odredbe, ili da izmene njihovo dejstvo. Priznavanje ugovornim stranama potpune autonomije u okviru njene primene Konvencija je dobila dispozitivni karakter. Svoju volju da isključe ili ograniče primenu Konvencije na konkretni ugovor, ugovorne strane moraju iskazati ne samo izričito i uzajamnom saglasnošću, već i na implicitan način. 11. RezervePravo da stave rezervu na primenu pojedinih članova Konvencije imaju samo države ugovornice. One to mogu učiniti izjavom prilikom prihvatanja, odobravanja, ili pristupanjem Konvenciji.

46. Pregovori za zaključenje ugovora o međunarodnoj prodajiSvrha pregovoraPregovori ugl imaju dvostruku ulogu. 1) Da omoguće stranama da se bolje upoznaju 2) Da im pomognu u određivanju sadržine budućeg ugovoraKrajnji cilj pregovora je zaključivanje ugovora. Dokle se prostire odgovornost za vođenje pregovora?Da li se ona završava na zaključenom ugovoru ili se proteže na važnost i eventualno dejstvo zaključenog ugovora. U poslednjoj situaciji se misli na slučaj kada su pregovori uspešno okonačni i zaključen je pravno valjan ugovor, ali u ugovoru nisu rešeni svi detalji ili unete odredbe ili klauzule sa nejasnim značenjem. U prvom slučaju su u pitanju pravne praznine a u drugom je reč o tumačenju nejasnih odredbi ugovora. Bečka konvencija ne reguliše vođenje pregovora. Pregovori koji prethode ugovoru ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hoće i može pregovore voditi sa više lica. Međunarodni izvori – Pitanje odgovornosti za vođenje pregovora nije na izričit način regulisano u Konvenciji UN o ugovorima o mn prodaji. Zemlje pisanog prava – Osvova odgovornosti za vođenje pregovora je tražen uglavnom u povredi načela savesnosti i poštenja. Zemlje common law sistema – Važi sloboda pregovaranja koja daje pravo stranama koje vode pregovore da od njih odustanu bez ikakvog rizika i odgovornosti.

Ako je reč o slučajevima kada je jedna strana vodila pregovore sa namerom da zaključi ugovor, ali je od te namere neopravdano odustala osnovu odgovornosti se može tražiti u povredi načela zabrane zloupotrebe prava. Zakon o obligacionim odnosima - Propisuje odgovornost za naknadu štete strane koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor, kao i kada je vodila pregovore u nameri da zaključi ugovor ali je od takve namere odustala bez osnovanog razloga. I u jednom i u drugom slučaju potrebno je da je nastala šteta. Rezulati pregovora su sadržani u tzv preliminarnim sporazumima ili sporazumima koje strane u različitim formama zaključuju tokom pregovora sa ciljem ili da konstatuju o kojim pitanjima su se dogovorile ili da utvrde elemente koji su od značaja za vođenje pregovora i da preciziraju dalji tok pregovaračkog procesa. Preliminarni sporazum obavezuje strane ako su se dogovorile o svim pitanjima budućeg ugovora u slučaju da ugovor ne bude zaključen, oštećena strana ima pravo ne samo na stvarnu štetu nego i na izgubljenu dobit i ispunjenje. Neizvesnot u pogledu karaktera i obavezujućeg dejstva prethodnog sporazuma strane koje u njima učestvuju mogu otkloniti unušenjem u sporazume određenih klauzula, kao što su: džentlmenske klauzule, klauzule u poverljivosti, ili ekskluziviteti. a) Džentlmenske klauzule – kojim strane isključuju svaku odgovornost za prekid pregovora. b) klauzule o ekskluzivitetu – jedna ili obe strane se obavezuju da u toku pregovora neće stupati u paralelne razgovore sa trećim licima radi zaključivanja istog ugovora.c) klauzule o poverljivosti – strane se obavezuju da će info koje saznaju tokom pregovora tretirati kao poverljived) Merger klauzula – Klauzula o spajanju ili integritetu su ugovorne odredbe kojima ugovorne strane izjavljuju da ugovor koji su zaključili u pisanoj formi obuhvata sve dogovorene uslove i da predstavlja jedinu i isključivu izjavu o njihovoj saglasnosti.

47. Ponuda i prihvat ponude za zaključene ugovore u mn prodajiPonuda u opštem smislu predstavlja predlog jedne strane za zaključenje ugovora. U Konvenciji ponuda definisana kao predlog za zaključenje ugovora upućen jednom ili više određenih lica, ako je dovoljno određen i ako ukazuje na nameru ponudioca da se obaveže u slučaju prihvatanja. S obzirom da prihvatanje ponude nastaje ugovor koji stvara prava i obaveze između konkretnih ugovornih strana, predlog koji bi trebalo da postane ponuda, mora da sadrži i odredbe o svojstvima ugovornih strana. Otuda ovakav predlog mora poticati od ponudioca, kao lica koje može zaključiti ugovor i mora biti:1. Upućen jednom ili više određenih lica2. Dovoljno određen3. Ukazivati na nameru ponudioca da se obaveže u slučaju prihvatanjaPersonalni elementi ponude čine:ponudilac i ponuđeni.To mogu biti i trgovci i netrgovci. U nacionalnim pravima je kao osnovno prihvaćeno rešenje da ponudilac može biti svako lice koje u okviru svoje sposobnosti ugovaranja može da zaključuje ugovore. U slučajevima kada se ugovor zaključuje između trgovačkih društava i drugih oblika trgovaca, predlog za zaključivanje ugovora mora poticati od lica koje je ovlašćeno da u njihovo ime preuzima obaveze, tj od ovlašćenog lica. Predlog mora biti upućen određenom ili određenim licima.Predlog za zaključenje ugovora može biti upućen ili jednom ili većem, ali određenom krugu lica. Stoga se predlog koji je upućen neodređenom krugu lica tzv opšta ponuda i u konvenciji kao u većini nacionalnih prava smatra samo kao poziv da se učine ponude.Najliberalnije rešenje sadrži načela evropskog prava prema kojima se ponuda može učiniti jednom ili više određenih lica, ali i javnosti. Dovoljno je samo da postoji namera za pravnim obavezivanjem. Predlog mora biti određen.Pod određenošću predloga se podrazumeva da izjava sadrži sve bitne elemente budućeg ugovora. Kod ugovora o mn prodaji bitne elemente čine: predmet i cena, ali sa strane mogu dogovoriti da to budu i drugi elementi. Predmet je

određen ako je naznačena vrsta robe i količina. Kada je ugovor valjano zaključen, a cena nije određena, smatraće se, da su strane prećutno pristale na cenu, koja se u trenutku zaključenja ugovora redovno naplaćivala. Da li predlog zadrži dovoljan minimun elementa za zaključivanje ugovora ceni se prema kritirijumu razumnog lica, tj da li bi takvo lice u istim okolnostima kao ponuđeni shvatilo takav predlog kao ponudu. Namera za obavezivanjemPostojanje namere ponudioca za zaključivanje ugovora predstavlja bitan el ponude jer se tek njenim postojanjem predlogu daje prava funkcija, da služi kao ponuda na osnovu koje se može zaključiti ugovor. Na osnovu (ne)postojanja volje za obavezivanjem se pravi razlika između neobavezujućih prelliminarnih pregovora i pregovora koji mogu dovesti do nastanka ugovora.Standardni uslovi ugovora kao deo ponudeStandardni uslovi postojanja – incoterms, standardni model ugovori, opšti uslovi poslovanja ponudioca, okvirni ugovori ili preliminarni pregovori. Ponudilac to može učiniti na dva načina: unošenjem njihove sadržine u ponudu ili upućivanjem na njih. Dejstvo ponude – obaveznost ponudePonuda proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada stigne ponuđenom. Od tog momenta ponuda postaje efektivna ili proizvodi pravno dejstvo i njenim prihvatanjem može nastati ugovor. Sve do momenta dok za nju nije saznalo treće lice, ona je predstavljala samo jednostranu izjavu volje ponudioca. Po Konvenciji, ponuda pre nego što dospe ponuđenom može se povući, a nakon toga opozvati. Ponuda je stigla ponuđenome, ako mu je saopšteno usmeno, ili ako mu je na drugi način lično uručena, ili predata u njegovom mestu poslovanja, ili na njegovu poštansku adresu. Opozivost ponudeRešenje Konvencije zasnovano na principu opozivosti ponude. Ponuda se može opozvati sve dok se ugovor ne zaključi ako opoziv stigne ponuđenom pre nego što je otposlao svoj prihvat. U svakom slučaju, pravo na opoziv prestaje nastankom ugovora jer je tada ponuda već transformisana u ugovor. Primena opšteg pravila opozivosti je ograničena u dva slučaja:a) Ako je u njoj naznačeno da je neopozivab) ako je ponuđeni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponašao se saglasno tomePrihvatanje ponudePod prihvatanjem ponude se podrazumeva izjava ili drugo ponašanje ponuđenoga koje ukazuje na saglasnost sa ponudom. Da bi mogao nastati ugovor, potrebno je da budu ispunjeni drugi uslovi: 1) Odgovor ponuđenoga mora ukazivati na saglasnost sa ponudom2) Saglasnost mora biti bezuslovna3) Mora biti efektivna, tj ne sme biti opozvana 4) Mora biti data blagovremenaNačini izražavanja saglasnostiSaglasnost na ponudu ponuđeni može iskazati na izričit ili prećutno. Ako se prihvatanje vrši izjavom, mora biti nedvosmislena i mora dospeti do ponudioca. I u konkludentnim radnjima može biti izražena volja ponuđenoga da prihvata uslove ponude. Pod prihvatanjem ponude na prećutni način se podrazumevaju pripremne radnje koje ne predstavljaju direktno ispunjenje obaveza iz ugovora već su usmerene na ispunjenje ponuđenog posla. Ćutanje se ne tretira kao prihvat ponude, niti se ćutanjem može zaključiti ugovor. Osim navedenih tradicionalnih načina prihvata u praxi se koristi i posebni – trgovačko pismo o potrvđivanju koji predstavlja dokument koji se široko koristi u kome su u pisanoj formi ponovljeni uslovi iz ugovora ili rezime ugovora koja jedna str šalje drugoj u vezi ugovora koji je usmeno zaključen ili koji još nije zaključen. Odgovor ponuđenog koji sadrži dopunske elementeU Konvenciji su prihvaćena dva rešenja:

1) odgovor bez dopunskih el2) odgovor sa dopunskim el ili različitim elKao osnovno, prihvaćeno tradiciolno rešenje prema kome odgovor ponuđenoga mora biti saglasan sa ponudom, tj ne sme odstupati od punude. Pored osnovnog, u Konvenciji je ponuđeno reformističko rešenje o prihvatu sa dopunskim elementima koji suštinski ne menjaju ponudu, takav odgovor mora zadovoljti dva uslova da bi se smatrao prihvatanjem. Prvi se odnosi na sadržinu i karakter i ne smeju suštinski menjati ponudu, drugi se tiče odnosa ponudioca prema takvom odgovoru, i taj odnos mora biti izražen kao njegovo neodbijanje. Sukob formularaSukob formulara postoji u slučajevima kada na ponudu na koju su priključeni uslovi poslovanja ponudioca ponuđeni odgovara prihvatom, ali uz prihvat pošalje svoje uslove poslovanja. Mogu se izdvojiti dva shvatanja: a) Teorija poslednje reči (poslednjeg šuta) – ugovor je zaključen prema opštim uslovima poslovanja strane koja je poslednja uputila na uslove poslovanja na koja druga strana nije prigovorila. b) Teorija nokauta – ugovor se smatra zaključenim kada su strane dogovorile, bez obzira na opšte uslove ugovora. Rok u kome je ponuđeni dužan da odgovori na ponuduPonude kod kojih je ponudilac rok za prihvat se označavaju kao oročene. Ostale, bez roka, su neoročene. Na oročene ponude ponuđeni mora odgovoriti u datom roku, a može odgovoriti i pre isteka, ali ne i nakon isteka roka. Na ponudu koju mu je učinilo prisutno lice ponuđeni se mora izjasniti odmah, osim ako okolnosti ukazuju na drugačije i ako nije reč o oročenim ponudama. Kada su u pitanju odsutna lica ponuđeni mora odgovor poslati ponudiocu tako da mu prema normalnom toku stvari stigne u predviđenom ili razumnom roku. Na ponude u kojima nije određeno vreme za odgovor, ponuđeni se mora izjasniti u razumnom roku. Posledica zakašnjenja u prenosu odgovora ponuđenogU ovom slučaju ponuđenom se ne može prepisati nepažnja ili krivica – neće snositi štetne poslediceZakasnelo prihvatanjeAko je ponuđeni poslao svoj odgovor nakon isteka roka takav odgovor se ne može smatrati kao prihvat nego kao nova ponuda.

48. Zaključenje ugovora o mn kupoprodajiTradicionalan način zaključivanja ugovorateorija prijema- prema konvenciji, kod ugovora koji se zaključuju tradicionalnim načinima razmene ponude i prihvata ponude, tj putem prepiske, ugovor je zaključen u trenutku prihvatanja ponude. Prihvatanje ponude proizvodi dejstvo od trenutka kada izjava o saglasnosti stigne ponudiocu. izjava može biti saopštena pismenim putem, lično uručena ili predata i usmeno saopštena. teorija prijema je prihvaćena u većini nacionalnih prava i u sudskoj praksi.Zaključivanje ugovora elektronskim putemPod elektronskom komunikacijom se podrazumeva korišćenje računarskih mreža.Drugi način elektronske kominukacije se obavlja elektronskom razmenom podataka.Kod zaključivanja ugovora preko interaktivnih stranica(sajtova) na internetu, na posebno programiranim i pripremljenim internet stranama su navedeni uslovi pod kojima se nudi prodaja određene robe, odnosno zaključivanje ugovora o prodaji.Poseban slučaj zaključivanja ugovora postoji u slučaju korišćenja automatskih telefonskih sekretarica.Mesto zaključenja ugovoraMesto nastanka ugovora moglo bi se odrediti prema mestu gde je izjava koja je dovela do nastanka ugovora stigla njenom adresatu ili u mestu gde je izvršen akt ili radnja koja znači prihvat ponude.Forma ugovoraNeformalnost- konvencija ne propisuje formu za nastanak ugovora o mn prodajiu robe. konsensualizam je prihvaćen kao savremeno rešenje koje poznaje većina nacionalnih prava. Prilikom zaključivanja ugovora mora se voditi računa o zakonskim i administrativnim uslovima, zabranama i ograničenjima koje u tom smislu postoje u nacionalnim pravima, inače ugovor neće biti punovažan.

50. Obaveza prodavca da isporuči robuPojam isporukePod isporukom robe podrazumeva se skup radnji koje je potrebno da preduzme prodavac kako bi omogućio kupcu da stekne državinu na robi koja je predmet ugovora.Pojam isporuke u užem smislu podrazumeva uručenje ili predaju robe kupcu ili stavljanje robe na raspolaganje kupcu u određenom mestu.U širem smislu podrazumevaju se i druge radnje koje služe istoj svrsi kao što su: obaveštavanje kupca o isporuci, zaključivanje ugovora o prevozu ili obezbeđivanje prevoznog sredstva itd.Način isporuke robeU konvenciji su predviđena dva načina na koje prodavac može da isporuči robu: ako je prema ugovoru o prodaji prodavac odgovoran za prevoz robe kupcu, onda se isporuka robe sastoji u predaji ili slanju robe. ako ugovorom o prodaji nije predviđen prevoz robe, smatra se da je kupac dužan da preuzem robu, a obaveza prodavca se sastoji u stavljanju robe na raspolaganje.Kod ugovora o prodaji koji uključuje prevoz robea) Predaja prevoziocu- prodavac je dužan da robu preda prevoziocu radi prevoza do kupca. Ako se prevoz robe vrši jednim prevoznim sredstvom, prodavac je dužan da preda robu tom prevoziocu. nakon što je predao robu prevoziocu, prodavac ne odgovara za tok prevoza. Obavezu predaje robe prodavac je ispunio ako je prevoziocu omogućio da ima fizičku kontrolu ili staranje na robi jer mu se tako omogućava da robu preveze do kupca.b)Zaključivanje ugovora o prevozu- ako je obavezu da organizuje prevoz preuzeo kupac, dužan je da o izboru prevozioca obavesti prodavca. Zaključivanje odgovarajućeg ugovora o prevozu čini deo obaveze isporuke i ako prodavac ne zaključi ugovor o prevozu. Roba putuje na rizik kupca.c) Predaja robe špediteru- osnovna uloga špeditera je da organizuje da dobijena roba bude prevezena do kupca i u tom slučaju smatra se da je prodavac ispunio obavezu isporuke stavljanjem na raspolaganje robe špediteru.Kod ugovora o prodaji koji ne uključuju prevoz robeProdavac vrši isporuku stavljanjem robe na raspolaganje kupcu. Ono obuhvata u generalnom smislu radnje identifikacije robe i obaveštavanje kupca.Mesto isporuke robeUgovorne strane slobodno biraju mesto isporuke robe a prodavac je dužan da isporuči robu u ugovorenom određenom mestu. Ako je ugovorom o prodaji predviđena obaveza prodavca da snosi troškove slanja robe pod isporukom se podrazumeva i obaveza da plati ove troškove. Ako to ne učini isporuka je nesaobrazna.Kod ugovora o prodaji koji ne uključuju prevoz robeTada je prodavac dužan da stavi robu na raspolaganje kupcu a kupac je dužan da dođe i da uzme robu. Ako prodavac nema mesto poslovanja robu treba da isporuči u boravištu koje je imao u vreme zaključivanja ugovora. Ako je prodavac isporučio robu u mestu gde nije ugovoreno potrebno je razlikovati dve situacije: da li je isporučio robu iz pogrešnog mesta u pravo mesto, ili je sa pogrešnog mesta isporčio robu u pogrešno ili pravo mesto. Obe situacije će isporuke smatrati nesaobraznim. U pogledu izvoznih i uvoznih i carinskih troškova pravilo je da izvozne troškove plaća prodavac a uvozne carine i dažbine kupac.Rok isporukeUgovorne strane su slobodne da vreme isporuke odrede kako ima najviše odgovara. To mogu učiniti na dva načina: ugovaranjem preciznog datuma ili ugovaranjem vremenskog perioda. U slučaju prevremene isporuke kupac nije dužan da je prihvati ali ako je prihvati smatra se da je prodavac obavio svoju dužnost isporuke. Zakasnela isporuka je teška

povreda ugovora prilikom koje kupac može da prihvati robu i da traži naknadu štete ili da raskine ugovor i da traži naknadu štete.

51. Obaveza prodavca da preda robna dokumentaKonvencija propisuje da u slučajevima kad isporuku robe izvršava njenom predajom prevoziocu, prodavac potrebne dokumente koji se odnose na robu preda kupcu. Obaveza predaje dokumenata obuhvata sve dokumente koji se odnose na robu. Dokumenti o prevozu služe prodavcu kao dokaz da je preuzme robu od prevozioca ili od skladištara ako je roba uskladištena. Prodavac je obavezan da kupcu preda dokumente u mestu, vremenu i u formi kako se dogovorio sa kupcem. Dokumenti moraju biti one vrste i u onom obliku koji omogućava kupcu da preuzme robu od prevozioca ili od trećeg lica i sa sadržinom koja jasno identifikuje vrstu, količinu i stanje robe. Ako je vreme predaje dokumenata određeno ugovrom , prodavac je dužan da preda dokumente u tom vremenu. Ako vreme predaje dokumenata nije određeno ugovorom prodavac je dužan da preda kupcu dokumente najkasnije do momenta koji omogućava kupcu da u okviru roka za isporuku preuzme robu. Ako je ugovorena predaja robe prevoziocu, prodavac predaje prevoziocu i dokumenta. Ako mesto predaje dokumenata nije posebno ugovoreno, mesto predaje dokumenata je po pravilu, uslovljeno mestom isporuke ili dogovorenim načinom plaćanja. Kako se po pravilu dokumenti predaju kupcu pre isteka roka za isporuku, to se pravo prodavac da otkloni nedostatke pre isteka roka za isporuku podrazumeva. Svrha davanja prava prodavcu da popravi neuredne dokumente je da se sačuva ugovor time što bi se kupci sprečili od olakog posezanja za raskidom ugovora pre isteka roka isporuke, cak i kad neurednost u dokumentima predstavlja bitnu povredu ugovora.

52. Obaveze kupca da plati cenuObaveza kupca da plati cenu podrazumeva preduzimanje mera i ispunjavanje formalnosti koje su predviđene ugovorom ili odgovarajućim zakonima i propisima za izvršavanje plaćanja. Ispunjenje ove obaveze obuhvata:1) preduzimanje pripremnih mera2) određivanje cene3) samo plaćanje cene u određenom mestu, roku i na određeni načinU mn prodaji je potrebno preduzeti prethodne radnje i ispuniti određene formalnosti. To mogu biti mere kojima se garantuje plaćanje, mere koje zahtevaju posebne načine plaćanja, koji su ugovoreni i akti i radnje koje je potrebno preduzeti radi dobijanja državnih odobravanja. Neke obaveze mogu biti nametnute imperativnim propisima i tako se imp propisima mogu odrediti način plaćanja i druge formalnosti kojih se kupac mora pridržavati. Ako kupac ne preduzme potrebne mere i ne ispuni određene formalnosti čini povredu ugovora. U takvim situacijama prodavac mže koristiti različita pravna sredstva npr. prodavac nije dužan da isporuči robu pre nego što od kupca dobije obaveštenje da u njegovu korist izdala akreditiv ili da su izvršene neke druge radnje.Osnovna obaveza kupca je da plati cenu. Prodavac može i nakon zaključenog ugovora ispostaviti fakturu na određeni iznos, pa ako kupac tome ne prigovori i isplati navedeni iznos, izmirio je obavezu iz ugovora. Kao poseban način određivanja cene u Konvenciji je regulisana cena na osnovu težine robe.Pod valutom plaćanja se podrazumeva valuta u kojoj je kupac dužan da plati cenu prodavcu.Kupac može da plati cenu u mestu koje su same odredile ili koje proizilazi iz običaja ili prakse koja je ustanovljena između strana. Ako mesto plaćanja nije određeno na ovaj način konvencija predviđa dva rešenja: kupac je dužan da plati cenu u sedištu prodavca ili mestu predaje robe ili dokumenata.U pogledu sredstava i načina plaćanja propisana je obaveza privrednim subjektima da se platni promet obavlja preko banaka. U pogledu vremena plaćanja propisano je da se sva plaćanja i naplaćivanja prema inostranstvu moraju izvršiti u roku od 60 dana od njihove dospelosti, inače će se smatrati kreditnim poslovima.

53. Obaveza kupca da primi robu

Obaveza kupca da primi robu sastoji se iz 2 obaveze:1. Da preduzme sve radnje koje se razumno od njega očekuju da bi omogućio prodavcu da izvrši isporuku;2. Da preume robu.

Obaveza kupca da preuzme neophodne radnje kako bi prodavcu omogućio da izvrši isporuku robe može biti izričito ugovorena, ali može proizilaziti iz ostalih odredbi ugovora, običaja i uspostavljene prakse izmedju ugovornih strana.Pod obavezom preuzimanja robe se podrazumevaju, pre svega, radnje fizičkog uzimanja robe radi sticanja fizičke državine. Tako na pr, kod isporuke robe kupac je dužan da dodje u odredjeno mesto i u naznačeno vreme preuzme robu tj utovari na prevozno sredstvo.Preuzimanje može pored fizičkog uzimanje robe, podrazumevati i preuzimanje dokumenata, kao i preduzimanje odredjenih pravnih radnji.Obavezu prijema robe kupac je dužan da izvrši u mestu, vremenu i na način koji je ugovoren ili proizilazi iz trgovačkih običaja. To ne znači da će se mesto i vreme prijema uvek poklapati sa mestom i vremenom isporuke robe. U pogledu vremena, kad se roba isporučuje stavljanjem na raspolaganje kupcu u dogovorenom mestu i vremenu, kupac je obavezan da primi „u razumnom roku“ nakon što o tome bude obavešten od strane prodavca, ako to nije regulisano u samom ugovoru. Na kraju, ugovorene strane su slobodne da se dogovore da kupac primi robu u bilo kom mestu ili vremenu nezavisno od mesta i vremena isporuke robe. Sa druge strane, u ispunjivanju obaveze prijema robe kupac je dužan da se pridržava običaja i prakse koja vlada u mestu prijema, na pr u luci ili na graničnom prelazu.Nepoštovanje obaveze prijema robe znači povredu ugovora čije posledice zavise od toga da li povreda kvalifikovana kao bitna ili nebitna. Samo u slučaju bitne povrede ugovora, prodavac može raskinuti ugovor. Medjutim, i u tom slučaju prodavac je dužan da pre raskida kupcu ostavi dodatni rok da preuzme robu ili da ispravi povredu koju je učinio nepreuzimanjem. U ostalim slučajevima prodavac može tražiti da kupac preuzme robu i naknadu štete.Ako je prodavac isporučio robu koja nije saobrazna ugovoru, prava i obaveze kupca u pogledu prijema takve robe zavise od povrede i pravnih sredstava koja mu zavisno od toga stoje na raspolaganju. Kupac ima pravo da odbije da primi robu i da raskine ugovor samo u slučaju bitne povrede ugovora. Iz uzajamne povezanosti obaveze isporuke i obaveze prijema robe, može se izvesti i pravo kupca da odbije da primi robu koja je isporučena u drugom, a ne u ugovorenom mestu ili nije obavešten o stavljanju robe na raspolaganje. Osim ovih slučajeva, posebno je regulisano i pitanje prava kupca da odbije da primi prevremenu isporuku ili isporuku veće količine od ugovorene. U prvom slučaju, kupac može primiti ili odbiti isporuku, zavisno od toga da li se takva povreda kvalifikuje kao bitna ili nebitna povreda ugovora. U drugom slučaju, kupac može takodje, primiti ili odbiti isporuku količine koja premaša ugovorenu. Ako kupac primi ceo višak ili jedan njegov deo, dužan je da ga plati po ugovorenoj ceni.

54. Bitna povreda ugovora Prema odredbama člana 25. Konvencije, povreda ugovora koju jedna strana učini smatraće se bitnom ukoliko se njome prouzrokuje takva šteta drugoj strani da je suštinski lišava onoga sto je opravdano očekivala od ugovora, izuzev ako takvu posledicu nije predvidela strana koja čini povredu, niti bi je predvidelo razumno lice istih svojstava u istim okolnostima. Elementi definicije:

1) povreda ugovora,2) nastala šteta koja suštinski lišava od određenih očekivanja i 3) predvidivost posledica ili znanje strane koja čini povredu.

a) Povreda ugovora Bitna povreda ugovora je poseban ili kvalifikovani oblik povrede ugovora koja može postojati u slučaju povrede bilo koje ugovorne obaveze. Povreda neugovorene obaveze, čak i kada je ozbiljna, ne mora da predstavlja bitnu povredu ugovora. Elementi postojanja bitne povrede ugovora:

1) povreda ugovorene obaveze (ako prodavac ne ispuni svoje obaveze,posledice mogu biti lakše i teže). One zavise od prirode ugovorene obaveze i očekivanja ugovornih strana. Rok obaveze isporuke robe strane mogu odrediti kao bitan element ugovora, tj. kao fiksni rok, ali to može proizilaziti iz prirode robe, okolnosti plaćanja ili vremena kada se preuzima isporuka. Kupac može povrediti ugovor ako ne ispuni obavezu plaćanja cene ili povredi obavezu da primi robu.Prodavac može učiniti bitnu povredu neisporukom robe, kao i povredom obaveze prenese svojinu ili preda dokumente.;

2) okolnosti u kojima je učinjena povreda ( težina posledica koje nastaju za drugu stranu povredom ugovora se meri štetom). Povrede ugovora koje drugoj strani ne izazivaju štetu ne povlače odgovornost;

3) mogućnost popravke (postoji u slučaju isporuke nesaobrazne robe),4) mogućnost ili nemogućnost izvršenja,5) prihvatljivost ilipoželjnost ispunjenja,6) stepen pouzdanosti ili nepouzdanosti na drugu stranu u pogledu budućeg izvršenja,7) ponude da se nedostaci otklone.

Okolnosti u kojima je došlo do povrede – Neizvršenje ili nesaobrazno izvršenje ugovora može zavisiti od spremnosti i sposobnosti ugovornih strana , kao i nekih spoljnih okolnosti van njihove kontrole. Postojanje povrede se ceni prema tome da li je nastala šteta, a zavisnosti od toga da li takva šteta suštinski lišava drugu stranu onoga što je opravdano očekivala od ugovora, tj. da li takva povreda može da preraste u bitnu povredu ugovora. Kupac će suštinski biti lišen očekivanja ako je roba koja je predmet ugovora propala,BPU postoji i kadastrana u ugovoru izričito odbije da ispuni ugovor (kada odbija svoju obavezu da isporuči robu ili plati cenu).

b) Gubitak ili štetaTežina posledica koje nastaju povredom ugovora se meri preko nastalih gubitaka ili štete. Izraz „detriment“ ne bi

trebalo u pravnom smislu potpuno izjednačiti s pojmpm „štete“ iz Konvencije. Pojam „detriment“ je širi, pored novčanih gubitaka obuhvata i štete nastale zbog nemogućnosti da se ostvari svrha ugovora ili nemogućnosti popravke nastalih posledica. Ukupna visina nominalne štete je relativna i zavisi od konkretnog posla. Teško je odrediti objektivni pojam štete, već se kod njene procene uzimaju u obzir i subjektivni elementi izraženi kroz očekivanja koja je druga strana imala od ugovora prilikom zaključivanja, a koja su povredom ugovora umanjena ili izneverena („ interesno orijentisan pristup“). Nije realno da svaka povreda ugovora bude proglašena bitnom, već samo ona kojom se prouzrokuje takva šteta drugoj strani da je suštinski lišava onoga što je opravdano očekivala od ugovora.

U slučaju isporuke nesaobrazne robe, smatra se da postoji BPU kada isporučena roba odstupa od onoga što je ugovoreno.

c) Predvidivost posledicaKonvencijoom su prvobitno uzimani u obzir samo interesi oštećene strane. Međutim,treba sagledati i interese strane koja čini povredu. Konvencija uvodi korektivni princip kojim su interesi prodavca izraženi kroz predvidivost posledica koje mogu nastati povredom ugovora. Mogućnost definisanja posledica je definisana subjektivnim i objektivnim kriterijumima. Prvo se polazi od subjektivnog, koji se vezuju samo za znanje prodavca (strana koja čini povredu) formulacijom „izuzev ako takvu posledicu nije predvidela strana koja čini povredu“. U Konvenciji je uveden korektivni element „razumnog lica“ istih svojstava u istim okolnostima. Neće se smatrati da je učinjena BPU kada su ispunjena prethodna dva uslova (povreda i šteta), ako takvu posledicu nije predvidela strana koja čini povredu, niti bi je predvidelo razumno lice istih svojstava u istim okolnostima. Momenat koji je relevantan za postojanje znanja kod prodavca o posledicama povrede, uzima se vreme kada je ugovor zaključen.

55. Pra vna sredstva usmerena na ispunjenje ugovora

U pravna sredsva koja su usmerena na ispunjenje ugovora spada zahtev kupca da mu prodavac ispuni ugovorne obaveze i zahtev prodavca da mu kupac plati cenu, preuzme isporuku i izvrši druge svoje obaveze u skladu sa Konvencijom. Ovde spada i pravo ostećene strane (bilo kupac, bilo prodavac) na dodatni rok kao krajnji rok u kome strana koja je povredila ugovor može ispuniti svoju obavezu. Što se prava kupaca tiče, u sredstva usmerena na ispunjenje spadaji neka dodatna prava, kao npr. pravo da zahteva isporuku druge robe kao zamenu ili da zahteva da isporučena roba bude popravljena u slučaju primanja nesaobrazne robe. Kupac može da traži i sniženje cene ako je isporučena roba nesaobrazna ugovoru. Pod pravom na ispunjenje ugovora podrazumeva se pravo kupca da od prodavca zahteva da isporuči saobraznu robu, da preda dokumente i prenese svojinu, tj. pravo prodavca da zahteva od kupca da plati cenu, da primi robu ili da ispuni neke druge obaveze. Svrha zaključivanja ugovora je njegovo ispunjenje. Strane ulazev u pregovore sa očekivanjem potpunog ispunjenja. Kada ispunjenje ne ide onako kako se očekuje, zahtev za ispunjenjem smatra se imanentnim ili prirodnim i prvenstvenim pravom druge strane:i kupca, i prodavca. U kontinentalnom pravu u slučaju povrede ugovora od strane prodavca kupcu je priznazo pravo da zahteva ispunjenje ugovora kao osnovno ili prvenstveno pravo. U zemljama common low, kada strana ne ispuni neku obavezu i time povredi ugovor, drugoj strani kao osnovno pravno sredstvo stoji na raspolaganju zahtev za naknadu štete. U određenim slučajevima, kupac od prodavca mora prvo da traži ispunjenje ugovora, pa tek onda može da koristi druga pravna sredstva.Kao prioritetno,pravo na ispunjenje ugovora postoji da bi se sačuvale ugovorne obaveze, u slučajevima neisporuke ili isporuke nesaobrazne robe. Kada prodavac nije isporučio robu,kupac nema pravo da odmah traži raskid ugovora i naknadu štete zbog neispunjenja, već prvo mora tražiti ispunjenje ugovora. Ako prodavac u naknadno datom roku ne isporuči robu, može raskinuti ugovor. Isto tako, kada je prodavac isporučio nesaobraznu robu, kupac prvo mora od prodavca tražiti ispunjenje, tj. popravku robe, pa tek onda isporuku druge.Kupac ima pravo da traži od kupca ispunjenje ugovora zbog bilo koje povrede, osim kada je prodavčevo neispunjenje posledica radnje ili propusta kupca. Ispunjenje ugovora se može postići na tri načina:- naknadnom isporukom robe koja uopšte nije isporučena,- isporukom druge robe u zamenu,- popravkom isporučene robe.Kada prodavac nije u roku ispunio obavezu isporuke, kupac može da traži ispunjenje ugovora tako što će zahtevati

isporuku u naknadnom roku. Kupcu stoje na raspolaganju različita sredstva.Pravi se razlika između onih koja stoje na raspolaganju u slučaju nesaobraznosti i u slučaju neisporuke robe. Kada roba nije saobrazna ugovoru, kupac ima pravo da zahteva od prodavca da otkloni nedostatak popravkom robe ili da isporuči drugu robu kao zamenu, ako nedostatak saobraznosti predstavlja bitnu povredu ugovora.

Isporuka u zamenu – Po Konvenciji, ako je isporučena roba koja nije u skladu sa ugovorom, kupac ima pravo da u zamenu zahteva isporuku druge robe samo ako nedostatak saobraznosti predstavlja bitnu povredu ugovora i ako je zahtev za zamenu robe saopštio zajedno sa obaveštenjem o nesaobraznosti ili u razumnom roku nakon toga. Isporuka robe u zamenu postoji kada prodavac umesto ranije isporučene robe isporuči kupcu drugu robu. Kupac može tražiti „isporuku robe u zamenu“ ako su ispunjena tri uslova:- da je roba „isporučena“ (u pitanju je roba koju je kupac preuzeo, ali koja u pogledu svojstava nije saobrazna

ugovoru),- da ima nedostataka u saobraznosti koji predstavljaju bitnu povredu ugovora (nije dovoljna bilo koja

nesaobraznost, već samo ona koja predstavlja bitnu povredu ugovora.Ako nesaobraznost ne znači bitnu povredu ugovora, kupac mora ostaviti prodavcu dodatni rok za popravku u cilju otklanjanja nedostataka).Ako prodavac u ostavljenom razumnom roku ne popravi u potpunosti robu,takva povreda može prerasti u bitnu povredu ugovora koja

kupcu daje pravo da traži zamenu robe isporukom nove. Kupac ne može zahtevati zamenu robe novom u dva posebna slučaja nesaobraznosti: kod odstupanja u količini i kad se nesaobraznost odnosi na svojinu;- da je kupac o svom izboru blagovremeno obavestio prodavca (zahtev za zamenu mora biti učinjen istovremeno

sa obaveštenjem o nesaobraznosti ili u razumnom roku posle tog dešavanja). Pravo na popravku robe – Ako roba nije saobrazna ugovoru, kupac može zahtevati od prodavca da mu otkloni nedostatak popravkom, izuzev ako bi to bilo nerazumno. Zahtev za popravku kupac mora učiniti istovremeno sa obaveštenjem o nesaobraznosti ili u razumnom roku posle tog obaveštenja. Konačna ocena o razumnosti popravke se donosi na osnovu upoređivanja interesa kupca i troškova popravke koji se izražava kao odnosizmeđu troškova popravke i isporuke nove robe u zamenu. Popravka se može sastojati u otklanjanju nedostataka na isporučenim delovima ili u isporuci novih delova.Popravku treba obaviti u razumnom vremenu ili u okviru dodatnog roka. Ako se ispostavi da robu nije moguće popraviti, kupac može da zahteva isporuku nove robe u zamenu za raniju ili raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete zbog neizvršenja ugovora. Pravo da zahteva popravku pored kupca ima i prodavac koji može pod propisanim uslovima da popravi svoje ispunjenje ugovora i posle isteka roka za isporuku i kada to kupac nije izričito zahtevao. Ovim pravom se koristi ako su ispunjena tri uslova:- ako otklanjanje neizvršenja može da učini bez nerazumnog odlaganja,- ako to nije u suprotnosi sa članom 49. Konvencije,- ako time ne stvara nerazumne nepogodnosti i neizvesnosti kupcu.

Pravo na sniženje cena – Kupac može da traži sniženje cena ako isporučena roba nije saobrazna ugovoru.Kupac ne može zahtevati sniženje cene ako se nesaobraznost ogleda u postojanju pravnih nedostataka. Ako prodavac isporuči manju količinu od ugovorene, a kupac primi takvu isporuku, kupac može da traži srazmerno sniženje cene. Ako prodavac isporuči veću količinu od ugovorene, a kupac je primi, dužan je da taj višak plati po ugovorenoj ceni. Kupac može da traži sniženje cene tek posle isteka naknadnog roka za popravku nesaobraznosti. Za sniženje cene nije od značaja da li je kupac stvarno pretrpeo štetu, već apstraktni odnos između vrednosti isporučene robe i vrednosti saobrazne robe.

56.Pravo na raskid ugovora

Raskid ugovora predstavlja najtežu posledicu u slučaju povrede ugovora .Ovde se prvenstveno govori o pravu kupca na raskid mada slična pravila važe i za prodavca.

1) Konvencijom je kupcu dato pravo da raskine ugovor u dve situacije2) Kada prodavac nije ispunio bilo koju obavezu iz ugovora i time učinio bitnu povredu3) Ako nije u slučaju isporuke prodavac isporučio robu u dodatnom roku koji mu je kupac odredio ili je

izjavio da je neće isporučiti u tako određenom rokuKlasifikacija razloga zbog kojih se može izvršiti raskid :Prema karakteru:bitna i nebitna povreda ugovora Slučajevi kada je bitna povreda:

1) Kad roba uopšte nije isporučena2) Kad je isporučena nesaobrazna roba3) Kada isporučena roba ima nedostatke 4) Kada uopšte nisu predati dokumenti ili su predati nesobrazni dokumenti5) Povrede drugih obaveza koje dovode na jednoj strani do štete koja suštinski lišava onoga što je

opravdano očekivala od ugovora Vrsta povređene obaveze ,u Konevnciji se pravi razlika između povrede koja se zasniva na neisporuci i ostalih povreda.Što se tiče povrede obaveze isporuke od strane prodavca imamo: ako roba uopšte nije isporučena i ako je isporučena nesaobrazna roba.Neisporuka je teška i ozbiljna povreda sama po sebi.Zavisi da li se kvalifikovati kao bitna ili ne.Ako je

već u momentu njenog nastanka kvalifikovana kao bitna onda kupac nije dužan da ostavlja naknadni rok( koji će postojati u slučaju da nije kvalifikovana kao bitna).Pod ostalim povredama se podrazumevaju slučajevi nesaobraznosti bilo u isporučenoj robi,bilo u dokumentima,bilo u pogledu svojine.Kupac koristi pravo na raskid ako : 1) postoji bitna povreda ugovora 2)ako je istekao dodatni rok za isporuku 3)ako je dao izjavu o raskiduPovreda ugovora- smatra se bitnom ako je njome prouzrokovana šteta na drugoj strani takva da je suštinski lišava onoga što je opravdano očekivala od ugovora.Tri njena elementa :povreda,nastala šteta,predvidivost posledica ili znanje strane koja čini povredu.BITNA povreda predstavlja oblik povrede ugovora koja može postojati u slučaju povrede bilo koje ugovorne obaveze.Treba imati na umu sledeće elemente :prirodu obaveze,okolnosti u kojima je učinjena povreda,mogućnosti popravke,mogućnost ili nemogućnost izvršenja ,prihvatljivost ili poželjnost ispunjenja,stepen pouzdanosti u pogledu budućeg izvršenja i ponude da se nedostaci otklone.Povreda se ceni prema nastaloj šteti a spoljne okolnosti doprinose samo značaju pitanja kasnije odgovornosti.GUBITAK ILI ŠTETA Šteta se razlikuje od izraza „detriment“ i on predstavlja širi pojam od štete.Šteta podrazumeva gubitak u novcu a detriment uključuje i štetu zbog nemogućnosti ostvarivanja svrhe ugovora.Teško je objektivno odrediti štetu ona zavisi od konkretnog posla.Kod njene kvalifikacije postoje i subjektivni elementi.Ali treba imati na umu da se samo povreda koja izaziva takvu štetu drugoj strani koja je suštinski lišava onoga što je opravdano očekivala od ugovora.PREDVIDIVOST POSLEDICA – Davanjem značaja šteti i posledicama u Konvenciji se uzimaju samo interesi oštećene strane .Zarad ravnoteže treba uzeti u obzir drugu stranu ,onu koja čini štetu.Predvidivost posledica se može definisati subjektivnim i objektivnim kriterijumima.Subjektivni se vezuju za znanje prodavca.Ne može se ipak prepustiti subjektivnoj proceni strane koja nanosi štetu o tome da li je imala znanje jer bi to bilo u interesu štetnika .Uvodi se korektivni element koji ovo treba da objektivizuje.U Konvenciji je to formulisano standardom razumnog lica.U slučaju povrede ostalih obaveza svode se na isporuku nesaobrazne robe ili na nesaobraznu isporuku,kupac može da raskine ugovor ako dokaže da je time prodavac učinio bitnu povredu ugovora.Ako ne dokaže , kupac može koristiti ostala pravna sredstva : otklanjanje nedostatka i sniženje cene. Kupac mora dokazati da je došlo do povrede.Ako dokaže ne mora dati naknadni rok za ispunjenje.Ali i u tom slučaju može ostaviti dodatni rok. Treba razlikovati dejstvo dodatnog roka kod zadocnjenja sa isporukom i kod ostalih povreda.Isticanje upozorenja u dodatnom roku može tumačiti kao volja kupca da istakne ovaj element kao značajan .Dužinu dodatnog roka određuje kupac.Kada je u pitanju nesaobrazna roba kupac može raskinuti ugovor da ne ostavi naknadni rok ako dokaže da je došlo do bitne povrede . Dva izuzetka :ako je nedostatak otkriven pre odašiljanja i zbog toga kupac odbije da primi takvu robu i u slučaju prodaje uskladištene robe u toku prevoza ako prodavac na vreme ne obezbedi kupcu dokumente koji su mu potrebni da raspolaže robom.U slučaju sukcesivne isporuke poverilac ima pravo na raskid ukoliko dužnik nije izvršio bilo koju obavezu u pogledu sukcesivne isporuka (raskid ubuduće ukoliko dokaže da je došlo do bitne povrede) Što se tiče prava na anticipativni raskid Bečka konvencija izdvaja dva slučaja :1)kada buduća bitna povreda postane evidentna 2)kada druga strana izjavi da neće ispuniti svoje obaveze . Prodavac raskida ugovor u dva slučaja:ako neizvršenje bilo koje obaveze kupca predstavlja bitnu povredu ugovora i u slučaju kada kupac i u dodatnom roku nije izvršio svoju obavezu.Postoje ograničenje prava na raskid ( u slučaju da je kupac platio cenu) prodavac gubi pravo da raskine ugovor ako to nije učinio : 1)u pogledu zadocnelog izvršenja kupca 2)u pogledu bilo koje druge povrede 3) pošto je prodavac sazanao za povredu ili je morao znati 4)po isteju dodatnog roka.Posotji i pravo na povraćaj za obe strane ali se može korisiti ako je nešto dato ili plaćeno pre raskida.

57.Prenos svojine

Prema konvenciji određena je obaveza prodavca da kupcu prenese svojinu ali ne I način njenog prenosa.Način prenosa regulisan je regulisan odredbama merodavnog nacionalnog prava na koja upućuju pravila međunarodnog privatnog prava prema mestu suda.Uglavnom se zasniva na sporazumu ali ako nema sporazuma onda imamo dva sistema: konsenzualni i sistem tradicije.Na sistemu tradicije je zasnovana tzv.germanska grupa prava.Prema rešenjima koja sadrže ova prava za sticanje svojine je potreban pravni osnov.Kod prodaje pravni osnov je ugovor.Predstavnike konsenzualnog sistema čine italijansko I francusko pravo.Prema ovom pravu svojina se prenosi sa prodavca na kupca samim zaključenjem ugovora.Od presudnog značaja je namera strana.Ne treba ispuniti druge formalnosti.Svojina na generičnim osnovama prelazi sa prodavca na kupca tek tek kad su stvari individualizovane.Za prodavca prenos svojine predstavlja jednu od ugovornih obaveza čijim se ispunjenjem stiče pravo da od kupca zahteva isplatu cene.Za kupca sticanje svojine je od značaja jer ga to legitimiše da u potpunosti koristi kupljenu robu I da je dalje proda.Pitanje trenutka prenosa svojine je od značaja za slučajnu propast ili oštećenje stvari ili u slučaju insolventnosti. Danas,ispunjenje ugovora o međunarodnoj prodaji prate I ugovori o prevozu robe I njenom osiguranju .Obaveza prodavca je da čuva robu do preuzimanja I zaštita kupca u slučaju pretenzija trećeg lica.Prodavac je obavezan ne samo da isporuči već I da omogući kupcu korišćenje robe ako takvi zahtevi postoje da uzmu u zaštitu kupca.Nedostaci u ovom pogledu mogu biti po pitanju prava trećih lica.Tu se podrazumevaju prava prema robi I prava prema ličnosti I to razlikovanje je izvršeno prema tome dali se ograničava kupac u pogledu korišćenja ili raspolaganja robom.Treća lica imaju izvesne pretenzije prema robi .Opravdanost njihova se ceni prema odgovarajućem pravu.U pojam zahteva trećih lica se ne podrazumevaju administrativna ograničenja ni mere zaplene robe pre isporuke. Ako je prodavac isporučio robu na kojoj nije imao svojinu a taj ugovor se smatra saobraznim onda će se isporučena roba smatrati nesaobraznom.Posebna vrsta opterećenja jesu prava javnih vlasti odnosno javni pravni tereti (ograničenja pri prevozu ili razne dažbine).Ovo može sprečiti prenos svojine a bitno je napomenuti zbog određivanja odgovornosti prodavca.Konvencija široko formuliše obavezu prodavca po pitanju zaštite kupca od raznih zahteva. Prodavac može svesno ili nesvesno povrediti prava intelektualne svojine. Zbog relativno jednakog pristupa znanjima može se desiti da prodavci ne znaju da vređaju tuđa prava industrijske svojine.U takvim slučajevima treća lica imaju prava prema isporučenoj robi. Zato Konvencija nameće obavezu prodavcu da kupcu isporuči robu oslobođenu svakog prava ili zahteva trećih lica.Pod pravima intelektualne svojine podrazumevaju se prava industrijske svojine I autorska prava.Prema Konvenciji roba mora biti slobodna od prava I zahteva ako su :prema pravu države gde je roba preprodata ili korišćena ako su strane imale u vidu da će roba dalje da se preprodaje I u svakom drugom slučaju prema pravu države gde kupac ima sedište.

58. Pojam i značaj Incoterms klauzula

Pravilima Bečke konvencije o prelazu rizika regulisane su brojne I različite situacije, međutim Konvencija se u praksi ne primenjuje tako često iz razloga što trgovci nastoje da pronađu jednostavnija I za njih razumljivija pravila koja bi bila shvaćena na jednobrazan način u celom svetu. Odgovarajući na takve zahteve MTK iz Pariza je donela posebna pravila u kojima su pitanja rizika I snošenja troškova regulisana potpuno nezavisno od složenih pravnih pitanja kao što su isporuka robe ili prenos svojine. Pravila su skraćeno nazvana Incoterms (International Commercial Terms) međunarodni trgovinski termini ili klauzule. Pravna priroda – donosilac ovih pravila je međunarodno udruženje trgovaca (nedržavno nevladino telo), pa tako prema donosiocu I načinu donošenja spadaju u autonomne izvore međunarodnog poslovnog prava ili meko pravo. Prema strukturi – pravila su sastavljena od popisa obaveza koje imaju strane iz ugovora o prodaji robe, sa preciznim naznačenjem mesta I vremena u kome prelazi rizik sa prodavca na kupca, kao I jasno određenje strane koja snosi troškove prevoza ili I ostale troškove u vezi sa isporukom I prevozom. Pravila ili termini koji su uzeti iz postojeće

trgovinske prakse odražavaju interese trgovaca, a ne neka apstraktna ili doktrinirana pravna načela. Na taj način su izbegnute razlike u tumačenju koje nužno prate međunarodne izvore.S obzirom na ugovornu pravnu prirodu pravila obavezuju samo ukoliko su ugvorena. Ugovaranje se može izvršiti unošenjem punog teksta u ugovor o prodaji ili upućivanjem na konkretnu klauzulu ili pravilo. Iz razloga brzine I jednostavnosti u praksi se koristi drugi način. Međutim, nije dovoljno na opšti način ugovoriti primenu Incoterms klauzula, već mora biti odabrana I naznačena konkretna klauzula. U prethodnom periodu Incoterms pravila su više puta revidirana kako bi odrazila promene u načinima I sredstvima prevoza. Prvu verziju pravila MTK iz Pariza je donela 1936.g. dok je poslednja revizija izvršena 2000.g. takođe je u pripremi I nova verzija planirana za 2010.g. U poslednjoj verziji glavne promene su izvršene u 2 oblasti: carinske dažbine I plaćanje po klauzulama FAS I DEQ I kod obaveza ukrcavanja I iskrcavanja kod FCA klauzule. Sadržina I domašaj primene – Incoterms pravila obuhvataju 13 različitih klauzula kojima je regulisan prelaz rizika u različitim situacijama koje postoje samo u ugovorima o prodaji pokretne robe. Nabrojane su samo tzv. “indentifikovane” obaveze ugovornih strana iz ugovora o prodaji, koje se odnose na stavljanje robe na raspolaganje ili na predaju radi prevoza, kao I obaveze nastale izvozom ili uvozom, I podelom rizika između ugovornih strana. U pogledu rizika za gubitak I oštećenje robe I troškova, prihvaćeno je opšte pravilo da rizik I troškovi prelaze sa prodavca na kupca u momentu isporuke robe, ali Incoterms klauzulama nisu regulisana pitanja prenosa svojine, niti posledice koje nastaju zbog povrede ugovora. U teritorijalnom smislu – Incoterms pravila su namenjena pre svega za ugovore o međunarodnoj prodaji robe kod kojih roba prelazi državnu granicu, ali se mogu koristiti I u ugovorima o prodaji u unutrašnjem prometu. Podela – izvršena je prema obimu obaveza prodavca: počev od najmanjeg broja do najviše obaveza u 4 kategorije: E,F,C, D. Obaveze iz svih ovih klauzula su grupisane u 10 glava pri čemu svaka glava na strani prodavca odslikava kao u ogledalu poziciju kupca u vezi sa istim pitanjem. Iako se broj I vrsta obaveza prodavca I kupca razlikuju, zavisno od klauzule, u svima dominira obaveza prodavca da isporuči robu. Za obavezu prodavca da isporuči robu vezano je I pitanje prelaza rizika I snošenja troškova koji se odnose na robu. Prelaz rizika je regulisan po mestu I vremenu u sekcijama A5, B5, A4, B4. Što se tiče kupca, u svim klauzulama je predviđena njegova obaveza da primi obavezu, kašnjenje sa prijemom isporuke, neće odložiti prelaz rizika I troškova.

59. Incoterms klauzule trupe E

Grupa E – polazak. U ovu grupu spade klauzula EXW – franko fabrika (ugovoreno mesto). Ako klauzula počinje slovom E, onda označava da prodavac ima najmanje obaveza, kod ove klauzule prodavac je jedino obavezan da robu stavi na raspolaganje kupcu u dogovorenom mesto, obično u njegovom sedištu ili mestu poslovanja, ili mestu gde se nalazi fabrika, sladište. Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo koje obezbeđuje kupac, ali je dužan da obavesti kupca u određenom roku da će mu roba biti stavljena na raspolaganje. Prodavac snosi rizik I troškove u vezi sa robom dok ne bude stavljena na raspolaganje kupcu propisno individualizovana kao ugovorna roba u ugovorenom roku I mestu isporuke. Od momenta predaje robe rizik prelazi na kupca koji ima osnovnu obavezu da plati cenu I snosi troškove I rizik iznošenja robe iz prostorija prodavca, odnosno ugovorenog mesta.

60. Incoterms klauzule trupe F

Grupa F – glavni prevoz nije plaćen. U ovu grupu spadaju: FCA – franko prevoznik (ugovoreno mesto); FAS – franko uz bok broda (ugovorena luka otpreme); FOB – franko brod (ugovorena luka otpreme). Klauzule koje počinju slovom F obavezuju prodavca da isporuči robu za prevoz po instrukcijama koje je dao kupac I da ocarini robu za izvoz. FCA klauzula – franko prevoznik, pod “prevoziocem” se podrazumeva svako lice koje je imenovao kupac I koje se ugovorom o prevozu obavezalo da obavi prevoz ili da obezbedi obavljanje prevoza kome prodavac ispreporučuje robu ocarinjenu za izvoz na ugovorenom mestu. Ako je u ugovoru kao mesto isporuke određeno mesto poslovanja prodavca ili njegovo sedište, isporuka je izvršena kada je roba utovarena na kupčevo sredstvo prevoza. U ostalim slučajevima, roba

je isporučena kada je stavljena na raspolaganje prevoziocu ili drugom licu koje je imenovao kupac. Kupac je dužan da preuzme isporuku, plati cenu I na svoj rizik I trošak pribavi uvoznu dozvolu I druga odobrenja, obavi carinske formalnosti za uvoz robe I da o svom trošku ugovori prevoz robe od ugovorenog mesta. FAS klauzula – franko uz bok broda (ugovorena otpremna luka), prodavac je isporučio robu kad je roba postavljena uz bok plovila u otpremnoj luci. Prodavac je dužan da postavi robu uz bok plovila koje je imenovao kupac, na utovarnom mestu u ugovorenoj otpremnoj luci koju je imenovao kupac u dogovoreno vreme I na način koji je uobičajen u toj luci. Prodavac je obavezan I da blagovremeno obavesti kupca da je roba isporučena uz bok imenovanog broda, od tog trenutka kupac snosi sve troškove I rizike. FOB klauzula – franko brod (ugovorena otpremna luka), prodavac je isporučio robu, kada je roba prešla preko ograde broda u odgovarajućoj otpremnoj luci. Prodavac je dužan da isporuči robu u ugovorenoj otpremnoj luci, u ugovoreno vreme, na način koji je uobičajen u toj luci I na plovilo koje je imenovao kupac. Prodavac je dužan da obavesti kupca da je roba isporučena, sve dok roba ne pređe ogradu broda prodavac snosi sve troškove I rizike, a od tog momenta kupac ih preuzima.

61. Incoterms klauzule trupe C

Grupa C – glavni prevoz plaćen. U ovu grupu spadaju sledeće klauzule: CFR,CIF, CPT, CIP. Ova grupa klauzula se razlikuje od prethodnih jer sadrži dva “kritična” momenta I mesta: prelaska rizika I plaćanja ostalih troškova. I kod njih je kao opšte prihvaćeno pravilo da rizik prelazi u momentu isporuke koju prodavac vrši ili u momentu kada je roba prešla ogradu broda u otpramnoj luci (CFR I CIF klauzule) ili predajom prevoziocu koga je sam imenovao (CPT I CIP klauzule). Otuda je kod ovih klauzula važno odrediti ne samo mesto ili luku otpreme, već I mesto opredeljenja ili odredišno mesto. CFR klauzule – cena sa vozarinom, prodavac je isporučio robu kad je roba prešla ogradu broda u otpremnoj luci. Međutim, prodavac je dužan da snosi troškove I vozarinu koji su potrebni za dopremanje robe do ugovorene odredišne luke. Prodavac je dužan I da ocarini robu za izvoz I da pod uobičajenim uslovima I o sopstvenom trošku ugovori prevoz robe do ugovorene odredišne luke I da blagovremeno obavesti kupca da je roba isporučena. CIF klauzula – cena sa osiguranjem I vozarinom, rizik od gubitka ili oštećenja robe prelaze sa prodavca na kupca u momentu kada roba pređe ogradu broda u otpremnoj luci, ali je prodavac dužan da sve do odredišne luke plati cenu da vozarinom I da obezbedi pomorsko osiguranje protiv rizika kupca od gubitka ili oštećenja robe za vreme prevoza. To praktično znači obavezu prodavca da zaključi ugovor o osiguranju I da plati premiju osiguranja po minimalnim uslovima, kao I da o svom trošku ugovori prevoz robe do luke I plati vozarinu za troškove. CPT klauzula – ugovoreno odredište, prodavac isporučuje robu prevozniku koga je on imenovao, ali mora da plati vozarinu za dopremanje robe do ugovorenog mesta opredeljenja. Rizik za izgubljenu I oštećenu robu, kao I svako povećanje troškova prelaze kupcu u času kad je roba predate na raspolaganje prevoziocu. Pod prevoziocem se podrazumeva bilo koje lice koje se ugovorom o prevozu obavezalo da obavi prevoz ili obezbedi obavljanje prevoza železnicom, drumom, vazdušnim putem, morem, rekom ili u kombinaciji ovih vrsta prevoza. U slučaju kada se za prevoz koristi više prevozilaca, rizik prelazi kad je roba isporučena prvom prevoziocu. CIP klauzula – vozarina I osiguranje plaćeni, ova klauzula se koristi kod svih vrsta prevoza pos istim uslovima kao I CPT klauzula, ali prodavac ima dodatnu obavezu da obezbedi osiguranje od rizika za izgubljenu ili oštećenu robu za vreme prevoza, to jest do ugovornog mesta opredeljenja.

62. Incoterms klauzule trupe D

Ova grupa obuhvata sledeće klauzule: DAF- isporučeno na granici (ugovoreno mesto), DES- isporučeno franko brod (ugovorena odredišna luka), DEQ- isporučeno franko obala (ugovorena odredišna luka), DDU- isporučeno neocarinjeno (ugovoreno mesto opredeljenja) I DDP- isporučeno ocarinjeno.

U kaluzulama iz grupe D, prodavac je odgovoran za prispeće robe u dogovoreno odredišno mesto ili tačku na granici sa zemljom uvoza. S obzirom da prodavac do ovog mesta ili tačke snosi rizik I troškove dopremanja robe, to se ove klauzule označavaju kao klauzule o prispeću iz ugovora o prispeću, dok termini C dokazuju ugovore o polasku ili otpremi.Kod klauzule DAF-isporučeno na granici, prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kad robu koja je neistovetna i ocarinjena za izvoz stavi na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu koje je prispelo na odredišno mesto na granici, ali pre prelaska carinske granice susedne zemlje. Izrazom “granica” može se označiti bilo koja granica, uključujući i granicu zemlje izvoza, ali se mora precizno definisati tako što se navodi tačka i mesto. Klauzula se koristi kod svih vrsta prevoza kod kojih se roba isporučuje na kopnenoj granici.Kod kaluzule DES- isporučeno franko brod, smatra se da je prodavac isporučio robu kada je robu neocarinjenu za izvoz sravio na raspolaganje kupcu na brodu u ugovorenoj odredišnoj luci. Sve rizike I troskove prodavac snosi do ugovorene odredišne luke pre istovara robe. Klauzula se koristi samo kada se roba isporučuje morem ili rekom ili multimodalnim prevozom, na plovilu u odredišnoj luci.Kod DEQ klauzule, isporučeno franko obala, smatra se da je prodavac ispunio obavezu isporuke robe kad je stavi na raspolaganje kupcu, neocarinjenu za uvoz, na obali (keju) u ugovorenoj odredišnoj luci. U tom smislu snosi sve troskove i rizike u vezi sa dopremanjem robe do ugovorene odredišne luke i istovarom robe na obalu (keju). Koristi se kad se roba isporučuje morem, rekom ili multimodalnim prevozom, iskrcavanjem iz broda na obalu (kej) u odredišnoj luci.Klauzula DDU- isporučeno neocarinjeno podrazumeva da prodavac isporučuje robu kupcu neocarinjenu za uvoz i neistovarenu sa prispelog prevoznog sredstva na ugovorenom mestu opredeljenja. Prodavac snosi rizike i troškove u vezi sa dopremanjem robe do tog mesta izuzev dažbina (carina, poreza, i drugih dažbina) za uvoz u odredišnu luku. Takve dažbine plaća kupac koji snosi i troškove I rizike koji nastanu ako nije blagovremeno ocarinio robu na uvoz.koristi se u svim vrstama prevoza.Klauzula DDP- isporučeno ocarinjeno, podrazumeva obavezu prodavca da robu isporuči kupcu na ugovoreno mesto opredeljenja, ocarinjenu za izvoz I neistovarenu sa prispelog prevoznog sredstva. Prodavac snosi sve rizike I troškove vezane za dopremanje robe do tog mesta, uključujući kada je to primenljivo I sve “dažbine”, što obuhvata I odgovornost I rizik za obavljanje carinskih formalnosti, kao I za plaćanje formalnosti, carine, poreza I drugih dažbina, za uvoz robe u odredišnu zemlju. Može se koristiti kod svih vrsta prevoza, ali ako se roba isporučuje u odredišnoj luci na plovilu ili na obali (keju), koriste se DES ili DEQ klauzula.

63. Ugovor o isključivoj distribuciji

Prodaja robe u međunarodnom prometu se najčešće obavlja preko posrednika na domaćem tržištu. Pored distributera kao posrednici u međunarodnom prometu se javljaju i agenti, privremeni posrednici i predstavnici prodaje. Distributer je lice kome je proizvođač ili uvoznik omogućio da u svoje ime i za svoj račun prodaje robu na posebnoj teritoriji ili zoni. On nastupa kao samostalan trgovac, a njegova zarada se sastoji u razlici između kupovne i prodajne cene. U domaćem pravu ove poslove mogu obavljati zastupnici, komisionari, posrednici i predstavnici. U odnosu na zastupnika koji prema domaćim propisima nastupa u tuđe ime i za tuđi račun, distributer nastupa u svoje ime i za svoj račun. Distributer ima veću slobodu i u odnosu na komisionara koji nastupa u svoje ime, ali za račun nalogodavca. Posrednici se ne bave prodajom robe već samo dovođenjem u vezu lica koja su zainteresovana da zaključe ugovor. Klasični agenti su lica koja su zainteresovana da zaključe ugovor sa principalom ili nalogodavcem. Pod predstavnicima se podrazumevaju lica koja kao zaposlena obavljaju poslove prometa u ime i za račun kompanije-prodavca. U odnosu na klasične trgovce distributeri se razlikuju po tome što imaju svoj distributivni lanac prodaje.

Nacionalni izvori prava: posao distribucije je nastao u poslovnoj praksi pre svega u SAD iz prakse prodaje naftnih derivata, automobila i proizvoda koji su zaštićeni žigom i uglavnom nije regulisan posebnim zakonima i pravilima poslovne prakse. Izuzetak je Belgija koja je 1961. donela poseban Zakon o ugovorima o ekskluzivnoj distribuciji, koji je izmenjen 1971.

Međunarodni izvori: međunarodni izvori postoje u formi model ugovora i komunitarnih uredbi. U EU posao distribucije je regulisan u okviru prava konkurencije.

Domaći izvori: u domaćem pravu ugovor o distribuciji predstavlja neimenovani ugovor, ali se u više propisa pominje posao distribucije.

Pod opštim pojmom ugovora o distribuciji se podrazumeva niz vertikalnih sporazuma između proizvođača i prodavca ili distributera koji se nalaze na različitim nivoima ekonomskih transakcija. U praksi, distributeri se mogu angažovati na različite načine, što je dovelo do stvaranja većeg broja ugovora:

1. Ugovor o distribuciji;2. Ugovor o isključivoj distribuciji;3. Ugovor o selektivnoj distribuciji;4. Ugovor o isključivoj nabavci;5. Ugovor o distribuciji motonih vozila;6. Ugovor o distribuciji piva;7. Ugovor o franšizingu.Osnovne karakteristike koje su zajedničke za sve navedene vrste su obaveza snabdevanja robom i trajnost. Ugovorom o isključivoj distribuciji se jedna ugovorna strana- dobavljač ili isporučilac, obavezuje da u

trajnijem periodu snabdeva robom za dalju prodaju na određenom tržištu isključivo drugu stranu, a druga strana se obavezuje da za to plati cenu i da na ugovorenom tržištu robu stavi u prodaju. Ugovor o distribuciji karakteriše postojanje teritorije na kojoj distributer ima isključivo pravo prodaje ugovorene robe. U odnosu na ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o isključivoj distribuciji se razlikuje po tome što distributer kupuje robu u svoje ime i na svoj rizik, kao i u pogledu obaveze zaštite u slučaju nesaobraznosti robe.

Posao isključive distribucije se odvija preko okvirnog sporazuma i individualnih ugovora. Na osnovu okvirnog sporazuma ugovorne strane zaključuju individualni ugovor. Elemente ugovora čine ugovorne strane, roba koja se isporučuje za dalju prodaju, tržište prodaje i cena. Ugovorne strane su dobavljač i distributer . Dobavljač je ili veliki proizvođač čija je roba poznata u svetu ili veliki uvoznik. Distributer je lice koje ima razrađeni sistem ili lanac prodaje. Uslove za obavljanje ovog posla distributer mora ispunjavati prema unutašnjim propisima države gde će prodavati robu.

Predmet ugovora o isključivoj distribuciji čini roba koju će distributer prodavati na ugovorenom tržištu. Tržište prodaje ili ugovoreno tržište je teritorija na kojoj se dobavljač obavezao da neće isporučivati istu robu drugim prodavcima ili distibuterima ili da ni on sam neće direktno prodavati istu robu.

Ugovor se može zaključiti u bilo kakvoj formi, ali se najčešće koriste opšti uslovi poslovanja na osnovu kojih se sastavlja individualni ugovor u pismenoj formi.

Osnovna obaveza dobavljača je da isključivo distributeru isporučuje robu u dužem vremenskom periodu na način kako je određeno ugovorom i da istu robu ne isporučuje drugim distributerima na ugovorenom tržištu (obaveza dobavljača na isključivo snabdevanje). Obavezu isključivog snabdevanja dobavljač može povrediti na dva načina: ili ako ne snabdeva distributera robom koja je predmet ugovora ili ako istu robu prodaje drugim licima bez klauzule o zabrani prodaje na ugovorenom tržištu.

Osnovna obaveza distributera je da robu stavi u prodaju i plati cenu. Stavljanje robe u prodaju se može obavljati na dva načina: tako što će distributer robu neposredno prodavati na tržištu krajnjim kupcima preko sopstvene distributivne mreže ili tako što će je prodati drugom trgovcu na malo koji će je prodavati krajnjim kupcima. Obaveze distributera:

1. Da ne proizvodi ili distribuira robu koja je konkretna ugovorenoj robi;2. Da robu nabavlja samo od ugovorenog dobavljača;3. Da izvan ugovorene teritorije ne traži kupce putem osnivanja filijale ili držanjem distributivnih skladišta. Kad je ugovor zaključen na određeni i fiksirani vremenski period prestaje istekom perioda. Kada je ugovor

zaključen na neodređeno vreme, strana koja želi da ga otkaže mora to najaviti u razumnom roku.