M. hordata-predavanje 9

5/12/2018 M. hordata-predavanje 9 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/m-hordata-predavanje-9 1/66

REPRODUKTIVNI SISTEM

• Kod najvećeg broja kiĉmenjaka: –biseksualna reprodukcija

• Samo mali broj vrsta:

– reprodukcija bez uĉešća muţjaka – uniseksualna reprodukcija



• Reproduktivni sistem kiĉmenjaka: –polne ţlezde (gonade) – u njima se

stvaraju gameti i seksualni hormoni

–polni odvodi (izvodni kanali) – zasprovoĊenje gameta ili oploĊenih

jajnih ćelija do spoljašnje sredine, a uţenskim polu nekih kiĉmenjaka i zarazvoj embriona

–kopulatorni organi – omogućavajuuspešno parenje



• Polne ţlezde

• Polne ţlezde kiĉmenjaka: –semenici i jajnici – parni organi koji

se razvijaju u vidu zadebljanja na zidu

telesne duplje, boĉno od leĊnemezentere

• Na raĉun zida telesne duplje: – formiranje masnih tela – mesta

skladištenja rezervnih hranljivihmaterija



• Polne ţlezde: – rastu i izdvajaju se od celomskog

zida sa kojim ostaju u vezi prekotankog sloja peritoneuma oznaĉenogkao mesorchium u muškom,

odnosno mesovarium u ţenskompolu



• Kod malog broja grupakiĉmenjaka: –gonade neparne

–nastale ili spajanjem zaĉetaka gonadaduţ središnje linije ili redukcijomjedne od juvenilnih gonada

–ĉesto – semenici kompaktniji i manji,sa pravilnim oblikom u odnosu na

jajnike ţenki iste vrste



POLNI ODVODI

• Preci kiĉmenjaka: –polni produkti postali u polnim

ţlezdama dospevali su u telesnuduplju i preko nefrostoma u

spoljašnju sredinu



• U toku evolucije:

– izmeĊu polnih ţlezda i bubregauspostavila se neposrednaurogenitalna veza preko koje su polniprodukti odvoĊeni napolje ne

dospevajući prethodno u telesnuduplju

– takva veza – ostvarena izmeĊu polnih

ţlezda i kanalića prednjeg delaopistonefrosa (kod anamniota),odnosno mezonefrosa (kod amniota)



• Urogenitalna veza izmeĊu polnihţlezda i bubrega: –uspostavlja se za vreme

embrionalnog ţivota kod oba pola

–normalno se razvija u funkcionalnu

vezu samo kod muţjaka



• Od epitela Malpigijevih telaizvesnog broja bubreţnih kanalića: –u nivou polne ţlezde izrastaju

epitelijalne vrpce koje se upućuju kapolnoj ţlezdi i urastaju u nju

–vrpce stupaju u vezu sa semenimkanalićima; u njima se javlja duplja ioni postaju odvodni kanalići

semenika (vasa efferentia ) koji seizlivaju u bubreţne kanaliće



• Posledica te veze:

–duboka funkcionalna promena koju

pretrpi odgovarajući, prednji deobubrega koji delimiĉno ili potpunogubi ekskretornu funkciju i sluţi

odvoĊenju sperme, dok zadnji deobubrega zadrţava ekskretornufunkciju



• Prednji deo bubrega koji sprovodiiskljuĉivo spermu – tesno priljubljen uz

semenik• Ovaj deo bubrega – epidydymis

• Na ovaj naĉin – pronefrotiĉki kanal

postaje urogenitalni kanal, odnosnosluţi za sprovoĊenje i ekskreta ispermatozoida



• Kod grupa kod kojih se javljasekundarni mokrovod:

– pronefrotiĉki kanal funkcioniše iskljuĉivokao sprovodnik sperme, odnosno postajesemevod (vas defferens )

•

U ţenskom polu: – pronefrotiĉki kanal nikada ne postaje polniodvod (jajovod)

– tu ulogu – posebni odvodi postali na raĉun

bubreţnog aparata, ali koji nisu istemorfološke vrednosti u svim grupamakiĉmenjaka



• Na jajovodu kiĉmenjaka tri dela: – 1. prednji deo – jajovod u uţem smislu

(tuba Falopii ) sa poĉetnim levkastimotvorom (ostium tubae ) koji obiĉno naleţena sam jajnik

– 2. srednji deo uterus (materica) – jako

proširen, sa debelim zidovimasnabdevenim glatkom muskulaturom, unjemu se razvija embrion

–

3. završni deo vagina – izliva se uurogenitalni sinus



Odnos polnog i ekskretornog sistema –predaĉko stanje



Odnos polnog i ekskretornog sistema kod anamniota



Odnos polnog i ekskretornog sistema kod amniota



• Sisari:

– tendencija srašćivanja zadnjih delova

jajovoda u neparne genitalne odvode

–ovaj proces srašćivanja – ostvaren urazliĉitom stepenu u okviru pojedinih

grupa



• Monotremati i većina torbara: –oba jajovoda potpuno samostalna,

tako da ovi organizmi imaju dvauterusa i dve vagine

–kod nekih torbara – obe vagine

srastaju svojim proksimalnimkrajevima

• Placentalnih sisara:

–obe vagine potpuno srastaju u jednuneparnu



• Ostali delovi polnog kanala ostajusamostalni – postoje dva odvojena

uterusa (uterus duplex ) – glodari• Uterus bipartitus – uterusi srastaju

samo svojim završnim krajevima – zveri

• Uterus bicornis (dvorogi uterus) – uterusi srastaju svojim završnim isvojim srednjim delovima – kopitari

•Uterus simplex – oba uterusa potpunosrastaju u jedan neparni – majmuni iĉovek



• Neparni uterus ĉoveka: –prednji prošireni deo – fundus

–zadnji suţeni deo – cervix uteri – cilindriĉan oblik i delom štrĉi upoĉetni deo vagine





• Specifiĉnost sisara: – kloaka, tj. završni deo creva u koji se

izlivaju mokraćni i polni odvodi odrţava sesamo kod najprimitivnijih oblika(monotremata)

– kod svih ostalih ona se javlja samo u toku

embrionalnog ţivota kada je diferenciranau jedan urogenitalni i jedan crevni deo

– ubrzo u njoj se diferencira jedna

horizontalna pregrada koja potpuno odvajaova dva dela



• Interesantna odlika sisara:

–semenici napuštaju svoj normalan

poloţaj u telesnoj duplji, pomeraju seunazad i smeštaju u noroĉite kesasteevaginacije peritoneuma trbušne

duplje (processus vaginalis ) kojeulaze u sastav mošnica (scrotum )

• Pomeranje semenika:

–za vreme embrionalnog ţivota



• Kod većine sisara: –semenici stalno ostaju u skrotumu

• Kod nekih (glodari, bubojedi):

–semenici se samo periodiĉnospuštaju u mošnice ili se semenicitrajno zadrţavaju u abdominalnimdupljama – sekundarna pojava



• Unutrašnja temperatura umošnicama: – i do 8°C niţa od abdominalne

temperature

–posebno vaţno za proces

spermatogeneze kojem “pogoduje”niţa temperatura

• U genitalnom aparatu sisara:

– razliĉite akcesorne ţlezde



• U muškom polu najznaĉajnije su: – semene kesice (glandulae vesiculariae )

– prostatiĉne ţlezde (glandulae prostaticae ) – Kuperove ţlezde (glandule Cowperi )

• Sekret ovih ţlezda:

– mešanje sa spermom – povećavanje koliĉine ejakulata i

– olakšavanje prodiranje sperme u vaginu

pri parenju• U ţenskom polu – Bartolinijeve ţlezde



• Kopulatorni organi

• Kod nekih kiĉmenjaka kod kojihpostoji unutrašnje oploĊenje

•

ObezbeĊuju uspešno parenje



• Unutrašnje oploĊenje: – filogenetski mlaĊe

–obezbeĊuje ne samo uspešnijeoploĊenje nego je stvorilo imogućnost da se oploĊeno jaje

razvija u genitalnom aparatu ţenke,ĉime je embrion daleko bolje zaštićen



• Kopulatorni organi:

– retki kod riba – predstavljaju

diferencijacije trbušnih ili analnihperaja

–kod suvozemnih kiĉmenjaka –

nastaju na raĉun kloake; mogu bitiparni ili neparni

–kod ptica – retki

–sisari – naroĉito razvijeni i sloţenograĊeni



POLNI DIMORFIZAM

• Većina riba, vodozemaca, gmizavaca i

mnogi sisari: – ne postoje nikakve, spolja vidljive razlike

meĊu polovima ili su one veoma teškouoĉljive

• Kod drugih:

– jasne i upadljive morfološke razlike meĊupolovima po kojima se muţjaci i ţenke

lako mogu razlikovati – ove morfološke karakteristike –

sekundarni polni karakteri



• Raznolikost meĊu polovima – polnidimorfizam

• Sekundarni polni karakteri: – obojeno i raskošno perje ili lep glas

muţjaka mnogih vrsta ptica

–

rogovi jelena – griva lava

– brada i dubok muški glas kod ĉoveka

– snaţno razvijene mandibule u vidu rogovakod jelenka



• Ovakvi upadljivi morfološkikarakteri:

–obiĉno kod muţjaka i imaju smisao uprivlaĉenju suprotnog pola

• Ţenke: –daleko manje upadljive



• Sekundarni polni karakteri:

– i razlike u ponašanju meĊu polovima

koje se naroĉito manifestuju u biranjupartnera u doba parenja, leţenju najajima, zbrinjavanju potomstva i

raznim drugim oblicima socijalnogţivota



DIREKTNO I INDIREKTNO RAZVIĆE

• Direktno razviće:

–kod mnogih ţivotinja mladunĉe kadase rodi ili izleţe iz jajeta već potpunoliĉi na svoje roditelje

–

kod većine riba, kod gmizavaca,ptica, sisara



• Vodozemci:

–po završetku embrionalnog ţivota

nemaju nikakve sliĉnosti sa odraslimjedinkama svoje vrste

–ovi mladunci preţivljavaju niz

promena u celokupnoj telesnojorganizaciji i tek nakon toga dobijajuizgled karakteristiĉan za odrasle

jedinke – te promene – preobraţaj ili

metamorfoza



• Naĉin razvića putem preobraţaja – indirektan naĉin razvića

• Mlade jedinke ovih ţivotinja domomenta metamorfoze – larve(npr. punoglavci ţaba)



BRIGA O POTOMSTVU

• Briga o potomstvu:

–kod mnogih vrsta ţivotinja –znatno povećava šansu za njihovim

preţivljavanjem

–polaţu obiĉno manje jaja, odnosnoraĊaju manje mladih u poreĊenju saonim vrstama kod kojih ovakva briga

ne postoji



• Mnoge vrste:

–svoja jaja polaţu na mestu gde će

njihovi mladi po izleganju bitizaklonjeni od neprijatelja ili gde ćeimati dovoljno hrane

–npr. neke ţabe svoja jaja lepe nagranĉice iznad vode gde su onanedostupna vodenim predatorima



• Slatkovodna riba gregorac:

–muţjak pravi od trave gnezda u koja

više ţenki polaţe jaja koja on ĉuva

• Briga o potomstvu:

–posebno izraţena kod ptica i sisarakod kojih se briga nastavlja i nakonizleganja jaja odnosno raĊanja mladihkoje hrane, brane od nepogoda i

predatora



REPRODUKTIVNA STRATEGIJA

• Poligamija: –

kod mnogih vrsta ţivotinja – tokom jedne reproduktivne sezone jedna

jedinka se pari sa više jedinki suprotnogpola

• Poliginija: – jedan muţjak se pari sa više ţenki; brigu o

mladima obiĉno vode samo ţenke – ĉestakod sisara

• Poliandrija: – jedna ţenka se pari sa više muţjaka; brigu

o potomstvu vodi muţjak – kod nekih riba



• Monogamija:

– jedan muţjak se pari sa samo jednom

ţenkom ili tokom ĉitave sezone ilitokom ĉitavog ţivota

–oba roditelja zajedniĉki vode brigu o

potomstvu – povećava stopupreţivljavanja mladih

–otuda ove ţivotinje polaţu znatno

manji broj jaja, odnosno raĊajuznatno manji broj mladunaca

–mnoge vrste ptica



ENOKRINI ORGANI

• Mnoge aktivnosti ţivotinja –

kontrolisane endokrinim organima iliorganima sa unutrašnjim luĉenjem

• U njima – pod uticajem informacija iz

spoljašnje ili unutrašnje sredinesintetišu se hemijske supstance kojesu u stvari “odgovor” na te informacije



• Te supstance:

–hormoni

–deluju na ćelije efektore ĉijimreagovanjem se obezbeĊujeadekvatan odgovor organizama na

promene sredine



• Enokrini sistem, kao i nervni sistem:

– integracioni sistem ţivotinja

– ovim putem regulišu se mnoge aktivnosti:

– metabolizam

– balans vode i minerala

– seksualne aktivnosti i razliĉiti aspekti

reprodukcije – rast

– metamorfoza

– fiziološke promene obojenosti...

• Hormone luĉe i neke nervne ćelije – neurosekretorne ćelije



• Endokrini organi:

–nemaju izvodne kanale

–oslobaĊanje hormona u krv, limfu ilicerebrospinalnu teĉnost i takodospevaju do svog cilja

–na ovakav naĉin osloboĊeni hormonideluju na veći broj efektornih organai to u duţem vremenskom periodu



Mehanizam delovanja nervnih ćelija



Mehanizam delovanja endokrinih ćelija



Mehanizam delovanja neurosekretornih ćelija

ENDOKRINI ORGANI KIĈMENJAKA



ENDOKRINI ORGANI KIĈMENJAKA

• Razliĉitog porekla

• Neki predstavljaju derivateţdrelnog epitela: –štitna ţlezda

– timus

–epitelijalna tela

–

ultimobranhijalna tela



• Neki:

–u bliskoj vezi sa mozgom: hipofiza,

epifiza

• Neki:

– razvijaju se u oblasti bubrega:

nadbubreţne i meĊububreţne ţlezde

Š



• Štitna ţlezda (glandula thyroidea ):

–kod svih kiĉmenjaka

– razvija se na raĉun epitela ventralnogzida ţdrela u vidu evaginacije izmeĊuprvog i drugog škrţnog proreza

– filogenetski se moţe vezati zaendostil niţih hordata

–parna ili neparna

–neparna – obiĉno iz dva reţnja



• Hromoni štitne ţlezde: – tiroksin i trijodtironin – regulišu

bazalni metabolizam, a kod mladihţivotinja i rastenje

Ti



• Timus:

–kod svih kiĉmenjaka

–nastaje na raĉun epitela škrţnih kesau obliku parnih evaginacija koje seodvajaju i srastaju, obrazujući

duguljasti parni organ sa boĉnimpoloţajem

– reţnjevite graĊe

–kod sisara – više ventralno, ispredsrca, a iznad grudnice – “grudnaţlezda”

k d l dih j di ki i i d b



• kod mladih jedinki sisara – timus dobrorazvijen; posle polne zrelosti sisara –

timus se znatno redukuje• luĉenje timusa – deluje na rastenje u

prvom redu skeleta i na razviće polnih

ţlezda

E it lij l t l



• Epitelijalna tela:

– samo kod suvozemnih kiĉmenjaka;

postaju na raĉun epitela škrţnih kesa – kod sisara – ĉesto srasla sa štitnom

ţlezdom u paratiroideu (glandula parathyroidea ) – reguliše promet kalcijuma

i utiĉe na razviće kostiju – ultimobranhijalna tela – kod tetrapoda i

selahija; nastaju na raĉun poslednjegrudimenta škrţnih kesa; kod tetrapoda – ublizini tiroidne ţlezde; regulišu prometkalcijuma

Hi fi ( l d l h h i



• Hipofiza (glandula hypophysis

cerebri ):

–neuralni deo – pripada ventralnomdelu meĊumozga

–ţlezdani deo – vodi poreklo od

ektoderma usne duplje

P d ji ţ j hi fi



• Prednji reţanj hipofize: – luĉi više hormona od kojih jedan

reguliše rastenje • Ostali – gonadotropini – regulišu

ovulaciju i sazrevanje ţutog tela ujajniku

• Luĉenje srednjeg reţnja hipofize: –

utiĉe na glatku muskulaturu i regulišekrvni pritisak

E ifi



• Epifiza:

– razvija se u obliku evaginacije

dorzalnog zida meĊumozga –kod sisara – ima endokrinu funkciju –

glandula pinealis – inhibitorno deluje

na rad polnih ţlezda i na pojavusekundarnih polnih karakteristika(deluje antagonistiĉki u odnosu na

hipofizu)

N db b ţ ţl d ( l d l



• Nadbubreţne ţlezde (glandulae

suprarenales ):

–u neposrednoj blizini bubrega – luĉe hormon adrenalin – deluje na

simpatiĉki nervni sistem, na

povišenje koliĉine šećera u krvi ipovećanje krvnog pritiska

M Ċ b b ţ ţl d ( l d l



• MeĊububreţne ţlezde (glandulae

interrenales ) luĉe veliki broj

adrenokortikosteroidnih hormona: –mineralokortikoide – deluju na

metabolizam vode i soli

–glikokortikoide – utiĉu nakatabolizam hranljivih supstanci

–androgene kortikoidne hormone –

deluju kao androgeni seksualnihormoni

U t š j l ĉ j k d



• Unutrašnje luĉenje kao sporednufunkciju vrše i: – jetra –pankreas

–pojedini delovi crevnog kanala

–bubrezi

–srce

Z ĉ j d k i l



• Znaĉajnu endokrinu ulogu: – i polne ţlezde koje luĉe specifiĉne

hormone – pre svega deluju napojavu i odrţavanje sekundarnihpolnih odlika



Za II kolokvijum:



• Za II kolokvijum:

–Sistem za cirkulaciju telesnih

teĉnosti –Transportni sistem kiĉmenjaka

–Krvni sistem Cephalochordata

–Krvni sistem riba

–Krvni sistem vodozemaca

–Krvni sistem gmizavaca

–Krvni sistem ptica

–Krvni sistem sisara

Struktura cirkulacionog sistema



–Struktura cirkulacionog sistemakiĉmenjaka

–

Cirkulacija krvi u telu –Limfni sistem

–Temperaturna regulacija

–Nervni sistem –Centralni nervni sistem

–Refleksni lukovi

–Cerebrospinalni nervni sistem

–Autonomni nervni sistem

Ĉulni organi



–Ĉulni organi

–Reproduktivni sistem

–Polni dimorfizam –Direktno i indirektno razviće

–Briga o potomstvu

–Reproduktivna strategija

–Endokrini organi

Documents

M. hordata-predavanje 9