HIFOHIFO metoda metoda - obračun troškova materijala obračunava po najvišoj obračun troškova materijala obračunava po najvišoj

ulaznoj nabavnoj ceniulaznoj nabavnoj ceni - najviša cena materijala je prva cena po kojoj se vrši najviša cena materijala je prva cena po kojoj se vrši

procena utroška materijala, tek nakon iscrpljene procena utroška materijala, tek nakon iscrpljene količine po toj ceni, sledi obračun po prvoj nižojkoličine po toj ceni, sledi obračun po prvoj nižoj

- ukoliko ukoliko cenecene pokazuju tendenciju pokazuju tendenciju porastaporasta,, povoljnije povoljnije je procenjivanje sa stanovišta obračuna troškova je procenjivanje sa stanovišta obračuna troškova materijalamaterijala jer se zalihe materijala procenjuju po jer se zalihe materijala procenjuju po najnižima nabavnim cenama, a obračun troškova najnižima nabavnim cenama, a obračun troškova materijala po najvišim nabavnim cenama, koje se više materijala po najvišim nabavnim cenama, koje se više približavaju dnevnimpribližavaju dnevnim

- Uticaj kretanja cena na pojavu skrivenog finansijskog Uticaj kretanja cena na pojavu skrivenog finansijskog rezultata su u principu iste sa navedenimrezultata su u principu iste sa navedenim

- Kada Kada cenecene pokazuju tendenciju porastapokazuju tendenciju porasta, , zalihe zalihe materijala su podcenjenematerijala su podcenjene što izaziva pojavu skrivenog što izaziva pojavu skrivenog dobitkadobitka

Pregled procenjivanja po Pregled procenjivanja po principu principu HIFOHIFO

- Ulaz Izlaz Datum Količina Cena Vrednost Datum Količina Cena Vrednost 8/1 200 1.000 200.000 15/1 100 1.000 100.000 25/1 300 1.100 330.000 29/1 200 1.000 220.000 saldo

(31/1) 200 220.000

500 530.000 500 530.000 Saldo 200 220.000

Metoda prosečne nabavne ceneMetoda prosečne nabavne cene

Sastoji se u primeni prosečnih nabavnih cena na Sastoji se u primeni prosečnih nabavnih cena na sirovine, materijal, sitan inventar, ambalažu i sl. kao i sirovine, materijal, sitan inventar, ambalažu i sl. kao i robu, ukoliko se vodi po nabavnim cenamarobu, ukoliko se vodi po nabavnim cenama

izračunavanje prosečnih vrednosti na više načinaizračunavanje prosečnih vrednosti na više načina - - aaritmetička sredina, odnosno ponderisanaritmetička sredina, odnosno ponderisana

Utvrđivanje prosečnih nabavnih cena Utvrđivanje prosečnih nabavnih cena -- posle svake posle svake nabavke, na kraju meseca, tromesečja i godinenabavke, na kraju meseca, tromesečja i godine . .

Iznalaženje prosečne nabavne cene posle svake Iznalaženje prosečne nabavne cene posle svake nabavke, znači da se sa svakom nabavkom, ukoliko se nabavke, znači da se sa svakom nabavkom, ukoliko se nabavne cene menjaju, menja i prosečna nabavna nabavne cene menjaju, menja i prosečna nabavna cena, po kojoj se vrši procenjivanje zaliha i troškova cena, po kojoj se vrši procenjivanje zaliha i troškova materijalamaterijala

04/12/2304/12/23

ObraObraččun proseun proseččne nabavne cene ne nabavne cene posle svake nabavkeposle svake nabavke

Komada Cena Iznos nabavka 08/01 200 1.000 200.000 utrošak 15/01 100 1.000 100.000 zalihe 100 1.000 100.000 nabavka 25/01 300 1.100 330.000 zalihe (po prosečnoj n.c.) 400 1.075 430.000 utrošak 200 1.075 215.000 zalihe (po prosečnoj n.c.) 200 1.075 215.000

- Kada se iznalaženje prosečne nabavne cene čini na kraju meseca, ili tromesečja, tada se prosečne nabavne cene menjaju po isteku određenih perioda - Procenjivanje materijala i slično, kako zaliha tako i utrošaka u toku meseca ili tromesečja, kada se u preduzeću ne vode stalne planske cene, može se obračunati po metodu FIFO, LIFO i HIFO

PPrimerrimer PNC (I)PNC (I) izračunavanje prosečne nabavne cene na kraju mesecaizračunavanje prosečne nabavne cene na kraju meseca i i

to kada se u toku meseca primenjuje princip to kada se u toku meseca primenjuje princip FIFOFIFO

Sadržaj Datum Kol. Cena Iznos Sadržaj Datum Kol. Cena Iznos nabavka 08/01 200 1.000 200.000 utrošak 15/01 100 1.000 100.000 nabavka 25/01 300 1.100 330.000 utrošak 29/01 200 1.100 210.000 svega: 500 530.000 svega: 300 310.000 utrošak 300 1.060 318.000 korektura

troškova + 8.000

zalihe 31/01 200 1.060 212.000 svega: 318.000

Prosečna nabavna cena na kraju meseca, odgovara vrednosti ukupne nabavke u toku meseca, u odnosu na ukupno nabavljene količine: 530.000 : 500 = 1.060 (prosečna nabavna cena na kraju meseca) Utrošeno300 kom = 310.000 (po prva ulazna jednako prvoj izlaznoj)300 kom * 1.060= 318.000 (prosečna nabavna cena na kraju meseca)

+ 8.000 (korektura troškova)

Primer PNC (II)Primer PNC (II)

Sadržaj Datum Kol. Cena Iznos Sadržaj Datum Kol. Cena Iznos nabavka 08/01 200 1.000 200.000 utrošak 15/01 100 1.000 100.000 nabavka 25/01 300 1.100 330.000 utrošak 29/01 200 1.100 220.000 svega: 500 530.000 svega: 300 320.000 utrošak 300 1.060 318.000 korektura

troškova - 2.000

zalihe 31/01 200 1.060 212.000 svega: 318.000

Prosečna nabavna cena na kraju meseca = 1.060 Utrošeno300 kom = 310.000 (po poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj)300 kom * 1.060= 318.000 (prosečna nabavna cena na kraju meseca)

- 2.000 (korektura troškova)Dakle, procenjivanje po prosečnoj nabavnoj ceni posle svake nabavke i na kraju meseca pokazuje izvesne razlike. Iznos zaliha i troškova materijala u istom primeru iznosi:

  Zalihe Utrošak Ukupno Prosečna nabavna cena posle svake nabavke 215.000 315.000 530.000 Prosečna nabavna cena na kraju meseca 212.000 318.000 530.000

PProseroseččnnaa nabavn nabavnaa cen cenaa- Različita je ocena procenjivanja po prosečnoj nabavnoj ceni, u Različita je ocena procenjivanja po prosečnoj nabavnoj ceni, u

zavisnosti od tendencije kretanja cenazavisnosti od tendencije kretanja cena - Ako Ako cenecene pokazuju pokazuju tendenciju porastatendenciju porasta - - zalihe potcenjene, što zalihe potcenjene, što

izaziva pojavu skrivenog dobitkaizaziva pojavu skrivenog dobitka. . Troškovi su, takođe, potcenjeni što Troškovi su, takođe, potcenjeni što izaziva pojavu skrivenog gubitka. izaziva pojavu skrivenog gubitka.

- Ako Ako cene pokazuju tendenciju padacene pokazuju tendenciju pada - - zalihe precenjene, što izaziva zalihe precenjene, što izaziva pojavu skrivenog gubitka. Troškovi su, takođe, precenjeni, što izaziva pojavu skrivenog gubitka. Troškovi su, takođe, precenjeni, što izaziva pojavu skrivenog dobitka. pojavu skrivenog dobitka.

- U praksi naših preduzeća procenjivanje se, po pravilu, vrši po nabavnoj U praksi naših preduzeća procenjivanje se, po pravilu, vrši po nabavnoj vrednosti za tuđe, odnosno ceni koštanja za sopstvene učinkevrednosti za tuđe, odnosno ceni koštanja za sopstvene učinke

- Osnovna sredstva, nematerijalna i materijalna ulaganja, i sredstva Osnovna sredstva, nematerijalna i materijalna ulaganja, i sredstva zajedničke potrošnje vanposlovna sredstva, procenjuju se po nabavnoj zajedničke potrošnje vanposlovna sredstva, procenjuju se po nabavnoj umanjenoj za iznos otpisa, što znači da se svode na sadašnju vrednostumanjenoj za iznos otpisa, što znači da se svode na sadašnju vrednost

- Zalihe sirovina, materijala, robe i sl. procenjuju se po nabavnoj Zalihe sirovina, materijala, robe i sl. procenjuju se po nabavnoj vrednosti i to: po metodi »prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj« ili vrednosti i to: po metodi »prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj« ili »poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni« ili prosečnih »poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni« ili prosečnih cena ili planskih (stalnih) cena. cena ili planskih (stalnih) cena.

-

• Sastoji se u usaglašavanju nabavne i dnevne cene, primenom određenih koeficijenata na nabavnu cenu •Najviše se primenjuje kod osnovnih sredstava, jer ona najduže traju, te na njih najjače utiče nestabilnost cena, mada je moguće i kod obrtnih sredstava, kako je uostalom po našim važećim propisima o revalorizaciji •Ovo se čini primenom utvrđenih revalorizacionih koeficijenata, stopa, odnosno iznalaze se jedinstveni koeficijenti, koji se utvrđuju prema indeksu povećanja cena na malo u obračunskom periodu •Revalorizacija amortizacije, zaliha materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, proizvodnje i proizvoda, nije obavezna

•

Metoda koeficijenata za revalorizaciju

Procenjivanje po dnevnoj ceniProcenjivanje po dnevnoj ceni Proceniti odreProceniti određđene vrste sredstava po dnevnoj ceni znaene vrste sredstava po dnevnoj ceni značči proceniti i proceniti

ih po trih po tržžišnoj ceni na odreišnoj ceni na određđeni dan.eni dan. PPrednost dnevne cene rednost dnevne cene –– lako lako se može se može kontrolisati i utvrditi. kontrolisati i utvrditi.

Međutim, to nije uvek sluMeđutim, to nije uvek sluččaj. Itekako se moaj. Itekako se možže veštae veštaččki delovati na ki delovati na porast cena krajem godine.porast cena krajem godine.

IIma primera u literaturi, kao i kod nas u praksi da procenjivanje po ma primera u literaturi, kao i kod nas u praksi da procenjivanje po dnevnoj ceni, dolazi u obzir samo kada je dnevna cena nidnevnoj ceni, dolazi u obzir samo kada je dnevna cena nižža od a od nabavne, odnosno cene koštanjanabavne, odnosno cene koštanja..

Procenjivanje po dnevnoj ceni, u klasičnom smislu, sprovodi se na Procenjivanje po dnevnoj ceni, u klasičnom smislu, sprovodi se na taj način što se određena sredstva procene po dnevnoj ceni, a taj način što se određena sredstva procene po dnevnoj ceni, a razlika između nabavne i dnevne, direktno utiče na finansijski razlika između nabavne i dnevne, direktno utiče na finansijski rezultat (dobitak ili gubitakrezultat (dobitak ili gubitak

Princip dnevne cene može se u praksi javiti u više varijanti. U Princip dnevne cene može se u praksi javiti u više varijanti. U jednom slučaju princip dnevne cene znači dnevne kursne cene jednom slučaju princip dnevne cene znači dnevne kursne cene (kod berzanskih artikala), zatim princip ponovne nabavke, princip (kod berzanskih artikala), zatim princip ponovne nabavke, princip reprodukcione cene, rente cene, i slreprodukcione cene, rente cene, i sl..

Procenjivanje po niProcenjivanje po nižžoj cenioj ceni

kod procenjivanja po nižoj ceni polazi od toga kod procenjivanja po nižoj ceni polazi od toga da i dnevna cena može biti niža od nabavneda i dnevna cena može biti niža od nabavne

Uslov za primenu ove metode procenjivanja je Uslov za primenu ove metode procenjivanja je postojanje obe cene, jer bez toga nema postojanje obe cene, jer bez toga nema mogućnosti za izbor niže cene. mogućnosti za izbor niže cene.

procenjivanje po nižoj ceni, izneđu nabavne i procenjivanje po nižoj ceni, izneđu nabavne i dnevne, u stvari sastoji u procenjivanju po dnevne, u stvari sastoji u procenjivanju po nabavnoj ceni, ako je ova niža, odnosno u nabavnoj ceni, ako je ova niža, odnosno u procenjivanju po dnevnoj ceni, ako je ova niža.procenjivanju po dnevnoj ceni, ako je ova niža.

Primer procenjivanje po nižoj Primer procenjivanje po nižoj ceniceni

Procenjivanje po nabavnoj ceni

Razna aktiva 800 Razna pasiva 1.200 Roba (1000*500) 500 Finansijski rezultat 100 1.300 1.300

Procenjivanje po nižoj ceni Razna aktiva 800 Razna pasiva 1.200 Roba (1000*500) 500 Dobitak 100 1.300 1.300

Procenjivanje po nižoj ceni Razna aktiva 800 Razna pasiva 1.200 Roba (1000*400) 400 1.200 1.200

Primenjena analiza Primenjena analiza poslovanjaposlovanja

sastoji se u primeni osnovnih saznanja o bilansu i analizi, u sastoji se u primeni osnovnih saznanja o bilansu i analizi, u analiziranju poslovanja preduzeća. analiziranju poslovanja preduzeća.

Predmet posmatranja analize je poslovanje privrednih preduzećaPredmet posmatranja analize je poslovanje privrednih preduzeća Poslovanje privrednih preduzeća se posmatra sa stanovišta Poslovanje privrednih preduzeća se posmatra sa stanovišta

sredstavasredstava Sa stanovišta Sa stanovišta angažovanja sredstavaangažovanja sredstava analizira se: obim i struktura analizira se: obim i struktura

sredstava, finansijska situacija, likvidnost poslovanja, finansijski sredstava, finansijska situacija, likvidnost poslovanja, finansijski rezultat i rentabilnosst, sa finansijskom analizom sa stanovišta rezultat i rentabilnosst, sa finansijskom analizom sa stanovišta određenih korisnika i obrtanje obrtnih sredstava. određenih korisnika i obrtanje obrtnih sredstava.

Sa stanovišta svrsishodnog Sa stanovišta svrsishodnog trošenja radatrošenja rada i sredstava analizira se: i sredstava analizira se: proizvodnja sa osnovnim uticajnim faktorima – rad, sredstva za rad, i proizvodnja sa osnovnim uticajnim faktorima – rad, sredstva za rad, i predmeti rada, nabavka, prodaja, troškovi i ekonomičnost predmeti rada, nabavka, prodaja, troškovi i ekonomičnost poslovanja.poslovanja.

OOsnovni problemi kroz koje se iscrpljuje primenjena analiza snovni problemi kroz koje se iscrpljuje primenjena analiza poslovanja su:poslovanja su: finansijska analiza i analiza osnovnih poslovnih finansijska analiza i analiza osnovnih poslovnih funkcijafunkcija..

Finansijska analizaFinansijska analiza CCilj ilj -- ispitivanje i ocena finansijske ravnoteže ispitivanje i ocena finansijske ravnoteže

preduzeća, kratkoročne i dugoročne, i donošenja preduzeća, kratkoročne i dugoročne, i donošenja zaključaka o finansijskoj situaciji preduzeća, zajedno s zaključaka o finansijskoj situaciji preduzeća, zajedno s likvidnošću i rentabilnošću poslovanjalikvidnošću i rentabilnošću poslovanja

Finansijska analiza, kao i analiza poslovanja (po nekima Finansijska analiza, kao i analiza poslovanja (po nekima ekonomska analiza, kompleksna analiza) je dinamički ekonomska analiza, kompleksna analiza) je dinamički proces. To znači, primat treba da pripada tekućim, proces. To znači, primat treba da pripada tekućim, operativnim a ne periodičnim analizama.operativnim a ne periodičnim analizama.

FFinansijskinansijskaa analiz analiza -sea -se suštinski svodi na analizu suštinski svodi na analizu finansijske situacije, likvidnosti i finansijskog rezultata, finansijske situacije, likvidnosti i finansijskog rezultata, odnosno rentabilnosti poslovanja.odnosno rentabilnosti poslovanja.

Analiza finansijske situacijeAnaliza finansijske situacije U osnovi održavanja finansijske ravnoteže nalazU osnovi održavanja finansijske ravnoteže nalazi: 1) i: 1) zahtev za što zahtev za što

je moguće većom, rentabilnošću je moguće većom, rentabilnošću i 2) i 2) zahtev za optimalnom zahtev za optimalnom likvidnošću likvidnošću

Zadatak održavanja finansijske ravnoteže ima svoja dva područjaZadatak održavanja finansijske ravnoteže ima svoja dva područja: : 1) 1) Strukturalno-organizacionoStrukturalno-organizaciono ((pribavljanje i ulaganje dugoročno pribavljanje i ulaganje dugoročno vezanog kapitalavezanog kapitala ) i 2) ) i 2) Dinamičko-dispoziciono Dinamičko-dispoziciono ((pribavljanje i pribavljanje i ulaganje kratkoročno vezanog kapitala ulaganje kratkoročno vezanog kapitala ))

SSve mere iz oblasti finansijskog planiranja, tekućeg finansijskog ve mere iz oblasti finansijskog planiranja, tekućeg finansijskog upravljanja i finansijske analize treba da budu usmerene ka upravljanja i finansijske analize treba da budu usmerene ka postizanju postizanju optimalne finansijske situacijeoptimalne finansijske situacije

Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih podataka sa višestrukom namenompodataka sa višestrukom namenom (menadžment, kontinuirana (menadžment, kontinuirana analiza fin. sit..)analiza fin. sit..)

Osnovno, sadržinsko pitanje u oceni finansijkse situacije je analiza Osnovno, sadržinsko pitanje u oceni finansijkse situacije je analiza finansijske sigurnosti kroz sagledavanje odnosa finansiranja, kroz finansijske sigurnosti kroz sagledavanje odnosa finansiranja, kroz odnose dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže ili odnose dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže ili neravnoteže određenih sredstava i izvora.neravnoteže određenih sredstava i izvora.

Analiza finansijske situacijeAnaliza finansijske situacije IIII Analiza finansijske situacije sa stanovišta odnosa Analiza finansijske situacije sa stanovišta odnosa

finansiranja, kao i strukture sredstava i izvora sredstava, finansiranja, kao i strukture sredstava i izvora sredstava, dobija se na osnovu bilansa stanjadobija se na osnovu bilansa stanja

KKakvi odnosi finansiranja zadovoljavaju principe poslovanja i akvi odnosi finansiranja zadovoljavaju principe poslovanja i finansijske sigurnosti, odnosno stabilnosti i samostalnostifinansijske sigurnosti, odnosno stabilnosti i samostalnosti ? ?

Polazno pravilo za ocenu finansijske ravnotežePolazno pravilo za ocenu finansijske ravnoteže-- obim, obim, sadržinski sastav i vreme angažovanja sredstava, treba da sadržinski sastav i vreme angažovanja sredstava, treba da odgovara obimu, sadržinskom sastavu i vremenu trajanja odgovara obimu, sadržinskom sastavu i vremenu trajanja izvora sredstava. izvora sredstava.

dugoročno angažovana sredstva treba finansirati iz dugoročno angažovana sredstva treba finansirati iz dugoročnih izvordugoročnih izvora a a kratkoročno angažovana sredsta treba iz a kratkoročno angažovana sredsta treba iz kratkoročnih kratkoročnih

Konkretna analiza i ocena odnosa finansiranja dobija se Konkretna analiza i ocena odnosa finansiranja dobija se upoređenjem određenih grupa aktive i pasive. upoređenjem određenih grupa aktive i pasive.

JJedno od poznatih pravila finansiranja: da osnovna sredstva i edno od poznatih pravila finansiranja: da osnovna sredstva i stalni, trajni deo obrtnih sredstava traže dugoročno stalni, trajni deo obrtnih sredstava traže dugoročno finansiranje. finansiranje.

Racio analiza finansijskih Racio analiza finansijskih izveštajaizveštaja

»Racio« predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos »Racio« predstavlja svaki broj koji pokazuje odnos između dve vrednosti u godišnjim računimaizmeđu dve vrednosti u godišnjim računima

Racio brojevi svoju podlogu nalaze u horizontalnim i Racio brojevi svoju podlogu nalaze u horizontalnim i vertikalnim pravilima finansiranja. vertikalnim pravilima finansiranja.

Na metodologiju merenja finaniske situacije preduzeća Na metodologiju merenja finaniske situacije preduzeća utiče oblik organizoavnja preduzeća utiče oblik organizoavnja preduzeća

CCentralni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet entralni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet neke firme uzimaju se:neke firme uzimaju se:

                racio analiza likvidnostiracio analiza likvidnosti                 racio analiza solventnostiracio analiza solventnosti                 racio analiza obrtaracio analiza obrta racio analiza rentabilitetaracio analiza rentabiliteta

RRacio analiza likvidnostiacio analiza likvidnosti Likvidnost preduzeća se ne sme nikako izjednačavati sa Likvidnost preduzeća se ne sme nikako izjednačavati sa

likvidnošću imovine. likvidnošću imovine. Likvidnost imovinskih delova (sredstava, ulaganja) tiče se njihovog Likvidnost imovinskih delova (sredstava, ulaganja) tiče se njihovog

stanja i očekivane raspoloživosti u novčanom obliku. stanja i očekivane raspoloživosti u novčanom obliku. Statički gledano, likvidnom imovinom mogu se smatrati samo Statički gledano, likvidnom imovinom mogu se smatrati samo

gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan posmatranja. gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan posmatranja. Dinamički gledano, svi drugi imovinski delovi su, u krajnjoj liniji, Dinamički gledano, svi drugi imovinski delovi su, u krajnjoj liniji,

pretvorivi u gotovinu s tim što su im vreme pretvorivosti i rizik pretvorivi u gotovinu s tim što su im vreme pretvorivosti i rizik umanjenja vrednosti vrlo različitiumanjenja vrednosti vrlo različiti

Obrtna (tekuObrtna (tekućća) imovinaa) imovina - - zalihezalihe, , kratkoročna potraživanja i kratkoročna potraživanja i plasmaniplasmani

NNa osnovu likvidnosti imovine ne možemo ocenjivati a osnovu likvidnosti imovine ne možemo ocenjivati likvidnost preduzeća dok ne uzmemo u obzir visinu i rokove likvidnost preduzeća dok ne uzmemo u obzir visinu i rokove dospeća obaveza preduzećadospeća obaveza preduzeća

Statički shvaćena likvidnostStatički shvaćena likvidnost izražava se merom u kojoj se na izražava se merom u kojoj se na jednoj strani nalazi likvidna imovina a na drugoj kratkoročne jednoj strani nalazi likvidna imovina a na drugoj kratkoročne obaveze obaveze

Dinamički gledano, Dinamički gledano, likvidnost preduzeća se obezbeđuje stalnom likvidnost preduzeća se obezbeđuje stalnom usklađenošću novčanih priliva u preduzeće i novčanih odliva po usklađenošću novčanih priliva u preduzeće i novčanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzećaosnovu isplata dospelih obaveza preduzeća

Racia likvidnosti preduzećaRacia likvidnosti preduzeća  

Uvid u likvidnost poslovanja dobija se, u Uvid u likvidnost poslovanja dobija se, u principu, kroz sagledavanje odnosa određenih principu, kroz sagledavanje odnosa određenih sredstava i obaveza. sredstava i obaveza.

UU analizi godišnjih računa uobičajeno se koriste analizi godišnjih računa uobičajeno se koriste dva statička testa likvidnostidva statička testa likvidnosti i t i to su:o su:

1.1.            Racio tekuRacio tekućće likvidnostie likvidnosti, odnosno test , odnosno test likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine preduzeća, ipreduzeća, i

2.2.            Racio redukovane likvidnostiRacio redukovane likvidnosti, test , test likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine likvidnosti na bazi tekuće (obrtne) imovine umanjene za zalihe.umanjene za zalihe.

Racio tekuRacio tekućće likvidnosti e likvidnosti MMeri se odnosom ukupne obrtne (tekuće) imovine i svih eri se odnosom ukupne obrtne (tekuće) imovine i svih

kratkoročnih obaveza na bilansni dankratkoročnih obaveza na bilansni dan Tekuća (obrtna) imovinaTekuća (obrtna) imovina

RTL = -----------------------------------RTL = -----------------------------------Kratkoročne obavezeKratkoročne obaveze

TekuTekućću imovinu čine: novac u banci i u imovinu čine: novac u banci i blagajniblagajni,,kratkoročna potraživanja od kupaca, zalihe, kratkoročna potraživanja od kupaca, zalihe, unovčive hartije od vrednosti iunovčive hartije od vrednosti i aktivnaktivnaa vremensk vremenskaa razgraničenja, razgraničenja, ((ako ona sadrži samo kratkoročna ako ona sadrži samo kratkoročna razgraničenjarazgraničenja))..

Ovaj koeficijent po logici stvari treba da ima Ovaj koeficijent po logici stvari treba da ima vvrednost oko jedinice, a poželjno je da ona bude rednost oko jedinice, a poželjno je da ona bude neznatno veneznatno većća od 1.a od 1.

Celokupna bilansna aktiva, dakle sva imovina kojom Celokupna bilansna aktiva, dakle sva imovina kojom određeno preduzeće raspolaže – unovčiva jeodređeno preduzeće raspolaže – unovčiva je

Racio tekuRacio tekućće likvidnostie likvidnosti SSva sredstva koja se javljaju u bilansnoj aktivi mogu razvrstati va sredstva koja se javljaju u bilansnoj aktivi mogu razvrstati

po kriterijumu unovčivosti približno na sledeći način:po kriterijumu unovčivosti približno na sledeći način:                 novčani oblik;novčani oblik;                 promptno unovčiva aktiva;promptno unovčiva aktiva;                 aktiva unovčiva u roku od 30 dana;aktiva unovčiva u roku od 30 dana;                 aktiva unovčiva u roku od 30-60 dana;aktiva unovčiva u roku od 30-60 dana; aktiva unovčiva u roku od 60-90 dana itdaktiva unovčiva u roku od 60-90 dana itd Veoma je značajno dinamičku likvidnost urediti na principima Veoma je značajno dinamičku likvidnost urediti na principima

statičkih kriterijuma približno na bazi sledećih elemenata:statičkih kriterijuma približno na bazi sledećih elemenata:   Likvidnost u kratkom rokuLikvidnost u kratkom roku

Segmenti likvidnosti Raspoloživa sredstva

Dospele obaveze

Višak sredstava

Manjak sredstava

1. Likvidna sredstva i dospele obaveze (dnevno stanje)

180.000 150.000 30.000

2. Period od 3 do 10 dana 300.000 250.000 50.000 3. Period od 10 do 20 dana 320.000 330.000 10.000 3. Period od 20 do 30 dana 330.000 350.000 20.000 4. Period od 30 do 60 dana 1.200.000 1.380.000 180.000 5. Period od 60 do 90 dana 2.500.000 2.340.000 160.000 6. Period od 90 do 180 dana 4.800.000 5.000.000 200.000

Racio redukovane (rigorozne) Racio redukovane (rigorozne) likvidnostilikvidnosti

proističe iz proističe iz odnosa tekuće (obrtne) imovine umanjene za iznos odnosa tekuće (obrtne) imovine umanjene za iznos zaliha i kratkoročnih obaveza.zaliha i kratkoročnih obaveza.

KratkorKratkor.. potraž potraž.. i plasmani + Gotovina i got i plasmani + Gotovina i got.. eekvivkviv.. RRL = ----------------------------------------------------RRL = ----------------------------------------------------

Kratkoročne obavezeKratkoročne obaveze - - Isključivanje zaliha iz osnove za utvrđivanje racia redukovane Isključivanje zaliha iz osnove za utvrđivanje racia redukovane

likvidnosti zasniva se na opravdanom stavu da zalihe, predstavljajulikvidnosti zasniva se na opravdanom stavu da zalihe, predstavljaju

trajno vezano ulaganje, slično onom u stalnu imovinu.trajno vezano ulaganje, slično onom u stalnu imovinu. - - Bez stalnog prisustva makar gvozdenih zaliha nema kontinuiteta Bez stalnog prisustva makar gvozdenih zaliha nema kontinuiteta

poslovanja preduzeća. poslovanja preduzeća.

ZZbog toga rigorozniji test likvidnosti zahteva isključivanje bog toga rigorozniji test likvidnosti zahteva isključivanje zaliha iz brojioca za računanje racia likvidnostizaliha iz brojioca za računanje racia likvidnosti. .

Racio likvidnosti na bazi novčanog Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja (RLNT)toka iz poslovanja (RLNT)   

Novčani tok iz poslovanjaNovčani tok iz poslovanja RLNT = ------------------------------------------RLNT = ------------------------------------------

Prosečne kratkoročne obavezeProsečne kratkoročne obaveze

- Novčani (gotovinski) tok iz poslovanja predstavlja Novčani (gotovinski) tok iz poslovanja predstavlja priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzeća priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzeća nakon zadovoljenja potreba finansiranja tekuće nakon zadovoljenja potreba finansiranja tekuće (obrtne) imovine i podmirenja poslovnih obaveza(obrtne) imovine i podmirenja poslovnih obaveza. . - - U njemu, dakle, nije sadržan tok gotovine iz U njemu, dakle, nije sadržan tok gotovine iz investicionih aktivnosti i aktivnosti finansiranja investicionih aktivnosti i aktivnosti finansiranja preduzećapreduzeća

- Racio nam pokazuje sa koliko je dinara novčanog Racio nam pokazuje sa koliko je dinara novčanog toka iz poslovanja preduzeća pokriven svaki dinar toka iz poslovanja preduzeća pokriven svaki dinar prosečnih obaveza u toku godineprosečnih obaveza u toku godine

Racio solventnosti preduzećaRacio solventnosti preduzeća Pod solventnošću preduzeća podrazumevamo njegovu Pod solventnošću preduzeća podrazumevamo njegovu

sposobnost da o roku podmiruje troškove kamata i sposobnost da o roku podmiruje troškove kamata i otplate dugoročnih obaveza prema ugovorenoj otplate dugoročnih obaveza prema ugovorenoj dinamicidinamici. .

Brojni su i složeni činioci dugoročne finansijske Brojni su i složeni činioci dugoročne finansijske sigurnosti preduzeća. To su:sigurnosti preduzeća. To su:

  sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom preduzeće raspolaže,preduzeće raspolaže,

  struktura izvora finansiranja, ili ukupnog kapitala struktura izvora finansiranja, ili ukupnog kapitala preduzeća (vlasničkog i poverilačkog),preduzeća (vlasničkog i poverilačkog),

  rentabilnost preduzeća, odnosno njegova zarađivačka rentabilnost preduzeća, odnosno njegova zarađivačka moć.moć.