NNaaččela bilansiranjaela bilansiranja - skup određenih zahteva koji se pojavljuju pred skup određenih zahteva koji se pojavljuju pred

bilanse kako bi oni mogli ispuniti svoje ciljevebilanse kako bi oni mogli ispuniti svoje ciljeve- HeinenHeinen: : opšta naopšta naččela urednog knjigovodstva i ela urednog knjigovodstva i

bilansiranja; modifikujubilansiranja; modifikujućća i dopunska naa i dopunska naččela.ela.- Opšta načela - Opšta načela - najvažniji principi koji imaju najvažniji principi koji imaju

karakter opštih pravila za utvrkarakter opštih pravila za utvrđđivanje taivanje taččnih nih periodičnih računaperiodičnih računa. V. Vaažže za sva preduzee za sva preduzeććaa

- ModifikujuModifikujuććaa - - načela koja modifikuju prvu načela koja modifikuju prvu grupu načelagrupu načela

- Dopunska načela - Dopunska načela - zahtevi koju dopunjavaju zahtevi koju dopunjavaju opšta načela urednog knjigovodstva i opšta načela urednog knjigovodstva i bilansiranjabilansiranja

OOpšta napšta naččela urednog ela urednog knjigovodstva i bilansiranja knjigovodstva i bilansiranja

- RezultatRezultat su su kodifikovanja poslovnih običajakodifikovanja poslovnih običaja- podložna konstantnom razvijanju podložna konstantnom razvijanju i i - praktično praktično ih je ih je nemoguće unificiratinemoguće unificirati

-

Valjano vođenje poslovnih knjiga zahteva Valjano vođenje poslovnih knjiga zahteva u momentu kreiranja novog posla obavezno sastavljati u momentu kreiranja novog posla obavezno sastavljati

početni bilans;početni bilans;   na kraju svake poslovne godine obavezno sastavljati bilans i na kraju svake poslovne godine obavezno sastavljati bilans i

inventar;inventar;   inventar i bilans obavezno izraziti u jedinstvenom inventar i bilans obavezno izraziti u jedinstvenom

vrednosnom merilu nacionalne valute;vrednosnom merilu nacionalne valute; sva knjiženja u knjigovodstvu da obavezno budu izvedena sva knjiženja u knjigovodstvu da obavezno budu izvedena

jednim živim jezikom;jednim živim jezikom;   obaveza da sva knjiženja u knjigovodstvu teku neprekidno;obaveza da sva knjiženja u knjigovodstvu teku neprekidno;       obaveza da inventar i bilans budu potpisani;obaveza da inventar i bilans budu potpisani;   obaveza da se sva knjiženja čuvaju određeni vremenski obaveza da se sva knjiženja čuvaju određeni vremenski

period;period;   obaveza pridržavanja propisa o raščlanjavanju bilansa stanja obaveza pridržavanja propisa o raščlanjavanju bilansa stanja

i bilansa uspeha i jedinstvenog kontnog okvira;i bilansa uspeha i jedinstvenog kontnog okvira; pravilo po kome između kontnog okvira i bilansa treba da pravilo po kome između kontnog okvira i bilansa treba da

postoji direktna vezapostoji direktna veza

04/12/2304/12/23

Metoda ukupnih troškovaMetoda ukupnih troškova prikladna je za: prikladna je za: - 1) ekonomske analize rentabiliteta preduzeća, većih 1) ekonomske analize rentabiliteta preduzeća, većih

grupacija preduzegrupacija preduzećća, kao i za upoređenje između a, kao i za upoređenje između preduzeća, ipreduzeća, i

- 2) izra2) izraččunavanje statistiunavanje statističčkih agregata (društvenog kih agregata (društvenog proizvoda i nacionalnog dohodka).proizvoda i nacionalnog dohodka).

- Inače, Inače, metoda obezbemetoda obezbeđđuje laku kako internu tako i uje laku kako internu tako i eksternu kontrolu eksternu kontrolu

- Jugoslovensko zakonodavstvo se, takođe, opredelilo Jugoslovensko zakonodavstvo se, takođe, opredelilo metodu ukupnih troškova, ali ne poštuje pravila njene metodu ukupnih troškova, ali ne poštuje pravila njene upotrebeupotrebe ( (korekcija zaliha nedovršene proizvodnje i korekcija zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda unosi se na stranu rashodagotovih proizvoda unosi se na stranu rashoda )). .

Opšta načela bilansiranjaOpšta načela bilansiranja

U vreme dominacije U vreme dominacije statistatiččkog shvatanja bilansakog shvatanja bilansa princip zaštite poverioca je imao dominirajuprincip zaštite poverioca je imao dominirajućći znai značčajaj

SSastav principa zaštite poverioca astav principa zaštite poverioca - - dosledno dosledno pridržavanje principa nipridržavanje principa nižže vrednostie vrednosti

Dinamička teorija bilansaDinamička teorija bilansa - - vladajuvladajućći princip i princip je je princip uzroprincip uzroččnosti nosti ((prihodi i rashodi mogu da se prihodi i rashodi mogu da se smatraju primanjima i izdavanjima konkretnog smatraju primanjima i izdavanjima konkretnog obraobraččunskog perioda samo ako su oni stvarno i unskog perioda samo ako su oni stvarno i nastalinastali))

ModifikujuModifikujućća naa načečelala poslovni obiposlovni običčaji su razvili pravila koja imaju aji su razvili pravila koja imaju

zaštitnu funkcijuzaštitnu funkciju PPravila sa modifikujuravila sa modifikujuććim karakterom im karakterom ččineine

principi: principi: - zaštite poverioca, zaštite poverioca, - opreznosti i opreznosti i - finansijske obazrivostifinansijske obazrivosti..

Princip zaštite poveriocaPrincip zaštite poverioca - pod uticajem statičke teorije bilansapod uticajem statičke teorije bilansa - - dominirajući zahtev dominirajući zahtev

urednog bilansiranjaurednog bilansiranja - Pod uticajem dinamičkog shvatanja cilja bilansaPod uticajem dinamičkog shvatanja cilja bilansa oprezno oprezno

utvrđivanje periodiutvrđivanje periodiččnog rezultatanog rezultata postaje sastavni deo postaje sastavni deo načela zaštite poveriocanačela zaštite poverioca

- Između principa opreznosti i zaštite poverioca postoje Između principa opreznosti i zaštite poverioca postoje sličnosti i razlike u pogledu osnsličnosti i razlike u pogledu osnov.ov. ciljeva ciljeva

- Oba principa su inspirisana željom da se izbegne previsoko Oba principa su inspirisana željom da se izbegne previsoko izračunavanje rezultataizračunavanje rezultata

- Osnovna razlika Osnovna razlika - - primena principa zaštite poverioca primena principa zaštite poverioca usmerena pretežno na održavanje supstanceusmerena pretežno na održavanje supstance

- primena principa opreznosti motivisana primena principa opreznosti motivisana je je željom da se željom da se preduzeće zaštiti od rizika,preduzeće zaštiti od rizika,

-

• Posebno pogoduje statičkom shvatanju bilansa •I za dinamički bilans ovaj princip ima veoma važnu ulogu •Opreznost ima prednost nad istinitošću prilikom sastavljanja poslovnog bilansa •Načelo opreznosti izražava se opreznim odmeravanjem prihoda i rashoda što se provodi doslednim pridržavanjem i respektovanjem sledećih principa procenjivanja:-principa realizacije i impariteta,- principa niže vrednosti, -principa dnevne vrednosti i- principa najviše vrednosti.•

•

Načelo opreznosti

NNaaččeleloo realizacije realizacije ZZabranabranaa i onemogu i onemogućavanjećavanje raspodel raspodelee

nerealizovanih dobitaknerealizovanih dobitaka (a (ostvaruje se putem ostvaruje se putem respektovanja nabavne vrednosti, tj. cene respektovanja nabavne vrednosti, tj. cene koštanja kao najviše granice za vrednovanje koštanja kao najviše granice za vrednovanje imovinskih delovaimovinskih delova ))

Princip realizacije se ne može danas dosledno Princip realizacije se ne može danas dosledno primenjivati i nije u stanju da samostalno primenjivati i nije u stanju da samostalno egzistira, već se dopunjuje egzistira, već se dopunjuje principom principom imparitetaimpariteta, koji po, koji poččiva na shvatanju da svi iva na shvatanju da svi gubici moraju biti iskazani u punoj visini, bez gubici moraju biti iskazani u punoj visini, bez obzira da li su i realizovani, a ostvaruje se obzira da li su i realizovani, a ostvaruje se preko obavezivanja na poštovanje principa preko obavezivanja na poštovanje principa niže vrednostiniže vrednosti

PPrincip najnirincip najnižže vrednostie vrednosti Služi za bilansiranje elemenata aktiveSluži za bilansiranje elemenata aktive bira bira se se najninajnižža mogua mogućća vrednost imovinskih a vrednost imovinskih

delova za unošenje u bilansdelova za unošenje u bilans Za bilansiranje delova investicionih predmeta Za bilansiranje delova investicionih predmeta

(osnovna sredstva) va(osnovna sredstva) važži nai naččelo raspodele elo raspodele troškova troškova - - gornji limit za njihovo bilansiranje gornji limit za njihovo bilansiranje predstavljaju troškovi nabavke ili proizvodnjepredstavljaju troškovi nabavke ili proizvodnje

Prilikom bilansiranja delova obrtne imovine Prilikom bilansiranja delova obrtne imovine (zalihe), princip najniže vrednosti ne treba (zalihe), princip najniže vrednosti ne treba shvatiti suviše kruto, što znači da je merodavna shvatiti suviše kruto, što znači da je merodavna nabavna vrednost, odnosno cena koštanja, ali nabavna vrednost, odnosno cena koštanja, ali samo pod uslovom da tekuće tržišne ili samo pod uslovom da tekuće tržišne ili berzanske cene nisu nižeberzanske cene nisu niže

PPrincip najviše vrednostirincip najviše vrednosti koristi koristi se se za bilansiranje obaveza, za bilansiranje obaveza, tj.tj. elemenata pasive elemenata pasive upotrebljava upotrebljava se se za realizaciju načela opreznostiza realizaciju načela opreznosti-- izražava izražava se se

kroz tendenciju podcenjivanja prihoda i precenjivanja kroz tendenciju podcenjivanja prihoda i precenjivanja rashoda.rashoda.

Elementi obaveza treba da budu bilansirani najmanje u visini Elementi obaveza treba da budu bilansirani najmanje u visini nominalnih iznosa uz napomenu da se uzimaju u obzir i nominalnih iznosa uz napomenu da se uzimaju u obzir i obaveze koje se povećavaju za sve izdatke ili smanjenje obaveze koje se povećavaju za sve izdatke ili smanjenje prihoda koje treba očekivati, ali koji su po svojoj visini još prihoda koje treba očekivati, ali koji su po svojoj visini još neizvesni.neizvesni.

RRealizujeealizuje se se, bilo pove, bilo poveććanjem iznosa postojećih obaveza, bilo anjem iznosa postojećih obaveza, bilo formiranjem specijalnih rezervisanja uz istovremeno formiranjem specijalnih rezervisanja uz istovremeno odmeravanje rashoda prema gore ili odmeravanje prihoda odmeravanje rashoda prema gore ili odmeravanje prihoda prema dole, za iznos verovatnih izdataka prema dole, za iznos verovatnih izdataka

Ukoliko je bilansiranje usmereno ne samo na zaštitu Ukoliko je bilansiranje usmereno ne samo na zaštitu preduzeća od rizika iskazivanja i raspodele hipertrofiranih preduzeća od rizika iskazivanja i raspodele hipertrofiranih rezultata, već i na smišljeno stvaranjerezultata, već i na smišljeno stvaranje latentnih rezervi, radi se latentnih rezervi, radi se o o principu finansijske pažnjeprincipu finansijske pažnje

Dopunska načelaDopunska načela PPrincip istinitosti, princip jasnosti i princip povezanostirincip istinitosti, princip jasnosti i princip povezanosti IstinitostIstinitost u bilansu u bilansu - - pretpostavlja i neizmenjeno pretpostavlja i neizmenjeno

prezentiranje forme pojedinih elemenata aktive i prezentiranje forme pojedinih elemenata aktive i pasive, potpuno prikazivanje prikazivanje na strani pasive, potpuno prikazivanje prikazivanje na strani aktive i pasive, i respektovanje principa procenjivanjaaktive i pasive, i respektovanje principa procenjivanja

Bilans može biti istinit samo bez latentnih rezervi i Bilans može biti istinit samo bez latentnih rezervi i skrivenih gubitakaskrivenih gubitaka

UUvažavajući nužnost primene principa opreznosti, po važavajući nužnost primene principa opreznosti, po kome je nemoguće potpuno eliminisanje latentnih kome je nemoguće potpuno eliminisanje latentnih rezervi, bilans će se smatrati neistinitim samo ako su rezervi, bilans će se smatrati neistinitim samo ako su latentne rezerve nastale usled svesnog manipulisanja.latentne rezerve nastale usled svesnog manipulisanja.

Princip jasnosti Princip jasnosti odnosi se na spoljni izgled bilansa, tj. na njegovu odnosi se na spoljni izgled bilansa, tj. na njegovu

formalnu vrednostformalnu vrednost U osnovna pravila koja ulaze u sastav principa jasnostiU osnovna pravila koja ulaze u sastav principa jasnosti: :

zahtevi za raščlanjavanjem u bilansu stanja i bilansu zahtevi za raščlanjavanjem u bilansu stanja i bilansu uspeha, i upotreba bruto principa.uspeha, i upotreba bruto principa.

Pitanje Pitanje raščlanjavanjaraščlanjavanja obuhvata: jasno i adekvatno obuhvata: jasno i adekvatno izučavanje sadržine pojedinih elemenata bilansa stanja i izučavanje sadržine pojedinih elemenata bilansa stanja i bilansa uspeha; raščlanjavanje delova aktive i pasive bilansa uspeha; raščlanjavanje delova aktive i pasive vršiće se prema poslovnim ciljevima; jasno prikazivanje i vršiće se prema poslovnim ciljevima; jasno prikazivanje i objašnjenje međusobne isprepletanosti kod složenih objašnjenje međusobne isprepletanosti kod složenih oblika preduzeća; raščlanjavanje bilansa uspeha na način oblika preduzeća; raščlanjavanje bilansa uspeha na način koji omogućava da se sagleda nastajanje uspeha itd.koji omogućava da se sagleda nastajanje uspeha itd.

UUporediv periodični rezultatporediv periodični rezultat ostvaruje se putem sledećih principaostvaruje se putem sledećih principa: : principa principa

identiteta bilansaidentiteta bilansa, , principa kontinuiteta bilansa i principa kontinuiteta bilansa i principa kongruencijeprincipa kongruencije, tj. podudarnosti bilansa., tj. podudarnosti bilansa.

Identitet bilansaIdentitet bilansa - - jednakost ili podudarnost dva jednakost ili podudarnost dva bilansabilansa

princip kontinuitetaprincip kontinuiteta - - zahtev da zaključni bilansi zahtev da zaključni bilansi dva ili više uzastopnih obračunskih perioda dva ili više uzastopnih obračunskih perioda budu jednakibudu jednaki

principa kongruencijeprincipa kongruencije – zahtev po kome – zahtev po kome zbir zbir periodičnih rezultata treba da odgovara periodičnih rezultata treba da odgovara totalnom rezultatu, totalnom rezultatu,

Latentne rezerve Latentne rezerve

nastaju bilo potcenjivanjem aktive, bilo nastaju bilo potcenjivanjem aktive, bilo precenjivanjem pasiveprecenjivanjem pasive

Nije reč o tome da se kroz bilans ukaže da Nije reč o tome da se kroz bilans ukaže da nešto ne postoji; svaka pozicija je u bilansu nešto ne postoji; svaka pozicija je u bilansu dokazana, ali osnovica po kojoj je vršena dokazana, ali osnovica po kojoj je vršena procena nije bila najpreciznija, tako da u procena nije bila najpreciznija, tako da u preduzeću mogu da postoje bilo latentne preduzeću mogu da postoje bilo latentne rezerve, bilo skriveni gubicirezerve, bilo skriveni gubici

Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao razlika između stvarnog i inventarnog bilansarazlika između stvarnog i inventarnog bilansa

Primer: latentne rezervePrimer: latentne rezerve

Aktiva Pasiva Razna aktiva 600.000 Razna pasiva 700.000 Roba (1.000 kg po 300 din) 300.000 Dobitak 200.000 900.000 900.000

Aktiva Pasiva Razna aktiva 600.000 Razna pasiva 700.000 Roba (1.000 kg po 200 din) 200.000 Dobitak 100.000 800.000 800.000

Latentne rezerve-iskazivanje Latentne rezerve-iskazivanje pojavnog gubitkapojavnog gubitka

Aktiva Pasiva Razna aktiva 600.000 Razna pasiva 900.000 Roba (1.000 kg po 200 din) 200.000 Gubitak 100.000 900.000 900.000

Aktiva Pasiva Razna aktiva 600.000 Razna pasiva 900.000 Roba (1.000 kg po 200 din) 100.000 Gubitak 200.000 900.000 900.000

U ovom slučaju preduzeće je povećalo svoj pojavni gubitak od 100.000 din. na 200.000 din. putem potcenjivanja svoje aktive Skrivenim dobitkom se ili umanjuje pojavni dobitak, ili povećava pojavni gubitak, ili čak pretvara pojavni dobitak u gubitak

SStvaranjtvaranjee latentnih rezervi latentnih rezervi usled precenjivanja pasive usled precenjivanja pasive

Aktiva Pasiva Razna aktiva 500.000 Razna pasiva 700.000 Dužnici 400.000 Dobitak 200.000 900.000 900.000

Prilikom procenjivanja boniteta dužnika preduzeće nalazi da treba stvoriti rezervu za sumnjiva potraživanja u iznosu od 300.000 din.

Aktiva Pasiva Razna aktiva 500.000 Razna pasiva 700.000 Dužnici 400.000 Rezerv. za sumnjiva potraživanja 300.000 Gubitak 100.000 1.000.000 1.000.000

Precenjivanjem pasive došlo je do toga da se pojavni dobitak pretvori u pojavni gubitak, što je imalo za posledicu stvaranje latentne rezerveU praksi, se putem ispravke vrednosti aktive najviše stvaraju latentne rezerve, naročito u vezi sa osnovnim sredstvima i njihovom amortizacijom

Skriveni gubiciSkriveni gubici nastaju precenjivanjem aktive, ili potcenjivanjem nastaju precenjivanjem aktive, ili potcenjivanjem

pasivepasive

V G V G M N D Đ

Aktiva

E Ž

D Đ Gubitak

Aktiva

Gubitak

Pasiva

O P

Slika 1 pokazuje normalan gubitak koji se izražava u aktivi Slika 2 pokazuje smanjen gubitak u aktivi koji je nastao usled precenjivanja aktive. Prostor oivičen tačkama D, Đ, E i Ž pokazuje u kojoj je veličini došlo do precenjivanja aktive, odnosno u kojoj visini postoji skriveni gubitak. Slika 3 pokazuje smanjeni iznos pasive, nastao usled njenog potcenjivanja.

PPrimerrimer - - sskriveni gubicikriveni gubici Aktiva Pasiva Razna aktiva 400.000 Razna pasiva 300.000 Roba (3.000 po 100) 300.000 Obaveze u str. novcu 600.000 Gubitak 200.000 900.000 900.000

U želji da skrije delimično svoj gubitak, odnosno da ga prikaže kao pojavno dobitak, preduzeće: a) procenjuje svoju robu na taj način što obračunava kg robe po 150 din. i b) preduzeće obračunava svoju obavezu u stranom novcu po kursu koji je upola manji nego što je ranije bio obračun. Na osnovu ovoga dobili bi se ovakvi bilansi:

Aktiva Pasiva Razna aktiva 400.000 Razna pasiva 300.000 Roba (3.000 po 150) 450.000 Obaveze u str. novcu 600.000 Gubitak 50.000 900.000 900.000

Aktiva Pasiva Razna aktiva 400.000 Razna pasiva 300.000 Roba (3.000 po 100) 300.000 Obaveze u str. novcu 300.000 Dobitak 100.000 700.000 700.000

Stvarni značaj skrivanja Stvarni značaj skrivanja dobitka i gubitkadobitka i gubitka

Preduzeće koje je izvršilo potcenjivanje robe na taj način što je Preduzeće koje je izvršilo potcenjivanje robe na taj način što je zalihe obračunalo po 20 din., umesto 30 din/kg. i tako smanjilo zalihe obračunalo po 20 din., umesto 30 din/kg. i tako smanjilo dobitak od 200.000 din. na 100.000 din. prilikom prodaje mora dobitak od 200.000 din. na 100.000 din. prilikom prodaje mora realizovati latentnu rezervu u iznosu od 100.000 din. Zbog niže realizovati latentnu rezervu u iznosu od 100.000 din. Zbog niže procene zaliha robe ono ipak neće tu robu prodati po nižoj ceni, procene zaliha robe ono ipak neće tu robu prodati po nižoj ceni, već po onoj koju može da ostvari na tržištu. Preduzeće može da već po onoj koju može da ostvari na tržištu. Preduzeće može da odlaže prodaju te robe, ali jednom odlaže prodaju te robe, ali jednom mora doći do objektiviranja mora doći do objektiviranja latentne rezervelatentne rezerve. .

Sličan je slučaj i sa skrivenim gubitkom. Ako je preduzeće Sličan je slučaj i sa skrivenim gubitkom. Ako je preduzeće potcenilo svoju obavezu u stranom novcu i na taj način imalo potcenilo svoju obavezu u stranom novcu i na taj način imalo skriveni gubitak u iznosu od 300.000 din., njegova se situacija skriveni gubitak u iznosu od 300.000 din., njegova se situacija stvarno noje ništa izmenila. Ono će morati jednog dana da izvrši stvarno noje ništa izmenila. Ono će morati jednog dana da izvrši isplatu svoje obaveze u stranoj valuti, moraće da nabavi devize i isplatu svoje obaveze u stranoj valuti, moraće da nabavi devize i tom prilikom platiće stvarni kurs. Tada bezuslovno tom prilikom platiće stvarni kurs. Tada bezuslovno mora da dođe mora da dođe do objektiviranja skrivenog gubitkado objektiviranja skrivenog gubitka

Stvarni značaj skrivanja Stvarni značaj skrivanja dobitka i gubitkadobitka i gubitka II II

Ako latentne rezerve i skriveni gubici stvarno ne Ako latentne rezerve i skriveni gubici stvarno ne menjaju finansijsku situaciju preduzeća, to ne znači da menjaju finansijsku situaciju preduzeća, to ne znači da one ne mogu da uticati na poslovanje preduzeća i da one ne mogu da uticati na poslovanje preduzeća i da time izazovu izmenu u finansijskoj situacijitime izazovu izmenu u finansijskoj situaciji

latentne rezerve odnosno skriveni gubici moraju latentne rezerve odnosno skriveni gubici moraju najkasnije prilikom likvidacije doći do izražaja najkasnije prilikom likvidacije doći do izražaja - - ukazuje ukazuje na njihov tranzitorni efekatna njihov tranzitorni efekat

U razvijenim zemljama zapada preduzeća vode politiku U razvijenim zemljama zapada preduzeća vode politiku latentnih rezervi iz više razlogalatentnih rezervi iz više razloga: : pitanje porezapitanje poreza i i bberzanskerzanskee spekulacij spekulacijee

Slični su Slični su motivimotivi i kad je u pitanju i kad je u pitanju skrivanje gubitka skrivanje gubitka: : pitanje porezapitanje poreza, b, berzanskerzanskee spekulacij spekulacije i e i interesi interesi raznih direktora raznih direktora

-

OOsnovni zahtevi snovni zahtevi rrealnosti i ealnosti i ispravnosti bilansaispravnosti bilansa

Osnovni bilansni zahtevi realnosti i ispravnosti, Osnovni bilansni zahtevi realnosti i ispravnosti, obuhvataju u principu obuhvataju u principu problematiku problematiku procenjivanja bilansnih pozicijaprocenjivanja bilansnih pozicija i ispravnosti i ispravnosti bialnsa.bialnsa.

Procenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u Procenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u primeni određenih cena na odgovarajuće primeni određenih cena na odgovarajuće materijalne i ostale poslovno-ekonomske veličine materijalne i ostale poslovno-ekonomske veličine preduzeća. preduzeća.

Problem procenjivanja Problem procenjivanja bilansnih pozicijabilansnih pozicija

Principi procenjivanja bilansnih pozicija znače, primeniti određene Principi procenjivanja bilansnih pozicija znače, primeniti određene cene na odgovarajuće materijalne i ostale vrednosti, poslovno-cene na odgovarajuće materijalne i ostale vrednosti, poslovno-ekonomske veličine. Ima više metoda procenjivanja, više cena, ekonomske veličine. Ima više metoda procenjivanja, više cena, koje se primenjuju pri procenjivanjukoje se primenjuju pri procenjivanju

Prema autorima: dr P. Gerstner, L. Mayer, H. Knoll, H. reinheimer i Prema autorima: dr P. Gerstner, L. Mayer, H. Knoll, H. reinheimer i U. Franc pri U. Franc pri procenjivanju bilansnih pozicijaprocenjivanju bilansnih pozicija primenjuju se primenjuju se nabavna, odnosno cena koštanja, dnevna i niža cenanabavna, odnosno cena koštanja, dnevna i niža cena. .

Procenjivanje po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, Procenjivanje po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, zasptupljeno je kod autora: R. Boland i C. Blindzasptupljeno je kod autora: R. Boland i C. Blind

Po K. VasiljeviPo K. Vasiljevićću procenjivanje bilansnih pozicija čini se, po principu u procenjivanje bilansnih pozicija čini se, po principu nabavne cene, korekture principa nabavne cene, dnevne cene, nabavne cene, korekture principa nabavne cene, dnevne cene, funkcionalne i likvidacione cene.funkcionalne i likvidacione cene.

  Metoda procenjivanja bilansnih pozicija teoretski Metoda procenjivanja bilansnih pozicija teoretski i praktično svodi se na procenjivanje po nabavnoj i praktično svodi se na procenjivanje po nabavnoj i dnevnoj ceni, i njihovim varijantamai dnevnoj ceni, i njihovim varijantama

Procenjivanje po nabavnoj Procenjivanje po nabavnoj ceniceni

Proceniti osnovna, vanposlovna i obrtna sredstva po Proceniti osnovna, vanposlovna i obrtna sredstva po nabavnoj ceni znači proceniti po kojoj su nabavljene, nabavnoj ceni znači proceniti po kojoj su nabavljene, odnosno po toj ceni se i evidentiraju u preduzećuodnosno po toj ceni se i evidentiraju u preduzeću

Nabavna cena, kao najstariji način procenjivanja, ima Nabavna cena, kao najstariji način procenjivanja, ima svojih pozitivnih i negativnih crta. svojih pozitivnih i negativnih crta.

najlakša najlakša je je za određivanje i najlakšeza određivanje i najlakše se se može može kontrolisati, s obzirom da se sredstva preduzeća vode kontrolisati, s obzirom da se sredstva preduzeća vode po ovoj ceni, na osnovu fakturnog iznosa, uvećanog za po ovoj ceni, na osnovu fakturnog iznosa, uvećanog za nastale zavisne troškove. nastale zavisne troškove.

VVarijantarijantee nabavne cene nabavne cene:: prva ulazna jednaka prvoj prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO), poslednja ulazna jednaka izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO), poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO), najvišna ulazna prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO), najvišna ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (HIFO), po metodi jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (HIFO), po metodi prosečne nabavne cene i koeficijenta za revalorizaciju.prosečne nabavne cene i koeficijenta za revalorizaciju.

PPrva ulazna jednaka prvoj rva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceniizlaznoj nabavnoj ceni

materijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju materijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se time ne iscrpu po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se time ne iscrpu sve zalihe; tek posle toga dolazi do rasodovanja po ceni sve zalihe; tek posle toga dolazi do rasodovanja po ceni druge nabavke itddruge nabavke itd..

aako cene u svom daljem kretanju pokazuju tendenciju ko cene u svom daljem kretanju pokazuju tendenciju porasta ili padaporasta ili pada to se to se odražava na procenjivanje zaliha i odražava na procenjivanje zaliha i troškova materijalatroškova materijala

Kada cene rastu, zalihe materijala procenjuju se po Kada cene rastu, zalihe materijala procenjuju se po docnijim nabavnim cenama, koje su najbliže dnevnoj, docnijim nabavnim cenama, koje su najbliže dnevnoj, ali s obzirom na to da nabavne cene i dalje rastu, dolazi ali s obzirom na to da nabavne cene i dalje rastu, dolazi do pojave potcenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave do pojave potcenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenog dobitka. skrivenog dobitka.

Primer procenjivanja materijala Primer procenjivanja materijala po po FIFOFIFO nabavnoj ceni nabavnoj ceni

Ulaz Izlaz Datum Količina Cena Vrednost Datum Količina Cena Vrednost 8/1 200 1.000 200.000 15/1 100 1.000 100.000 25/1 300 1.100 330.000 29/1 200 100 1.000 100 1.100 210.000 saldo

(31/1) 200 1.100 220.000

500 530.000 500 530.000 Saldo 200 220.000

Prilikom drugog trošenja materijala najpre je preuzet ostatk materijala po prvoj nabavnoj ceni, pa je tek onda došlo do prodaje materijala po ceni druge nabavke. Usled ovoga, vrednost zaliha u velikoj meri se približava poslednjim nabavkama

Metoda poslednja ulazna Metoda poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj

ceniceni procenjivanje troškova materijala vrši po poslednjim a procenjivanje troškova materijala vrši po poslednjim a

zaliha po ranijim nabavnim cenama. zaliha po ranijim nabavnim cenama. pposlednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je oslednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je

prva cena po kojoj izlazi iz magacina u proizvodnju.prva cena po kojoj izlazi iz magacina u proizvodnju. Ulaz Izlaz Datum Količina Cena Vrednost Datum Količina Cena Vrednost 8/1 200 1.000 200.000 15/1 100 1.000 100.000 25/1 300 1.100 330.000 29/1 200 1.100 220.000 saldo

(31/1) 200 210.000

500 530.000 500 530.000 Saldo 200 210.000

Procenjivanje prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj ceni, povoljnije je sa stanovišta procenjivanja vrednosti zaliha materijala, a procenjivanje po poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni, povoljnije sa stanovišta procenjivanja troškova