5

MAJKE HRI[]ANKE: ANASTASIJA NAKA SPASI]

Ova plemenita, stamena i mudra srpska dobrotvorka je ro|ena 1864. u Or{avi, koja je tada bila pod vla{}u Austrije i koja je potopqena pri izgradwi hi-drocentrale \erdap. Otac joj je bio Stevan Lujanovi}, trgovac, direktor {tedionice i po~asni konzul Kraqevine Srbije. Naka je obrazovawe stekla u roditeqskom domu, odbiv{i da poha|a ma|arsku osnovnu {kolu, {to je tada bila obaveza na toj teritoriji, a roditeqi su joj obezbedili najboqe u~iteqe. Govorila je rumunski, nema~ki, francuski i engleski jezik. Jo{ u najranijem detiwstvu je pokazivala saose}awe sa onima koji nemaju: kad god bi dobila nove cipelice, dotada{we je poklawala siroma{noj deci. Pod rukovo|ewem bake i majke, uz ostalu decu iz porodice, Naka je ~e{qala i pripremala plat-no za rawenike i vojnike, tokom Srpsko-turskih ratova. Uprkos protivqewu najbli`ih, udaje se 1884. za kapetana dunavske plovidbe, Be~liju Adolfa Hartmana. Posle 10 godina bezdetnog braka, Naka ostaje udovica i vra}a se u roditeqski dom. U bawi Mehadiji, gde je pratila roditeqe, upoznaje ~uvenog beogradskog trgovca, zadu`binara i dobrotvora Nikolu Spasi}a, dvostrukog udovca, tako|e bez potomstva. Ven~ali su se 1907. u beogradskoj Sabornoj crk-vi i uselili se u svoj velelepni novi dom, u Knez-Mihailovoj 33. NIKOLA SPASI]Izu~iv{i opan~arski zanat kao dete, Spasi} je osnovao svoju opan~arsku radwu u srcu Beograda, a zatim razvio i trgovinu ko`om i platnom. Radio je danono}no, bio je skroman, {tedqiv i mudro vodio poslove, nikada nije igrao igre na sre}u, preziru}i lako ste~en novac i kafane. Va`io je za uglednog ~oveka, ~ije se mi{qewe veoma cenilo. U prvom Srpsko-turskom ratu je u~estvovao kao redov-kowanik, a u drugom isporu~io dr`avi 25.000 opanaka za srpsku vojsku. Kupovao je zemqi{ta u centru Beograda i na wima podizao luksuzna zdawa, a za svoj dom je odabrao veli~anstveno zdawe koje je izlazilo na Knez-Mihailovu, Kraqa Petra i Nikole Spasi}a. Velike sume novca je ulagao kao pomo} srpskom narodu. Sagradio je hram Svetog Tri-funa na Top~iderskom grobqu (1903), \a~ko skloni{te (1908) u dvori{tu Palilulske osnovne {kole (i danas u okviru O[ Vuk Karaxi}) i pla}ao sve tro{kove wegovog odr`avawa i stanovawa siroma{nih |aka. U prostori-jama Uprave monopola je 1912. otvorio bolnicu za 50 rawenika, obezbediv{i

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 24. SEPTEMBAR 2017, GODINA 19, BR. 2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6

krevete, posteqinu, lekove, sav sanitetski materijal i hranu. Mnoge rawenike je finansijski pomogao. Kada je iz Spasi}eve bolnice iza{ao i posledwi rawenik, sav name{taj i sanitetski materijal je poklonio srpskom Crvenom krstu. Prvo crkveno zvono koje je iz slobodne Srbije oti{lo na jug, Spasi} je poslao u Prizren. Slao je crkvena zvona i u druga mesta, uz velike nov~ane pri-loge, crkvene kwige, putire, krstove, ode`de... Krajem 19. veka, otkupio je deo srpskog duga inostranstvu. Od 1896. do smrti, bio je ~lan Upravnog odbora Narodne banke; od 1899. do smrti, predsednik Upravnog odbora

Prometne banke, a od 1913, predsednik Osiguravaju}eg dru{tva Srbije. Bio je narodni poslanik za grad Beograd i predsednik dobrotvornog dru{tva Ste-fan De~anski, koje je izdr`avalo i osposobqavalo za rad gluvonemu decu. Odlikovan je Takovskim krstom i Ordenom Svetoga Save ~etvrtog stepena.ZAJEDNI^KI DOBROTVORNI RADTokom Srpsko-turskih ratova, Nikola Spasi} je zakupio zgradu Uprave monopola po nagovoru supruge Nake i u woj opremio bolnicu (u toj zgradi, u Knez-Mihailovoj, danas se nalazi Filolo{ki fakultet). Obezbedio je poznatog lekara iz Nema~ke, a Naka je radila kao glavna bolni~arka i nadzi-rala pripremu hrane, u wihovoj ku}i. Pored ostalog osobqa, pomagali su joj i sestri}i Matija i Nikola. Za ovaj neumorni rad u vo|ewu bolnice, srpska Vlada je odlikovala Naku Krstom milosr|a. Poklawawe ~itavog bolni~kog inventara Crvenom krstu bio je wena inicijativa. Supru`nici su imali veoma skladan brak, krunisan zajedni~kim dobrotvornim radom, u kome je glavnu re~ vodila Naka. Zbog ratnih vihora, Nikola i Naka se povla~e u izbegli{tvo. Sa izbijawem Velikog rata, Naka je mu`a savetovala: “Spasi}u, nema{ u vojsci ni sina ni brata, dobro bi bilo da nekako pomogne{ tolikim unesre}enim vojnicima”. Nikola Spasi} tako osniva Dom srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti \or|e - Zadu`bina Nikole Spasi}a, pokloniv{i imawe i zgradu u Knez-Mihailovoj 37 i Vuka Karaxi}a 8. Po dolasku na Krf, Nikola Spasi} umire, novembra 1916. Ovde je privremeno sahrawen, a 1923. Naka prenosi wegove zemne ostatke u Beograd. Sve~ano je sahrawen u hramu sv. Trifuna, gde i danas po~iva. Najve}i deo svog ogromnog imetka Spasi} je zave{tao srpskom narodu, dok je Naka dobila mawi deo. Mnogi su joj pred-lagali da ospori testament, ali je wen odgovor bio: “Zar je za celu Srbiju `eqa Nikole Spasi}a zakon, a da za wegovu udovicu to ne bude?” Naravno, Nikola nije ostavio Naku nezbrinutu: ostavio joj je letwikovac i vinograd na Top~iderskom brdu, udovi~ku nadoknadu, kao i stan u Knez-Mihailovoj (samo do eventualne udaje). Smatra se da je vrednost ~itave imovine Nikole Spasi}a bila pribli`na vrednosti Nobelove fondacije. Svu imovinu je zave{tao srpskom narodu kroz Zadu`binu Nikole Spasi}a, osnovanu Ukazom kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a.DOBROTVORNA DRU[TVA I PODVIZIZa Naku, tek je predstojalo glavno razdobqe velikog dobrotvornog rada.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

8

U NEDEQI PRED VOZDVI@EWE PROSLAVQAMO: 24.(11) Prepodobna Teodora; Prepodobni Sergije i German25.(12) Sv. sve{tenomu~. Avtonom (Odanije Ro|ewa Presv. Bogorodice)26.(13) Sv. sve{tenomu~. Kornilije (Pretprazni{tvo Vozdvi`ewa)27.(14) Vozdvi`ewe ^asnog Krsta - Krstovdan28.(15) Sv. velikomu~enik Nikita; Sv. Josif Temi{varski29.(16) Prepodobni Dorotej; Sv. Kiprijan; Sv. velikomu~enica Jefimija30.(17) Svete mu~enice Vera, Nada i Qubav i majka im Sofija

1944, gine veliki broj ~lanova wene porodice - sestri~ina sa ~etvoro dece, nestaje sestri} Matija, a wena dotada{wa prijateqica joj prire|uje izdaj-stvo, zbog kojeg Dom invalida Sveti \or|e - Spasi}eva zadu`bina, preuzima Ministarstvo socijalne za{tite. Kada je Kraqevina Jugoslavija 1933. osnovala Jugoslovensku uniju za za{titu dece, Naka Spasi} je izabrana za prvu potpredsednicu, a 1937. i za predsednicu. Unija se bavila pomagawem i za{titom dece na ratnim podru~jima. Posle 1944, Naka je postala predsednica Unije za za{titu dece Srbije. I pored svih li~nih isku{ewa, lomova i zdravstvenih tegoba, neod-stupno je radila i pomagala svima kojima je pomo} bila potrebna. Nikada je niko nije ~uo da se po`alila na ne{to. Upokojila se 13. oktobra 1953. u Beo-gradu i sahrawena u Top~iderskoj crkvi sv. Trifuna, zadu`bini svoga mu`a. Jedna ulica na Top~iderskom brdu nosi ime po woj.

U sredu, na Krstovdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. U subotu, na praznik Vere, Nade i Qubavi i majke Sofije, Zaupokojena Liturgija po~iwe u 7:30.

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (21)

ZADU@BINA NIKOLE SPASI]A

Zadu`bina se, po Spasi}evom testamentu, sas-tojala od pet zdawa, me|u kojima je glavno ono izme|u ulica - Knez-Mihailove, Nikole Spasi}a i Kraqa Petra. To je reprezentativna stambeno-trgova~ka zgrada, na dva sprata, podignuta 1889, po projektu Konstantina Jovanovi}a. Na prvom spratu su `iveli Spasi}i, a drugi je iznajmqivan vi|enijim Beogra|anima. Name{taj je uvezen iz Be~a. Fasada je izvedena u akademskom arhitektonskom stilu, sa elementima neorenesanse. Progla{ena je za kulturno dobro od velikog zna~aja. Na woj se nalazi i Spasi}eva bista.

7

Bila je ~lan gotovo svih na{ih dobrotvornih orga-nizacija: u preko 24 dru{tva je bila ~lanica, ~lan uprave, potpredsednica ili predsednica. Bila je predsednica dru{tva Knegiwa Qubica, Doma in-valida Sveti \or|e, Doma u~enica sredwih {kola, posebne zadu`bine Nikole Spasi}a, Dru{tva Nasu{ni hleb, a ~lanica uprave Crvenog krsta, Kola srpskih sestara, Dru{tva Kraq Stefan De~anski... Brojna dru{tva je pomagala i svojim radom i li~nim materijalnim sredstvima. Pomagala je Srpsku crkvu li~nim sredstvima: nabavqala je zvona za crkve, ode`de i bogoslu`bene predmete. Naro~ito je pomagala crkve u Ju`noj Sr-biji i na Kosmetu. Iz po{tovawa i zahvalnosti za sve {to je ~inila, patri-jarh Varnava je uvek li~no dolazio da joj ~estita Slavu sv. Trifuna. Kada je rumunska princeza Marija, udajom za kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a, postala srpska kraqica, tra`ene su za wu dvorske dame, pa je ova po~ast me|u prvima ponu|ena Naki Spasi}. Naka je u~tivo odbila, uka-zuju}i da je ve} u godinama i da nije odgovaraju}e dru{tvo za mladu princezu, kao i da supruga Nikole Spasi}a ne treba da sedi ni pred ~ijim vratima, pa ~ak ni svoje kraqice. Kasnije, kraqica Marija je ~esto pozivala Naku i sa wom vodila duge razgovore, na rumunskom jeziku. Na Nakinu molbu, \or|e Va-jfert, prijateq ku}e Spasi}evih, koji je sa Nikolom slu`io u Beogradskom kowi~kom eskadronu, poklonio je Dru{tvu beogradskih `ena lekara plac, na kome su one, uz pomo} `ena lekara iz [kotske, sazidale bolnicu za le~ewe `ena i dece. I danas se na zgradi, koja se nalazi u okviru KBC Dragi{a Mi{ovi}, nalazi tabla sa imenima najve}ih darodavaca, a kao zadu`binar i dobrotvor je upisana i Anastasija Naka Spasi}. Najvi{e se anga`ovala u Dru{tvu Knegiwa Qubica, ~esto putuju}i u [timqe, gde je Dru{tvo imalo svoj Dom milosr|a i u wemu izdr`avalo i {kolovalo ratnu siro~ad i decu bez roditeqa sa Kosmeta, a kasnije i iz cele Kraqevine. Aktivno je u~estvovala i pomagala Dru{tvo Nasu{ni hleb, koje je najsiroma{nijima obezbe|ivalo veknu hleba dnevno.@IVOTNI UDARCI I STRADAWATe{ko je povre|ena u Uro{evcu 1940, od arnautske kolske zaprege, i zado-bila naprsnu}e kuka. Mesec dana je le`ala u gipsu, u sanatorijumu Vra~ar. Svojim sestri~inama je rekla: “Deco, ja sam re{ila da ozdravim”, iako weno stawe nije upu}ivalo na to. Me|utim, wena ~eli~na voqa i vera u~inili su ~udo - prohodala je, ali se nadaqe po{tapala i trpela bolove u kolenu. Tokom okupacije, general Milan Nedi} zahteva od we da prihvati du`nost predsednice objediwenih `enskih dobrotvornih dru{tava, koje je hteo da osnuje. Do{ao je li~no u wen vinograd, bez najave, pra}en konvojem automobila i `andarma. Naka je odbila ponudu: “Ja sam ve} stara `ena; vi me, moj generale, mo`ete i streqati, ali ja se tog polo`aja ne}u primiti, nara-vno ne u ovom momentu u kome nam se zemqa nalazi”. Usledili su te{ki udarci: pod savezni~kim bombama, na Vaskrs