29

\OR\E M. STANOJEVI] - ^OVEK KOJI JE OSVETLIO SRBIJU

U na{oj novoj rubrici o velikim qudima i doga|ajima iz istorije Prvog beo-gradskog peva~kog dru{tva (PBPD), koje ove godine slavi svoj veliki jubilej - 165 godina postojawa, govorimo o izuzetnom ~oveku, koji je u (tada{wem) Beogradskom peva~kom dru{tvu proveo dve decenije, od toga 12 godina na mestu predsednika. Ove godine, navr{ilo se 160 godina od wegovog ro|ewa. \or|e M. Stanojevi} je bio veliki prijateq i zemqak Stevana Mokrawca, ro|en je i `iveo tako|e u Negotinu (u istoj ulici), 7. aprila 1858. godine. Po zavr{enoj negotinskoj gimnaziji, zavr{io je i Prvu beo-gradsku gimnaziju, kod ~uvenog profesora Koste Vuji}a, a zatim i Prirod-no-matemati~ki odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Jo{ na po~eku studija, pisao je svoje prve stru~ne i nau~ne radove. Kad je 1881. diplomirao, zadr`an je kao asistent na Katedri za fiziku (me|u prvima koji ga je pre-poznao kao izuzetno darovitog je bio Dimitrije Ne{i}, jedan od osniva~a PBPD i utemeqiva~a srpske prosvete). Iste godine, bio je u Parizu, na Me|unarodnoj izlo`bi o elektricitetu. U to vreme, postao je i sekretar i ~lan Upranog odbora Beogradskog peva~kog dru{tva. Jo{ tada, kao veoma mlad, istakao se, u ime ovog Dru{tva, javnim govorima i sve~anim besedama, na velikoj, masovnoj proslavi 30-godi{wice BPD. Godine 1883, polo`io je profesorski ispit iz fizike, mehanike i astronomije, i postavqen za pro-fesora fizike u Prvoj beogradskoj gimnaziji. ^itavog `ivota se bavio istra`ivawem elektriciteta i wegove upotrebe, istra`ivawima iz oblasti fizike, astronomije, mehanike... Bio je to ~ovek izuzetnog, nesvakida{weg, TESLIJANSKOG UMA, izvan i is-pred svoga vremena, koji je pomerao granice i video ono {to je tu|em oku i umu bilo nedostupno. Od 1883. do 1887, bio je, kao pitomac Ministarstva vojnog, na studijama i radu u najpoznatijim astronomskim i meteorolo{kim opservatorijama Evrope. Zbog svojih izuzetnih rezultata, dobio je poziv Pariske opservatorije za u~e{}e u nau~no-istra`iva~koj ekspediciji u Si-biru, radi prou~avawa pomra~ewa sunca (PRVI JE NAPRAVIO SNIMAK TOTALNOG POMRA^EWA SUNCA), a zatim i u nau~no-istra`iva~koj ekspediciji radi prou~avawa sunca i termi~kog spektra u Sahari. U to vreme, a i kasnije, objavio je nekoliko nau~nih radova iz astrofizike, u iz-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 4. NOVEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 8

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

30

dawima Pariske akademije nauka - ovo su bili PRVI NAU^NI RADOVI IZ ASTRONOMIJE KOD SRBA. Borave}i ~esto u evropskim gradovima, na nau~nim i tehni~kim skupovima i izlo`bama, ste~ena znawa je od-mah primewivao u svojoj Otaxbini. Zaslu`an je za uvo|ewe PRVOG ELEKTRI^NOG OSVETQEWA U BEOGRAD I SRBIJU, krajem 80-ih go-dina 19. veka (umesto do tada kori{}enog gasnog osvetqe-wa), zbog ~ega je Beograd postao jedna od prvih evropskih

prestonica sa elektri~nim osvetqewem. Osvetlio je, na ovaj na~in, i U`ice, Leskovac, ^a~ak, Zaje~ar, Kru{evac, Kragujevac, Palanku, Gorwi Milano-vac... Zahvaquju}i wemu, pokrenut je PRVI ELEKTRI^NI TRAMVAJ u Beogradu i Srbiji, samo 6 godina posle prvog tramvaja u Ri~mondu (SAD). Go-dine1887, postao je redovni profesor fizike i mehanike na Vojnoj akademiji, a 1893. profesor eksperimentalne fizike na Velikoj {koli, potom i profe-sor astronomije. Bio je upravnik Beogradske astronomske i meteorolo{ke opservatorije. Sve ove godine, bio je ~lan Uprave BPD, a od 1888. i wegov predsednik. Po~etkom 20. veka, postao je redovni profesor Univerziteta u Beogradu, a 1909. dekan Filozofskog fakulteta. Od 1913. do 1919, bio je rek-tor Beogradskog univerziteta, i to u najte`e vreme - tokom Velikog rata i bombardovawa Univerziteta 1914, {to je i fotografski zabele`io. Bio je jedan od retkih prijateqa Nikole Tesle; 1894. je napisao kwigu Nikola Tes-la i wegova otkri}a. Organizovao je jedinu Teslinu posetu Beogradu, 1892. godine, i ispratio ga li~no do Budimpe{te. Bio je jedna od retkih li~nosti koja je jo{ u ono vreme prou~avala i razumela Teslin rad. \or|e Stanojevi} je zaslu`an za izgradwu PRVIH HIDROCEN-TRALA U SRBIJI: U`ice, Vu~je, Ni{, Veliko Gradi{te, Vlasotince, Iva-wica i Zaje~ar. Samo 5 g. posle izgradwe Tesline hidrocentrale na Nijaga-rinim vodopadima, Stanojevi} je primenio sistem Tesline hidrocentrale u U`icu, na reci \etiwi. Konstruisao je i BEOGRADSKU TERMOCEN-TRALU, a ostvario je i PRVU RADIO-VEZU U SRBIJI, 1904. Osnovao je Institut za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu. Bio je jedan od osniva~a srpskog pokreta za esperanto. Autor je PRVE FOTO-GRAFIJE U BOJI kod nas - Cigan~e sa violinom, na{e prve kwige o vaz-duhoplovstvu, kao i na{e PRVE FOTOMONOGRAFIJE U BOJI - Srbija u slikama. Bio je sekretar Me|unarodnog udru`ewa za nau~nu fotografiju i uveo je fotografiju u srpsku nauku. Autor je i prvih fotografija u istoriji PBPD. Doneo je u Srbiju prvi rendgen i napravio PRVI RENDGENSKI SNIMAK kod nas; deneo je i prve rashladne ure|aje. Osnovao je Komisiju za industriju hladno}e u Srbiji (1907), a Srbija je, zahvaquju}i wemu, bila jedan od osniva~a Me|unarodnog instituta za hla|ewe, sa sedi{tem u Parizu. Objavio je vi{e od stotinu nau~nih radova, a me|u wegovim kwigama su: Iz nauke o svetlosti, Nauka o energiji tela, mehanika - dinamika, Zvez-dano nebo nezavisne Srbije, [etwa po oblacima, Etar i elektricitet u mo-dernoj fizici, Centralne sile u prirodi, Aeroplan i prirodne nepogode,

31

Bombardovawe Beogradskog univerziteta od strane aus-trougarske artiqerije (predgovor je pisao ~uveni fran-cuski fizi~ar L. Poenkare)... Iako ~ovek genijalnog uma i briqantnih dostignu}a (ili mo`da upravo zbog toga), u svojoj zemqi je bio neshva}en i odbijan: vodio je te{ku borbu sa onda{wim akademskim krugovima oko sprovo|ewa metarskog sistema, pa ~ak i oko uvo|ewa elektri~nog os-vetqewa u Beograd. Srpska kraqevska akademija je odbila wegove nau~ne radove iz fizike sunca, iako ih je odobrila Pariska akademija nauka, kao i Stanojevi}ev prijateq i mentor, @il @ansen, svetski priznati astrofizi~ar. I pored svega toga, a i uprkos velikim razo~arewima, ostao je veliki entuzijasta i rodoqub. Iako bi se o~ekivalo da ovakav ~ovek, sa nepojmqivo bogatim i slo`enim `ivotom, nije imao prostora da se i porodi~no ostvari, Stano-jevi} je bio o`ewen Stanom, dvorskom damom kraqice Natalije i unukom vojvode Prvog srpskog ustanka, Ante Bogi}evi}a, sa kojom je imao ~etvoro dece. U svojim plemenitim i rodoqubivim te`wama da omogu}i svom narodu razvoj, napredak i boqitak u svakom pogledu, 1905. je platio 2.000 dukata za izradu projekta tipskih seqa~kih ku}a i ostalih ekonomskih zgrada, a ovi planovi su, preko Crvenog krsta, besplatno slati op{tinama i srezovi-ma. Bavio se i gajewem vo}a, povr}a i plemenitih vrsta vo}a, da bi i time poslu`io Otaxbini. Preminuo je od sr~anog udara, 24. decembra 1921. godine, u Parizu. Sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu. U Negotinu postoji Trg \or|a Stanojevi}a, sa wegovim spomenikom, a Novi Beograd mu je posvetio ulicu, 2005. Ispred palate Beograd i ulaza u Elektrodistribuciju, nalazi se wegova bista. Elektroprivreda Srbije dodequje priznawe \or|e Stanojevi} za doprinos u razvoju srpske elektroprivrede. BEOGRADSKO PEVA^KO DRU[TVO \or|e M. Stanojevi} je predvodio BPD u zlatno doba ove najstarije muzi~ke institucije u Srbiji, tokom wenog najve}eg uspona u dotada{woj istoriji, kada je dirigent Hora bio Stevan Mokrawac. Predvodio je BPD na wegovim inostranim turnejama, kao prvi srpski ansambl koji je gostovao u tim zemqama (Rusija, Nema~ka, Ma|arska, Gr~ka, Dalmacija, Bugarska, Austro-ugarska, Turska...), kada je ono bilo i svojevrsni kulturni ambasador i diplomatsko-politi~ki predstavnik svoje zemqe. Ove turneje i doga|aji od nacionalnog i me|unarodnog zna~aja su mewali tokove srpske istorije, a Stanojevi} je bio glava i um ove institucije, onaj ko je te doga|aje pripremao, osmi{qavao i sprovodio na diplomatskom, politi~kom i kulturnom nivou. Wegov i Mokraw~ev genij ~inili su izvanredan spoj, koji je ovo Dru{tvo vinuo u tako izuzetna istorijska, duhovna i umetni~ka prostranstva.

U ~etvrtak, na Mitrovdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. Sve~ari Svetog Dimitrija mogu donositi `ito i slavske kola~e na osve}ewe od 7:00.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

32

U NEDEQI 23. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 04.(22) Sveti ravnoapostolni Averkije Jerapoqski05.(23) Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski06.(24) Sveti mu~enik Areta; Ikona Bogorodice “Svih `alosnih Radost”07.(25) Sveti mu~enici Markijan i Martirije08.(26) Sveti velikomu~enik Dimitrije - Mitrovdan09.(27) Sveti mu~enik Nestor10.(28) Sv. mu~. Terentije; Sv. Arsenije Sremac, Arhiepiskop srpski

- PRVO BEOGRADSKO PEVA^KO DRU[TVO -

hor Saborne crkve i najstarija muzi~ka institucija u Srbiji (1853), koja ove godine slavi svoj veliki, 165-godi{wi jubilej,

objavquje

AUDICIJU ZA NOVE ^LANOVE HORA

ponedeqkom i ~etvrtkom u 19:00,u svojim prostorijama, na Kosan~i}evom vencu 32.

Informacije na tel: 065/ 333-1853.

- Tri decenije je ovaj Hor predvodio Stevan Mokrawac i u wemu stvarao svoja najve}a i najpoznatija dela, putovao sa PBPD na prve inostrane

turneje koje je, u istoriji, ostvario jedan srpski ansambl, a ti prvi muzi~ki i diplomatsko-kulturni pohodi su mewali istorijsku sliku Srbije

- Horom su dirigovali svi najpoznatiji srpski dirigenti i kompozitori- Me|u predsednicima, ~lanovima, dobrotvorima i po~asnim ~lanovima PBPD bili su ministri, predsednici vlada, diplomate, akademici, pro-fesori, industrijalci, arhijereji, sve{tenoslu`iteqi, operski peva~i, srpski i svetski muzi~ari, nau~nici, kwi`evnici, slikari, vojskovo|e, predsednici najva`nijih intitucija kulture, prosvete, Crkve i dr`ave

- PBPD je ugra|eno u temeqe i stubove srpske kulture i prosvete- Do Drugog svetskog rata, visoki pokroviteqi ovog Dru{tva su bili

srpski vladari, a od 1945. su SPC i srpski patrijarsi- U pojedinim periodima istorije, PBPD je va`ilo za jedan od najboqih

horova sveta; pozivano je na doma}e i me|unarodne sve~anosti i istorijske jubileje, muzi~ke festivale, kulturne doga|aje i duhovna sabrawa...- PBPD je ~uvar srpskog nacionalnog blaga, tradicije i duhovnosti,

nacionalna institucija sa izuzetnom istorijskom misijom...