Iz sv. Jevan|eqa na ovonedeqnoj liturgiji slu{amo odlomak iz Jevan|eqa po Luki (16,19-31) o bogatom ~oveku koji je `iveo u obiqu i vesequ po ceo dan dok je pred wegovim vratima le`ao bolestan i siroma{an Lazar sav u ranama. ''...kad umrije siromah odneso{e ga an|eli u naru~je Avraamovo.'' A po smrti bogata{ iz pakla vide Lazara u naru~ju Avraamovu {to }e re}i na sigurnom i dobrom i zavapi bogata{ za milo{}u ali ~u odgovor Avraama: ''Sinko, sjeti se da si ti primio dobra svoja u `ivotu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se te{i, a ti se mu~i{.'' Na molbu bogata{a da neko iz mrtvih posvedo~i wegovoj bra}i gde je on, da ne dopadnu i oni istih muka Avraam odgovora: ''Ako ne slu{aju Mojseja i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, ne}e se uvjeriti.'' I ova pri~a simvoli~no svedo~i da Novi Zavet iz Staroga Zaveta ishodi – proisti~e.

NEDEQA 23. PO DUHOVIMA 26/13. okt.

Glas 6. Na jutr. Jevan|. vaskrs. 1. (Mt. 28,16-20). Na Lit. ap. 220. (Ef. 2,4-10); Jevan|. Lk. z~. 38. (8,26-39)

Na jutrewu slu{amo iz 1. Vaskrsnog Jevan|eqa o Vaznesewu Vaskrslog Gospoda koji objavi: ''Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemqi. Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha,'' i obe}a da je sa svima nama u sve dane do svr{etka veka.

Preko svoje Poslanice Efescima sv. ap. Pavle nas upozorava da smo ''blagoda}u spaseni kroz vjeru'', i da je to dar Bo`iji. Bo`ija odluka da podigne pali i zabludeli svet je slobodna i ni~im uslovqena. Ne dolazi Bog u svet zato {to je ~ovek pao, to bi bila neka uslovqenost, to bi bio neki bog koga mi stvaramo, ve} Bog slobodno dolazi u svet po svojoj slobodnoj, qubavnoj, predve~noj odluci. Ne mo`e svet i zakonitosti stvorenog sveta uslovqavati Bo`ije delovawe u svetu. Poru~uje nam, tako|e, da se ni delima ne mo`emo spasavati i da gre{imo ukoliko mislimo da se samo delom dolazi do Gospoda; sam podvig ni{ta ne zna~i. Sam podvig bi zna~io da mi sopstvenim energijama, trudovima i podvizima dolazimo do Boga. To bi opet bio neki bog koga smo mi u uobraziqi stvorili. Time se ne obezna~uje hri{}anski podvig, naprotiv i sam apostol upu}uje na to da svaki podvig treba biti pod duhovnim i liturgijskim nadzorom. U liturgiji smo stalno pozivani na podvige i uzdr`awa, ali ako se time hvalimo, a druge omalova`avamo, eto negacije podviga, zato nas Pavle u~i, blagoda}u Bo`ijom dobijajmo spasewe, ne podvizima.

Iz sv. Jevan|eqa na liturgiji slu{amo o dolasku Isusa, za vreme zemaqskog propovedawa, u ''zemqu gadarinsku koja je prema Galileji''. Prvi koji Ga sre}e je ~ovek opsednut demonima koji ga obuzima{e dugo vremena te `ivqa{e u grobovima i hoda{e neobu~en i veziva{e ga lancima. Demoni iz ~oveka prepozna{e Sina Bo`jega i moqahu Ga da ih ne {aqe u bezdan. Podivqale sviwe u koje zapovedi da odu demoni, jurnu{e u jezero i utopi{e se. Sviwari objavi{e doga|aj po zemqi gadarinskoj, stanovnici, mada vide{e iscelewe ~oveka, zahteva{e od Isusa da ode od wih. Upla{eni i materijalno o{te}eni narod iz zemqe gadarinske nije mogao da prihvati ~udo iscelewa i nije bio spreman za re~ Gospodwu.

SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA - ARAN\ELOVDAN 21/8. novembar

Na ve~erwi: Jev po Mateju 13,24-30; 36-43. Na liurgijit: Poslanica Jevrejima 2,2-10 i Jev po Luki 10,16-21

Ovoga dana se liturgijski proslavqaju sv. Arhistratig Mihailo i ostali angeli Bo`iji. Oni

su bili praznovani od qudi jo{ iz duboke starine ali se to praznovawe ~esto pretvaralo u

obo`avawe. Zato je Laodikijski pomesni sabor svojim pravilom odbacio poklowewe angelima kao

bogovima i ustanovi pravilo po{tovawa angela. U kwizi ''o nebeskoj jerarhiji'' sv. Dionisije

Areopagit, u~enik ap. Pavla opisao je devet ~inova angela i oni se i u himnama na bogoslu`ewu

pomiwu kao: {estokrili serafimi, mnogooki heruvimi i bogonosni prestoli, gospodstva, sile i

vlasti, na~ala, arhangeli i angeli. Me|u angelima vlada savr{ena poslu{nost ni`ih ~inova

vi{im, i svih ukupno voqi Bo`ijoj. Svaki narod i svaki hri{}anin ima svoga angela. Treba se

uvek se}ati da ma {ta ~inili, javno ili tajno, ~inimo to u prisustvu svog angela. Angeli

neprekidno op{te sa ovim svetom.

SVETI VELIKOMU^ENIK DIMITRIJE - MITROVDAN 8. nov/26. oktobar

Na jutrewu Jevan| Mt. 10,16-22; Na Lit. Poslan. Jevrejima 12,6-13 i 25-27; 2. Poslanica Timotej 2.1-19

Jev po Jovanu 15,27-16,2 i Jevan| po Mateju 8,23-27

Sveti Dimitrije se rodio u Solunu od blagorodnih i blago~estivih roditeqa koji dugo

nemahu dece. Izmoqen od Boga, Dimitrije bi sa velikom pa`wom odnegovan i vaspitan.

Postavqaju}i ga za vojvodu hristoborni car Maksimijan mu preporu~i da goni i istrebquje

hri{}ane u Solunu. Dimitrije ne samo da ga ne poslu{a nego ispoveda{e Gospoda Isusa

Hrista. I pred ogor~enim carem Dimitrije javno ispovedi svoju veru i izobli~i carevo

idolopoklonstvo. Razjareni car ga potom baci u tamnicu. Is tamnice Dimitrije naredi

slugama da prodaju i razdele sirotiwi wegovo imawe a on se radosno spremi da postrada za

veru hri{}ansku. Xelati ga na|o{e u tamnici pogru`enog u molitvu i izbodo{e kopqima.

Is tela stradalnog Dimitrija po pogrebeniju pote~e celebno miro, kojim se mnogi izle~i{e,

te tu podigo{e crkvu pa potom i novu-ve}u. Kada car Justinijan htede preneti ove celebne

mo{ti u Carigrad isko~i{e iskre i ~u se glas: ''stanite, i ne dirajte''. Kao za{titnik

Soluna sv. Dimitrije se mnogo puta javqao i spasavao Solun od prete}ih beda.

Na liturgiji u spomen sv. Dimitrija vr{i se i spomen i na zemqotres u Carigradu 740.

god koji je prekinut milo{}u Bo`ijom, a za{titni~kim molitvama Presvete Bogorodice i

sv. Dimitrija kojima se stradalni narod molitveno obra}ao. Zato se na liturgiji poje i

tropar trusu-zemqotresu, ~itaju se po dva dela iz Apostola i Jevan|eqa.

Sutradan po Mitrovdanu proslavqa se spomen na Nestora, koji se spomiwe u troparu sv.

Dimitriju, Bo`jom pomo}u i blagoslovom zato~enog Dimitrija Solunskog Nestor je savladao

paganskog golijata-diva Lija od koga mnogi hri{}ani postrada{e.

NEDEQA 22. PO DUHOVIMA 9. nov./27. okt

Glas 5. Na jutr. Jevan|. vask. 11. (Jn. 21,15-25). Na Lit. ap. 215. (Gal. 6,11-18); Jevan|. Lk. z~. 83. (16,19-31).

Na bdeniju u subotu ~ujemo iz Vaskrsnog Jevan|eqa trokratno pitawe Hristovo Simonu nazvanom Petar: ''Simone Jonin qubi{ li me vi{e nego ovi?'' I tri puta odgovara Vaskrslom Gospodu Petar, koji Ga se u no}i po Raspe}u tri puta odrekao re~ima: ''Gospode Ti sve zna{, ti zna{ da te volim''. Re~e mu Isus: ''Napasaj ovce moje''. Pozvav{i ga ovim re~ima na apostolsku slu`bu Vaskrsli Gospod objavi da je razumeo Petrov pad i pokajawe i da mu sa qubavqu poverava stradalni~ki krstonosni i apostolski put. Svojima u Galatiji (dana{wa Turska) nekada odan Zakonu i zakonskom poimawu Boga, a sada Bo`jim provi|ewem Hristu odani ap. Pavle poru~uje da prihvate ''novu tvar'', a upu}uje ih da ostave zakone o potrebi obrezawa i one koji ih na to navode. Ukazuje im na to da starozavetni ~in iskazivawa privr`enosti Bogu obrezawem gubi smisao Hristovim dolaskom u svet, i da je obrezivawe samo vidqivi znak za{tite od gowewa. Tvrdokorni, Zakonom orjentisani Jevreji, gowahu hri{}ane kao uzurpatore staozavetnih Zakona. Pavle, iako kao revnateq zakona obrezan, isti~e da ono ~ime se on hvali je Krst Gospoda na{ega Isusa Hrista. Ovo je za i sve nas va`na a poruka: ugledati se na Hrista i na Krst Wegov, koji svako od nas nosi prema meri svoga rasta. ^esto kada je krst u pitawu, mi ispoqavamo slabost, te`e}i za lagodnostima `ivota. Znajmo da Bog nama rukovodi, i dopu{ta onoliko pote{ko}a koliko je potrebno za sticawe mira i spokoja Bo`jeg. Ova Poslanica je i danas aktuelna jer se doga|a u na{oj Crkvi da se samoinicijativno utvr|uju “nekakvi obi~aji od starina”, “pravila” i “forme” koji nemaju ni{ta zajedni~ko sa Crkvom Hristovom. Slu{ajmo oce Crkve koji slu`e u ime Hristovo, a nas u~e i upu}uju.