Episkop Danilo

Episkop DaniloEpiskop AmfilohijeNema lepe vere od hrianskeSremski Karlovci, 1996.

Izdaje:Srpska pravoslavna Eparhija sremska, Sremski Karlovci

tampa:Srpska manastirska tamparija, Sremski Karlovci

Sadraj:

O tajni vere Otkrivenje u Starom zavetu Otkrivenje u Novom zavetu Crkva u istoriji Pravoslavna crkva danas Molitveni ivot Crkve i poslednji dan

O tajni vere

ta je prava vera?

Prava vera je vera u jednoga Boga u Trojici, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. Bog je Bie bez poetka i bez kraja. On je Duh koji se ne vidi, ali je svuda prisutan, sve vidi, sve zna, sve moe, o svemu brine. Bog je pun ljubavi prema svim ljudima i svima stvorenjima.

Ko je Bog?

Prava vera, vera pravoslavna otkriva nam i javlja veliku tajnu da je Bog ne samo jedan nego i trojian. Bog je Sveta Trojica: Bog Otac, Bog Sin, i Bog Duh Sveti. To nisu tri Boga, nego samo jedan, jer Tri Boanske Linosti imaju jednu istu sutinu, kao i jednu ljubav, jednu mudrost, jedan ivot i sve neizmerno bogatstvo boanskih venih sila i energija. U Ime toga jedinoga Boga se mi krtavamo. Tu svoju veru u jednoga Boga Oca i Sina i Duha Svetoga mi ispovedamo svaki put kada stavimo na sebe znak asnoga Krsta. Kada se krstimo, mi sastavimo tri prsta desne ruke da naznaimo da je nerazdeljiva Trojica - jedan Bog.

Kakav je Bog?

Bog je Ljubav. Nesebina Ljubav. I pre stvaranja sveta Bog Otac nije bio sam (kao to to ue verske voe Jevreja i muhamedanaca), nego je voleo Sina i Duha Svetoga. A Sin je voleo Oca i Duha Svetoga. Sveti Duh je voleo Oca i Sina. To znai da je Bog Ljubav od venosti, ne samo u vremenu. Sveta Trojica slui nam za primer kako i mi, ljudi, koji smo stvorene linosti, i razliiti po narodnosti i obrazovanju, moemo uz pomo Boije Ljubavi da postanemo jedno bogooveansko Telo, tj. Crkva, a da pri tom sjedinjenju ne izgubimo posebne odlike svake linosti.

Ko je ovek?

ovek je ukras svih Boijih stvorenja. Bog ga je obdario svojim likom i podario mu mo venog ivota. Stvorio ga je od razumne due i divnog tela, da bi telo sluilo razumnoj dui, a oboje da bi postalo hram ivotvorne Trojice. Kao to Bog nije sam, tako ni ovek nije sam, nego ima bezbroj brae i na nebu i na zemlji.

Ko su nebeska braa ovekova?

Na ovom vidnom nebu postoje sunce i mesec i bezbrojne zvezde koje tajanstveno trepere i svojim nemutim jezikom svedoe da je Bog zaista Svetlost, Ljubav i Lepota. Ali postoji i jedno drugo nebo, nevidivo. To nebo mogu videti samo ljudi vidovitog uma i ista srca. Kao i Boga, svoga Tvorca, koji u njemu obitava. To nevidivo nebo po prirodi je duhovno; to i jesu nebeska braa ovekova: Serafimi i Heruvimi, Arhangeli i Angeli i ostale bestelesne Sile nebeske. Te bestelesne Sile nebeske pune su ljubavi i svetlosti Boje, one neprestano Boga slave i javljaju ljudima volju Boiju.

Ko su zemaljska braa ovekova?

Svi ljudi su zemaljska braa ovekova. Svi ljudi su meusobno braa jer imaju jednog Oca, Tvorca svih stvorenja. Braa su i zato to imaju jednu prirodu oveju i iste praroditelje Adama i Evu. ovek je u srodstvu i sa svim ostalim stvorenjima, od najsiunijih do najveih, od atoma do zvezda. Jer na svemu to postoji prisutan je isti peat stvaralake sile i slave Boje, sve je svedok iste Mudrosti Boje. Bog nas miluje svojom venom Ljubavlju preko svih stvorenja vidljivih i nevidljivih. Sve to postoji zrai ljubavlju i podstie nas na ljubav.

ta je Otkrivenje Boje?

Otkrivenje je sve ono ime se Bog javljao od pamtiveka i ime je otkrivao ljudima svoje neizrecive tajne i svoju volju. Sva tvorevina je bogojavljenje; sva stvorenja svedoe i otkrivaju slavu i silu Boju, naravno onima samo kojima um nije pomraen i srce neisto. Osobito je Bog otkrivao svoju Ljubav i svoju svetu volju preko svetih Arhangela i Angela i preko bogonadahnutih svetih ljudi: Proroka, Apostola i Svetitelja. I na kraju preko Sina svog Jedinorodnog, Hrista Gospoda.

ta je Biblija ili Sveto pismo?

Biblija ili Sveto pismo je Knjiga nad knjigama. To su sveti spisi bogonadahnutih ljudi Bojih, u kojima su oni zapisali istine i tajne koje je Bog otkrio ljudima. Sveto pismo je zapisano Otkrivenje Boje. Deli se na Stari zavet i Novi zavet.

Otkrivenje u Starom zavetu

ta je Stari zavet?

Stari zavet je savez Boga sa ljudima, sklopljen preko izabranika Bojeg patrijarha Avrama i njegovog bogoizabranog potomstva. U Svetom pismu Starog zaveta, kao svetim spisima, opisuju se dogaaji od stvaranja sveta, pa do roenja Onoga kroz koga i radi koga je svet i stvoren, i radi koga su se svi ti dogaaji zbivali: Gospoda Isusa Hrista.

ta je Novi zavet?

Novi zavet je savez Bogooveka Isusa Hrista sa ljudima. Zbivanja i zagonetke Starog zaveta dobili su u njemu svoju odgonetku i punou. U Svetom pismu Novog zaveta, kao svetim spisima, oevici su opisali dogaaje od roenja Gospoda Isusa Hrista, pa sve do njegovog slavnog Vaskrsenja iz mrtvih i Vaznesenja. Tu je opisan i silazak Svetog Duha na prve Hristove uenike i njihovo propovedanje Njegovog svetog Imena i nauke boanske. U njima je ukazano i na sve ono to e se dogoditi do Drugog dolaska Hristovog i Stranog suda.

Kako poinje Stari zavet?

Stari zavet poinje opisom postanka sveta: "Upoetku stvori Bog nebo i zemlju".Pod reju "nebo" treba razumeti stanovnike neba - Angele i ostale bestelesne nebeske Sile. "A Zemlja bee bez oblija i pusta", tj. ceo stvoreni materijalni svet.

ta je stvorio Bog za est dana?

Prvi danstvorena je svetlost: "I ree Bog: Neka bude svetlost! I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame". Taj dan je danjedan:iz njega izviru i njemu se vraaju svi dani. (Jevrejska re"jom"dan, moe da znai odreeni astronomski ili neogranieni vremenski period nastanka sveta).

Drugi danBog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom a svod nazva Bog nebo. To je ovo nae vidljivo nebo. Iza njega se nalaze bezbrojni Boji svetovi, nazvani simbolino - "voda nad svodom", jer krue i teku, svaki svojom putanjom, harmonino i bez sudaranja, po beskrajnom prostoru.

Trei dansnagom rei Boje odelila se voda od kopna. Na zemlji je izrasla trava i raznovrsna drveta koja raaju plod. Silom Boije rei to jednom zasejano seme, uvek donosi plod, zahvaljujui blagoslovu i zapovesti Boga.

etvrti danBog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Sunce da upravlja danom, i mesec da upravlja nou, i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena, dana i godina. Prvostvorena svetlost, rasuta po celoj tvorevini, sabrala se i osobito zablistala, ovog dana, kroz nebeska svetila. Sunce je obasjalo zemlju, obavijenu dotada gustim maglama i vlagom.

Peti danBog je stvorio iva stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim.

esti danstvorio je Bog stoku i sitne ivotinje i zveri zemaljske, po vrstama njihovim.Na kraju ree Bog:"Da nainimo oveka po liku i podobiju Naem, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji. "Presveta Trojica, Bog na, stvorio je oveka od praha zemaljskog, i udahnuo u njega duh ivota. Prvo je Bog stvorio Adama, pa mu je onda stvorio enu, "oveicu", Evu, da mu bude pomonik na putu ka venom cilju njihovog ivota i ivota svih stvorenja. ovek i oveanstvo postaju tako tajanstvena slika u kojoj se ogleda Sveta Trojica: Ljudi su stvoreni da se uzajamno vole i ispune nesebinom boanskom Ljubavlju.

ta je Raj u koji je Bog uveo oveka, stvorivi ga?

Raj je mesto blizine i prisutnosti Boje, u kome je ovek bio zajedno sa Tvorcem, obdaren svima darovima i blaenstvom venog ivota, dobrote i ljubavi. ovek se u Raju hranio sa Drveta ivota.

ta je Drvo poznanja dobra i zla?

Drvo poznanja dobra i zla je zasadio Bog u Raju da bi se ovek vebao u vrlini uzdranja i vernosti svome Stvoritelju. Drvo ivota je oveku davalo besmrtni ivot i dar razlikovanja onoga to je veno od onoga to je prolazno. Izvravati Boju zapovest znailo je - jesti sa drveta ivota; pogaziti zapovest znailo je - odvojiti se od Boga i njegove volje, izgubiti veni ivot i predati se smrti. Jedenje sa Drveta poznanja dobra i zla pomrauje um, unitava u oveku dar razlikovanja venog i prolaznog, otuuje ga od Boga i odvodi ga u prolazna telesna zadovoljstva i u smrt. Na tom drvetu i na toj zapovesti ovek je imao da proveri svoju ljubav i slobodu: da li e biti veran Bogu ili e posluati avola i njegovu la.

Ko je avo?

avo je laa i otac lai. On je bivi Arhangeo Dennica koji se pobunio protiv Boga, jer se pogordio i zaeleo da bude jednak sa Bogom. avo je izumeo greh i smrt i pakao. Njegova zla i izopaena volja je izvor svakog zla, kojim je zatrovao neke od bivih angela pa onda i nae praroditelje Adama i Evu, a preko njih i njihove potomke.

Ko je nagovorio Evu da pogazi zapovest Boju?

avo je nagovorio Evu-preko zmije - da ubere zabranjeno voe sa Drveta poznanja dobra i zla. Eva je poverovala ovom Bojem protivniku i klevetniku (avo znai - klevetnik), da je on njen vei prijatelj nego Bog i poela je da se hrani hranom prolaznosti i telesnih zadovoljstava. Okusivi plod prolaznih zadovoljstava, ona je postala smrtna. Ponudivi to voe svome muu Adamu, ona je uinila greh ubistva. Ali i Adam je dobrovoljno okusio od istog ploda i uinio trostruki greh: prema Bogu, prema sebi i prema svome potomstvu. Padom u greh ovek je izgubio mo venog ivota; pomraio mu se um, potamnelo srce a mudrost utonula u bezumlje i ludost.

Zato su Adam i Eva isterani iz Raja?

Zato to su okusili plod sa Drveta poznanja dobra i zla i time prestupili Boju zapovest. Ali i to isterivanje iz Raja Bog je uinio iz ljubavi prema naim praroditeljima. U Raju postoji i Drvo ivota. Ko jede plodove sa Drveta ivota postaje besmrtan. Ako bi Adam i Eva jeli te plodove, sa otrovom smrti u sebi posle pada, oni bi sebe obesmrtili u stanju grehovnosti i smrtnosti. To bi onda bio najstraniji pakao. I da se to vee zlo ne bi desilo ljudima, Bog ih je isterao iz Raja. Znai isterao ih je Bog iz Raja da bi spreio da zlo postane veno.

Ali da Adam i Eva posle isterivanja ne padnu u oajanje, Bog im je obeao da e im poslati Spasitelja koji e pobediti avola Zmiju i koji e ih osloboditi od smrti i ponovo dovesti u Raj.

ta je Bog kazao Adamu i Evi kad ih je prognao iz Raja?

Evi je rekao: "S mukom e raati decu, i volja e tvoja stajati pod vlau mua tvoga, i on e ti biti gospodar". Adamu je rekao: "Zemlja da je prokleta zbog tebe... sa znojem lica svoga e jesti hleb, dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah e se vratiti". Zbog ovekovog greha stradaju ne samo ljudi, nego i sva stvorenja i cela tvorevina Boja. Tako je ve prvi sin Adamov ubio svoga brata Avelja.

Zato je Kain ubio Avelja?

Ubio ga je iz zavisti: Kain je zavideo Avelju zato to je Bog primio Aveljevu od srca prinetu rtvu. Tako biva i do danas: zavist je glavni uzrok svakoga bratoubistva. A svako ubistvo je bratoubistvo jer svi ljudi su - braa.

Ko je bio Noje i kako se on spasao od potopa?

Noje je jedan od izabranika Bojih. On nije bio pokvaren kao njegovi savremenici, nego je verovao u Boga i oekivao budueg Izbavitelja, Sina Bojeg. Bog je zapovedio Noju da napravi koveg (lau) i da u njega smesti svoju porodicu i po jedan par od svih ivotinja na zemlji, da se izbave od potopa. Potop je doao da oisti nagomilane grehe ljudske i da opere obesveenu zemlju. Laa Nojeva je tajanstvena slika Crkve Hristove u kojoj se mi spasavamo od potopa greha i smrti i zadobijamo ivot veni.

ta je idolopoklonstvo?

To je otpadnitvo od pravoga Boga i klanjanje kipovima (idolima), u kojima su bili avoli, lani bogovi. ovek postaje idolopoklonik kad god pone da se klanja stvorenjima umesto da slui Tvorcu. Idolopoklonik je i onda kad pone da oboava sebe ili dela ruku svojih.

Ko je bio Avraam?

Avraam je bio starozavetni patrijarh. On se nije klanjao idolima, kao njegovi savremenici. Verovao je u jednoga Boga i u obeanoga Spasitelja, koji e doi sa neba. Njemu se prvom od ljudi javila tajanstveno Sveta Trojica u vidu tri Angela, tri gosta kod Mavrijskog duba. Od Avraama preko njegovog sina Isaka namnoio se, po Bojem obeanju, Izabrani narod Boji. I mi hriani smo duhovna deca Avraama. Zato se molimo da Bog upokoji nau usnulu brau i sestre u nedrima Avrama, Isaka i Jakova, naih praotaca.

Koga je Avraam hteo da prinese na rtvu?

Hteo je da prinese na rtvu svog jedinca Isaka. Tu je Bog isprobao njegovu veru, pa kad se on pokazao veran, Bog ga je preko sina Isaka, obdario velikim i svetim potomstvom. I Hristos Spasitelj je njegov potomak po telu, a Isakova rtva je bila predukazanje Hristovog stradanja i rtve.

Koliko sinova je imao Jakov, sin Isakov, nazvani Izrail, po kome je Izabrani narod dobio svoje ime?

Patrijarh Jakov je imao dvanaest sinova, koji su rodonaelnici dvanaest plemena Izrailovih. Njegovog sina Josifa braa su iz zavisti prodala u Egipat, ali ga je Bog spasio i preko njega spasio sve Jakovljeve potomke. I mi hriani se po Jakovu, nazvanom Izrail, zovemoNovi Izrail Boji,tj. novi izabrani Narod Boji.

Kako je Josif dospeo na dvor faraona, cara egipatskog?

Jedini Josif je znao da protumai carev san. Zato ga je faraon izveo iz tamnice u koju je bio nevin baen. Tumaenje snova je bio dar Boji.

Kako su iveli Jevreji u Egiptu?

Stari Jakov i njegovi sinovi su doli zbog gladi u Egipat kod Josifa, upravitelja cele egipatske zemlje. Dok su Egipani pamtili njegova dobroinstva, Jevreji su iveli dobro. Kasnije su iveli veoma teko, radei kao robovi.

ta su zidali Vavilonci?

Vavilonci su zidali ogromnu kulu. Hteli su da vrh kule dopre do neba. Tako su hteli da prkose Bogu. Zato je Bog pomeao jezike i graditelji nisu mogli da se razumeju. Oni su se razili i tako su postali razni narodi koji govore razliite jezike. Tako uvek biva: kad god ljudi zidaju ili ine bezbona dela, udaljuju se ne samo od Boga nego i jedan od drugoga. Useljava se u njih mrnja i pometnja, kao u graditelje Vavilonske kule.

Ko je bio Mojsej?

On je od Boga odreen da bude osloboditelj Jevreja iz ropstva egipatskoga. Njemu se na brdu Horivu javio Angeo u plamenu ognjenom, iz kupine koja je gorela a nije sagorevala. Mojsej je tu prvi od ljudi saznao Ime Boje, koje glasi:Ja sam onaj koji jeste(Jevrejski: JAHVE). Onaj koji mu se javio bio je Bog Slovo, Bog Re. On se u poslednja vremena rodio od Deve, koja Ga je rodila i ostala Devojka, kao to je kupina gorela i nije sagorevala.

Kako je Mojsej izveo jevrejski narod iz egipatskog ropstva?

Izveo ga je Bojom pomou. Bog je popustio kazne na Egipane i uinio da Mojsejev tap bude udotvoran. Tim tapom udario je on po moru i vode morske su se razdvojile, da bi jevrejski narod izaao iz Egipta u Zemlju Obeanu.

Kako su se Jevreji hranili u toku etrdesetogodinjeg lutanja po pustinji?

Bog im je davao udesnu Manu i jata prepelica. Mana je bila predukazanje Svete Tajne Priea Krvlju i Telom Hristovim, Hlebom koji silazi s nebesa i daje se za ivot sveta.

Gde je Mojsej dobio Deset zapovesti Bojih?

Dobio ih je na Sinajskoj gori. Deset zapovesti Bojih glase:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluiti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.

4. Seaj se dana odmora da ga svetkuje; est dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Potuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne ini preljube.

8. Ne ukradi.

9. Ne svedoi lano na blinjega svoga.

10. Ne poeli nita to je tue.

Ko je bio David, a ko Golijat?

David je bio car Izrailski, a Golijat vojnik filistejski, divovske veliine i snage. Na dvoboju, David, iako jo mladi ubio je kamenom iz prake grdosiju Golijata.

ta su Psalmi Davidovi?

Psalmi su molitve u stihovima. Njih je David ispevao kad je bio radostan ili tuan. Ima 150 psalama. U nekima od psalama David se kaje za svoje grehe, u drugima slavi Boga, u treima prorie dolazak Spasitelja sveta. Tako u jednome od njih opisujui, kao da gleda, Njegovu lepotu kae:"Ti si najlepi meu sinovima ljudskim, blagodat tee iz usta Tvojih".Psalmi su bili kroz vekove, pa i danas, najomiljenije molitve hriana i Knjiga koja potresa i budi iz duhovne umalosti najokamenjenije srce ljudsko.

Ko su bili Proroci?

Proroci su sveti Boji ljudi koji su objavljivali volju Boiju narodu Izrailskom i ostalim narodima Starog zaveta. Najpoznatija su etiri velika proroka: Isaija, Jeremija, Ezekil i Danilo. Oni svojim reima i ivotom, kao i svojim knjigama, izobliuju zlo i greh, propovedaju pokajanje i vrlinu u ispunjavanju Zakona Bojeg. Bog im je otkrio, pre toliko vekova, Hristov boanski Lik, njegovo Roenje, stradanje za grehe sveta i slavno Vaskrsenje.

ta je Pasha?

Pasha je starozavetni praznik koga su Jevreji u prolee svetkovali u spomen udesnog osloboenja iz ropstva egipatskog. Toga dana su oni, pored beskvasnog hleba i gorkog zelja, jeli na rtvu prineto pashalno jagnje. Time su se seali gorkog ropstva i prolaska kroz Crveno more u slobodu.I novozavetna Crkva ima svoju Pashu, Uskrs. Pasha Starog zaveta je bila priprema za ovaj Praznik nad praznicima kada se svetkuje Jagnje Boje, Hristos Gospod, koji je svojom smru i svojim vaskrsenjem oslobodio greno oveanstvo iz ropstva avolu i od okova smrti.

Gde je punoa Starog Zaveta?

Punoa Starog zaveta je u Novom zavetu. Stari zavet nije zaokruena celina, a ni starozavetni Zakon nije savren zakon. Ceo Stari zavet je oekivanje Sina Bojeg, Bogom obeanogMesije(jevrejska re Mesija se na grkom kae Hristos, a i jedno i drugo znai -Pomazanik -Car). U Novom zavetu ispunila su se sva oekivanja Starog zaveta, kada je najzad obeani Mesija, Bogoovek Isus Hristos, doao na Zemlju da spase, sloi i oboi potomke Adama i Eve. Hristos, Sin Boji, po proroanstvu Isaije proroka, trebalo je da se rodi od jedne Jevrejke Devojke koja je ista od greha.

Koji je smisao starozavetnih prinosa (darova) i rtava?

Prinosi (darovi) i rtve Bogu postoje u ljudskom rodu od najstarijih vremena. Tako ve Kain daje "prinos Gospodu od roda zemaljskoga" a Avelj, njegov brat, od "prvina stada svojega" (Post. 4, 3-4)

Prva rtva koja se u Starom zavetu pominje jeste rtva Patrijarha Jakova. On je prineo rtvu "na gori i sazvao brau svoju na veeru" (Post. 31,54). Prinoenje Bogu na dar i osveenje prvih zemaljskih plodova i krvnih rtava (jagnje, tele, golubovi i dr.) bila je potreba ovekova i Boija zapovest. Prinosi i rtve bili su znak ovekovog kajanja za grehe i njegove blagodarnosti Bogu za sva dobra od Njega; umilostivljenje Boga i put oienja od neistote duevne i telesne. rtve su prinoene za oienje i greh, za prestup, rtve svespaljenice i rtve zahvalne (hleb, brano i dr.). Najznaajnija rtva za Izabrani narod Boji bila je pashalno Jagnje. Ono je klano i prinoeno u spomen izbavljenja Jevrejskog naroda iz ropstva u Egiptu. Svetenici i prvosvetenik su prinosili darove i rtve najpre za svoje grehe a onda za grehe naroda (Jevr. 7, 27). No, pokazalo se da su sve ove rtve bile nemone da istinski spasu i oiste oveka od greha. Kao i ceo Stari zavet i one su sluile "slici i sjeni nebesnih stvarnosti" (Jevr. 8,15). Sve one su u stvari bile samo priprema za Hristovu rtvu na krstu. On je sebe prineo na rtvu, jednom za svagda, da svojom rtvom uniti greh (Jevr. 9,25.26.28). Tako su u njegovoj rtvi sve rtve dobile punou i bile ukinute, dobivi svoj konani smisao u Hristu koji je sebe prineo "za ivot sveta". Svojim rtvoprinoenjem On je postao veno Jagnje Boije koje uzima na sebe grehe sveta. Tako su i svi prinosi i darovi dobili svoj pravi smisao na Tajnoj veeri kada je On prineo hleb i vino, zamenivi beskrvnom rtvom sve prinose i rtve i ustanovivi svetu Tajnu Priea.

Otkrivenje u Novom zavetu

Kako poinje Novi zavet?

Novi zavet poinje rodoslovom po telu Gospoda Hrista i Njegovim Roenjem. Njegovo Roenje blagovesti Arhangel Gavrilo pozdravljajui Presvetu Devu nebeskim pozdravom: "Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meu enama!"

Ko je vladao Judejskom (Izrailskom) zemljom u doba kada se Hristos rodio na zemlji?

Judejom je vladao car Irod, koji je bio u zavisnosti od rimskog imperatora Avgusta.

Kako su se zvali roditelji Presvete Bogorodice Marije?

Zvali su se Joakim i Ana. Njihova imena spominjemo na kraju svake Liturgije. Praznik svetog Joakima i Ane je dan posle praznika Roenja Bogorodice (Mala Gospojina). Znai 8. septembra po starom kalendaru (21. septembra po novom).

ta se dogodilo na Blagovesti?

Blagovesti - to je praznik kada svetkujemo dolazak Arhangela Gavrila koji je javio Bogorodici blagu vest da e ona zaeti od Duha Svetoga (bez mukarca) i roditi Sina Boijeg kao Sina oveijeg, sa imenom Isus Hristos.

Presveta Deva Marija je pristala na to tek poto je proverila Arhangela. Jer ona se tajno zavetovala Bogu da e uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen tobonji mu Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i avo moe javiti u obliku svetlog Angela. Zato nije bila lakoverna, kao naa pramati Eva.

Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslunou Bogu ispravila Evin greh neposlunosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost avola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu slubu Bogu i smireno uskliknula:"Evoslukinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj rei! "Blagovesti se praznuju 25. marta po starom (7. aprila po novom) kalendaru.

Gde se rodio Spasitelj?

Rodio se u Judeji, u gradu koji se zove Vitlejem, nedaleko od Jerusalima, kao to su i prorekli drevni Proroci.

ta znai ime Isus?

Ime Isus je s neba darovano i otkriveno reima Arhangela Gavrila upuenim ednoj Devi Mariji:"I nadeni mu ime Isus".To je Ime uzvienije od svakog imena, bez koga se nijedan ovek i nijedno stvorenje ne moe spasti. Ime Isus znaiSpasitelj.Ko je prvi posetio i prepoznao novoroenoga Hrista Boga?

To su bili tri Mudraca sa Istoka. Oni su ili za dotad nevienom zvezdom. I svetlost te udesne zvezde zaustavila se nad peinom u Vitlejemu gde se rodio Hristos. Oni su u Njemu prepoznali Cara nebeskog i poklonili Mu se do zemlje. Mudraci su dali Hristu darove: zlato, tamjan i izmirnu.

ta su pevali angeli na nebesima kad se rodio Bogoovek?

Pevali su radosnu pesmu:"Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, meu ljudima dobravolja"Ko su bili Mudraci sa Istoka?

Mudraci su bili ueni ljudi koji su posmatrali zvezde i po njima predskazivali budunost.

ta je traio lukavi car Irod od Mudraca?

Da mu jave gde se tano nalazi novoroeni Hristos, Car nebeski, da bi Ga ubio. Meutim, Mudraci su se vratili drugim putem, ne elei da ispune njegovu zapovest.

Kuda su otili pravedni Josif i Bogorodica Marija sa malim Hristom?

Oni su kriom pobegli u Egipat, da bi se izbavili od Iroda. Irod je, traei da ubije malog Hrista, pobio etrnaest hiljada nevine vitlejemske dece. To su bili prvi muenici za Hrista: i prva sveta etva za Nebesko carstvo Hristovo, Carstvo ivota i radosti bez kraja.

Ko je bio poboni starac Simeon?

Poboni starac Simeon naziva se i Bogoprimac. Njemuje Bog rekao da nee umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja. On je to doekao i primio je na ruke maloga Hrista Boga. Zato se zove Bogoprimac. Tom dogaaju je posveen praznikSretenje,praznuje se 2. februara po starom (15. februara po novom) kalendaru.

Zato je mali Hristos, kad mu je bilo osam dana, odnesen u jerusalimski hram?

Po Mojsijevom Zakonu, svako novoroeno muko dete moralo je biti obrezano. Obrezanje je bio znak starozavetnog saveza sa Bogom. Gospod Hristos se obrezao da bi pokazao da On nije doao da razori Zakon i Proroke, nego da ih ispuni; obrezanje je takoe svedoanstvo da je on istinski ovek, ne samo Bog. Ispunivi Zakon Gospod je nama ostavio duhovno obrezanje, obrezanje srca - svetu tajnu Krtenja, za koje je telesno obrezanje bila samo priprema. Obrezanje Hristovo se praznuje 1. januara (14. januara po novom kalendaru).

Koji prorok je neposredno pripremio ljude za dolazak Sina Bojeg?

To je bio divni Jovan Pretea. On je propovedao u pustinji dolazak Spasitelja sveta reima:"Pokajte se, jer se priblii Carstvo nebesko. "Gde je iveo i ime se hranio sveti Jovan Krstitelj?

Jovan Pretea, koji je krstio Hrista u reci Jordanu, iveo je u pustinji kao isposnik. Hranio se pustinjskim biljem i divljim medom.

Kako je on zavrio svoj ivo g?

Poto je Jovan Krstitelj prekoreo cara Iroda za enidbu sa svojom snahom, carica Irodijada ga je mrzela i nagovorila je cara da odsee glavu svetom Jovanu. To je on i uinio, pogubivi ovog najveeg oveka roenog od ene, kako za njega kae sam Spasitelj, i najveeg proroka. Njegove muenike smrti mi se seamo na danUsekovanjaglave svetog Jovana Krstitelja (29. avgusta po starom, 11. septembra po novom kalendaru). Iz velikog potovanja prema strogom isposniku i mueniku Jovanu Pretei, toga dana svi pravoslavni strogo poste.

ta je rekao sv. Jovan Krstitelj kad je prvi put video Gospoda Hrista?

Rekao je proroke rei:"Gle, Jagnje Boje koje nosi grehe celoga sveta. "Sveti Jovan Krstitelj je znao da je Hristos bez greha i da nema potrebe da bude krten (pogruen u vodu), zato ga je ipak krstio u Jordanu?

Hristos je dvostruko bezgrean: i kao Bog i kao ovek, roen od Preiste devojke. Ali je dobrovoljno hteo da se ponizi i da doe na krtenje, kao da je grean - "da ispuni svaku pravdu", kako Sam kae Pretei. I ba u momentu tog dobrovoljnog ponienja javila se slava Boja, javio se Bog na vodama reke Jordana.

Kako se javio Bog na Jordanu?

Kad je Jovan pogruavao Hrista u vode reke Jordana, uo se s nebesa glas Boga Oca:"Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji". U Jordanu je stajalo drugo Lice Svete Trojice, Sin Boji, kao Bogoovek, a nad Sinom Bojim lebdeo je Duh Sveti u obliku svetlosnoga goluba. To je bilo Bogojavljenje. Tu se javno otkrio Bog kao Otac, Sin i Duh Sveti, kao Sveta Trojica. Bog se javio i vaseljenu prosvetio. Bogojavljenje se praznuje 6. januara po starom kalendaru (19. januara po novom). Na taj dan osveuje se voda koja se nosi kui i pije radi zdravlja i prosveenja due i tela. Ta bogojavljenska vodica nikada se ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.

ime je avo kuao Hrista?

Prvo kuanje je bilo hlebom. Hristos je postio etrdeset dana i etrdeset noi. Ogladneo je veoma. Tada Mu prie kua i ree: "Ako si Sin Boiji, reci da ovi kamenovi postanu hlebovi". Ali je Hristos na to odgovorio avolu:"Ne ivi ovek samo o hlebu, nego od svake rei koja izlazi iz usta Boijih. "Mnogi zbog zemaljskog prolaznog hleba prodaju duu Satani i zaborave na veni hleb, Re Boiju, koja je Hleb ivota. Drugo kuanje je bilo udotvorstvom. avo je odveo Hrista na vrh jerusalimskog hrama i rekao Mu: "Ako si Sin Boiji, baci se dole; jer je napisano da e Bog "Angelima svojim narediti za Tebe, i na rukama e te nositi, da gde ne zapne na kamen nogom svojom". Ali mu Hristos odgovori:"I to je napisano: Ne iskuavaj Gospoda, Boga svoga".Tree iskuenje je bilo vlau zemaljskom. avo je odveo Hrista na visoku planinu i pokazao Mu sva carstva ovoga sveta i rekao Mu: "Dau ti sve ovo, ako padne i pokloni mi se". Hristos mu je odgovorio:"Odlazi, Satano; jer je napisano:Klanjaj se Gospodu Bogu svome i Njemu jedinome slui". Ista ova tri iskuenja stavlja Satana pred svakog oveka i sve ljude svih vremena: iskuava ih slau (uivanjem), udotvorstvom i vlau. Samo verni Hristu sposobni su da im odole i da mu odgovore: Odlazi od mene, Satano! Gospodu Bogu mome se klanjam i njemu jedinome sluim!

Zato se Gospod Isus Hristos naziva Bogoovek?

Gospod Isus Hristos jeste Bogoovek jer ima u sebi dve prirode: boansku od Boga Oca i oveansku od Svoje Majke, Presvete Deve Marije. Ona je Boga rodila u oveanskom telu. Po reima Svetih Otaca etvrtog vaseljenskog sabora (451. g.) boanska i oveanska priroda su se u jednom i istom Hristu, Sinu Bojem Jedinorodnom, sjedinile"nesliveno, nepromenivo, nerazdelivo, nerazluno ".Hristos je stoga istovremeno Bog i ovek, zato se i naziva Bogoovek.

Koliko je bilo Apostola i koji su prvi bili pozvani?

Bilo je dvanaest Apostola. Prvozvani je bio apostol Andrej, a zatim njegov brat Petar (koji se ranije zvao Simon). "Apostol" je grka re i znai - Hristov izaslanik, propovednik Hrista i Njegove boanske nauke.

Koje je prvo udo uinio Hristos?

Na svadbi u Kani Galilejskoj pretvorio je vodu u vino. To prvo udo Hristos je uinio na molbu Presvete Bogorodice i njime tajanstveno prizvao sve ljude na preporod i preobraaj. Kao to se Njegovom reju voda pretvorila u vino, tako se i ljudi, silom Njegovog Svetog Duha i verom, mogu promeniti od starih u nove, od smrtnih u besmrtne, od ogrehovljenih, u zdrave duom i telom. Ovaj dogaaj o vinu ita se mladencima na Venanju. Time ih Crkva podsea da su oni u svetoj Tajni Braka prizvani na novi ivot u Hristu Isusu; da su prizvani da "vodu" svog prolaznog ivota pretvore, verom i ljubavlju, u "vino" venog ivota, tj. da pretvore brak od prolazne veze u Svetu Tajnu Boiju. Zato nema pravog braka bez venanja u Crkvi.

ta je uinio Hristos sa trgovcima u hramu?

Biem je isterao trgovce iz hrama, jer je hram Boiji dom molitve, a ne trgovine. Time je pokazao da se sa verom i sa Bogom ne moe i ne sme trgovati.

ta je Hristos rekao eni Samarjanki o molitvi?

Jevreji i Samarjani (meani narod od Jevreja i starosedelaca mnogoboaca) verovali su da je mesto za molitvu samo hram u Jerusalimu, odnosno u Samariji. Hristos kao Bog unapred je znao da e se Njegova Crkva proiriti na sve narode sveta. Zato je rekao Samarjanki na Jakovljevom kladencu:"Doi e vreme, i ve je nastalo, kada e se pravi bogomoljci moliti Bogu duhom i istinom, jer Otac hoe takvih bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole."

Kako je Hristos iscelio carevog inovnika?

Hristos mu je rekao:"Idi, sin je tvoj zdrav".Kako je Hristos iscelio gubavoga?

Neizleivi gubavac verovao je da ga Hristos moe izleiti i uzviknuo je: "Gospode, ako hoe, oisti me". Hristos mu je odgovorio:"Hou, oisti se!"I gubavac je postao zdrav. Znai, Bog oekuje veru od oveka, da bi mu pomogao. Ko veruje bie spasen. Sve to nije od vere, greh je. Vera je neunitiva snaga u oveku. Onome koji istinski veruje u Hrista i Njegovu udotvornu i isceliteljsku mo, sve je mogue. To je osnovna poruka Hristova u Novom zavetu. Ko ima vere makar koliko zrno goruino, u stanju je da premeta itave planine nevolja i patnji, da se oslobodi od svakog zla, bolesti i bede. Ta istina Novog zaveta je potvrena bezbroj puta u istoriji, i svakodnevno se potvruje do dana dananjega.

Kako su Hrista primili u Njegovom rodnom gradu Nazaretu?

Primili su Ga ispoetka lepo, ali kad im je rekao istinu razljutili su se na njega i hteli da Ga bace u provaliju. Oni nisu imali vere u Njega kao Sina Bojeg, a due bez vere su mrtve due, nesposobne da vide istinu Boju, u Hristu ljudima otkrivenu.

Kako je Hristos iscelio uzetoga?

On je rekao uzetome (paralizovanom):"Oprataju ti se grehovi tvoji".I na mnogim drugim primerima u Novom zavetu Gospod je pokazao i otkrio da je greh u oveku uzrok i telesnih i duevnih bolesti. to znai: nema oveku pravog isceljenja i ozdravljenja bez isceljenja od greha, bez duboke vere i pokajanja.

ta je kazao Hristos o suboti?

Subota je u Starom zavetu bila dan odmora: po etvrtoj zapovesti Bojoj - To je dan posveen Gospodu Bogu. To je bio dan uestvovanja u radosti Boijeg stvaranja i dan pokoja od estodnevnog truda. Kao i sve ostalo u Starom zavetu, i subota je bila priprema za punou Novog zaveta, za radost novog Boijeg stvaranja - Hristovog Roenja i Vaskrsenja. Subota je stvorena radi novog oveka, vaskrslog, i radi novog dana odmora, Dana Gospodnjeg, dana Hristovog vaskrsenja - nedelje. Hristos je bio gospodar i od subote, kao Bogoovek, zato je On i u subotu delao delo spasenja i udesno isceljivao. Farisejima, koji su zbog toga hulili na Njega i bili okamenjenog srca, kao i dananji subotari, On je rekao:"Nije ovek stvoren radi subote, nego subota radi oveka".ta su Blaenstva?

Hristos je u svojoj Besedi na Gori izrekao devet blaenstava. Blaenstva su blaga i radosna vest o novom ivotu. Beseda na Gori je najuzvieniji proglas u istoriji roda ljudskog. Patrijarh Jakov je video u Starom zavetu Lestvicu kojom silaze i uzlaze Angeli. Zapovesti Blaenstava su te lestvice kojima se ovek uzdie do Boga i postaje, kao svetitelji, nebeski ovek i zemaljski angeo. Blaenstva su put u boansko savrenstvo. U ovih devet boanskih vrlina, data su oveku nova pravila ivota, nova pravila miljenja, nova pravila oseanja i delanja. Taj novi ivot u Hristu poinje siromatvom duha, tj. smirenjem i zavrava se stradanjem radi Imena Hristova i venom radou i blaenstvom u Raju. Svakom steenom novom vrlinom stie se i novo blaenstvo i novi dar od Boga. Devet blaenstava glase:

1. Blaeni su siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.

2. Blaeni su tuni, jer e se oni uteiti.

3. Blaeni su krotki, jer e oni naslediti zemlju.

4. Blaeni su milostivi, jer e oni biti pomilovani.

5. Blaeni su milostivi, jer e oni biti pomilovani.

6. Blaeni su isti srcem, jer e oni Boga videti.

7. Blaeni su mirotvorci, jer e se oni sinovi Boiji nazvati.

8. Blaeni su prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.

9. Blaeni ste kad vas, Mene radi, rue n progone i, laui, nabede svakim zlom. Radujte se i veselite se, jer je nagrada vaa velika na nebesima; jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas."

Kome je Gospod Hristos rekao: "Vi ste so zemlji... Vi ste svetlost svetu"?

Hristos je ove rei uputio svojim prvim uenicima, Apostolima, a posle njih i preko njih i svim hrianima svih vremena.

Koje su dve najvee zapovesti?

Hristos je saeo sve zapovesti Starog zaveta u dve najvee zapovesti:

1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom.

2. Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe.

Novi zavet je savreniji od Staroga u poimanju ljubavi i prema Bogu i prema blinjem. To nije nikako udo, jer se u Novom zavetu i Bog savrenije otkrio, i savrenijeg oveka pokazao i stvorio. Bog se javio kao Ljubav: Otac i Sin i Duh Sveti. Postavi Bogoovek, Sin Boiji je pokazao i otkrio da je i ovek stvoren da bude neto savrenije od oveka -bogoovek.A za poimanje i stvaranje toga je neophodna dublja i ira vera i beskrajnija ljubav.

Novi zavet je savreniji od Staroga, jer su Jevreji za blinjega svoga smatrali samo sunarodnike Jevreje i obraenike. Vernici Novog zaveta za blinje svoje smatraju sve ljude bez obzira na njihovu boju koe, veru ili narodnost.

Novi zavet je savreniji od Staroga zaveta ne samo po irini ljubavi prema svima ljudima nego i po jaini ljubavi:Hrianin voli svoga blinjega ne samo kao samoga sebe nego i vie od sebe samoga.On voli blinjegakao to je Isus Hristos voleo nas,a Hristos je rtvovao Samoga Sebe radi nas i za nae spasenje. Gospod je rekao uenicima svojim ne samo da vole svoje blinje kao same sebe nego da ih vole, kao to je On zavoleo nas (Evanelje po Jovanu, glava 13, stih 34).

Gospod Hristos je, dakle, voleo nas vie nego Samoga Sebe. On je radi nas ponizio Sebedo smrti na krstu.Tu boanski nesebinu, samortvenu ljubav Gospoda Hrista mi znamo po tome"to je On za nas duu svoju poloio". Zbog toga, po Njegovoj zapovesti, i mi smo"duni polagati duu svoju za brau"(Prva poslanica Jovanova, glava 3, stih 16). Tek je to prava savrena ljubav: ljubav koja ne trai svoje.

Hristos kao udotvorac?

Jedino Bog ini udesa. Hristos je Bog u ljudskom telu, zato je sasvim prirodno da Op ini udesa: On je isterao avola iz due besomunoga, dao vid sleporoenom oveku, vaskrsao iz mrtvih Jairovu ker, pa sina jedinca Nainske udovice, a na Lazarevu subotu podigao iz mrtvih svoga prijatelja Lazara koji je ve etiri dana leao mrtav u grobu.Hristos kao Bogoovek je nad zakonima prirode, jer On je Tvorac prirode. Kad je On zapovedio vetru da prestane - bura na moru se odmah utiala. Gospod ide po talasima mora i ne tone. On sa pet hlebova moe udom umnoavanja da nahrani deset hiljada ljudi.

ta znae rei Hristove: "Otac je u Meni i ja u Njemu... Ja i Otac mi smo jedno"?

To znai da su Bog Otac i Hristos iste boanske sutine i iste vene energije; i da su oni sa Duhom Svetim jedan Bog.

ta znae rei Hristove: "Lake je kamili proi kroz iglene ui nego bogatau ui u Carstvo nebesko"?

To znai da je bogatom oveku teko savladati svoju sebinost, a sebini ljudi ne mogu ui u Carstvo nebesko. Bogata nije samo onaj koji ima materijalno bogatstvo, nego i onaj koji je stekao znanje i gordi se njime. Takvom je jo tee stei smirenje i osloboditi se gordosti, tj. postati "siromaan duhom". Ali i jedan i drugi bogata mogu biti spaseni: prvi ako nesebino deli milostinju sirotima, a drugi ako se odrekne znanja koje nadima i prigrli smirenu mudrost Svemudroga Hrista.

ta je rekao Hristos o plaanju poreza caru ili dravi?

Hristos je rekao:"Podajte Bogu boije a caru carevo".To znai da treba da damo Bogu celo svoje bie, duu i telo, a caru (vlastima), da dajemo novac (poto je novac kovan sa likom carevim) i duno potovanje. Novac pripada dravi, zato i plaamo porez dravi, dua i telo pripadaju Bogu, jer su stvoreni po liku i podobiju Boijem. Zato se treba uvek, po reima Apostola,"vema pokoravati Bogu nego ljudima"(Dela Apostolska, glava 4, stih 20).

Ko je doekao Spasitelja u Jerusalimu na Cveti?

Sav narod je sa oduevljenjem klicao Hristu, jer su uli kako je vaskrsao iz mrtvih Lazara iz Vitanije. I deca su klicala Hristu i mahala Mu palmovim granicama (mi Srbi, poto nemamo palme, na taj dan doekujemo Hrista sa granicama vrbe. Zato se taj praznik kod nas zoveVrbica.Vrbica i Cveti padaju na kraj Uskrnjeg posta, nedelju dana pre Uskrsa).

Kada je bila Tajna veera?

Hristos je na Veliki etvrtak sabrao svoje Apostole u jednu sobu u Jerusalimu i tu obavio Tajnu veeru. Na njoj je Gospod uinio najvee udo: pretvorio je hleb u svoje Telo, a vino u svoju Krv. Onda je On priestio sve svoje Apostole. Ali u jednog od njih srebroljupca, zvanog Juda Iskariotski, uao je avo i on je iziao i izdao Hrista za trideset srebrenika.

ta je Hristos rekao na Tajnoj veeri kad je blagoslovio hleb?

Hristos je rekao svojim Apostolima (i hrianima svih vremena);"Uzmite, jedite, ovo je Telo moje koje se lomi za vas, radi oprotenja grehova".ta je Hristos rekao na Tajnoj veeri kad je blagoslovio au vina?

Rekao je:"Pijte iz nje svi; ovo je Krv moja Novoga zaveta koja se lije za vas, i za mnoge, radi oprotenja grehova".Kako se zove Sveta tajna koju je Hristos ustanovio na Tajnoj veeri?

Zove se Sveta tajnaPrieailiEvharistija.Ona je bila i ostala sredite i srce svih Tajni Boijih u Crkvi. Nema hrianskog ivota bez Sv. Priea Telom i Krvlju Hrista Gospoda. Oni koji se dostojno hrane Telom i Krvlju Hristovom osiguravaju sebi besmrtnost i ivot veni. Kroz sveto Priee mi stalno obnavljamo svoj savez sa Gospodom Hristom i kao pojedinci i kao "Narod Boiji". Sveta Liturgija na kojoj se prieujemo, produetak je ove prve Tajne veere. Za Sv. Priee hriani se pripremaju postom due i tela, ispoveu i svesrdnim pokajanjem, molei se uvek prisutnom Hristu da ih "uini zajedniarima Njegove Tajne Veere." I obeavajui da Mu nee dati "izdajniki celiv kao Juda."

ta je rekao Hristos Apostolima u Getsimanskom vrtu uoi Velikog petka?

Poto su Apostoli bili pospani, Hristos im je rekao:"Molie se Bogu da ne padnete u napast, jer je duh krepak, ali je telo slabo ".ta je Hristos rekao Judi izdajniku, posle izdajnikog celiva?

Rekao mu je:"Zar poljupcem izdaje Sina oveijega"?

Kako je umro Juda izdajnik?

Juda se obesio. Shvativi da je izdao Pravednika, umesto da se pokaje, on je pao u oajanje.

Koliko puta se Petar odrekao Hrista?

U toku jedne noi, Petar se odrekao Hrista tri puta, ali se posle pokajao i gorko zaplakao. Zato ga je Gospod posle Vaskrsenja tri puta pitao:"Simone Jonin, voli li me?"i poto je ovaj potvrdio svoju ljubav, povratio mu je apostolsko dostojanstvo.

Koje su poslednje rei Raspetoga Hrista na Krstu?

Poslednje rei Hristove na Krstu bilesurei ljubavi i oprotaja ak i onima koji su ga razapeli:"Boe, oprosti im jer ne znaju ta ine... Oe, u ruke Tvoje predajem duh moj!"Ko je pomogao Hristu da nosi Krst do Golgote?

To je bio Simon Kirinejski.

Ko je skinuo Hristovo mrtvo telo sa Krsta?

Njegovo telo su skinula sa Krsta Njegova dva tajna uenika: Josif iz Arimateje i Nikodim, knez jevrejski.

ta se desilo kada je Hristos izdahnuo na Krstu?

Kada je Gospod ispustio duh svoj, zavesa u hramu se pocepala nadvoje; zemlja se zatresla, sunce pomrailo; otvorili su se grobovi i oiveli su neki mrtvi iz okoline Jerusalima. To znai da je i sama Hristova smrt imala antismrtno i vaskrsiteljno dejstvo i da je Hristos na Veliki petak svojom smru pobedio smrt. A Hristova dua sila je tada u Ad, mesto gde je Satana drao u mraku due upokojene od Adama i Eve do svetog Jovana Krstitelja. Hristos je propovedao tim duama radosnu vest spasenja razbio okove Pakla i izbavio praroditelje Adama i Evu i sve upokojene ljudske due koje su ga primile kao svoga Gospoda i Spasitelja. Sila Njegovog Vaskrsenja potresla je Ad, zemlju i nebesa. Zato je Uskrs najradosniji praznik. Tada se pozdravljamo:"Hristos voskrese"?i otpozdravljamo:"Vaistinu voskrese!"Ko je prvi saznao da je Hristos vaskrsao iz mrtvih?

Od Boijih stvorenja prvi su videli Hristovo vaskrsenje Angeli Boiji. Jedan svetlosni Angeo odvalio je kamen od groba i pokazao enama Mironosicama da je Hristos ve vaskrsao i ukazao im na prazan grob. Zatim je Marija Magdalina videla Vaskrslog Gospoda. Po crkvenom usmenom Predanju Hristos se, u stvari, posle Vaskrsenja javio najpre Bogorodici, da nju obraduje kao Majku, koja je najvie stradala gledajui svog raspetog Sina na Krstu. Sveti Evangelisti to namerno nisu zapisali, da ne bi neko rekao kako je Presveta Deva u materinskoj tuzi izmislila Vaskrsenje svoga Sina.

Posle Vaskrsenja, od Uskrsa do Vaznesenja, koliko se puta javio Gospod svojim uenicima?

Gospod se javljao po Vaskrsenju jedanaest puta. Posebno je znaajno javljanje nevernom Apostolu Tomi, koji je posumnjao u Njegovo vaskrsenje, pa kad Ga je opipao i metnuo prste u rane Njegove, uskliknuo je:"Gospod moj i Bog moj!"A Gospod mu je na to rekao:"Zato to si video, poverovao si! Blaeni e bitioni koji ne videe a poverovae".Tomina provera Hristovog vaskrsenja je opomena svima sumnjalicama do kraja veka i sveta da je Hristos zaista vaskrsao.

ta je rekao Hristos Apostolima u etrdeseti dan posle Vaskrsa, pre nego to se uzneo na nebesa?

Na dan svoga Vaznesenja (taj dan se kod nas zove Spasovdan) Hristos je rekao Apostolima:"Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i uie sve narode, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, pouavajui ih da dre sve to sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama u sve dane do svretka sveta."

Svojim Krtenjem u reci Jordanu i ovom poslednjom zapoveu, Gospod je ustanovio svetu Tajnu Krtenja, koja se zove i Tajna Prosveenja, a kroz koju se postaje lan Crkve, bez koje nema spasenja. U Evanelju je za Krtenje upotrebljena re "vaptizma", to znai - "pogruavanje". Onaj koji se krtava u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, pogruava se ceo tri puta u vodi; u znak umiranja starog oveka, grehovnog, raspadljivog, koji ivi po pohotama tela i u tami neznanja; i raanja novog, obnavljanog po liku Onoga koji ga je stvorio i prosveivanog prosveenjem razuma i pobonosti, useljavanjem u njega Duha Svetoga. Pogruavani sa Hristom umire da bi sa Hristom vaskrsao. Pristupajui tajni Krtenja (Pogruenja) sa iskrenom verom i pokajanjem, novokrteni se oslobaa praroditeljskog greha, kojim je zatrovana i raslabljena ljudska priroda, isti se silom Bojom i od svojih linih grehova; oblai se u Hrista i postaje sposoban za sticanje boanskog savrenstva i veitog ivota. Krtenjem se ulazi u Crkvu, sveti Bogooveanski organizam, kome je Glava Hristos. Kad se dete krtava, njegovi roditelji i kum ispovedaju veru i obeavaju pred Bogom i svetom Crkvom Njegovom, da e ga vaspitati u veri i uputiti u hrianski ivot; ako se krtava odrasla osoba, obavezna je ona sama da se, uz pomo svetenika i drugih hriana, upozna sa tajnama Vere, da se iskreno pokaje za svoj dotadanji ivot i tek onda da pristupi svetom krtenju. Ako li tako ne uradi, voda e ga primiti, ali se Duh Boiji nee useliti u njega. to znai: i dalje e ostati rob duha lai, duha idoloposluenja, duha lakomosti i svake neistote. Pravo Krtenje je ostvareno kroz potpunopogruenje; tela u vodu, a due u tajnu novog besmrtnog ivota u Hristu Isusu Gospodu naem, silom Duha Svetoga. Zato ga je Gospod i nazvao "krtenjem vodom i Duhom". Greh je vriti Krtenje samo kropljenjem i krtavati one koji se nisu istinski pripremili verom i pokajanjem.

ta se dogodilo na Pedesetnicu (Trojiin dan, Duhov dan)?

Posle Vaznesenja Hristovog, Apostoli su se vratili u grad Jerusalim i tu svi jednoduno bili stalno na molitvi, zajedno sa pobonim enama i Marijom materom Isusovom i Njegovom braom, sinovima pravednog Josifa iz prvog braka. Kad se navrilo pedeset dana od Hristovog vaskrsenja, dok su oni bili jednoduno u molitvi, iznenada je nastala huka sa neba, kao duvanje silnog vetra, i ispunila ceo dom gde su oni sedeli. I zablistali su im nad glavama razdeljeni jezici kao ognjeni, i spustili se na svakog od njih pojedinano. Tako su se oni ispunili Duha Svetoga i prosveeni Njime, poeli da propovedaju vaskrslog i vaznesenog Hrista, na raznim jezicima. Tako se ispunilo obeanje Hristovo, da ih nee ostaviti sirote, nego e im poslati Duha Uteitelja, koji e ih uputiti u svaku istinu. Zato se ovaj dan zove iDuhov dan.Zove se iTrojiin dan,jer je to bio vrhunac otkrivenja Svete Trojice, Oca i Sina i Duha Svetoga. Do tada se nije jasno znalo da je i Duh Sveti - Bog, kao Otac i Sin.

Duhov dan je i dan punog roenja Hristove Crkve. Od toga dana su Apostoli, ispunjeni silom Duha Svetoga, krenuli po celome svetu da propovedaju Evanelje Hristovo svima ljudima i svima stvorenjima. Od tada je i ivot Crkve - neprestana Pedesetnica, tj. izlivanje Duha Svetoga na sva stvorenja. Od tada i svaki hrianin doivljava svoju Pedesetnicu kroz svetu Tajnu Miropomazanja. Novokrteni prima kroz pomazanje Svetim Mirisom blagodatne darove: prima"Peat dara Duha Svetoga",kao i sveti Apostoli na Duhov dan. Samo oni koji su se krstili i miropomazali mogu primiti Sveto Priee i ostale Svete Tajne; samo takvi mogu iveti istinskim duhovnim ivotom i dostii meru rasta visine Hristove.

Ko je opisao Hristov zemaljski ivot?

Opisali su ga etiri Evangelista: Matej, Marko, Luka i Jovan.

Crkva u istoriji

ta je Crkva i koja su njena svojstva?

Crkva je sveobuhvatna Tajna sveta i ivota. Po reima sv. Grigorija Nisijskog, ve je stvaranje sveta bio tajanstveni poetak stvaranja Crkve; dejstvom i prisustvom u njemu venog Slova (Smisla) Boijeg. To dejstvo i prisustvo jo je izraenije u nastanku oveka kao slovesnog (smisaonog) bia, silom Duha Boijeg; takoe u stalnom Boanskom Promislu o oveku i svetu, naroito o Izabranom narodu Boijem. Kada je pak dola punota vremena, posla Bog to veno Slovo svoje, Sina svoga Jedinorodnog, da preko Njega i u Njemu podari svetu i oveku spasenje, savrenstvo i Punotu ivota. Njegovim ovaploenjem i celokupnim bogooveanskim delom konano je oblikovana i utemeljena Crkva Boija. Ona je njegovo Telo a on njena vena Glava. I kao to je Sveta Trojica jedan Bog, i jedan je Isus Hristos Spasitelj na, tako je i Crkva Boja jedna, sveta, saborna i apostolska. Sve tvari i sva bia prizvani su da uu u tu jednu Crkvu, da njome i u njoj istinski "uzrastamo u Onoga koji je Glava - Hristos" (Ef. 4,15).

Kako poinje istorija Novozavetne Crkve?

Istorija Crkve Boije poinje propovedanjem i stradanjem Apostola. Njene prve svete stranice su opisane u"Delima Apostolskim"(napisao ih je sveti Evangelist Luka, koji je bio i prvi ikonopisac - naslikao je ikonu Majke Boije sa Bogodetetom Isusom). U Delima Apostolskim je opisano i muenitvo za Hrista Sv. Arhiakona Stefana i Apostola Jakova, Brata Jovana Bogoslova. Od tada pa do danas i do kraja veka i sveta, muenika krv je bila i ostala seme za nove hriane. Zapoeta silaskom Duha Svetoga i delima Apostola, istorija Crkve se nastavlja zabeleena u bezbrojnim itijama o podvizima Svetih i Muenika kroz vekove. Istorija Crkve i Evanelje Hristovo se i danas piu, i pisae se neprekidno do kraja sveta i veka. Ali ne perom i mastilom, nego dejstvom Duha Svetoga, koji objedinjava verom, podvizima i samortvovanjem preporoene i prosveene due.

Pored "Dela Apostolskih", gde su jo opisani propoved, dela i uenje Svetih Apostola, kao i osnivanje prvih hrianskih Optina?

O svemu tome nam svedoe Poslanice Svetih Apostola, osobito etrnaest poslanica Apostola Pavla; on je prvo bio gonitelj hriana, a poto mu se Hristos Gospod javio na putu za Damask - jedan od najveih blagovesnika istine Hristove svih vremena. Divne Poslanice su nam ostavili i Apostol Petar (dve), Apostol Jovan (tri Poslanice i Otkrivenje Jovanovo) i Apostoli Juda i Jakov. Sve te Poslanice su organski deo Novog zaveta i produenje etiri Evanelja, u kojima je opisan ivot Gospoda Hrista.

Ko je produio propoved i delo Svetih Apostola u svetu?

Produili su njihovi naslednici: Episkopi, prezviteri (svetenici) i akoni. Gde god su osnivali nove crkvene Zajednice, Apostoli su rukopolagali Episkope za svoje naslednike, a ovi docnije za pomonike sebi prezvitere i akone. To je crkvena jerarhija. Ona vodi poreklo od samoga Gospoda Hrista i od Svetoga Duha koji je siao na Apostole. Apostoli su predali svojim naslednicima ono to su primili od Gospoda: istu veru, isto Krtenje, iste Svete Tajne, isti ivot po Bogu. Njihovi naslednici su to predavali kroz polaganje ruku (krozSvetu Tajnu Svetenstva) svojim naslednicima, a ovi opet svojim, i tako se kroz to neprekidno naslee,apostolsko prejemstvoproduava do danas, i produavae se do svretka veka. Svetenstvo propoveda, uva pravoslavnu veru i vri Svete Tajne; bez njega ne moe biti Crkve, jer bez njega Crkva ne bi mogla obavljati svoju spasonosnu slubu.

Apostolsko propovedanje Hrista i njihovo sveto delo produuju i svi hriani. Svi hriani su pozvani da budu apostoli Hristovi, da budu so i svetlost svetu; da budu svedoci Hristovi - reju, delima, a ako zatreba i muenikom krvlju. Jer Narod Boiji je uvar vere pravoslavne ako bi visoka jerarhija zatajila.

Izbor i posveenje u pravoslavnu jerarhiju ide odozgo, sa neba. Lino Hristos je izabrao dvanaest Apostola. Oni su, kasnije, izabirali prve episkope, a episkopski sabori su izabrali nove episkope. U stvari, Hristos Duhom Svetim i dalje poziva u apostolsku slubu Svoje izabranike - preko Arhijerejskih sabora. Znai, Pravoslavna Crkva je Jedinonaalije Svete Trojice, Boije Carstvo na Zemlji. Ali napomenimo odmah jo ovo: na Car i Bog, Isus Hristos, bio je na Zemlji radnik, drvodelja. On je doao sa neba da nas oslobodi od svih kompleksa: najuasnijeg kompleksa straha od smrti, Svojim vaskrsenjem, kao i najsmenijeg kompleksa kolskih diploma, Svojim ukazivanjem ljubavi prema svima, jer svaki ovek je nezamenljivunikat,bez obzira na stepen obrazovanja ili neobrazovanja.

Suprotno od Crkve pravoslavne, izbor u demokratijama ide odozdo, od veine glasaa. Masa bira svog delegata i uzdie ga u fotelju parlamenta ili u vladu.

ta je Sveta Tajna Pokajanja (Ispovesti)?

Svetenici su dobili i dar da lee vernike koji boluju od grie savesti i kaju se pred Bogom i pred Angelima. Pokajanje je sveta tajna u kojoj hrianin ispoveda svoje grehove pred svetenikom, i preko njega dobija nevidivi oprotaj grehova od samoga Gospoda Isusa Hrista, od same Crkve, jer je svaki greh - greh protiv Boga, protiv Crkve, protiv ljudi i svih stvorenja. Bez ispovesti nema pravog pokajanja, a bez pokajanja nema spasenja. Tajnu Pokajanja je ustanovio Gospod posle Vaskrsenja, kad je rekao uenicima:"Primite Duha Svetoga. Kojima otpustite grehe, otpustie im se; i kojima zadrite, zadrae se".Tu se oprataju gresi uinjeni posle Krtenja.

Gospod je dao svojim Uenicima i njihovim naslednicima blagodat opratanja i isceljivanja duevnih i telesnih nemoi i uSvetoj Tajni Jeleosveenja(Svetanja masla). Jo su Apostoli, po zapovesti Hristovoj,"mazali uljem bolesnike i isceljivali ih".Tako radi Crkva i do danas: svetenici itaju molitve i odlomke iz Novog zaveta, blagosiljaju ulje i njime pomazuju sedam puta bolesnika u ime Gospodnje, i Gospod ga isceljuje od duevne nemoi - greha, a i od telesne bolesti, po meri vere i usrdnosti molitve.

Da li je Gospod predao preko Apostola svojoj Crkvi jo neke Svete Tajne?

Obino kaemo da u Crkvi ima sedam Svetih Tajni, jer broj sedam oznaava savrenstvo. Meutim, u Crkvi su bezbrojne svete tajne; sve je u njoj Sveta Tajna, ceo njen blagodatni bogooveanski ivot. I osveenje vodice je Sveta Tajna, i monaenje i osveenje hrama ili ikone; i osveenje domova, i bunara i osveenje svake stvari. I svaka molitva je Sveta Tajna jer njome silazi na nas i na nae darove i na stvorenja ista Boja Sila, ista blagodat Duha Svetoga. Svaki, i neujni, priziv Duha Svetoga i susret sa Njim, prerasta i pretvara se u Svetu Tajnu optenja sa Hristom, koji je neopisiva i neizreciva Svetajna ivota i svemira.

ta je Sveto Predanje?

Apostoli nisu sve zapisali to je Gospod govorio. Jer, po reima voljenog Hristovog uenika Evangelista Jovana, kad bi se sve zapisalo to je Isus uinio, ni u ceo svet ne bi mogle stati napisane knjige. Mnoge stvari i tajne Apostoli su usmeno predali i sauvali, a to se kao Sveto Predanje prenosilo usmeno sa pokolenja na pokolenje. Tako je na primer sauvan obiaj okretanja prema istoku za vreme molitve, znak krsta, potovanja ikona i sl. Sveto pismo je zapisano, a Sveto Predanje nezapisano Sveto Otkrivenje. Sveto Predanje je prisustvo Duha Svetoga u svima pokolenjima pravoslavnih, do kraja sveta i veka, bez obzira na njihov broj; ono je plod tajanstvene saradnje Duha Svetoga sa duhonosnim ljudima. To ivo i ivotvorno Sveto Predanje, koje sobom obuhvata i pisanu Boju re i nezapisano iskustvo svetih ljudi, osobito je posvedoeno u delima Svetih Otaca. Crkve, crkvenim kanonskim Pravilima, odlukama Vaseljenskih sabora i njima potvrenih, pomesnih sabora Crkve.

Ko su bili prvi gonitelji hriana?

To su bili jevrejski prvosvetenici i knezovi koji nisu poverovali u Hrista kao Boga i Gospoda i obeanog Spasitelja. Uskoro su hriane poeli da gone i mnogoboci na elu sa rimskim carevima. Rimski carevi su zahtevali od hriana da se klanjaju mnogim bogovima, a i njima samim kao boanstvima. Hriani se nisu hteli klanjati nikome drugome sem Hristu, jedinom istinitom Bogu. Zato su oni bili bacani pred zveri, mueni, razapinjani- i ubijani. To strano gonjenje hriana trajalo je sve do sv. cara Konstantina koji je Milanskim ediktom proglasio slobodu hrianske vere (313 g.). Tada poinje novi hiljadugodinji period ivota Crkve Hristove. Ime Hristovo se propoveda i na Istoku i na Zapadu i na Severu i na Jugu. Mnogi narodi su u tom periodu primili hriansku veru. Crkva je, i pored unutranjih i spoljanjih tekoa, koje nikad nisu prestajale, urodila divnim plodovima i obogatila Carstvo nebesko bezbrojnim svetiteljima, podvinicima, muenicima, divnim knjievnim delima, velianstvenim hramovima, ikonama i freskama.

ta su Vaseljenski sabori?

To su skupovi Svetih Otaca i uenih bogoslova iz celoga hrianskog sveta, na kojima se raspravljalo o osnovnim pitanjima vere i crkvenog ivota. Sveti Oci, episkopi Crkve, na tim Saborima su branili pravoslavnu veru od jeretikih zabluda i lanih uenja. Kad je prestalo spoljanje gonjenje Crkve, onda su se pojavili unutranji neprijatelji vere, lani uitelji (zvani jeretici), koji su pokuavali da razore jedinu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu i punotu istine u njoj. Crkva je takve na Vaseljenskim saborima osudila. Pored tih sveoptih Sabora bilo je i Pomesnih sabora. Njih su sazivale pojedine pomesne Crkve. Odluke mnogih od tih Sabora kasnije su priznate na Vaseljenskim saborima kao optevaee za celu Crkvu. Vaseljenski sabori su bili i ostali najvia vlast u Pravoslavnoj crkvi.

Koji je prvi Sabor u istoriji Crkve?

Prvi Sabor je sazvan jo u apostolsko vreme u svetom gradu Jerusalimu (51. g.). On se zoveApostolski sabor.Na tom saboru, nadahnuti Duhom Svetim, Apostoli su doneli odluku da obrezanje nije obavezno za one koji iz mnogobotva dolaze da se krste. Od njih se trai da se uvaju samo od idolskih rtava, od bluda, da ne jedu meso udavljenih ivotinja i ivotinjsku krv. Odluka Apostolskog sabora poinje reima:"Izvoli se Duhu Svetome i nama ..." To znai da je Crkva nepogreiva samo onda kada je verna Duhu Svetome i kada saborno donosi svoje odluke.

Koliko je bilo Vaseljenskih sabora i koje su odluke doneli?

Bilo je sedam Vaseljenskih sabora, a Pomesnih mnogo vie, i to do najnovijih vremena (odluke nekih od Pomesnih sabora, i ranijih i novijih, imaju vaseljenski znaaj, samim tim to ih je cela Pravoslavna crkva prihvatila kao svoje). NaPrvomiDrugom vaseljenskom saboru,sazvanim u Nikeji (325) i Carigradu (381), Sveti Oci su borei se protiv Arija i duhoboraca, sastavili saetoIspovedanje vere,zvanoSimvol vere,koji i danas itamo i pevamo na svakoj Sv. Liturgiji.

Na Treem vaseljenskom. saboru (431. g. u Efesu)Sveti Oci su posvedoili da je Presveta Deva Marija zaistaBogorodica,jer jeBoga rodilau oveanskom telu. Oni, zajedno sa svetim Apostolima i svima Svetima, ispovedaju jednog i istog Hrista, Sina Boijeg, Jedinorodnog, od Oca roenog pre svih vekova, a od Duha Svetog i Presvete Deve u vremenu.

Na etvrtom (451), Petom (553) i estom vaseljenskom saboru (680)bogomudri Oci brane od monofizita i monotelita i posvedouju isto ono to i svi prethodni Sabori: da je Bogoovek, savreni Bog i savreni ovek, u dvema prirodama i sa dve volje i energije, boanskom i oveanskom. To se vidi u Getsimanskoj grani, gde se Hristos potresno moli: "Oe, ako je mogue da me mimoie aa ova"... Tu je dola do izraza i oveanska volja u Hristu. Jer po svojoj volji ovek, prirodno, ne eli da umre.

Sedmi vaseljenski sabor(787) potvruje istu tu istinu o Gospodu Hristu i Njegovom ovaploenju (uoveenju), ali ovoga puta kroz odbranu potovanja svetih Ikona: prvo Njegove Ikone, pa onda i ostalih ikona: Bogorodice, Angela i svih Svetih. Ikonoborci su, naime, tvrdili da je potovanje ikona - povratak u idolopoklonstvo. Meutim, Sveti Oci su objasnili i pokazali da se hriani ne klanjaju drvetu na kome su ikone naslikane. Oni preko ikone izraavaju svoje potovanje i ljubav premaprvoliku,prema onome ko je na njima naslikan. Ikone su Evanelje u bojama, veronauka za oi. Njima se osveuje ovekovo oko i otkriva Lepota Bojeg lika. One su, i to je najvanije, svedoanstvo da je Bog zaista postao ovek, da bi ovek mogao da se spase od avola, greha i smrti i da, najzad, postane Bog po blagodati. Potujui i celivajui svete ikone mi odajemo preko njih potovanje Hristu i Svetima u kojima obitava Bog. Tako na ikonama mi vidimo koliko je "Divan Bog u svetima svojim." Ikone su zastava Pravoslavne crkve, znak prepoznavanja meu svim nepravoslavnim hrianima i verama. Zato oni koji ne potuju svete Ikone, pokazuju da ne znaju duh Svetog pisma i da, skriveno ili javno, ne veruju da je Bog postao ovek. No ikone ne mogu i ne smeju biti slikane bilo kako: one treba da budu slikane u duhu Evanelja i saglasno mnogovekovnom iskustvu svetih ikonopisaca pravoslavne Crkve (potvrenom i razraenom u pravoslavnoj Vizantiji, u Srbiji Nemanjia, u pravoslavnoj Rusiji i drugde.).

Da li je bilo jo Vaseljenskih sabora?

Mnogi prihvataju, i ne bez razloga, kaoVaseljenski i Sabor odran u Carigradu za vreme sv. Fotija, patrijarha carigradskog(867. g.) na kome je osueno zapadno lano uenje, uneseno i u Simvol vere da Sveti Duh ishodi od Oca"i od Sina" (Filiokve).Taj dodatak, docnije, postao je jedan od glavnih razloga da se Rimokatolika crkva odvojila od jedine, svete, saborne i apostolske Crkve pravoslavne.

Vaseljenskog karaktera su i odluke isihastikog Sabora odranog takoe u Carigradu (1351. g.).Na tom Saboru je uzeto u zatitu bogonadahnuto uenje Crkve o venoj Tavorskoj svetlosti, tj. o venim boanskim energijama, kojima je Trojiin Bog stvarno prisutan u istoriji sveta i oveka. titei pravu veru od jeretika varlamita, i svedoei istinitost razlike izmeu boanske sutine i boanske energije, Oci ovog Sabora, na elu sa sv. Grigorijem Palamom, branili su celo Otkrivenje i vekovno blagodatno iskustvo Crkve kao i mogunost stvarnog optenja izmeu Boga i oveka. Kroz to su branili jedinu nadu za oveka i mogunost njegovog beskrajnog uzrastanja, venom i nestvorenom blagodau Bojom. Odluke ovog Sabora kao da su vrhunac i zakljuak odluka svih dotadanjih Vaseljenskih i Pomesnih sabora. One jasno otkrivaju vene temelje i vene horizonte stvorenom svetu i oveku za nestvorenu lepotu u Crkvi, kao bogooveanskoj i duhonosnoj radionici spasenja i oboenja i tavorskog preobraenja.

Zato Crkva moe biti samo jedna?

Jedinstvo Crkve neminovno sledi iz jedinstva Linosti Bogooveka Hrista, kao njene Glave. Crkva je Telo Hristovo a ono moe biti samo jedno i nedeljivo. Svi njeni lanovi, obuhvaeni jednom istom blagodau Svetoga Duha kroz Svete Tajne i svete vrline u organsko jedinstvo, sainjavaju jedno Telo, i ispovedaju jednu veru, koja ih zbliava meusobno i sa Presvetom Trojicom. Otuda je razdeljenje Crkve stvar nemogua. Razdeljenja Crkve nikada nije bilo, niti ga moe biti, a bivala su i bivae odvajanja od Crkve. Od jedne jedine nerazdeljive Crkve Hristove u razna vremena odvojili su se i otpali razni jeretici i raskolnici, i time su prestali da budu lanovi Crkve. Tako su najpre otpali gnostici, pa sledbenici jeretika Arija, pa duhoborci, pa monofiziti, pa ikonoborci, pa varlamiti, mesalianci i mnogi drugi.

Kad se odvojila Rimska patrijarija od Pravoslavne crkve i zato?

Do odvajanja Rimske patrijarije od Pravoslavne crkve dolo je u XI veku (1054. g.). Do tada je ne samo Istok nego i Zapad pripadao jedinoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi Hristovoj. Razlog za odvajanje Rimskog patrijarhata je bilo uvoenje raznih novotarija na Zapadu u uenje nerazdeljene Crkve(Filiokve,apsolutni papski primat i nepogreivost pape, inkvizicija i indulgencije, tvarna blagodat, istilite, ukidanje Epikleze (priziva Svetog Duha na Liturgiji, kasnije - uvoenje novih nepravoslavnih dogmata o Bogorodici, ukidanje posta itd.).

U XVI veku su se od Rimokatolicizma odvojiliProtestanti,koji su se vremenom raspadali u brojne crkvene zajednice i sekte.

Jaz izmeu Pravoslavlja i latinskog Zapada osobito se produbio posle dolaska krstaa na Istok, poetkom XIII veka i osnivanja Latinskog carstva u Carigradu (1204. g.). Zapadni osvajai su mnoge svetinje na Istoku oskrnavili, ak su pogazili i nae Sveto Priee u Putiru, i tada se ohladila vekovna uzajamna bratska ljubav kao veza jedinstva.

Koji su bili glavni centri hrianske vaseljene u toku prvog milenijuma istorije Crkve?

To su bile one pomesne Crkve koje su Apostoli osnovali. Najznaajnije meu njima bile su sledee: Jerusalimska i Aleksandrijska, Antiohijska i Rimska i Carigradska Apostolska stolica. Dugo vremena je Rimski episkop imao prvenstvo asti meu svima ostalim Crkvama. No kada se Rimska patrijarija odvojila, etiri nerazdvojive pravoslavne Patrijarije rodile su nove pravoslavne pomesne Crkve. Od vremena cara Konstantina osobiti znaaj je stekla Carigradska crkva, zato to je Carigrad bio prestonica velikog Romejsko - vizantijskog carstva. Carigrad je vremenom duhovno rodio i prosvetio svetlou Evanelja mnoge okolne narode, osobito slovenske.

Ko su bili sveta braa Kirilo i Metodije?

Oni su bili slovenski uitelji i prosvetitelji. Uputio ih je Moravskom knezu Rastislavu sv. patrijarh Fotije carigradski da propovedaju Evanelje Slovenima. Oni su stvorili slovensku azbuku i prevodili Evanelje i druge Svete spise na slovenski jezik. Progonili su ih nemaki latinski svetenici koji su tvrdili da se Evanelje moe propovedati samo na jevrejskom, grkom i latinskom. Njihovi proterani uenici su osnovali u Ohridu duhovni centar i kolu, odakle se proirila hrianska prosveta na sve slovenske narode. Najznaajniji uenici Sv. brae bili su takozvani Petoislenici: sv. Kliment Ohridski i Naum, Sava, Gorazd i Angelarije.

Kad su Srbi primili veru pravoslavnu?

Primili su je za vreme kneza Mutimira (867. g.). Za vreme kneza Mutimira je bilo prvo pokrtavanje Srba. Potom su veliki prosvetiteljski uticaj ia Srbe izvrili sv. Kirilo i Metodije i njihovi uenici. Prvi muenik iz naeg roda bio je sv. kralj Jovan Vladimir ije moti poivaju u Elbasanu (Albanija).

Ko je produio delo Sv. brae i njihovih uenika?

Njihovo delo su produili trojica neustraivih pustinjaka: prepodobni Jovan Rilski, Gavrilo Lesnovski, Prohor Pinjski, a posle njih i prepodobni Joakim Osogovski. Oni su svojim delom i ivotom utvrivali veru pravoslavnu kako kod Srba i Bugara, tako i kod drugih balkanskih plemena.

Ko su monasi i kakva je bila njihova uloga u istoriji Crkve?

Monasi su ljudi koji se odriu svega prolaznoga radi Hrista i Carstva nebeskoga i trude se da budu verni Hristu do smrti. Prvi devstvenici i zatitnici devstvenika bili su sv. Jovan Krstitelj, Presveta Deva Marija, sv. Evangelist Jovan i Apostol Pavle. Devstvenika je bilo uvek u Crkvi. Oni su davali i dajuzavet poslunosti, devstvenosti i siromatva.Veliki broj devstvenika i devstvenica (monaha i monahinja, kaluera i kaluerica), pojavio se u IV veku, prvo na Istoku, a onda po svima krajevima do kojih je bilo doprlo Hrianstvo. uveni su bili monaki centri u Egipatskoj pustinji, u Palestini, na Sinaju, u junoj Italiji, Galiji (dananja Francuska). Iz tih centara su se oni irili na Istoku do Indije, na Zapadu do Britanskih ostrva, na severu do Ledenog mora. Iz njih su izali veliki Uitelji i Prosvetitelji crkve: Prepodobni Antonije i Pahomije Veliki, sv. Frumentije prosvetitelj Etiopije, sv. Nina prosvetiteljka Gruzije, sv. Alban prosvetitelj Britanije, sv. Martin Turonski zatitnik Francuske, sv. Kirilo i Metodije prosvetitelji Slovena i mnogi drugi.

ta je Sveta Gora?

Sveta Gora je poluostrvo u dananjoj Grkoj, gde vie od hiljadu godina ive monasi isposnici, u zajednikim opteiima i usamljenikim kolibama. Ona se naziva i "Vrt Bogorodice": po predanju ovo mesto je blagoslovila sama Bogorodica da na njemu ive slini njoj devstvenici. Sveta Gora je ognjite vrlina i podviga i neugasivi svetionik vere pravoslavne. Prvi veliki pustinjak u Svetoj gori bio je prepodobni Petar Atonski, a prvi osniva opteiteljnog manastira Velike Lavre - prepodobni Atanasije Atonski. Posle tog manastira, na Svetoj Gori je niklo jo dvadeset velikih manastira, meu kojima pored grkih postoje i gruzijski, ruski, srpski, bugarski i rumunski manastiri. U njima su se podvizavali ljudi raznih narodnosti, od kojih su mnogi docnije postajali Apostoli i prosvetitelji svojih naroda (Prepodobni Georgije i Jovan osnivai Iverskog manastira - Gruzina, Antonije i Teodosije Peerski Rusa, Sveti Simeon i Sava - Srba, prepodobni Nikodim Tismanski - Rumuna, u novije vreme ravnoapostolni Kosma Etolski - Grka itd.).

Ko su Isihasti (Tihovatelji)?

To su revnitelji vere koji su se trudili i koji se trude da ispune evanelsku zapovest:"Molie se neprestano".Novozavetni isihasti (molitveni tihovatelji) smatraju za svog prvog uitelja starozavetnog Proroka Iliju. Kao propovednik neprestane molitve u Novom zavetu naroito se istakao Apostol Pavle. On govori o molitvi u svim vidovima, ali posebno i oneprestanom prizivanju Imena Isusova,pred kojim ima da se pokloni svako koleno i na nebu i na zemlji (Filipljanima, glava 2, stih 10). Od tog vremena pa kroz svu istoriju Crkve bilo je hriana koji su se trudili da sve svoje brige saberu u jednu jedinu brigu: kako e ugoditi Gospodu i neprestano iveti zajedno sa njim. Vrhunac toga truda je postizanje neprestane molitve, saglasno reima sv. Grigorija Bogoslova: "Bogu se treba vie moliti nego disati". A taj sveti posao je umetnost nad umetnostima, i zahteva najpre ispunjavanje svih zapovesti Bojih. Takvih svetih molitvenika je bilo osobito meu pustinjacima u Egiptu, na Sinaju, u Palestini, u Svetoj Gori, ali i meu najprostijim vernicima u svetu. Veliki propovednik isihazma je bio sv. Jovan Lestvinik (VII vek); uveni molitveni tihovatelj u XI veku je bio prepodobni Simeon Novi Bogoslov. Naroito su postali poznati isihasti XVI veka, meu kojima su najuveniji prepodobni Grigorije Sinait i sv. Grigorije Palama. U to vreme su mnogi isihasti, uenici ove dvojice, iveli i podvizavali se i u Srbiji (prepodobni Romilo Ravaniki, prepodobni Grigorije Gornjaki i mnogi drugi znani i neznani isposnici i molitvenici, zvani "Sinaiti"). Veliki isihasta prolog veka bio je prepodobni Serafim Sarovski. Kao pravi isihasti po nainu ivota su bili kod nas u nae vreme prepodobna Stefanida sa Kosova, o. Georgije Svetogorac, rodom iz Hercegovine, o. Justin elijski.

Najomiljenija molitva isihasta svih vremena bila je molitva Gospodu Isusu:"Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenoga (grenu)".Ona se zove i "molitva uma" ili "molitva srca", jer se neprestano ponavlja u umu i u srcu. Prepodobni Jovan Lestvinik savetuje: "Neprestano pominjanje i misao na Isusa neka se sjedini sa tvojim disanjem i onda e jasno osetiti korist od molitvenog tihovanja". Divne pouke o molitvi Gospodu Isusu sadri knjiga"Kazivanja jednog bogotraitelja svome duhovnom. ocu".

Ko je bio prvi arhiepiskop i najvei prosvetitelj srpski?

To je bio Sveti Sava, sin velikog upana Srbije, Simeona Nemanje. Pre monaenja Sveti Sava se zvao Rastko Nemanji. Kao mladi pobegao je u Svetu Goru i postao monah svetogorac sa imenom Sava. Mnogo se molio i uio od svetogorskih kaluera mudrost duhovnu i revnost apostolsku. Zato ga je Bog udostojio da postane duhovni Otac i prosvetitelj svih Srba i prvi poglavar Pravoslavne crkve u Srbiji.

Ko je bio Stefan Nemanja?

Nemanja je osniva ujedinjene Srpske drave. Pred kraj ivota svog, on se odrekao prestola i krune, zamonaio se, dobivi ime Simeon, i zatim povukao u Svetu Goru kod sina monaha Save. On je podigao manastir Studenicu, a potom u Svetoj Gori sa Svetim Savom -manastir Hilandar.Hilandar je u Srednjem veku bio najvia duhovna kola i rasadnik velikih svetitelja i prosvetitelja srpskih, knjievnika, umetnika, prevodilaca i prepisivaa.

Posle smrti prepodobnog Simeona (1200. g.) iz njegovih motiju (netrulenog tela) poteklo je sveto miro (mirisno ulje), zato se on nazivaprepodobni Simeon Mirotoivi.Njegovo telo je Sveti Sava preneo iz Hilandara u Studenicu i nad njim izmirio zavaenu brau kralja Stefana Prvovenanog i Vukana, Sveti Simeon i Sava su rodonaelnici svetorodne dinastije Nemanjia koja je sve zemlje srpske prinela jednom zauvek Hristu Bogu na dar i ukrasila ih divnim manastirima i velianstvenim hramovima.

Gde je umro Sveti Sava?

Posle drugog poklonjenja Svetim mestima i Grobu Gospodnjem u Jerusalimu, Sveti Sava je posetio bugarskog cara u gradu Trnovu. Pomogao je pravoslavnim Bugarima da obnove svoju Patrijariju. Umro je tu u Trnovu 12. januara (po nekima 13. ili 14. januara) 1236. godine. Naslednik Svetog Save, arhiepiskop Arsenije Sremac, i srpski kralj Vladislav preneli su telo Svetog Save iz Bugarske u Srbiju, i sahranili ga u manastiru Mileevi. Vidi se da je Sveti Sava vodio duhovnu brigu kao pravi Apostol Hristov, i o drugim narodima i Crkvama, ne samo o Srpskoj crkvi i narodu. Zato ga sa pravom svi pravoslavni potuju kao ravnoapostolskog Uitelja i Prosvetitelja.

ta je bilo sa motima svetog Save?

Turin Sinan - paa, ljutit na Srbe koji su se digli na ustanak protiv Turaka, naredio je da se udotvorne moti Svetog Save prenesu iz manastira Mileeve u Beograd i da se spale na Vraaru. To je bilo 1594. godine. Na Vraaru, mestu spaljivanja motiju Svetog Save, u njegov spomen podignut je mali hram. Na istom mestu zapoet je i novi velianstveni hram Svetom Savi na ast a Bogu na slavu, koji jo eka na dovrenje. Ove nedovrene zidine zjapile su kao zid plaa Srbije pravoslavne, ali to su i nerazorivi temelji nae nade za budua lepa pokolenja. Ovo mesto je sveto, jer ono uva pepeo od spaljenih motiju Svetog Save.

Kada je osnovana prva Srpska patrijarija?

Osnovana je 1346. godine. Car Duan je sazvao u Skoplju, tadanjoj prestonici Srpske carevine, sabor svih srpskih episkopa. Na tom Saboru Srpska arhiepiskopija je podignuta na stepen Patrijarije. Prvi srpski patrijarh je bio sveti Joanikije. Njegove svete moti se nalaze u manastiru Peke patrijarije.

ta je to Kosovski zavet?

U bitki na Kosovu protiv Turaka (1389. g.) velikomuenik car Lazar, zajedno sa svojom hristoljubivom vojskom, opredelio se za Carstvo nebesko, umesto prolaznog zemaljskog carstva."Umrimo sa Hristom, da bismo veno iveli",poruuje on svojim vojnicima. Jer"zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".To kosovsko opredeljenje i tajZavet,to je savez koji je Srpski narod sklopio sa Bogom - i zapeatio ga muenikom krvlju. Na Kosovu je Srpski narod glasao duom svojom za Carstvo nebesko, i to je bilo i ostalo njegovo jedino pravo opredeljenje. Odonda svi Srbi verni tom Zavetu, postajunarod Boiji - Hristovnovozavetni narod, nebeska Srbija, sastavni deo Novog Izraila Boijega.

Ko su bili Novomuenici?

To su svi oni mnogobrojni hriani koji su u vreme Turskog ropstva od pada Carigrada (1453. g.) prolili svoju mueniku krv za Hrista Gospoda i Njegovo Carstvo nebesko. Mnogo je bilo takvih Novomuenika i meu pravoslavnim Srbima. Najpoznatiji meu njima su: sv. ore Kratovac, sv. Zlata Meglenska, sv. Iguman Paisije i akon Avakum. Ova poslednja dvojica, zajedno sa drugim muenicima, nabijeni su na kolac kod Stambol - kapije u Beogradu (1814. g.).

Zato je sveti muenik Avakum beogradski pevao - idui na gubilite ovu pesmu: "Nema lepe vere od hrianske Srb je Hristov - raduje se smrti!?"

Zato to se pravoslavni hriani ne plae smrti. Oni veruju da je Hristos vaskrsao i da je dua verom besmrtna, tako da muitelji mogu ubiti samo telo, ali ne i duu. Ako neko junaki umre za Hrista i veru pravoslavnu, Hristos mu ovenava duu muenikim vencem u Carstvu nebeskom, pripremajui i njegovom telu vaskrsenje i ivot veni. Takvu neustraivu veru imali su i prvomuenik arhiakon Stefan i srpski car Lazar i njegovi vitezovi u bitki na Kosovu, kao i drugi bezbrojni junaci vere irom celoga sveta, do danas. Pesma akona Avakuma je pesma svih pravih hriana svih vremena, do kraja veka i sveta.

Ko su bili Koljivari (Dobrotoljupci)?

To je bio duhovni preporoditeljski pokret, nastao u Svetoj Gori Atonskoj, kao sveti izdanak svetih monaha isihasta. Ovaj pokret se pojavio krajem XVIII i poetkom XIX veka. Na elu ovog pokreta su bili sv. Makarije Korintski, prepodobni Nikodim Svetogorac, prepodobni Atanasije Paroski i dr. Oni su traili vernost Svetom Predanju Crkve, obnovu duhovnog ivota, povratak Svetim Ocima. Zahtevali su, saglasno vekovnoj praksi Crkve, da se narod ee prieuje Telom i Krvlju Hristovom, ne samo jednom ili etiri puta godinje, kako se to, naalost, jo tada bilo odomailo meu pravoslavnim hrianima. Sv. Nikodim Svetogorac je objavio po prvi put knjigu"Dobrotoljublje"u kojoj su sabrani najodabraniji duhovni tekstovi Svetih Otaca i podvinika Crkve. U njima nam se otkrivaju najdublje tajne duhovnog i molitvenog ivota i ukazuje na pravi put duhovnog usavravanja, oslobaanjem od strasti i sticanjem svetih vrlina. Prepodobni Paisije Velikovski, i sam jedno vreme svetogorac, preveo je"Dobrotoljublje"i na slovenski jezik. Posle odlaska sa Svete Gore prepodobni Paisije je okupio oko sebe u manastiru Njamcu (Rumunija) hiljadu monaha. Tako je ovaj pokret izvrio veliki duhovni uticaj na pravoslavne Rumune, a preko uenika Paisijevih i"Dobrotoljublja"i na celu pravoslavnu Rusiju prologa veka. Koljivari su uneli u pravoslavni narod i mnoga druga dela Svetih Otaca.

Koljivare su tako nazvali njihovi protivnici po koljivima za mrtve, jer su se oni strogo drali drevnog crkvenog pravila da se parastosi za mrtve mogu vriti samo subotom, a ne i nedeljom, koja je Dan radosti i Vaskrsenja Hristovog. Hriani svake nedelje svedoe Svetom Liturgijom i svojom zajednikom radou, Hristovo Vaskrsenje i ta radost Praznika nad praznicima ne sme biti niim pomraena. Inae, ako toga dana hriani tuguju, kako e svet poverovati da je Hristos zaista vaskrsao? A hriani su, jo od vremena ena Mironosica, do kraja veka i sveta, pre svega i iznad svega - svedoci Vaskrsenja Hristovog. Jer, po reima svetog Apostola Pavla:"Ako Hristos ne vaskrse, uzaludna je propoved naa, uzaludna i vera naa".

Prepodobni Serafim Sarovski, veliko svetilo Crkve pravoslavne u Rusiji prolog veka, koji posredno pripada istom ovom preporoditeljskom pokretu, ispunjen Duhom Svetim i vaskrsnom radou, imao je samo jedan pozdrav za sve svoje posetioce, u svako doba dana i noi:"Hristos voskrese, radosti moja"!Kakvo je stanje u Srpskoj crkvi posle Kosovske bitke?

Posle Kosovske bitke stanje srpskog naroda i Crkve je veoma teko, kao i kod ostalih balkanskih pravoslavnih naroda. No, i pored tih tekoa dolo je do divnog preporoda u Srbiji svetih vladara iz doma Lazarevia i Brankovia, traginih naslednika dinastije Nemanjia. Posle pada Despotovine (1459.) Srpska crkva je potpala pod Ohridsku arhiepiskopiju na elu koje su bili Grci i Fanara. Tek je patrijarh Makarije Sokolovi (brat velikog vezira Mehmeda Sokolovia) uspeo da obnovi nezavisnost Peke patrijarije (1557. g.). Tada je Peka patrijarija sjedinila duhovno sve pravoslavne Srbe od Skoplja i Crne Gore do Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Dalmacije. Kasnije su Srbi, pod Austrijom, posle velikih seoba, imali Karlovaku mitropoliju, a Srbi pod Turskom pekog patrijarha. Poto su Srbi bili nepokorni i dizali ustanke, Turci su ukinuli Peku patrijariju (1766. g.). Srpska crkva je ula tada ponovo u sastav Carigradske patrijarije, osim Crnogorskog mitropolita i Karlovake mitropolije. To stanje je trajalo u Srbiji sve do osloboenja od Turaka pod Karaorem i knezom Miloem Obrenoviem.

Kada je ponovo vaspostavljena Srpska patrijarija?

Obnovljena je godine 1920. kada su se u okviru jugoslovenske drave ujedinile sve raskomadane oblasti Pravoslavne srpske Crkve. Prvi patrijarh obnovljene Srpske patrijarije postao je Mitropolit Srbije Dimitrije. Njega je nasledio patrijarh Varanava. Posle njega je doao patrijarh Gavrilo, koga su u toku rata zatvorili Nemci, a kraj rata je doekao u zloglasnom logoru Dahau, zajedno sa Srpskim Zlatoustom Vladikom Nikolajem. Patrijarha Gavrila je nasledio (1950. g.) patrijarh Vikentije, Vikentija German (1958), a Germana patrijarh Pavle 1990.

Otkud Krsna slava kod Srba i koji je njen smisao?

Neki misle da je Krsna slava kod Srba nastala iz staroslovenskog potovanja predaka. Drugi vezuju njen nastanak za dan krtenja pojedinca ili porodica: Svetitelja toga dana oni su uzimali za svoga zatitnika.

Ne previajui vanost potovanja predaka i dana krtenja mi danas jasno znamo da je Slava kod Srba izrasla iz Sv. Liturgije i svetogorskog obiaja blagosiljanja Hleba (artosa) na hramovne praznike. Kao i mnogo ta drugo i Slavu nam je podarila Sveta Gora preko Svetog Save i njegovih naslednika. Kao to na Sv. Liturgiji prinosimo Bogu hleb i vino, tako i na Slavi. Ona je prinoenje Bogu na dar slavskog kolaa, vina, ita i svee. Kao to je Liturgija lomljenje Hleba radi priea vernih, tako se lomi i slavski kola, preliva vinom pa se onda celiva. Pri celivanju svetenik izgovara rei:Hristos posredi nas! a lanovi sveari odgovaraju:Jeste i bie. Tako nas slavski kola podsea na veno Hristovo prisustvo meu nama i na Sv. Priee Njime kao Hlebom ivota.

U slavu Boju se takoe prinose slavsko ito i svea, kao i u ast proslavljanog svetitelja, uz to i za blaeni pokoj naih u veri usnulih predaka. Tako preko slavskog kolaa, ita, vina i svee postajemo jedno i zajedno preci i potomci, ivi i mrtvi, u Hristu Isusu. Zato je za pravoslavne Srbe Slava tako vana. Narod dobro zna da gde se ugasi slavska svea, tu se gasi dom, nestaje i sveto pamenje, lino i porodino i narodno. A bez njega niti je ovek vie ovek, niti porodica - sveta porodica. Samo slavljenjem Slave srpski narod je pravi - veni Boiji narod.

Pravoslavna crkva danas

Pored Srpske crkve, koje jo pomesne Pravoslavne crkve postoje danas u svetu?

Jedina, sveta, saborna (katolianska) i apostolska Crkva pravoslavna, prisutna je danas na svima kontinentima i svojim prisustvom i apostolskim radom svedoi Evanelje svima narodima, ispunjavajui time Hristovu zapovest:"Idite i nauite sve narode, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha..."

Pored Srpske crkve, danas postoje u svetu jo i ove pomesne Pravoslavne crkve i patrijarije: Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Jerusalimska, Ruska, Bugarska, Rumunska, Gruzinska, Kiparska, Albanska, ehoslovaka, Poljska, Finska, Japanska. Milioni i milioni pravoslavnih vernika koji njima pripadaju veruju u istoga Boga Oca, Sina i Duha Svetoga, krtavaju se onako kako veruju, trude se da ive onako kako se krtavaju; prieuju se Tela i Krvi Hristove na istoj Tajnoj veeri sa Apostolima, muenicima i svetima svih vremena, jer"Isus Hristos je isti, jue, danas i doveka ".(Poslanica Jevrejima, glava 13, stih 8). Svi su oni lanovi jednog istog Tela Bogooveka Hrista, predstavljaju jedan isti izabrani Narod Boiji. U tom izabranom Narodu Boijem nema i ne sme biti"Jevrejina ni Jelina, roba ni slobodnjaka, mukog ni enskog, jer smo svi mi jedno u Isusu Hristu"(Poslanica Galatima, glava 3, stih 28).

ta je to pravoslavna Dijaspora?

Re "dijaspora" znai "rasejanje". Pravoslavnu dijasporu (rasejanje) sainjavaju oni pravoslavni vernici koji su rasejani, blie ili dalje od svojih matica pomesnih Crkava, po celome svetu. Najbrojnija pravoslavna dijaspora se nalazi danas na amerikom kontinentu (oko est miliona pravoslavnih hriana). Brojna je dijaspora u zemljama Zapadne Evrope, Kanade, Afrike, Azije i Australije. Meu pravoslavnima u dijaspori najbrojniji su oni ruskog, grkog i srpskog porekla. Srpska crkva ima svoje eparhije, van granica nae zemlje, u Rumuniji i Maarskoj, Zapadnoj Evropi, Americi i Australiji; ima po jednu parohiju ak i u Africi (Johanesburg) i na Novom Zelandu.

Prisustvo pravoslavne dijaspore utie blagotvorno i na narode meu kojima i sa kojima pravoslavni zajedniki ive. Tako danas imamo mnoge Nemce, Francuze, Engleze, Amerikance i dr. koji su prigrlili drevnu i veno novu veru svojih praotaca; jer i oni su nekad bili pravoslavni, u granicama Zapadne crkve, sve do XI veka. Tako, primajui Pravoslavlje, oni se u stvari samo vraaju sebi samima, svojoj hiljadugodinjoj pravoslavnoj prolosti, koja je docnije bila zamraena nepravoslavnim nanosima.

Koja je danas misija Pravoslavne crkve u svetu?

Misija Crkve u savremenom svetu je istovetna sa njenom iskonskom misijom. Crkva je pozvana i danas kao i uvek, da uva istu i neiskvarenu veru Boijih Proroka, Apostola i Svetaca; da svedoi njenu Punou Istine pred onima koji su, iz raznih razloga, tu Punou vere izgubili u manjem ili veem stepenu; da ide meu sve narode i sve rase, krtavajui ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, i uei ih da dre sve ono to je Gospod zapovedio ljudima.

Da li je Pravoslavna crkva - misionarska Crkva?

Crkva Hristova je misionarska po svojoj prirodi. Kad bi prestala da bude misionarska, ona bi prestala da bude Crkva;bila 6i samo po imenu iva, a u stvari bi bila mrtva(Otkrivenje Jovanovo, glava 3, stih 1). Prizivanje i poslanje Crkve je da stalno poziva na pokajanje sve one ljude i narode koji su ve primili Hristovu veru da bi bili "so zemlji" i "svetlost svetu". To je njena unutarnja misija, koja ne sme nikad da prestane. Jer po reima samoga Hrista,ako so obljutavi, ime e se zemlja, tj. ljudi - osoliti?Hristos poziva sve hriane svih vremena:"Tako da zasija svetlost vaa pred ljudima, da bi videli vaa dobra dela i proslavili Oca vaega koji je na nebesima "(Evanelje po Mateju, glava 5, stih 16).

Ostvarujui tu svoju unutarnju misiju, Crkva polae sigurne temelje i svojoj spoljanjoj misiji, bez koje je takoe Crkva nezamisliva. Tu svoju spoljanju misiju Crkva ostvaruje danas svojim blagodatnim prisustvom u svetu, svojom dijasporom i svojom propovednikom delatnou meu svima narodima, koje jo uvek nije prosvetlila svetlost Hristovog Evanelja.

Da li Pravoslavna crkva ima danas svoje misionare meu nekrtenim narodima?

Velika je bila misionarska delatnost Crkve Hristove u prvih deset vekova njene istorije; nita manja nije ni njena propovednika delatnost u ovom drugom milenijumu. Veliku apostolsku revnost u srednjem veku pokazala je Vizantijska crkva. Rezultat te revnosti bilo je, izmeu ostalog, pokrtavanje slovenskih naroda. U novija vremena tu apostolsku ulogu preuzela je pravoslavna Rusija. Ona je dala velike Prosvetitelje. Da pomenemo najpre sv. Stefana Permskog prosvetitelja Permske zemlje, zarasle u korov neznabotva (XIV vek). U priblino isto vreme su propovedali Pravoslavlje u Finskoj prepodobni Sergije i German, osnivai Valaamskog manastira (Pravoslavna finska crkva ih ima za svoje zatitnike). U poslednjih nekoliko vekova Ruska crkva je imala svoje misionare u Sibiru i Kini, meu Eskimima (Aleutima) na dalekom severu, i u Japanu. Najpoznatiji propovednici Evanelja iz ovog vremena su bili sv. Nikolaj Kasatkin, prosvetitelj Japana i osniva Japanske crkve, i prepodobni German Alaskinski, koji je iveo i propovedao meu dalekim Aleutima (XIX v.). Prepodobni German je proglaen za prosvetitelja Aljaske i Amerike (1970. g.).

Izmeu dva rata je i Srpska crkva imala svoju misiju u ehoslovakoj, na elu sa Mitropolitom Josifom i Ocem Justinom (Popoviem). Rezultat tog misionarskog rada je dananja Pravoslavna crkva u ehoslovakoj.

Crkva pravoslavna ima i danas svoje Misije i misionare u Koreji, kao i u Africi - u Ugandi, Keniji, Zairu, meu narodima crne boje. Na tom blagoslovenom poslu se naroito trude Grka Crkva i Aleksandrijska patrijarija, pod iju duhovnu vlast pripada Afriki kontinent.

Svi pravoslavni hriani su duni da revnuju i da propovedaju Ime Hristovo, svuda i na svakom mestu, reju, delom i ivotom. Ako svi nisu u stanju da idu u daleke zemlje da propovedaju Hrista onima koji ga nisu upoznali, za jedno su svi sposobni: da se svakodnevno mole Bogu za sve one koje je Bog odabrao da pronose slavu Imena Njegovog meu one narode, koji su jo u tami neznanja i ekaju da ih obasja svetlost Evanelja Hristovog.

Molitveni ivot Crkve i poslednji dan

ta je molitva?

Molitva je sadraj ivota i sav ivot svih svetih Anela na nebu, i svih Svetitelja, pravednika i hriana uopte na zemlji. Ona je srce svih vrlina, najpre vere. Bez molitve nema prave ljubavi prema Bogu, nema ni prave ljubavi prema ljudima. Bez molitve nema pravog bogopoznanja i razumevanja svetih tajni vere pravoslavne, bez nje ne moe biti ni pravog poznanja sveta u kome ivimo, ni ljudi sa kojima optimo. Zato je sav ivot Crkve neprekidna molitva, neprekidno sluenje Bogu, neprekidno bogosluenje. Sve istine vere koje smo dosad izloili otkrivaju se samo molitvenom umu i istom srcu. Ko sa molitvom ne pristupa tajni Boga, tajni ovog Boijeg sveta i tajni ivota, nita nee razumeti. Jer samo molitva otvara oi uma i samo se preko nje zadobija od Boga svetlost bogopoznanja. Zato nam sveti Apostol Pavle i poruuje:"Molite se neprestano".

ta je pravoslavno bogosluenje?

Bogosluenje to je Sveto Evanelje i usmeno Predanje pravoslavno - prepevano u udesne i ivotvorne pesme. Celi godinji krug Crkva je osvetila i ispunila bogosluenjem i Praznicima. Praznujui Praznike i Svetitelje mi molitveno i stvarno doivljavamo njihovu blagodat i njihove svete vrline. Vera i ivot po Bogu najbolje se ue kroz bogosluenje. Sveto pismo se najbolje razume kad mu se pristupa sa molitvom i u okvirima bogosluenja.

Koja su stalna svakidanja crkvena bogosluenja?

Svakidanja crkvena bogosluenja jesu: Deveti as, Veernje, Poveerje, Polunonica, Jutrenje zajedno sa prvim asom, Trei as i esti as.

Koje je najvanije bogosluenje Crkve?

Najvanije bogosluenje jesteSveta Liturgija.Ona je srce i vrhunac svih bogosluenja i svih Svetih Tajni Crkve. Iz nje sve izvire i njoj se sve vraa. Jer ona izobraava domostroj spasenja Bojeg i daruje nam samoga Gospoda, kroz Priee Telom i Krvlju Njegovom. Liturgija se slui svake nedelje kao dana Vaskrsenja Hristovog, na sve velike Praznike, Hristove, Bogorodine i Svetiteljske, a moe da se slui (i slui se, osobito u manastirima) i svakoga dana. Liturgiju koju sluimo u toku cele godine napisao je sv. Jovan Zlatousti. Postoji i Liturgija sv. Vasilija Velikog (slui se deset puta godinje) i Liturgija Preeosveenih darova (slui se samo u toku velikog Uskrnjeg posta). Na Liturgiji treba da uestvuju i da pevaju svi prisutni hriani.

Koje Praznike hriani praznuju?

Pravoslavni hriani praznuju Praznike koji su posveeni stvarnim dogaajima u istoriji spasenja. Oni proslavljaju udesna zbivanja vezana za Linost i ivot Gospoda Hrista, vre spomen Arhangela i Angela, Presvete Bogorodice i svih Svetih koji su svojim delima i ivotom Boga proslavili. Otuda postoje Gospodnji, Bogorodini i Svetiteljski praznici.

ta je lino molitveno pravilo?

Pored zajednikih bogosluenja i Praznika, na kojima uestvuju svi pravoslavni hriani, postoji i lino molitveno pravilo svakog pojedinca. To molitveno pravilo se sastoji odJutarnjih molitava,koje svaki hrianin treba da ita poto ustane, i odVeernjih molitava,koje se itaju pre spavanja. Tako hrianinov dan poinje molitvom i zavrava se molitvom; tako on samog sebe i sav ivot svoj prinosi Hristu Bogu. Te molitve se nal