177

O. Arkadije [atov: KAKO POBEDITI RAZDRA@QIVOST?

Kao {to groznica u ~oveku ima razne uzroke, a ipak se mo`e re}i da je glavni - nekakva neuskla|enost u telu, tako i razdra`qivost ima razne uzroke, ali je glavni - neuravnote`enost du{e. ... Za{to qude koji rade po bolnicama tako ~esto savladava razdra`qivost? Ovo se ne de{ava samo u bolnicama, nego i u svim ekstremnim situacijama. Kada smo siti, naspavani i nemamo potrebe da se napre`emo iznad svojih snaga, kada se nalazimo na nekom pri-jatnom mestu, gde sve raduje o~i i okru`uju nas qudi koji ni{ta ne zahtevaju od nas, ve} su, naprotiv, vrlo popustqivi prema nama, tu je mnogo mawe ra-zloga za razdra`qivost (iako se doga|a da se ~ovek razdra`uje i u takvim okolnostima jer je ova strast ukorewena u wegovoj du{i). No, ako smo umor-ni i ako su oko nas qudi koji ne samo da nam ne poma`u, nego i sami od nas tra`e pomo}, i ako se ti qudi pona{aju prema nama bez du`nog po{tovawa, a i sami se razdra`uju - a bolesnici ~esto bivaju takvima, te je od wih nemogu}e tra`iti da budu smireni - onda }e se razdra`qivost javiti u velikom stepenu i u nama. U svakodnevnom `ivotu, mi ~esto nosimo masku dobrodu{nosti, bes-tra{}a, u~tivosti (iako ovo ne umeju svi). Mi umemo da se uzdr`imo, iako unutar nas besni bura, koju mi ne nastojimo da smirimo. Kada se nalazimo u bolnici, onda se projavquje na{ istinski temperament. U bolnici ~ovek kona~no mo`e saznati kakav je sam po sebi, zato {to izvan ekstremnih us-lova, koji zahtevaju da ~ovek bude ono {to jeste, on ne mo`e da pozna sebe. Da upozna - da bi ispravio i oja~ao svoju du{u. Zato se ne treba ~uditi pojavqivawu razdra`qivosti. Treba se, pro-sto, boriti sa wom. Za po~etak, kao {to ka`e prep. Jovan Lestvi~nik, nu`no je nau~iti se }utawu usta pri uznemirenosti srca. ^ovek je du`an da zatvori ove spoqa{we prolaze za razdra`qivost i gnev. On treba da nau~i da govori spokojno i da, pri tom, ne grdi, kako se razdra`qivost ne bi projavila ni u pogledu, ni u re~ima, ni u pokretima. Potrebno je nau~iti se uzdr`awu, i to ne da bismo se pokazali dobrima u o~ima drugih, ve} zato {to nije mogu}e spasiti se ako se ne pobedi ova strast. Tada ovo ne}e biti licemerje, nego prvi stepen u borbi sa grehom. ... Da bi se pobedila razdra`qivost, neophodno je pobediti druge strasti. Razdra`qivost iza sebe razotkriva strast gneva, a gnev je projava

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,24. JUL 2016, GODINA 17, BR.45

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

178

gordosti. Zato }e, za sticawe smirewa, glavna biti borba sa gordo{}u, sa sujetom. Sveti oci govore da gordost i razdra`qivost u svojoj osnovi imaju strast slastoqubqa: slastoqubiv ~ovek ne mo`e da ne bude razdra`qiv. Zato, da bi se pobedila gnevqivost, nu`no je boriti se sa stomakouga|awem, sa telesnom stra{}u. ...

U borbi sa razdra`qivo{}u poma`e i shvatawe da se drugi ne jav-qaju kao tvoji neprijateqi, da je na{ zajedni~ki neprijateq - |avo, koji nas, s vremena na vreme, uznemirava i primorava da se gnevimo i qutimo jedni na druge. Ako neko ho}e da posva|a dva neprijateqa, onda on saop{tava jednome od wih uvredqivu re~, koju je, tobo`e, rekao o wemu wegov drug. Tako i |avo uveli~ava na{e gre{ke, na{u nepa`wu jednih prema drugima, isti~e nas jedne pred drugima u nepovoqnom svetlu i time podsti~e neprijateqstvo me|u qu-dima i razdra`qivost, koji, na kraju, dovode do razdora. ... Moramo da shva-timo da je svaki drugi ~ovek, koji se, recimo, quti na nas, isto tako nesre}an i podlo`an strasti gneva kao i mi. Izvor bolesti ne predstavqa sam ~ovek, nego zla sila. Sam ~ovek mo`e imati dobro srce i te`iti dobru, ali mu to ne uspeva, kao {to to ni nama ne polazi za rukom. Takva vera u drugog ~oveka poma`e u borbi protiv razdra`qivosti. ... Neophodno je biti spreman na to i shvatiti da, ako qudi ne obra}aju pa`wu na dobro koje mi ~inimo za wih, to nije posledica nezahvalnosti, ve} zato {to bolesni, nesre}ni qudi ponekad ne mogu izraziti svoju zahvalnost odmah, u datom trenutku. Ne treba to ni tra`iti od wih. ... I, svakako, jo{ je neophodno pamtiti da |avo - na{ nepri-jateq, vide}i da mi stajemo na put spasewa, odmah ustaje na nas i poku{ava da nas, i spoqa i iznutra, skrene s puta, li{i nas uravnote`enosti, mira, spokoja du{evnog, i podsti~e nas na razdra`qivost i gnev. Ne treba se toga bojati, ve} treba pamtiti da je to upravo wegovo delovawe, i protiviti mu se. ... Pretpostavqeni se obi~no razdra`uju na svoje nerazumno osobqe, a ovi potowi se qute na svoje pretpostavqene jer ovi ne mogu da organizuju sve kako bi trebalo. Zaboravqamo da su qudi kojima izdajemo nare|ewa - isto tako nesavr{eni kao i mi - oni mogu ne{to pre~uti ili razumeti pogre{no. Zaboravqamo da ~ovek nije automat ili instrument, ve} `ivo bi}e. Mora se uvek uzimati u obzir da ve}ina ne ume ta~no da razumeva “u letu” i shodno tome poslu{a. Svakako, rukovodilac ne bi trebalo da povla|uje slabostima svojih pot~iwenih, mora umeti da se usaglasi sa wima, ~uvaju}i hri{}ansku qubav prema wima. A, ovo je vrlo te{ko. ... I, svakako, pravoslavni hri{}anin treba da pamti da Hristove za-povesti treba da primewuje na sebe, a ne na druge. Mnogi, voqno ili nevoqno, preokre}u ovo naopako... Kao da je u Jevan|equ re~eno svakome od nas da }e nas voleti, `aliti, te{iti. A, tamo je re~eno da }e te goniti, a ti si du`an da voli{. Svaki ~ovek bi trebalo da ~asno ispuwava svoj posao, staraju}i se da u svemu bude hri{}anin, a ne suvi{e zahtevan prema drugima, ve} da dela po zakonu hri{}anske qubavi. Kao {to je rekao o ovome ava Dorotej: “U ime Isusa Hrista, brate moj, nemojmo imati ni{ta protiv bli`weg jer mi smo

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

180

U NEDEQI PETOJ PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 24.(11) Sveta velikomu~enica Efimija; Bla`ena Olga25.(12) Sv. mu~. Proklo i Ilarije; Ikona Presvete Bogorodice Trojeru~ice26.(13) Sabor Svetog Arhangela Gavrila27.(14) Sv. apostol Akila; Prepodobni Nikodim28.(15) Sveti mu~enici Kirik i Julita; Sveti Vladimir Ruski29.(16) Sve{tenomu~enik Atinogen; Sveta mu~enica Julija30.(17) Sveta velikomu~enica Marina - Ogwena Marija

U subotu, na praznik Svete velikomu~enice Marine - Ogwene Marije, Zaupokojena Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 7:30.

PRI^E SOLOMONOVE O GNEVQIVOSTI

U mnogim re~ima ne biva bez greha, ali ko zadr`ava usne svoje, razuman je.

Odgovor blag uti{ava gnev, a re~ preka podi`e srdwu.

Ko po~ne sva|u, otvori ustavu vodi, zato pre nego se zametne, pro|i se raspre.

Milo{}u i istinom ~isti se bezakowe, i strahom Gospodwim uklawa se ~ovek od zla.

Dar u tajnosti uti{ava gnev, i poklon u wedrima `estoku srdwu.

IZ RIZNICE DE^IJIH BISERA

Dragi Bo`e, verujem da ti je te{ko da voli{ sve qude na svetu. U mojoj porodici ih je samo ~etvoro i to mi nikako ne uspeva. (Devoj~ica)

Ja sve volim, ~ak i paukove. Ipak, najvi{e volim Hris-ta. (Devoj~ica, 5 g)

Qubav je kad te neko zagrli toliko jako, a tebi bude milo, ~ak i ako te posle toga bole koske.

Kad sam qut, ne verujem u Boga, a kad nisam, verujem. (De~ak)

([ta je to karakter?) To je sport! Moj brat je karakterista.

179

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (11)

AKADEMIJA SPC ZA UMETNOSTI I KONSERVACIJU

Nalazi se u starom zdawu Bogoslovskog fakulteta, preko puta Patrijar{ije, u Kraqa Petra 2. Osnovana je 1993, sa blagoslovom Svetog arhijerejskog Sinoda i episkopa budimskog Danila (Krsti}a), koji je bio i wen prvi dekan. Prvo-bitni naziv bio je: Akademija za konservaciju umetnina srpskih, u Beogradu, a nalazila se na Top~iderskom brdu. Juna 2002, Akademija je prikqu~ena Bo-goslovskom fakultetu, a posle vra}awa Bogoslovskog fakulteta pod okriqe Univerziteta u Beogradu, Akademija postaje samostalna visoko{kolska ustanova. Zgrada u kojoj se danas nalazi podignuta je 1923, prvobitno je bila namewena hotelu Dubrovnik, a kasnije postala i sredi{te Bogoslovskog fakulteta. Studenti izu~avaju freskopis, ikonopis, mozaik i konservaciju ikona, a organizuju i brojne izlo`be, u zemqi i inostranstvu, kao i nau~ne skupove. Studijska grupa ^uvawe i obnova, u okviru Akademije, obrazuje mlade umetnike, stru~wake i za{titare, svesne vrednosti i zna~aja na{eg duhovnog i kulturnog nasle|a i wegovog odr`avawa na ovim prostorima. Oda-tle poni~u stru~ni timovi konservatora (restauratora), posve}eni za{titi srpske kulturne ba{tine, crkvenog zidnog slikarstva, ikonostasa, fresaka i ikona. Posebna pa`wa je posve}ena zaostav{tini na Kosovu i Metohiji. Od po~etka, Akademija radi kao samofinansiraju}a ustanova.

svi du`ni da pobe|ujemo qubavqu. Niko da ne ka`e bli`wem svome: Za{to me ne voli{? Nego, sam ~ine}i ono {to je dostojno qubavi, neka privla~i i bli`weg na qubav”.

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQUJawa Todorovi}: O AN\ELIMA

Kwiga u izdawu manastira Podmaine, objavqena je sa blagoslovom mitropo-lita Amfilohija, a sadr`i sa`ete i obuhvatne tekstove o Svetim an|elima: obja{wewe wihovog su{tastva i delovawa u nebeskom i zemaqskom svetu, wihov poredak i ~inove, praznike, biblijske primere i svetoota~ke misli. Navode se imena (sa tuma~ewima) i delovawe Svetih arhangela, a zatim i palih an|ela, tj. zlih duhova, demona, obja{wavaju}i kako je do{lo do wiho-vog otpadawa od Boga i kakvo je wihovo dejstvo na qude, ~ime se sve slu`e u borbi da ~oveka odvuku sa puta spasewa. Govore}i podrobno o sedam Svetih arhangela, naro~ito je pa`wa posve}ena sv. Arhistratigu Mihailu, wegovim ~udima i zna~aju za ~oveka i narod, a zatim i biblijskim i istorijskim pro-javqivawima pomo}i sv. Arhangela Gavrila. Kwiga obuhvata i tekstove sv. vladike Nikolaja i prep. ave Justina, iz Prologa i @itija Svetih; Kanon, Akatist i molitve Svetom An|elu ^uvaru.