85

ZABORAVQENA PORODICA, KOJA JE SRBIJI DAROVALA SVE

U na{im se}awima, povodom stogodi{wice Velikog rata, prislu`ujemo vo{tanicu od re~i za izuzetnu porodicu Sondenmajer, koja je srpskom narodu dala sve, a ~iji je spomen ostao pod nanosima najve}eg srpskog zla - zaborava. DR ROMAN SONDENMAJERPukovnik dr Roman Sondermajer, docent sa Univerziteta u Krakovu, do{ao je privremeno u Srbiju 1899. godine, a ostao u woj trajno, daruju}i joj sve {to je imao. O`enio je Stani-slavu \uri}, ~lanicu uprave Kola srpskih sestara, k}i aka-demika i generala Dimitrija \uri}a, ministra vojnog. Za krsnu Slavu je uzeo Svetog Spiridona ^udotvorca, a potom i decu krstio u Pravoslavnoj crkvi. Bio je rodom Poqak, a svim srcem Srbin; rodona~elnik i utemeqiva~ srpske voj-ne hirurgije i na~elnik saniteta Ministarstva vojske Sr-bije u Balkanskim i Velikom ratu. Kasnije je bio upravnik elitne Vojne bolnice na Vra~aru. Kada je progla{ena mobilizacija 1912. godine, svi Sondenmajeri su obukli uniforme i nisu ih skidali do 1918. go-dine. Otac dr Roman i sinovi - |aci-dobrovoqci Tadija i Vladislav bili su u uniformama, a supruga Stanislava, k}i Jadviga i mali Stanislav poneli su oznake bolni~ara. Roman, Tadija i Vladislav su pre`iveli golgotu alban-skih planina i nastavili da se bore do kraja rata. Jadviga je, u Velikom ratu, preminula od tifusa. Posle rata, 1919. godine, dr Roman je postao upravnik Vojne bolnice u Novom Sadu. Izvr{io je preko 5.000 operacija. Umro je 1923, sa 82 godine, kao siroma{an ~ovek...TADIJA SONDENMAJERKada je progla{ena mobilizacija, 1912. godine, Tadija je napustio studije arhitekture u Nema~koj i do{ao da se bori za Otaxbinu, zajedno sa mla|im bratom Vladislavom. Bio je borac Balkanskih i Velikog rata, sa~uvana je i wegova fotografija sa Solunskog fronta. Pro{ao je vazduhoplovnu obuku 1916. godine, na Krfu, i odmah pre{ao u eskadrilu, dobio zvawe vojnog pi-lota i po~eo sa samostalnim letovima. Uspeo je da natera u beg nadmo}niju neprijateqsku letelicu, za {ta je dobio armijsku pohvalu od vojvode Stepe Stepanovi}a. Novembra 1917, razboleo se od malarije i poslat na le~ewe u

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 11. FEBRUAR 2018, GODINA 19, BR. 22

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

86

Francusku. Kada je ozdravio, zavr{io je s najboqim us-pehom {kolu za vazduhoplovnu akrobatiku, kao najboqi strelac na lova~kim avionima, a zatim zavr{io i Vi{u {kolu ga|awa u Kazou. Marta 1918, primqen je u najboqu francusku lova~ku grupu Roda, na francuskom frontu. Borio se protiv eskadrile ~uvenog nema~kog avijati~ara Rihthofena, poznatijeg kao Crveni baron. Pre`iveo je i obarawe aviona, u kome je gotovo izgoreo i zadobio te{ke opekotine. Posle le~ewa i demobilizacije, zavr{io je

Vi{u aeronauti~ku {kolu u Parizu i dobio diplomu vaz-duhoplovnog in`ewera. Bio je leta~ki as Velikog rata, prvi vazduhoplovac koji je iz Evrope preleteo 14.800km do Indije. Postao je PRVI VAZDUHO-PLOVNI IN@EWER U SRBIJI i OSNIVA^ SRPSKOG CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA. Osnovao je Aeroklub, ~iji je bio potpredsednik, dok je predsednik bio princ Pavle, sve do 1941. Poku{ao je da zainteresuje vlasti za osnivawe civilnog vazduhoplovstva. Dvorski oficiri, korumpi-rani politi~ari i ratni profiteri, o kojima je pisao i Tadijin prijateq, dr Ar~ibald Rajs, nisu imali sluha za wegove vizije. Da bi sakupio akcionare za osnivawe vazduhoplovne kompanije, 1927. je izveo transkontinentalni let od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda. Pri povratku, na Be`anijskom aero-dromu ga je do~ekalo ~ak 40.000 Beogra|ana. Ubrzo je po~ela prodaja akcija i tako je ro|ena prva jugoslovenska aero-kompanija, Aeroput, prete~a JAT-a. Aeroput je povezivao najve}e centre u Kraqevini Jugoslaviji sa velikim centrima u okru`ewu i sa ~itavim svetom. Sa~uvana je fotografija Tadije Sondermajera sa {ajka~om na glavi, kada su ga Beogra|ani do~ekali tako masovno. Za izuzetne podvige je dobio najvi{a srpska i francuska odlikova-wa: Kara|or|evu zvezdu sa ma~evima, zlatnu i srebrnu medaqu za hrabrost, Albansku spomenicu, francuski Ratni krst i Legiju ~asti. ]UTAWE I tokom Drugog svetskog rata, u~estvovao je u borbama za oslobo|ewe Beograda, kao pilot dobrovoqac. Me|utim, komunisti su ga 1944. uhapsili i osudili ga na smrt, zbog predratne saradwe sa Kraqevskim dvorom. Tadijina supruga Milica je molila za milost Ivana Ribara, salonskog komunistu, koji nije izbijao iz wihove ku}e pre rata. Ribar nije hteo da je primi... Tadija Sondenmajer je pu{ten iz zatvora posle godinu dana. Po povratku ku}i, rekao je samo: “Ovi su gori od [vaba...” - i vi{e nikada nije progovorio o hap{ewu, ni o ratu. Wegova odlikovawa su skrivana u ku}i. ]utawe je postalo uslov opstanka porodice koja je Srbiji dala velikane u ratovima i u miru. Prvi srpski vazduhoplovni in`ewer i ratni heroj je dobio honorarni posao u gra|evinskom preduze}u Polet, posle ~ega je penzionisan. Posle smrti mu`a, Milica Sondenmajer je svu pisanu zaostav{tinu i wegova odlikovawa pre-dala Muzeju vazduhoplovstva. Kada su neki istori~ari `eleli da pro~itaju i pregledaju ovu zaostav{tinu, suo~eni su sa tim da od we nije ostalo ni{ta... Tadija Sondenmajer je ostao zaboravqen, kao i wegov otac. Dr Roman Son-dermajer je vra}en u istoriju srpske medicine tek posle pada komunizma.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

88

U NEDEQI MESOPUSNOJ PROSLAVQAMO: 11.(29) Prenos mo{tiju Svetog Igwatija Bogonosca (Mesne poklade)12.(30) Sveta Tri Jerarha13.(31) Sveti besrebrenici Kir i Jovan14.(01) Sveti mu~enik Trifun (Pretprazni{tvo Sretewa)15.(02) Sretewe Gospodwe16.(03) Sveti Simeon i Ana; Sveti Jakov Arhiepiskop srpski17.(04) Prepodobni Isidor Pelusiot; Prepodobni Nikolaj

VLADISLAV SONDENMAJER Jo{ kao |ak, u~estvovao je u borbama za vreme Balkanskih ratova i odlikovan srebrnom medaqom za hrabrost. Veliki rat ga zati~e kao pitomca Vojne akademije, pa sa Prvim eskadronom Drugog kowi~kog puka u~estvuje u mnogim borbama. Pro{av{i Albansku golgotu, zavr{io je avijati~arsku {kolu u Francuskoj, a zatim se vratio na Solunski front. Odlikovan je zlatnom medaqom za hrabrost, Ordenom Belog orla prvog reda sa ma~evima i francuskim Ratnim krstom. Bio je diplomata, vojni izaslanik Kraqevine Jugoslavije u Rimu i a|utant kneza Pavla, vazduhoplovni pukovnik kraqevske vojske, komandant Vazduhoplovnog puka u Pan~evu i Rajlovcu kod Sarajeva, odakle je odveden u zarobqeni{tvo u Nema~ku. Posle rata, pre`ivev{i logorske strahote, nije vi{e `eleo da se vrati u Jugoslaviju, ve} je nastavio `ivot u Engleskoj, u Londonu, gde je i preminuo, 1956. godine. POMENI Pro{le, 2017. godine, navr{ilo se 125 godina od ro|ewa i 50 godina od smrti Tadije Sondenmajera, naj-markantnije li~nosti civilnog vazduhoplovstva Srbije i Kraqevine Jugoslavije izme|u dva svetska rata. Na uglu beogradskih ulica Koste Stojanovi}a i Palmoti}eve, ot-krivena je wegova bista, a jedna novobeogradska ulica je imenovana po wemu. Me{tani sela Bogosavac su, 5. av-gusta 2011. godine, uredili grob najmla|eg heroja Cerske bitke - Sta{ka Sondenmajera, u centru sela, i slu`en mu je pomen.

Draga bra}o i sestre, sutra, na praznik Sveta Tri Jerarha (Svetog Jovana Zlatousta, Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Bogoslova), Sveta

Liturgija po~iwe u 9:00, kao i u ~etvrtak, na Sretewe Gospodwe.U slede}u nedequ je dan pra{tawa, kada }emo, sa po~etkom u 17:00,

slu`iti Pra{~alno ve~erwe, kroz koje ulazimo u predstoje}i Veliki post, koji po~iwe u ponedeqak, 19. februara.

87

STA[KO SONDENMAJER Najmla|i sin dr Romana i Stanislave Sonden-majer - Stanislav, od milo{te nazvan Sta{ko, ro|en je u Beogradu. Prvog dana progla{ewa mobilizacije, na po~etku Velikog rata, 1914. godine, jo{ kao u~enik 6. razreda, prijavio se u dobrovoqce, po uzoru na svoju stariju bra}u, Tadiju i Vladislava. Dok su se mu{karci spremali za front, de~ak je odva`no stao pred oca i tra`io da krene i on, ali nije dobio dozvolu. Me|utim, odrastaju}i u porodici u kojoj je negovan hri{}anski, porodi~ni i rodoqubivi etos, koja ga je vaspitala u najvi{im hri{}anskim vrednostima, i to posvedo~ila delima, verom i ̀ ivo-tima, mali Sta{ko nije mogao da se pomiri sa tim da ne pru`i sve od sebe svojoj Otaxbini i narodu, do krsta i smrti. Pobegao je u rat i prijavio se u okolini [apca. Borio se u jeku Cerske bitke. Odre|en je da bude na slu`bi u pozadini, ali je prekliwao da mu u~ine tu ~ast da se bori u prvim borbenim redovima. Dok je wegov eskadron grabio ka Ceru, stigla mu je vest o smrti maj-ke. Krio je suze i zahtevao da ja{e u prvom redu. Wegov eskadron je prelomnog dana bitke, 18. avgusta (5. avgusta, po starom kalendaru), dobio naredbu da za-ustavi prodor neprijateqa kod sela Dobri}a. U plamenom galopu, kowanici su stigli do boji{ta, sjahali i u streqa~kom stroju jurnuli u bitku. Sta{kov komandir voda, i sam te{ko rawen, naveo je u svom raportu: “Stanislav se na|e pored mene i pretr~a me. ^uo sam mu glas i video kako u trku puca iz karabina. Nije dugo trajalo: posrnu i kle~e. Prihvatih ga. U tom trenutku i mene pogodi{e. U rukama mi je le`ao mrtav na{ mali junak...” Poginuo je NAJMLA\I JUNAK CERSKE BITKE, Stanislav Sta{ko Sondenmajer. Wegovo stradawe sa pu{kom u ruci je izazvalo bol i suze kod mnogih ratnika srpske vojske... DA GA MAJKA NA\E... Pocerske `ene su, tog avgusta, zanemele od u`asa. Danima su u zajedni~ke grobnice sahrawivale izginule vojnike, ~ija su tela prekrila Cer. Telo de~aka Sta{ka Sondenmajera, obu~enog u mornarsku uniformu, do-davale su iz ruke u ruku, od boji{ta u Dobri}u, gde je poginuo, do Bogosavca, gde su ga sahranile u mali grob, gde i danas po~iva, pod razgranatom lipom. Da ga majka na|e... Nisu znale da mu je mati Stanislava, bolni~arka-dobrovo-qac, umrla nekoliko dana ranije. U bluzi poginulog de~aka na|en je dnevnik, umotan u maramicu, u kome on pi{e kako ga je porazila smrt majke, a opisuje i atmosferu na frontu. Wegov razredni stare{ina Miodrag Ibrovac je za-pisao o Sta{ku: “Od srca `aqen, mlad, a tako slavan, mali junak Tre}eg kowi~kog puka, boravi ve~ni san na poqu ~asti”. Pesmu mu je posvetila i Isidora Sekuli}. Deo ove pesme je, po odobrewu porodice Sondenmajer, ob-javqen prvi put na godi{wicu Sta{kove pogibije, 2011. godine: “Davno neob-radovana, obradovala sam se diademi ~istih tvojih detiwih o~iju. Pri~ao si da voli{ Srbiju, slobodu i jednog princa. I sa tobom zajedno, ja sam volela Srbiju...”