Click here to load reader

Vazduhoplovni propisi - Knjiga I

  • View
    238

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of Vazduhoplovni propisi - Knjiga I

  • 7-12/03 848 od 1043 Knjiga I

    5.3 PRAVILNIK O ODRAVANJU OBJEKATA, OPREME I INSTALACIJA OD ZNAAJA ZA BEZBEDNOST VAZDUNE PLOVIDBE NA AERODROMU*

    I OPTE ODREDBE

    lan 1. Ovim pravilnikom propisuje se odravanje poletno-sletnih i drugih staza, pristaninih platformi i drugih povrina na aerodromu koje slue za kretanje vazduhoplova (u daljem tekstu: povrina za kretanje vazdu-hoplova) i odravanje objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava aerodromskih slubi koji omoguavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova, kao i prihvat i otpremu vazduhoplova putnika i stvari.

    lan 2. Odravanje povrina za kretanje vazduhoplova i odravanje objeka-ta, instalacija, ureaja, opreme i sredstava iz lana 1. ovog pravilnika vri se na nain propisan ovim pravilnikom u skladu sa uputstvom pro-izvoaa.

    lan 3. Zavisno od vrste i obima, odravanje moe biti redovno i investici-ono.

    lan 4. Redovno odravanje obuhvata radove manjeg obima, a naroito: pregled povrina za kretanje vazduhoplova, objekata, instalacija, ure-aja, opreme i sredstava koji omoguavaju bezbedno poletanje, sleta-nje i boravak vazduhoplova, prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i

    * Ovaj pravilnik objavljen je u "Slubenom listu SFRJ", br. 9/84.

  • 7-12/03 849 od 1043 Knjiga I

    stvari (u daljem tekstu: pregledi), preduzimanje preventivnih mera, po-pravke, otklanjanje nedostataka i ienje povrina za kretanje va-zduhoplova, objekata, instalacija, ureaja, opreme i sredstava.

    Redovno odravanje vri se na osnovu vaee pogonske dokumen-tacije (tehnika dokumentacija izvedenog stanja sa svim uputstvima za rukovanje i odravanje).

    lan 5. Investiciono odravanje obuhvata vee obnove povrina za kretanje vazduhoplova i objekata, instalacija i ureaja kojima se obezbeuju nji-hova trajnost i pouzdanost, bez promene tehnikih karakteristika.

    Investiciono odravanje, po pravilu, vri se periodino, a radovi se izvode na osnovu uraene tehnike dokumentacije.

    O obavljenom investicionom odravanju vodi se pogonska doku-mentacija.

    lan 6. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znae-nja:

    1) suvi sneg je sneg koji se moe oduvati i koji se raspada posle pokuaja stvaranja snene grudve, ija zapreminska masa iznosi pri-blino 0,35 kg/dm3;

    2) vlaan sneg je sneg koji se sjedinjuje kad se stegne rukama i od kog moe da se stvori snena grudva, ija zapreminska masa iznosi priblino od 0,35 do 0,50 kg/dm3;

    3) zbijen sneg je sneg koji je sabijen u vrstu masu koja se ne moe vie sabijati i menjati oblik, a koja se lomi u komade pri podizanju, ija zapreminska masa iznosi priblino 0,5 i vie kg/dm3;

    4) lapavica je voda zasiena snegom koja se raspljuskuje unaoko-lo pri gaenju, ija zapreminska masa iznosi priblino od 0,5 do 0,3 kg/dm3;

    5) vlana povrina za kretanje vazduhoplova je povrina ija je boja promenjena zbog vlanosti;

    6) mokra povrina za kretanje vazduhoplova je povrina nato-pljena vodom ali bez vidljivog sloja vode;

  • 7-12/03 850 od 1043 Knjiga I 7) barice su voda zadrana u udubljenjima; 8) vodeni sloj je vidljiv vodeni sloj kojim je pokrivena povrina za kretanje vazduhoplova.

    II PREGLEDI

    lan 7. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udrue-nog rada za aerodromske usluge vodi dokumentaciju o izvrenim pre-gledima u vidu dnevnika, zapisnika, izvetaja ili atesta.

    lan 8. Redovni pregled povrina za kretanje vazduhoplova, instalacija i ureaja za svetlosno obeleavanje (svetla poletno-sletnih staza, rulnih staza i platformi, svetla prilaza, prikazivai nagiba prilaenja, svetla za obeleavanje prepreka i dr.) vri se najmanje dva puta u vreme u kome se aerodrom koristi za vazdunu plovidbu, tako da se pri tom ne ometa saobraaj. Prvi redovni pregled iz stava 1. ovog lana vri se pre najvee dnevne uestalosti vazdunog saobraaja, a ako je vreme u kome se aerodrom koristi za vazdunu plovidbu manje od 24 asa, prvi redovni pregled vri se pre otvaranja aerodroma za vazduni saobraaj. Drugi redovni pregled vri se neposredno pre nastupanja dana ili noi. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, pregledi se vre i u kra-im vremenskim intervalima, ali ne duim od 4 asa, ako su povrine za kretanje vazduhoplova pokrivene snegom, ledom, lapavicom, slanom, odnosno ako nastanu sledee promene i to: 1) promena koeficijenta trenja od 0,05; 2) promena debljine sloja vea od 20 mm za suv sneg, vea od 10 mm za mokar sneg i vea od 5 mm za lapavicu; 3) promena raspoloive duine ili irine poletno-sletne staze od 10% ili vie; 4) bilo koja promena u vrsti atmosferskog taloga ili povrini, koja zahteva izmene u delu F ili T izvetaja (obrazac br. 2);

  • 7-12/03 851 od 1043 Knjiga I

    5) formiranje snenih nanosa du jedne ili obe strane poletno-sle-tne staze kada se objavljuje promena rastojanja od ose poletno-sletne staze; 6) bilo koja promena intenziteta ili uoljivosti svetala poletno-sletne staze; 7) promena bilo kojih drugih uslova za koje se na osnovu iskustva i poznavanja lokalnih uslova zna da su bitni. Pregled iz stava 4. ovog lana vri se i ako to zahteva nadlena aerodromska kontrola letenja, odnosno savezni vazduhoplovni inspe-ktor.

    lan 9. Izvetaj o izvrenom pregledu izrauje se prema obrascu br. 1, a ako na povrinama za kretanje vazduhoplova ima snega, leda, lapavice ili slane prema obrascu br. 2, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

    lan 10. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udrue-nog rada za aerodromske usluge izvetaj iz lana 9. ovog pravilnika dostavlja, bez odlaganja, aerodromskoj slubi kontrole letenja.

    lan 11. Ako se na povrinama za kretanje vazduhoplova ili na instalacijama i ureajima za svetlosno obeleavanje predvia ienje ili drugi neo-dloni radovi, nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organiza-cija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da najmanje pola asa pre poetka rada obavesti aerodromsku slubu kontrole letenja da e aerodrom biti zatvoren, odnosno najmanje pola asa pre zavretka svih radova da e aerodrom biti ponovo otvoren. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, aerodrom se moe odmah zatvoriti ako nastanu iznenadne pojave (kia koja se ledi, po-plava, zemljotres, prekid napajanja elektrinom energijom zbog ote-enja kablova i sl.).

    lan 12. Ako se u izvetaju slube meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu predviaju snene padavine ili mogunost zaleivanja, ili ako do tih

  • 7-12/03 852 od 1043 Knjiga I pojava doe, nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udruenog rada za aerodromske usluge duna je da izvetaj o izvre-nom pregledu dostavi aerodromskoj slubi kontrole letenja, i to naj-manje dva asa pre vremena u kome aerodrom mora biti otvoren, ako je vreme u kome je aerodrom otvoren manje od 24 asa. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udrue-nog rada za aerodromske usluge duna je da redovno prati izvetaje slube meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu.

    lan 13. Pregled poletno-sletne staze vri se po sekcijama. Sekcije iz stava 1. ovog lana iste su duine i obeleavaju se rim-skim brojevima I, II i III, s tim to je sekcija I uvek prva treina duine poletno-sletne staze, posmatrano od prava sa niom brojnom oznakom.

    lan 14. Pregled rulne staze vri se po sekcijama, a podela na sekcije u skladu sa odredbom lana 13. stav 2. ovog pravilnika. Granice sekcija rulne staze odreuju se produenom graninom linijom sekcija poletno-sletne staze, koja je upravna na osu te staze. Broj i duina sekcija rulne staze mogu biti manje od sekcija poletno-sletne staze, zavisno od duine rulne staze.

    lan 15. Dubina atmosferskog taloga (snega i lapavice) meri se pomou merne ipke na itavoj duini poletno-sletne staze, na rastojanju od 3 m do 10 m, sa obe strane ose poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu dve merne take moe iznositi najmanje 10% od duine poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu krajeva poletno-sletne staze i prve i poslednje merne take mora iznositi priblino 5% od dui-ne poletno-sletne staze, raunajui od krajeva poletno-sletne staze. Srednja vrednost debljine atmosferskog taloga za svaku treinu poletno-sletne staze izraunava se na osnovu izmerenih vrednosti iz stava 1. ovog lana.

    lan 16. Nosilac prava korienja aerodroma, odnosno organizacija udrue-nog rada za aerodromske usluge duna je da, pored pregleda poletno-sletnih staza, vri pregled povrina uz ivicu povrina za kretanje vazdu-hoplova.

  • 7-12/03 853 od 1043 Knjiga I

    Visina naslaga snega uz ivice povrina za kretanje vazduhoplova utvruje se merenjem najvee visine tih naslaga, izraene u centimetri-ma, i udaljenosti od ivice povrina za kretanje vazduhoplova, izraene u metrima.

    lan 17. Uslovi koenja na povrinama za kretanje vazduhoplova provera-vaju se merenjem i izraunavanjem koeficijenta trenja. Uslovi koenja na poletno-sletnoj stazi proveravaju se kad je ta staza delimino ili u potpunosti pokrivena snegom, ledom, lapavicom, slanom ili vodom, a na drugim povrinama za kretanje vazduhoplova kad se moe proceniti da e ti uslovi biti nepovoljni za kretanje va-zduhoplova. Koeficijent trenja meri se du dve merne linije koje su paralelne sa osom poletno-sletne staze, na rastojanju od 3 m do 10 m sa obe strane ose. Za svaku sekciju poletno-sletne staze odreuje se srednja vrednost koeficijenta trenja. Ako se merenje vri kontinualnim mernim ureajima, srednja vre-dnost izraunava se na osnovu podataka registrovanih za svaku treinu poletno-sletne staze, a ako se merenje vri koionim vozilom srednja vrednost koeficijenta trenja izraunava se na osnovu najmanje devet merenja du svake od dve merne linije, s tim to se obuhvata cela duina poletno-sletne staze. Rastojanje izmeu dve merne take mora biti oko 10% od upotrebljive duine poletno-sletne staze.

    lan 18. Uslovi koenja proveravaju

Search related