Click here to load reader

Propisi o Emisiji

  • View
    135

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Propisi o Emisiji stetnih gasova

Text of Propisi o Emisiji

  • 1 Ekologija i tehnika

    62

    1.3 PROPISI O EMISIJI IZ VOZILA

    1.3.1 Uvod

    Zagaenja vazduha, vode i zemljita su neeljene promene fizikih, hemijskih i biolokih svojstava ivotne sredine, koje mogu nepovoljno delovati na iva bia ili naruiti njihove ekosisteme. Zagaujue materije ili zagaujue supstance (polutanti) su ostaci onoga to proizvodimo, koristimo i odbacujemo. Drugim reima, materija i/ili energija postaju zagaujue kada se pojave na nepoeljnom mestu, u nepoeljnom obliku, u nepoeljno vreme i u nepoeljnim koliinama.

    Prema prirodi zagaivanja moe se napraviti podela i na sledea tri oblika: 1. zagaivanje materijama, 2. zagaivanje energijom (otpadna toplota, buka,...) i 3. zagaivanje poljima sila (npr. elektromagnetskim).

    1.3.1.1 Vozila i atmosfera

    Zemljina atmosfera je sastavljena od 21% kiseonika, 78% azota i takoe od vodene pare i ostalih gasova u tragovima. Kroz milione godina, sadraj atmosfere se manje ili vie menjao. To se uglavnom odnosi na gasove koji se u njoj nalaze u tragovima, kao to su: ugljen dioksid, vodena para, ozon, oksidi azota, metan i niz drugih. Sadanji sadraj atmosfere je rezultat meudejstava (nastajanja i nestajanja pojedinih supstanci) koji ostvaruju odgovarajuu ravnoteu. Ogromna koliina atmosfere i odgovarajui procesi u njoj omoguuje da se prirodne katastrofe, kao to su erupcije vulkana, mogu kompenzovati bez izazivanja kolapsa u ekosistemu. Mada je u toku poslednjih 100 godina primeeno poveanje intenziteta promena koncentracije pojedinih gasova, koji se u atmosferi nalaze u tragovima i koji su do sada praeni. Te promene se, uglavnom, pripisuju ljudskim aktivnostima. Fenomen se uglavnom moe objasniti naglim poveanjem svetske populacije ljudi i poveanim angaovanjem energije, a takoe porastom industrijalizacije i poljoprivrede.

    Komponente koje dovode do promene prirodnog sadraja atmosfere su sadrane u tetnim - zagaujuim materijama. Te tetne materije moe stvoriti sama priroda - prirodni izvori ili one nastaju usled antropogenih aktivnosti. Prirodni izvori tih supstanci su flora i fauna, vulkani, povrine okeana i razna deavanja u atmosferi. U antropogene izvore spadaju sve aktivnosti ljudi kao to su: stvaranje elektrine struje, industrija, saobraaj, grejanje stanova, spaljivanje otpada, poljoprivredne aktivnosti, i na kraju (strogo govorei) umiranje ljudi, ivotinja i biljaka.

    Upotrebom transportnih sredstava ovek godinje troi vie od jedne milijarde tona nafte. Kako za sagorevanje 1 kg goriva, naftnog porekla, treba oko 15 kg vazduha ili 3.5 kg kiseonika sam proces sagorevanja goriva naruava ekoloki bilans u atmosferi. Znai godinje samo motori sus troe skoro 4 milijarde tona kiseonika iz atmosfere (vie od jedne generacije ljudi!). Kada se ovome dodaju i drugi potroai atmosferskog kiseonika dolazimo do saznanja da ve danas prirodne fabrike kiseonika - zelene povrine planete - nisu u stanju da nadoknade utroeni kiseonik, tim pre to je nekontrolisana sea uma odavno prisutna. Pored otrovnih komponenata u produktima sagorevanja se nalaze i velike koliine zaguljivih gasova

  • 1.3 Propisi o emisiji iz vozila

    63

    (H2O i CO2-oko 4.5 kg/kg goriva) koje dovode do promene klimatskih uslova na planeti i do poveanja globalnog zagrevanja (Greenhouse-efekat). Sem tetnih materija koje iz vozila izlaze sa produkatima sagorevanja (emisija sa izduvnim gasovima) imamo i isparenja goriva iz vozila a takoe i isparenja pri punjenju rezervoara gorivom.

    1.3.1.1.1 Emisija sa izduvnim gasovima

    Nesagoreli ugljovodonici (HC). Emisija nesagorelih ugljovodonika je posledica nepotpunog sagorevanja molekula goriva. Osnovni uzrok je lokalni nedostatak kiseonika i niske temperature u zonama uz zidove komore. Ugljovodonici reaguju u prisustvu oksida azota i sunevog svetla i doprinose formiranju prizemnog ozona, glavne komponente fotohemijskog smoga. Veina ugljovodonika u izduvnim gasovima su takoe i toksini, sa moguim kancerogenim dejstvima. Oksidi azota (NOx). Glavni izvori azota u vazduhu su prirodni izvori, pre svega aktivnosti nekih bakterija. Oksidi azota iz prirodnih izvora ravnomerno su rasporeeni u atmosferi, dok se njihova koncentracija u urbanim i industrijskim zonama i pored veih saobraajnica poveava kao posledica raznih aktivnosti ljudi. U uslovima visokih temperatura i pritisaka u motoru, atomi azota i kiseonika iz vazduha reaguju stvarajui niz azotovih oksida, koje sve zajedno obeleavamo sa NOx. Utvreno je toksino delovanje azot-monoksida na oveka i ivotinje. Azot-dioksid izaziva edem plua sa smrtonosnim posledicama. Oksidi azota kao i ugljovodonici su glasnici formiranja ozona. Oni takoe doprinose formiranju kiselih kia. Ugljen-monoksid (CO). On je otrovan gas bez boje i mirisa. Ugljen-monoksid (CO) je produkt nepotpunog sagorevanja i stvara se u sluaju rada motora sa bogatom smeom. Tada ugljenik iz goriva samo delimino oksidie. On smanjuje protok kiseonika kroz krvotok i rizian je za ljude sa bolesnim srcem. Vie od 90% ugljen-monoksida u urbanim sredinama potie iz izduvnih gasova vozila i loita.

    estice. U izduvnim gasovima vozila estice najee potiu od nesagorelog ugljenika iz goriva. Takve estice bi bile samo mehaniki zagaivai. Meutim u komori motora te estice upiju razna jedinjenja iz goriva i maziva, meu kojima su i policiklini ugljovodonici. Oni su optueni za izazivanje raka plua pa je time i emisija estica potencijalno kancerogena.

    Ugljen-dioksid (CO2). Od skoro, EPA (Environmental Protection Agency) je poela da prati emisiju CO2. On ne utie direktno na zdravlje ljudi, ali je jedan od zaguljivih gasova koji doprinose poveanju globalnog zagrevanja nae Planete. Tako je ugljen-dioksid, kao produkat potpunog sagorevanja, dobio tretman zagaivaa.

    Vodena para (H2O). Po Medjunarodnoj Uniji za istu i Primenjenu hemiju (engl. International Union of Pure and Applied Chemistry UIPAC) jedinjenje od dva atoma vodonika i jednog kiseonika (vodonik oksid ili dihidrooksid) je "laka voda" ili jednostavno voda. Najvanija osobina "obine vode" je da je led laki od tenosti pa zato titi ivi svet na zemlji. Zimi se lede samo povrinski slojevi vodene mase. Dalje, vodene kapljice imaju visok povrinski napon koji zadrava vodu u biljkama i olakava transport vode od korena do listova. Pitka i zdrava voda je prisutna u svim ivim organizmima. Jedino ne znamo kako nastaje! Atmosferska voda prekriva 71% globusa; sa 80% je prisutna u ljudskom organizmu; u atmosferi daje 0.3% po masi, od

  • 1 Ekologija i tehnika

    64

    toga je 80% u gasovitoj fazi, a sa 90% uestvuje u tzv. "greenhouse" (zaguljivim) gasovima. Po teoriji su toplote isparavanja i kondenzovanja jednake. Ali samo po teoriji. Sunevo zraenje direktno izaziva stvaranje oblanog prekrivaa (global dimming) koji potamni nebeski svod. Jednom dignuti oblaci se i dalje greju, a onda hemijski procesi potpomognuti prainom, esticama i sulfatima dovode do razlaganja svih isparenja. Velike mase oblaka se pregrevaju i nagomilavaju. Jednom dignuta masa je fiziki i hemijski toliko izmenjena da menja klimu na zemlji. Oksidi sumpora. Procesom bioloke razgradnje u okeanima i na kopnu nastaje sumpor-vodonik (H2S), koji se oksidie do sumpor-dioksida. Koncentracije SO2 u atmosferi se razlikuju u razliitim podrujima. U urbanim i industrijskim podrujima koncentracija ove zagaujue materije je, po pravilu, vea. Tu svoj doprinos, pored sagorevanja uglja koji ima i vie od 1% sumpora, daje i emisija izduvnih gasova iz vozila kada se koristi gorivo u kome ima sumpora. Sumpor-dioksid i njegovi sekundarni proizvodi (sumporasta, sumporna kiselina i sulfidi), mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi (konjuktivitis, efekti na respiratornom sistemu) kao i kod biljaka (pojava kiselih kia i suenja uma) a zapaeni su tetni efekti na metale, kou, papir i tekstil.

    Ozon. Predstavlja alotropsku modifikaciju kiseonika. Molekuli ozona se sastoje od tri atoma kiseonika. Lako se raspada i predstavlja snano oksidaciono sredstvo. U prirodi nastaje prilikom elektrinih pranjenja i pod dejstvom ultraljubiastih zraka. Ozon iritira oi, oteuje plua, i dovodi do problema sa disanjem. Ozon koji se stvara u prizemnim slojevima je poseban problem zagaenja u urbanim zonama. Na intenzitet stvaranja ozona utie prisutna koncentracija ugljovodonika i azotovih oksida. Takoe je intenzitet stvaranja proporcionalan temperaturi i zraenju sunca. Tako da su dugi i toplo letnji dani, pre svega popodne, najpogodniji za stvaranje ozona. Ozon koji se stvara u gornjim slojevima atmosfere ima pozitivnu zatitnu ulogu u filtriranju ultra-violetnog zraenja sunca.

    1.3.1.1.2 Emisija isparenja iz vozila

    Ugljovodonici takoe dospevaju u vazduh i preko isparavanja goriva i ulja. Dananji nivo izduvne emisije je takav da gubici na isparavanje mogu odgovarati za glavni deo u ukupnoj emisiji HC iz vozila u toku toplog dana. Emisija isparavanja nastaje sa nekoliko mesta i zbog sledeih uzroka:

    - u toku stajanja vozila, kako raste temperatura u toku dana, zagreva se gorivo u rezervoaru i isparava kroz oduku rezervoara,

    - vru motor i izduvni sistem mogu pospeiti isparavanje goriva kada motor radi kroz eventualno nezaptivena mesta u sistemu za napajanje,

    - kod zaustavljanja motora posle due vonje motor ostaje topao u toku odgovarajueg perioda vremena nakon iskljuivanja motora, tada se nastavlja isparavanje goriva u okolini parkiranog vozila,

    - gorivo isparava uvek tokom proizvodnje, transporta i kada se toi u rezervoar, pare goriva su prisiljena da iz rezervoara izau vani kada u rezervoar ulazi teno gorivo.

  • 1.3 Propisi o emisiji iz vozila

    65

    1.3.1.2 Udeo emisije vozila u ukupnom zagaenju

    Emisija iz vozila je generalno mala, slika 1.27 u odnosu na emisiju stvorenu antropogenim aktivnostima. Ukoliko analiziramo udeo u odnosu na ukupnu emisiju (prirodni + antropogeni izvori) udeo je jo manji. Recimo u ukupno

Search related