32 Propisi o Kategorizacji Pruga

J U G O S L O V E N S K E E L E Z N I C EZJ br.273-48/80

325

PROPISI0 KATEGORIZACIJI PRUGA

IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE

Vai od 1.01.1980.

B E O G R A D198 0 .

Nadlena sluba za izradu ovog propisa je Sluba za poslove pruga Zajednice Jugoslovenskih eleznica

Ova knjiga - PROPISI O KATEGORIZACIJI PRUGA 325 - moe se smatrati kao preieno izdanje, pa potpuno zamenjuje ranije izdanje ovih propisa iz 1975. godine. U ovu knjigu unete su sve izmene i dopune zakljuno do 1. januara 1980. godine.

U r e d n i k Milan KRKOVIC

Tira 2 500 primeraka

I z d a j e i t a m p a :Zavod za novinsko-izdavaku i propagandnu delatnost J 11001 Beograd Nema nj ina 6, potanski pregradak 498

I S P R A V K E

Po zavrenom ta m p a n ju prim eeno je da su se u Prilogu lb po tk rale g reke koje treb a rukom isp rav iti i to:

Redni broj

10

12131145173

u koloni 4

sto ji

739 400

717 832 350700

14 358 177 462

treb a ispravno da bude

(739400)409 135

(717 832)(350 700)(14 358)

(177 462)

u koloni 9

10 C4 10/80 C4 20/8,0C3 20/72 C3 20/7,2C3 20/72 C3 20/7,2

14 A 16/48 A 16/4,8

38 Fenianci Podravska S latinaC4 20/8,0 B2 18/6,4

Podravska S latina Spii BukovicaB2 18/6,4 C4 20/8,0

48 C3 10/7,2 C3 20/7,2. 51 A 16/48 A 16/4,8

59 A 12/35 A 12/3,5110 C3 20/6,4 C2 20/6,4112 C2 18/6,4 B2 18/6,4

A b risa ti gaB2 18/69 B2 18/6,4

135 C2 20/8,4 C2 20/6,4

S A D R A JStrana

Radna mesta, koja treba da imaju ovaj p ro p is .................................................. 4UIC - Objava 700 - Kategorizacija pruga .................................................... 5

Prilog 1 - eme teretnih kola za odreivanje kategorije pruge . . . 9Prilog 2 - Teretna kola sa dva dvoosovinska obrtna postolja . . . . 10Prilog 3 - Teretna kola sa tri troosovinska obrtna posto ja .......... 11Prilog 4 - Teretna kola sa dva etvoroosovinska obrtna postolja . . 13 Prilog 5 Teretna kola sa 3 ili 4 dvoosovinska obrtna postolja . . 15

UIC - Objava 702 - ema optereenja za proraun mostova na meunarodnim prugama ............... .................................................................... 16Prilog la - Momenti savganja ............................................................ 18Prilog lb Transverzalne sile ......................................................... 19Prilog 2 - eme optereenja .............................................................. 21Prilog 3 - Seme najteih vunih vozila i kola ................................Prilog 4 - eme optereenja specijalnih kola za naroite poiljke . 23

Uputstvo za primenu propisa o kategorizaciji pruga u sastavu Jugo slovenskiheleznica........................................................................................................... 25

Kriterijumi za kategorizaciju pruga prema obimu saobraaja i znaaju zaunutranji i meunarodni saobraaj .............................................................. 26

Kategorizacija prema dozvoljenom optereenju od kola ................................. 30Dozvoljena optereenja prema vunim vozilima ............................................. 37Kategorizacija mostova na mrei I ................................................................. 41Primeri kategorizacije mostova ........................................................................... 74Tabelarni pregledi i karte .................................................................................. 90Pregled duine pruga (koloseka) po kategorijama ........................................... 92U prilogu je karta dozvoljenih optereenja i tabelarni pregled Kategorizacija i pokazatelji za pruge sa gledita odravanja

IZMENE I DOPUNE

a) Radna mesta na kojima se obavljaju poslovi odravanja i eksploatacije pruga u vezi sa kategorizacijom u Zajednici J, ZTP/TO/G i njihovim jedinicama za graenje i glavne opravke pruga, za saobraajno- -transportne poslove, poslove vue i vunih postrojenja i poslove SS postrojenja i veza;

b) efovi prune deonice, poslovoe za mostove i vage, poslovoe za tunele i druga radna mesta koja TO/G odrede.

\

M E U N A R O D N A U N I J A E L E Z N I C A (UIC)

Zbornik propisa UIC

Ovu objavu uvrstiti u sveske:IV - EKSPLOATACIJAV - VOZNA SREDSTVAVI - PRUNA POSTROJENJA

CDU: 656.2.022.4

;

K A T E G O R I Z A C I J A P R U G A

7 0 0OBAVEZNI

PROPISI

7. izdanje, 1.01.1978.

Obavezne odredbe oznaene su zvezdicom:*

5

0 - OPTE

Ovom objavom propisuje se nain razvrstavanja pruga ili otseka pruga u kategorije prema sposobnosti da prime teretna kola odgovarajueg rasporeda osovina i optereenja po osovini i dunom metru.

( 1* eleznike organizacije su obavezne da razvrstaju svoje pruge ili otseke pruga u kategorije A, BI, B2, C2, C3, i C4, odreene u tabeli take 3.

* - Osim toga, eleznike organizacije su obavezne da u cilju odreivanja tovarne teine teretnih kola propiu za celu svoju mreu samo jednu kategoriju (sa odgovarajuim optereenjem po dunom metru), nazvanu normalnom, koja mora biti jedna od 6 kategorija navedenih u tabeli.

2* - N o r m a l n e kategorije (sa odgovarajuim optereenjima po dunom metru p), u principu ne treba da budu nie od kategorije BI (p = 5 t/m). Svaka eleznika organizacija odredie svoju normalnu kategoriju prema najveem delu svojih pruga otvorenih za meunarodni saobraaj.

3* - Kategorije su rangirane po redosledu A, BI, B2, C2, C3, i C4.

* - Da bi odredile u koju kategoriju treba razvrstati jednu prugu,eleznike organizacije e raunati sa vozom sastavljenim od teretnih kola sa 2 dvoosovinska obrtna postolja, prema emama datim u Prilogu 1. Meutim, eleznike organizacije, koje su u nedostatku odredaba primenile pre 1. januara 1979. godine stroije eme (sa manjim razmacima a ili b), ne moraju menjati ve izvrenu kategorizaciju svojih pruga.

* Pruga ili otsek pruge uvrstie se u jednu od kategorija ako moe daprimi neogranieni broj kola sa karakteristikama optereenja datim u sledeoj tabeli i ako pod istim uslovima ne moe da primi kola sa karakteristikama optereenja naredne vie kategorije.

6

Kategorije pruga

Karakteristike optereenja najteih kola, iji je saobraaj dozvoljen na prugama ili otsecima

pruga odnosno kategorije.

A 16 t 4,8 t/mBI 18 t 5,0 t/mB2 18 t 6,4 t/mC2 201 6,4 t/mC3 20 t 7,2 t/mC4 20 t 8,0 t/m

P = Najvee optereenje po osovinip Optereenje po dunom metru tj. zbir teine kola i teine tovara

podeljen duinom kola preko nesabijenih odbojnika.

4* Tako kategorisane pruge, pod uslovom da se po potrebi na izvesnim ' otsecima smanji brzina (1), smatraju se sposobnim za obian reim

saobraaja teretnih kola: sa 2 i 3 osovine, sa 2 dvoosovinska obrtna postolja kod kojih karakteristini

razmaci (a i b) nisu manji od vrednosti naznaenih u Prilogu 1,

ija optereenja po osovini i dunom metru odgovaraju vred- nostima u tabeli take 3.

5* - Teretna kola sa 2 dvoosovinska obrtna postolja, iji su razmaci a i b manji od onih u Prilogu 1, mogu takoe saobraati na prugama raznih kategorija, ali sa smanjenim optereenjima po osovini, datim u Prilogu 2 u zavisnosti od razmaka a i b.

6* Teretna kola sa 2 troosovinska ili etvoroosovinska obrtna postolja mogu takoe saobraati na prugama raznih kategorija sa opteree

(1) Svaka eleznika organizacija smanjuje po potrebi brzinu prema sopstvenim propisima, zavisno od karakteristika koloseka i objekata. Za odreivanje uslova saobraaja u S i SS-reimu sa kolima velikih optereenja po osovini, moe se koristiti Izvetaj Br. 2 Odbora ORE C 113.

7

njima po osovini koja nisu vea od vrednosti datih u Prilozima 3 i4 u zavisnosti od razmaka a i b.

7* Teretna kola sa 3 ili 4 dvoosovinska obrtna postolja mogu saobraati na prugama svih kategorija ukoliko optereenja po osovini kola nisu vea od onih u Prilogu 5, u zavisnosti od rasporeda njihovih osovina (1).

8* Za kola iji razmaci osovina ne odgovaraju sluajevima datim u Prilozima 3, 4 i 5 (npr. nestandardni razmaci), dozvoljena optereenja po osovini odreuju se tako da maksimalni momenti i transverzalne sile proste grede proizvoljnog raspona, od neogranienog broja kola, ne budu vei od onih koji se dobijaju sa kolima u prilogu 1.

9* Teretna kola prema odredbama taaka 4, 5, 6, 7 i 8 ove objave mogu saobraati i u S i SSreimu, ako zadovoljavaju jo i odredbe Objave 432 (1).

1 ]'10* Svi ostali tipovi teretnih kola koji ne odgovaraju uslovima u

takama 4, 5, 6, 7 i 8 ove objave, smatraju se specijalnim poiljkama.

11* - eleznikim organizacijama se preporuuje da na prugama predvienim za meunarodni saobraaj pojaaju gornji stroj piruga ili objekte odnosno] i jedno i drugo, kako bi se te pruge mogle to pre uvrstiti u jpdrtu od kategorija C2 do C4.

12* eleznike organizacije suobavezne da objave:a) Razvrstavanje svojih pruga ili otseka pruga u kategorije (i docnije nastale prokene) preko Generalnog sekretarijata Meunarodne unije eleznica, kome je poverena izrada i dopuna karte meunarodnih pruga sposobnih za velika optereenja po osovini i dunom metiu vozila;b) usvojenu normalnu kategoriju sa odgovarajuim optereenjem po dunom metru p (i docnije nastale promene) preko eleznike organizacije koja vodi poslove Saveza RIV.

(1) Pod uslovom da zadovoljavaju druge posebne odredbe koje vae za ove tipove teretnih kola.

(1) Ukoliko se takav, tip teretnih kola predvia Objavom 432.

H 1 ! \c

7 0 0 OBAVEZNI PROPISI Prilog 1

SEME TERETNIH KOLA ZA ODREIVANJE KATEGORIJE PRUGE a = razmak osovina u obrtnom postolju,b = razmak izmeu spoljne povrine odbojnika i najblie osovine, c = razmak izmeu unutranjih osovina.

Katego Optereenje Seme kolarija po osovini po djn.

b . a , . c J h a H b,A P = 16 t p=4,8 t/m 1.50 1.80 , 6.75 i, 1,5013,36

b a , U c J l, a u bBI P=18 t p = 5,0 t/m 1.50 , r 1.50

KAO

b a L C Jb a H bB2 P = 18 t p = 6,4 t/m 1.50 1.80 . " U l i , 1.50

11,25

b U L c J l a j bC2 P = 20 t p=6 ,4 t/m 1.50 1,80 i 5s ,1.50

12,50

b , a . h c H- a H b\

C3 P = 20t p=7,2 t/m 1.50 1.80 ( ... 0 J - ' i 1,5011,10

b , a i c , a , b,C4 P = 20 t p = 8,0 t/m 1.50 1.80 3,40 1,80 1.50

10,00

9

TERETNA KOLA SA DVA DVOOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA Dozvoljena optereenja po osovini u zavisnosti od razmaka a i b na raznim kategorijama pruga

7 0 0 OBAVEZNI PROPISIPrilog 2

b a . bL

Veliina razmaka Kategorije pruga

a (m) b (m) C4, C3, C2 B2.B1 A

1,80 1,50 20 18 161,40 19 17 151,30 18,5 16,5 151,20 18 16 14

1,70 1,50 19,5 17,5 15,51,40 19 17 151,30 18 16 141,20 17,5 15,5 14

1,60 1,50 19 17 151,40 18,5 16,5 14,51,30 17,5 15,5 141,20 17 15 13,5

1,50 1,50 18,5 16,5 14,51,40 18 16 141,30 17,5 15,5 13,51,20 17 14,5 13

1,40 1,50 17 15,5 13,51,40 17 15,5 13,51,30 16,5 15 131,20 15,5 14 12

1,30 1,50 16,5 15 131,40 16,5 15 131,30 16,5 14,5 12,51,20 15,5 13,5 11,5

Vana napomenaNavedena optereenja po osovini u gornjoj tabeli vae samo ako je duina kola L preko odbojnika tolika, da je optereenje po dunom metru p u granicama propisanog za odnosnu kategoriju pruge. Ako to nije sluaj, dozvoljeno optereenje po osovini je manje, pa iznosi PL/4.

7 0 0 OBAVEZNI PROPISI Prilog 3

TERETNA KOLA SA 2 TROOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA

Dozvoljena optereenja po osovini u zavisnosti od razmaka a i b na raznim kategorijama pruga.

1--------- --------- 1

b a a c a a bL

Veliina razmaka Kategorije prugaa (m) b (m) C4 C 3 C 2 B2 BI A

1,80 1,50 16,5 16,5 16,5 15 14,5 131,40 16 16 16 14,5 14 1241,30 16 16 15,5 14,5 13,5 121,20 16 15 15 14,5 13 12

1,70 1,50 16 16 16 14,5 14 1241,40 15,5 15,5 15,5 14 13,5 121,30 15,5 15,5 15 14 13 121,20 15,5 15,5 14,5 14 13 12

1,60 1,50 15,5 15,5 15,5 13,5 13 121,40 15 15 15 13,5 13 121,30 15 15 14,5 13,5 13 1141,20 15 15 14 13,5 12^ 114

1,50 1,50 15 15 15 13,5 13 121,40 144 14,5 14,5 13 13 1141,30 14,5 14,5 14,5 13 12,5 1141,20 14,5 14,5 14 13 12,5 1 1 4

1,40 1,50 14 14 14 12,5 124 114'l ,40 14 14 14 12*5 124 1141,30 14 14 14 12,5 124 1141,20 14 14 14 12,5 124 114

1,30 1,50 13,5 13,5 13,5 12 12 111,40 13,5 13,5 13,5 12 12 111,30 13,5 13,5 13,5 12 12 111,20 13,5 13,5 13,5 12 12 11

Vana napomenaNavedena optereenja po osovini u gornjoj tabeli vae samo:

11

ako je razmak c>2b. Ako to nije sluaj za vrednost b ne uzima se razmak b ve vrednost c/2 ili prva nia vrednost po tabeli (1).

ako je duina kola preko odbojnika L takva da je optereenje po dunom metru p za odnosnu kategoriju pruge u granicama propisanog. Ako to nije sluaj, dozvoljeno optereenje po osovini je manje, pa iznosi pL/6.

Ako je c /2 < l,2 m neophodno je specijalno ispitivanje (vidi t.8)

.NTERETNA KOLA SA 2 CETVOROOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA

Dozvoljena optereenja po osovini u zavisnosti od razmaka a i b na raznim kategorijama pruga.


b a 1 a a c a a a b

1 L _ ... .! i 2b. Ako to nije sluaj za vrednost b ne uzima se razmak b ve vrednost c/2 ili prva nia vrednost po tabeli (1).

2 ako je duina kola preko odbojnika L takva da je optereenje po dunom metru p za odnosnu kategoriju pruge u granicama propisanog. Ako to nije sluaj, dozvoljeno optereenje po osovini je manje ili iznosi pL/6.

(1) Ako je c/2 < 1,2 m neophodno je specijalno ispitivanje (vidi t. 8)

14

I liRETNA KOLA SA 3 ILI 4 DVOOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA

Dozvoljena optereenja po osovini u zavisnosti od razmaka a, b, f na raznim kategorijama pruga.Teretna kola sa 3 dvoosovinska obrtna postolja /


1-------

b-JL

a c-.1

a c_JL_

a

------- 1

bL -----

Ako je c > 2b: koristiti vrednosti date u Prilogu 2.

Ako je c

/MEUNARODNA UNUA ZELEZNICA (UIC)

Zbornik propisa UIC

Ovu objavu uvrstiti u sveske:

IV - EKSPLOAT AC U AV - VOZNA SREDSTVAVII - PRUNA POSTROJENJA

Nadlene komisije:

7 0 2 OBAVEZNI PROPISI

2. izdanje, 1. 01. 1974.

EMA OPTEREENJA ZA PRORAUN MOSTOVA NA MEUNARODNIM PRUGAMA

1. Za proraun mostova na meunarodnim prugama ubudue e se primenjivati sledea ema optereenja:

258 t/m

25 25

V .

25. t8 t/m

0,8 1.6 1,6 1.6 0,8

Optereenje se postavlja tako da na odnosnom delu konstrukcije izazove najvei uticaj.U Prilogu la dati su maksimalni momenti savijanja, i u Prilogu lb transverzalne sile za nosae sistema proste grede, a u Prilogu 2 uputstva za primenu eme optereenja.

2. Zeleznike uprave, ukoliko nau za potrebno, s obzirom na svoj unutranji saobraaj, mogu za meunarodne pruge primenjivati teu, a za ostale pruge laku emu optereenja od eme optereenja UIC.

16

Optereenje po osovini i optereenje po dunom metru moe se mnoiti faktorom 1,2, 1,4 ili 0,8 tako da se dobiju osnovne eme optereenja 1,2 UIC, 1,4 UIC ili 0,8 UIC.

Primena ove eme optereenja na meunarodnim prugama realizovae se po programu koji e utvrditi zainteresovane eleznike uprave.

Pri izradi novih vunih vozila i kola za meunarodni saobraaj, ne smeju se prekoraiti granine eme optereenja date u Prilogu 3 ili sline eme sa analognim uticajima. Uslovi saobraaja vunih vozila i kola u meunarodnom prometu na prugama razliitih kategorija, moraju se saobraziti odredbama objava UIC 700 i 701.

Specijalna kola za naroite poiljke mogu se koristiti u svemu prema mogunostima eme optereenja date u odredbi 1.U Prilogu 4 dati su primeri ema optereenja koje zadovoljavaju taj uslov. Za saobraaj specijalnih kola za naroite poiljke neophodni su posebni sporazumi izmeu eleznikih uprava.

17

MOMENTI SAVIJANJA

7 02 OBAVEZNI PROPISIPrilog la

I/m x/m Mx/tm / ema optereenja UIC 1971 1/m x/m Mx/tm /0,81,01,21,4

0,400,500,600,70

_1,6_1,82,02,22,42,62,8

0,80/0,800,921,031,151,271,391,51

2,88 1,56/1,091,151,261,381,50

3,74 1,58/1,873,84,04,24,44,6

1,902,002,102,202,30

4.85.0 5,2 5,4 5,65.86.0 6,11

2,40/2,40

6,206.4 6,6 6,8 7,0 7,27.47.57.67.8 8,0 8,28.48.68.8 9,0 9,29.4 9,6 9,8

10,0

2,52 2,63 2,75 2,86 2,98 3,10

3,16/2,692.75 2,86 2,98 3,09 3,21 3,33 3,44

MO/3^50 3,55 3,663.76 3,86 3,96 4,07 4,17 4,27 4,37 4,47 4,58 4,68 4,78

5,006,257,508,75

10,0011,2712,5913,9615,3716,8218,3218,9420,4322,9625,5628,2330,1331.2535.00 38,75 42,5046.2550.0053,7757,5961,4665,3769.3273.32 75,5477,8182,9188,0793,2898,54103.8109.2111.9114.6 120,1125.7 131,4 137,1142.9148.8154.8160.9 167,0173.3 179,6185.9

u f*= L/2 Mx = 2 5 ,0 -1 /4

x2.(3,100 0J667 l )x . (0.213 -1.550 l ) =0

Mx = (x2* .65* * 0:64) l L -_x)

_Ln u niTim I

x2.'9.300 - 0 ,667l)x.(1,92-45l) =0

Mx = ^ (x2. 13,95* 5,761 ( l - x) - 400

- L l i

x*4- ^ =37,5 y - 40,0

iranra i1 ii * .

X2 (7.267- 0.667 L) x (3.547 - 3,6331 ) 0

(x2. ia9x . 10.64) (L-x | - 400* i

L -U L iX2 (13.467- 0,667 L)x (8i587 - 6.733 L) =0

M . = i f (x2 20,2 x .2 5 ,7 6 ) ( L - x ) -1 2 0 0

4L2 48.8 L - 39.04 97,6 8 L

Mx = 4 f i- ( 1 2 ,2 x .9 ,7 6 .L 2 ) -

(L - x) - 1 20 , 0 - ^ 0 [ ( L - f - 16]

11,012,013.014.015.016.017.018.019.020.0

5,295.806.316.817.327.838.338.849.349.85

219.1254.2291.4330.6371.8414.9 460,1507.3556.5607.7

222426283032343638404244464850525456586065707580859095

100110120130140150160170180190200

VO

4 + NIIH

5

eo

7 0 2 OBAVEZNI PROPISIPrilog lb

TRANSVERZALNE SILE

L /m / Q /t

0,8 25,001,0 25,161,2 25,531,4 26,031,6 26,601,743 27,051,8 27,782,0 30,002,2 31,822,4 33,332,6 34,682,8 35,943,0 37,153,2 38,303,343 39,103,4 39,713,6 41,673,8 43,424,0 45,004,2 46,474,4 47,874,6 49,234,8 50,534,943 51,455,0 52,005,2 53,855,4 55,565,6 57,145.8 6,0 6,2 6,4 6,66.8

58,6560,1161,5262,9064,2465,55

Obrazac

Q 25

L/m / Q /t/

Q = 4 L -

18,6-

Q =50 -40

Q =4L f- 16,96

+ 30,8 -

Q = 7 5 -120

Q = 4 L 43 56,00

240Q = 100

Q = 4L -

-55,2114,56

7,0 66,837,2 68,097,4 69,327,6 70,537,8 71,718,0 72,888,2 74,038,4 75,168,6 76,288,8 77,389,0 78,479,2 79,559,4 80,619,6 81,67 9,8 82,71

10 83,74 11 88,79 112 93,6513 98,35 +14 103,015 107,6 ||16 112,0 (717 116,518 120,819 125,220 129,522 138,024 146,426 154,828 163,130 171,432 179,634 187,836 196,0

L/m /

38404244464850525456586065707580859095

100110120130140150160170180190200

Q /t/

204.2212.3220.5228.6236.7244.8252.9 261,0269.1277.2285.2293.3313.4333.6353.8373.7393.9413.9434.0454.1494.2534.3574.3614.4654.4694.5734.5774.6814.6 854,5

I

EMA OPTEREENJA data u odredbi 1) postavlja se na nosau tako da veliine koje se odreuju (momenti savijanja, transverzalne sile, aksijalne sile, reakcije na oslnoncima, itd.) dostiu maksimalnu pozitivnu ili negativnu vrednost. U tom cilju, ema optereenja se po potrebi moe skratiti ili rastaviti. Delove eme optereenja, koji bi izazvali uticaj suprotan od traenog, treba izostaviti.

Za rad sa uticajnim linijama mogu posluiti za ugled sledei primeri.

i T I i s p *-^mm

3x25 t______ J __1__L ______ J m iiiiiiiiik

J a j _.__a.__..............

Mp

x 25 t

/.x25t

SI i I l i t/m MSt

oo

'J

oo 8

OO

3 t/m

20


x 2 5 t

21


P=20,2t

P= tfii/m

EME NAJTEIH VUNIH VOZILA I KOLA

Date eme izazivaju uticaje koji za sve raspone ostaju u granicama vrednosti dobijenih po raunskoj emi u odredbi 1).

Vuno vozilo BB

P =22,0 t p = 8,0 t/m

Vuno vozilo CC


EM E OPTEREENJA SPECIJALNIH KOLA ZA NAROITEPOILJKE

Tabela za min'* (m)

a =

2 x n osovina

3 4 5 6 8 10 14

opte

ree

nje

(t)

po os

ovin

i

16,0 1,25 1,3017.018.0

1,25 1,451,25 1,35 1,60

19.020.0

1.25 1,25 1,35 1,50 1,701,25 130 1,30 1,45 1*60 1,85

21,0 1,35 1,40 1-40 1,40 1,55 1,70 2.*) -22,0 1,40 1,40 1,45 1,5# 1,70 1,90 2,1

Vrednosti ;

2 t/m

;a min* dobijene s

nP

I I J

u grafiki i zaokruene.

nP

i i J 2 t / mHim ifT 7 H i t i m ;1.50 (n-l)min a b , 1.50

za n b

3 i 4 6,0 m5 7,0 m6 do 8 6,0 m

10 do 14 10,0 m

23

I)(

11

Na osnovu lana 116 Samoupravnog sporazuma o udruivanju eleznikih transportnih preduzea u Zajednicu J (Slubeni glasnik ZJ br.6-7/73), lana 44 Statuta Zajednice J (Slubeni glasnik ZJ br. 1 /75,) i take 4. Odluke o propisima o kategorizaciji pruga u sastavu Jugoslovenskih eleznica (Slubeni glasnik ZJ br. 5/70) donosim

U P U T S T V O

za primenu propisa o kategorizaciji pruga u sastavu Jugoslovenskih eleznica

Kategorije pruga

1. Prema obimu saobraaja i znaaju za unutranji i meunarodni saobraaj, pruge u sastavu Jugoslovenskih eleznica kategoriu se na: g l a v n e i

s p o r e d n e .

Glavne pruge su pruge normalnog koloseka I i II reda, koje imaju vei znaaj sa gledita obima prevoza, povezivanja vanijih privrednih centara i podruja u unutranjem saobraaju, kao i pruge koje slue meunarodnom tranzitnom saobraaju.Sporednim prugama smatraju se ostale pruge normalnog koloseka pruge III reda i sve pruge uzanog koloseka.

2. Prema sposobnosti da prime optereenja od teretnih kola, izraena teinom po osovini (P) u t i teinom po dunom metru (p) u t/m , pruge ili otseci pruga razvrstavaju se u kategorije:

A (A* A), BI, B2, C2, C3, i C4l

25

Najnia kategorija pruge po UIC-u je kategorija A za P = 1 6 t i p = 4 ,8 t/m , a najvia C4 za P = 2 0 t i p= 8 ,0 t/m .Posebne kategorije A i A uvedene su na J za pruge sa P /p = 1 2 t/ /3,5 t/m odnosno P /p = 141/4,0 t/m .

3. Pruge koje se kategoriu po predhodnoj taki sposobne su i za prijem vunih vozila ako njihova optereenja po osnovi (P) i dunom metru (p) odgovaraju odredbama 20 do 24 ovog Uputstva.

4. Osnovni kriterijumi prema kojima se kategoriu pruge po odredbama 1, 2, i 3 daju se u narednim odredbama ovog uputstva.Pod pojmom pruge koja se kategorie treba razumeti otvorenu prugu sa glavnim prolaznim kolosecima u stanicama.

Najmanja duina jednog otseka pruge po pravilu iznosi 50 km. Izuzetak su kratke veze, veze u vorovima koje se kategoriu kao i pruga sa kojom se vezuju, kao i kratke relacije na zajednikoj pruzi.

? .

Kriterijumi za kategorizaciju pruga prema obimu saobraaja i znaaju za unutranji

i meunarodni saobraaj

5. U cilju usklaivanja rada slubi u sastavu Juglosovenskih eleznica sve pruge se kategoriu prema jedinstvenom kriterijumu. Za svaku prugu ili otsek pruge utvruje se po abecednom redu redni i zvanini broj pruge i njen naziv.

O tehniko-eksploatacionim karakteristikama, potrebnim za kategorizaciju pruga staraju se nadlene tehnike odnosno saobraajne slube u eleznikim transportnim preduzeima i Zajednici J.

6. Za kategorizaciju pruga ili otseka pruga prema obimu saobraaja merodavna je fiktivna optereenost T&, koja se izraunava po obrascu:

TtiS Tn

26

je Tn fiktivna koliina prevoza koja se izraunava po obrascu:

U gornjem obrascu pojedine oznake znae:

Tv dnevna koliina prevoza u putnikom saobraaju, u vuenim bruto tonama;

Tm dnevna koliina prevoza u teretnom saobraaju, u vuenim bruto tonama;

Ti dnevna koliina lokomotiva korienih za vuu, u tonama;

K m koeficijent kojim se uzima u obzir optereenje po osovini i koji po pravilu iznosi 1,15, a za pruge sa pretenim optereenjem od 201 po osovini 1,30;

Kt koeficijent kojim se uzima u obzir sklop osovina '25 za pruge na kojima saobraaju putniki vozovi brzinama preko 140 km/h.

7. Za Tv i Tm merodavna je dnevna koliina prevoza koja se dobija iz izvrenog obima saobraaja u mesecu maksimalnog rada za odgovarajuu godinu. Podaci o obimu saobraaja uzimaju se iz statistikog obrasca ST-72 Rad vozova po prugama .Pruga sa dva ili vie koloseka razvrstava se u jednu od grupa odnosno kategorija.Fiktivna optereenost izraunava se za svaki otsek pruge, pri emu se za otsek uzima deo pruge izmeu dve odvojne take ili izmeu odvojne take i eleznikog vora.

27

Vrednost koeficijenta S treba da bude ista na elom otseku i u sluaju kada vozovi (iz izvesnih razloga) na nekim delovima otseka saobraaju niom brzinom nego na ostalom delu otseka.Ovaj koeficijent moe imati istu vrednost za vie otseka jedne pruge na kojima se vozi istom maksimalnom brzinom.Za najoptereeniji deo pruge ili otseka pruge dnevna koliina prevoza u putnikom i teretnom saobraaju dobija se delenjem koliine prevoza u mesecu maksimalnog rada odgovarajuim brojem dana, posebno za putniki i posebno za teretni saobraaj.Dnevna koliina lokomotiva korienih za vuu, u tonama, dobija se na taj nain to se proseni dnevni broj putnikih i teretnih vozova za mesec maksimalnog rada mnoi teinom voznih lokomotiva.Na prugama gde se vua vozova obavlja voznim, zaprenim i potiskujuim lokomotivama, dnevna koliina lokomotiva korienih za vuu, u tonama, dobija se mnoenjem prosenog dnevnog broja vozova brojem i teinom lokomotiva. Ovoj teini treba dodati i teinu eventualnih lokomotivskih vozova.Za teinu lokomotiva uzima se teina lokomotive u slubi. Na prugama gde s vua vozova obavlja lokomotivama razliitih serija i teina, teina lokomotive odreuje se procenom na bazi uea pojedinih serija.Motorna kola sa optereenjem po osovini veem od 17 tona raunaju se kao lokomotive, a ostala motorna kola raunaju se kao putnika kola.

8. Prema maksimalnom iznosu fiktivne optereenosti Tu, sraunate po obrascu iz odredbe 6, pruge ili otseci pruga razvrstavaju se u redove i grupe prema sledeim granicama:

GLAVNE PRUGE I REDA G I

1. grupa T > 120 000

2. grupa 120 000 Tt2 > 85 000

3. grupa 85 000 Tt2 > 50 000

4. grupa 50 000 Tn 28 000

28

GLAVNE PRUGE II REDA G II

5. grupa 28 000 > T t2 > 14 000

6. grupa 14 000 > Tn > 7 000

SPOREDNE PRUGE III REDA S III

7. grupa 7 000 ;> Tn > 3 500

8. grupa 3 500 ;> Tu > 1 500

9. grupa 1 500 ;> Ttz

9. Za glavne pruge Jugoslovenskih eleznica donja granica fiktivne optereenosti T n iznosi:

za pruge I reda 28 000 brutotona/24 asa

za pruge II reda 7 000 brutotona/24 asa

Za sporedne pruge normalnog koloseka fiktivna optereenost nije vea od T a < l 000 brutotona/24 asa.Pruge koje slue meunarodnom tranzitnom saobraaju kategoriu se kao glavne pruge I reda i kada nemaju odgovarajui obim saobraaja.Pruge na kojima saobraaju meunarodni vozovi, a koje povezuju vanije privredne centre ili dve glavne pruge od kojih je bar jedna I reda, mogu se na traenje zainteresovanih eleznikih transportnih preduzea razvrstati u prvu viu grupu od one kojoj pripadaju prema izraunatoj fiktivnoj optereenosti.Ako Jugoslovenske eleznice iz izuzetnih razloga (na zahtev zainte- resovanog eleznikog transportnog preduzea) ele da neku pograninu prugu kategoriu u viu ili niu grupu, razliitu od one kojoj pripada prema fiktivnoj optereenosti Tt2, potrebna je saglasnost na nivou Zajednice J, kako bi se o ovoj kategorizaciji postigao sporazum sa zainteresovanom susednom upravom.

10. Po izvrenoj kategorizaciji po ovim kriterijumima, svaka prugaili otsek pruge unosi se u tabelarni pregled kategorizacije pruga koji je sastavni deo ovog uputstva (Prilog lb). U kolonu 1 unosi

29

se redni, a u kolonu dva zvanini (nazivni) broj pruge. U kolonu 3 unosi se naziv pruge (otseka pruge), tako to se kao prva navodi poetna, a kao poslednja krajnja stanica. Polazne i zavrne stanice koje nisu istovremeno poetne i krajnje stanice pruga, navode se u zagradi. Isto tako u zagradi se navode i one poetne i zavrne stanice pruga koje pripadaju susednim eleznikim upravama.

Izraunate dnevne koliine prevoza u putnikom (Tv), teretnom Tm i ukupnom saobraaju (T) unose se u kolone 11-14, a fiktivna optereenost (Tn) u kolonu 15.U koloni 17 pruga dobija svoju oznaku, koja se sastoji od velikog slova G ili S, to oznaava da li je glavna ili sporedna, zatim od rimskog broja IIII, koji oznaava red pruge, i broja 1-9, koji blie odreuje grupu odnosno obim saobraaja.

Kategorizacija prema dozvoljenom optereenju od kola

11. U cilju ekonominog iskorienja pruga i voznih sredstava i racionalne organizacije saobraaja, pruge i otseci pruga u sastavu Jugo- slovenskih elenica kategoriu se prema najveem dozvoljenom optereenju po osovini (P) i dunom metru (/>) teretnih kola. Razvrstavanje pruga vri se u kategorije ije su oznake i karakteristike optereenja date u tabeli 1.

Tabela 1

Kategorija Najvee dozvoljeno optereenjepruge po osovini (Pt) po dunom metru (pt/m)

A' 12 3,5A" 14 4,0A 16 4,8BI 18 5,0B2 18 6,4C2 20 6,4C3 20 7,2C4 20 8,0

Kategorija pruge ili otseka pruge definisana je donjom i gornjom granicom dozvoljenih optereenja. Na primer, na prugama kategorije B2 mogu da saobraaju celi vozovi, sastavljeni od teretnih kola, ija su optereenja po osovini i dunom metru u granicama 1 6 t< P < 1 8 t odnosno 5 t/m < p < 6 ,4 t/m .

30

Najekonominije iskorienje pruga i vozila zavisi i od optimalnog iskorienja gornjih granica njihove nosivosti. Gubici u ekonominosti ovih transportnih kapaciteta su u toliko vei, ukoliko je procenat iskorienja njihove optimalne nosivosti manji.

12. U skladu sa propisanim kategorijama pruga, eleznike uprave lanice UlC-a, obavezne su da na svojim teretnim kolima uvedu jedinstvene oznake, koje pokazuju do koje se granice smeju tovariti pojedina teretna kola kada saobraaju na prugama razliitih kategorija.Ispod oznaka za kategoriju pruge, sa ijim redosledom A, BI, B2, C2, C3 i C4 raste intenzitet optereenja, ispisuju se cifre koje oznaavaju granice tovarenja kola. Ako je granica tovarenja za prugu kategorije B2 identina i za BI, onda se ta granica tovarenja ispisuje ispod jedine oznake B. Isto tako, ako su granice tovarenja za C3 i C4 identine sa C2, granica tovarenja se ispisuje ispod jedine oznake C.U datim primerima prvi red cifara odozgo odnosi se na kola koja se otpremaju u sastavu obinih teretnih vozova; u drugom i treem redu su granice tovarenja za kola koja se otpremaju u reimu S i SS, tj. maksimalnom brzinom do 100 odnosno do 120 km/h.

1) A B C 2) A B C

20,51 24,51 28,51 20,51 24,51

s 20,51 24,51 S 20,5 1 24,51

SS 15,51 SS 15,51

3) A B C20,51

S 20,51

SS 15,51

4) A BI B2 | C 5) A BI B2 C2 C3 C4391 41,51 51t | 59t 36,51 391 511 55,51 591

S 3t 41,5t 511 S 36,51 391 511SS 311 SS 311

b) A BI B2 C2 C3 C4

31,51 34t | 49t 581 591

S

SS

31,51 34t 49t

31,5 t

31

Oznake na kolima olakavaju staninim radnicima promet teretnih kola u unutranjem i meunarodnom saobraaju. Iz datih primera se vidi da kola natovarena do pune nosivosti mogu saobraati u sluaju 1) samo na prugama kategorije C, u sluaju 2) samo na prugama kategorije B i C, u sluaju 3) na prugama svih kategorija (u koliko nisu slabije od kategorije A), u sluaju 4) samo na prugama kategorije C, u sluaju 5) samo na prugama kategorije C3 i C4 i u sluaju 6) samo na prugama kategorije C4 i to samo u sastavu obinih teretnih vozova, a ne i brzovoznih.

13. Granica tovarenja, za dvoosovinska ili troosovinska teretna kola (ili za teretna kola sa 2 ili 3 dvoosovinska obrtna postolja), odreuje se tako to se usvaja najmanja vrednost izraunata po sledeim obrascima

X = nP TY = Lp TZ = n Pm T

gde pojedine oznake znae: n broj osovina teretnih kola;L duina teretnih kola preko nesabijenih odbojnika;T sopstvena teina (tara) teretnih kola, uzeta sa jednim

decimalom;P i p najvee optereenje po osovini i dunom metru, koje

iz Tabele 1 odgovara propisanim kategorijama pruga A, B (BI, B2), C (C2, C3, C4) i

Pm najvee dozvoljeno optereenje po osovini s obzirom na tehnike karakteristike teretnih kola (za reim brzine).

14. U cilju breg i lakeg prometa teretnih kola UIC obavezuje sve eleznike uprave (Objava 700, odredbe 1 i 2) da za svoje mree preciziraju jednu od kategorija, sa odgovarajuim optereenjem po osovini (P) i dunom metru (/>), koja ne treba da bude nia od kategorije BI.Ta kategorija koja predstavlja elezniku mreu jedne zemlje i koja treba da odgovara veini pruga te mree otvorenih za meunarodni saobraaj naziva se normalnom kategorijom.S obzirom na sadanje tehnike, saobraajne i ekonomske uslove, koji odgovaraju elezniko transportnim preduzeima udruenim u Zajednicu Jugoslovenskih eleznica, J su prijavile UIC-u svoju mreu u celini za kategoriju B2.

(1) UIC-objava 437, izdanje 1. 01. 1978.

32

Ovim je za sva TP-a i G Ljubljana preuzeta obaveza, po kojoj se dozvoljava ulaz i tranzit inostranih kola u celim vozovima sa optereenjem po osovini do P = 18 t i po dunom metru do p = 6,4 t/m.

UIC preporuuje eleznikim upravama da pojaaju gornji stroj pruga ili objekte, ili i jedno i drugo, kako bi se olakao meunarodni elezniki saobraaj. U Tabeli 2 daje se pregled sposobnosti pruga evropskih eleznica iz kojeg se vidi sadanje mesto mree J u tom sklopu. Navedene normalne kategorije po upravama predstavljaju stanje na dan 1. 01.1980. godine.

Tabela 2

eleznike uprave lanice UlC-a

Normalnakategorija

eleznike uprave lanice UlC-a

Normalnakategorija

Bugarska........ .. BD B2 Italija............ .. FS B2I'.ngleska.......... .. BR B2 Jugoslavija .. J B2G rka.............. . . CEH A Maarska . .. .. MAV B2Rumunija .. . . .. CFR C3 Austrija........ .. OBB B2ehoslovaka .. SD BI Poljska ........ .. PKP C3Zap. Nemaka .. DB B2 vajcarska SBB/CFF C3Ist. Nemaka. .. DR B2 Francuska... .. SNCF C4Itelgija............ .. SNCB C4 Danska DSB C2Norveka ... . . NSB BI Holandija . . . .. NS BISpanija ........ .. RENFE C2 vedska SJ BITurska ........ TCDD A Luksemburg . CFL C4

Iz tabele 2 se vidi da se kola Jugoslovenskih eleznica (J), sa optereenjima koja odgovaraju kategoriji B2, mogu upuivati u celim vozovima na mrei svih susednih eleznica izuzev Grkih. Meutim, za vozove sa eleznike mree Rumunije (CFR) ija je kategorija C3,koji ulaze na mreu J ili su u tranzitu za ostale susedne zemlje, vai kategorija B2. Takoe i celi teretni vozovi iz vajcarske (SBB) mogu se upuivati za Rumuniju (CFR) preko Jugoslavije samo ako optereenja nisu vea od predvienih za kategoriju B2.

IS. Za kategorizaciju pruga prema odredbi 11 ovog uputstva, merodavna su tipska teretna dvoosovinska kola, koja su jo uvek najbrojnija na mrei J, kao i tipska teretna kola sa dva obrtna postolja sa po 2 osovine, prema emama datim u Prilogu 1 Objave UIC 700. Vozovi sastavljeni od kola prema emama u tom prilogu

33

su karakteristina optereenja sa kojima se rauna kod razvrstavanja neke pruge u jednu od propisanih kategorija.Gornje granice dozvoljenih optereenja po osovini vae ako je razmak osovina u obrtnom postolju a^>l,8 m i razmak izmeu spoljne povrine odbojnika i najblie osovine &!>1,5 m. Ako su ovi razmaci manji od navedenih vrednosti, moraju se u zavisnosti od tih manjih razmaka, smanjivati i dozvoljena optereenja p q osovini i to kako je dato u Prilogu 2 Objave UIC 700.Kola sa dva obrtna postolja sa po 3 ili 4 osovine mogu saobraati na prugama raznih kategorija sa dozvoljenim optereenjima po osovini, koja su u zavisnosti od razmaka a i b data u Prilozima 3 i 4 Objave UIC 700.Teretna kola sa 3 ili 4 dvoosovinska obrtna postolja uvode se u saobraaj na pojedinim prugama saglasno odredbama Priloga 5 Objave 700.Svi ostali tipovi teretnih kola, koji ne odgovaraju uslovima ove odredbe, smatraju se specijalnim kolima za naroite poiljke.eme optereenja specijalnih kola (transportera) za naroite poiljke, koja ispunjaVaju uslove za veliine optereenja po osovini (P) i minimalne razmake osovina u obrtnom postolju (a), date su u Prilogu 4 Objave UIG 702.

16. Za vuu vozova na prugama koje se kategoriu prema optereenju od teretnih kola mogu se koristiti sve vrste lokomotiva u slubi na J, ukoliko po emi optereenja odgovaraju odnosnim kategorijama pruga.Lokomotive i druga prazna ili tovarena vozila (kola tipska i specijalna, zasebni tenderi, kolske dizalice, sredstva prune mehanizacije, snena grtala itd.), ija su optereenja po osovini i dunom metru vea od dozvoljenih za odnosnu kategoriju pruge iz tabele 1, smatraju se tekim sa gledita nosivosti pruge.Vozila iz prethodnog stava mogu se uvoditi u saobraaj odnosno otpremati samo pojedinano ili u manjim grupama, s tim da brutote- ina jednog vozila ili grupe vozila ne bude vea od dvadesetostrukog iznosa optereenja p propisanog za odnosnu prugu u tabeli 1. Za prevoz ovih vozila pojedinano ili u manjim grupama moraju se preduzeti saobraajne i druge mere (npr.: ogranienje brzine, razdvajanje meukolima, tretman naroite poiljke itd).

17. Kategorizacija pruga prema dzvoljenom optereenju od kola vri se nezavisno od kategorizacije prema obimu saobraaja, date odredbama 510 ovog uputstva.

34

Svaka pruga ili otsek pruge uvrstie se u jednu od kategorija po tabeli 1, ako prema tipu i tehnikom stanju svih elemenata gornjegi donjeg stroja, omoguuje saobraaj celih vozova sa karakteristikama optereenja predvienim za tu kategoriju.

Za gornji stroj na delu pruge gde nema mostova merodavan je tip koloseka sa inama, skretnicama, privrsnim priborom, pragovima i zastorom koji se primenjuju u sadanjim uslovima eksploatacije na mrei J.Tako se orijentaciono mogu uzeti tipovi:

/Za kategoriju C ine tipa UIC 54 E teine 53,81 kg/m' ili tipa 49 teine 49,43 kg/m', sa 1540 pragova na 1 km koloseka u pravcu i 1670 pragova na nagibima preko 10/oo i krivinama sa radiusom R

Podaci o graevinskoj duini pruge (koloseka) unose se u kolone 4-7. U ovu duinu ulaze duine i glavnih prolaznih koloseka u stanicama kao i duine skretnica. Unose se sledee karakteristine grupe duna:

L\ duina pruge u krivinama R < 300 m;

Z.2 duina pruge u krivinama 3 00< R < 600 m;

Z.3 duina pruge u krivinama 600 < R < 1200 m;

Lt ukupna duina u metrima.

Na osnovu ovih podataka izraunava se i unosi u kolonu 8 pokazatelj zakrivljenosti pruge izraen u procentima C%, po obrascu:

C = ^ L i-\-\,2 L 2-\-Lz i oo% u metrima)Li

Ukoliko je pokazatelj zakrivljenosti vei utoliko je pruga brojnija krivinama i obratno.

Pokazatelj brzine V predstavlja maksimalno dozvoljenu brzinu najbreg voza u km/h, izuzimajui motorne vozove i inobuse. Ova brzina odreuje se u zavisnosti od tipa i tehnikog stanja gornjeg stroja i objekata na pruzi, karakteristika kola i snage koenja vozova. Maksimalna dozvoljena brzina za odnosni otsek pruge unosi se u kolonu 11, tako to se upisuje jedna od brzina koja pripada sledeim grupama:

F>140

140> F>120

120> F>100

100> V'Si 80 80> V> 60

6 0 > F =

19. Pruge normalnog koloseka na mrei J, koje se po odredbi take 11 ovog uputstva ne mogu uvrstiti u kategoriju A ili viu kategoriju, smatraju se u smislu nosivosti nepodesnim za meunarodni saobra-

36

ajj pa se moraju uvrstiti u posebne kategorije A' i A. Ove posebne kategorije ne oznaaju se na kolima, kako je predvieno za ostale propisane kategorije pruga u odredbi take 12 ovog uputstva.

Dozvoljena optereena prema vunim vozilima

20. Jugoslovenske eleznice za svoje pruge ili otseke pruga na kojima se obavlja i unutranji i meunarodni saobraaj primenjuju vuna vozila (u prostoj ili duploj vui), motorna kola i motorne vozove sa rasporedom osovina po tipu BB ili CC, prema dozvoljenom optereenju u tabeli 3.

Tabela 3

Osim dozvoljenih optereenja, vuna vozila po tabeli 3 moraju zadovoljiti i sledee opte uslove:

za pruge kategorije A C3 za pruge kategorije C4 za pruge svih kategorija:

Znaenje oznaka vidi se iz tabele 3.

Dozvoljena optereenja po osovini P, navedena u tabeli 3 za vuna vozila tipa CC, dobijena su smanjivanjem odgovarajueg optereenja za vozila tipa BB i to za 8% za kategorije C i 5% za kategorije B.

21. Dozvoljeno optereenje po osovini P, merodavno za kategorizaciju pruga od vunih vozila, predstavlja nomina lno optereenje vunog vozila kpje se uzima iz tabele 4 prema JS V. 0.003, a odreuje se na bazi stvarnog optereenja po osovini.

Tabela 4Optereenje po osovini vunog vozila

d 11,56 12,61 13,66 14,71 15,76 16,81 17,81 l 18,81 19,81 21,00 22,00S tvarno do 12,60 13,65 14,70 15,75 16,80 17,80 18,80 19,80 20,99 21,99 22,99N O M IN A L N O 12 13 14 15 16 17 18 1 19 20 21 22

Kod dizel i elektro-lokomotiva se pod stvarnim optereenjem po osovini podrazumeva: za pogonske osovine proseno izmereno optereenje koje pada

na sve pogonske osovine, za slobodne osovine stvarno izmereno optereenje pojedi

nanih osovina,lokomotive u slubi, tj. sa 2/3 zalihe pogonskog materijala (gorivo, voda za grejanje voza i pesak).

Kod parnih lokomotiva se pod stvarnim optereenjem po osovini podrazumeva izmereno optereenje po osovini na nain koji je predvien u lanu 19 Pravilnika J 241.

22. Za vuna vozila sa karakteristinim optereenjima po tabeli 3 potrebna je minimalna nosivost pruge od 18 odnosno 17 tona po osovini i 6,4 tona po dunom metru, to odgovara kategoriji B2 po tabeli 1 ovog uputstva.

P/a 3,0 m

38

Da bi se shodno odredbama take 16 ovog uputstva videlo na kojim se kategorijama pruga mogu koristiti lokomotive tipa BB, BBBj CC, A1A A1A i C koje su danas u primeni na Jugoslo- vensirim eleznicama., daje se sledei pregled.

Tabela 5

Serije lokomotiva u primeni na J

Dozvoljeno (nominalno) optereenje

P t t/m

Tip BB

641642, 643 , 741742342341,441 (300 i 400) 441,(000, 100, 200,500 i 600)

1516 181920

5,5 4,58 4,85 4,93 4,82

4,56 5,17

Tip BBB

- : f X K X X > > -

1619

6,356,08

Tip CC (A1A A1A)(C)

664, 761, (733) 662 661663, 665461(644)(731,732)

1617181920 16 14

4,88 5,90 5,75 6,05

5,69 6,83 6,18 5,73 4,55

Moe saobraati na prugama

kategorije

AABIBIC2

AB2

ABIBIB2C2AA'A"

23. Za uvoenje postojeih i novih vunih vozila u saobraaj na prugama ija nosivost ne odgovara optereenjima tih vozila, eleznika transportna preduzea moraju traiti saglasnost Zajednice J. Za uvoenje novih vunih vozila na prugama J nadlene su slube: za poslove pruga, za vozna sredstva i vuu i za saobraajne poslove.

Zelezniko transportno preduzee moe po potrebi uvoditi ogranienja u pogledu brzine nezavisno od ovog uputstva. Ova ogranienja se moraju zasnivati na rezultatima ispitivanja izvrenim na mrei nadlenog preduzea. Ako je vuno vozilo u saobraaju na mrei dva ili vie preduzea, za takvo ogranienje potrebna je saglasnost Zajednice J.

*

24. Pokazatelj dozvoljenog (nominanog) optereenja P/p od vunog vozila, po odredbama take 20 ovog uputstva, unosi se u kolonu 9 spiskao kategorizaciji pruga (prilog lb).

Pokazatelj K, koji oznaava vrstu vue na odnosnoj pruzi na bazi preenih kilometara, izraava se brojevima datim u tabeli 6.

Tabela 6

Glavna vrsta vue na odnosnoj pruzi

P< Pomona vrsta vue (najmanje 25% od glavne te)

Parna Dizel Parna i dizel

K K K K

Parna 1 6

Dizel i motorna 2 4

Elektrina 3 5 7 8

Ovaj pokazatelj treba upisati u kolonu 17 spiska o kategorizaciji pruga, tako to se najpre navodi glavna, pa zatim pomona vrsta vue. Na primer, oznaka K =3,8 znai da je na odnosnoj pruzi glavna vrsta vue elektrina, a pomona parna i dizel vua.

40

LUO8LU I8e t:CL

oenLU*CJ O r*Ifl ^ O N t~~ oo O

oov>c

n N v i N r ; N M Ift o oo

r>Nr-ÔN

OO fS O VN r j V fN - t ^ - N N N

8VNm

C S S 8 .oo c so O ' t v i

c-cCNVN

oo c VN rVN '

CT>I

e

s

O

i/N

O

t n N vO [^ O O O o

O

O' oo r> \o o O r i O

Vi r f W M t iî c O

O

O' OO 1 'O c l r , ^ VI O O O

VS>O

T rC- 0O .c

CQ

t n

o 1 "

i

v>

O'-o

c i so Tf O 0\ Mt- ^ oo on

vi N t O -O' X n v i >o oc

vO00o

O Cl r*-i v ^>o Vi 0 . 00 C VN 00 O N fS M n

-trN

O oo Cl o> >Ob Cl t" VN OS W ' t ^

oesVi

fO' 3s ? s

_ j E

r iso

X O > M *t vn o C; o o o o

O

30 'O ^ CJ 00 O ^ O o o -

Or L

e 3 c i Cl r*i Tf v> S30 s Tf Cl O - c i n o o ' O

Oo '

OO V - * o ' c

lO

o**

X

1 " i r i

Ooc>*

8vO

O O -* r~,N Ov

ap oC n r t N O > VN o

n x "

00r*NOrs

Vi 00 Tf O' v i oc c V oo O (c i c i n n

S*T

\o o> r~ c i f i o r~ O' r ? 'O n r i r r r f

30VI

St^

0VN V

LOI

E

oo r i 6

N O' O r-, ^ *T O 'O O O O O

Or~O

!" ' OOr~ oo O' o o o o o

V)O

CJ 0 \ 'vo r*N 0 Oo

VI

OPi ?O c o E

/->vn'i

SM 00 X N M Oi - n O t ' ' 0\ O

-i r - vo o O r f 3^ O^ m V? N

as

r - > o o\0 O VN OS c V N O' c i c i c i d

5N

r-~ r*N r->O' -t O VO

* ft S 5

dCN

o >CN c

s ? ;

o

i

dO

ornO

vo n oo r tw V 't VIo o ' o ' o

so '

N X t r o t~* r - oo O' O O O

o '

iS 2S 'rO' o o o ' - -T

SvO Cl 00 TJ- Cl W (1 ^ * . !

CM

oe no

h

?

Oc i' t

vv

vO O' n oCN f*V VN t*> vo r>* o\

r ,ÔO

fM o r m m" ^

f*NV)oT

Tt d (N -O 00 O CI ro so 00 cN C Tf c o n pn n ^

d

3

d i\ VN

I

F_ j

eSo

c iO

o O vn r*s co tt o o ' O O

RO

1/~1 O VI o ift >o h o o o

v>

OO VN O O 00 00 O O'o o O O

8 s 2 s a VNN

o

LOCMO | e

v>

r*

O''O M N >C ^ \D o >o h VN VO 00

vOoooC

-r> o r-^ un O V-i rN C Tf C. qvo c oT o _ _ _ c i

Vi3CCI

00CI

Cr 3Oooo

q S 3 go o O O

O

o

. OI r*1 Tf

O O O O

V

o '

sO oo O'

O O O O

OClO

- r i PN t d (N d do o ' o ' o '

ViCIO

dO

CNso t s

VIo\o

Os3 P 8 S

- r i pI r-

r i o 30 vo n r~ vo n w >f

r~-

VN

o Cl Tj-VO r j 30 WNV? vo vo h

VICloo

'O oo . o O ^ O -T -00 Os o -

C|Os O

IIX - i E

30O o N * O OOft O(NM Tf VO 00 (N (N r N

On

Cl

maxMpx *Mpx Vom tm m . tm m tm m tm m tm m tm m tm m0,8 0,95 0,04 1,80 0,08 2,55 0,12 3,20 0,16 3,75 0,20 4,20 0,24 4,55 0.28 4,W> 0.321,0 1,19 0,05 2,25 0,10 3,19 0,15 4,00 0,20 4,69 0,25 5,25 0,30 5,69 0.35 6,00 0,40 6,19 0,45 6,25 0,501,2 1,45 0,06 2,73 0,12 \ ' % s f ^ 0 ,1 8 4,82 0,24 5,63 0,30 6.30 0,36 6,82 0,42 7,20 0,48 7,42 0,54 7,50 0,601,4 1,72 0,07 3,23 0,14 4,55 0,21 5,68 0,28 6,62 0,35 7,39 0,42 7,98 0,49 8,40 0,56 8,66 0,63 8,75 0,701,6 2,00 0,08 3,76 0,16 5,29 0,24 6,58 0,32 7.66 040 8,52 0,48 9,18 0,56 9,64 0,64 9,91 0,72 10,00 0,801,8 2,30 0,09 4,32 0,18 6,06 0,27 7,53 0,36 8,74 0,45 9,70 0,54 10,42 0,63 10,93 0,72 11,20 0,81 11,27 0,902,0 2,75 0,10 5,00 0,20 6,86 0,30 8,51 0,40 9,86 0,50 10,93 0,60 11,72 0.70 12,26 0,80 12,54j 0,90 12,58 1,002,2 3,22 0,11 5,90 0,22 8,02 0,33 9,60 0,44 11,03 0,55 12,21 0,66 13,07 0,77 13,63 0,88 13,92 0,99 13,93 1,102,4 3,70 0,12 6,80 0,24 9,30 0,36 11,20 0,48 12.50 0,60 13,53 0,72 14,46 0,84 15,06 0,96 15,34 1,08 15,32 1,202,6 4,18 0,13 7,70 0,26 10,57 0,39 12,80 0,52 14,37 0,65 15,30

vl7,400,78 15,90 0,91 16,52 1,04 16,80 1,17 16,75 1,30

2,8 4,66 0,14 8,61 0,28 11,85 0,42 14,40 0,56 16,25 0,70 0,84 17,93 0,98 18,04 /1,12 18,31 1,26 18,22 1,403,0 5,17 0,15 9,54 0,30 13,14 0,45 16,00 0,60 18,12 0,75 19,53 0,90 20,29 1,05 20,38 1,20 19,86 1,35 19,73 1,50

3,2 5,68 0,16 10,49 0,32 14,46 0,48 17,62 0,64 20,00 0,80 21,67 0,96 22,67 1,12 22,95 1,28 22,50 1,44 21,28 1,603,4 6,21 0,17 11,47 0,34 15,82 0,51 19,28 0,68 21,90 0,85 23,84 1,02 25,07 1,19 25,55 1,36 25,52 1,53 24,12 1,703,6 6,82 0,18 12,48 0,36 17,12 0,54 20,98 0,72 23,84 0,90 26,02 1,08 27,50 1,26 28,18 1,44 28,03 1,62 27,50 0,203,8 7,54 0,19 13,65 0,38 18,64 0,57 22,73 0,76 25,83 0,95 28,22 1,14 29,96 1,33 30,84 1,52 30,85 1,71 31,25 0,304,0 8,25 0,20 15,00 0,40 20,25 0,60 24,51 0,80 27,86 1,00 30,45 1,20 32,44 1,40 33,54 1,60 34,25 0,20 35,00 0,404,2 8,96 0,21 16,35 0,42 22,16 0,63 26,41 0,84 29,94 1,05 32,69 1,26 34,94 1,47 36,26 1,68 37,96 0,29 38,75 0,504,4 9,68 0,22 17,70 0,44 24,07 0,66 28,82 0,88 32,14 1,10 34,96 1,32 37,47 1,54 39,*29 0,16 41,68 0,38 42,50 0,604,6 10,41 0,23 19,06 0,46 25,99 0,69 31,25 0,92 35,05 1,15 37,39 1,38 40,03 1,61 43,01 0,24 45,42 0,47 46,25 0,704,8 11,16 0,24 20,44 0,48 27,90 0,72 33,68 0,96 37,98 1,20 40,75 1,44 42,63 0,08 46,77 0,32 49,20 0,56 50,00 ... .0,805,0 11,92 0,25 21,85 0,50 29,85 0,75 36,13 1,00 40,92 1,25 44,12 1,50 46,32 0,15 50,58 0,40 53,03 0,65 53,77 0,905,2 12,70 0,26 23,28 0,52 31,83 0,78 38,58 1,04 43,87 1,30 47,52 1,56 50,30 0,22 54,43 0,48 56,91 0,74 57,58 1,005,4 13,65 0,27 24,75 0,54 33,85 0,81 41,05 1,08 46,84 1,35 50,93 1,62 54,85 0,29 58,33 0,56 60,82 0,83 61,43 1,105,6 14,60 0,28 26,40 0,56 35,90 0,84 43,53 1,12 49,83 1,40 54,37 1,68 59,40 0,36 62,40 0,64 64,78 0,92 65,32 1,205,8 15,55 0,29 28,20 0,58 37,98 0,87 46,01 1,16 52,83 1,45 57,82 1,74 63,95 0,43 67,20 0,72 68,79 1,01 69,25 1,306,0 16,50 0,30 30,00 0,60 40,53 0,90 48,51 1,20 55,84 1,50 62,05 0,20 68,50 0,50 72,00 0,80 72,83 1,10 73,22 1,406,2 17,47 0,31 31,80 0,62 43,11 0,93 51,82 1,24 58,87 1,55 66,34 0,26 73,05 0,57 76,82 0,88 77,78 1,19 77,23 1,506,4 18,45 0,32 33,61 0,64 45,69 0,96 55,14 1,28 61,92 1,60 70,68 0,32 77,64 0,64 81,66 0,96 82,91 1,28 81,28 1,606,6 19,44 0,33 35,45 0,66 48,27 0,99 58,47 1,32 65,92 1,65 75,06 0,38 82,27 0,71 86,54 1,04 88,06 1,37 86,62 1,706,8 20,45 0 ^ 4 37,31 0,68 50,88 1,02 61,80 1,36 69,93 1,70 79,49 0,44 86,95 0,78 91,46 1,12 93,26 1,46 92,00 1,807,0 21,47 0,35 39,20 0,70 53,54 1,05 65,15 1,40 73,96 1,75 83,97 0,50 91,68 0,85 96,45 1,20 98,49 1,55 97,42 1,907,2 22,5j 0,36 41,11 0,72 56,23 1,08 68,53 1,44 78,00 1,80 88,50 0,56 96,48 0,92 101,50 1,28 103,80 1,64 102,90 2,007,4 23,56 0,37 43,05 0,74 58,96 1,11 71,96 1,48 82,06 1,85 93,07 0,62 101,40 0,99 106,70 1,36 109,10 . i,73 108,40 2,107,6 24,62 0,38 45,01 0,76 61,74 1,14 75,44 1,52 86,14 1,90 97,69 0,68 106,30 1,06 111,90 1,44 114,40 >82 118,90 2,207,8 25,7 k 0,39 47,01 0,78 64,55 1,17 78,98 1,56 90,28 1,95 102,40 0,74 111,30 1,13 117,20 1,52 119,90 1,91 119,50 2,30

*8,0 26,50 0,40 49,02 0,80 67,41 1,20 82,56 1,60 94,48 2,00 107,10 0,80 116,40 1,20 122,60 1,60 125,50 2,00 125,10 2,408,= 27,91 0,41 51,07 0,82 70,30 1,23 86,19 1,64 98,74

103,102,052,10

111,80116,70

0,86 121,60 1,271,34

128,00 1,68 131,10 2,09 130,80 2,508,4 29,03 0,42 53,14 0,84 73,24 1,26 89,88 1,68 0,92 126,80 133,50 1,76 136,80 2,18 136,60 2,608,6 30,17 0,43 55,24 0,86 76,22 1,29 93,62 1,72 107,40 2,15 1 ,6 0 0.98 132,20 1,41 139,10 1,84 142,60 2,27 142,40 2,708,8 31,32 0,44 57,38 0,88 79,24 1,32 97,41 1,76 111,90 2,20 126,60 1,04 137^50 1,48 144,80 1,92 148,40 2,36 148,30 2,809,0 32,49 0,45 59,54 0,90 82,30 1,35 101,20 1,80 116,40 2,25 131,60 1,10 143,00 1,55 15(L60 2,00 -----154,40 2,45 154,30 2,90

9,2 33,67 0,46 61,72 0,92 85,40 1,38 105,10 1,84 120,90 2,30 136 70 1,16 148,50 1,62 156,40 2,08 160,40 2,54 160,40 3,009,4 34,87 0,47 63,94 0,94 88,54 1,41 109,10 1,88 125,60 2,35 i4 l,9 0 1,22 154,10 1,69 162,30 2,16 166,50 2,63 166,60 3,109,6 36,08 0,48 66,19 0,96 91,72 1,44 113,10 1,92 130,20 2,40 147,10 1,28 159,80 1,76 168,30 2,24 172,70 2,72 172,80 3,209,8 37,30 0,49 68,46 0,98 94,95 1,47 117,10 1,96 135,00 2,45 152,40 1,34 165,60 1,83 174,40 2,32 178,90 2,81 179,10 3,30

10,0 38,54 0,50 70,77 1,00 98,21 1,50 121,20 2,00 139,80 2,50 157,80 1,40 171,40 1,90 180,50 2,40 185,30 2,90 185,50 3,4011,0 44,95 0,55 82,72 1,10 115,10 1,65 142,50 2,20 164,70 2,75 185,70 1,70 201,60 2,25 212,40 2,80 218,10 3,35 218,70 3,9012,0 51,73 0,60 95,39 1,20 133,10 1,80 165,00 2,40 191,10 3,00 215,30 2,00 233,60 2,60 246,20 3,20 253,00 3,80 253,90 4,4013,0 58,86 0,65

0.7(1108,80 J 22,90

1,301,40

152.10472.10

1,952,10

188,80213,90

2,602,80

219,00248,40

3,253,50

246,50 2,302,60

267,50303,20

2,953,30

281,90~ 319,60

3,60 289,80 4,25 291,10 4,90. 14*0

15,0 74,21 0?75 137,70 1,50 193,10 2,25 240,30 3,00 279,30 3:75 31400 2,90 340,70 3,65 359,10 4,40 369,40- 5,15 371,50 5,90

16,0 82,43 0;80 153,30 1,60 215,10 2,40 267.90 3,20 311,70 2,40 350,30 3,20 380,00 4,00 400,60 4,80 412,20 5.60 414,70 6,4017,0 91,02 0,85 169,60 1,70 238,20 2,55 296,80 3,40 345,60 4,25 388,30 3,50 421,10 4,35 444,00 5,20 456,90 6,05 459,90 6,9018,0 100,00 0,90 186,50 1,80 262,20 2,70 327,00 3,60 381,00 4,50 428,00 3,80 464,10 4,70 489,30 5,60 503,60 6.50 507,10 '.4 019,0 109,30 0,95 204,30 1,90 287,30 2,85 358,50 3,80 417,90 3,15 469,30 4,10 508,80 5,05 536,50 6,00 552,30 6,95 556,30 7,90

20,0 119,10 1,00 222,70 2,00 313,40 3,00 391,30 4,00 456,30 5,00 512,30 4,40 555,40 5,40 585,70 6,40 603,00 7,40 607,50 8,40

22,0 139,70 1,10 261,70 2,20 368,70 3,30 460,70 4,40 537,60 5,50 603,30 5,00 654,10 6,10 689,70 7,20 710,30 8,30 715,90 9,4024,0 161,80 1,20 303,60 2,40 428,10 3,60 535,20 4,80 624,90 4,40 701,10 5,60 760,00 6,80 801,50 8,00 825,60 9,20 832,30 8,4026,0 185,40 1,30 348,40 2,60 491,50 3,90 614,80 5,20 718,20 4,90 805,60 6,20 873,20 7,50 920,90 8,80 94K,70 10,10 956,70 11,4028,0 210,60 1,40 396,10 2,80 559,00 4,20 699,50 5.60 817,50 7,00 916.80 6,80 993,70 8,20 1048,00 9; 60 1080,00 11,00 1089,00 12,40

30,0 237,20 1,50 446,60 3,00 630,70 4,50 789,40 6,00 922,80 7,50 1035,00 7,40 1121,00 8,90 1183,00 10,40 1219,00 11,90 1230,00 13,4032,0 265,40 1,60 500,00 3,20 706,30 4,80 884,30 6,40 1034,00 8,00 1159,00 8,00 1256,00 9,60 1325,00 11,20 1366,00 12,80 1378,00 14,4034,0 295,20 1,70 556,30 3,40 786,10 5,10 984,40 6,80 1151,00 6,90 1291,00 8,60 1399,00 10,30 1475,00 12,00 F52l,00 13,70 1534,00 15,4036,0 326,40 1,80 615,50 3,60 869,90 5,40 1090,00 7,20 1275,00 7,40 1429,00 9,20 1548,00 11,00 1633.00 12,80 1683,00 14,60 1699,00 16,4038,0 359,10 1,90 677,60 3,80 957,90 5,70 1200,00 7,60 1404,00 7,90 1574,00 9,80 1705,00 11,70 1799,00 13,60 1854,00 15,50 1871,00 17,4040,0 393,40 2,00 742,50 4,00 1050,00 6,00 1315,00 8,00 1539,00 8,40 1725.00 10,40 1869,00 12,40 1972,00 14,40 2033,00 16,40 2052,00 18,4042,0 429,20 2,10 810,40 4,20 1146,00 6,30 1436,00 8,40 1681,00 10,50 1884,00 11,00 2041,00 13,10 2153,00 15,20 2219,00 17,30 2240,00 19,4044,0 466,50 2,20 881,10 4,40 1246,00 6,60 1562,00 8,80 1828,00 9,40 2048,00 11,60 2220,00 13,80 2341,00 16,00 2414,00 18,20 2436,00 20,4046,0 505,40 2,30 954,60 4,60 1350,00 6,90 1693,00 9,20 1981,00 9,90 2220,00 12,20 2406,00 14,50 2538,00 16,80 2616,00 19,10 2641,00 21,4048,0 545,70 2,40 1031,00 4,80 1459,00 7,20 1828,00 9,60 2140,00 10,40 2399,00 12,80 2599,00 15,20 2741,00 17,60 2826,00 20,00 2853,00 22,40

50,0 587,60 2,50 1110,00 5,00 1571,00 7,50 1970,00 10,00 2306,00 12,50 2584,00 13,40 2799,00 15,90 2953,00 18,40 3044,00 20,90 3074,00 23,40

52,0 631,00 2,60 1193,00 5,20 1688,00 7,80 2116,00 10,40 2477,00 11,40 2776,00 14,00 3007,00 16,60 3172,00 19,20 3270,00 21,80 3302,00 24,4054,0 675,90 2,70 1278,00 5,40 1808,00 8,10 2267,00 10,80 2654,00 11,90 2974,00 14,60 3222,00 17,30 3399*00 20,00 3505,00 22,70 3538,00 25,4056,0 722,40 2,80 1366,00 5,60 1933.00 8,40 2423,00 11,20 2838,00 12,40 3179,00 15,20 3445,00 18,00 3634,00 20,80 3746,00 23,60 3783,00 26,4058,0 770,30 2,90 1457,00 5,80 2062,00 8,70 2585,00 11,60 3027,00 12,90 3391,00 15,80 3675,00 18,70 3876,00 21,60 3996,00 24,50 4035,00 27,40

60,0 819,80 3,00 1550,00 6,00 2194,00 9,00 2752,00 12,00 3222,00 13,40 3610,00 16,40 3911,00 19,40 4126,00 22,40 4254,00 25,40 4296,00 28,4065,0 950,10 3,25 1797,00 6,50 2544,00 9,75 3191,00 13,00 3737,00 14,65 4186,00 17,90 4536,00 21,15 4785,00 24,40 4933,00 27,65 4982,00 30,9070,0 1090,00 3,50 2062,00 7,00 2920,00 10,50 3662,00 14,00 4289,00 15,90 4805,00 19,40 5206,00 22,90 5491,00 26,40 5662.00 29,90 5718,00 33,4075,0 1239,00 3,75 2345,00 7,50 3320,00 11,25 4165,00 15,00 4878,00 18,75 5465,00 20,90 5921,00 24,65 6246,00 28,40 6440,00 32,15 6504,00 35,9080,0 1398,00 4,00 2646,00 8,00 3747,00 12,00 4700,00 16,00 5505,00 20,00 6167,00 22,40 6682,00 26,40 7048,00 30,40 7268,00 34,40 7340,00 38,4085,0 1566,00 4,25 2965,00 8,50 4199,00 12,75 - 5267,00 17.00 6170,00 21,25 6911,00 23,90 7488,00 28,15 7899,00 32,40 8145,00 36,65 8226,00 40,9090,0 1744,00 4,50 3302,00 9,00 4676,00 13,50 5866,00 18,00 6872,00 22,50 7698,00 25,40 8340,00 29,90 8797,00 34,40 9071,00 38,90 9162,00 43,4095,0 1932.00 4,75 3657,00 9,50 5179,00 14.25 6497.00 19.00 761 1 -00 n 7* ROA 0.1 7A on o j n on i i as 9744.00 7A An ino/ix 00 A\ 1 S ini/1 nn dS.yft

Kategorizacija mostova na mrei J

25. Mostovi, kao delovi pruga u eksploataciji Jugoslovenskih eleznica, kategoriu se prema nosivosti odnosno prema intenzitetu optereenja od teretnih vozova.

Pod pojmom nosivost mosta podrazumeva se sposobnost mosta da primi optereenje od eleznikih vozila do intenziteta koji se moe dozvoliti, a da saobraaj na mostu bude bezbedan.

Za kategorizaciju i kontrolni proraun mostova primenjuje se kao pokretno optereenje voza normativna ema, a kao uporedno optereenje realni teretni vozovi UlC-a.

8 t/m25 25 25 2 5 1

8 t/m

0,8 1 .6 1.6 1.6 0,8

N o rm ativ n a em a op te reen ja U lC -a sa vanoSu od 1. I 1974 godine .

Normativna ema UlC-a, koja pokriva sva optereenja od realnih vozo.va koji se danas i u doglednoj budunosti mogu pojaviti u saobraaju na mostovima J, data je zajedno sa uputstvom za primenu i rad sa uticajnim linijama u propisanoj Objavi UIC- -702 sa vanou od 1. I 1974. godine.

Da bi se olakao kontrolni proraun nosivosti pojedinih elemenata mostova, date su u tabeli 7 ovog uputstva gotove vrednosti maksimalnih momenata (max Aip) u dvadesetinama raspona nosaa proste grede do 120 m ; u tabelama 8 i 9 su gotove vrednostii obrasci za maksimalne pozitivne transverzalne sile (max Q$= =m ax Cp) odnosno maksimalna optereenja kolovoznih poprenih nosaa (max C 'p) koja se prenose sa jednog traka podunih nosaa.

41

Tabela 8A. MAKSIMALNE POZITIVNE TRANSVERZALNE SILE max Qp = max Cp

1 2 1 2L max L maxm Cp t m Cp t

5,6 57,14

5,8 58,65 24 146,46,0 60,11 26 154,86,2 61,52 28 163,16,4 62,90 30 171,46,6 64,24 32 179,66,8 65,55 34 187,87,0 66,83 36 196,07,2 68,09 38 204,27,4 69,32 40 212,37,6 70,53 42 220,57,8 71,71 44 228,68,0 72,88 46 236,78,2 74,03 48 244,88,4 75,16 50 252,98,6 76,28 52 261,08,8 77,38 54 269,19,0 78,47 56 277,29,2 79,55 58 285,29,4 80,61 60 293,39,6 81,67 65 313,49,8 82,71 70 333,6

10 83,74 75 353,711 88,79 80 373,812 93,65 85 393,913 98,35 90 413,914 103,0 95 434,015 107,6 100 454,116 112,0 105 474,217 116,5 110 494,218 120,8 115 514,219 125,2 120 534,220 129,522 138,0

Lm

maxCp t

Sema optereenja i obrasci

Sema optereenja i obrasci

0,8

T T1,21.41,61,7431,82,0

2,42,62,83,03,23,342X43,6A8_4,04,24,44,64,84,9435,05,25,45,6

25,00 i a max Qp= 25

25,1625,5326,0326,60 max Qp= L18,6*

27,0527,7830,0031,82

max Qp = 5 0 - ^

33,3334,6835,9437,1538,30

max Q p = L . 3 0 , 8 - JSL

39,1039,7141,6743,42

A------ *-------*-max Qp = 7 5 - -2fi

45,0046,4747,8749,2350,53

A *----i.max Qp = '4L * 3 - 55-QS.

51,4552,0053,8555,56

i ------ 1-------1------ Lmax Qp = 1 0 0 - ^ 2

57,14

I -

v i

B. MAKSIMALNE POZITIVNE TRANSVERZALNE SILE max Qpx na razmaku x

max QpX = m ax Cp

Reakcija C'P predstavlja

m ax Cp za L = Lx ( u z i

m a se iz tabele A.

c t j 8 t /m.4 2S t , 8 t/m

f x I Lx - 1---*=^ 3,

- ........... t44

Tabela 9

1,01,2

_M__1,6

1,743

178 "2,0

_2>2

"2ii_2,6

2,83,03,23,43,63,8

12,5812,7713,0113,30

----------za r

14,55

T52817,5019 ,2 2

J0,83_22,1522,7924,4125,4027,0628,5829,98

4,0 31,2832,5133,7134,8736.00 37,1038.1839.19 40,3441.2942.3243.3244.30 45,28 46,2447.19 48,13 49,0750.00 50,93 51,84

m ax C'p =12.5

12.'5t AUmm ax Cp= 2a * 9,3

3 12.b tJ____ JU------1- max Cp= 3 7 , 5 - ^

a--- J3 -1 2 .5 t a / m

m ax C 'p=2a*27,9 - 28^ 8-

lJ ____ L

U 12,b ti max cp =

U 12,5 t

\l. t /m

max Cp = La 2LA -

(vai za razm ake do 10 m)

26. Mostovi, kao delovi pruga normalnog koloseka, razvrstavaju se u est kategorija AC4, koje su predviene takom 11 ovog uputstva. Uporedne eme optereenja teretnih vozova, sa intenzitetom koji odgovara propisanim kategorijama pruga, sa kojima UIC rauna da nee biti prekoraene u doglednom vremenu, date su u tabeli 10. Kompozicije teretnih vozova od n kola sa najveim dozvoljenim optereenjima po osovini i dunom metru vuku najtee elektrine ili dizel lokomotive tipa BB ili CC.

Tabela 10

151 1.8 i 7.80 1.8 i ,1.5Lokomotive B r *

14.40

, 15,1 ?.0.1 4.0 ,J 2.0 r 1,15 ,1^ 1 >>8,1 /.1j5 i 1S . 15n i M i t 1 :x i&1, 11.00

,

n .itP = 22,0 t p = 8.0 t/m

12.50

_______ 1US_______j

Lokomotiva CC

Kategorijamosta

EMA OPTEREENJA TERETNIH VOZOVA Kola(lokomotiva + n kola) P/p

P = 20.2 t p = 8.0 t/m

3,40 ^ .1.8^ .I.20/8,0

2 0 /7 ,2

|7. Princip kontrolnog prorauna mosta metodom kategorizacije i sastoji se u tome, to se veliina pokretnog optereenja od realnog

voza u eksploataciji, koju odnosni element konstrukcije moe bezbedno izdrati, izraava u procentima od normativne eme optereenja UIC-702.

ji Procenat optereenja od normativne eme UIC-702, koji uz ostale uticaje moe da primi najoptereeniji odnosno najslabiji element nosee konstrukcije pri potpunom iskorienju preseka u grani-

i ama dozvoljenog napona materijala, izraava se pokazateljem 3 koji istovremeno predstavlja i nosivost mosta.Za nosivost mosta merodavan je najmanji pokazatelj (3 nekog elementa mosta. Jednom izraunati pokazatelji nosivosti [3 pred-

| stavljaju trajnu vrednost u tehnikoj dokumentaciji koja se koristi za analize u vezi eksploatacije mosta,

i Uporedo sa konstrukcijom mosta kategoriu se na slian nain | teretni vozovi sastavljeni od lokomotive i teretnih kola prema

tabeli 10.Intenzitet optereenja, tj. maksimalni statiki uticaji (max Mp i max Qp) od uporednih ema optereenja teretnih vozova za poje-

dine kategorije prema tabeli 10, izraen u procentima istih uticaja od normativne eme UIC-702, naziva se pokazateljem optereenja XVrednosti pokazatelja X max M p i X max Qp za odgovarajue

f raspone mogu se proitati iz dijagrama 1 i 2.

88. Razvrstavanje mostova u kategorije metodom pokazatelja (3/X f sastoji se u jednostavnom uporeivanju brojnih vrednosti ovih

pokazatelja.Most se razvrstava u jednu od kategorija iz tabele 10, ako nosi-

i vost svih elemenata omoguuje da se na celoj njegovoj duini 1 prime optereenja odgovarajue kategorije. Most iji je merodavni

pokazatelj 3 jednak ili vei od najblieg pokazatelja X za odgovarajui raspon odnosno duinu optereenja iz dijagrama 1 i 2 (3>X) uvrstie se u jednu od kategorija AC4.Kategorije mostova u eksploataciji utvruje nadleno TP/G i TO preko odgovarajuih biroa i strunjaka za mostove.Jedinstven postupak za kontrolni proraun nosivosti elinih mostova izloen je u narednim takama ovog uputstva.Nosivost armirano-betonskih i drugih masivnih mostova utvruje se na osnovu postojeeg projekta mosta ili, ako ovog nema, putem ispitivanja probnim optereenjem.

47

29. Da bi se odredila nosivost mosta i uslovi njegove eksploatacije mora se uzeti u obzir sledee:

a) vrsta i mehanike osobine materijala od kojeg je nosea konstrukcija sagraena;

b) nain konstruktivnog remenja mosta i njegovih pojedinih elemenata (postojanje konstruktivnih nedostataka koji se obino ne obuhvataju proraunom);

c) kvalitet tvornike izrade i montae konstrukcije mosta, kao i kvalitet pojaanja ili remonta iste;

d) fiziko stanje mosta, tj. postojanje defekata nastalih u toku eksploatacije pod dejstvom sabbraajnog optereenja, atmosferskih i drugih uticaja;

e) poloaj mosta (karakteristike pruge, poloaj mosta na otvorenoj pruzi ili u reonu stanice, poduni profil i osnova prilaza);

f) gabarit mosta i

g) ponaanje mosta pod optereenjem.

Za kontrolni proraun nosivosti osim pokretnog optereenja od voza uvodi se prema sledeim takama ovog uputstva jo i : stalno optereenje, dinamiki uticaj, zamor materijala i uticaj izvijanja, kao i centrifugalna sila.

Dopunski uticaji usled koenja i horizontalnih udara voza ne uzimaju se u obzir prilikom kontrolnog prorauna nosivosti mostova.

30. S talno optereenje g odreuje se na osnovu spiska za izraunavanje teine materijala konstrukcije mosta, a ako ovog nema prema dijagramima 3, 4 i 5.Stalno optereenje uzima se kao ravnomerno podeljeno optereenje po duini mosta.

48

TEINA JEDNOKOLOSENIH ELINIH MOSTOVA (bez kolovoza) SISTEMA PROSTE GREDE, PROJEKTOVANIH DO 1941. g. I PO E-

MI OPTEREENJA J 24,5 t/7 t/m OD 1945. g.

Dijagram 3

raspon u m

Kolovoz dole: 1-puni nosai do 1941 g.; 2-reetkasti nosai do 1941 g.j 3-puni nosai J 24,5/7 t/m .; 4-reetkasti nosai J 24,5/7

Dijagram 4

raspon u m

Kolovoz gore: 1-puni nosai do 1941 g .; 2-reetkasti nosai do 1941 g .; 3-puni nosai J 24,5/7 t/m ; 4-reetkasti nosai J 24,5/7 t/m.

51

Stalno optereenje za proraun kolovoznih nosaa jednokolosenih mostova (bez teine kolovoza mosta) uzima se iz dijagrama 5.

Dijagram 5

Teina kolovoza mosta uzima se iz Tabele 11.

TEINA KOLOVOZA MOSTA

(mostovski pragovi preseka 20 x 24 cm ili 22 x 26 cm)

Tabela 11

Rednibroj Karakteristika konstrukcije kolovoza mosta

Teinat/m

1 Bez peakih staza.......................................................... 0,72 Sa dve staze na dugakim pragovima ...................... 0,93 Sa dve odvojene staze i drvenim patosom .................. 0,94 Isto sa patosom od arm. betonskih ploa..................... 1,1

Napom ena. 1. Teina kolovoza mosta sa mostovskim pragovima preseka 22 x 28 cm i 24 x 30 cm dobija se iz tabele uz poveanje sopstvene teine za 0,1 t/m.

2. Teina kolovoza mosta sa elinim pragovima i armirano- betonskom ploom bez zastora uzima se iz projekata ili se rauna prema stvarnim dimenzijama.

52

Kao stalno optereenje uzima se sopstvena teina glavnih nosaa, teina kolovoza i kolovoznih nosaa, peakih staza sa ogiadom, spregova protiv vetra i poprenih ukr uenja, kao i teina svih nepokretnih delova na mostu (eventualni vodovi ili gasne cevi, elektrini i telefonski kablovi itd.)

31. Za ispitivanje nosivosti elinih konstrukcija mostova u eksploataciji dozvoljeni napon na zatezanje, pritisak i savijanje za osnov-

1 no optereenje iznosi:

Topljeni elik 37

T abela 12

MERODAVNA DUZINA L91. Za glavne nosae sistema proste grede raspon nosaa.2. Za kontinualne nosae Lp = 1 , n /m gde je n broj otvora (ali ne vei od 5),a /m= (fi+^a- + /n)

n3. Za glavne lune nosae polovina raspona.4. Za podune kolovozne nosae razmak poprenih nosaa + 3,0 m.5. Za poprene kolovozne nosae dvostruki razmak poprenih nosaa + 3,0 m.

Za krajnje poprene nosae kolovoza 4,0 m.

DINAMIKI KOEFICIJENTI ZA EMU OPTEREENJA UIC-702

L9 (m ) 9i 9a 9s

< 3,61 1 44 1,67 2,004 1,41 1,62 1,93

5 1,53 1,797 1,27 1,41 1,61

10 1,20 1,31 1,4615 1,14 1,2 1 1,3220 1,10 1,16 1,2430 1,06 1,09 1,14

40 1,04 1,06 1,0850 1,02 1,03 1,0460 1,01 1,01 1,02

>67,24 1,00 1,00 1,00

Dinamiki koeficijenti zaStanje odravanja pruge

momente transverzalnesavi)an)a sile

Kolosek odlinog kvaliteta ?2 9i

Ostale pruge 9a

33. Zamor materijala, za elemente koji su izloeni naizmeninom dinamikom pritisku i zatezanju ili jednosmemom dinamikom zatezanju, uzima se u obzir uvoenjem koeficijenta zamora y u formulu (1) (v.t. 35), ime se smanjuje dozvoljeni napon materijala.Koeficijenti zamora y uzimaju se iz dijagrama 6 i 7 u zavisnosti od efektivnog koeficijenta koncentracije napona a prema tabeli 13.Za kolo vozne nosae i pune glavne nosae, koji nemaju nagle koncentracije napona (prekide zavarenih pojasnih lamela, podvezice, vorne limove; prekide zakovanih pojasnih lamela, proboje rupama, ulegnua), kao i za proraun nosaa u presecima, udaljenim od pomenutih mesta koncentracija napona, koeficijent y uzima se da je ravan jedinici.Uvoenjem koeficijenta zamora proraunava se stvarna izdrljivost materijala. Ovako obijenu nosivost izraenu vrednou pokazatelja [3 ne treba koristiti za odreivanje kategorije mosta kada su u pitanju izuzetno teka pokretna optereenja fnpr. specijalni transporteri za naroite poiljke, v. Prilog 4 Objave UIC 702), koja se izuzetno javljaju na mostu. Kada treba proraunom utvrditi da li se takva specijalna vozila mogu proputati odnosno uvoditi u saobraaj, za proraun nosivosti mosta p treba raunati sa y = l .

55

KOEFICIJENTI 7 ZA PROVERU NA ZATEZANJE

Emin

KOEFICIJENTI 7 ZA PROVERU NA PRITISAK

56

t/cm?

t/cm2

NAPOMENE ZA PRIMENU DIJAGRAMA 6 i 7:

1. Za elemente sa dvoznanom uticajnom linijom koeficijent se odreuje dva puta: prema zatezanju i prema pritisku. Za proveru elemenata na zatezanje u formulu (l)(v.t. 35) ulazi vrednost y za zategnuti elemenat, a za proveru na pritisak y za pritisnuti elemenat.

2. CTmtn je napon od stalnog i pokretnog optereenja sa svojim znakom. Pri odreivanju amin za radnu povrinu preseka uzima se F neto.

3. Za elemente sa jednoznanom uticajnom linijom min napon u elementu samo od stalnog optereenja.

4. Za elemente sa dvoznanom uticajnom linijom

EFEKTIVNI KOEFICIJENTI KONCENTRACIJE NAPONA U OSNOVNOMMATERIJALU

Tabela 13

Rednibroj Raunski preseci

Koeficijenti

a

1 Presek oslabljen spojnim zakivcima .............................. ' 1,32 U nastavcima i vezama po prvom redu jednosenih zakivaka:

a) za elemente sa dvozidnim presekom, vezanimu voru podvezicama ........................................... 2,0

b) isto, bez podvezica ................................................... 2,63 U nastavcima i vezama po prvom redu dvosenih

zakivaka ............................................................................... 1,64 U nastavcima i vezama po prvom redu visokovrednih

zavrtnjeva s jednom povrinom trenja:a) za elemente sa dvozidnim presekom, vezanim

u voru podvezicama ............................................... 1,3b) isto, bez podvezica...................................................

U nastavcima i vezama po prvom redu visokovrednih1,8

5zavrtnjeva s dve povrine tre n ja ....................................... 1,2

6 Za nosa izveden zakivanjem, po prvom redu zakivakaza vezu prekinute lamele za zategnuti p o ja s .................. 1,3

7 Za nosa ojaan u zategnutom pojasu horizontalnom lamelom zavarenom kontinualnim avovima (bez specijalnih mera za snienje koncentracije napona), namestu prekida lamele ....................................................... 3,5

8 Za nosa na ijem je zategnutom pojasu privarena na preklop kratka podvezica, vorni lim (bez specijalnih mera za snienje koncentracije napona), na mestu prekida podvezice (vornog lim a)........................................... 3,2

34. Koeficijenti izvijanja za elemente izloene izvijanju usled aksijalne sile pritiska, uvode se u formulu (l)(v.t. 35) ime se smanjuje dozvoljeni napon.

Za proraun stabilnosti centrino pritisnutih elemenata vrednosti koeficijenata co uzimaju se iz tabele 14 za odgovarajui eks- centricitet e=0.

Proraun krivih ili ekscentrino pritisnutih elemenata uz istovremeno dejstvo savijanja i pritiska izvodi se primenom koeficijenata to iz tabele 14 za odgovarajuu ekscentrinost e>0.

58

KOEFICIJENTI o> ZA SMANJIVANJE DOZVOLJENOG NAPONA ZA CENTRI'NO I EKSCENTRINO PRITISNUTE ELEMENTE

OD UGLJF.NINOG ELIKATabela 14

VitkostA

Odgovarajue ekscentrinosti e

I I I I ! I I i ! .0 I 0 ,IO1 0,25 0,50, 0,75! 1,00 1,50 2,00 2,50 3,00 3,50 4,00! 5,001 i i I 1 l i l i

0 0,90 0,85 0,79 0,68 0,60 0,52 0,43 0,35 0,30 0,2710 0,90 0,84 0,78 0,68 0,60 0,52 0,42 0,35 0,30 0,2620 0,90 0,83 0,77 0,67 0,58 0,50 0,41 0,34 0,29 0,2630 0,88 0,81 0,75 0,65 0,56 0,49 0,40 0,33 0,29 0,2540 0,85 0,79 0,73 0,63 0,54 0,47 0,38 0,32 0,28 0,2450 0,82 0,76 0,70 0,60 0,51 0,45 0,37 0,31 0,27 0,2460 0,78 0,72 0,66 0,57 0,49 0,43 0,35 0,30 0,26 0,2370 0,74 0,67 0,62 0,54 0,46 0,41 0,34 0,29 0,25 0,2280 0,69 0,62 0,57 0,50 0,43 0,38 0,32 0,28 0,24 0,2290 0,63 0,56 0,51 0,45 0,40 0,36 0,30 0,26 0,23 0,21

100 0,56 0,49 0,45 0,41 0,37 0,33 0,29 0,25 0,22 0,20110 0,49 0,43 0,41 0,37 0,34 0,31 0,27 0,24 0,21 0,19120 0,4? 0,39 0,37 0,34 0,31 0,29 0,25 0,22 0,20 0,18130 0,38 0,35 0,33 0,31 0,29 0,26 0,23 0,21 0,19 0,17140 0,34 0,31 0,30 0,28 0,26 0,24 0,21 0,20 0,18 0.16150 0,31 0,28 0,27 0,25 0,23 0,22 0,20 0,18 0,16 0,15160 0,28 0,26 0,24 0,23 0,22 0,21 0,19 0,17 0,15 0,14170 0,25 0,24 0,22 0,21 0,20 0,19 0,17 0,16 0,15 0,14180 0,23 0,21 0,20 0,19 0,19 0,18 0,16 0,15 0,14 0,13190 0,21 0,20 0,19 0,18 0,17 0,17 0,15 0,14 0,13 0,12200 0,19 0,19 0,18 0,18 0,17 0,16 0,15 0,14 0,13 0,12

0,22,0,21 0, 22! 0,20 0 , 22! 0,20 0,211 0,19 0,20 0,19 0,20j 0,19 0,19( 0,18 0,19 0,17

15 0,14

0 ,13 0,12 0,12 0,11 0,12:0,11 0,lljO,II

0,17 0,17 0,17 0, 0,17 0,16 0,16 0,16 0,15 0,15 0,14 0,14 0,13 0,13 0,12 0,12 0,11 0,11 0,10 0,10 0,10

Odgovarajua ekscentrinost e = e m a*/p, ge je emax najvea ekscentrinost u ravni izvijanja;p = W b r/F b r rastojanje jezgra od pravca ekscentriciteta. Vitkost tapa se odreuje iz odnosa slobodne duine tapa i odgovarajueg poluprenika inercije >,--Lk,/i, prema propisima za projektovanje mostova.

C entrifugalna sila. Za mostove sa kolosekom koji je deliminoili potpuno u krivini uvodi se u proraun centrifugalna sila, otstu- panje ose koloseka od ose mosta i nadvienje koloseka. Centrifugalna sila Hs u tonama, sa napadnom takom u teitu optereenja na visini 1,8 m od gornje ivice ine, izraunava se po formuli

8 M V2HsL 127 R

59

gde jeM maksimalni momenat savijanja za optereenje po emi

UIC-702, u trn;L raspon kolovoza, u m;R poluprenik krivine, u m;

Glavni nosa sa unutranje strane krivine treba ispitati sa punim nadvienjem i polovinom brzine, a spoljni sa polovinom nadvienja i punim iznosom brzine.Analogo se postupa i za proraun podunih kolovoznih nosaa. Centrifugalnu silu Hg ne treba mnoiti dinamikim koeficijentom.

35. P ro rau n nosivosti (3 elemenata nosee konstrukcijej potrebne za odreivanje kategorije mosta, izraunava se polazei od izraza za dozvoljeni napon aksijalno pritisnutog elementa

(Og + P9CTp) = C(Oodakle se dobija

V 4,6]/R < 120 km/h maksimalna brzina na datom otsekupruge.

/i

Dejstvo centrifugalne sile

(1)

60

gde je: a a dozvoljeni napon u t/cm 2 prema t. 31;to koeficijent izvijanja, prema t. 34;

dg napon od stalnog optereenja u t/cm 2 (stalno optereenje uvodi se u raun prema t. 30);

Za reetkaste glavne nosae nosivost se proverava s obzirom na napone u presecima tapova; nastavcima i vezama.

Za elemente izloene naizmeninom dinamikom pritisku i zatezanju ili jednosmernom dinamikom zatezanju, nosivost se odreuje s obzirom na zamor osnovnog materijala, a za pritisnute elemente s obzirom na izvijanje.

36- Primenjujui fo rm u lu (1) za aksijalno napregnute elemente kod izraunavanja napona uvodi se radna povrina preseka elementa Fr u cm2, dok se kod elemenata koji rade na savijanje umesto radne povrine uvodi radni momenat otpora Wr u cm3, umanjen 100 puta.Kod odreivanja radne povrine treba uzeti u obzir eventualno slabljenje preseka usled korozije i drugih oteenja, ustanovljenih prilikom pregleda konstrukcije mosta. Dozvoljava se slabljenje vertikalnog lima do 15%.

Za preseke nosaa izvedene zakivanjem bez horizontalnih lamela moe se uzeti Wr=0,82Wbr; za preseke nosaa sa horizontalnim lamelama Wr =0,80Wbr-Za izraunavanje nosivosti s obzirom na smicanje u fo rm ulu (1)

umesto Fr uvodi se hu8 = ---- - , gde je hu krak unutranjegS

para sila, 8 debljina vertikalnog lima nosaa u cm, Jbr momenat inercije preseka nosaa u cm4, S statiki momenat odgovarajueg dela poprenog preseka nosaa s obzirom na neutralnu osu u cm3.Za proraun napona smicanja u presecima nosaa izvedenih zakivanjem bez horizontalnih lamela (s visinom vertikalnog lima hvi=3501500 mm) za krak unutranjeg para sila moe se uzeti

hu = =0,835 hvi, a za nosae s jednim parom horizontalnih S

lamela (s visinom vertikalnog lima hvi= 5501700 mm) hu= =0,865 hvb s jednim vertikalnim limom hu=0,667hvi.Ako se trai nosivost nastavka ili veze elementa, onda u form uli (1) radnu povrinu Fr zamenjuje izvedena povrina zakivaka, zavarenih avova ili zavrtnjeva Fr tj. radna povrina veze.

62

37. Da bi se proraun u vezi nosivosti mostova mogao sprovesti jednoobrazno i da bi se rezultati mogli kontrolisati oformljene su tabele 15 18 za uticajne linije najeih oblika glavnih nosaa.Povrina Qg i duine optereenja L i poloaj vrhova uticajnih linija za reetkaste glavne nosae izraunavaju se po formulama u datim tabelama.Za reetke sloene, sa sekundarnom ispunom, kao i sa ukrtenim dijagonalama nuno je nacrtati uticajne linije. Pri tome se sa dovoljnom tanou uticajne linije dobijaju putem razlaganja sloenih reetki na niz prostih sistema.U tabelema 1518 oznake imaju sledee znaenje:l raspon glavnog nosaa, u m;x rastojanje levog vora preseenog polja od levog oslonca,

u m;x' rastojanje desnog vora presenog polja od desnog"oslonca,

u m;d duina polja, u m;x0 rastojanje vrha uticajne linije pojasnog tapa od levog

oslonca, u m;x0' rastojanje vrha uticajne linije pojasnog tapa od desnog

oslonca, u m ; la duina dijagonale, u m;

za uticajnu liniju vertikale Hk+i visina posmatrane vertikale, u m ;Hk visina predhodne leve vertikale, u m :za uticajnu liniju dijagonale Hk i Hk+i odgovarajua visina krae i due vertikale preseenog polja, u m;

h, hi, h2 normala sputena iz momentne take na tap gornjeg ili donjeg pojasa, u m;

sin p sinus ugla izmeu tapa horizontalnog pojasa i horizonta; L duina optereenja uticajne linije, u m; y ordinata uticajne linije;Cfg uticajna povrina za stalno optereenje, u m ;

Za reetkaste glavne nosae s jednakim poljima, osim gore navedenih, daju se i sledee oznake:

n broj polja reetkastog glavnog nosaa, n = d

s broj polja od levog oslonca do presenog polja, s = dx '

m broj polja od desnog oslonca do preseenog polja, m = 'd

Fbr povrina preseka tapa (bruto).Za proraun reetkastog glavnog nosaa sa ukrtenim dijagonalama uticajna linija uzima se uproeno kao za statiki odreene sisteme. Za ukrtenu dijagonalu uticajna linija je u obliku uticajne linije za transverzalnu silu, ija se ordinata deli sa cos a (a ugao izmeu dijagonale i vertikale). Pri tome se dijagonale raunaju za dva sluaja: 1) obe dijagonale rade istovremeno i 2 ) suprotna (pritisnuta) dijagonala ne sudeluje u radu i celokupnu transverzalnu silu u posmatranom polju prima zategnuta dijagonala. U prvom sluaju uticajUt povrine C/,, i Qe za svaku dijagonalu dobijaju se iz izraza:

za zategnutu dijagonalu QV=Q(,-. 7 ;iz a t. I- i p r i t .

za pritisnutu dijagonalu Ip r i t . + zat.

gde je Q 'p uticajna povrina za silu u dijagonali, na kojoj je pokretno optereenje, a koja je nacrtana kao da nema druge dijagonale u posmatranom polju, u m;

izat. i iprit. podune krutosti zategnutog i pritisnutog pojasa, u m ( i= F br//d);

Vertikale reetkastog glavnog nosaa sa ukrtenim dijagonalama mogu se raunati kao vertikale sistema sa dijagonalnom ispunom, tj. ne uzimajui u obzir dijagonale sa suprotnim padom. Tada se uticajne povrine mogu odrediti po tabelama 17 ili 18 ovog uputstva.Za taan proraun po kome se dobij a vea nosivost, treba nacrtati uticajne linije za vertikale pri emu se uzima u obzir istovremeni rad dijagonala.

Uticajne linije za reetkaste glavne nosae sa sekundarnom ispunomtapovi reetki sa sekundarnom ispunom dele se na etiri vrste:

I vrsta tapovi koji ine osnovnu reetku i ne pripadaju sekundarnoj ispuni;

II vrsta tapovi koji ine samo sekundarnu ispunu;III vrsta tapovi koji ulaze u sastav kako sekundarne tako

i osnovne reetke;IV vrsta vertikale osnovne reetke zatvaraju trougao sa dva

tapa sekundarne ispune.Ove vrste tapova prikazane su na skici.

VRSTE TAPOVA REETKI SA SEKUNDARNOM ISPUNOM

65

Povrina, poloaj vrha i optereena duina uticajnih linija za tapove I vrste nalaze se iz tabela 1518 predpostavljajui da nema sekundarne ispune.Povrine uticajnih linija za tapove II vrste nalaze se iz izraza

^?p=?7'g=d7j,

gde je d duina polja nosaa sa sekundarnom ispunom u m (v. skicu);

7) ordinata uticajne linije u sredini duine polja nosaa sa sekundarnom ispunom:

za vertikalu (vealjku) 7)= 1; za dijagonalu

17) = -------------------------- .sin

tapovi IV vrste (vertikale reetkastih glavnih nosaa sa kolovozom na donjem pojasu i sekundarnim tapovima vezanim za gornji pojas)Povrina, poloaj vrha i optereena duina na negativnom delu uticajne linije odreuju se po tabelama 15 18, uzimajui za d sekundarnu duinu polja.Povrina, pozitivnog dela uticajne linije odreuje se po formuli

Q'v=z

O n00 UTICAJNE LINIJE ZA REETKASTE NOSAE

UTICAJNE LINUE ZA REETKASTE NOSAE S PARALELNIM POJASEVIMA I DUAGONALNOM ISPUNOM Tabela 16

ONVO

UTICAJNE LINIJE ZA REETKASTE NOSAE S

Stapovi reetke Sema reetkastog nosaa Nejednaka polja

Reakcija na osloncu

Dijagonala

S redn ja v e rtik a la

* PRIMEDBA: Za p ro raun k ra jn jih ve rtika la , d ijagonala, polja gornjeg

70

KRIVOLINIJSKIM POJASOM I DIJAGONALNOM ISPUNOMTabela 17

cC0* Jednaka polja

_J E

>Nejednaka polja Jednaka polja

%m

0 t. 1 1 l2

f _ 1* m ( l- t ) L , - 'd v x i; (xl) (t -t)l yl =^ f[l-{4*n)(1-t)]

y d = ^ ]

= T yt Lt

% =\ Yd

n

r . i 40 -0

t-" 1-^.t

1 , md

yt~ l c d J

t - r f i x ( 1 - t ) 1*' ' n n t 1 " 1 -i.d d" t L d J

s i i m i t i L Li= id

Lh= mfl

y,= M x ld. 1 d Hi

y - . d X ' l dJd d Hi

^ori m Irf d - Hj

ft = T \ Lt

i d = - r yd Ld

X X1.

MX , X'

Xo X 1. h , t

x .x '.

4-yL

iv L

tl

hsl h ,l T y

= 0 ,5 l t sin a 2 h

1 sin/) 2 h i y L

i donjeg pojasa reetke treba uzeti - = 1 k *i

71

UTICAJNE LINIJE ZA REETKASTE NOSAE S

Stapovi reetke Sema reetkastog nosaadCo*

Nejednaka polja

Reakcija na osloncu

V ertikala

u t. l . 0 -0 '

u t.l 1-1'

D ijagonala

r d* * x i r

d x '(1 - t ) l= l

V ertik a la

Gornji pojas

Donji pojas

u t. l . U-U'

u t.l. 2'-C

ul.t. 1 -3

u t. l . 3 - 5

0,5

*PRIMEDBA: Za proraun krajnjih Stapova reetke: vertikala, dijagonala,

72

KRIVOLINUSKIM POJASEVIMA I TROUGLASTOM ISPUNOMTabela 18

0 ^ 0

J e d n a k a p o l j a

Lm N e j e d n a k a p o l j a

/

J e d n a k a p o l j ar pm

0 1 112

1 1( 1 - f )

d ( n - 1 )n 2

r , - 1 4 ( 1 - t ) i , . m d v . aC. d r t d v _ ^ d m% i = 4 " yd L d' n n t L d ' W . d J d H ,

d ------- u " " 'H i

r _ 1 m ( 1 - t ) L i - 4 d a C .\ x l d T - * v L* * 1 n y i = dC H j Y l " H , n - 2 y l 1

0 ,5 2 d 1 1 d

i l Xa x\> i * i ot h1 h l

X , t X . X'. Xo XoH v r~ f > , T

gornjeg i donjeg pojasa u odgovarajuim formulama uzeti t = 1.

PRIMERI KATEGORIZACIJE MOSTOVAShodno odredbama ovog uputstva u sledeim primerima proraunae se nosivost |l elemenata konstrukcije prema datim osnovnim podacima i odrediti kategoriju mosta u eksploataciji.

Primer 1. Nosivost [3 podunog kolovoznog nosaa.

Popreni n o s a

S-.1LjW 680.10

Jo =87,5 cm1 f slS.IOcm*

Osnovni podaci uz Prim er 1.

a) S obzirom na napon savijanja za presek u sredini raspona

Iz dijagrama 5 za raspon podunog nosaa /=4,826m i iz tabele l l za kolovoz sa mostovskim pragovima 22 x 28 cm dobija se stalno optereenjeg = 0,7 + 0 ,8 = 1 ,5 t/m mosta.

Prema t.36 Wr= 0 ,82-Wbr; Wbr= - ^ = -y m a x h / 2

Za dati presek podunog nosaa izraunava se momenat inercije s obzirom na neutralnu osu x-x:

J b r 8 h i

12

h r 1 - 4 ^ 8 7 , 5 + 1 5 , 1 0 | - ^ - 2 , 3 4 j 2 J = 8 8 7 5 3 c m 4

88753W b r= ----- = 2578 cm8; W r= 0 ,8 2 -2 5 7 8 = 2 1 1 4 cm3

34,5

r _ g / 2 - / 8 0 , 7 5 - 4 , 8 2 6 2 __________ L ~ 1 ----------------= 0,103 t/cm2

8 Wr 8 21,14

74

a = - 2 ^ / 1 = 1 ,1 9 0 tc /m 2 21 ,14

Iz tabele 12 za /cp=4,826x 3,0 = 7,826 4 ~ 0> 1 5- = 0 ,676 = 67 ,6 %K 1 ,61 -1 ,190

Iz dijagrama 1 za /=4,826 m ita se x=67% , pa je zadovoljen uslov

3 ( 6 7 ,6 % )> X (6 7 % )

b) S obzirom na napon smicanja u oslonanom preseku

Prema taki 36 je h u= = 0 ,667 hvl Pri emu se pojasni ugaonici ne uvodeS

u raun jer su na osloncu spojeni jednim zakivkom te ne prenose transverzalnu silu.

, , = B H - 1-5B-4,826/2 , hu-S 0,667-68-1,0

Iz tabele 8 interpolacijom za /= 4 ,826m je m axQ p=50,78 t

T p = ------50>78- ^ = 0 ,5 6 0 t/c m 20 ,6 6 7 -6 8 -1 ,0

Po formuli (1) sa dinamikim koeficijentom iz tabele 12 za /

gde je:n = broj zakivaka u vezi;ii0 = koeficijent koji pri debljini omotaa rupe 8= 1,0 cm i preniku

d 2,2 cm, iznosi

" " T i r 0 228Za smicanje jednosenih zakivaka

[M) = ------- - = 0,3 290,8-7t d2/4

Za smicanje dvosenih zakivaka

pU> = ----- ---= 0,1650,8-7T d2/4

Za kidanje glave zakivaka

m> = ------= 0,4390,6-7t d2/4

Zamenom ovih vrednosti u izraz za radnu povrinu veze dobija se:Za pritisak u omotau rupe u vertikalnom limu podunog nosaa sa n = 6 zakivaka

F ? = -----= 23 ,9 cm2;1,1-0,288

Za smicanje jednosenih zakivaka u vertikalnom limu poprenog nosaa sa n=16

Frv= -----16---- = 44 ,2 cm2;1.1-0,329

Mkivaka311^ dVOSenih zakivaka u vertikalnom limu podunog nosaa sa n = 6

Fr = r---- ^ -----= 33,0 cm21.1-0,165

Za izraunavanje nosivosti ovde je merodavna radna povrina dvosenih zakivaka u vertikalnom limu podunog nosaa, pa je

0,8 1 ,4 -0 ,7 5 ^ - 2-

^ 5078 - 98-9 8 %5 "2-33

P(98%)>X(70%)

76

U ovom primeru merodavan je najmanji koeficijent nosivosti 0=67,6% dobijen za sluaj a), pa se zakljuuje da je poduni nosa odnosno most sposoban za prijem celih vozova po svim emama teretnih vozova datih u tabeli 10. Prema tome moe se dozvoliti saobraaj teretnih vozova na elu sa bilo kojom lokomotivom tipa BB ili CC u upotrebi na J.Most se razvrstava u kategoriju C4.

Primer 2. Nosivost (3 poprenog kolovoznog nosaa

a) S obzirom na napon savijanja za presek izmeu podunih nosaa

Pod predpostavkom da su popreni nosai na meusobnom razmaku od 4,7 m iz dijagrama 5 i tabele 11 odreuje se stalno optereenjeg = 0 ,88+0,80= 1,68 t/m mostaBruto momenat inercije s obzirom na neutralnu osu x-x:

1 0-903Jbr= + 4(191,6+20,96-42,142)+ 2-22 ,5 -1,1 -45,552 = 60750 +

+ 149648+102702=313100 cm4Prema t. 36 je

Wr=0,80-W br=0,802 = 5433 cm3 46,1

77

Povrina uticajne linije za momenat savijanja u preseku izmeu podunih nosaa odreuje se po formuli 9 l=

Documents

32 Propisi o Kategorizacji Pruga