189

CRKVENOSLOVENSKI JEZIK NA PUTU BOGOPOZNAWA

Sada se u svesti pravoslavnih qudi ~esto namerno unedrava misao da je crkve-noslovenski jezik zastareo, onemo}ao, postao izan|ao i nerazumqiv, te ga je zato potrebno izmeniti, pribli`iti, prilagoditi ruskoj jezi~koj svesti /au-tor je Ruskiwa, ali se ovo isto mo`e primeniti i na srpski jezik i narod; prim.prir./ Progoniteqi crkvenoslovenskog jezika govore i o tome da je crkve-noslovensko bogoslu`ewe nerazumqivo qudima koji tek pristupaju Pravo-slavqu, drugim re~ima, da ono odbija neofite od Crkve. ... U ovome se vidi ve-lika opasnost, koja ne preti toliko crkvenoslovenskom jeziku, koliko nama samima - pravoslavnim qudima, koji se kroz ovaj jezik pribli`avaju Gospodu. RE^ CRKVENOSLOVENSKOG JEZIKA NOSI U SEBI ENERIGIJU DOBRA. SILA DOBRA, ODLIVENA U FORMULAMA CRKVENOSLO-VENSKOG JEZIKA, VELIKA JE I SVESILNA. Velike re~i: Vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha. Amin - su DIREKTNO DEJSTVO BO@IJE SILE. Osve{tana Imenom Gospodwim, qudska dela zadobijaju, samim tim, otpor-nost. Po neprestano tvorenoj molitvi od strane ~oveka, a pravoslavne mo-litve zvu~e crkvenoslovenski, Gospod izgra|uje wegov `ivot. I spasonosni psalam @ivi u pomo}i Vi{wega (90), iako nije razumqiv svakom re~ju, ipak pravoslavni ~ovek zna da, po re~i ovog psalma, @IVA POMO] BO@IJA SILAZI NA ^OVEKA, kao, uostalom, i pri svakoj usrdnoj molitvi. Crkvenoslovenski je uistinu drevni (wemu je vi{e od 1000 godina!), ali ne prevazi|en i nemo}an, ve} mnogomudri i opitni (iskustveni). ... Mi danas `ivimo u tzv. informacionom dru{tvu, kada je ~itav svet, a i pravo-slavna Rusija tu nije izuzetak, opleten lova~kom mre`om televizijskih i radio-talasa. Upravo o ovom vremenu je, ~ini se, Prep. Nil Miroto~ivi go-vorio: da }e u qudskim domovima biti u uglovima, umesto ikona, crne kutije, a da }e na krovovima ku}a rasti rogovi. Kroz ove zlovesne kutije (doslovno zlovestije - one emituju zlo!), |avo deluje ne toliko na svest, razum ~oveka, koliko na podsvest, tj. na qudsku du{u - du{u svakoga, od staroga do mladoga. Jer, svaki ~ovek, shodno posledwim istra`ivawima geneti~ara (a Crkva je o tome znala oduvek), predstavqa po sebi antenu, koja zra~i i upija talase, i ni-jedna re~ koju on vidi ili ~uje ne prolazi mimo wega, ni dobra, ni zla. Mo}ni tehni~ki metodi tako deluju na du{u ~oveka da on, iako ne delom, onda re~ju

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 13. AVGUST 2017, GODINA 18, BR. 48

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

190

i pomi{qu, kada gleda TV ili slu{a radio, ili pro-sto {eta gradom, prinu|en je da posmatra reklame na ulicama i izloge prodavnica, da gre{i i misle-no naru{ava zapovesti: ne ubij, ne ukradi, ne ~ini prequbu, ne stvaraj sebi idola. A, o~istiti qudsku du{u, umrtvqenu grehovnim pomislima, osloboditi podsvest od ru{ila~kog neurolingvisti~kog pro-gramirawa, mo`e crkvenoslovenski jezik, koji kao letwa ki{a omiva du{u nepomu}enim jezi~kim smis-

lom i dobrom energijom slovesnih simvola. Ovo da-nas priznaju i oni koji razra|uju metode neurolingvisti~kog programirawa, radi upravqawa masama u politi~ke i komercijalne svrhe. Citiram wihovo qutito upozorewe: “Molitve na crkvenoslovenskom jeziku predstavqaju kon-trasugestiju (tj. ometaju sugestivno dejstvo), a dominiraju}i fonosemanti~ki priznaci svih crkvenoslovenskih hri{}anskih molitava su - svetli, ne`ni, upe~atqivi”. Ovo zna~i da crkvenoslovenski jezik prepre~uje put svakom nepo`eqnom uticaju na tvoju du{u. Ma {ta se desilo u toku napornog i u`urbanog dana, ~ovek koji odlazi na spavawe, ~itawem Psaltira i ve~erweg pravila, slu{awem jevan|eqskih re~i - o~i{}uje sebe i ukrepquje, postaje nepristupa~an za demonska na{aptavawa. Evo {ta predstavqa: Gospode, oslabi, ostavi, oprosti sva pregre{ewa raba Bo`ijeg (ime), voqna i nevoqna - u razre{noj molitvi sve{tenika na ispovesti. A, Psalam 50 - i u wemu svaka re~ - jeste pokajna sve}a pred Bogom - Pomiluj, omij, o~isti! I ovo je nesumwivo, ~ak i tamo gde mi ne razumemo u potpunosti smisao molitve, kao {to je i u re~ima psalma: Potrpi Gospoda i okrepi se, srce moje (Ps.26,14) - nemogu}e danas razumeti drevnije zna~ewe re~i trpeti, koje je blisko glagolu treperiti, biti u trepe-tu (drhtati, tresti se). Potrpi Gospoda - to zna~i: pokoravaj se Gospodu sa trepetom. I ova re~, u kontekstu psalma, spasava nas, uzvi{uje na{u du{u, o~i{}uje je od svakodnevnih ne~istota, mimo na{eg rasu|ivawa. Me|utim, ne samo da energija dobra ~ini danas crkvenoslovenski jezik spasonosnim sidrom pravoslavnog ~oveka. U crkvenoslovenskim tekstovima Svetog pis-ma, u Jevan|eqima, Psaltiru, u mno{tvu duhovnih dela koja su stvorena to-kom jednog milenijuma u Vizantiji i Rusiji, OTKRIVA SE BOG. Crkveno-slovenski jezik je put bogopoznawa pravoslavnih qudi. I uvek je bilo tako, i pre 1000 dogina i danas: ~oveku koji prima Pravoslavqe neophodno je da se uspiwe ka Bogu ne samo na duhovnoj lestvici, ve} i po jezi~koj lestvici. ... [iroko je poznata teza: granice moga jezika su granice moga sveta. Sva dubina i {irina na{ih spoznaja o svetu zasniva se na {irini jezi~kih poj-mova o wemu. No, u crkvenoslovenskom jeziku, mi ne upoznajemo toliko ovaj svet koliko Samog Gospoda. Eto, za{to je bez ovog jezika ~oveku nemogu}e pravoslavno misliti. ... Evo, npr. glagol vaskrsnuti. Imenica Vaskrsewe - na gr~kom anastasija - pre svega je ustajawe. A, koren crkvenoslovenskih re~i Vaskrsewe (voskresenie) i vaskrsnuti (voskresnuti) je kresiti, koji ima dva drevna zna~ewa: o`iveti i zapaliti se. Sjedinite ova dva zna~ewa u re~ima

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

192

U NEDEQI 10. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 13.(31) Sv. mu~enik Evdokim; Sv. mu~enica Julita (Gospojinske poklade) 14.(01) Izno{ewe ^asnog krsta - Sveti mu~enici Makaveji (Po~etak posta)15.(02) Prenos mo{tiju prvomu~enika i arhi|akona Stefana16.(03) Prepodobni Isakije, Dalmat i Faust17.(04) Sedam svetih mu~enika u Efesu18.(05) Sveti mu~enik Evsignije (Pretprazni{tvo Preobra`ewa)19.(06) Preobra`ewe Gospodwe

Sutra, 14. avgusta, na praznik Izno{ewa ^asnog krsta, po~iwe Svetous-pewski post, koji traje do praznika Uspewa Presvete Bogorodice, 28. av-

gusta. U subotu, na Preobra`ewe Gospodwe, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.

STARAC SOFRONIJE (SAHAROV) O LITURGIJSKOM JEZIKU

Qudski jezik je predvi|en za izra`avawe realnosti razli~itih nivoa: postoji `itejski nivo - nivo prirodnih potreba; postoji nivo blizak wemu, koji se od wega ipak razlikuje - nivo primitivnih du{evnih ose}awa i strasti; postoji jezik politi~ke demagogije; postoji nau~ni, filosofski jezik, jezik poezije; najvi{i od svih jeste jezik Bo`anskog Otkrovewa, mo-litve, bogoslovqa i drugih odnosa izme|u Boga i qudi - liturgijski. Svaki jezik ima svoj zadatak: da uvede slu{aoca ili ~itaoca u oblast kojoj dati jezik pripada. ... Slovenima je, po Promislu, darovan blagosloveni jezik, koji se vekovima koristi u bogoslu`ewu, Svetom pismu i molitvi, i koji se nikada ne koristi za ni`e svakodnevne potrebe, ~ak ni u crkvenoj lite-raturi. Mi smo kategori~ki ube|eni u neophodnost upotrebe ovog jezika u bogoslu`ewu; uop{te nema potrebe da se on zameni jezikom svakodnevice, ~ime }e se neizbe`no sniziti duhovni nivo i time naneti neizmerna {teta. Neumesni su argumenti o tobo`woj nerazumqivosti starog jezika za mnoge savremene qude; za qude koji su odreda pismeni, ~ak i obrazovani. Za wih usvajawe malog broja re~i koje se ne koriste u svakodnevnom `ivotu pred-stavqa posao od nekoliko sati. Svi, bez izuzetka, ula`u ogroman napor u us-vajawe slo`ene terminologije iz razli~itih oblasti nau~nog ili tehni~kog znawa, politi~kih, pravnih ili dru{tvenih nauka, filosofski ili poetski jezik... Za{to bi se Crkva primoravala na gubitak jezika koji je neophodan za izra`avawe najvi{ih formi bogoslovqa ili duhovnih iskustava? Svako ko iskreno `eli da postane zajedni~ar u vekovnoj kulturi Duha na}i }e lako mogu}nost da usvoji neprocewivo blago sve{tenog slovenskog jezika, koji zapawuju}e odgovara velikim tajnama bogoslu`ewa. Osobenosti ovog jezika ~oveku olak{avaju napor da se privremeno odvoji od strasne svakodnevice...

191

Pslamopojca - Vaskrsni, Gospode, ili u velikom Hristos voskrese, i kakva }e se veli~anstvena slika pojaviti pred va{im o~ima! A, re~ smirewe, koja se obi~no prihvata kao hri{}anska “vrlina” pokornosti i samouni`avawa, ako se na wu pogleda kroz prizmu crkvenoslovenskih teksto-va i drevnih slovenskih korena mir i mera (ravnote`a), pokazuje se da nosi u sebi druga~ije zna~ewe od ponizne pokornosti. Smiriti se - zna~i: pomiriti se sa Bogom, sa bli`wim, a shodno tome, prona}i ravnote`u, oslonac u `ivotu, jer je smirewe kao pomirewe i ravnote`a duha su-protno grehu gordosti, kao buntu i srditosti. ... Treba li `aliti {to nam u crkvenosloven-skom jeziku nije sve odjednom razumqivo? Zar odoj~e, slu{aju}i u kolevci maj~insku pesmu, sve shvata o woj? Ne! U po~etku, ono samo ~uje umilni glas majke, ~istu melodiju napeva, potom uo~ava posebne

re~i, neve{to ih ponavqaju}i. No, potrebno je odrasti, roditi svoju decu i, tek nad wihovom kolevkom, shvatiti {ta nosi u sebi ova starin-ska kolevka, na kojoj su odgajana pokoqewa. U Crkvi smo mi spo~etka ista takva deca, ~ujemo jasni glas sve{tenika, melodiju koju izvodi hor, strogo ~itawe ~teca. Potom po~iwemo da razlikujemo re~i, ponavqamo ih i u~imo. I na

ovom putu, trebalo bi pamtiti stalno da nam je crkvenoslovenski jezik ma-terwi,... da je to jezik bogopoznawa, a zameniti ga ne~im isto je {to i zame-niti maj~insku pesmu savremenim {lagerom...

Tatjana Leonidovna Mironovna, doktor filolo{kih nauka

Svaka sveta re~ ima stvarala~ku snagu, ona nas pribli`ava Bogu. Mi smo uni{tili pravi zna~aj na{ih re~i i time ih udaqili od Boga. ^ak i kada smo prinu|eni da razgovaramo o svetskim stvarima, treba u srcu svome da sa~uvamo re~i molitve. A, ako neko nije navikao da u srcu svome zadr`i mo-litvu za vreme razgovora, bar treba da shvati da sve {to govori - govori u prisustvu Bo`ijem i da On, Nebeski Otac na{, ~uje svaku na{u re~ i raza-znaje svaki pokret du{e na{e. Starac Zaharija, Rusija

PRAVE RE^I SU UVEK IKONE RE^I BO@IJE, KOJA JE HRISTOS.Vladimir Dimitrijevi}, kwi`evnik i publicista

Vr{i se jedna velika redukcija, gde se pola jezika smatra anahronizmom. Da nije tih `ivih izvora koji izbijaju po planinama, ko zna odakle bi doticale i kako bi svenule i nestale re~i. Akademik Matija Be}kovi}

Re~ Bo`ija je kandilo. Sv. mu~enica carica

Aleksandra (Romanova)

QUDI GOVORE O... MO]I ISKONSKIH RE^I