109

SVETI LUKA KRIMSKI O QUBAVI PREMA SVIMA

Nastala su stra{na vremena, o kojima je i Sam Gospod govorio, dok je uka-zivao na znake Svog Drugog dolaska. Tada je, izme|u ostalog, i ovo rekao: I tada }e se mnogi sablazniti, i izda}e jedan drugoga, i omrznu}e jedan drugoga... i zato }e se umno`iti bezakowe, ohladne}e qubav mnogih. U ovo na{e vreme, upravo to i gledamo! To je ono {to izaziva patwu u na{em srcu, ono zbog ~ega nam se srce cepa. Danas vidimo da se mnogi qudi mrze i izdaju jedni druge. U wihovim srcima je ohladnela qubav, tako da od we ni traga nije ostalo. ... Narodi `ive po zakonima sveop{teg neprijateqstva, umesto po zakonu Hris-tove qubavi. Onaj ko u novinama prati {ta se u svetu doga|a, zgrozi}e se kad vidi kako satanska la` i nepravda trijumfuju i kako velike dr`ave podsti~u na politi~ko nasiqe, koje je zaista za svaku osudu. [ta treba da ~inimo i kako da `ivimo? Treba sa~uvati qubav Hris-tovu do Drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista. Treba sa~uvati qubav Hris-tovu u srcima malog stada Hristovog! Zato u`as zbog takvog na~ina `ivota, nepravdi i poga`ene qubavi, koji gledamo svakoga dana i svakoga ~asa, treba da nas podstakne da u srcima svojim rasplamsavamo qubav Hristovu. No, kako to u~initi i kome se uop{te qubav daruje? Na dar je dobija samo onaj ko ispuwava zapovesti Hristove i ko hodi uskim putem stradawa, ne skre}u}i s tog puta, bez obzira na stradawa i progone koji mu prete. Treba i}i do kraja krsnim putem, i to bez osvrtawa. Treba i}i ka svetlosti Hristovoj! A, budemo li uporno i bez stajawa i{li ka svetlosti, onda }emo do we i sti}i. Kako je mogu}e voleti qude koji nas mrze? Mogu}e je, ako ne u pot-punosti, a ono makar u maloj meri. Razmislite o tome {ta je to saose}awe. To je jedan od oblika svete qubavi. Nismo li du`ni da svim srcem `alimo qude koji su odbacili Hrista i koji hode putem pogibli? Zar nismo svi mi du`ni da se sa`alimo nad takvima?! Te{ko je voleti ih potpunom i ~istom qubavqu, ali je mogu}e sa`aliti se nad wima i svim srcem tugovati {to se ti nesre}nici nalaze na putu pogibli. Ako ih ne budemo prezirali i prokli-wali, samim tim }emo ispuniti Hristov zakon u odnosu prema wima. Znate li da su velikog svetiteqa Serafima Sarovskog napali razbojnici, nekoliko qudi iz sela koje se nalazilo pored samog manastira? Na smrt su ga pretukli, glavu mu razbili i rebra polomili, tako da je izgubio svest i nekoliko me-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 26. MART 2017, GODINA 18, BR. 28

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

110

seci proveo u manastirskoj bolnici, sve dok Presveta Bogorodica nije do{la i iscelila ga. A, kako se on poneo prema razbojnicima? Wih su pohvatali i na sud predali, ali je prepodobni Serafim sa suzama molio da ih ne ka`wavaju, nego da ih oslobode. Svetiteq Bo`iji je plakao zbog wih i bilo mu je ih je `ao, {to zna~i da ih je voleo. Takvo ose}awe pokazivali su mnogi, zaista mnogi svetiteqi. Oni su se upravo na takav na~in odnosili prema onima koji su im veliko zlo nanosili. Upravo tako i Sam Bog trpi gre{nike. Trpeo je ~ak i tako

stra{nog razbojnika kakav je bio Varvar, razbojnika koji je tri stotine qudi ubio, a potom se pokajao. Bogu je prineo takvo poka-jawe koje mi ni zamisliti ne mo`emo, i Bog mu je oprostio i tako ga silno zavoleo da mu je i dar ~udotvorewa darovao. Budu}i da je Sam Gospod tako dugotrpeqiv u odnosu na te{ke gre{nike, kako onda da se mi usudimo da ih mrzimo i prokliwemo? Treba s wima da saose}amo, a saose}awe je jedan od oblika qubavi. Ako je mogu}e sa`aliti se ~ak i nad ubicama i zlo~incima, {ta onda re}i o onima ~iji je greh mnogo mawi, o nesre}nim kradqivcima i o svima onima koji su u pogibeqnom grehu? Takve treba mnogo vi{e `aliti nego {to je prepodobnom Serafimu bilo `ao onih koji su hteli da ga ubiju. I, neka niko od vas ne ka`e: kako mogu da volim te qude koji nam truju `ivot i koji brukaju ceo narod. Neka ih niko od vas ne prokliwe, nego neka ih `ali, pa }e tada qubav Hristova sasvim neprimetno iz dana u dan sve vi{e ispuwa-vati va{a srca. Jer, qubav ispuwava srce ~oveka koji se trudi da Bogu ugodi, koji se stalno moli i telo svoje smirava, ~oveka koji se trudi da pomogne onima oko sebe. Qubav Hristova se uliva u srce takvog ~oveka tako da ga do kraja ispuni, a ispuni ga tako da po~ne i na druge da se izliva, kao {to se i kod prepodobnog Serafima izlila na hiqade gre{nika koji su kod wega dolazili. Za takvu qubav molite se svi re~ima Svetog Jefrema Sirina: Gos-pode i Vladiko `ivota moga, duh qubavi daruj meni, slugi Tvome! I da}e vam Bog duh qubavi!

Apostol Petar - tip plamene vere, koja, kada se Duhom Svetim ustali, postaje ~udo i za an|ela na nebu i za qude na zemqi. Takvu veru obi~no sus-topice prati plamena qubav, koja tako|e, dok se Duhom Svetim ne osveti i ne ustali, ima svoja dramati~na dizawa i spu{tawa, uspone i padove. ...

Apostol Petar je tipi~an primer pravog ~oveka: ne zna sebe do kraja, veruje u svoje sile i mo}i, ali i ne sluti koliko su to podmukle zamke i izdajice. ^ovek sam sobom nikad ne mo`e poznati sebe; potrebno je da

pro|e mnoga isku{ewa, da bi donekle sagledao sebe. Samo kad Bog Logos - svetlost sveta i svetlost `ivota - osvetli sve ponore qudskog bi}a

i sve skrivnice, ~ovek mo`e istinski poznati sebe.Sv. ava Justin ]elijski

111

Svima nam je dobro poznato da se isku{ewa poja~avaju tokom posta, a naro~ito su sna`na neposredno pre i po-sle Pri~e{}a. Pa, iako znamo {ta su oru`je i {tit za duhovne borbe, naj~e{}e, tokom isku{ewa, zaboravqa-mo na wih i radimo po svojoj pameti, nemo}i, gordosti, strastima, ... Tokom posta imamo isku{ewa sa qudima sa kojima i ina~e imamo odnose pune nerazre{enih (~esto i neprepoznatih) “ra~una”. Bog nam, kroz isku{ewa, poka-zuje gde su ta zapretena mesta u nama, pokazuje nam ko smo i gde smo - u odnosu na Wega i na bli`we, na qude oko sebe. Isku{ewa su na{e ogledalo. Isku{ewa nas bude iz iluzija i pozivaju nas na budnost duha i srca. Pozivaju nas na poznawe istine i na put ka nama samima - boqima, ~istijima, ~estitijima, smirenijima. Ona su najja~i poziv na qubav. Isku{ewa se ne treba bojati, ve} ih prihvatati sa smirewem, kao na{e (iako gorke i bolne)

saveznike u osvajawu {irih obzorja qubavi. Iskusni duhovnici govore {ta da ~inimo tokom isku{ewa: odmah se treba obratiti Gospodu i ostati u smirewu, koliko do nas stoji. Ako je u pitawu sukob sa ~lanom poro-dice, ro|akom, {efom, kolegom, kom{ijom, prijateqem..., ne treba ulaziti u dubqu raspravu, a jo{ mawe u sva|u, ve} se u sebi po-moliti: “Gospode, Ti vidi{ i moju i wegovu/

wenu slabost. Urazumi nas oboje, pomozi da mir me|u nama bude. Pomozi da se razre{i ova na{a nevoqa”. Ako patimo od kakve telesne ili du{evne boles-ti, nema{tine, nemogu}nosti da ostvarimo ne{to {to nam je veoma zna~ajno, nedostatka vremena ili snage za ne{to, gubitka - ne treba o~ajavati, ve} se odmah obra}ati Gospodu sa molbom da nam pomogne i da uredi sve po WEGO-VOJ, a ne na{oj voqi, da nam poka`e {ta je na{ put i {ta je za nas dobro. Ako je na{ bli`wi u nevoqi ili na pogre{nom putu, a ne ~uje na{e savete - ~u}e Gospoda, zato se jedino Wemu treba odmah obratiti, a na{e je da nastavimo sa molitvom i potpunim poverewem u Bo`iju milost. Iskusni duhovnici govore da je va`no da ne idemo kroz `ivot sa nepotrebnim teretom, ve} da se ODMAH obratimo Bogu i predamo se u Wegove ruke. To ne podrazumeva na{u pasivnost, ve} mudrost i rasu|ivawe - a to se u~i ~itavog `ivota - {ta je ono {to do nas stoji da u~inimo, a gde po~iwe poqe na{e nemo}i, a Bo`ije svemo}i. I savremeni duhovnici i Sveti oci su sa-vetovali obra}awe Gospodu u prostoti, kao {to se dete obra}a svome roditequ. Isku{ewa nam upravo i poma`u da poz-namo svoju NEMO] i Bo`iju SVEMO] (dok mi ~esto ̀ ivimo kao da je suprotno).

QUDI GOVORE O... ISKU[EWIMA

Nerawivi smo samo dok u sr-cima ~uvamo qubav. Qubav je

bila Hristovo uto~i{te u svoj mr`wi i zlobi koji su kao mor-ski talasi nadolazili na Wega.

Sv. carica Aleksandra Romanova

Ne}e biti opasno to {to nas na putu spasewa snalaze

muke i te{ko}e. Bi}e opasno ako ne znamo za{to.

Patrijarh Pavle

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

112

U ^ETVRTOJ NEDEQI POSTA (SREDOPOSNOJ) PROSLAVQAMO: 26.(13) Prenos mo{tiju Svetog Nikifora Carigradskog27.(14) Prepodobni Benedikt Nursijski28.(15) Sveti mu~enici Agapije, Plisije i drugi29.(16) Sveti apostol Aristovul; Sveti mu~enik Savin (Prvo bdenije)30.(17) Sveti Aleksije ^ovek Bo`iji31.(18) Sveti Kiril Jerusalimski (Drugo bdenije)01.(19) Sveti mu~enici Hrizant, Darija i drugi; Prep. Simeon Dajbabski

U petak, 31. marta, sa po~etkom u u 17:00, slu`i}e se sve~ano bdenije sa Akatistom Presvetoj Bogorodici. Peva}e Prvo beogradsko peva~ko

dru{tvo. U subotu, 1. aprila, na Svetog Simeona Dajbabskog, zaupokojena Liturgija po~iwe u 7:30. Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana,

tokom i posle redovnih bogoslu`ewa.

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQUSv. Luka Krimski (Vojno-Jasenecki):

TUMA^EWE VELIKOPOSNE MOLITVE SV. JEFREMA SIRINA

Kwigu je objavio manastir Prevlaka, sa blagoslovom mitropolita Amfilo-hija. Sveti Luka Krimski, veliki isceliteq (~ije se ~estice mo{tiju nalaze u wemu posve}enoj kapeli na VMA), za zemaqskog `ivota i hirurg, lekar i isceliteq, kroz svoje kwige se projavquje i kao lekar qudskih du{a. Kroz ovu kwigu ukazuje na zna~aj Velikoposne molitve kao lekarstva za na{u du{u i vaskoliki `ivot. Pisana je sasvim jednostavno, mo`e je razumeti svako i primeniti wene istine na sopstveni `ivot. Na prvi pogled, mo`e se u~initi da nam je sve to ve} poznato, me|utim, jedno je znati, a drugo tvoriti, kako je vazda podse}ao na{ patrijarh Pavle. Ova kwiga je dragocen saputnik tokom velikoposnog putovawa, kome se treba neprestano vra}ati, kao {to se i u re~i Velikoposne molitve treba udubqivati, promi{qati ih i pro`ivqavati.

Ako se brat tvoj na tebe quti, to se u stvari Gospod na tebe quti. Ako si se pomirio sa bratom svojim na zemqi, ona si se pomirio i sa Gospodom svo-jim na Nebu. Ako primi{ brata svoga, onda si u stvari primio i Gospoda svoga. Dakle, pomiri se sa Wim kroz pomirewe sa o`alo{}enima, obraduj Ga obradovav{i gladne. Kroz umornog putnika pripremi Mu meku postequ, operi Mu noge i ~a{u Mu svoju daj. On je tebi ukazao neuporedivo ve}u qubav: zahvatio je vodu, osvetio je i wome oprao grehe tvoje, za tebe je prelomio Telo Svoje i Krv ti Svoju dao da je pije{. Sv. Jefrem Sirin