N a s m e { i t e s e m o l i m !

ISSN

246

6-25

93

Br. 23

Pozdrav ^a~ku sa KubeRadujem se da putujemo zajedno!Ovog prole}a put me je odveo na Kubu, a evo imao sam sre}e da

kwigu Srpski narodni kalendar nosim i Srbima koji `ive na juguRusije.

^a~ak se najvi{e voli kad si daleko od wega. To sam rekao jo{davno, a bio je to i naslov ^a~anskog glasa koji pored Ozona iTelemarka prati na{a putovawa. Ovog prole}a sa kwigom, sa kalen-darem, bio sam i u Berlinu i u Bukure{tu. Planiramo da spremamonovi kalendar za 2020. godinu. @eleli bismo da promociju kalen-dara napravimo u Kini.

Sa kalendarem u Rusiji na Crnom moru

https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/cvorak-sleteo-na-kubu-ali-ne-i-njegov-kofer/https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/kuba-u-ocima-jednog-cacanina/

https://www.turistickisvet.com/vesti/turizam/putopis-kuba---ostvarenje-jednog-sna.html

https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/cvorak-sleteo-u-rusiju-i-u-krasnodaru-nasao-posao/https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/nasmesite-se-molim/https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/krevetom-koji-ide-sinama-stigao-u-soci/https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/cika-cvorak-kazi-nasem-tati-da-se-vrati-obecao-je/https://www.ozonpress.net/zivotni-stil/putovanje-brodom-knez-vladimir/

2

VENECIJA

Moj prvi odlazak iz Jugoslavije bioje put za Italiju. Put iz ^a~ka prekoBeograda, vozom do Venecije sa tegettorbom od skaja i kru{kama iz dedinog ibakinog dvori{ta. Bio sam |ak Gimna-zije. Ja u Italiji i tamo, pored trgaSvetog Marka, iza Du`deve palate, u ho-telu koji se zvao Lisabon. Imao je pro-zor ispod kojeg je bio kanal {to je izla-zio na Veliki kanal dug 3,8 km. Sad sese}am te drskosti, a onda sam to u~iniosa zadovoqstvom kroz prozor sambacio ugrizak kru{ke, ocefcao sam seva`nim u tom svetu jer sam imao osamna-est godina. Uve~e, iako sam imao cipe-le, iza{ao sam bos iz hotela da bih setako prikqu~io hipicima na obli`wemtrgu. Imao sam crveni paso{.

Crkva San \or|o Ma|ore, most Ri-

jalto iz XVI veka, crkva Santa Marijade la Salute iz XVII veka. Venecija, ne-kada prestonica

Mleta~ke Republike kroz vekove, asada deo svetske ba{tine pod za{titomUneska, ~inila mi se kao kraj sveta.

RIM

Imao sam cpefce da po zavr{etkugimnazije krenem sa grupom ~a~anskihturista na put kroz Italiju. TrajektBar Bari, a potom Vezuv i Napuq. Na{vo-

di~, Lepa Obradovi} obefrana je da}e mi pomo}i da na|em posao u Rimu. Ikada smo do{li u Rim, posle razgledawarimskog amfiteatra Koloseum, An|eo-ske tvr|ave, [panskog trga... oti{lismo u neki hotel da pitamo da li im tre-ba radnik. Neka stara, debela sa sme|eofarbanom retkom kosom i velikom di-optrijom rekla je da mogu da osta-

nem i sada. Ona je imala oko sedamde-

HVALA [TO STE OKRENULI NOVINE - MALE PROMENE SU UVEK DOBRODO[LE

Iz ulice Kneza Milo{a do svetskihsokaka i avenija...

Pi{e: Slobodan R.

^vorovi} ^vorak

Iz Ivawi~kog sokaka do Venecije, Rima, Londona, Pariza,Wujorka, Wu Delhija, Pekinga, Bankoka, Honkonga, Tokija,Manile, Kaira, Najrobija, Moskve, Osla, Lisabona, Rio De@aneira, Lime, Karakasa, Sidneja...

Moja ItalijaMoj prvi put iz Jugoslavije bio je put za Italiju.

^inilo mi se da sam na kraju sveta

obi~no ~a{}avali recepcionara sasedam-osam nov~anica, od kojih bi mi

on dao samo jednu, on mi je samo lupao navrata i zvao me da snesem sve kofere ilida ih iznesem iz autobusa i odnesem posobama. I samo {to me je zvao, uzeo je se-bi toliko nov~anica a menidaosamo jed-nu.

Bio je to moj susret sa zakonima ka-pitalizma a imao sam devetnaest godina.Moj posao je bio jo{ i sakupqawe ~ar-{ava, jastu~nica, pe{kira a trebalo jeda ih odnesem na posledwi sprat hotelai operem u ma{ini. Tako oprane bi ihprostirao na velikoj sun-

~anoj rimskoj terasi. I kada stignemdo Tpetier, ~etvrtog reda, na letwemsuncu prvi bi se ~ar{avi ve} osu{ili.I tako svakog dana, sam.

Posle mature svi moji drugovi su po-begli na zaslu`eni odmor na more. Mojeleto je prolazilo izme|u neopranih ta-wira i gomila hotelskog ve{a i kofe-ra. A tako dugo sam ma{tao o tom letu,tako dugo sam ga ~ekao. Budio sam se sva-kog jutra u sobici, malom magacinu od-mah iza bara, a onda tr~ao po spratovi-ma i gostima nosio kofere u autobus.

set osamdeset godina a zvali su je SI-WORINA verovatno {to je i daqe o~e-kivala priliku da se uda. Dobio sam po-sao i mogao sam da ostanem. Ipak sam sevratio sa grupom ku}i i posle desetakdana, avionom iz Beograda preko Du-brovnika, ponovo krenuo za u Rim. Ocusam rekao da idem, nije se slagao ali senije ni

bunio. Tetke su ga nagovorile da tre-ba da idem a on je oti{ao na neki put. UDubrovniku sam ~ekao dva dana do no-}nog ~arter leta sa ]ilipa na ]ampi-no, neki mali aerodrom na dalekoj peri-feriji Rima.

Pred pono} na Pilama, u Dubrovni-ku, odakle su polazili autobusi za aero-drom, u mraku sam video i svog oca. Ka-`e prolazio ovuda, bilo mu usput. Dao

mi je malo para. I onda i sada samznao da wemu Dubrovnik nikada nije biousput.

Pred zoru stigao sam u Rim i u hotel„San Marco“ u blizini `elezni~ke sta-nice. Trebao sam da spavam u magacinuiza {anka uz gajbe piva, u razvaqenomkrevetu. Zadatak mi je bio da gostimaunesem i iznesem kofere. Vodi~i su

3

Onda bih sklawao tawire od doru~ka ipostavqao nove za ru~ak. Slede}ih pet-naestak minuta bilo mi je odre|eno zadoru~ak. Malo butera, pekmeza i ~aja aonda opet tr~awe na terasu, veliku isun~anu. I pre nego {to gomilu prqa-vih hotelskih ~ar{ava stavim u ma{inugledam to nebo i sunce {to me pe~e.

I gde god da se okrenem RIM. Samone vi{e onakav kakvog sam ga video naslikama i kakvog sam ga stvorio u ma-{ti. Krao sam

deo wega sam pred kraj dana kada bihzavr{io sav svoj posao. Od bak{i{a samkupovao kri{ke lubenica koje su se pro-davale na uglu i tu sam prvi put progo-vo-

rio italijanski. Prodavac me je ve}zapamtio, pa sam kao stalna mu{terijadobijao jednu vi{e.

Dani su prolazili, a ja sam se ve} na-vikao na {pagete a i na gomile ve{a ko-je sam prostirao i koje su se su{ile to-liko brzo da nisam uspeo ni da zavr{ims posledwim `icom, prvi bi ve} bio suvpa sam morao da ga savijam. Velika ma-{ina za prawe je pu{tala

vodu i gaze}i onako u nekim jadran-kama stalnom su mi noge bile mokre apri kraju dana onako ispucane tabane odpra{ka, sam hladio u fontanama.

Pose1pivao sam na{eg vodi~a LepuObradovi} samo ponedeqkom, kada su memoji zvali telefonom.

A kada sam se vratio ku}i i podeliopoklone odprve plate u `ivotu, pri~aosam o tome kako je Rim divan, kako samu~io italijanski, kako sam upoznao jed-nu Aleksandru, samo nikome nisam re-kao da su mi potekle suze dok sam praosvoje farmerice : „Oj mese~e, zvezdosjajna, tugo moja zavi~ajna, da l’ jo{ sve-tli{ istim sjajem i nad mojim krajem“.Ja, u Rimu pevam pesmu Lepe Luki}!

E tako je otpo~eo moj put u svet. ...

Nastavi}e se

Pomi{qao sam da se vratim ku}i, danapustim Rim ali me je bilo sramota.

Izra~unao sam koliko ima dana, sa-ti, minuta i sekundi do polaska avionaza Beograd. Uve~e bih bazao po gradusam, i mislim da sam upoznao sve wegovefontane i ulice. Hotel mi je bio blizu`elezni~ke stanice i na putu za gradsam svake ve~eri oko pola devet odlaziona stanicu, kada je dolazio voz iz Beo-grada. Gledao bih na{e qude, oslu{ki-vao na{ govor i bilo bi mi lak{e.Pi-tao sam se da li }u ikada imati novca dapopijem espreso na Via Venetu.

U Firenci sam prvi put probao pi-cu. Bila je hladna, sa nekom sardinom iznekakvog velikog ~etvrtastog pleha, ni-je mi se svidela, tako da sam preostalovreme u Rimu preskakao tu koru hleba sanekim premazom...[pagete svakoga danaza ru~ak, ta hrana radni~ke klase da seza male pare napuni stomak, sada je spe-cijalitet zbog preliva. Jeo sam je samosa buterom i ribanim sirom.

Moji su u`ivali u siru i kajmaku, ne-ko je bio i na moru a ja sam tugovao u Ri-mu. U~io sam italijanski jer sam biosam, a u~io sam i `ivot.

Napustio sam Rim sa plo~om Klau-dia Vile: „Arrivederci Roma“, opro-stio se sa svojim novim prijateqima.

Ipak, dok sam ulazio u avion, po`e-leo sam da se ponovo vratim na obaleTibra.

Svet igrao na~a~anskom trgu

U ^a~ku je odr`an 4. Etno fest.Me|unarodni festival folklo-ra. Mladost sveta – iz Meksika,Indonezije, Rusije, Poqske, Slo-va~ke,Bugarske pokazala je~a~anima lepotu svoje tradicijezajedno sa ~lanovima KUD DuleMilosavqevi}.

4

Stru~na delegacija ^a~ka u dvodnevnojposeti Frankfurtu avionom

Tako veliki broj u~esnika neke razvijene zemqe nisuslali ni na olimpijade.

^a~anski astal sa toalet papirom na ulici, a pod no-vinama na{trikani hvalospevi stru~ne slu`be Turi-sti~ke organizacije ^a~ak. Nisu odgovorili na pitawana{e redakcije. Ostavqamo da ih vi pitate ako ih sret-nete.

Deo prepiske urednika ^vorak vesti i marketing slu-`be takozvanog TO^-a:

Po{tovana,

Va{ odgovor na moja pitawa mi je vrlo detiwast. Najlep{e vas molim da mi odgovorite na prethodna

pitawa, ali i da mi pojasnite ove va{e novoprispeletvrdwe .

Zbog va{e nea`urnosti kasnim sa izlaskom ^vorakvesti br. 23.

Prisutnim posetiocima predstavqni su programiputovawa turisti~ke agenicije „Lazena“ za grad ^a~ak iregiju Zapadna Srbija.

Najlep{e vas molim da mi putem mejla dostavitepromotivni materijal agencije na sprskom i nema~kom sacenama.

U prate}em programu, tokom predstavqawa grada, or-ganizovana je i promocija poznate ~a~anske rakije „Jeli~-ki dukat“, koju su degustirali mnogobrojni posetioci.

Pozdravqaju}i nastup i promociju Jeli~kog dukata -dobro~initeqa Srpskog narodnog kalendara, postavqampitawe kako mo`ete jednu fla{u sa nekoliko lepih ~a{aza kowak Jeli~kog dukata da nazovete promocijom za mno-gobrojne posetioce?

@ao mi je {to ih nisam zamolio da u ime „^vorka“ uFrankfurt ponesu i poklone primerke Srpskog narodnogkalendara sa svojom reklamnom porukom.

Paviqon grada ^a~ka, ugostio je i gradona~elnikaBad Homburga, poslanika CDU u parlamentu Hesena, pre-sednika skup{tine grada Frankfurta, predsednika Cen-tralnog saveta Srba Hesena, dijasporu i predstavnike or-ganizacija i udru`ewa Srba iz pokrajine Hasen.

Molim vas da mi pojasnite o kakvom se paviqonu ra-di, jer po slici vidim da je u pitawu bio obi~an astal.

Molim vas da mi dostavite i TV izve{taj, jer vidimda je bila i ekipa lokalne televizije.

Nekoliko hiqada posetilaca, nema~kih i srpskih, na

„Danima kulture – Srbija“ u Frankfurtu, prisustvom na

ovm doga|aju, informisano je o turisti~koj ponudi ^a~ka,

~ime se nastavqa intenzivna promocija grada ^a~ka na tr-

`i{tu Nema~ke, jednom od najve}ih i najva`nijih turi-

sti~kih tr`i{ta Evrope.

Negde sam pro~itao da se pomo}nik gradona~elnika,gospodin Bojovi}, zahvalio Nema~koj na donacijama i in-vesticijama. Deo tog obra}awa i informacija na kom jezi-ku se obratio nema~koj javnosti mi je vrlo va`na za izve-{taj koji pripremam.

Radujem se uspehu ~a~anske ekspedicije u Nema~ku,ali molim i za informaciju koliko je grad platio i komei za{to ovo putovawe.

@elim uspeh na danima folklora, a mislim da }u oti-}i i u Prislonicu, rodno mesto moje majke, za vreme sabo-

ra frula{a.