133

SV. VLADIKA NIKOLAJ O STRADAWU I ISCEQEWU

Blago ~oveku koji sa strpqewem i nadom u Boga podnosi sva stradawa u ovom `ivotu! Wegov jedan dan pretegnu}e na merilima nebesnim mesece i godine bezbo`nika, koji, ili se veseli bez stradawa, ili strada bez strpqewa i nade u Boga. Blago ~oveku koji ne rop}e na stradawe, nego ispituje uzroke svoga stradawa sa strpqewem i nadom u Boga! Gde }e na}i stradalnik uzroke svome stradawu? Na}i }e ih ili u sebi samom, ili u svojim roditeqima, ili u svojim susedima... No, ako stradalnik bude tra`io jo{ daqe i dubqe uzroke svome stradawu, gde }e ih na}i? Na}i }e ih ili u prvobitnom neverstvu ~oveka pre-ma Bogu, ili u mra~nome i pakosnome duhu zlobe, u bezdanoj i otrovnoj tami, ili u ~ovekoqubivom i lekovitom Promislu Bo`jem... Svojstvo je razumna ~oveka da uzroke svome stradawu uvek tra`i prvo u sebi samom, a svojstvo je nerazumnog da uvek i vazda podi`e prvo `albu na druge. Razuman pamti sve svoje grehe od detiwstva, pamti ih sa strahom od Boga i sa o~ekivawem strada-wa za grehove svoje; pa kad ga stradawe zaista spopadne, bilo kroz prijateqe ili kroz neprijateqe, bilo kroz qude ili zle duhove, bilo odmah ili docnije, on odmah zna uzroke svome stradawu, jer on zna i pamti grehe svoje. A nerazu-man je zaboravan, i zaboravqa sve nepravde svoje; pa kad ga stradawe spopadne, on se u muci prevr}e i u ~udu pita: za{to ba{ wega da boli glava? za{to ba{ wegovo bogatstvo da propadne?... I u nerazumu i gnevu svome on ukazuje pr-stom na svako bi}e, na zemqi i na nebu, kao na vinovnika svoga stradawa, pre nego {to }e ukazati prstom na sebe samog, tj. na pravog vinovnika svoje muke. Blago ~oveku koji se koristi svojim stradawem znaju}i da je svako stradawe u ovom kratkom `ivotu popu{teno na qude od Boga ^ovekoqupca, radi dobra i koristi qudi! ... Mesto smrti, Bog {aqe lek kroz stradawe. Stradawe je metod Bo`ji, metod le~ewa du{a od grehovne prokaze i smrti. Nerazuman samo misli da je stradawe zlo. Razuman pak zna da stradawe nije zlo, nego samo objava zla i le~ewe od zla. Samo greh u ~oveku je pravo zlo, i izvan greha nema zla. Sve ostalo, {to qudi obi~no nazivaju zlom, nije zlo, nego gorko lekarstvo od zla. [to god je te`i bolesnik, sve mu je gor~iji lek, {to mu lekar pru`a. ... O~igledno je, dakle, da stradawe treba podnositi sa strpqewem i sa nadom u Boga; jo{ i vi{e: s blagodarno{}u Bogu i sa rado{}u. ... Apostol Petar preporu~uje vernima: radujte se {to stradate s

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 7. MAJ 2017, GODINA 18, BR. 34

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

134

Hristom (1 Pet. 4, 13); s Hristom, tj. svesno i razum-no, krotko i strpqivo, radi o~i{}ewa od greha, radi o`ivqewa, radi unapre|ewa `ivoga Hrista u sebi i oko sebe. Sveto pismo i istorija Crkve pru`aju najve}e pri-mere strpqewa u stradawu, kakve je ikada rod ~ove~ji saznao. I dana{we Jevan|eqe opisuje jedan sli~an primer velikog i dugotrajnog strpqewa u stradawu. ... Mno{tvo bolesnika sa svih strana, od svih bolesti, sabiralo se na ovo ~udnovato mesto, da na|u sebi leka, uzalud tra`enog od qudi i od prirode po drugim mestima. Da ova voda nije

le~ila sama sobom, svojim prirodnim svojstvima, svojim slo`ajem mineral-nih rastvora, nego posredstvom nebesne sile, jasno je iz toga {to je s vre-mena na vreme postajala lekovita, tj. samo onda kada bi po Promislu Bo`jem angel silazio na wu i stavqao je u pokret. Kako ~udna i dramati~na scena! Zamislite pet tremova prepunih najve}ih o~ajnika i stradalnika iz celog jednog naroda! Zamislite pet stovari{ta qudskoga bola i jada, suza i gnoja! Naokolo grad prepun qudskih bi}a, {to vrebaju slasti, {to grabe bogatstvo, {to se bore za ~ast i vlast, {to prave komediju i sa svojim telom i sa svojom du{om; a ovde predsmrtna agonija, lagano i bolno umirawe, i - jedna jedina

ta~ka, kuda su sve o~i uprte - voda; jedno jedino i{~ekivawe - angela; jedna jedina `eqa - zdravqe. Na{to vam zdravqe? - da ih upitate. Da li radi one op{te komedije tela i du{e, koja se odigrava oko vas? ... Ili radi slu`be Bogu? No ne slu`i li Bogu vrlo dobro i onaj ko sa strpqewem i na-dom u Boga strada? ... Kad vas je poslao Bog u ovaj `ivot, poslao vas je radi nekog ciqa; kad vam daje zdravqe, daje vam ga opet radi nekog ciqa. ... Pet

tremova prepuwenih `ivotnim invalidima - o, kakvo ~udno ve`bali{te u strpqewu i nadi u Boga! O, kakva ~udna i `iva slika, kakvo ~udno i opipqi-vo predskazawe onoga stawa u kome se uskoro mogu na}i i svi oni koji u gradu oko bawe rasipaju svoj `ivot i svoje zdravqe - i to na{to? ... Ali, ako su pet tremova u bawi Vitezdi davno davnim poru{eni, ne mislite da je istorija jada i bede qudske, koja je pod wima le`ala zgomilana, svr{ena zauvek. Nikako ne mislite da je ova istorija daleko od vas i da nema ni~eg zajedni~kog sa va{im `ivotom. Nije li i u va{ih pet ~ula, kao u pet tremova, zgomilano celo stovari{te bola i jada, suza i gnoja, greha i beza-kowa, bolesnih misli, slepih `eqa i strasti, hromih poku{aja i suhih nada-wa? O, Vitezdo, Vitezdo, kako si univerzalna! U tebi je nekada angel Bo`ji vr{io slu`bu pastira i spasavao jednu po jednu izgubqenu ovcu, sve dok nije do{ao sveop{ti Pastir angela i qudi. ... A onde bija{e jedan ~ovek koji 38 godina be{e bolestan. ... Izuzetan bolesnik, stra{an bolesnik! Bolest od 38 dana u~ini se qudima beskona~nom, a kako li tek bolest od 38 godina! ... Kakvo herojsko strpqewe kod toga ~oveka! Kakvi nad~ove~anski napori da se

Modrice od boja i udarci koji prodiru do

srca jesu lek zlome.Pri~e Solomonove

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

136

U NEDEQI RASLABQENOG PROSLAVQAMO: 07.(24) Sv. Sava Stratilat; Sv. Sava Erdeqski; Sv. sve{tenomu~. Branko08.(25) Sveti apostol i jevan|elist Marko - Markovdan09.(26) Sv. sve{tenomu~enik Vasilije Amasijski10.(27) Spaqivawe mo{tiju Svetog Save na Vra~aru (Prepolovqewe)11.(28) Sveti apostoli Jason i Sosipatr12.(29) Sveti Vasilije Ostro{ki ^udotvorac13.(30) Sveti apostol Jakov Zevedejev

U petak, 12. maja, na praznik Svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca, Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 9:00.

Celovitu verziju na{eg naslovnog teksta mo`ete na}i na sajtu SPC (Jevan|eqe o ~udu u Vitezdi) i na srpskoj verziji ruskog sajta pravoslavie.ru.

Moje razmi{qawe o Bogu je da on mo`e pomo}i svakom ~oveku kada je u nevoqi, u dobru i u zlu. Boga volim zato {to je dobar, mudar i zato {to je pravedan. Bogu sam zahvalan jer je stvorio moj `ivot, {to je u~inio da me moja mama rodi. Bog je u~io qude da se mole i da veruju u wega. Bog je stvorio i na{u pamet, dao nam je vodu i hleb. Bog mo`e stvoriti sve {to nam je potrebno i {to nam je korisno. (Milan, 3. razred)

Ja kad sam bio mali i imao sam samo dve godine, moja mama je bila u drugoj sobi, a ja sam bio u krevecu. Spustio sam ogradu, krevetac mi je bio previsok, ali jedan an|eo me je spustio i ja sam oti{ao kod mame i probudio sam je, ona se ~udila kako sam dospeo kod we. Ja sam joj rekao da me je spustio jedan ~ika, imao je dva krila, kao ptica je oti{ao na nebo. Mislim da ima smisla {to se prezivam Krsti}, zato {to je svako iz moje porodice video an|ela ili sveca, kao i moj tata i tetke su videli Svetog Nikolu, moju slavu. (Filip, 3. razred)

POREKLO I ZNA^EWE IMENA:

Ime Grigorije poti~e iz starogr~kog jezika, a nosi

zna~ewe: onaj koji je budan, opre-zan. Nepravilan oblik je: Gli-gorije (odatle Gli{a). Grigo-

rije je i ime vi{e hri{}anskih svetiteqa. Ime Zaharije (ili

Zaharija) je jevrejskog porekla, a nosi zna~ewe: Bog se pomiwe;

Bog pamti (onaj koji pomiwe Boga, koji Mu se moli, koji u svo-jim re~ima, srcu i umu nosi Boga, ali i koga Bog pomiwe i pamti,

koji je u Bo`ijem pam}ewu). Ime je proroka, oca sv. Jovana

Krstiteqa. Od wega je izvedeno i staro srpsko ime Zarija.

ZAPISI SA VERONAUKE

135

dokotura do bawe u ~asu kada angel Bo`ji uskole-ba vodu! Kakva nesalomqiva nada na ozdravqewe, i to iz dana u dan, iz godine u godinu, da - iz de-cenije u deceniju! ... Ho}e{ li da bude{ zdrav? - upita ga jedini prijateq koji se ikad nadneo nad wegovu postequ za 38 godina. Da, Gospode, ali ~oveka nemam! ... Do{ao je ^ovek radi ~oveka. ... On se rukovodio namerom da tim delom Svoga milosr|a izobli~i nemilosr|e ne samo gra|ana jerusalimskih, nego nemilosr|e svih qudi sviju vremena, koji gledaju svoga bli`wega u mukama i ne}e nijednim prstom da krenu da mu pomognu. Najzad, Gospod je namerno iscelio ovoga bolesnika u subotu - premda je to isto mogao u~initi i u petak, samo da je hteo - da bi izobli~io jevrejsko idolopoklonstvo danu subotnome, i pokazao da je ~ovek prete`niji od subote, i da je milosr|e prete`nije od svih zakonskih formalnosti. ... I govorahu Jevreji onome {to ozdravi: danas je subota i ne vaqa ti

odra nositi. O, da sitnih du{a! O, da zatupelih srca! Mesgo da se raduju {to se jedan puze}i crv uspravio i opet postao ~ovek, mesto da mu ~esti-taju ozdravqewe, mesto da uzbune ceo grad i svi~u ga na proslavqawe `ivoga i ~ovekoqubivoga Boga - mesto svega toga oni se srde na ~oveka {to je uzeo na rame svoju hudu postequ i po{ao doma! I da se mrtvac u subotu digao iz groba na wihove o~i, oni se ne bi zadivili wegovom vaskrsewu, nego bi ga ukoreli re~ima: {to si pra{qiv u subotu? ... Vi-dite li kako se negda uzvi{ena pobo`nost qudi

izraiqskih izrodila u jednu subotarsku {pijuna`u? ... A Gospod, svr{iv{i Svoje delo, odmah se udaqi od mno{tva naroda i ostavi da se doga|aji daqe razvijaju sami od sebe. ... U~iniv{i dobro delo..., On se udaqava od qudi, da Ga qudi ne bi slavili. ... On se... udaqava od qudi i radi primera svima nama, koji se hri{}anima nazivamo. Dobro delo je onda savr{eno, kada se ~ini iz ~istog ~ovekoqubqa, radi slave Bo`je. ... Jer ko svoje dobro delo namerno iznese na pazar, li~i}e na ~oveka koji bi svoju ovcu stavio me|u vukove...

Ako klone{ u nevoqi, skrati}e ti se snaga.Pri~e Solomonove

QUDI GOVORE O... DUHOVNOM SMISLU NASTANKA BOLESTI

Starac Epifanije Atinski je nagovarao jedno svoje duhovno ~edo, koje je radilo do kasno u no} i nije dolazilo na bdenija: “Dete moje, gledaj malo gore, a ne samo dole, na zemaqske stvari. Pogledaj malo u svoju du{u!” “O~e”, upor-no je odgovarao mladi}, “nemam vremena, nemam prilike!” Jednom, pak, taj se mladi} razboli i Starac ga poseti u bolnici. ^im je ugledao mladi}a gde le`i na posteqi, stavio je svoj ka`iprst na wegovu slepoo~nicu, govore}i: “Se}a{ li se {ta sam ti govorio? ... Sad gleda{ gore i protiv svoje voqe, a kada se oporavi{, gleda}e{ gore dobrovoqno!”

U na{e vreme, svako pati zbog jedne od

tri stvari: kancera, du{evne bolesti i

razvoda braka.Sv. starac Pajsije

Svetogorac