145

MAJKE SRPKIWE: DELFA IVANI] - ZABORAVQENA HEROINA

Velika srpska dobrotvorka i nacionalna radnica, zadu`binar i slikarka, jedna od osniva~a Kola srpskih sestara, Delfa Ivani} je ro|ena 1881. u Pod-gorici, kao k}er hercegova~kog vojvode Ivana Musi}a. Rano je ostala siro~e, pa je brigu o woj preuzeo Mihailo Bogi}evi}, gradona~elnik Beograda, sa suprugom, budu}i da nisu imali dece. Po zavr{enoj osnovnoj i Vi{oj `enskoj {koli u Beogradu, poo~im je, kao veoma darovitu, {aqe na studije hemije u @enevu, koje je morala da prekine zbog wegove iznenadne smrti. Delfa od-lazi u Skopqe 1900. i tamo predaje u srpskoj {koli. Tu upoznaje i budu}eg mu`a, Ivana Ivani}a, poznatog srpskog istori~ara, politi~ara i diploma-tu. Iz Kraqevine Srbije je u Skopqe prenosila kwige, prosve}ivala srp-sku omladinu i pomagala ugro`eno srpsko stanovni{tvo. Zabrinuta te{kim polo`ajem srpskog naroda izvan Srbije i Crne Gore, odlu~ila je da pokrene osnivawe `enske rodoqubive i humanitarne organizacije, koja bi pomagala ugro`enim Srbima. Na wenu inicijativu i uz pomo} mu`a Ivana Ivani}a, kwi`evnika i diplomate Branislava Nu{i}a i slikarke Nade`de Petrovi}, odr`ana je osniva~ka skup{tina Kola srpskih sestara, `enske kulturno-prosvetne, patriotske i dobrotvorne organizacije, u prisustvu 3.000 `ena, na Kolarcu, na Veliku Gospojinu 1903. (Tekst o ovoj izuzetnoj organizaciji mo`ete pro~itati u ovogodi{wem Saborniku br. 20). Delfa Ivani} je bila prva potpredsednica KSS. Aktivno je radila na osnivawu pododbora KSS izvan granica Kraqevine Srbije, prevodila kwige sa francuskog jezika, pisala rodoqubive tekstove za brojne ~asopise, zala`u}i se za emancipaciju i prava `ena. Duboko pogo|ena aneksijom BiH od strane Austro-Ugarske, sa Nade`dom Petrovi} u~estvuje u velikim narodnim demonstracijama i okup-qa dobrovoqce za rat. U~estvovala je u osnivawu brojnih srpskih nacionalnih i kulturnih organizacija. Sve {to je imala (a nasledila je mnogo) odmah je pretvarala u poklone, podr{ku, pomo}, priloge, zadu`bine... ^itav svoj `ivot je pos-vetila drugima. Tokom Balkanskih ratova, 1912. osniva ^etvrtu rezervnu bolnicu za srpske rawenike u Beogradu, obezbediv{i pomo} iz Evrope i Amerike. Sa suprugom, koji je postavqen za prvog srpskog na~elnika Dra~kog okruga, 1913. odlazi u Qe{, u severnu Albaniju, gde osniva bolnicu, a u Dra~u

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 28. MAJ 2017, GODINA 18, BR. 37

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

146

brine o najte`im bolesnicima i dobija tifus. Pre`ivev{i ovu smrtonosnu bolest (od koje su umr-le predsednica Qubica Lukovi} i Nade`da Petro-vi}), po~etkom Velikog rata, 1914. osniva bolnicu u Skopqu, zajedno sa velikom dobrotvorkom ledi Pexet (o kojoj smo pisali u oktobarskom Saborniku br. 7), brinu}i li~no o rawenicima, bolesnicima i deci. Sa povla~ewem srpske vojske preko Albanije, morala je da napusti skopsku bolnicu, ali je oti{la me|u posled-wima. Zajedno sa kraqem Petrom, vojskom i narodom,

pre{la je mukotrpan put do albanske obale, odakle brodom prelazi u Itali-ju. Tu saznaje da srpski zarobqenici u Nema~koj i Austro-Ugarskoj masovno umiru od gladi. Organizuje Srpkiwe u Parizu, @enevi i Nici da prikupqaju sredstva za pomo} srpskim zarobqenicima. Uspeva da animira i francusku Vladu za slawe paketa sa hranom, koji su spasili nekoliko hiqada `ivota. Tokom te{ke 1915. godine, Delfa Ivani} osniva Srpsko potporno udru`ewe u Londonu, za sme{taj 500 srpskih |aka u Oksfordu i Birmingemu. Pokre}e humanitarne organizacije u Solunu, Trstu i Rijeci, radi pomo}i srp-skoj ratnoj siro~adi. Posle rata, postaje prva Srpkiwa odlikovana najvi{im me|unarodnim humanitarnim odlikovawem, Florens Najtingejl. Izme|u dva rata, posve}uje se radu KSS, ~ija predsednica postaje 1940. Inicirala je i sprovela podizawe velikog Doma KSS u Beogradu, sa internatom za student-kiwe, 1922. U~estvovala je i u osnivawu nekoliko ~etni~kih odbora u Ni{u, Vrawu, Leskovcu i Skopqu. Za wu su ~etnici bili najreprezentativniji primer srpskog patriotizma i li~ne `rtve za Otaxbinu. Sa izbijawem Drugog svetskog rata, za Delfu po~iwe krstonosni hod po mukama. I tokom ove okupacije, organizovala je sakupqawe novca i hrane za utamni~ene u beogradskim zatvorima. Zbog wenog odbijawa da sara|uje sa Nemcima i zbog pomagawa pokreta |enerala Dra`e Mihailovi}a, nema~ke okupacione vlasti su, 2. septembra 1942, zabranile rad KSS, a Delfu uhapsile i zaplenile joj celokupnu imovinu. Kasnije je pu{tena, na molbu |enerala Milana Nedi}a. Odmah je pristupila beogradskoj ravnogorskoj organizaciji u ilegali. Zbog toga ju je Gestapo, februara 1944, ponovo uhapsio, zajedno sa grupom intelektualaca, pristalicama Ravnogorskog pokreta. Neposredno po osloba|awu Beograda, Delfu su uhapsile komunisti~ke vlasti, a kao ra-zlog je navedena wena privr`enost Ravnogorskom pokretu i |eneralu Mi-hailovi}u; nazivaju je “opasnom reakcionarkom, protivnicom novih vlasti i ~etniku{om”. Kada je pu{tena iz zatvora, a |eneralu Dra`i izre~ena smrtna presuda od strane komunisti~kih vlasti, uputila je pismo Titu i Prezidi-jumu FNRJ, nude}i svoju glavu kao otkup za ̀ ivot |enerala Mihailovi}a. Od-mah je uhap{ena, mu~ena i poni`avana od strane komunista, pro{av{i kroz istinsku torturu. KSS je zabraweno kao “velikosrpska” i “bur`oaska” orga-nizacija. Posle du`eg boravka u zatvoru, pu{tena je, na zalagawe vi|enijih qudi, uz obavezu da se stalno javqa UDB-i, koja je pratila svaki wen korak. Na ulici je ~esto bila pquvana i vre|ana od pripadnika SKOJ-a. Kona~no

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

148

U NEDEQI SVETIH OTACA I VASEQ. SABORA PROSLAVQAMO: 28.(15) Prepodobni Pahomije Veliki; Sveti Ahilije 29.(16) Prep.Teodor; Sv.sve{tenomu~.Teodor Vr{a~ki; Sv. mu~. Vuka{in30.(17) Sveti apostol Andronik i Sveta Junija31.(18) Sveti mu~enik Teodot Ankirski01.(19) Sveti sve{tenomu~enik Patrikije02.(20) Sv. mu~. Talalej; Prep. Stefan Piperski (Odanije Vaznesewa)03.(21) Sveti car Konstantin i carica Jelena; Prep. Jelena De~anska - Zadu{nice

Draga bra}o i sestre, u subotu, na praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene - Zadu{nice, Sveta zaupokojena Liturgija po~iwe u 9:00.

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

@IVOT. BOLEST. SMRT

Ovo je jo{ jedna od izuzetnih kwiga mitropolita suro{kog Antonija (Blu-ma), a u izdawu manastira @i~e. Iako govori o temi smrti, pripremi za smrt i opra{tawu od na{ih najbli`ih, ova kwiga, zapravo, govori o `ivotu u naj-punijem smislu. Ona je oda ̀ ivotu, qubavi, ve~nosti, radosti, svemu onom naj-boqem {to nam je Svevi{wi darovao, a na {ta smo zaboravili. Objediwuje jedan mitropolitov intervju i wegove besede na ovu temu, sa puno `ivotnih primera, sna`no izgovorenih, duboko proose}anih i do`ivqenih. Doti~e samu sr` i srce Pravoslavqa, pokazuje nam gde smo mi na svom putu usho|ewa ka Hristu i Wegovom Carstvu. Iznad svega, ovo je KWIGA O VERI, NADI I QUBAVI. Mo`e je razumeti svako, stoga predstavqa izvrstan dar, kako za one boluju}e i umiru}e, tako i za svakoga ko se suo~ava sa li~nim `ivotnim stranputicama, nerazumevawima sa bli`wima, tugom, depresijom. Naime, po-kazuje nam svu dubinu na{ih odnosa sa bli`wima, kroz perspektivu ve~nosti, koje upravo blizina smrti ili svest o woj mogu u~initi ~istijima, iskreni-jima i smislenijima, onda kada smo zaboravili da negujemo takve odnose iz ~iste qubavi. Uz pa`qivo ~itawe i promi{qawe svih re~i velikog mit-ropolita Antonija, jednog od onih nesvetih a svetih, ova kwiga je kadra da dubinski promeni `ivot ~oveku, wegov odnos prema bli`wima, prema sebi i svom `ivotu i prema Gospodu. U woj mogu na}i potpunu utehu i mir svi koji tuguju za svojim upokojenima, svi koji nose tegobni i mu~ni strah od smrti, svi na ~ija je ple}a Bog polo`io krst bolesti, svi koji neguju bolesnog ili umiru}eg, svi koji ̀ ele prvi put da se ispovede ili nekome pomognu da se prvi put ispovedi, a najposle i svi mi, koji smo se udaqili od Hrista i qubavi.

147

slomqena, potpuno se povukla iz javnog i dru{tvenog `ivota, u gradu kome je darovala toliko toga. Wena je-dina radost i uteha bila je usvojena }erka Ivanka. Tiho, povu~eno i usamqeno, do~ekala je odlazak iz ovog sve-ta, 14. avgusta 1972. godine, na dan kada se u svim pravo-slavnim crkvama iznosi ^asni Krst. Iza sebe je ostavi-la ~estito ime, ~astan `ivot i primer nesvakida{we hrabrosti i svedo~anstvo da se, i u najte`im uslovima, mo`e biti ~ovek i hri{}anin. Ispunila je jevan|eqsku istinu da pod ovim nebom ve}eg nema nego da ko `ivot svoj polo`i za drugo-ga, a ona ga je davala za mnoge. Pripadala je generaciji srpskog naroda koju kasniji nara{taji smatraju najnesebi~nijom, najpo`rtvovanijom i najboqom generacijom od Nemawi}a do danas. Wena Autobiografija, ~iji se rukopis nalazi u Arhivu SANU, jo{ uvek nije izdata.

Obra}am se cewenom Prezidijumu FNRJ, usrdnom molbom i molim ga za pomilovawe biv{eg |enerala Dra`e Mihailovi}a. Ja se obra}am li~no,

u svoje ime, ali sam uverena da za mnom i sada, kao i u toku pro{lih 47 godina moga nacionalnog rada, stoje mnoge stotine hiqada srpskih `ena.

Ja molim Prezidijum, da se u ovom te{kom momentu poka`e i blagorodnim i dalekovidnim i da spasavawem glave jednog protivnika, koji je, besumwe mnogo puta i pogre{io, mo`da, i vrlo ~esto preko svoje voqe, `eqa i na-

mera, u~ini da se u srpskom narodu poka`e jedno boqe i plemenitije ose}awe od onoga, kazniti krivca, stradalnika i pobe|enog i onda, kada smo mi pobednici. Ve}i je pobednik, svakako, onaj ko zna da pra{ta ba{

onda kad je u snazi i mo}i, no onaj koji odre|uje kaznu i pu{ta, da se ona izvr{i, bez obzira da li je ka`wenik kriv ili nevin.

Blagodarstvo i dobrota su zakoni koje nam je darivao Bog i oni su, nesum-wivo, nepogre{ni. Blagorodstvo i dobrota - to je svakako iznad svih prava i pisanih qudskih zakona. A sve drugo, zakoni, paragrafi i tome sli~no, qudska su rabota i oni mogu biti i pogre{ni, mnogo puta i onda, kada se

veruje da se kroz wih i preko wih slu`i op{tem dobru. Ja molim Prezidi-jum, da ovu moju skromnu i usrdnu molbu uva`i, i da tim, svojim plemenitim postupkom umiri mnoge ~estite srpske du{e. Veruju}i da bi ovo bio jedan ne samo vi{e no blagodaran postupak od strane Prezidijuma, poklawawe glave jednom velikom protivniku, onda kada je on potpuno pobe|en i sav-

ladan, ve} da bi to neobi~no mirotvorno delovalo na srpski narod, ja nudim dragovoqno svoju glavu iako znam da ona vi{e mnogo ne vredi, nudim

wu i molim da budem streqana ja, umesto osu|enog Dra`e Mihailovi}a.Unapred duboko blagodarna Prezidijumu, u Beogradu, 15. jula 1946.

Delfa Iv. Ivani}, k}i vojvode Ivana Musi}a, osniva~ Kola srpskih ses-tara i negda{wa wegova predsednica. Du{anova ulica 11a, Beograd

Pismo Delfe Ivani} Titu i Prezidijumu FNRJ