149

SVETI JOVAN RUS

Ro|en je u Malorusiji (dana{wa Ukrajina), pretpostavqa se oko 1690. Roditeqi su ga usrdno vaspitali u pravoslavnoj veri. U vreme rusko-turskog rata (1711-1718), Jovan je bio vojnik u carskoj armiji Petra Velikog, bore}i se za svoj narod i zemqu. Kao istinski veruju}i mladi}, du{a mu je stradala, gledaju}i pogibiju hiqade mladih qudi, `ena, dece, starih... Kao i mnogi rus-ki vojnici, Jovan je bio zarobqen i prodan kao rob turskom kowi~kom koman-dantu iz sela Prokopion, u maloazijskoj Kesariji. Zajedno sa wim, zarobqen je i potowi prepodobnomu~enik Pahomije. U Prokopionu je bio sme{ten vojni logor jani~ara, osvedo~enih mrziteqa hri{}ana. Podvrgnuti te{kim mu~ewima i stradawima, neki su se odrekli vere, ali su mnogi radije bira-li mu~eni~ku smrt, pa su odavde ~itavi zborovi mu~enika primali Carstvo nebesko. Turski aga podvrgavao je Jovana `estokom {ibawu, pquvawu, ~ak i drawu ko`e sa glave i zatrpavawu u |ubri{te, ali se Sveti ~vrsto dr`ao Gospoda i govorio agi da }e ga, kao rob, u svemu poslu{ati, osim u izdajstvu Hrista, za to }e radije umreti. Aga je promenio taktiku, pa je Jovanu po~eo da nudi velike darove, osloba|awe i visok polo`aj, ali ni to nije vredelo. Videv{i wegovu ~vrstinu u veri i smirewe, aga ga najposle po{tedi i pos-tavi ga u svoju {talu kao kowu{ara. Tu je Sveti Jovan proveo ostatak svog `ivota, me|u kowima, smatran za ne{to malo vi{e od wih . Se}aju}i se da je i Spasiteq ro|en u {tali, on je ovo mesto smatrao blagoslovom. Ovde je mogao neprestano da se moli. Nepokolebiva vera, snaga duha, skromnost, trpqewe i blagost ovog divnog mladi}a omek{ali su i srca age i wegove `ene, pa su mu ponudili sobicu kraj {upe, ali je Jovan radije ostao u {tali, gde je wegov podvig bio ve}i, pokoravaju}i svoje telo pod vlast duha. Nedeqom je odlazio u obli`wi hram sv. Georgija i pri~e{}ivao se, znaju}i da bez sile Hristove ne bi izdr`ao sva isku{ewa. No}i je provodio u molitvi, jeo je malo, `iveo u krajwem siroma{tvu, ~esto daju}i siromasima {ta god bi sam od nekoga dobio. Wegov sveti ̀ ivot nije ostao skriven ni pred Turcima, pa su ga, iz po{tovawa, nazvali veqi, tj. Sveti. Kod age je proveo oko 20 godina, tokom kojih je, wegovim molitvama, aga do`iveo materijalno blagostawe. Ostao je zabele`en ~udesni doga|aj, prilikom odlaska age na haxiluk u Meku, kada je agina `ena priredila gozbu za sve wihove poznanike.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,05. JUN 2016, GODINA 17, BR.38

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

150

Spremiv{i pilav, omiqeno jelo svoga mu`a, rastu`ila se veoma {to i aga nije sa wima. Jovan zamoli gazdaricu da mu preda tawir pilava da ga odnese agi, na {ta se svi okupqeni Turci grohotom nasmeja{e. Jovan se povu~e u svoju {talu i predade usrdnoj molitvi, posle ~ega se tawir pilava tajanst-veno obrete u Meki, kod age. Aga se udivi ovome, pre-poznaju}i tawir sa svojim inicijalima, i ispri~a o tom ~udu po svom povratku ku}i, na zaprepa{}ewe ostalih Turaka. Posle ovoga, aga ponudi Jovanu so-bicu u wihovoj ku}i, ali on i ovo smireno odbi. Iako jo{ mlad (imao je oko 40 godina), sv. Jovan se razbole i, predose}aju}i skori kraj, poru~i svom duhovniku

da mu po{aqe Sveto Pri~e{}e. Boje}i se Turaka, sve{tenik stavi Svete Darove u izdubqenu jabuku, oblo`enu iznutra voskom, i posla ih Jovanu. Pri~estiv{i se posledwi put, ovaj Sveti Ispovednik i Mu~enik Hristov predade svoj duh Gospodu, 9. juna 1730. godine. Iz velikog po{tovawa prema sv. Jovanu, aga dozvoli hri{}anima da uzmu wegovo telo i sahrane ga, daruju}i skupoceni pokrov. Doju~era{wi rob bio je pogreben od hri{}ana, Turaka i Jermena kao arhijerej. Tri i po godine kasnije, novembra 1733, Svetiteq se u snu javio svom duhovniku i ukazao mu da se otkopa wegov grob, gde }e na}i wegove mo{ti netrule`ne. Sve{tenik nije poverovao u to, dok se na grobu Svetoga nije pojavila svetlost, na o~igled mnogih. Po otvarawu groba, preneso{e netrule`ne i mirisne mo{ti sv. Jo-vana Rusa u hram sv. Georgija u Prokopionu. Po~e{e se ovde okupqati mno-gi hri{}ani i dobijati isceqewa. Hromi su prohodavali, |avoimani su se smirivali, slepi progledavali, bolesni se isceqivali, ne samo hri{}ani, ve} i Turci, Jermeni i drugi. Posle razmene stanovni{tva izme|u Gr~ke i Turske, kada je veliki broj hri{}ana iz Prokopiona sme{ten na gr~ko ostrvo Evija, u mesto Neo Prokopi, prenete su i mo{ti sv. Jovana Rusa i do~ekane sa velikim po~astima, 1925. Pet godina kasnije zapo~eta je izgradwa vele-lepnog hrama (zavr{ena 1951) koji mu je posve}en i u kome se ~uvaju wegove mo{ti (slika desno). Do danas, ne prestaju da se slivaju reke poklonika u ovo mesto, do mo{tiju Svetog. Ikone sv. Jovana Rusa nalaze se gotovo u svakom pravoslavnom domu u Gr~koj, pa ~ak i po autobusima. Sveti Jovan nije bio ni arhijerej, ni u~eni bogoslov, ve} prost mladi}, koji je mladost proveo na rati{tu, a ostatak `ivota kao rob i kowu{ar u {tali, proslavqaju}i Boga neprestano na zemqi, zbog ~ega je i wega Bog proslavio u Carstvu nebeskom.

^UDA SVETOG JOVANA RUSA^ak su i agini potomci bili svedoci Svetiteqevih ~uda: jednom wegovom po-tomku su sva deca umirala jo{ kao mala. Medicina nije imala vi{e re{ewa za ovaj slu~aj, pa je nesre}na majka, bez mu`evqevog znawa, oti{la na pok-lowewe mo{tima sv. Jovana, mole}i ga da im podari dete koje }e po`iveti i biti im na radost. Zaista, rodio im se sin, kome su dali ime Kole Gu-

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

152

U NEDEQI SLEPOG PROSLAVQAMO: 05.(23) Prepodobni Mihailo Ispovednik06.(24) Prepodobni Simeon Divnogorac07.(25) Tre}e obretewe glave Svetog Jovana Krstiteqa08.(26) Sveti apostoli Karp i Alfej (Odanije Vaskrsa)09.(27) Vaznesewe Gospodwe - Spasovdan10.(28) Prep. Nikita Ispovednik; Pe}ka ikona Presvete Bogorodice11.(29) Prepodobnomu~enica Teodosija Tirska

PREPORUKA HODO^ASNI^KOG PUTOVAWA

U ~etvrtak, na Spasovdan - Slavu Beograda, Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi slu`i}e se sa po~etkom u 8:30.

OSTRVO EVIJA

Naziva se i ostrvom sv. Jovana Rusa, a nalazi se na oko 80km od Atine. Zbog brojnih hodo~asnika, koji dolaze na poklowewe Svetome, uvedena je i posebna autobuska linija iz Atine. Mnogi hodo~asnici dolaze pe{ice iz 20-ak km udaqene Halkide. Iz na{e zemqe se hodo~a{}e ovoj svetiwi obi~no organi-zuje zajedno sa hodo~a{}em manastiru sv. Nektarija na Egini. Ostrvo je jedno od najlep{ih mesta u Gr~koj, puno mirisnih borovih {uma, dugih, pe{~anih pla`a, ~istog vazduha, masliwaka, smokava i pista}a. Strani turisti jo{ nisu preplavili ovo divno mesto, pa se, pored gr~kog jezika, mo`e ~uti jo{ jedino srpski. Ostrvo obiluje i termalnim izvorima, najpoznatije je po tome mesto Edipsos, gde voda, temperature 30 do 70 stepeni, izvire iz kamena, na obali mora. Grci vole da ka`u da je Evija bawa za sve bolesti - telesne i duhovne. U centralnom delu ostrva je pla-ninski vrh, pa Evija zimi postaje veliko skijali{te. Ostrvo je mirno, `ivot na wemu spokojan, bez uobi~ajene gradske vreve, ~ini se kao da je vreme na wemu stalo. Pri ulasku u hram sv. Jovana Rusa u mestu Neo Prokopi (Novi Prokopion), hodo~asnici bivaju okupani plimom blago-dati, do`ivqavaju}i umiqewe, pokajni pla~, blagodatnu radost, a svi imaju sna`an ose}aj nemogu}nosti odvajawa od Svetih mo{tiju i potrebu da im se iznova vra}aju. Ovde se mo`e na}i i celebno uqe iz kandila koje gori pred Svetiteqevim mo{tima, kojim se potom pomazuju bolesni i svima kojima je potrebna pomo}.

Vide}e{ kako }e ti pomo} uvek stizati od Svetih. U qude se ne uzdaj mnogo, ali

Sveti te nikad ne}e izneve-riti, ni ostaviti, odmah su

tu, ~im ih zatra`i{.Sestra Varvara,

manastir Vavedewe

151

van Oglu (tj. Sin roba Jovana), koji je pre`iveo... Sveti Jovan Ruski je veliki za{titnik dece, novoro|en~adi i beba. Neprebrojna su wegova ~uda koja su se tvorila u molitvi pred wegovim ikonama ili kraj wegovih mo{tiju, gde su majke, neretko, na rukama donosile decu sa najte`im oboqewima i di-jagnozama, ~ak i u terminalnoj fazi bolesti, posle ~ega bi deca bivala isceqena ili bi naglo dolazilo do poboq{awa zdravqa i napretka. Poznato je da se sv. Jovan Rus ~udesno javqa qudima u snovima i na javi, obi~no u liku nepoznatog vojnika, upozoravaju}i ih na opasnost ili ih krepe}i obznawivawem dobrog ishoda isku{ewa. Znamenit je savremeni doga|aj, kada se Svetiteq javio |acima jedne {kole u Gr~koj, upozoriv{i ih da }e pasti krov. \aci su uspeli da se bace pod klupe, krov se uru{io, ali su grede padale po klupama, a deca ostala nepovre|ena. Pomo} sv. Jovana Ruskog dobijaju bezdetni supru`nici, qudi u te{kim `ivotnim okolnosti-ma i opasnostima, nevoqama na putu, nebrojeni bolesni, me|u wima i biv{i ateisti (lekari, profesori...), koji su, isceqeni wegovim molitvama od najte`ih bolesti, poverovali u Boga... Wegove mo{ti su jedinstvene u svetu po tome {to Svetiteqeva glava povremeno mewa polo`aj, okre}u}i se na levu ili desnu stranu. Sv. Jovan Rus je veoma po{tovan i na Svetoj Gori, u manastiru sv. Pantelejmona, gde se nalazi wegova ruka. Deo wegove desnice nalazi se i u Svetopreobra`ewskom manastiru u Bostonu. Praznik Svetog Jovana Rusa molitveno proslavqamo 9. juna.

SVETI JOVAN RUS I SRBIProfesor teologije Jorgos Vernezos, sin o. Jovana Vernezosa (nasto-

jateqa hrama sv. Jovana Ruskog na Eviji), zabele`io je da su, ne{to pre Vaskrsa 1999. godine, na poklowewe Svetitequ, u ovaj hram do{la dvo-jica poklonika iz razli~itih delova Gr~ke, koji se nisu poznavali, i

ispri~ali sve{tenicima hrama svoje vi|ewe: kako je sv. Jovan ustao iz svog kivota, skinuo ode`du i obukao uniformu, govore}i: “Idem u Srbiju da pomognem na{u bra}u Srbe jer se tamo progoni Pravoslavqe...” Ovaj dopis je stigao u Eparhiju vrawsku neposredno po Vaskrsu 1999. Ovo je

godina koju }e, naravno, svaki Srbin pamtiti dok je `iv, po zlo~ina~kom bombardovawu na{e zemqe, wenom razarawu i nevinim `rtvama.

Bombardovawe je prestalo potpisivawem mira u Kumanovu, 9. juna iste godine, na praznik Svetog Jovana Rusa...

U Srbiji se deli} mo{tiju Svetoga, kao i wegova kapa (koja se ~etvrt veka ~uvala u wegovom manastiru na Eviji, a bolesni su je stavqali na

glavu radi isceqewa), od 2012. godine nalaze u manastiru Svetog Luke, u selu Bo{wane, kod Varvarina. Oni koji su duhovno vezani za Svetiteqa donose ovde, na wegov praznik, slavske kola~e. Wegova velika ikona na-

lazi se i u manastiru Svetog Pantelejmona u Vrawskoj eparhiji.